mart 8 - nis.eu · pdf fileapril maj kpg - gorivo za ... je, saglasno zahtevima standarda srps...

DOSIJE

8MART

APRIL

MAJ

KPG - gorivo za čistiju planetu

6

Industrija i biznisPoslovanje naftne industrije u kriznim godinama

2015. GODINA ŠTEDNJE

I VELIKIH IZAZOVA

NOVA TEHNOLOGIJA

U SRPSKOJ ENERGETICI

Izgradnja termoelektrane

u Pančevu

NOVA HSE VIZIJA

TEMA BROJA

Automatizacija proizvodnje

PROCESI PROIZVODNJE

NA DUGME

Zdravlje zaposlenih, izvođača, trećih lica i lokalnog stanovništva uvek su na prvom mestu, što iz godine u godinu Kompanija potvrđuje smanjivanjem negativnog uticaja na zdravlje ljudi unapređivanjem HSE kulture. 2016. je u Kompaniji proglašena Godinom HSE-a i, na ovaj način, NIS želi da pokaže da su briga o zdravlju i bezbednosti, kao i posvećenost zaštiti životne sredine za Kompaniju prioriteti.

REFINING2 REFINING 3

SADRŽAJ

VESTI I TRENDOVI4-9

24Godina velikih izazova

44Bezbednost snabdevanja

48U žiži svetske stručne javnosti

58Konkurentnost Balkana

50-51Industrijska bezbednost i upravljanje NIS&EU

52-53Monitoring kvaliteta naftnih derivataINDUSTRIJA I BIZNIS

60-63Promocije novih programa i proizvodaPROMOCIJE I MARKETING

INDUSTRIJA I BIZNISGodina velikih rezova

24-31

DOSIJEGorivo za čistiju planetu

18-23

10-15

TEMA BROJANova HSE vizija

U žiži svetske stručne javnosti 48-49

NIS&EU

Procesi proizvodnje - na dugme 32-37

INDUSTRIJA I BIZNIS

Bezbednost snabdevanja44-47

TRŽIŠTE EU

EnergizeInternacionalni magazin Kompanije NISBroj 8, maj 2016. Izdavač:NIS, Novi Sad, SrbijaFunkcija za odnose s javnošću i [email protected] +381 11 260 66 95

BROJ

8G: 2016

MART

APRIL

MAJ

INTERNACIONALNIMAGAZIN

Urednik: Nenad Stanojevski

Dizajn:Metaklinika

Ilustrator: Metaklinika, Sergej Tucakov (24-25, 27),Monika Lang (54-55)

Fotografi:HNS CREATIVE

Štampa:„Stojkov” Magazin Energize se objavljuje kvartalno. Copyright © 2015 NISwww.nis.eu

Ovaj magazin štampan je na papiruproizvedenom u skladus odgovornim upravljanjem šumamaThe mark of responsible forestry

10Nova HSE vizija

DOSIJE

8MART

APRIL

MAJ

KPG - gorivo za čistiju planetu

6

Industrija i biznisPoslovanje naftne industrije u kriznim godinama

2015. GODINA ŠTEDNJE

I VELIKIH IZAZOVA

NOVA TEHNOLOGIJA

U SRPSKOJ ENERGETICI

Izgradnja termoelektrane

u Pančevu

NOVA HSE VIZIJA

TEMA BROJA


PROCESI PROIZVODNJE

NA DUGME

MINI INTERVJU Ulrih Pebal, direktor Funkcije za HSE

16-17

NIS u društvu najboljih 38-43

INDUSTRIJA I BIZNIS

54-57Kako protiv globalnog zagrevanja EKOLOGIJA

58-59Konkurentnost BalkanaREGION

VESTI I TRENDOVI4 VESTI I TRENDOVI 5

Reč je o vozilima renomiranih svetskih proizvođača koje odlikuju vrhunske

tehničke karakteristike i ugrađeni motori klase EURO-6, koji doprinose

zaštiti životne sredine i manjoj potrošnji goriva.

Modernizacija voznog parkaVozni park NIS-a dodatno je moder-nizovan nabavkom osam novih cisterni poslednje generacije za prevoz belih naftnih derivata, prvenstveno avio-go-riva, zbog povećane potražnje za ovom vrstom usluge na tržištu naftnih derivata i u okviru programa modernizacije tran-sportnih kapaciteta.

Reč je o vozilima renomiranih svetskih proizvođača koje odlikuju vrhunske

tehničke karakteristike, između ostalog i ugrađeni motori klase EURO-6, koji do-prinose zaštiti životne sredine i manjoj potrošnji pogonskog goriva.

Realizacijom ove nabavke, NIS ne ulaže samo u modernizaciju svog voznog parka, već i doprinosi očuvanju životne sredine, povećanju energetske efikasnosti i bez-bednosti u saobraćaju, vodeći istovre-meno računa o očuvanju kvaliteta deriva-ta prilikom njihovog transportovanja.

Takođe, za potrebe teških staničnih ma-nevara u Rafineriji nafte Pančevo, Blok

„Promet“ je nedavno nabavio novu lo-komotivu koja će omogućiti bezbednost procesa staničnih manevara i prijema i otpreme vagon cisterni u Rafineriji nafte Pančevo.

NIS-ova lokomotiva proizvedena je u češkoj kompaniji „CZLoko“. Upravljanje lokomotivom vrši se na osnovu informa-cija iz senzora struje, napona, obrtaja, proklizavanja i zadatih parametara, kao i pobuđivanjem vučnog alternatora na način da se postigne zahtevani tok opte-rećujućih karakteristika.

OHSAS sertifikat kao potvrda pridavanja pažnje zaštiti zdravlja i bezbednosti zaposlenih

U Bloku „Prerada“, u saradnji s pred-stavnicima Funkcije za HЅE i Službe za sertifikaciju i održavanje IMS, 25. marta je, saglasno zahtevima standarda SRPS

NIS objavio konsolidovane rezultate poslovanja za prvi kvartal 2016.U prva tri meseca ostvaren je neto profit od 261 milion dinara, što je znatno bolji rezultat nego u istom periodu protekle godine kada je zabeležen gubitak od 4,7 milijardi dinara. Za ostvarene rezultate u velikoj meri je zaslužan opsežan program povećanja operativne efi-kasnosti koji se dosledno sprovodi u svim segmentima poslovanja.

Uprkos složenoj makroekonomskoj situaciji, NIS je nastavio da investira i u prva tri meseca ove godine ukupno je ulože-no 4,6 milijardi dinara, od čega najviše u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. Takođe, povećan je i obim obaveza po osnovu poreza i drugih javnih prihoda NIS grupe. U prvom kvar-talu je iznosio 32,8 milijardi dinara, što je povećanje od 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Nepovoljni makroeko-nomski uslovi su se, međutim, odrazili na pokazatelj EBITDA koji je je iznosio 3,8 milijardi dinara, odnosno 48 odsto manje nego u prva tri meseca 2015. godine.

Uspešno završena dodatna modernizacija Rafinerije nafte Pančevo

U NIS-ovoj Rafineriji nafte Pančevo uspešno su završeni investicioni radovi na delu procesnih postrojenja. Dodat-nom modernizacijom povećana je efi-kasnost proizvodnih procesa u rafineriji i obezbeđen je njen još pouzdaniji rad. Osim toga, postrojenja su sada u pot-punosti spremna za stabilan i pouzdan rad u uslovima visokih temperatura to-kom leta kada je planirana povećana pro-

Kada je reč o operativnim pokazateljima poslovanja, NIS je us-peo da poveća ukupan promet naftnih derivata na 701.000 tona, što je za četiri odsto više u poređenju sa prvim tromesečjem 2015. Istovremeno je zabeležen rast učešća na maloprodajnom tržištu Srbije za dva odsto. Odlični rezultati su postignuti i u inostranim aktivama, gde je promet naftnih derivata povećan za čak 36 odsto. Ukupan obim prerade nafte i poluproizvoda veći je za 13 odsto u odnosu na prvo tromesečje prošle godine i iznosi 776.000 tona. Proizvodnja nafte i gasa dostigla je 377.000 uslovnih tona i bila je iznad planiranog nivoa.

Povodom objavljivanja rezultata poslovanja u prvom tromesečju 2016. godine, Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, je izjavio:„Uprkos očekivanjima da će naši rezultati biti slabiji od prošlogodiš-njih, zbog nepovoljnih trendova na svetskom tržištu, to se nije do-godilo. Ne samo da smo zadržali profitabilnost kompanije, već smo i poboljšali učinak u mnogim segmentima poslovanja. U tome smo uspeli jer smo ostali dosledni u nastavku sprovođenja programa povećanja operativne efikasnosti, ali i zato što nismo odustali od in-vestiranja u razvoj kompanije. Tim putem ćemo nastaviti i u nared-nom periodu jer kriza u naftno-gasnom sektoru još nije prošla i prvi kvartal potvrđuje da će 2016. biti godina velikih poslovnih izazova.“

izvodnja najkvalitetnijih derivata Evro 5 standarda za domaće i inostrano tržište.Ukupna vrednost ovog investicionog održavanja iznosi oko 30 miliona dinara, a radovi su obavljeni na rafinerijskim po-strojenjima – atmosferskoj i vakum de-stilaciji, na postrojenjima za sekundarnu obradu – postrojenju za blagi hidrokre-king i hidroobradu (MHC/DHT), postro-jenjima Vodonik, Platforming i pogonu za obradu gasova, na kojima se proizvode derivati evro 5 kvaliteta.

Kao društveno odgovorna kompanija, NIS je sve radove sproveo uz stroge ekološke i standarde bezbednosti na radu, a za vreme dodatne modernizacije rafinerijskih postrojenja tržište je bilo uredno snabdeveno svim vrstama naft-

nih derivata. NIS će nastaviti da unapre-đuje rad Rafinerije nafte Pančevo, čime potvrđuje da je razvoj prerade jedan je od prioriteta kompanije.

Samo za prva tri meseca ove godine efekat sprovedenih mera operativne efikasnosti iznosi

1,3 milijarde

dinara, što je u velikoj meri doprinelo održanju profitabilnosti NIS grupe.

OHSAS 18001:2008, uspešno realizovana druga redovna nadzorna provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbedno-šću na radu. Nadzornu proveru je izvršilo sertifikaciono telo TMS CEE čiji su auditori imali samo reči hvale za sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koji je uspostavljen u Bloku „Prerada“. Posedovanje OHSAS sertifikata, posebno u 2016. godini koja je proglašena HЅE godinom u našoj kompaniji, je još jedno priznanje o pridavanju velike pažnje zaštiti zdravlja i bezbednosti zaposlenih prilikom izvođenja svakodnevnih radnih aktivnosti.


Balkan Trafik festival u Briselu uz podršku NIS-a

Deseti festival kulture i umetnosti balkanskih zemalja, „Balkan Trafik“, održan je od 14. do 17. aprila u Briselu, uz podršku NIS-a. Kompanija je četvrti put podržala ovu jedinstvenu kulturnu manifestaciju.

Kao i svake godine, NIS je prvog dana festivala u saradnji sa Ambasadom Re-publike Srbije u Belgiji,Misijom Srbije pri Evropskoj uniji i predstavništvom Privredne komore Srbije u Briselu,

cija njegovog filma „Podzemlje“. Na festivalu su do sada nastupale najveće zvezde balkanskih zemalja, poput Go-rana Bregovića, Biljane Krstić, Amire Medunjanin i mnogih drugih.

priredio koktel kojem su prisustvovali evropski zvaničnici, diplomatski kor, prijatelji kompanije i izvođači ovo-godišnjeg festivala. NIS je jedna od naj-većih kompanija Balkanskog regiona, koja pored Srbije, posluje i u Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, pa je podrška „Balkan Trafik“ festivalu izraz želje da se promovišu kultura i vrednosti ovog regiona u sedištu Evropske unije. Ujedno, NIS je jedna od prvih kompanija iz Srbije koja je otvorila predstavništvo u Briselu.

Zvezda ovogodišnjeg festivala bio je dvostruki dobitnik „Zlatne palme“, proslavljeni srpski režiser Emir Kusturi-ca, koji je prisutnima održao „master class“, nakon čega je usledila projek-

Gaspromnjeftpodržava oslikavanje Hrama svetog Save u BeograduU okviru realizacije programa podrške projektima u oblasti kulture i očuvanja istorijskog nasleđa Srbije "Gasprom njeft" će finansirati oslikavanje unutraš-njosti Hrama svetog Save u Beogradu. Ukupno ulaganje će iznositi četiri miliona evra. Hram svetog Save je značajan spo-menik arhitekture, najveća pravoslavna crkva na Balkanu i jedna od najvećih u svetu.

Od 2009. godine, istovremeno sa po-četkom investicija u nacionalnu ekono-miju Srbije, „Gasprom njeft“ je pristupio i realizaciji širokog programa podrške projektima u oblasti kulture i očuvanja istorijskog nasleđa zemlje. U okviru prve faze programa finansirana je obnova

Ruskog nekropolja u Beogradu, koja je završena u leto 2014. godine. Pored projekata koji imaju za cilj očuvanje isto-rijskog nasleđa Srbije, kompanija „Ga-sprom njeft“ zajedno sa filmskim reži-serom Emirom Kusturicom svake godine organizuje festival ruske klasične muzike „Boljšoj“ i pruža podršku filmskom festi-valu „Kustendorf“.- Postavši vlasnik većinskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji NIS, „Gasprom

Studenti univerziteta „Jejl" posetili NISStudenti svetskog prestižnog univerzite-ta „Jejl" posetili su 17.marta kompaniju NIS. Tom prilikom Kiril Kravčenko, ge-neralni direktor, održao je prezentaciju studentima master studija ovog univer-ziteta, tokom koje je predstavio NIS, trenutnu situaciju u naftnom i gasnom sektoru na globalnom planu i na Balkanu, najnovije ekološke trendove u ekologiji i zaštiti životne sredine, kao i najvažnije poslovne rezultate NIS-a i „Gasprom njefta“. Prezentacija je izazvala veliko interesovanje studenata i nakon preda-vanja usledio je zanimljivi razgovor.

NIS nastavlja da ulaže u razvoj lokalnih zajednica

Kompanija nastavlja i u 2016. godini da podržava projekte koji kroz sistem javnih konkursa doprinose razvoju lokalnih zajednica. Sporazumi su, u okviru korporativnog programa „Zajednici zajedno“, potpisani sa Novim Sadom, Čačkom, Nišom, Pančevom, Zrenjaninom, Kikindom, Kanjižom, Srbo-branom, Žitištem i Novim Bečejom. NIS će ove godine za pro-jekte pomoći ovim lokalnim zajednicama izdvojiti više od 110 miliona dinara. Pored toga, potpisan je i Sporazum o saradnji

na osnovu kojeg će kompanija nastaviti da ulaže u razvoj Be-ograda kroz program "Zajednici zajedno". Na ovaj način NIS i grad Beograd nastavljaju uspešnu saradnju, a beogradska udruženja i institucije će i ove godine moći da konkurišu sa projektima iz oblasti sporta, kulture, zaštite životne sredine, nauke i pomoći socijalno ugroženim grupama. Za finansiranje projekata NIS je izdvojio 20 miliona dinara.

Kompanija već osmu godinu zaredom pomaže gradove i opštine širom Srbije kroz program „Zajednici zajedno“. Od 2009. godine je gotovo 800 miliona dinara uloženo u oko 760 projekata koji su pomogli razvoj lokalnih zajednica, olakšali funkcionisanje brojnih ustanova i unapredili rad kulturnih, obrazovnih i sportskih institucija širom Srbije.

njeft“ je postao ne samo najveći strani investitor u Srbiji, već i najveći dobrotvor i sponzor projekata koji su od znača-ja za državu. Učešće u obnovi Hrama svetog Save je nova faza u realizaciji našeg velikog humanitarnog programa u Srbiji. Uvereni smo da će obnovljeni hram postati glavni simbol viševekovnog rusko - srpskog prijateljstva“, izjavio je Aleksandar Dibalj, član Izvršnog odbora „Gasprom njefta“.

U okviru celodnevne posete NIS-u, oko 30 akademaca MBA programa „Jejla" obišlo je i Rafineriju nafte Pančevo gde su imali priliku da se upoznaju sa radom jednog od najmodernijih postrojenja ove vrste u regionu u kojem se proizvodi gori-vo Evro 5 standarda. Tokom posete rafine-rijskog kompleksa, studenti su obišli i kom-pleks lakog hidrokrekinga i hidroobrade motornih goriva (MHC/DHT). Po povratku za Beograd, studenti su posetili modernu GAZPROM benzinsku stanicu „Dunav“, koja predstavlja premijum segment benzinskih stanica NIS-a u Srbiji i regionu, i tom pri-likom uverili se u kvalitet proizvoda koje potrošačima nudi kompanija.Kompanija NIS već petu godinu zaredom kroz program “Energija znanja” neguje partnerske odnose sa obrazovnim i

naučnim institucijama u zemlji i inostran-stvu, koji između ostalog podrazumevaju organizaciju studentskih poseta kompa-niji, ali i gostujuća predavanja predstav-nika NIS-a na fakultetima.

NIS će ove godine za projekte pomoći

10 lokalnihzajednica i gradu Beogradu

izdvojiti više od130 miliona dinara

Gasprom njeft objavio rezultate poslovanja za 2015. godinu Kompanija je objavila konsolidovane podatke iz finansijskog izveštaja za 2015. godinu, pripremljene u skla-du sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Povećanje obima proizvodnje ugljovodonika, zadržavanje pozicije na tržištima prodaje naftnih derivata i aktivnosti menadžmenta kompanije, obezbedili

Titula najboljeg poslodavca RusijeGasprom njeft je zauzeo prvo mesto na rejting - listi „Poslodavac Rusije — 2015“, koju je formirao kadrovski holding HeadHunter i koja je ove godine objavljena u izdanju RBK Daily. U poređenju sa rezultatom za 2014. godinu, kompanija se podigla za dve pozicije. Od 2012, Gasprom

njeft svake godine učestvuje u rejtingu i projektu HR-brend, uz konstantno poboljšanje rezultata. U 2015. godini projekat Gasprom njefta "Idemo na gembu" zauzeo je treću poziciju u nominaciji "Federacija", a pobedio je u specijalnoj nominaciji "Klijent je za nas – sve". U 2016, Gasprom njeft je osnovao sopstvenu specijalnu nominaciju "Novi pristupi" za učesnike projekta HR-brend, koji primenjuju inovacije u radu sa osobljem.

su rast pokazatelja korigovane EBITDA za 18,2 odsto (404,81 milijarde rubalja) na godišnjem nivou, kompenzujući uticaj poreskog manevra, uvedenog početkom 2015. godine, i privreme-nog zaostatka dažbina (efekta kaš-njenja). Proizvodnja ugljovodonika u 2015. godini dostigla je 592,21 miliona barela naftnog ekvivalenta (79,7 milio-na tona naftnog ekvivalenta), beležeći povećanje za 21,3 odsto u poređe-nju sa rezultatima iz 2014. godine, pri čemu je kompanija nadoknadila obim proizvodnje novim rezervama u obimu od 279 odsto. Najveći uticaj

Otvoren obnovljeni centar za praćenje bušenja

Na teritoriji Naučno-tehnološkog centra Gasprom njefta počeo je sa radom obnovljeni Centar za praćenje bušenja (CPB), u kom se non-stop sprovodi kontrola bušenja najsloženijih bušotina u Kompaniji. Centar za praćenje bušenja jedini je u ruskoj naftno-gasnoj oblasti, koji je sposoban da obezbedi geološko i tehnološko stručno praćenje radova na izgradnji visoko tehnoloških bušotina, čiji je udeo u portfoliju Gasprom njefta, prema rezultatima 2015. godine, dostigao 40 odsto, što je najbolji rezultat među ruskim naftnim kompanijama. CPB Gasprom njefta je stvoren radi efikasne uzajamne saradnje geologa i specijalista-tehnologa bušenja. Zajednički rad eksperata omogućava da se donose operativne odluke uzimajući u obzir obnavljanje informacija o svojstvima sloja i drugih podataka, koji se dobijaju iz bušotine. Saradnja geologa i tehnologa u režimu realnog vremena u okviru jedne strukture je jedinstvena u ruskoj naftnoj oblasti i značajno povećava efikasnost rada kompanije. Između ostalog, 2015.

Na platformi „Prirazlomnaja" proizvedeno 10 miliona barela nafte

Na „Prirazlomnom" nalazištu, čiju razradu na ruskom arktičkom priobalju u Pečorskom moru vrši Gasprom njeft šelf, proizvedeno je deset miliona barela. Utovar tankera „Mihail Uljanov" sa jubilarnim barelom završen je 10. marta. To je 22. partija nafte od početka industrijske eksploatacije nalazišta. Odvoz proizvoda sa morske stacionarne platforme „Prilazlomnaja", otporne na led, obezbeđuju dva naftna tankera ojačane protivledne klase (Arc6) sa duplom konstrukcijom koja je sposobna da obezbedi bezbedno odvoženje sirovine, koja se proizvodi na platformi. Reč je o tankerima „Kiril Lavrov" i „Mihail Uljanov", koji su izgrađeni specijalno za transport nafte u toku cele godine sa platforme, u arktičkim uslovima. Tankeri su spušteni u vodu 2009. godine. Deset miliona barela nafte je važna granica koja dokazuje da proizvodnja nafte u arktičkom priobalju može da bude bezbedna i efikasna. Gasprom njeft nastavlja

osvajanje „Prirazlomnog" nalazišta: proizvodnja i otprema ugljovodoničke sirovine vrši se u skladu sa utvrđenom dinamikom.

na povećanje obima proizvodnje su imali faktori kao što su: kontinuirano povećanje obima proizvodnje na nala-zištima „Sever Energije" („Arktikgas") i Orenburškog klastera, na nalazištu „Prirazlomnoje", kao i dobijanje na upravljanje udela u aktivi „Nort-gas" i efikasna primena operacija uz primenu visoke tehnologije na zrelim aktivama Kompanije. Ukupan obim prerade nafte u 2015. godini je iznosio 43,07 miliona tona. Uprkos neznatnom padu obima prerade za 0,9 odsto, proizvodnja belih naftnih derivata je očuvana na nivou iz 2014.

godine na svojim nalazištima Gasprom njeft je završio izgradnju 359 novih horizontalnih bušotina, što za 20 odsto premašuje isti pokazatelj iz 2014. godine. Pritom je u 254 bušotine bilo izršeno multifazno hidrauličko frakturisanje sloja (50 odsto više nego 2014. godine). Proširenje fonda visoko tehnoloških bušotina je deo Tehnološke strategije Gasprom njefta.


NOVA HSE VIZIJA

10 TEMA BROJA

Zdravlje zaposlenih, izvođača, trećih

lica i lokalnog stanovništva uvek su na prvom mestu, što iz godine u godinu Kompanija potvrđuje smanjivanjem negativnog uticaja na zdravlje ljudi

unapređivanjem HSE kulture. 2016. je u Kompaniji proglašena Godinom HSE-a i, na ovaj način, NIS želi da pokaže da su briga o zdravlju i bezbednosti, kao i posvećenost zaštiti životne sredine za

Kompaniju prioriteti.

11TEMA BROJA

Nenad Stanojevski

Godina HSE

TEMA BROJA12 TEMA BROJA 13

O poslovnim planovima, projektima, promociji novih proizvoda i implemen-taciji novih tehnologija se konstantno govori. Međutim, bezbedni uslovi rada-su jedan od strateških ciljeva Kompa-nije, a samim tim sastavni deo širenja i razvoja kompanije. Ona ne samo da svodi potencijalne negativne efekte pro-izvodnje na najmanji mogući nivo, nego i obezbeđuje maksimalnu efikasnost uz pomoć stroge proizvodne discipline.

bil), na primer, po mišljenju najvišeg rukovodstva kompanije, direktno je uslovljeno implementacijom sistema upravljanja bezbednošću.

U Kompaniji se kontinuirano primenju-ju principi prevencije u cilju unapređenja uslova rada i smanjenja broja negativnih HSE događaja. Vodeći nosioci bezbednosti i zdravlja na radu i implementacije una-pređenja HSE-a su top menadžment, kao

Kao što to potvrđuje bogato međuna-rodno iskustvo, bezbedno poslovanje je sinonim za uspešno poslovanje. Pokaza-telji bezbednosti i rezultati poslovanja neraskidivo su povezani. Primena stro-gih procedura i savesna implementacija ovog sistema dovodi do unapređenja praktično svih oblasti poslovanja, do rasta kako finansijskih, tako i proizvod-nih pokazatelja. Poboljšanje finansijskih rezultata „Ekson Mobajla“ (ExxonMo-

i rukovodioci svih nivoa. Neophodno je u ovom procesu podići svest zaposlenih o značaju HSE-a i odgovornosti svakog zapo-slenog za sopstvenu bezbednost, ali ih i edukovati o mogućim rizicima i merama koje mogu sprečiti neželjene događaje.

„HSE Politika NIS a.d. “ i „Izjava o HSE politici” predstavlja-ju svojevrsne interne „zakonike“ u Kompaniji, a njihovim sprovođenjem u praksi smanjuju se negativni uticaji i stalno unapređuje zdravlje ljudi i zaštita životne sredine.

Pojam „zelenijeg” poslovanja odnosi se na potencijal eko-loških projekata, u kojima su primenjene najbolje dostupne tehnologije (BAT – best available technology) i inovativna „eco-friendly“ rešenja. Briga je motiv, a rezultat je zdravije i bezbednije okruženje.

Kada je životna sredina u pitanju, odgovornost se ogleda u maksimalnim naporima da se ona zaštiti, što se čini kroz održivo upravljanje – racionalnim korišćenjem prirodnih resursa i upotrebom obnovljivih izvora energije, ulaganjima u proizvodne procese koji dovode do smanjenja zagađenja vazduha, zemljišta i vodotoka, brzom i adekvatnom sana-cijom akcidenata, u slučaju kada do njega dođe, sanacijom istorijskog zagađenja i vraćanjem zemljišta u prvobitno stanje; višestrukim korišćenjem zahvaćene vode, minimizaci-jom nastaka otpada i trajnim zbrinjavanjem nastalog otpada

Pokazatelji bezbednosti i rezultati poslovanja neraskidivo su povezani. Primena strogih procedura i savesna implementacija

ovog sistema dovodi do unapređenja praktično svih oblasti poslovanja, do rasta kako finansijskih, tako i proizvodnih pokazatelja

Bezbednost i ekologija – nova korporativna vrednost Gasprom njefta„Efikasan sistem upravljanja bezbednošću na radu je neopho-dan uslov da kompanija Gasprom njeft postane ozbiljan igrač u svetskoj naftnoj industriji. Povećavamo razmere i obim svog poslovanja, uspešno se nosimo sa tehnološkim izazovima. Ima-mo čime da se ponosimo, naši planovi su ambiciozni. I zato ne smemo da dopustimo da zbog propusta, gubitka koncentracije, nemara ili nesrećnog sticaja okolnosti ljudi budu povređeni, ili čak i izgube život, imovina oštećena, prouzrokujemo gubitke, nanesemo štetu životnoj sredini, i na taj način gubimo reputa-ciju. A posle toga da ulažemo velika sredstva i vreme da bismo otklonili posledice svih tih događaja. Kompanija je već dosta toga uradila na polju unapređenja HSE. Ali isto tako sam siguran da je upravo u ovom trenutku život nekog od naših radnika ili izvođača, život ljudi u okruženju, naša imovina na nekom od naših objekata ili životna sredina izložena velikom riziku. Nivo sigurnosti i bezbednosti na radu je, bez svake sumnje, u stalnom porastu zahvaljujući naporima saradnika Funkcije i inicijativama proizvodnih Blokova. Ali ako pogledamo dinamiku ovih pokaza-telja, videćemo da je napredak nedovoljan. Potpuno je jasno da je i nama i našim izvođačima potreban novi impuls. Upravo iz tog razloga realizujemo projekat unapređenja HSE kulture i izrade nove strategije njenog razvoja. Definisali smo novu korporativnu vrednost pod nazivom „Bezbednost i ekologija“. Pred kompaniju postavljamo visoke zadatke - naš cilj je da u toku izvođenja radova ne bude ugrožen niko - ni ljudi, ni životna sredina, ni proizvodni objekti. Pod ovim se podrazumeva da ne postoji nesreća ili havarija koja se ne može izbeći.“

Aleksandar Djukov, predsednik Izvršnog odbora Gasprom njefta

„HSE Politika NIS a.d. “ i„Izjava o HSE politici” predstavljaju

svojevrsne interne „zakonike“ u Kompaniji, a njihovim sprovođenjem u praksi smanjuju se negativni uticaji

i stalno unapređuje zdravlje ljudi i zaštita životne sredine


u skladu sa njegovim karakterom; pove-ćanjem energetske efikasnosti, brigom o biodiverzitetu i zaštićenim područjima.

Povećanje bezbednosti na radu je, tako-đe, sastavni deo razvoja Kompanije. Ono ne podrazumeva samo smanjenje rizika, već i obezbeđivanje maksimalne efika-snosti kroz striktnu proizvodnu discipli-nu. U kontinuitetu se radi na primeni visokih standarda u oblasti industrijske bezbednosti i zaštite zdravlja, u skladu sa svetskim trendovima i propisima.

Svakome, ko je i na trenutak deo siste-ma NIS-a, mora se obezbediti maksi-malna zaštita i minimalna izloženost

UNAPREĐENJE HSE KULTURE

U cilju podizanja nivoa bezbednosti na radu i unapređe-nja HSE kulture, na nivou cele grupacije Gasprom njefta, matične kompanije NIS-a, tekuća godina je proglašena za „Godinu HSE“. Efikasan HSE sistem je neophodan uslov da Gasprom njeft postane ozbiljan igrač u svetskoj naftnoj industriji. Nivo bezbednosti na radu je, bez svake sumnje, u stalnom porastu zahvaljujući naporima svih zaposlenih u Kompaniji. Međutim, dinamika napretka je nedovoljna. S tim u vezi, menadžment Gasprom njefta je došao do zaključka da je zaposlenima u Kompaniji, kao i izvođačima potreban novi impuls. Upravo je iz tog razloga započela realizacija projekta unapređenja HSE kulture i izrada nove strategije njenog razvoja. S tim u vezi, organizovan je seminar za top menadžment Kompanije na kom su njeni lideri odredili viziju, prioritetne pravce i preuzeli lične HSE obaveze. Zatim su, u „drugom talasu“ održane radionice za drugi i treći nivo menadžmenta, što, kasnije, treba da se kaskadira do svih zaposlenih.

Kompanija je na sebe preuzela obavezu realizacije vizije „Cilj 0“. Kompanija će stremiti ostvarenju cilja od nula povreda i šteta po ljude, životnu sredinu i imovinu u toku izvođenja radova. Takođe, u Kompaniji je uvedena nova vrednost: „Bezbednost i ekologija“, koja će biti uvrštena u korporativni kodeks Gasprom njefta. Da bi se dostigla nova

Kit Perin, ekspert kompanije „Bain“ sa

dugogodišnjim iskustvom u „Šelu“

“ U Šelu smatraju da su HSE pokazatelji i proizvodni

rezultati neraskidivo povezani. Da bi se postigli dobri rezultati, potrebno je jasno definisati obaveze,

formulisati očekivanja i postupati u skladu sa

njima. To zahteva otvoren i respektabilan odnos

prema zaposlenima i fer-upravljanje biznisom. Ja smatram da ovde rukovodioci imaju

najvažniju ulogu. ”

Greg Koulman, Ekspert kompanije „Bain“ za HSE i proizvodnju o promeni kulture

bezbednosti

“ Za svaku kompaniju je veoma važno da shvati u kojoj fazi

razvoja se nalazi, i da se implementira program koji će joj omogućiti da

sistematski prelazi sa jednog nivoa na drugi. Veoma je teško preći i, iskreno govoreći, mi ne preporučujemo da se

prelazi sa drugog nivoa na četvrti, pre nego što se uverite da ste

implementirali sve važne elemente svake od ovih faza. ”

vizija, rukovodstvo Kompanije je odredilo pet prioritetnih HSE oblasti u kojima će se aktivno raditi u narednom pe-riodu, a to su: „Liderstvo i kultura“, „Upravljanje rizicima“, „Pouzdanost opreme“, „Upravljanje izvođačima“ i „Bezbed-nost pri transportu“.

Osnova bezbednog i zdravog okruženja je da budemo svesni opasnosti koje mogu ugroziti nas ili našu okolinu, kao i da preduzmemo

adekvatne mere za kontrolu tih rizika

riziku. „Cilj 0“ – nula povreda na radu za zaposlene i treća lica, nula NSE događaja, maksimalna briga o okruže-nju, najviši su prioriteti koje Kompanija postavlja pred svoje poslovanje.

INDEKS USPEHAU protekloj godini, u oblasti HSE, NIS je bio uspešan. Analizom podataka, upoređujući podatke za vrednosti HSE pokazatelja dobijenih za 2015. godinu sa prethodnom godinom, može se reći da je došlo do značajnog poboljšanja u svim kategorijama. Indeks učestalosti povreda na radu smanjen je za 50 odsto u odnosu

na prošlu godinu, što je zajednički uspeh svih zaposlenih. U 2016. godini slede novi izazovi u kontroli HSE rizika, sa ciljem da Kompanija postane zdravije, bezbednije i bolje okruženje za rad svih zaposlenih, angažovanih radnika drugih kompanija, kao i posetioca koje rade ili borave na kompanijskim lokacijama. Osnova bezbednog i zdravog okruženja je da svi budu svesni opasnosti koje mogu ugroziti njih ili njihovu okolinu, kao i da se preduzmu adekvatne mere za kontro-lu tih rizika. Ukoliko se identifikuju sve opasnosti kojima možemo biti izloženi, postiže se veliki napredak u preventiv-nom HSE pristupu i značajno smanjuje mogućnost nesrećnih događaja.


Na početku ovog razgovora, da li možete da date kratak rezime rezultata iz oblasti HSE-a za prošlu godinu, da li je bila uspešna i koji su, po vama, najpozitivniji primeri?

Za mene je najznačajniji rezultat u 2015. godini bio sma-njenje broja nezgoda za 50 odsto– u 2014. godini je bilo povređeno 110 naših kolega, a u 2015. godini bilo ih je 55. To znači – manje povreda, manje bola i patnje.

Smanjili smo broj saobraćajnih nezgoda za 49 odsto tako što smo znatno smanjili prosečnu brzinu vožnje i uveli praćenje stila vožnje kod naših zaposlenih, jer su ključni negativni faktori kod nezgoda – neodgovarajuća brzina i agresivan stil vožnje. Prosečna brzina vozila je smanjena sa 91 na 80 km/h, zahvaljujući uvedenom programu striktnog praćenja svakog vozila i davanja povratnih informacija vozačima. Uveli smo praćenje načina vožnje merenjem naglih ubrzanja ili kočenja.

Samo organizacija koja uči može da napreduje

Mini intervju: Ulrih Pebal, direktor Funkcije za HSE

Ovo je znatno doprinelo smanjenju potrošnje goriva, smanje-nju troškova za održavanje vozila, ali isto tako i smanjenju saobraćajnih nezgoda i povreda, kao njihovih posledica.

Još jedan uspeh je povećanje broja opservacija. Naše kolege su prijavile skoro 18.000 opservacija i potencijalnih događa-ja. To nam je omogućilo da primenimo preko 13.000 mera za unapređenje stanja. Kao rezultat toga, možemo videti da se broj događaja sa srednjim ili teškim posledicama smanjio u odnosu na 2014. godinu.

Znatan napredak je učinjen i u uključivanju top menadžmenta NIS-a u HSE aktivnosti. Oni su obavljali kontrolne posete na lo-kacijama, bili aktivno uključeni u istrage događaja, učestvovali u HSE komitetima i organizovali HSE dane u svojim blokovima.

Kakav je napredak učinjen poslednjih godina u podi-zanju nivoa svesti zaposlenih o rizicima kojima su izloženi pri svakodnevnom radu i da li je radna disciplina u oblasti HSE-a sada na visokom nivou? Kakva je situacija na tere-nu, u kojoj meri se poštuju HSE mere?

Podići nivo svesti zaposlenih o rizicima nije lak zadatak. Naročito u vremenu kada imamo velik broj novih zaposlenih kojima je potrebna intenzivna obuka, ne samo u oblasti po-štovanja zakonskih propisa, već i o praktičnim aspektima bez-bednosti na radnim mestima. Linijski rukovodioci imaju težak zadatak da podignu radnu disciplinu na viši nivo. Oni sami treba da poseduju svest o potrebi unapređenja HSE kulture i da takvu poruku prenesu na svoje radnike. Dobar primer kako uključiti više kolega bila je obuka o podizanju svesti o rizicima u Bloku „Istraživanje i proizvodnja“, kao i obuka o bezbednom podizanju tereta u Bloku „Servisi“.

Koji je najveći izazov sa kojim ćemo se suočiti u obla-sti HSE-a u 2016. godini?

Naš izazov je da ostanemo usredsređeni na realizaciju HSE Plana za 2016. godinu kroz sedam reaktivnih poka-zatelja: nastavićemo da i dalje smanjujemo koeficijent LTIF, vreme izgubljeno zbog povreda (Lost time injury frequency), sa 3 na 2; smanjićemo broj požara u industri-ji strogom primenom naših programa, kao i broj saobra-ćajnih nesreća - strogim praćenjem brzine i poštovanja pravila defanzivne vožnje svih vozača u NIS-u. Zatim, pratićemo rezultate merenja emisije zagađujućih mate-rija u vazduh na emiterima i razvijati programe u cilju zadovoljenja nove zakonske regulative Evropske unije o emisijama i nastojaćemo da smanjimo broj akcidentnih izlivanja u zemljište. Takođe, smanjićemo troškove zbri-njavanja otpada primenom krovnih ugovora za ceo NIS

Za mene je najznačajniji rezultat u 2015. godini bio smanjenje broja

nezgoda za 50 odsto – u 2014. godini je bilo povređeno 110 naših kolega, a u 2015. godini bilo ih je 55. To znači – manje povreda, manje bola i patnje.Nenad Stanojevski

Ulrih Pebal, direktor Funkcije za HSE, govori za „Energize“ o postignutim

rezultatima u ovoj oblasti, izazovima sa kojima ćemo se suočiti u narednom

periodu, i o tome šta nas očekuje u 2016 – Godini HSE u našoj kompaniji.

i realizovaćemo više vežbi za reagovanje u vanrednim i kriznim situacijama u svim blokovima, da bismo se bolje pripremili za reagovanje u slučajevima akcidenata većih razmera.

Da bismo sve ovo postigli, nastavićemo sa programom obilazaka lokacija od strane rukovodstva. Više menadžera iz svih funkcija će učestvovati u tome, tako što će obaviti najmanje jedan obilazak mesečno.

Svi naši zaposleni će biti aktivno uključeni tako što će prijaviti najmanje jednu opasnu pojavu ili zamalo izbe-gnut događaj („Near miss“) u toku jednog kvartala. Oče-kivanih 40.000 izveštaja će nam omogućiti da osmislimo brojne mere usmerene ka bezbednijoj radnoj i životnoj sredini, i da i dalje smanjujemo broj povreda, saobraćajnih nezgoda, zagađenja životne sredine i gubitka imovine.

18 DOSIJE 19

Gorivo za čistiju planetu

Širenje prodaje komprimovanog prirodnog gasa u mreži benzinskih stanica NIS-a veoma je značajno za razvoj poslovanja kompanije.

Proizvodnju i distribuciju KPG-a NIS je počeo 2014. godine na naftno-gasnom polju

„Palić”. Prošle godine je počela da radi i prva punionica u maloprodaji u Novom Sadu, dok će

ove godine prodaja tog goriva krenuti na još jednoj benzinskoj stanici u Čačku. Do kraja avgusta startovaće

i postrojenje za KPG na gasnom polju „Ostrovo“, godišnjeg kapaciteta od oko

7,7 hiljada tona.

Komprimovani prirodni gas (KPG)

Komprimovani prirodni gas, zbog svojih ekoloških osobina proglašen je gorivom budućnosti. Glavni sastojak je metan, koji u odnosu na druge derivate ima najmanju emisiju CO2 po jedinici oslo-bođene energije i kao takav ne zagađuje životnu sredinu. KPG je prirodni gas koji se komprimuje na pritisak od 220 -250 bara. U javnosti je prepoznatljiv pod nazivom metan i već ima višestruku namenu: upotrebljava se kao gorivo za grejanje u domaćinstvu, zatim indu-striji, ali sve više kao motorno gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

PROIZVODNJA, PRODAJA I PLANOVI NIS-AProizvodnju i distribuciju komprimova-nog prirodnog gasa NIS je počeo 2014. godine. Prvo proizvodno postrojenje

otvoreno je na naftno-gasnom polju “Pa-lić” i to za veleprodaju, namenjeno prven-stveno industriji, godišnjeg kapaciteta od oko tri hiljade tona. Prošle godine, na ben-zinskoj stanici „Novi Sad 10” počela je da radi i prva punionica KPG-a u maloprodaji za putničke automobile. Ove godine, NIS najavljuje prodaju tog goriva na još jednoj svojoj benzinskoj stanici u Čačku. NIS ima oko 400 benzinskih stanica i prva je u na-šoj zemlji obelodanila da će praviti veliku prodajnu mrežu stanica sa punionicama i za komprimovani prirodni gas. Takođe, do kraja avgusta startovaće i postrojenje za KPG na gasnom polju „Ostrovo“, godišnjeg kapaciteta od oko 7,7 hiljada tona. Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, ističe da je širenje prodaje komprimova-nog prirodnog gasa u mreži benzinskih stanica kompanije veoma značajno za razvoj našeg poslovanja. - NIS teži da zauzme prvu, lidersku poziciju u proi-zvodnji ovog energenta, a sledeće godine planiramo slične projekte i u široj regiji - navodi Kravčenko.

Ružica Vranjković

DOSIJE

DOSIJE20 DOSIJE 21

NIS, u sklopu poslovne politike održivog razvoja i upravljanja život-nom sredinom, uvođenja modernih tehnologija i povećanja energet-ske efikasnosti, stalno unapređuje i kvalitet svojih proizvoda i usluga.

A upravo KPG gorivo je jedan od glavnih segmenata budućeg rada kompanije. Na srpskom tržištu to gorivo više nije nepozna-nica, pa ga NIS poslednjih godina promoviše na svim energet-skim sajmovima i skupovima kao alternativu svim standardnim konvencijalnim gorivima: benzinu, dizelu, TNG-u.

PREDNOSTI KPG-A I ISKUSTVA POTROŠAČAKompanija je prezentovala KPG na Međunarodnim danima energetike i investicija u Novom Sadu, kao i na beograd-skom Sajmu automobila, tokom marta meseca, gde je ocenjeno da, pored značajno boljeg oktanskog broja kao merila kvaliteta goriva, osnovna prednost tog energent

leži u njegovoj energetskoj odnosno, kalorijskoj vrednosti, koja je daleko veća u poređenju sa ostalim pogon-skim gorivima. Vozila na prirodni gas imaju i bolje upravljačke mogućnosti i duži im je radni vek motora. To gorivo važi i za najekonomičnije komercijal-no gorivo. Uštede u zavisnosti od tipa vozila idu čak do 50 odsto.

Gorivo budućnosti sastavni je deo i tehnoloških energetskih inovacija u svetu koje NIS prati. Pored osnovne ekološke prednosti, važno je i to što komprimovani prirodni gas donosi ekonomske benefite potrošačima. Igor Korać, zamenik direktora Bloka energe-tike u NIS-u podseća da komprimovani prirodni gas može biti alternativno gorivo za sve vrste vozila i radnih maši-

na, a veoma je primenljiv energent u industriji.

Dobar primer za to je firma “Iveko” koja ga koristi u proizvodnji. Govoreći o iskustvima u upotrebi tog goriva, Ivan Blažek, produkt menadžer „Iveka” naglašava ekonomsku isplativost koju donosi kompaniji. - Ovaj energent ima najveću kalorijsku vrednost od svih goriva na tržištu, kako u pogledu eko-nomičnijeg korišćenja, tako i u smislu zaštite okoline, emisije štetnih gasova i buke - ističe Ivan Blažek.

Najveća dobit od KPG-a pokazuje se u maloprodaji kod korišćenja u javnom prevozu. Za njegovu veću upotrebu u autobusima gradskog prevoza planove već razvijaju i gradovi širom Srbije. U

gradskom prevozu u Beogradu i Novom Sadu već imaju desetak gradskih auto-busa i nekoliko minibusova, koji voze na komprimovani prirodni gas. U prestonici planiraju da GSP do 2018. godine značaj-no uveća broj vozila na taj čist energent. Poslednji podaci iz prometa KPG-a u Srbiji pokazuju da to visokokvalitetno gorivo koje NIS proizvodi, ima sve veću primenu upravo u automobilskoj indu-striji. „Fijat-Krajsler Srbija” već proizvodi KPG Fijat 500L. Komercijalni direktor Umberto Janučeli kaže da kod tih vozila emisije štetnih gasova skoro da i nema, a vožnja je neuporedivo jeftinija. Testovi sa vozilima ukazuju da je, na primer, za 100 kilometara vožnje sa „fijat pandom” na KPG pogon, potrebno i do tri puta manje novca nego na dizel.

Ugradnja uređaja i prednost vožnje na KPGUređaj za korišćenje metana sličan je onom za TNG. U zavis-nosti od vozila ugradnja KPG uređaja košta od 700 do 1.500 evra, ali se zbog niske cene i osobina goriva to ulaganje veoma brzo isplati.

Ekološke prednosti KPG-a u odnosu na ostala goriva:

38-45 OKTANA

91-100 OKTANA

110 OKTANA

120-130 OKTANA smanjena emisija ugljen – dioksida

smanjena emisija reaktivnih ugljovodonika

smanjena emisija ugljen – monoksida

BOLJE PERFORMANSE - vozila na prirodni gas imaju bolju start-nost i upravljačke performanse čak i pod izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima jer je taj gas već u gasovitom stanju.

NIŽI TROŠKOVI VOŽNJE - u poređenju sa vožnjom na benzin, dizel ili naftni tečni gas finasijska ušteda je i do 50 odsto.

VEĆA BEZBEDNOST - KPG nije otrovan, nije korozivan, tačka paljenja mu je na visokih – 580 C, lakši je od vazduha.

EKOLOŠKI NAJČISTIJE MOTORNO GORIVO - produkt sagorevanja mu je vodena para. CNG

DIZEL

BENZIN

TNG

30%

60%

90%

Vrsta goriva oktanski broj

DOSIJE22 DOSIJE 23

STRATEGIJE EU I SVETSKOG TRŽIŠTA U Evropskoj uniji svake godine se značajno povećava broj automobila koji voze na komprimovani prirodni gas. Pre dve godine bilo je milion automobila koji su koristili to gorivo. Procenjuje da ih je danas gotovo duplo više - oko dva miliona. To znači da od ukupnog broja vozila u zemljama Evropske unije na KPG ima gotovo jedan odsto.

Istovremeno, sa povećanjem broja vo-zila u evropskim zemljama, raste i broj benzinskih stanica na kojima se može sipati i KPG. Najviše ih ima u Italiji, Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, Švajcar-skoj i Holandiji. Od zemalja u okruženju u Bugarskoj, dok se za Srbiju može reći da u regionu najbrže razvija lanac proizvodnje i prodaje.

Kada je reč o cenama, činjenica je da je komprimovani prirodni gas za sada među najjeftinijim motornim gorivi-ma. Prosečna cena je između 0,8 i 0,9 evra za kilogram. To gorivo je najsku-plje u Švedskoj i Norveškoj, a najefti-nije u Moldaviji, Makedoniji, Bugaskoj, Rumuniji i Srbiji.

Plan koji je usvojila Evropska uni-ja predviđa da do 2020. stanice za punjenje KPG-om imaju sve zemlje članice na maksimalnoj udaljenosti od 150 kilometara. Za njihovu izgradnju EU je planirala oko 160 miliona evra. Upotreba KPG a u porastu je i u Rusiji: imaju više od 100 hiljada vozila na ovaj pogon i blizu 300 punionica.

U Kini i Iranu ima gotovo četiri miliona takvih vozila. Poslednjih godina kori-šćenje KPG-a najviše je raslo u SAD i Kanadi, što je direktna posledica veće proizvodnje gasa iz uljnih škriljaca. A prosečna cena je oko dva dolara za galon.

ZEMLJE EVROPE

BENZINSKE STANICE

CENA

Italija 1046 0,99 €/kg

Nemačka 921 1,11 €/kg

Švedska 154 1,74 €/kg

Švajcarska 136 1,70 €/kg

Holandija 130 1,09 €/kg

Na globalnom nivou, u deceniji za nama, broj vozila na prirodni gas rastao je za oko 15 odsto godišnje. Procenjuje se da u svetu danas ima blizu 22,5 miliona vozila koja pokreće komprimovani prirodni gas.

DA LI JE MOGUĆE ŠIRENJE TRŽIŠTA KPG?Stručnjaci smatraju da šira upotreba KPG-a mora imati podršku države, koja pre svega mora propagirati pozitivne kampanje o čistim gorivima. A kako bi smanjili zagađenje vazduha od saobraćaja, u evropskim metropo-lama, poput Pariza, Berlina, Beča ili Kopenhagena, otišli su i korak dalje i kroz različite inicijative i gradske projekte davali i subvencije da se autobusi gradskog prevoza preorjen-

tišu na KPG. U okruženju je subven-cije davala Hrvatska vlada još 2013. godine za vozila koja su koristila KPG, uređaj za konverziju je bio besplatan, što je značajna stavka. Prema posled-njim podacima, u Bolonji, na primer, autobusi na komprimovani prirodni gas čine 95 odsto gradskog prevoza. Ekspanziju većeg korišćenja kom-primovanog prirodnog gasa, upravo u gradskom saobraćaju, najavljuju u Španiji, Austriji, skandinavskim zemljama i Rusiji.

Srpsko tržište KPG-om je nerazvijeno zbog malog broja punionica, nema velike konkurencije, ali ima potenci-jala. Prednost u postojećoj benzinskoj mreži NIS-a im daje dobru podlogu infrastrukture tako da može brzo rasti. Međutim, to će zavisiti upravo od državne politike i interesa potroša-ča. Procenjuje se da u našoj zemlji ima do dve hiljade vozila koja koriste komprimovani prirodni gas. PDV na KPG je 10 odsto, akcize nema.

Izvor: CNG Europe

ZEMLJE U OKRUŽENJU

BENZINSKE STANICE

CENA

Bugarska 105 0,80 €/kg

Srbija 13 0,71 €/kg

Hrvatska 2 1,16 €/kg

Makedonija 2 0,71 €/kg

Rumunija 1 0,74 €/kg

Izvor: CNG Europe

INDUSTRIJA I BIZNIS24 INDUSTRIJA I BIZNIS 25

Igor Jovanović

Kompanije širom sveta posegle su za brojnim merama kako bi ublažile posledice pada cena sirove nafte koja je na tržištu, u relativno

kratkom roku, prešla put od vrednosti veće od 100 dolara za barel u leto 2014. godine, do najniže cene u poslednjih 13 godina od manje od 30 dolara

koliko se trgovalo početkom 2016. godine.

Poslovanje naftne industrije u kriznim godinama

GODINE VELIKIH REZOVA

Dramatičan pad cena nafte u odnosu na 2014. godinu doneo je brojne negativne posledice u poslovanju naftnih kompanija širom sveta sa kojima se ceo sektor suočava i u tekućoj godini. Konačne razmere takvog posrtanja i njihov uticaj na globalnu svetsku ekonomiju još nije moguće sagledati u potpunosti. Međutim, ono što je izvesno jeste da se poslovanje velikog dela naftnih kompanija u periodu u kom je nafta samo u 2015. godini izgubila oko 50 odsto vrednosti u odnosu na prethodnu godinu može definisati terminima kao što su gubici, otpuštanje radnika, smanjenje izdvajanja za investicije i „rezanje“ dividendi.

U takvim okolnostima na globalnom tržištu poslovni rezultati NIS-a za 2015. godinu dodatno dobijaju na vrednosti. Za razliku od kompanija koje su prethodne godine poslovale sa gubicima ili čak i bankrotirale, NIS je u 2015. godini zadržao profitabilnost, dok je kompanija za nove investicije u razvoj izdvojila iznos koji je duplo veći od neto profita. Takođe, NIS je i prošle godine, treću godinu zaredom, isplatio akcionarima dividende, pa je u 2015. godini po tom osnovu akcionarima isplaćeno 7,6 milijardi dina-ra, što je 25 odsto neto dobiti kompanije iz 2014. godine.

Zbog pada cene sirove nafte u problemima se nisu našle samo naftne kompanije. Pred značajnim iskušenjima su i pojedine države, veliki izvoznici nafte, a prema raspoloživim podacima najviše su pogođene Venecuela, Nigerija i države


Kompanije širom sveta posegle su za brojnim merama kako bi ublažile posledice pada cena sirove nafte koja je na tržištu, u relativno kratkom roku, prešla put od vrednosti veće od 100 dolara za barel u leto 2014. godine do najniže cene u poslednjih 13 godina od manje od 30 dolara koliko se trgova-lo na početku 2016. godine. Kako bi ublažile tako snažan potres, kompanije iz naftnog sektora smanjivale su inve-sticije, otpuštale višak radnika, uvodile racionalizacije u poslovanju, smanji-vale dividende, ali su sve mere tek delimično amortizovale velike gubitke.

Kompanija “Britiš Petroleum” (BP) je tako u 2015. godini zabeležila gubi-tak od 6,5 milijardi američkih dolara i najavila otpuštanje novih 7.000 radnika do kraja 2017. godine, jer je procenjeno da se cene nafte neće brzo vratiti na stari nivo. Poređenja radi, ista kompanija je 2014. godinu završila sa neto dobiti od oko 3,78 milijardi dolara. Kompanija „Rojal Dač Šel” (Royal Dutch Shell) zabeležila je pad profita od 53 odsto u odnosu na 2014. godinu što je najveći pad profita te kompanije

u poslednjih 13 godina i što je kao posledicu imalo ukidanje 10.000 radnih mesta. Usled pada cena nafte, nega-tivno je poslovao i norveški „Stetoil“ (Statoil ) koji je imao neto gubitak od 4,4 milijarde američkih dolara u 2015. godini, dok je u istom periodu italijan-ski ENI zabeležio čak 8,8 milijardi evra gubitka. Pad cena nafte pogodio je i američki „Ekson Mobajl“ (Exxon Mobil ) koji je prošlu godinu okončao sa upola manjim profitom nego što je to bio slučaj u 2014. godini. Francuski „Total“ imao je tek nešto manje gubitaka (18 odsto u odnosu na 2014. godinu), ali je zato, kada je reč o regionu jugoistočne Evrope, hrvatska INA imala pad profita od čak 83 odsto.

ZABRINJAVAJUĆE SMANJENJE INVESTICIJAGotovo sve kompanije saopštile su da će među merama štednje koje su

im nametnute zbog pada cena nafte morati da sprovedu i restrikciju novih investicija što je odluka koja je po-sebno zabrinula stručnjake. Pojedini analitičari ocenili su da bi odlaganje i izostanak novih ulaganja mogli da zadaju težak udarac naftno-gasnom sektoru, jer bi to za sobom povuklo i

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku velike naftne

kompanije su u 2015. godini odustale od

46 velikih projekata

Persijskog zaliva. Zbog loše situacije u naftnom sektoru, čak je i bruto društveni proizvod (BDP) Norveške opao 1,2 odsto u poslednjem kvartalu 2015. godine. U Venecueli je pad cena nafte ugrozio sposobnost države da vraća dugove, dok će inflacija u toj državi ove godine, prema januarskim prognozama Međunarodnog monetar-nog fonda, preći nivo od čak 700 odsto. Kada je reč o državama Persijskog zaliva, analitičari očekuju da će se nji-hov javni dug udvostručiti, a njihova fiskalna aktiva pasti za trećinu do 2020. godine. Poređenja radi, šest država čla-nica Saveta za saradnju u Persijskom zalivu (Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski

Najveće kompanije najavile su smanjenje

izdataka za nova ulaganja i u 2016. godini, tako da se očekuje da pad

investicija bude zabeležen i drugu godinu zaredom

GUBICI NAFTNIH KOMPANIJAKada je reč o gubicima kompanija iz naftnog i gasnog sektora, britanski „Fajnenšel Tajms“ (Financial Times) je procenio da je tržišna vrednost akcija 300 najvećih kompanija na svetu iz te oblasti od leta 2014. godine opala za čak 39 odsto. Isti list je procenio da su u istom periodu investitori pretrpeli gubitke od najmanje 150 milijardi dolara na obveznicama kom-panija iz naftno-gasne industrije.

Gotovo istovremeno je raslo zaduživa-nje kompanija iz naftno-gasnog sektora, a najbrže su se zaduživale male, nezavisne američke kompanije, čija je prevashodna delatnost bazirana na vađenju nafte iz škriljaca. Međutim, značajan rast dugo-vanja beleže i pojedine velike državne kompanije, kao što su meksički „Pemeks“ (Pemex), brazilski „Petrobras” i Kineska državna naftna korporacija (CNPC).

Emirati) 2012. godine zajedno su imale budžetski suficit od 220 milijardi do-lara, da bi u prošloj godini registrovale budžetske deficite od oko 160 milijardi dolara, nastale zbog pada cena nafte. Prodaja „crnog zlata“ tim državama je, prema finansijskim izveštajima, dono-sila oko 80 odsto budžetskih prihoda pre nego što su cene dramatično opale. Takva kriza počela je da se odražava i na kompanije van naftne industrije u Zalivu, pa je tako katarska tv-mreža Al Džazira (Al Jazeera), saopštila da otpušta oko 500 zaposlenih ili više od 10 odsto ukupnog broja, uz objašnje-nje da je odluka bila neizbežna zbog finansijskog pritiska na državu usled niskih cena nafte i prirodnog gasa.


Prema podacima firme „Graves&Co“ tokom 2015. godine u svetskom naftnom i gasnom sektoru bez posla je ostalo

258.000 radnika

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a

“ Svesni smo da će uslovi za poslovanje u 2016. godini biti znatno složeniji nego prethodne, pre svega zbog niske cene sirove nafte na svetskom tržištu i kolebanja kursa valuta. Pred nama su teška vremena zbog čega moramo ostati fokusirani do kraja i uložiti

mnogo napora na održanje profitabilnosti kompanije ”

zastoj u istraživanju i proizvodnji, a samim tim i u isporu-kama nafte, čak i u slučaju da se cena tog energenta even-tualno vrati na nivo koji je imala pre strmoglavog pada.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku velike naftne kompanije su u 2015. godini odustale od 46 velikih projekata. Prema istom izvoru, investicije u naftna i gasna polja su prošle godine smanjena 20 odsto u odnosu na 2014. godinu, što je najveće smanjenje ikada. Najveće kompanije najavile su smanjenje izdataka za nova ulaganja

SMANJENJE BROJA RADNIH MESTAPritisnute krizom naftne kompani-je širom sveta bile su primorane da pribegnu i smanjenju broja radnih mesta. Prema podacima firme „Grave-s&Co“ tokom 2015. godine u svetskom naftnom i gasnom sektoru bez posla je ostalo 258.000 radnika. Nakon pesimistič-nih predviđanja o kretanju cena nafte i gasa u 2016. godini pojedine kompanije najavile su da će i dodatno redukovati broj radnika, posebno jer se ne planira otvaranje novih istražnih polja.

Konkretnije, BP je u januaru 2016. godine najavio otpuštanje još oko 4.000 radnika koji rade na istraživanju i proizvodnji, od ukupno oko 24.000 zaposlenih u tom bloku. Prema podacima svetskih agencija, to je samo dodatno smanje-nje broja radnih mesta u britanskoj kompaniji koja je u 2015. godini već otpustila oko 4.000 ljudi i time broj zaposlenih širom sveta dovela na oko 80.000. „Moramo da budemo sigurni

da je naša kompanija konkurentna i održiva. Spoljašnji uslovi na tržištu postaju lošiji“, rekao je Dejvid Nikolas (David Nicholas), portparol kompanije.

Istovremeno, „Rojal Dač Šel“, koji važi za jednog od najvećih rivala BP-a u Evro-pi, u 2015. godini morao je da otpusti oko 7.500 radnika. Iz te kompanije početkom godine najavljeno je da će morati da redukuje još 2.800 radnih mesta ukoliko se nastave nepovoljne tendencije na globalnom tržištu nafte.

Sirova nafta je na tržištu samo u 2015. godini izgubila skoro polovinu vrednosti, a pad cena izazvao je velike

probleme u poslovanju kompanija iz naftnog sektora

i u 2016. godini, tako da se očekuje da pad investicija bude zabeležen i drugu godinu zaredom.

Francuski „Total“ je, na primer, najavio da će uz pojačano smanjenje operativnih troškova, ulaganja u narednom periodu biti za oko dve milijarde evra manja nego što je prvobitno planirano. Hrvatska INA grupa, koja je uz pad profita i pad prihoda od prodaje ipak uspela da 2015. godi-nu završi sa dobiti od 7,56 miliona evra, saopštila je da će sprovesti dodatne mere štednje, prodaju aktive kompanije, kombinovati smanjenje kapitalnih i operativnih troškova, a sve kako bi i u tekućoj godini uspela da održi profitabilnost u poslovanju.

Ni Norvežani nisu mogli da izbegnu smanjenje novih ulaganja u istraživanje i proizvodnju nafte. U novembru 2015. godine norveške naftne kompanije saopštile su da će tokom 2016. godine investirati 171 milijardu kruna, ali je taj plan zbog krize revidiran, a nova ulaganja smanjena na 163,9 milijardi kruna.

Time bi norveški naftni sektor za 13 odsto smanjio ukupna ulaganja u tekućoj godini u odnosu na ulaganja koje su izvr-šena lani, a norveške vlasti ponajviše zabrinjavaju planirana manja ulaganja u traganje za naftom. U taj deo naftnog biznisa norveške kompanije planiraju da ulože 16 milijardi kruna, što znači 44 odsto manja ulaganja u odnosu na 2015. godinu. Norveški ekonomski eksperti naveli su da su očekivali da će određeni pad biti neminovan, ali da nisu slutili da će biti tako velikih razmera i izrazili očekivanja da će „Norges Bank“ (centralna norveška banka) sada morati da reaguje daljim snižavanjem kamatnih stopi.

Pored kompanija koje se bave istraživa-njem, proizvodnjom, preradom i proda-jom nafte i gasa, probleme u poslovanju su imale i kompanije povezane sa tim sektorom. Gubitke i otpuštanje zaposle-nih nije mogao da izbegne ni „Šlumberže“ (Schlumberger), najveća svetska servisna naftna kompanija. Ta kompanija je samo u poslednjem tromesečju 2015. godine ukinula 10.000 radnih mesta, a podaci su još porazniji kada se uzme u obzir i period od novembra 2014. godine jer je od tada ukupno otpušteno 34.000 radnika.


Uprkos tome što je cena nafta tokom 2015. godine prepolovljena NIS je i u 2015. godini očuvao profitabilnost poslovanja i godinu završio sa profitom od

14,6 milijardi dinara

I američka servisna kompanija „Halibarton“ (Halliburton) najavila je nove otkaze uz obrazloženje da su rezovi „nužni kako bi se savladali problemi u izazovnom tržišnom okruže-nju“. Ta kompanija je prošle godine već otpustila 22.000 radni-ka, pa je broj zaposlenih svela na oko 80.000. Međutim, i 2016. godinu „Halibarton“ je započeo najavom da će zbog dodatnih ušteda morati da redukuje još oko 5.000 radnih mesta.

NIS PROFITABILAN I U 2015. GODINIUprkos veoma teškim i izazovnim uslovima koji vladaju na globalnom tržištu, NIS je i u 2015. godini uspeo da održi profitabilnost u poslovanju i tu godinu, uprkos stalnom pojeftinjenju sirove nafte, završi sa neto dobitkom od 14,6 milijardi dinara. Pored toga, od posebne je važnosti što se NIS nije odrekao ni planiranih investicija u prethodnoj godini, pa je tako u razvoj kompanije uloženo 30,3 milijarde dinara, odnosno dvostruko više od godišnje neto dobiti. Time je NIS ujedno ostao u vrhu najvećih investitora u Srbiji.

Na ostvarenu dobit NIS-a, koja je upola manja od one iz 2014. godine, uticalo je ne samo stalno snižavanje cena nafte, već i značajne kursne razlike, koje su u 2015. iznosile 8,1 milijardu dinara. Pokazatelj EBITDA bio je 46,5 milijardi dinara. Treba, pritom, imati u vidu da finansijski pokazatelji kompanije jesu niži nego 2014. godine, ali da su znatno viši od planiranih za 2015, uzimajući u obzir pad cena sirove nafte. Održanju profi-

tabilnosti u izuzetno složenim uslovima za poslovanje, u naj-većoj meri je doprinelo kontinuirano sprovođenje programa operativne efikasnosti, a ostvareni ekonomski efekat mera za povećanje efikasnosti poslovanja u 2015. godini (i na EBITDA i na novčani tok) iznosio je 13,3 milijarde dinara.

„Protekla godina je bila teška ne samo za NIS, već i za ceo naftno-gasni sektor u svetu i ponosan sam što smo uspeli da zadržimo profitabilnost. Naš odgovor na krizu su bili tim-ski rad, smanjenje troškova i operativna efikasnost u svim segmentima poslovanja, koji su dali očekivane rezultate, zbog čega i dalje ostaju naš glavni cilj. Takođe, zaposleni u NIS-u su sopstvenom inovativnošću doprineli povećanju efikasnosti kroz program “Ja imam ideju”, rekao je Kiril Kravčenko, gene-ralni direktor NIS-a.

I u uslovima krize u naftno-gasnom sektoru, koji je ozbiljno uzdrmao, ne samo kompanije iz te industrije,već i države koje se oslanjaju na taj segment privrede, NIS je po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u 2015. godini, u državni budžet upla-tio 151,9 milijardi dinara, što je 12 odsto više nego pre godinu dana. Takođe, kompanija je u oblasti istraživanja i proizvodnje povećala rezerve ugljovodonika za osam odsto u poređenju sa 2014. godinom. Obim prerade nafte i dorade poluproizvoda povećan je za odsto u odnosu na isti period prošle godine i nastavljena je modernizacija prerađivačkih kapaciteta, prven-stveno kroz aktivnosti u okviru realizacije projekta “Duboka prerada”.

U domenu energetike, čiji dalji razvoj spada u strateške pro-jekte NIS-a, osnovana je kompanija čiji je cilj izgradnja termo-

elektrane-toplane kapaciteta 140 MW u Pančevu, a završena je i izgradnja malih elektrana „Velebit 3“ i „Sirakovo 2“. Time NIS sada raspolaže sa ukupno 13 malih elektrana na naftnim i gasnim poljima u Srbiji, ukupnog kapaciteta 11,5 MW. Takođe, započeta je maloprodaja kom-primovanog prirodnog gasa i NIS je prva velika mreža benzinskih stanica koja je u svoju ponudu uvrstila taj energent koji se zbog svojih karakteristika sma-tra gorivom budućnosti.

NIS je uspeh zabeležio i u prodaji, gde je ukupan promet naftnih derivata povećan za pet odsto u odnosu na 2014. godinu. Takođe, kompanija je povećala učešće na maloprodajnom tržištu naft-nih derivata u Srbiji za jedan odsto. NIS je istovremeno nastavio modernizaciju maloprodajne mreže i uvođenje novih proizvoda i usluga za potrošače, poput stooktanskog benzina G-Drive 100.

I pored brojnih izazova, NIS je i u 2015. godini nastavio sa ulaganjima u zdrav-lje i bezbednost zaposlenih na radu, kao i u razne ekološke projekte. Samo po tom osnovu kompanija je u prošloj godini izdvojila 627 miliona dinara čime je omogućeno sprovođenje projeka-ta usmerenih na smanjenje emisije zagađujućih materija, minimizaciju otpada, kao i sanaciju zemljišta. Kom-panija je nastavila i sa brigom o svojim zaposlenima, svesna da su oni njen najvredniji resurs. I pored svih teškoća sa kojima se suočio u prethodnom periodu, NIS je za profesionalni razvoj zaposlenih, kroz organizaciju različitih vrsta obuka, u protekloj godini izdvojio 223 miliona dinara. Pored toga, NIS je investicije u mlade ljude u Srbiji shvatio kao investiranje u budućnost, pa je stoga kroz korporativni program “Energija znanja” nastavio da poma-že talentovane učenike i studente.

Takođe, NIS je kao društveno-odgovor-na kompanija i u prethodnoj godini nastavio da produbljuje saradnju sa lokalnim zajednicama u kojima poslu-je, kao i sa istaknutim pojedincima i ustanovama, te je u okviru programa društveno-odgovornog poslovanja i različitih sponzorstava uložio više od 401 milion dinara.

PERSPEKTIVE POSLOVANJAAnalitičari se uglavnom slažu da će oporavak cena nafte, kao i cele industrije u tom sektoru, biti sporiji proces, praćen brojnim izazovima, među kojima su

različiti politički uticaji, velika ponuda nafte na tržištu i usporavanje svetske ekonomije. Dalja borba za očuvanje pro-fitabilnosti kompanije najavljena je i u NIS-u. “Svesni smo da će uslovi za poslo-vanje u 2016. godini biti znatno složeniji nego prethodne, pre svega zbog niske cene sirove nafte na svetskom tržištu i kolebanja kursa valuta. Pred nama su teška vremena zbog čega moramo ostati fokusirani do kraja i uložiti mnogo napo-ra na održanje profitabilnosti kompani-je“, rekao je Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a. Kravčenko je naveo da će se NIS protiv krize u naftnom sektoru, pored daljeg insistiranja na efikasnosti, boriti tako što će akcenat u poslovanju u naredne tri godine biti dalje investiranje, pre svega u duboku preradu.

INDUSTRIJA I BIZNIS 33

PROCESI PROIZVODNJE – NA DUGME


Najsavremenijom automatizovanom opremom načinjen je značajan korak u povećanju pouzdanosti i optimizacije

rada u rafinerijskoj preradi NIS-a. Sa druge strane, automatizacijom

proizvodnih bušotina postiže se efikasno i efektivno vođenje procesa proizvodnje, povećanje tačnosti merenja proizvedene

nafte i gasa, smanjenje troškova proizvodnje i mogućnosti krađa, kao i

povećanje ekološke bezbednosti.

Za poslednjih šest godina, tehničko-tehnološka slika rafinerijske prerade značajno je promenjena. Podela na modernizovani deo rafinerije u sklopu MHC&DHT kompleksa i stari deo fabrike sada ne postoji. Razlike više nema, pre svega, zahvaljujući značajnim investicijama u modernizaciju celokupne rafinerijske prerade. Narodski rečeno, rafinerija u svim svojim segmentima poslovanja sve više radi na dugme. Automatizacijom su obuhva-ćene sve organizacione celine ovog dela NIS-a: od tehnološkog procesa prerade nafte na nizu primarnih i sekundarnih postro-jenja, preko poslova manipulacije poluproizvodima i proizvodi-ma, pouzdane proizvodnje i distribucije energije, do stabilne i bezbedne otpreme derivata na domaćem i inostranom tržištu.

OLAKŠANO UPRAVLJANJE PROCESIMA-Da, proces automatizacije rafinerijske prerade je nezaustav-ljiv. Nivo investicija će oscilirati i to je razumljivo, s obzirom na ukupno finansijsko poslovanje Kompanije, ali nesumnjivo je da je Rafinerija pre nešto više od šest godina iza sebe definitivno ostavila zastarele upravljačke sisteme i u poslednjim godinama u potpunosti osvojila kompjuterizovane načine upravljanja, koji znatno olakšavaju upravljanje proizvodnim procesima. Ovim je nesumnjivo načinjen značajan korak u povećanju pouzdanosti i optimizacije rada u rafinerijskoj preradi - ističe Dragan Gačanović, direktor Sektora automatike u Tehničkoj direkciji Bloka „Prerada“.

Praktično, sada svaki investicioni zahvat, bez obzira na njegov obim, podrazumeva i novi iskorak u modernizaciji procesa. Tako će biti i u toku predstojećeg remonta (avgust-septembar 2016. godine) kada se planira zamena blokadnih sistema na kompreso-rima na seriji S-2400, kao i na serijama S-2100 i S-2200. Osim toga, biće realizovano više projekata investicionog održavanja, kojima će se eliminisati uočeni problemi u radu instrumentacije (zamena regulacionih ventila koji su imali više otkaza, zamena neadekvat-no odabranih mernih instrumenata instrumentima sa odgovara-jućim principom rada). Takođe će se instalirati nova merno-regula-ciona oprema kao deo paketa odobrenih MOC projekata.-Značajni poslovi uspešno su urađeni za vreme poslednjeg remontnog planskog zastoja, kada su realizovana dva projekta iz domena automatizacije vredna preko 1,6 miliona evra - kaže Gačanović. Reč je o zameni zastarelog upravljačkog sistema za kontrolu broja obrtaja turbine i regulaciju rada tri kompresora, kao i ugradnja sistema za stacionarno merenje vibracija na rotacionoj opremi u RNP. Ovi poslovi obavljeni su na najvećem rafinerijskom postrojenju za proizvodnju benzina i gasova (FCC) i na postrojenju Alkilacija.

Vojo Krkobabić, Nenad Stanojevski

INDUSTRIJA I BIZNIS32


POUZDAN I BEZBEDAN RAD Ovim investicijama, obezbeđuje se stabilnost procesa proi-zvodnje i povećava ukupna operativna efektivnost. Prethodni, nepouzdani sistem za kontrolu broja obrtaja i zaštitu kompre-sora od kvara, koji je poslednjih godina više puta zaustavljao proizvodni proces, zamenjen je hardverski i softverski najsavre-menijim upravljačkim sistemom. Nov sistem je je dizajniran prema zahtevima standarda za bezbednosne sisteme SRPS IEC 61511, ima trostruko više instrumenata što značajno povećava sigurnost rada na nivou procesora i modula, a donosi i mnoga poboljšanja na nivou aplikativnog softvera i interfejsa operatera i mašina. Ovde je primenjena maksimalna kontrola i zaštita od kvara kompresora uz omogućavanje otkrivanja kvara u protoku vazduha kroz kompresor. Najsavremenijim tehničkim rešenjima ovaj sistem ima mogućnost korekcije regulacionih parametara, pre nego što bi i došlo do kvara.

Na FCC kompleksu i postrojenju Alkilacija ugrađeni su sistem za monitoring i dijagnostiku rotacionih mašina, koji će takođe obezbediti povećanu bezbednost, raspoloživost i pouzdanost

“ Nesumnjivo je da je Rafinerija iza sebe definitivno

ostavila zastarele upravljačke sisteme i u poslednjim godinama u potpunosti

osvojila kompjuterizovane načine upravljanja, koji znatno olakšavaju

upravljanje proizvodnim procesima. ”

rada najvažnijih mašina i uređaja. Za potrebe ovog projekta, u kratkom vremenskom periodu ugrađeno je: 422 senzora, 50 razvodnih kutija, preko 1000 metara kablovskih regala, 1700 kilograma raznih nosača i preko 11 hiljada metara višežilnih kablova. Za sve ove radove napravljeno je, a zatim i demontira-no, više od tri hiljade kvadratnih metara skela.

Takođe je završen projekat naprednog upravljanja proizvodnim procesima (APC-Advanced Process Control) na serijama S-300, S-2100, S-2200, S-2300, S-2500, S-2600. Ovaj način upravljanja olakšava rad operateru, a daje bolji kvalitet proizvoda, odnosno postižu se znatni finansijski efekti. APC omogućava operateru da vodi proces preko željenih karakteristika produkata, a ne, kao u dosadašnjem načinu upravljanja, kontrolisanjem temperatura, pri-tisaka, protoka... Planira se implementacija APC paketa i na novim postrojenjima MHC&DHT i postrojenju Vodonik.

-U završnoj fazi je projekat automatskog bilansiranja svih rafi-nerijskih tokova. To će omogućiti dobijanje trenutnih informa-cija o zalihama, potrošnji energenata i proizvodnim tokovima, a na osnovu ovih informacija će se moći identifikovati tačke na kojima su moguća poboljšanja – navodi Gačanović.

AUTOMATSKI JAVLJAČI POŽARA I DETEKTORI GASAŠto se tiče sistema dojave požara i de-tekcije eksplozivnih i toksičnih gasova u RNP, a čiji je glavni cilj rano upozoravanje personala na određene incidentne situ-acije sa ciljem da se poveća industrijska bezbednost Rafinerije, u protekle četiri godine implementirana su najsavreme-nija rešenja iz ove oblasti. Predrag Basta, rukovodilac službe za ITFG( industrij-sku telekomunikaciju, vatrodojavu i gasnu detekciju) i analizatore kaže da je u toku 2012. godine, pored moder-nizovanih postrojenja MHC&DHT

kompleksa, instaliran integrisani sistem dojave požara i detekcije gasa u procesnim postrojenjima i manipulaci-ji, što je obezbedilo informaciju putem alarma i vizualizacije o tačnoj lokaciji i visini akcidenta po pitanju eventualnih požara ili isticanja gasova i obezbedilo pravovremenu reakciju operatera tih postrojenja i vatrogasne jedinice u Rafi-neriji. - U okviru ovog projekta imple-mentirano je oko 450 požarnih i gasnih senzora, 15 centralnih jedinica za javlja-če požara i povećane koncentracije gasa, 40 razvodnih ormana u postrojenjima, softverski paket Winguard za upravljanje i vizualizacju sistema javljača požara i povećanih koncentracija gasa i preko 100 kilometara optičkih i bakarnih kablova, što je ukupno koštalo preko 2,2 milio-na evra. Nakon ovoga, modernizovali

smo ove sisteme i u ostalim delovima Rafinerije, pre svega na pristaništu, autopunilištu, kompresorskim stanicama postrojenju FCC, a prošle godine i na po-strojenjima za preradu slopa i blendingu benzina, gde je uloženo dodatnih 1,5 miliona evra – navodi Basta.

Primenom ovih sistema stekli su se uslo-vi za integraciju sa blokadnim sistemima procesnih postrojenja i obezbeđivanje potpunog automatizovanog procesa u slučaju incidentnih situacija bez, ili uz miinimum učešća čoveka u odlučivanju i reakciji. U ovoj godini cilj je održavanje visokog nivoa pouzdanosti i raspolo-živosti navedenih sistema uz dodatna unapređenja i proširenja sistema koja će se realizovati putem investicionog programa uz već odobrene projekte.

Dragan Gačanović, direktor Sektora automatike

u Tehničkoj direkciji Bloka „Prerada“


HSE i energetska efikasnostPored velikog angažovanja na vođenju i realizaciji kapi-talnih projekata, Služba za industrijsku automatizaciju i metrologiju pokazala je i veliku posvećenost energetskoj efikasnosti. U tom smislu ugrađeno je i pušteno u rad 15 solarnih sistema napajanja na proizvodnim bušotinama u nemehanizovanoj metodi eksploatacije koje nemaju električno napajanje. Da prati svetske trendove u industrijskoj automatizaciji Služba je pokazala i ugradn-jom bežičnih transmitera pritiska na gasnim bušotinama renomiranog proizvođača.

I po pitanju HSE aspekta Služba za industrijsku automa-tizaciju i metrologiju dala je svoj doprinos puštanjem u rad tri sistema za detekciju curenja na naftovodima OS Kp - US Tisa, US Tisa – JP „Transnafta“ i US Adorjan – RN NS. Na dve bušotine na NP „Turija sever“ pušten je u rad sistem za detekciju krađa bušotinskih ograda.

AUTOMATIZACIJA PROIZVODNJE NAFTE I GASARealizacija projekta ASUTP u Bloku „Istraživanje i proizvodnja“, koji u prevodu znači automatizacija proizvod-nih bušotina, započela je 2010. godine kad je na Investicionom komitetu NIS-a za svih sedam planiranih faza Projekta preliminarno odobreno 10 miliona evra. Dosadašnja realizacija projekta tekla je uspešno kroz svih sedam faza čime su postignuti značajni efekti. Samo u poslednjih godinu i po dana Služba za industrijsku automatizaciju i metrologi-ju koja se bavi procesima automatizacije proizvodnje uložila je velike napore da kroz kapitalne projekte proces proizvod-nje učini još efikasnijim i efektivnijim. U prilog tome govore sledeći podaci: imamo 100 odsto telemetrije meha-nizovanog fonda i 98 odsto nemeha-nizovanog fonda proizvodnih bušotina,

i viši nivo bezbednosti na radu jer sistem u celini uključuje sve sfere naftaškog posla. Pored toga, sada imamo pregled detekcije curenja u svim naftovodima koji idu ka bloku „Prerada“. Ako se nešto desi na nekom delu naftovoda to se odmah uočava U pitanju je jedan od najmoder-nijih sistema monitoringa naftovoda – navodi Stašuk.

INTEGRACIJA SISTEMAPored navedenih rezultata, izvršena je implementacija softvera za izveštavanje ka Gasprom njeftu u OIS USOI (automa-tizovani sistem za priklupljanje i proveru podataka iz proizvodnog procesa i in-tegracija sa sistemom OIS+ (sistem koji sadrži sve geološke podatke o bušotini), tako da se bušotinski tehnički režimi repliciraju u SKADA sistem (sistem za telemetriju proizvodnog procesa proizvodnih bušotina) i na taj način je

omogućeno praćenje odnosno poređenje proizvodnje bušotina u odnosu na tehnički režim. Ovom integracijom ostvaruje se potpuno praćenje proizvodnje nafte i gasa na svim nivoima.

Svi merni sistemi ugrađeni u toku dosadašnje realizacije projek-ta ASUTP povezani su na jedinstven sistem dispečerskih centara – SKADA sistem. Time je obezbeđena distribucija procesnih po-dataka na više nivoe čime se dobija bolji uvid u proces proizvod-nje, a samim tim i bolja kontrola. U SKADA aplikaciji su izvršene strukturne izmene pa je implementacijom određenih KPI-ova (ključni pokazatelji uspešnosti), dodavanjem tehnoloških šema i implementacijom velikog broja izveštaja omogućeno efektivnije praćenje proizvodnog procesa.

– Povećanje efikasnosti se najbolje može opisati smanjenjem perioda reagovanja. U prethodnom periodu smo dosta dugo čekali da s bušotine stignu informacije šta se dogodilo, jer je radnik morao da ode do bušotine i proveri stanje. Sada daljin-ski odmah dobijamo podatke zbog čega je došlo do zastoja u radu pumpe. Na ovaj način smanjeni su gubici usled zastoja bušotina jer se on brže uoči – pojašnjava Guteša.

– Integrisani sistem je toliko efikasan da se „ulaskom na bu-šotinu“ odnosno klikom na bušotinu dobijaju svi podaci: da li i kako ona radi, kolika joj je proizvodnja, da li je neka oprema spuštena u bušotinu, da li se i kad na njoj rade neke geološko

a postignuta je automatizacija svih tehnoloških sudova većih od 100m³ mer-ilima nivoa, međufaze i temperature. Za-tim, nadograđena su sva masena merila za otpremu i prijem fluida flow komp-juterima (koji vrše automatski proračun proizvodnje u realnom vremenu), tako da predstavljaju moderne sisteme za maseno merenje otpremljene, odnosno primljene količine fluida.

U funkciji su 34 AMU postrojenja (auto-matski merni uređaji), čime se postiglo merenje 50 odsto fonda proizvodnih bušotina masenom metodom (meto-da kojom se meri masa proizvedenog fluida). U toku je ugradnja i puštanje u rad još pet postrojenja na naftnom polju Kv/Kg.Prema rečima Ivone Guteše, inženjera AMR u ovoj Službi, sa AMU uređaja dobija se najkvalitetnije merenje nafte, gasa i vode s minimalnim odstupanjem. – Rad AMU uređaja izuzetno je važan u Bloku „Istraživanje i proizvodnja“, te se iz tog razloga već treću godinu zaredom održava teorijska i praktična nastava na osposobljavanju opreratera na proizvod-nji nafte i gasa za rad sa ovim uređajima – rekla je Guteša.

Aleksandar Stašuk, rukovodilac Službe za industrijsku automatizaciju i metrologiju, kaže da je najveća korist sistema au-tomatizacije i metrologije praćenje meha-ničkog sistema proizvodnje jer tu najviše dolazi do iskakanja, havarija, oštećenja „kačaljki“ (dubinskih pumpi) ili pada pritiska, kao i povećanje tačnosti merenja proizvedenog i otpremljenog fluida.– Inženjeri sada vide gotovo 100 odsto po-dataka s proizvodnih bušotina. Dobijamo podatke o potrošnji električne energije i gasa, otpremi nafte, fluida, meri se rezer-voarski prostor, pritisak, temperatura i dr. Uz pomoć ovog sistema rada smanjuje se vreme reagovanja i ubrzava dobijanje svih podataka s bušotina, a obezbeđuje se

“ Uz pomoć sistema automatizacije rada smanjuje se vreme

reagovanja i ubrzava dobijanje svih podataka s bušotina, a obezbeđuje se i viši nivo bezbednosti

na radu jer sistem u celini uključuje sve sfere

naftaškog posla. ”Aleksandar Stašuk,

rukovodilac Službe za industrijsku

automatizaciju i metrologiju u Bloku

„Istraživanje i proizvodnja“

Najveća korist sistema automatizacije i

metrologije je praćenje mehaničkog sistema

proizvodnje jer tu najviše dolazi do havarija,

oštećenja dubinskih pumpi ili pada pritiska, kao i povećanje tačnosti merenja proizvedenog i

otpremljenog fluida

tehničke mere – sve se to može videti. Takođe, možete da vidite na kojim bušotinama je, na primer, u poslednja tri meseca rađen remont – navodi Stašuk.

Trenutno se vrši implementacija novih softvera – „Tehnički režimi“, „Šahmatka“ i „ARM Dispečera“ (automatizovano radno mesto) – čijom primenom će se ubrzati rad s geološkom bazom podataka, izvršiti digitalizacija CITC-a (Centralni inženjersko tehnički centar) i čitavog procesa praćenja proizvodnje.

U 2016. godini u planu je i implementacija nove SKADA apli-kacije kojoj će biti moguće pristupiti s bilo kog mesta i u bilo koje vreme i na taj način će proizvodni podaci biti dostupni s mobilnih uređaja na bilo kojoj platformi.Pošto je u 2015. pušten u rad sistem izveštavanja ka Gasprom njeftu OIS USOI, plan je da se u 2016. godini izvrši integracija SKADA baze podataka sa USOI bazom. Na taj način USOI izve-štaji bi se automatski popunjavali u domenu koji se odnosi na merenje zaliha u rezervoarima, količina utisnute slojne vode i količine gasa.

Kako bismo u budućnosti postizali još bolje rezultate u planu je i izrada kolaboracionog portala koji će omogućiti bolje, brže i jednostavnije praćenje aktivnosti svih izvođača po CAPEX-u i OPEX-u. Na ovaj način stvoriće se transparentno okruženje u kome će biti vidljivi KPI-ovi izvođača.


Energetskom efikasnošću NIS stiže u društvo najboljih

Upravljanje energijom

Uspešno rešavanje svih izazova koji se odnose na energetsku efikasnost zahtevaju ozbiljan i sistemski pristup na nivou čitave države. U industrijski visoko razvijenim zemljama ovome se poklanja velika pažnja, tim pre što će se na osnovu analiza Međunarodne agencije za energiju, svetske potrebe za energijom do 2035. godine povećati za 30 odsto u odnosu na nivo sadašnje potrošnje. Siguran trend u energetskoj oblasti u ovom periodu je i smanjenje upotrebe fosilnih goriva u korist energenata iz obnovljivih izvora enegije. Veća potrošnja ener-gije u narednim godinama i zaokret ka proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, čine suštinu na kojoj počivaju sve energet-ske strategije i mere za optimizaciju energetskih troškova.Podaci o energetskoj efikasnosti u Srbiji, nažalost, još nemaju stabilne i pozitivne trendove. Srbija je po energetskoj efikasno-sti na samom dnu evropskog kontinenta. U Srbiji se na osnovu raspoloživih statističkih podataka ne može utvrditi potpuno pouzdan nivo energetske potrošnje po industrijskim granama, a nisu utvrđeni ni jasni energetski indikatori. Ove je, pre svega, posledica nepostojanja sistema energetskog menadžmenta iako je on predviđen pozitivnim propisima o efikasnom gazdo-vanju energijom.

Razvojna politika i modernizacija svih poslovnih segmenata Kompanije,

posebno rafinerijske prerade gde se energija najviše troši, ali i gde se mogu postići najbolji rezultati na povećanju

energetske efikasnosti, usmerena je na primenu najboljih svetskih praksi u ovoj

oblasti.

Vojo Krkobabić


PRIMENA NAJBOLJIH SVETSKIH PRAKSI

Na sreću, ono što se poslednjih sedam godina u NIS-u događa, praktično, od dolaska Gasprom njefta kao većin-skog vlasnika, radikalan je zaokret u oblasti energetske efikasnosti. Razvojna politika Kompanije i modernizacija svih

poslovnih segmenata NIS-a, posebno rafinerijske prerade, gde se energija naj-više troši, ali i gde se mogu postići naj-bolji rezultati na povećanju energetske efikasnosti, usmerena je na primenu najboljih svetskih praksi u ovoj oblasti.

Strateška investiciona opredeljenja NIS-a, kada je reč o Bloku „Prerada“ usmerena su na realizaciju projek-ta Duboke prerade sa tehnologijom odloženog koksovanja, gde se kroz maksimalno povećanje produkcije belih derivata (98 odsto) dostiže i najviši nivo

optimizacije svih troškova, uključujući, pre svega, energetske.

U istom svetlu treba gledati i na zajednički projekat NIS-a i Gasprom Energoholdinga i realizaciju zajednič-kog projekta izgradnje parno-gasne Termoelektrane-Toplane u Pančevu, kapaciteta od preko 140 megavata. Ovaj kapacitet obezbediće pouzdano snabde-vanje Rafinerije toplotnom energijom uz prihvatljivu cenu i uz najmanje moguće negativne uticaje na životnu sredinu. Pored ovoga, Termoelektrana-Toplana u Pančevu raspolagaće dovoljnim kapa-citetom da značajne količine električne energije plasira na tržište.

Uz strateške investicione projekte NIS-a, koji donose najveću korist kada je reč o optimizaciji energetskih troškova, već tri godine u NIS-ovom Bloku „Energetika“ uspešno grade kogeneracione elektrane sa gasnom turbinom. Prva kogeneracija izgrađena je u Sirakovu 2013. godine, a potom je izgrađeno još dvanaest kogene-racija što ukupno čini instalisanu snagu od preko 11,5 megavata. Tokom 2016. izgradiće se još jedna nova „mini elektra-na“ instalisane snage od 2,5 megavata.

Uz racionalan odnos prema energiji i optimalno korišćenje prirodnih resursa, svakako treba pomenuti i Projekte u

oblasti monetizacije gasa, odnosno izgradnju prvog postrojenja za komprimovani prirodni gas godišnjeg kapaciteta od oko tri hi-ljade tona. Odmah nakon ovoga usledila je i izgradnja prvih pu-nionica za snabdevanje automobila i dostavnih vozila u Novom Sadu i Čačku, godišnjeg kapaciteta 1,7 hiljada tona. U Novom Sadu već radi, a uskoro će početi sa radom i prodajni objekat u Čačku. Takođe, do kraja avgusta startovaće i postrojenje za KPG na gasnom polju „Ostrovo“ kapaciteta 20 tona na dan.

Kada je reč o projektima u oblasti obnovljivih izvora energije i korišćenje vetra, biomase i sunca, NIS u komunikaciji sa nadležnim državnim organima, spremno dočekuje evropske direktive i svetske trendove u povećanju procenta energije koja se dobija iz obnovljivih izvora. Poznato je da je cilj Evrop-ske unije da do 2020. godine obnovljivom energijom «pokrije» 20 odsto bruto finalne energetske potrošnje. Na početku realizacije je investicija NIS-a u Vetropark Plan-dište u Južnom Banatu, gde bi instalisana snaga vetroparka iznosila 102 megavata, a računice pokazuju da bi se godišnje, snagom vetra ovde proizvodilo 241 (GWh) gigavat časova električne energije.

U Rafineriji NIS-a u Pančevu, u fazi pripreme je i postrojenje na kome bi se proizvodio biodizel, tačnije postrojenje gde bi se u odgovarajućem procentu, u skladu sa zahtevima Evropske unije, namešavala biokomponenta dobijena iz obnovljivih izvora energije sa najkvalitetnijim dizelom Evro 5 kvaliteta.

NAJVEĆE UŠTEDE U RAFINERIJSKOJ PRERADINajveće mogućnosti za postizanje ušteda u potrošnji energije u NIS-u, svakako su u Bloku „Prerada“, što je i razumljivo, jer se u procesu rafinerijske prerade i potroši najviše energije. Ostvarene uštede na nivou kompanije tokom 2015. godine iznosile su blizu 518 miliona dinara, a od toga ostvarene uštede u Bloku „Prerada“ su preko 240 miliona dinara, što čini oko 46 odsto od ukupnih ušteda.

Strategija NIS-a u okviru energetske efikasnosti Bloka „Prera-da“ je stalno unapređenje sistema praćenja potrošnje ener-

U Bloku „Prerada“ su ustanovljeni prikazi trenutnih ostvarenja normativa potrošnje energenata po postrojenjima i njihovo odstupanje od planskih vrednosti.

Ovi podaci preko digitalnog kontrolnog sistema dostupni su i neposrednim izvršiocima u proizvodnji, čime se otvara mogućnost da

svi doprinesu energetskim uštedama


gije i obezbeđenje potrebne informi-sanosti na svim nivoima radi podrške operativnom upravljanju energetskim sistemima i donošenja odluka u oblasti energetskog menadžmenta, kao i sma-njenje energetskih troškova, povećanje konkurentnosti kompanije, porast pro-fita i smanjenje energetskih gubitaka prilikom distribucije energenata.

-Cilj je da NIS-ova Rafinerija dostigne i prestigne nivo rafinerija u okruženju sa aspekta Indeksa energetske efikasnosti. Sa rezultatima koje smo u ovoj oblasti ostvarili u 2015. godini nalazimo se na granici između 3 i 4 nivoa energet-ske efikasnosti (kvartila)- govori Ivan Kuznjecov, direktor Sektora energetike u Tehničkoj direkciji Bloka „Prerada“. Cilj nam je da do 2018. godine dostigne-mo drugi nivo, odnosno 105 jedinica energetske efikasnosti. Ovaj pokazatelj je kompleksan i obuhvata celokupnu potrošnju energenata, dubinu prerade nafte i stepen ukupne iskorišćenosti postrojenja u rafinerijama. Tokom ove godine, posebno se posvećujemo rea-lizaciji organizaciono-tehničkih mera

„Za dve godine bićemo vrlo blizu onim rafinerijama u okruženju čiji je prosečan indeks energetske efikasnosti oko 100, a realizacijom projekta Duboke prerade sa tehnologijom odloženog koksovanja,

stvoriće se uslovi da ovaj indeks još više spustimo i da budemo u društvu

najboljih.“

gde nisu potrebna velika finansijska ulaganja i očekujemo efekte od milion evra. Prostora za ovaj ambiciozan plan ima, jer dnevna potrošnja energije na nivou Rafinerije, a reč je o vodenoj pari, prirodnom gasu i električnoj energiji, na godišnjem nivou predstavlja ekvivalent od 700 hiljada tona mazuta.

Energetska efikasnost koja se iskazuje kroz Indeks energetskog intenziteta predstavlja odnos stvarne potrošnje energije i potrošnje koja je zadata propisanim standardima i ona poka-zuje koliko efikasno funkcioniše svako konkretno tehnološko postrojenje i rafi-nerija u celini u odnosu na standardne pokazatelje. Ovo omogućava i da se pro-ceni nivo usklađenosti tehnologije kon-kretne rafinerije i objektivno poređenje sa najboljim svetskim rafinerijama.

Uz komentar da se teško dolazi do poda-taka i poređenja među naftnim kompa-nijama u domenu energetske efikasnosti, Milorad Burić, direktora Sektora za uprav-ljanje energijom u Bloku „Energetika“ NIS-a, kaže da prema raspoloživim poda-cima u oblasti proizvodnje nafte i gasa, Indikator energetske perfomanse (EnPI) ili potrošnja energije po jedinici proizvo-da(GJ/t), u kompaniji „Šel“ je, na primer, tokom 2014. godine smanjen za 2,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je NIS u istom periodu imao povećanje za 9,1 odsto. Međutim, NIS je tokom 2015. u odnosu na 2014. godinu ostvario izuzetno povoljne rezultate i smanjio je indikator energetske performanse za 7,9 odsto.

U oblasti prerade sirove nafte, Solomon indikator (Indeks energetskog intenzite-ta), «Šel» je smanjio za 0,7 odsto tokom 2014. godine, dok je NIS u istom periodu imao smanjenje za 11,3 odsto. Dodatno smanjenje indeksa energetskog inten-ziteta usledilo je tokom prošle godine u Rafineriji NIS-a za još 3,2 odsto.

Trend energetske efikasnosti od 2013. godine, praktično od starta MHC&DHT kompleksa, pokazuje da je Blok „Prera-da“ NIS-a, napravio velik iskorak u ovoj oblasti. Od te godine, kada je indeks energetske efikasnosti iznosio 142, pao je na 122 zaključno sa 2015. godinom.

STANDARDIZACIJA MENADŽMENTA ENERGIJOMInače, 2013. uveden je i standard ISO 50001: Sistem menadžmenta ener-gijom. U periodu nakon uvođenja standarda, u Bloku „Prerada“ obavljene su tri provere u kojima rafinerijska prerada NIS-a, ali i ostali sertifikovani procesi u ovom delu Kompanije, nisu imali nijednu neusaglašenost sa ovim standardom. Jednostavno rečeno, potvrđeno je da se u NIS-u racionalno koristi energija i neprekidno radi na unapređenju i razvoju svesti u oblasti menadžmenta energijom. Posebno je naglašen sistematičan, održiv i konzi-stentan razvoj Sistema menadžmenta energijom i posvećenost rukovodstva i svih zaposlenih ovom cilju.

Naravno, prostora za poboljšanje ima još i u toku je realizacija različitih aktivnosti kako bi Rafinerija bila što bolja u poređenju sa kompanijama u okruženju. Na osnovu relevantnih pokazatelja gde se Blok „Prerada“ nalazi u odnosu na najbolje rafinerije u okruženju, jasno je na čemu se mora raditi kako bi se nastavilo sa dobrim rezultatima u ovoj oblasti. - Za dve godine bićemo vrlo blizu onim rafinerijama u okruženju čiji je prose-čan indeks energetske efikasnosti oko 100, a realizacijom projekta Duboke

prerade sa tehnologijom odloženog koksovanja, stvoriće se uslovi da ovaj indeks još više spustimo i da budemo u druš-tvu najboljih - ističe Kuznjecov.

Mogućnosti za ušede postoje na svim postrojenjima. Uvek može bolje, ali najveći prostor za poboljšanje vezan je za najveće potrošače, a to su pre svega postrojenja u okviru primarne prerada nafte – atmosferska i vakuum destilacija koja će se modernizovati. Stručnjaci u ovom delu rafinerije već rade na mogućnostima korišćenja toplote koja se oslo-bađa u proizvodnom procesu i smanjenja potrošnje po tom osnovu.

Osim ovoga, i opertivno-organizacione promene i brojna manja ulaganja takođe bitno utiču na sve bolje rezultate i uštede u potrošnji eneergije. Sve zajedno ovo je uticalo i na promenu svesti i povećalo motivisanost zaposlenih da svako na svom radnom mestu da maksimalan učinak i domaćinski troši energiju.

PRAĆENJE POTROŠNJE ENERGIJEU proteklih godinu dana puno toga je urađeno na podizanju svesti zaposlenih o značaju smanjenja sopstvene potrošnje u Rafineriji u Pančevu. Urađeni su posteri sa temama veza-nim za racionalno korišćenje energije, kako u tehnološkom procesu tako i u radnim prostorijama. U Bloku „Prerada“ ustanovljeni su i prikazi trenutnih ostvarenja normativa po-trošnje energenata po postrojenjima i njihovo odstupanje od planskih vrednosti. Ovi podaci preko digitalnog kontrolnog sistema dostupni su i neposrednim izvršiocima u proizvod-nji. Time se otvara mogućnost da svi doprinesu energetskim uštedama.

Dalje, realizovan je projekat kojim se prepoznatljivim karti-cama na delovima opreme obeležava curenje raznih fluida u cilju bržeg uočavanja energetskih gubitaka i sanacije kvarova radi smanjenja nepovratnih energetskih gubitaka.

Uvedena je vizuelizacija operativnih podataka potrošnje energenata na jutarnjem kolegijumu, gde se prikazuje po-trošnja energenata ostverenih u periodu od ponoći do 7 sati ujutru i procena potrošnje za naredna 24 sata. Ovi podaci daju presek potrošnje i eventualno odstupanje od zadatih vrednosti u potrošnji. Cilj je, naravno, da se odmah reaguje i energetska potrošnja tamo gde je veća, svede u planske okvire.

Uz ovo, u pančevačkoj rafineriji su u toku aktivnosti sa ci-ljem poboljšanja pouzdanosti i efikasnosti rada tehnoloških peći, a u toku je realizacija pilot projekta takmičenja smena na postrojenju vakuum destilacije sa ciljem smanjenja sopstvene potrošnje.

Ostvarene energetske uštede na nivou

kompanije tokom 2015. godine iznosile su blizu

518 miliona

dinara

Ivan Kuznjecov, direktor Sektora energetike u

Tehničkoj direkciji Bloka „Prerada“

44 45TRŽIŠTE EUTRŽIŠTE EU

BEZBEDNOST SNABDEVANJA

Šta donosi revidirani paket bezbednosti isporuke gasa

Sigurnost snabdevanja postaje centralna tema energetske politike EU. Godine 2014. EU lansira Strategiju energetske bezbednosti,

a u februaru 2015. godine objavljuje da je ova Strategija jedna od pet glavnih oblasti politike Energetske unije.

Kancelarija za saradnju sa EU institucijama u NIS-uEU uvozi 53 odsto celokupne količine energenata koje koristi, što predstavlja trošak od oko milijardu evra dnevno. Pored toga, uvoz energenata čini 20 odsto od ukupnog uvoza EU. Kada je reč o različitim vrstama energenata, situacija je sledeća: EU uvozi 90 odsto sirove nafte koju koristi, 66 odsto prirodnog gasa, 42 odsto uglja i drugih čvrstih goriva za svoje potrebe i 40 odsto uranijuma i drugih nuklearnih goriva koja koristi.

Ove brojke jasno govore koliko je Evropska unija ranjiva u sluča-ju eventualnih prekida uvoza energenata. Imajući ovo u vidu, ali i iskustvo gasne krize iz 2006. i 2009. godine, sigurnost snabde-vanja postaje centralna tema energetske politike EU. Godine 2014. EU lansira Strategiju energetske bezbednosti, a u februaru 2015. godine objavljuje da je Strategija energetske bezbednosti jedna od pet glavnih oblasti politike Energetske unije.

46 47TRŽIŠTE EU TRŽIŠTE EU

„Paket energetske bezbednosti“ čine četiri dokumenta: 1. Nacrt izmena i dopuna Uredbe o bezbednosti snabdeva-

nja gasom koji ima za cilj poboljšanje otpornosti EU na poremećaje u snabdevanju gasom;

2. Nacrt izmena i dopuna Odluke o međudržavnim spo-razumima (International Governamental agreements IGA) koji će povećati transparentnost i obezbediti da IGA sporazumi u oblasti energetike budu u skladu sa važećom regulativom EU;

3. Strategija za tečni prirodni gas (TNG) i skladištenje gasa koja ima za cilj da obezbedi da EU može u potpunosti da iskoristi potencijal diversifikacije koji nudi tečni prirodni gas, uspostavljanje novih trgovinskih čvorišta za tečni prirodni gas i poboljšanje efikasnosti prekogra-ničnog skladištenja;

4. Strategija za grejanje i hlađenje koja ima za cilj poveća-nje uštede energije u sektorima grejanja i hlađenja kroz veću energetsku efikasnost i omogućavanje potrošači-ma da prilagode svoju potražnju.

Ovde ćemo se usredsrediti na dve zakonodavne inicijative, dok ćemo se Strategijom za tečni prirodni gas i skladištenje gasa baviti u nekom od naših narednih članaka.

Paket stavlja težište na gas kao gorivo koje ima dominantnu ulogu u energetskom miksu EU i naglašava njegovu ulogu (kao goriva sa niskim emisijama) u ostvarivanju klimatskih ciljeva EU - smanjenje emisije zamenom uglja i balansi-ranjem obnovljivih izvora energije, što je komesar Arias Kanjete prokomentarisao rečima: „gas je most od uglja do obnovljivih izvora energije“.

kako bi se izbegla prekomerna/nedo-voljna zaštita domaćih potrošača koja bi negativno uticala na ugroženije države članice u slučajevima prekida snabdevanja. Predloženi mehanizam bi omogućio prekid isporuke doma-ćim nezaštićenim potrošačima u cilju snabdevanja zaštićenih potrošača u susednoj državi članici. Princip soli-darnosti takođe predviđa uključivanje zemalja Energetske zajednice, čiji je Republika Srbija član, pod uslovom pune primene uredbe o bezbednosti snabdevanja. Kada je u pitanju predložena revizija Odluke o međudržavnim sporazumima u oblasti energetike, ona u osnovi ima za cilj da spreči nastanak situacija kao što je ona u kojoj se EU našla povodom projekta „Južni tok“, kada je veliki broj država članica potpisao međudržavni

„Paket energetske bezbednosti“ ima za cilj da obezbedi pod-sticaj za izgradnju infrastrukturnih veza koje nedostaju na relativno dobro razvijenom unutrašnjem tržištu gasa u EU i da omogući uspostavljanje mehanizama solidarnosti među državama članicama uvođenjem sledećih principa:Transparentnost – izmenjena Uredba o bezbednosti isporuke gasa povećava ulogu Komisije uvođenjem obaveze „auto-matskog“ obaveštavanja iste o donošenju preliminarnih zaključaka ili predloženim izmenama i dopunama „Relevan-tnih ugovora o bezbednosti snabdevanja“, koji su definisani kao „ugovori sa dugoročnim važenjem (npr. duže od jedne godine) koji pojedinačno ili kumulativno sa drugim ugovo-rima sa istim dobavljačem iz treće zemlje ili sa njegovim povezanim društvima obezbeđuju više od 40 odsto godišnje potrošnje prirodnog gasa u zemlji članici od strane jednog preduzeća za prirodni gas ili njegovih povezanih društava“.

Regionalni pristup - nacrt izmena i dopuna Uredbe o bez-bednosti snabdevanja gasom predviđa promenu u perspekti-vi pripreme i realizacije planova - sa nacionalne na regional-nu. Nova pravila zahtevaju da države članice sarađuju na razvoju regionalnih „Preventivnih akcionih planova“ i „Plano-va za vanredne situacije“ koji bi bili pripremljeni na osnovu prethodno uočenih rizika usled poremećaja u snabdevanju gasom za dati region. Komisija bi nadzirala pripremu ovih planova. Solidarnost za potrošače - treća komponenta nacrta Uredbe ima za cilj stvaranje solidarnosti između međusobno ener-getski zavisnih/povezanih država članica. Komisija ponovo preuzima na sebe nadzor sprovođenja nacionalnih mera

Princip solidarnosti takođe predviđa uključivanje zemalja Energetske zajednice, čiji je Republika Srbija član, pod uslovom

pune primene uredbe o bezbednosti snabdevanja

sporazum, koji je naknadno ocenjen kao neusaglašen sa propisima unutraš-njeg energetskog tržišta EU. Mehani-zam prevencije je preliminarna provera usaglašenosti međudržavnog sporazu-ma sa propisima (ili nacrtima njegovih izmena i dopuna) od strane Komisije.

Paket energetske bezbednosti je upu-ćen na razmatranje Evropskom parla-mentu i Savetu EU. Očekuje se da novi propisi stupe na snagu kada paket odobre obe relevantne institucije EU, tokom Slovačkog predsedavanja Save-tom EU u drugoj polovini 2016. godine. Ono što treba očekivati u toku raspra-va o Nacrtu izmena i dopuna Uredbe o bezbednosti snabdevanja gasom je da će one države koje su se ranije više puta žalile na politiku formiranja cena gasa, poput Poljske, podržati pitanja koja se odnose na transparentnost i

povećana ovlašćenja Komisije da za-traži dodatne informacije (kao što su o tome da li treba dostaviti obaveštenja o cenama ili ne) uključujući i pojedino-sti o cenama. Ostale, poput Nemačke, možda neće biti tako otvorene za tu ideju, jer će u njoj videti mogućnost da izgube prednost nižih cena koje su pojedinačno ispregovarale. Sigurno je i da će princip solidarnosti pokrenuti burne rasprave, ako ni zbog čega dru-gog, onda zbog toga što se na taj način stvara mogućnost da kupci jedne dr-žave članice imaju koristi od ulaganja koja je učinila druga država članica.

Kada je u pitanju Nacrt izmena i dopu-na Odluke o međudržavnim sporazumi-ma, potpuno je izvesno da će predlog o preliminarnoj proceni Komisije naići na protivljenje jednog broja država članica.

NIS & EU48 NIS & EU 49

U žiži svetske stručne javnosti

NIS-ov projekat zaustavljanja nekontrolisanog pretakanja CO2 u geološkim ležištima koji finansira EU privlači pažnju međunarodnih

stručnjaka.

Završna godina realizacije EU projekta „MIRECOL“ Prema dosadašnjim saznanjima, iskustvo koje je NIS imao prilikom kontrole neželjene migracije CO2 na gasnom polju „Bečej“ jedinstveno je u svetu i samim tim dragoceno ne samo za rezultate EU projekta „MIRECOL“, već i za širu evropsku i svetsku stručnu javnost. Na konferenciji u Tron-dhajmu predstavljen je statički model „Bečej“ polja koji su stručnjaci iz NTC-a izradili za potrebe projekta „MIRECOL“, a koji je pokazao da su primenjene mere remedijacije iz 2007. godine na polju „Bečej“ bile uspešne. Iskustvo sana-cije pretakanja CO2 na gasnom polju „Bečej“ s kojim se NIS uspešno izborio bilo je predstavljeno zajedno s još dva stručna rada o dosadašnjim rezultatima projekta „MIRE-COL“ pred najstručnijim auditorijumom za CCS (carbon capture and storage) u Evropi.

POTVRDA STRUČNOSTI NTC-ATema „hvatanja“, transporta i skladištenja ugljen-diok-sida je veoma aktuelna u evropskoj naučnoj zajednici, o čemu svedoči sve veći broj konkursa u okviru programa i fondova Evropske unije za finansiranje projekata koji treba da predlože i razviju nove sofisticirane i napredne tehnologije za rešavanje rastućeg problema sa emisi-jom CO2 . Zbog toga činjenica da je rad kolega iz NTC-a odabran za učešće na vodećoj evropskoj konferenciji sa ovom temom potvrđuje pozitivan doprinos i kvalitet do-sadašnjeg rada stručnjaka iz naše kompanije na projektu, što će uticati na dobru pozicioniranost NIS-a i NTC-a na evropskoj mapi kompanija koje učestvuju u kreiranju novih znanja u jednoj od najznačajnijih istraživačkih oblasti, a imaće efekat i na transfer znanja i tehnologija i podizanje profesionalnog nivoa zaposlenih u NIS-u i „NTC NIS Naftagasu“.

Projekat „MIRECOL“ se finansira bespovratnim sredstvi-ma Evropske unije iz programa FP7 (Seventh Framework Programme), glavnog instrumenta za sprovođenje nauč-no-istraživačke politike EU u periodu 2007-2013. godine. Nosilac projekta u NIS-u je Blok „Energetika“, a on se realizuje u saradnji s NTC-om, „Naftagas-Naftnim servisi-ma“ i Blokom „Istraživanje i proizvodnja“, uz svakodnevnu podršku Funkcije za spoljne veze i odnose s državnim organima koja obezbeđuje učešće naše kompanije u pro-jektima Evropske unije.

“ Iskustva na ležištu CO2 u Bečeju i decenijsko pretakanje gasa svrstalo je

NIS među svetski poznate operatere u radu sa ugljen-dioksidom, ali i u rešavanju ovog problema. Sanacija pretakanja urađena 2007. godine

jedinstven je slučaj u svetu, a što je najvažnije uspešno je izvedena. To je

našoj kompaniji dalo ogroman autoritet prilikom ulaska u Projekat sa z Evropskom unijom i ostalim

partnerima na projektu. ”

Početkom marta EU projekat „MIRECOL“ (Mitigation and remediation of CO2 leakage) ušao je u treću, završnu godinu realizacije. U sklopu šireg evropskog konzorcijuma sastavljenog od evropskih istraživačkih institucija iz Holandije, Velike Brita-nije, Francuske, Norveške i Nemačke i renomiranih naftno-ga-snih kompanija (Shell, Statoil, Weatherford – PRORES AS) u realizaciji projekta od samog početka učestvuju kolege iz NIS-a i Naučno-tehnološkog centra (NTC), a u skladu s dinamikom projektnih aktivnosti uskoro će se projektnom timu priključiti i kolege iz „Naftagas-Naftnih servisa“.

Igor Korać, zamenik direktora Bloka

„Energetika“

MEĐUNARODNA RAZMENA ISKUSTAVA

Tokom prve dve godine projekta kolege iz NTC-a imale su priliku da razmene iskustva s brojnim evropskim istraživačima o zaustavljanju nekontrolisanog pretakanja CO2 u geološkim ležištima. Jedna od njih bila je konferencija u Trondhajmu u Norveškoj na temu „hvatanja“, transporta i skladištenja ugljen-dioksida (The 8th Trondheim Conference on CO2 Capture, Transport and Storage), na kojoj je evropskom stručnom audito-rijumu predstavljeno jedinstveno iskustvo NIS-a u zaustavljanju nekontrolisane migracije CO2 na gasnom polju „Bečej“. Na ovoj konferenciji predstavljen je zajednički naučni rad naših kolega iz NTC-a i kolega iz holandske naučno-istraživačke ustanove TNO (lider EU projekta „MIRECOL“) na temu „First field example of re-mediation of unwanted migration from a natural CO2 reservoir: the Bečej field, Serbia“ („Prvi primer zaustavljanja nekontrolisa-ne migracije iz prirodnog CO2 rezervoara: gasno polje „Bečej“, Srbija“). Nakon prezentacije, ovaj rad je objavljen u februarskom broju evropskog stručnog časopisa u oblasti energetike „Energy Procedia“.

Vesna Živković Milivojević

NIS & EU50 NIS & EU 51

Kompanija NIS nedavno je dobila zvanično obaveštenje Evropske komisije da je projekat evropskog konzorcijuma sa partnerskim učešćem NIS-a u oblasti HSE (usmeren na povećanje industrijske bezbednosti) pobedio na konkursu za dodelu bespovratnog finansiranja Evropske unije, koji je sproveden u okviru EU programa „Horizont 2020“.

U skladu sa zvaničnim evaluacionim Izveštajem Evropske komisije, projektni predlog konzorcijuma sa partnerskim učešćem NIS-a dobio je najviše ocene u okviru svih katego-

HIP Petrohemiju i Azotaru i lokalne vlasti u Pančevu, kako bi se ocenila i primenila nova rešenja i novi indika-tori za podizanje stepena industrijske bezbednosti u Pančevu. Aktivnosti na studiji slučaja NIS-a biće započete tokom 2017. godine i trajaće okvirno godinu dana. Partnersko učešće naše kompanije u projektu, u svojstvu jednog od krajnjeg korisnika rezulta-ta projekta i lidera studije slučaja za grad Pančevo, usmereno je na pove-ćanje otpornosti sistema Rafinerije nafte Pančevo da odgovori na nove eksterne izazove primenom i valida-cijom novih indikatora, metodologija i alata, uz doprinos ne samo strate-giji poboljšanja HSE kulture u NIS-u, povećanju industrijske bezbednosti, smanjenju operativnih troškova NIS-a kroz mogućnost integrisanja rešenja razvijenih tokom projekta u postoje-će procese, već i jačanju industrijske bezbednosti u Pančevu kroz saradnju sa vlastima i industrijskim sistemima u okolini RNP. Priprema projekta, u

napad, prirodne katastrofe, tehnološki faktor, ljudske greške i dr.). Partneri NIS-a na projektu testiraće različite scenarije, posledice i efekte (uključu-jući i kaskadne efekte), koje poten-cijalni akcidenti u našoj Rafineriji u Pančevu mogu imati na industrijsku zonu i grad Pančevo. Ciljevi projekta, kao i predviđene aktivnosti NIS-a u okviru projekta koji će se realizova-ti u periodu od 2016-2019. godine, usklađeni su sa strateškim HSE ciljevi-ma Kompanije u oblasti povećanja industrijske bezbednosti, upravljanja HSE rizicima i kriznim situacijama, prevenciji i dodatnom smanjenju ak-cidenata, preventivne brige o bezbed-nosti i drugih.Dodatno, realizacija projekta dopri-neće još jednom od elemenata HSE sistema NIS-a, a koji se odnosi na uključivanje svih relevantnih aktera u sprovođenje nove zajedničke HSE vizi-je NIS-a. Naime, projektom je predvi-đeno da NIS, kao lider studije, u okviru projekta okupi oko sebe preduzeća

Industrijska bezbednost i upravljanje kriznim situacijama

Predviđene aktivnosti NIS-a u okviru projekta usklađene su sa strateškim HSE ciljevima Kompanije u oblasti povećanja

industrijske bezbednosti, upravljanja HSE rizicima i kriznim situacijama, prevenciji i dodatnom smanjenju

akcidenata.

EU projekat NIS-a za novu HSE viziju

rija evaluacije, i time pobedio na ovom izuzetno konkuren-tnom konkursu, u okviru kog su sa ukupno 28 podnetih pro-jekata učestvovali konzorcijumi iz država-članica Evropske unije i drugih država učesnica programa „Horizont 2020“, što ostvareni NIS-ov uspeh čini još značajnijim.

U projektnom konzorcijumu, čiji je lider nemački institut Eu-ropean Virtual Institute for Integrated Risk Management – EU-VRi, učestvuje ukupno 20 partnera iz 11 zemalja (devet zemalja Evropske unije, Srbija (NIS) i Izrael). Partneri NIS-a u okviru konzorcijuma su renomirane naučno-istraživačke organizacije, univerziteti, konsultantske kompanije, mala i srednja preduzeća i sedam krajnjih korisnika (MUP Mađar-ske, Grad London i dr.). Trogodišnja saradnja daće izuzetnu mogućnost za razmenu najbolje HSE prakse sa međuna-rodnim partnerima, što ujedno predstavlja jedan od ciljeva za poboljšanje HSE kulture u NIS-u.

Projekat predviđa realizaciju sveobuhvatne analize stepena otpornosti osam infrastrukturnih objekata širom Evrope od strateškog značaja, tzv. „objekti kritične infrastrukture“ – mreže zdravstvenih ustanova u Austriji, vodovodni sistem u Švedskoj, aerodrom u Budimpešti, energetske infrastruk-ture grada Helsinkija, NIS-ovu Rafineriju u Pančevu i dr. Otpornost kritičnih infrastruktura da odgovore na nove pretnje meriće se kroz više mogućih scenarija (teroristički

saradnji sa drugim partnerima NIS-a u konzorcijumu, sprovodila se u periodu januar-avgust 2015. godine, kada je projekat predat za učešće na konkursu „Horizont 2020“.

U skladu sa pozitivnom ocenom projekta, u toku su zvanični pregovori sa Evropskom komisijom o dodeli bes-povratnih sredstava Evropske unije za realizaciju projekta, koji će rezultirati potpisivanjem Ugovora o dodeli bespo-vratnih sredstava Evropske komisije za realizaciju ovog trogodišnjeg projekta u oblasti industrijske bezbednosti. Ukupna vrednost projekta iznosi oko pet miliona evra, a projekat će biti 100 odsto finansiran od strane Evropske unije. Početak realizacije projekta pla-niran je za maj 2016. godine. Nosilac projekta u NIS-u je Funkcija za HSE, a projekat će se realizovati u saradnji s Blokom „Prerada“, uz sveobuhvat-nu podršku Funkcije za spoljne veze i odnose s državnim organima koja obezbeđuje učešće naše kompanije u projektima Evropske unije.

Prema rečima Dmitrija Bezrukova, menadžera za bezbednost procesa u NIS-u, direktni benefit koji će NIS imati od ovog projekta je sprovođenje evalu-acije stepena postojećih sigurnosnih barijera od strane priznatih inostranih stručnjaka, koje se primenjuju u cilju sprečavanja nastanka hemijskog udesa na lokaciji NIS-ove Rafinerije nafte Pančevo kao i obezbeđivanje savreme-ne metodologije za procenu pouzda-nosti postojećeg sistema industrijske bezbednosti u okviru naše kompanije. - Dodatno, ne manje značajan benefit partnerskog učešća naše kompanije u realizaciji ovog višegodišnjeg projekta, predstavlja mogućnost za razmenu iskustva i znanja u oblasti HSE i indu-strijske bezbednosti sa renomiranim organizacijama iz Evrope, a koju će imati stručnjaci naše kompanije – re-kao je Bezrukov.

Nenad Stanojevski

52 53TRŽIŠTE NAFTNIH DERIVATATRŽIŠTE NAFTNIH DERIVATA

Monitoring kvaliteta naftnih derivata

U sklopu kontinuirane saradnje sa

državnim organima, Nacionalni naftni komitet Srbije (NNKS), čiji je NIS

jedna od članica, realizuje se projekat usmeren na unapređenje efikasnosti

monitoringa kvaliteta naftnih derivata u Srbiji.

Kako protiv sivog tržišta naftnih derivata

U februaru ove godine započela je rea-lizacija projekta „Izgradnja kapaciteta za unapređenje sistema monitoringa kvaliteta naftnih derivata - prenos najbolje prakse protiv sive ekonomije - FUELPAGE“, koji je usmeren na prenos iskustava i dobre prakse iz Evropske unije i Češke Republike u oblasti monitoringa kvaliteta naftnih derivata, a za čije sufinansiranje su dodeljena bespovratna sredstva Centralnoevrop-ske inicijative (CEI).

U sklopu zajedničkih napora usmere-nih protiv sive ekonomije i nelegalnog tržišnog prometa naftnih derivata, ovaj projekat je osmišljen na inicijativu NNKS-a i NIS-a kao članice NNKS-au saradnji sa Tržišnom inspekci-jom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvom rudarstva i energetike i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Prenosioci evropske i češke prakse u ovoj oblasti biće renomirani češki Univerzitet za hemiju i tehnologiju u Pragu i Češka asocijacija naftne industrije i trgovine.

Tokom narednih meseci, projekat „FUELPAGE“ će se implementirati kroz sveobuhvatnu analizu nacio-nalnih propisa u oblasti monitoringa kvaliteta derivata, uz poseban osvrt na prva iskustva u primeni Uredbe o monitoringu kvaliteta derivata nafte i biogoriva, kojom se bliže utvrđuju uslovi, način i postupak monitoringa kvaliteta naftnih derivata i koja se primenjuje od 1. decembra 2015. godi-ne. Primenom ove Uredbe nacionalno zakonodavstvo se usklađuje sa rele-vantnim direktivama EU i evropskim standardima, u skladu sa obavezama preuzetim kroz Sporazum o stabilizaci-ji i pridruživanju, odnosno članstvom u Energetskoj zajednici.

Prema rečima Evgenija Meteleva, direk-tora Direkcije za spoljne veze i odnose sa državnim organima u inostranstvu u NIS-u, puna podrška Kompanije realizaciji projekta FUELPAGE, pre svega kroz učešće članica NNKS (uključujući predstavnike NIS-a) u realizaciji projekta i glavnom projektnom radnom telu na čelu sa Tržiš-nom inspekcijom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavlja značajan doprinos kontinuiranoj saradnji NIS/NNKS sa nadležnim državnim orga-nima u oblasti unapređenja efikasnosti monitoringa naftnih derivata u Srbiji.

- Osim opipljivih benefita koji će naša kompanija i druge članice NNKS ostva-riti učešćem u projektu, projekat je pr-venstveno usmeren na prenos iskustva i dobre prakse iz Evropske unije na relevantne nacionalne državne insti-tucije. Značaj realizacije zajedničkih projekata i dijaloga između državnih organa, zakonodavnih tela i ključnih privrednih i drugih subjekata aktivnih na tržištu naftnih derivata u Srbiji prepoznat je i podržan i od strane Cen-tralnoevropske inicijative (CEI), koja je odobrila bespovratno sufinansiranje za realizaciju projekta – rekao je Metelev.

„FUELPAGE“ je drugi po redu projekat NNKS za čiju realizaciju su, uz podrš-

ku NIS-a, obezbeđena bespovratna sredstva Centralnoevropske inicijative. Ovaj program predstavlja jedan od instrumenata za razmenu iskustava u cilju ravnomernog ekonomskog i druš-tvenog napretka i podizanja kapaciteta članica ove regionalne organizacije koja okuplja 18 država centralne, istoč-ne i jugoistočne Evrope.

Tokom 2014. i 2015. godine NNKS je, uz aktivan doprinos naše kompanije, uspešno realizovao projekat „BIOGOS“ koji je od strane Centralnoevropske inicijative proglašen za „Success Story“, zbog doprinosa implementaciji Direkti-ve 2009/28/EZ u Srbiji u delu obnov-ljivih izvora energije u saobraćaju i pripremi predloga nacionalnih propisa u sektoru biogoriva.

Evgenije Metelev, direktora Direkcije za spoljne

veze i odnose sa državnim org-anima u inostranstvu

“ Osim opipljivih benefita koji će naša kompanija i druge članice NNKS ostvariti učešćem u projektu,

projekat je prvenstveno usmeren na prenos iskustva i dobre prakse iz Evropske unije na relevantne nacionalne

državne institucije. ”

Nenad Stanojevski

EKOLOGIJA54 EKOLOGIJA 55

KAKO PROTIV GLOBALNOG ZAGREVANJA

EU energetska i klimatska politika nakon COP21 – opšti zaključci i obaveze

Kancelarija za saradnju sa EU institucijama u NIS-u

“Nijedna energetska kompanija na svetu ne bi smela da veruje da klimatska poli-tika neće pogoditi njeno poslovanje“, izja-vio je nedavno prvi čovek Međunarodne agencije za energiju (IEA), Fatih Birol. Ek-sperti ove agencije, koja zastupa interese zemalja najvećih potrošača nafte, su ovu konstataciju preveli na konkretne cifre: postizanje ključnog klimatskog cilja – za-državanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena – značiće pad udela fosilnih goriva u globalnom energetskom miksu sa nekih 85, na 60 odsto već do 2040. godi-ne. Spenser Dejl, glavni ekonomista BP-a, kompanije koja je prva razvila modele

Pariski sporazum teži da zadrži globalno zagrevanje na maksimalnoj granici od dva stepena Celzijusa iznad pre-industrijskih nivoa, sa ciljem da eventualno to dodatno

smanji na 1,5 stepen i obećava da zaustavi rast globalnih emisija CO2 „što je pre moguće“.

Deset svetskih naftnih velikana, ili majors-a, mahom iz Evrope, iznenadilo je stoga stručnu javnost odlukom da sredinom oktobra prošle godine, uoči Pariskog klimatskog samita (COP21), izađu sa javnom deklaracijom u kojoj pružaju podršku ciljevima koje je UN predložio u borbi protiv globalnog zagre-vanja. Dva meseca kasnije, COP21 usvojio je tzv. Pariski sporazum, koji će analitičari Morgan Stenlija odmah okarakterisati kao „dugoročni izazov i pretnju” za poslovne modele naftnih i gasnih kompanija. U tom svetlu, inicijativa koju su u oktobru potpisali, pored ostalih, čelnici evropskih

scenarija „destrukcije potrošnje” na bazi klimatskih ciljeva dogovorenih u Parizu, procenjuje da svet ima bezmalo tri puta više rezervi nafte, gasa i uglja negó što će moći da potroši da bi ispunio cilj od “dva stepena”. Ako je to tako, postavlja se pitanje zašto bi širom planete naftna i gasna industrija trošila godišnje preko 150 milijardi dolara u potrazi za novim rezervama? Da li ovaj sektor privrede sa najbogatijim, a samim tim i najmoćnijim, najuticajnijim kompanijama na svetu, ima odgovor, odbranu ili alternativu pred izazovima koje mu donosi Klimatski sporazum iz Pariza?

EKOLOGIJA56 EKOLOGIJA 57

velikana BP, „Rojal Dač Šel” (Royal Dutch Shell), „Total”, „Stetoil” (Statoil) i Eni, kao i „Saudi Aramko” (Saudi Aramco) i meksički „Pemeks”(Pemex) deluje čudno i zahteva objašnjenje. Utoliko pre što su BP, „Šel Oil“ (Shell Oil), „Teksako“ (Texaco), sada deo „Ševrona“ (Chevron), i „Ekson“ (Exxon) bili članovi iste koalicije koja je devedesetih godina organizovala propagandnu kampanju protivljenja uključenju Vašingtona u jake međunarodne akcije, poput Kjoto inicijative smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Upadljivo odsustvo američkih kolosa, „Eksona“ i „Ševrona“ iz pomenute deklaracije, samim tim govori da će ovaj sektor američke privrede, sa jakom podrškom republikanaca u Kongresu, ostati dosledan toj strategiji.

PARISKI SPORAZUM Pre nego što pokušamo da objasnimo logiku kojom su se rukovodili potpisnici deklaracije, prenećemo u nekoliko crta ključne ciljeve Pariskog sporazuma koji će, kako Morganovi ali i drugi analitičari posebno apostrofiraju - ostaviti u utrobi zemlje ne mali deo rezervi nafte i gasa koje čine deo aktive, bilansnih pozicija, odnosno sadašnje tržišne vrednosti vode-ćih svetskih naftno-gasnih kolosa.

Sporazum iz Pariza, pored ostalog, obavezuje 195 zemalja da svakih pet godina podnose izveštaje jednom telu UN o napretku koji su ostvarili u smanjenju emisija ugljendioksi-da. Pariski sporazum teži da zadrži globalno zagrevanje na maksimalnoj granici od dva stepena Celzijusa iznad pre-in-dustrijskih nivoa, sa ciljem da eventualno to dodatno smanji na 1,5 stepen i obećava da zaustavi rast globalnih emisija CO2 „što je pre moguće“.

Čelnik jedne od evropskih energetskih kompanija oslonjenih na ugalj, prokomentarisao je za „Fajnenšel Tajms“ (Financial Times): „Iskren da budem, nismo previše zabrinuti, jer ovo ne menja mnogo stvari, za sada“. Izraz „za sada“ je među-tim upravo ono što pravi svu razliku, komentriše časopis „Fortune”. Naime, većina od oko 30.000 zvaničnika, biznisme-na, naučnika i aktivista koji su učestvovali u dvonedeljnim pregovorima UN o klimi, slaže se da Pariski sporazum, preko svoje 31. stranice, pokreće proces u kome će zemlje postojano smanjivati svoje emisije CO2, eventualno do nivoa dramatično nižih od postojećih. Ako „Morgan Stenli“ zadržava i posle Pari-za „atraktivnim“ rejting za evropske naftne majors-e za nared-nih nekoliko godina, uz argument da će kratkoročni ciklični

faktori nadjačati posledice klimatskog dogovora, investiciona banka konstatuje da ne treba sumnjati da Pariski sporazum stvara dugoročni izazov njihovim poslovnim modelima.

POSLEDICE PO POSLOVNE MODELE NAFTNIH KOMPANIJA Izvesno je da analitičke službe svih većih kompanija koje proizvode fosilna goriva već procenjuju posledice Pariza i kako će on uticati na njihove dugoročne poslovne modele. Jasno je i da pisci deklaracije nisu mogli a da ne predvide odluke COP21 kada su u oktobru objavili Naftnu i gasnu klimatsku inici-jativu. Marketinški smisao te deklaracije bio je da uvere sve skeptičniju svetsku javnost da su kompanije potpisnici ozbilj-ni u namerama da se preusmeravaju sve više na čistije izvore energije. Činjenica je da je kompanijama sve teže da se izbore sa zaštitnicima prirode i obezbede potrebne ekološke dozvole gde god se pojave i kakav god upstream, ili downstream pro-jekat planiraju da sprovedu. Ipak, uočljivo je da inicijativa ne sadrži bilo kakvo specifično obavezivanje kompanija u podršci

borbi protiv klimatskih promena, osim pominjanja načina na koji kažu da će doprineti smanjenju potrošnje i emisija merama energetske efikasnosti. One obuhvataju „čišćenje“ poslovanja u svojim upstream sektorima i preradi, posebno smanjenje emisija metana iz njihovih naftnih i gasnih postrojenja. Kompanije takođe navode da će sara-đivati sa auto-industrijom na unap-ređenju ekonomičnosti rada motora. Umesto toga, naftne kompanije potpisi-nici deklaracije, koji inače proizvode 10 odsto ukupne energije u svetu, navode da će sačekati da vlade regulativama zacrtaju smer daljih akcija.

NAGLAŠAVANJE ZNAČAJA PRI-RODNOG GASAOno što su, međutim, analitičari mogli da uoče iz naknadnih izjava nekih od potpisnika inicijative, pa i da provuku kao moguću „poslovnu logiku“ ove akci-je, jeste naglašavanje značaja prirodnog gasa, kao ekološki osetno prihvatljivijeg goriva od uglja. Slika poprima jasnije oblike ako se analiziraju postojeće i pla-nirane kapitalne investicije potpisnika, mahom okrenute prirodnom gasu, počev od spektakularne najave “Šela” da ponudi 43 milijarde funti za preuzi-manje BG Grupe, britanske kompanije sa velikim rezervama gasa i jednog od najvećih svetskih proizvođača i snabde-vača LNG-a. „Može se govoriti i da Big Oil postaje Big Gas“, kaže Oko Roelof-sen iz konsultantske firme “Mekenzi” (McKinsey). Drugi idu ka obnovljivim izvorima. Francuski “Total” ima većinski udeo u firmi “San Pauver” (SunPower), jednoj od najvećih proizvođača solarne

energije na svetu. Eldar Saestre, gazda norveškog “Stetoila”, kaže da bi za 15 godina moglo biti više prilika van nafte i gasa, nego u tom sektoru.

PRETNJA POREZA NA CO₂

Američki giganti, poput „Ševrona” i „Ek-son Mobajla” su se distancirali od inici-jative koju su pokrenuli njihovi evrop-ski konkurenti, prvenstveno zato što će potencijalni „lekovi“ – poput poreza na ugljendioksid ili trgovanje dozvolama za emisije – neizostavno povećati cene njihovih goriva. Glavni izvršni direktor „Eksona”, Reks V. Tilerson je sredinom prošle godine rekao da će podržati svako određivanje cene za ugljendioksid, dok god to ne utiče na prihod najveće svetske naftne kompanije. Eksplicitan poziv na povećanje cene za emisije CO2

upadljivo nije prisutan u tekstu deklara-cije evropskih naftaša. Prvi čovek Enija, Klaudio Desklazi je kasnije objasnio da je takva mera neizbežna, ali da je njeno pominjanje namerno izbegnuto, kako bi se dobila podrška Inicijativi od još nekih međunarodnih kompanija. „Ono što sada pokušavamo jeste da stvorimo konsenzus“, rekao je on.

Rezervisanost američkih naftaša u ovoj priči ilustruje i činjenica da bi vraćanje republikanaca u Belu kuću ponovo donelo političku zaleđinu na kojoj je svojevremeno „Ekson Mobajl” mogao da finansira organizacije koje su kritikova-le akcije poput Kjoto sporazuma i po-mogao formiranje Globalne klimatske koalicije sa misijom da razbije konsen-zus naučnika da je globalno zagrevanje posledica sagorevanja fosilnih goriva.

Sigurno je da podršku klimatskim ciljevima ne bi trebalo protumačiti kao

strategiju izlaska iz klasičnog poslovnog modela naftnih kompanija. Uostalom,

inicijatori deklaracije, BP i “Šel” su među najambicioznijim kompanijama na

svetu mereno planiranom stopom rasta proizvodnje nafte i gasa. “Šel” –

od 5 odsto godišnje, a BP između

5,5 i 7 %

Ponavljanje procesa duvanskim giganatima? Tužilac države New York pokrenuo je u novembru prošle godine istragu protiv „Ekson Mobajla” pod sumnjom da je američki naftni kolos lagao javnosti o rizicima vezanim uz klimatske promene kao i svojim investitorima o načinu na koji bi ti rizici mogli ugroziti naftni biznis.„Njujork Tajms” (New York Times), međutim, prenosi ocene eksperata da će biti teže osuditi naftne kompanije, nego što je to bio slučaj sa duvanskim kolosima koji su svesno prikrivali rezul-tate istraživanja posledica pušenja od svojih potrošača. Ovo zbog toga što su naučnici iz naftnih kompanija, uključujući i one iz „Ekson Mobajla”, javno na konferencijama predstavili svoje nalaze o klimatskim promenama i učestvovali u međunarodnim istraživanjima vezanim za tu oblast.

REGION 59

U Briselu održan samit „Partnerstvo na Balkanu – jačanje veza u regionu“

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčen-ko nastupio je kao panelista na samitu Partnerstvo na Balkanu – jačanje veza u regionu, održanom 16. februara u Briselu, u organizaciji „Prijatelja Evrope“ (Friends of Europe).

Ovaj događaj je posvećen migrantskoj krizi koja potresa čitavu Evropu, kao i mogućnostima i predlozima za njeno rešavanje, koje će imati veliki značaj za zemlje tzv. Balkanske migrantske rute. Na samitu su se okupili visoki zvaničnici iz EU i regiona, a prisutnima su se, izme-đu ostalih, obratili Evropski komesar za susedsku i politiku proširenja Johanes

U okviru panela na kome

je nastupio, generalni direktor NIS-a Kiril

Kravčenko izneo je stav da je kompanija uspela da dokaže da investitori

mogu uspešno da rade na Balkanu koji ima mnoge

konkurentske prednosti u odnosu na druge regione

Od 2011. godine NIS ima predstavništvo u Briselu, koje radi u okviru Kancelarije NIS-a za saradnju sa evropskim institucijama (EU Liason office) u Beo-gradu. Standardi i politika, direktive i zakoni na kojima EU stvara jedinstveno tržište i postavlja temelje evrop-ske energetske unije, čine spiritus movens izgradnje i razvoja poslovnog okruženja u kome će kompanija nastaviti da učvršćuje poziciju lidera u naftnoj privredi Srbije i regiona. Kompanija podržava učešće srpske privrede na relevantnim debatama u Briselu i u sedištu EU promoviše kulturu i vrednosti zemalja u kojima posluje.

Han, ministri vlada država regiona i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko. U atmosferi žive diskusije pod vođstvom moderatora, panelisti su se dotakli i dru-gih važnih tema za region –potrebe za jačanjem privrednih i ekonomskih veza među zemljama Balkana, rasta stan-darda u zemljama regiona i zajedničke želje koju sve zemlje Zapadnog Balkana imaju, a to je pristupanje Evropskoj uniji.

U okviru trećeg panela „Kako postići maksimalne rezultate baveći se bizni-som na Balkanu“, prisutnima se obratio i Kiril Kravčenko koji je u uvodnom delu obraćanja upoznao prisutne sa dosadaš-njim obimom investicija NIS-a u poslo-vanje u Srbiji i regionu, i istakao da je za svaku kompaniju od najveće važnosti da posluje u uslovima izvesnosti. U pesimi-stičnom tonu biznis – panela na kome je nastupio, generalni direktor NIS-a izneo je stav da je NIS ipak uspeo da dokaže da investitori mogu uspešno da rade na Balkanu koji ima mnoge konkurentske prednosti u odnosu na druge regione, kao što je, na primer, atraktivan poreski sistem u Srbiji.

NIS je prepoznao i značaj koji ljudski re-sursi imaju za kompaniju, zbog čega ima brojne programe saradnje sa univerzi-tetima i školama u Srbiji, čime motiviše

zapošljavanje najkvalitetnijeg kadra sa univerziteta u Srbiji i stimuliše povratak u Srbiju studenata iz inostranstva.

Samit je organizovan sa idejom da, u trenutku kada su zemlje Balkana i Evropske unije izložene unutrašnjim i spoljašnjim izazovima, predstavnici vla-da balkanskih zemalja i privrede, pošalju zajedničku poruku da su saradnja u regionu i perspektiva članstva u Evrop-skoj uniji osnov za stvaranje povoljne strateške, zakonodavne i investicione klime na Balkanu.

KONKURENTNOST BALKANA

Samit je organizovan sa idejom da, u trenutku kada su zemlje Balkana i Evropske unije izložene unutrašnjim i spoljašnjim izazovima, predstavnici vlada balkanskih zemalja i privrede,

pošalju zajedničku poruku da su saradnja u regionu i perspektiva članstva

u Evropskoj uniji osnov za stvaranje povoljne strateške, zakonodavne i

investicione klime na Balkanu.

58 REGION

PROMOCIJE I MARKETING60 PROMOCIJE I MARKETING 61

DANI ENERGETIKE I INVESTICIJA Na Međunarodnim danima energetike i investicija, koji su održani 10. i 11. marta u Novom Sadu, Kompanija je u okviru panela Tehnologije budućno-sti u energetici predstavila prednosti korišćenja komprimovanog prirodnog gasa (KPG). O ekološkim i ekonomskim benefitima KPG-a, kao i o dostignućima Kompanije u proizvodnji i prodaji ovog energenta, stručnoj i naučnoj javnosti govorio je Nikola Luburić, ekspert koor-dinator za prodaju i trgovinu prirodnim gasom u Bloku “Energetika”. Tokom

„Sa nama" na KopaonikuNIS je na Kopaoniku, krajem febru-ara, predstavio program lojalnosti „Sa nama na putu“ u okviru saradnje sa generalnim uvoznikom „Škode“ za Srbiju, „Auto kućom Čačak“. Svi zainteresovani posetioci pozna-tog skijaškog centra imali su priliku da pokažu svoje veštine u stavl-janju zimskih lanaca, postavljanju krovnog kofera, kao i u test vožnji sa čunjevima u automobilima marke „Škode“, a najbolji u svakoj od ovih kategorija nagrađeni su prigodnim poklonima. Ovo je ujedno bila i prilika da se ljubitelji automobilizma koji su vikenda uživali u zimskim sportovima upoznaju sa prednostima korišćenja „Sa nama na putu“ kartice, kao i da se informišu na koji način mogu da pristupe novom NIS-ovom programu lojalnosti.

Prvi prolećni mesec već tradicionalno protiče u znaku sajmova posvećenih energetici i automobilskoj industriji. Tako je i ove godine NIS nastupao na tri sajma, predstavljajući najnovije trendove u svom poslovanju. Pored toga, Kompanija je krajem februara, na najpoznatijem skijalištu u Srbiji, na Kopaoniku, predstavila program lojalnosti „Sa nama na putu“ u okviru saradnje sa generalnim uvoznikom „Škode“ za Srbiju, „Auto kućom Čačak“.

izlaganja, Luburić je ocenio da osnovna prednost KPG-a leži u njegovoj energet-skoj, odnosno kalorijskoj vrednosti koja je daleko viša u poređenju sa ostalim pogonskim gorivima, ali i u oktanskom broju kao merilu kvaliteta goriva.

- Vozila na prirodni gas imaju bolju startnost i upravljačke performanse, ali i duži radni vek motora. Prirodni komprimovani gas smatra se najeko-nomičnijim komercijalnim gorivom a uštede, u zavisnosti od tipa vozila, idu čak do 50 odsto - naveo je Luburić.

Prolećne promocije novih programa i proizvoda

NIS na sajmovima energetike, automobila i ruske privrede u Srbiji

Nenad Stanojevski, Vesna Živković Milivojević

Prednosti komprimovanog prirodnog gasa, programa

lojalnosti „Sa nama na putu”, predstavljanje

široke lepeze proizvoda NISOTEC samo su neke

od tema sa kojima su predstavnici NIS-a

upoznali sajamsku publiku.

PROMOCIJE I MARKETING62 PROMOCIJE I MARKETING 63

BG CAR SHOW 2016

Nekoliko dana kasnije, na Sajmu auto-mobila (BG Car Show 2016) u Beogradu, naša Kompanija je predstavila prednosti programa lojalnosti “Sa nama na putu”. Sajamska publika imala je priliku da se detaljnije upozna sa pogodnostima koje NIS nudi potrošačima u okviru ovog programa, o čemu je govorio Predrag Jo-vanović, brend menadžer za GAZPROM u Bloku „Promet”. “Sa nama na putu” pruža potrošačima mogućnost da sakupljaju bonus poene pri svakoj kupovini goriva, robe i usluga na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama, a sakupljeni bonus poeni mogu da se koriste za umanjenje računa na maloprodajnim objektima Kompanije. Korisnici kartice lojalnosti „Sa nama na putu” mogu da ostvare uštedu i do 3,5 odsto od vrednosti računa.

- Kao kompanija kojoj su po-trošači na prvom mestu, NIS kontinuirano radi na unap-

SRPSKO-RUSKA ENERGETSKA SARADNJA

NIS je učestvovao i na sajmu ruske privrede u Srbiji Expo Russia Ser-bia 2016, gde je predstavio ključne projekte Kompanije iz oblasti energe-tike. Na okruglom stolu pod nazivom „Aktuelna pitanja saradnje između Rusije i Srbije u oblasti tradicionalne i alternativne energetike, tehnologija za uštedu energije“ učestvovali su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, energetskih kompanija iz Srbije i Rusije, Univerziteta za naftu i gas iz

Rusije, kao i Ruske privredno-trgovin-ske komore. NIS-a je predstavljao Ilja Kutjajev, direktor Direkcije za razvoj u Bloku „Energetika”.

On je podsetio da je formiranjem Bloka „Energetika” 2011. godine, započeta transformacija NIS-a iz naftno-gasne kompanije u energetski holding. Kako je objasnio, od tada je realizovan veliki broj projekata, pre svega u oblasti kogeneracije, kao i projekti razvoja geotermalne energije. Od predstojećih projekata NIS-a u oblasti energetike Kutjajev je najavio izgradnju termo-elektrane-toplane u Pančevu, čiji će kapacitet biti 140 MW, a koji će biti realizovan u saradnji sa kompanijom Centroenergoholding, koja je deo Ga-spromenergoholdinga, kao i vetropark u Plandištu, kapaciteta 100 MW.

ređenju svoje ponude, a razvoj malopro-dajne mreže ostaje jedan od prioritetnih pravaca poslovanja naše kompanije. To potvrđujemo i novim programom lojalnosti „Sa nama na putu”, za koji verujemo da će postati pouzdan partner našim potrošačima na svakom kilo-metru - rekao je tim povodom Aleksej Černjikov, direktor Bloka „Promet”.

Kroz ovaj program lojalnosti, NIS nastavlja da održava dugoročan i stabilan partnerski odnos sa potrošači-ma. Kompanija je posetiocima Sajma automobila predstavila i široku paletu

Sajam ruske privrede u Srbiji, Expo-Ru-ssia Serbia sa velikim uspehom se odr-žava od 2014. godine, uz podršku vlada Ruske Federacije i Srbije. Cilj manife-stacije je jačanje trgovinskih veza, kao i produbljivanje i unapređenje ekonom-ske saradnje Rusije i Srbije, ali i drugih zemalja jugoistočne Evrope.

NISOTEC ulja i maziva za motorna vozila, i pripremila specijalnu ponudu za sajamsku publiku - vaučer, zahva-ljujući kojem su potrošači mogli da ostvare pravo na popust od 20 odsto na određene artikle iz asortimana NISOTEC proizvoda na svim NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama širom Srbije.

Takođe, i pod kupolama Beogradskog sajma, naša Kompanija je predstavila komprimovani prirodni gas kao najeko-nomičnije gorivo.

Novi Sad, jedan je od tri najveća grada u Srbiji – na svega sat vremena vožnje od Beograda. Ispod male panonske planine Fruške gore, nastao je grad na Dunavu – Novi Sad, koji postoji tek nešto više od 300 godina. Prvi put je spomenut 1694, dve godine pošto je počela gradnja Petrovaradinske tvrđave, koja je simbol grada, a status „slobodnog kraljevskog grada“, pod imenom novi Sad, građani su, uz finansijski otkup od 80.000 forinti, izdejstvovali od carice Marije Terezije 1. februara 1748. godine.

Grad tokom čitave godine, a posebnо u letnjim mesecima, preplave festivali vezani za film, muziku, pozorište, te se čini da kulturno oko ovog grada nikada ne spava. Jedan od najvećih evropskih muzičkih festivala EXIT, održava se od 2001.godine na Petrovaradinskoj tvrđavi.Najlakši put ka lepoti vojvođanske prestonice jeste lagana šetnja, korak po korak, uz spremnost da se prihvate razlike na onaj način na koji ih ovaj grad unutar sebe spaja i prihvata. Novi Sad je sedište kompanije NIS.

REFINING66

mart 8 - nis.eu · pdf fileapril maj kpg - gorivo za ... je, saglasno zahtevima standarda srps...

Documents