marx, karl - kapital i

8/10/2019 Marx, Karl - Kapital I

1/864


2/864

Bib l io t ek a

M A R K S I Z A M


3/864

Naslov originala

K A R L M A R X

DAS

K A P I T A L

Kritik

der poli ti schen Oekon omi e

Preveli

MOSA

P I J A D E

i

R O D O L J U B O L A K O V I

BEOGRAD 1978.


4/864

Karl

Marks

K PIT L

Prvi tom

P R O S V E T


5/864


6/864

N a p o m e n a

r e d a k c i j e


7/864


8/864

Naa javnost se poela upoznavati s Marxovim Kapitalom nepo

sredno posle prvog izdanja njegovog prvog toma 1867 . U listu

R a d

nik, koji je pokrenuo Svetozar Markovi, objavljeno je 1872. godine

nekoliko odlomaka iz 8. glave prvog toma Kapitala, a kasnije su

prevedeni i neki delovi 11, 12, 13, 14. i 23. glave (u listu Omladina

1 8 7 7 .

i 1888 . godine i u nekim drugim periodinim publikacijama).

Godine 1900. iziao je u enevi u srpskbhrvatkom prevodu Drag.

T .

Vladisavljevia izvod iz

Kapitala

koji je za francuske i taoce

priredio Gabriel Deville.

Sistematski rad na pribliavanju ovog epohalnog dela jugoslo-

venskom itaocu vezan je, meutim, za ime Moe Pijade. On je

1 9 2 4 . godine objavio prevod skraenog izdanja Kapitala koje je pri

redio Julian B o r c h a r d t (Berlin, 1 9 2 0 ) . Prevoenje originalnog teksta

Kapitala

Moa Pijade je poeo i zavrio za vreme

svog

dugog tam

novanja

u kazamatima stare Jugoslavije. Prvi tom je preveo u tam

nici u Sremskoj Mitrovici s Rodoljubom olakoviem, a drugi i

t r e i tom preveo je sam u kaznenom zavodu u Lepoglavi.

Rukopis prvog toma kriom je iznesen iz lepoglavske tamnice

u leto 1932 . godine. Za tampu su ga pripremili August Cesarec

i Veselin Maslea, a objavilo ga je izdavako preduzee Kosmos

1 9 3 3 . godine u Beogradu. Iz zatvora je proturen i prevod drugog

t o m a , koji je za tampu priredio Veselin Maslea, a koji je ob

javljen, takoe u Beogradu, 1934. godine. T r e i tom je izdat prvi

put tek 1948. godine, posle drugog izdanja prvog i drugog toma u

prethodnoj godini. Celo delo je objavljeno i u Zagrebu

1 9 4 7 - 1 9 4 9 .

i jo triput u Beogradu 19 58 - 19 61 , 1 9 6 4 - 1 9 6 5 . i 1968. godine.

Sem na srpskohrvatski, Kapital je kod nas preveden i na slo-

venaki i makedonski jezik. Jo 1933. godine u Ljubljani je tam

pano Borchardtovo popularno izdanje u prevodu Oskara Drenika

(pseudonim Staneta K r a o v c a ) , a 1 952. je ponovljeno. Godine 19 61.

objavljen je u Ljubljani prvi tom

Kapitala

u prevodu S. Kraovca,

J . G o r i a r a ,

I.

L a v r a a

i M. Veselka, a 1967. drugi tom u prevodu

Aleksandra B a j t a . Na makedonskom jeziku prvi tom

Kapitala

je ob

javljen 1953. godine u Skopju u prevodu Dimeta Bojanovskog.


9/864

Z a ovo izdanje preuzet je prevod Moe Pijade, s tim to je

uporeden s tekstom nemakog izdanja iz 1 9 6 2 - 1 9 6 4 . godine ( M a r x -

-Engels,

Werke, Dietz Verlag, Berlin) i s tekstom ruskog izdanja iz

1 9 6 0 - 1962 (K.Mapnc H

. S H T C J I B C , COHUHCHUM, vajjHae

BTopoe,

MocKBa). Gde im se uinilo potrebno, uglavnom r a d i rektifikovanja

navoda iz

engleskih

i francuskih

a u t o r a ,

redaktori su se

sluili

i

novijim engleskim i francuskim izdanjima ovoga dela.

Redaktorske intervencije se odnose najvema na jeziko preci-

ziranje

i na ujednaavanje terminologije, pri emu su neki termini

i tzmenjeni. Najznaajnije su izmene zamena izrazaprometna urednost

(u originalu

Tauschwert)

izrazom

razmenska vrednost

i izraza ivotne

namirnice

(u originalu Lebensmittel) izrazom ivotna sredstva.

Po

ugledu na pomenuto nemako i rusko izdanje, citati koje je

M a r x navodio iz dela raznih a u t o r a dati su u osnovnom tekstu u

najvie sluajeva u prevodu, a na

k r a j u

knjige, u Dodatku, na jeziku

originala. U ove citate M a r x je ovde-onde ubacio poneku re rad i

objanjenja ili komentara. Takvi umeci su stavljeni u oble zagrade.

Zbog specifinog

k a r a k t e r a

i velikog b r o j a autorskih napomena

ispod teksta, nain njihovog obeleavanja u

Kapitalu

je drukiji nego

u ostalim tomovima ovoga izdanja. Marxove beleke su oznaene

brojevima koji u svakom odeljku poinju od 1, a od teksta su odvo

jene kratkom horizontalnom

c r t o m .

Engelsovi dodaci tim belekama

( a i osnovnom tekstu, kojih ima u sva tri toma, a najvie u t r e e m )

stavljeni su u vitiaste zagrade i na k r a j u

obeleeni

inicijalima F . E.

Redakcijske beleke su oznaene brojevima sa zvezdicom koji na

svakoj stranici poinju od 1; one su od ostalog teksta odvojene

dugom horizontalnom c r t o m . Redakcijske napomene obeleene su,

kao i u ostalim tomovima, izdignutim brojevima u uglas tim za

g r a d a m a ,

a date su na

k r a j u

knjige; brojevi poinju od 1 i teku

neprekidno. Redakcijski umeci u tekst stavljeni su, kao i u ostalim

tomovima, u uglaste zagrade.


10/864

K A R L

MARX

Kapital

Kritika politike ekonomije

Prvi tom

Knjiga

I

Proces proizvodnje kapitala


11/864


12/864

Posveeno

mom nezaboravnom prijatelju,

smelom, vernom, plemenitom proleterskom prvoborcu

Wilhelmu Wolffu

koji je roen u Tarnauu 21. juna 1809,

a umro u izgnanstvu u Manesteru

9.

maja 1864.


13/864


14/864

Predgovor prvom izdanju

111

Delo iji prvi tom predajem javnosti nastavak je moga spisa Prilog

kritici politike ekonomije, koji sam objavio 18 59 . Z a dugi vremenski

r a z m a k izmeu poetka i nastavka krivo je moje dugogodinje bolo

vanje,

koje me je u radu esto prekidalo.

Sadrinu

svog

ranijeg spisa saeto sam dao u prvoj glavi ovog

t o m a . l

2

J Nisam to uinio jedino r a d i povezanosti i potpunosti, nego

sam i nain izlaganja doterao. Ukoliko je priroda predmeta iole do

putala, ja sam ovde razradio mnoge momente koji su rani je bili samo

nagoveteni, dok naprotiv, poneto to sam tamo opirno izloio, ovde

samo nagovetavam. Naravno, odeljci o istoriji teorije vrednosti i novca

sad su sasvim izostali. Ipak e primedbe ispod teksta uz prvu glavu

otkriti itaocu ranijeg spisa nove izvore za tu istoriju.

Svaki je poetak teak, vai u svakoj nauci. Z a t o e i biti ponajtee

razumeti

prvu glavu, osobito odeljak koji sadri analizu robe. A to se

tie same analize supstancije vrednosti i veliine vrednosti, uprostio

sam je to sam vie mogao.

1

Oblik vrednosti, iji je gotov lik novani

oblik, vrlo je prazan i jednostavan. Pa ipak se ljudski duh vie od 2 0 0 0

godina uzaludno trudio da ga

p r o z r e ,

mada je bar priblino uspeo da

analizuje mnogo sadrajnije i sloenije oblike. Z a t o ? Z a t o to je lake

prouavati izgraeno telo nego njegovu eliju. Osim toga, u analizi

ekonomskih oblika ne moemo se posluiti ni mikroskopom, ni hemij-

skim reagencijama. Njih m o r a zameniti mo apstrahovanja. Meutim,

za

buroasko drutvo robni oblik proizvoda r a d a ili vrednosni oblik

robe jeste ekonomski elijski oblik. oveku bez obrazovanja ini se

da

se analiza tog oblika v r t i u samim domiljanjima. Doista se tu i

r a d i o domiljanjima, ali samo kao u mikrolokoj anatomiji.

1

Ovo mi se uinilo utoliko potrebnije Sto me je i F. Lassalle, koji veli

da

je u jednom odeljku svoga spisa protiv Schulze-Delitzscha dao duhovnu

kvintesenciju mojih izlaganja o ovim temama, u velikoj meri ravo razumeo.M

Uzgred reeno: kad F. Lassalle, ne navodei izvor i skoro doslovno i s termino

logijom koju samja stvorio, uzajmljuje iz mojih spisa sve opte teorijske postavke

svojih ekonomskih radova, kao, npr., postavke o istorijskom karakteru kapitala,

o vezi izmeu odnosa proizvodnje i naina proizvodnje itd., itd., on to svakako

ini iz propagandnih razloga. Ja, razume se, ne govorim o njegovom izlaganju

detalja ni o primeni u praksi: s tim ja nemam nita.


15/864

Zbog toga, ovoj se knjizi nee moi prebaciti da je teko razumljiva,

izuzev odeljka o obliku vrednosti. J a , naravno, podraz umevam itaoce

koji hoe da naue neto novo, koji, dakle, i sami hoe da razmiljaju.

' Fiziar

posmatra prirodne procese

bilo

tamo gde se oni pokazuju

u najizrazitijem

obliku

i gde ih najmanje mogu zamutiti uticaji koji

ometaju

posmatranje,

bilo

pravei eksperimente pod uslovima koji

obezbeuju isto razvijanje procesa, ako za to ima mogunosti . Ono

to ja u ovom

delu

imam da istraim jesu kapitalistiki nain proizvodnje

i odnosi proizvodnje i prometa koji mu odgovaraju. Dosad je Engleska

klasina zemlja toga naina proizvodnje. To je razlog to ona

slui

kao glavna ilustracija za moje teorijsko izlaganje. Ali ako nemaki

italac

bude hteo da farisejski

slee

ramenima kad se govori o poloaju ,

engleskih industrijskih i poljoprivrednih radnika, ili da se optimistiki

umiruje

miljenjem da u Nemakoj stvari ni izdaleka

nisu

tako loe,

onda mu mor am doviknuti: De te fabula

n a r r a t u r Wl

U samoj stvari , ne radi se o viem ili ni em stupnju razvitka drut

venih

antagonizama koji proistiu iz prirodnih zakona kapitalistike

proizvodnje. Radi se o samim ti m zakonima, o tim tendencijama koje

deluju i ostvaruju se gvoz denom nunou . Zemlja koja je industrijski

razvijenija

pokazuje manje razvijenoj zemlji samo

sliku

njene sopstvene

budunosti.

Ali ostavimo to po strani. Tamo gde se kapitalistika proizvodnja

u nas potpuno odomaila, npr. u pravim fabrikama, prilike su mnogo

gore

nego u Engleskoj, jer nema protivtee koju ine fabriki zakoni.

U svim ostalim oblastima, i mi i sav ostali zapad evropskog kontinenta

patimo ne samo od razvitka kapitalistike proizvodnje, nego i od njenog '

nedovoljnog razvitka. Pored modernih nevolja, pritiskuje nas i itav

niz nasleenih nevolja, koje potiu otuda to jo uvek vegetiraju

sta

rinski, preiveli naini proizvodnje, praeni nesavremenim drutvenim

i politikim odnosima. Ne patimo samo od

ivih,

nego i od mrtvih.

L e

mort saisit le

v i f

1

*

Socijalna

statistika u Nemakoj i u ostalim zapadnim zemljama

evropskog kontinenta bedna je kad se uporedi s engleskom. Pa ipak

i ona podie veo upravo toliko da se iza njega moe nazreti Meduzina

glava.

Mi bismo se uasnuli svojih sopstvenih prilika kad bi nae vla

de i parlamenti, kao u Engleskoj,

uveli

periodine anketne komisije za

ispitivanje ekonomskih prilika, kada bi te anketne komisije

bile

naoru

ane istim ovlaenj ima za istraivanje istine kao u Engleskoj i kad bi

se u tu svrhu mogli nai isto toliko stru ni , nepristrasni i bespotedni

ljudi kao to su

engleski

fabriki inspektori, lekari- izvestioci o Public

Health-u (narodnom zdravlju), poverenici za prouavanje eksploa

tacije

ena i dece, stambenih prilika i ishrane itd. Perseju trebae ma-

glena kapuljaa za borbu protiv udovita. A mi navlaimo maglenu

*

Mrtvi sa sobom vue

ivog


16/864

Das

Kapital

Eiitik der politischen Oekonomie.

Von

Karl

Marx.

E r s t e r Band.

Such I: urProduMionsproeess des Kapitals

DuKwht

du

CelxiKtnras

wirdV O I M I H U

Hamborg

Verlag von Otto Mebsnen

1867

Ke Yotlc:L. W. Schmidt. S 4Biiclay Street

Naslovna strana 1. izdanja I toma Kapitala


17/864


18/864

kapuljau preko uiju i oiju da bismo mogli poricati da udovite

postoji.

Ali se ne smemo obmanjivati. Ka o god to je ameriki rat za ne

zavisnost u 18. stoleu bio zvono na uzbunu za evropsku srednju

klasu, tako je isto ameriki graanski rat 19 . stolea pozvao na uzbu

nu evropsku radniku klasu. Proces socijalnog

p r e v r a t a

moe se u

Engleskoj rukom opipati. Kad se on u njoj bude razvio do

izvesne

t a k e ,

morae uticati na evropski kontinent, gde e ii u brutalnijim

ili humanijim oblicima, prema stupnju razvitka same radnike klase.

Nezavisno od ma kakvih

viih

pobuda, najblii interes dananjih vlada-

juih klasa nalae da se uklone sve smetnje koje koe razvijanje radnike

klase, a koje se mogu zakonom kontrolisati. Zbog toga sam, pored

ostalog, u ovom tomu posvetio mnogo mesta istoriji, sadrini i rezul

t a t i m a

engleskog

fabrikog zakonodavstva. Svaka nacija treba i moe

da

u i od druge. ak i ako je neko drutvo uspelo da ue u t r a g

prirodnom

zakopu svoga kretanja a krajnji cilj ovoga dela i jeste

da otkrije zakon ekonomskog kretanja modernog drutva ne moe

ono niti preskoiti, niti naredbama ukinuti faze prirodnog razvitka.

Ali poroajne bolove moe i da skrati i da ublai.

J o jednu re da bi se izbegli nesporazumi. Kapitalistu i zemljo-

posednika ne slikam ni najmanje u ruiastoj svetlosti. Ali se ovde o

linostima radi samo ukoliko su one olienje ekonomskih kategorija,

nosioci odreenih klasnih odnosa i interesa. Moje stanovite, koje

razvijanje

ekonomske drutvene formacije shvata kao prirodno-is-

torijski proces, moe manje nego ikoje drugo baciti na pojedinca odgo-.

vornost za prilike ija je on socijalna tvorevina, ma koliko se on sub

jektivno moda i uzdizao iznad njih.

Slobodno nauno istraivanje ne nailazi u oblasti politike eko

nomije samo na

onog

neprijatelja na kojeg nailazi u svima ostalim

oblastima. Naroita priroda predmeta koji ona obrauje izaziva na

bojno polje protiv nje najee, najsitniarskije i mrnjom zadojene

s tras t i ovekovih grudi, furije privatnog interesa. Tako, npr. , angli

kanska crkva radije oprata napad na 3 8 od 39 njenih pravila vere ne

goli

na

1

/ 39

njenih novanih prihoda. Danas je i sam ateizam culpa

levis

1

*

kad se uporedi s kritikom tradicionalnih odnosa svojine. Ali

se i tu

vidi

izvestan napredak. Obraampanju, npr., na Plavu knjigu,

objavljenu poslednjih nedeljaf

5

; Correspondence with Her Majesty's

Missions Abroad, regarding Industrial Questions and Trades Unions.

Tu spoljni zastupnici engleske krune suvoparnim recima iskazuju

da

je u Nemakoj, F r a n c u s k o j , ukratko u svim kulturnim dravama

evropskog kontinenta preobraaj postojeih odnosa kapitala i rada,isto

tako vidljiv i neizbean kao u Engleskoj. U isto je vreme s one strane

Atlantskog okeana g. Wade, potpredsednik Sjedinjenih Amerikih Dr -

l

*

laki greb

2 Muz

EogeU

(21)


19/864

1 8 Predgovori i pogovori

ava,

izjavljivao na javnim zborovima: Posle ukidanja ropstva, dolazi

na

dnevni red preobra aj odnosa kapitala i odnosa zemljine svojine."

Ovo su znaci vremena koji se ne dadu prikriti ni purpurni m ogrtaima

ni crnim mantijama. Ne znae oni da e se su tra zbiti udesa. Oni

pokazuju kako se ak i u vladajuim klasama za inje slutnja da dananje

dru tvo nije vrst kristal, ve organizam koji se moe preobraavati i

koji se stalno nalazi u procesu preobraavanja.

Drugi tom

ovog

spisa govorie o prometnom procesu kapitala

(knjiga II) i o oblicima celokupnog procesa (knjiga III) , a zavrni,

t r e i tom (knjiga IV) o istoriji teorije.

Svaki sud naune kritike bie mi dobrodoao. A prema p r e d r a

sudama takozvanog javnog mnenja, kojemu nikad nisam inio ustupaka,

dr im se kao to sam se i dosad vazda drao izreke velikoga Firentinca:

Segui il tuo corso, e lascia dir le gentiU

6

)

London,

25. jula 1867.

K A R L

MARX


20/864

Pogovor drugom izdanju

t7]

itaocima prvog izdanja duan sam pre svega da prui m objanje

n j a o izmenama koje sam uinio u dru gom izdanju. Da je raspored

knjige pregledniji, vidi se ve na prvi pogled. Nove primedbe svuda

su oznaene kao primedbe uz drugo izdanje. to se samog teksta tie,

najvanije je ovo:

U glavi I, 1, nau no sam stroe sproveo izvoenje vrednosti

analizom jednaina kojima se izraava svaka raz menska vrednost, a

isto tako je izriito istaknuta i veza izmeu supstancije vrednosti i

odreivanja

veliine vrednosti drutveno potrebnim radni m vremenom,

koja je u prv om izdanju bila samo nagovetena. U glavi I, 3 (oblik

vrednosti ) sasvim sam preradio, to mi je nalagalo ve i samo dvostruko

prikazivanje iz prvog izdanja. Uzgred u napomenuti da mi je pobu

du za onakvo dvostruko prikazivanje dao prijatelj dr L. Kugelmann iz

Hanovera.

Nalazio sam se u prolee 1867. u poseti kod njega kad iz

Hamburga

stigoe korekture prvih tabaka, i on me uveri da e za ve

inu italaca biti potrebno dopunsko, vie didaktiko izlaganje oblika

vrednosti. Poslednji odeljak prve glave: Fetiki k a r a k t e r robe itd.

veim delom sam izmenio. U glavi III, 1 ( m e r a vrednosti) paljivo

sam pregledao, poto sam obradu toga odeljka bio zanemari o u prvom

izdanju upuujui itaoca na

spis

Prilog kritici

politike

ekonomije,

Berlin 1859, u kome je taj predmet ve bio obraen. Glavu V II, osobito

odeljak 2, znatno sam preradio.

Nije potrebno da pojedinano' govorim o mestiminim izme

nama teksta, koje su esto samo stilske.

Njih

ima po celoj knjizi. Ipak,

sad pri reviziji francuskog prevoda, koji izlazi u Parizu , naao sam da

bi poneki delovi nemakog originala iziskivali ovde dublju p r e r a d u ,

onde veu stilsku korekturu, pa i briljivije otklanjanje sluajnih oma-

aka. Za ovo nije

bilo

vremena, jer sam tek s jeseni 18 71 , kad sam bio

usred drugih hitnih poslova, dobio vest da je knjiga r a s p r o d a t a , a sa

tampanjem drugog izdanja moralo se poeti ve j a n u a r a 1872.

Najbolja nagrada za moj rad jeste razumevanje na koje je Kapital

brzo naiao u irokim krugovima nemake radnike klase. Beki fab-

rikant

g. May er, ovek koji stoji na buroaskom ekonomskom stanovitu ,

tano

je

izneo

u jednoj brouri^ objavljenoj za vreme nemako-

-francuskog r a t a da su nemake tzv. obrazovane klase sasvim

izgubile

onaj

veliki

smisao za teoriju koji je vaio kao nemaka batina, a da


21/864


22/864

Pogovor drugom izdanju 21

koj naunom ivou u oblasti politike ekonomije. Bio je to i period

vulgarizovanja i irenja Ricardove teorije i njene borbe protiv

s tare

kole. Bili su odrani sjajni turniri. to je onda

bilo

dato, slabo je

poznato na evropskom kopnu, poto je polemika veim' delom r a s t u r e n a

po asopisima, prigodnim spisima i pamfletima. Nepristrasni karakte r

te

polemike mada u izuzetnim sluajevima Ricardova teorija ve

slui

i kao oruje za napad na buroasku privredu objanjava se prilikama

onog vremena. S jedne strane, krupna industrija tek to je bila

izila

iz

svog

detinjstva, to je dokazano ve i time da je tek s krizomod 1825.

otpoelo periodino kruno kretanje njenog modernog ivota. S druge

s t r a n e , klasna borba izmeu kapitala i r a d a ostala je potisnuta u po

zadini, politiki usled r a z d o r a izmeu vlada i feudalaca, koji su se bili

okupili oko Svete alijanse, i narodnih masa, koje je vodila "buroazija,

a ekonomski

usled

kavenja izmeu industrijskog kapitala i aristo

kratskog zemljoposeda, koje je u Francuskoj bilo prikriveno suprot-

nou izmeu sitnog i velikog poseda, dok je u Engleskoj otvoreno iz

bilo stupanjem na snagu zakona o itu.' Engleska politikoekonomska

l i t e ratura toga vremena podsea na period burnog ekonomskog poleta u

F r a n c u s k o j

posle smrti dr Quesnaya, ali samo koliko bablje leto pod

sea na prolee. Godine 1830 . nastupila je kriza, koja je imala jednom

zasvagda presudan znaaj .

Buroazija

u Francuskoj i Engleskoj bila je osvojila politiku

vlast. Otada je klasna borba i teorijski i u praksi sve vie dobijala

izrazite i pretee oblike: Ona je oglaavala smrt naune buroaske

ekonomije. Vie se nije radilo o tome da li je ovaj ili onaj teorem istinit,

nego da li je koristan ili tetan po kapital, ugodan ili ne, da li je u suprot

nosti sa policijskim propisima ili nije. Namesto nekoristoljubivog

istraivanja

dolo je plaeno polemiarstvo, namesto nepristrasnog

naunog istraivanja nemirna savest i zle namere apologetike. Ipak

su ak i nametljive raspravice koje je u svet putala Anti -Corn-Law

Leaguet*]

s fabrikantima Cobdenom i Brightom na elu, pruale ako

i ne neki nauni, a ono bar istorijski interes svojom polemikom protiv

zemljoposednike aristokratije. Ali je zakonodavstvo o slobodnoj

trgovini koje je poelo pod ser Robertom Peelom

izvuklo

vulgarnoj

ekonomiji i ovu poslednju aoku.

Revolucija od 1848 . na evropskom kontinentu odjeknula je i u

Engleskoj.

Ljudi koji su jo polagali pravo na to da vae kao naunici

i koji su hteli da budu neto vie a ne samo

sofisti

i sikofanti vlada-,

juih klasa pokuae da politiku ekonomiju kapitala dovedu u sklad sa

zahtevima pro le tar i j a ta , koji se sad vie nisu dali ignorisati. To je

urodilo jednim tupavim sinkretizmom, iji je najizrazitiji predstavnik

J o h n S t u a r tMili. Time je objavljeno bankrotstvo buroaske ekonomije,

koje je ve N. ernievski, veliki ruski naunik i k r i t i a r , majstorski

rasvetlio u svom delu Nacrt

politike

ekonomije po Millu. ' \

Tako

je u Nemakoj kapitalistiki nain proizvodnje doao do

zrelosti kada se njegov antagonistiki k a r a k t e r ve bio burno

ispoljio


23/864

u istorijskim borbama u F rancuskoj i Engleskoj, dok je nemaki p r o

l e t a r i j a t

imao ve mnogo odluniju teorijsku klasnu svest nego nemaka

buroazija.

I zato, tek to se priinilo da je mog uno da se u Nema koj

zasnuje buroaska nauka politike ekonomije, pokazalo se da je ona opet

postala nemogua.

Pod takvim okolnostima podelie se njeni prvaci u dve grupe.

J e d n i

su bili pametni, praktini ljudi, eljni z a r a d e , i okupise se oko

Bastiat-ove zastave, oko najpliega, a to e r e i i najizrazitijeg pred

stavnika vulgarnoekonomske apologetike; oni drugi, ponosni na p r o

fesorsko dostojanstvo svoje nauke, pooe za J . St. Mil lom, pokua

vajui

kao i on da izmire to se izmiriti ne mo e. Kao i u klasino doba

bu roaske ekonomije, tako i u doba njenog opadanja Nemci ostadoe

aci, papagaji i podraavaoci, sitni

t o r b a r i

inostrane krupne trgovine.

Tako

je posebni istorijski razvitak nemakog drutva iskljuivao

svako originalno izgraivanje buroaske ekonomije, ali ne i njenu

kritiku. Ukoliko takva kritika uopte zastupa neku klasu, moe ona

zastupati samo onu iji je istorijski poziv da prevrne kapitalistiki nain

proizvodnje i da potpuno ukine klase, dakle samo proletarijat.

Ueni i neueni branitelji nemake buroazije pokuae isprva

da

Kapital ubiju u tanjem, kao to im je to polazilo za rukom s moji m

ranijim

spisima. Ali i m ta taktika

vie

nije odgovarala prilikama

v r e

mena,

poee, pod izgovorom da kritikuju moju knjigu, pisati uputstva

za umirenje buroaske svesti, ali naoe, u radnikoj tampi videti

n p r .

lanke Josepha Dietzgena u

listu

VolksstaaMt

10

nadmoni je

protivnike kojima do danas ostadoe duni odgovora.

1

U prolee 1872 . iziao je u Petrogradu odlian ruski prevod

Ka

pitala. Izdanje u

3 0 0 0

primeraka ve je sad skoro rasprodalo. A ve

1 8 7 1 . gospodin N. Sieber 3u5ep-b), profesor politike ekonomije na

Kijevskom univerzitetu, dokazao je u svom spisu Teopin ufamoculu

u Kauuutaaa

JI. Punapgo da je moja teorija vrednosti, novca i kapitala

u svojim osnovnim

c r t a m a

nuni dalji razvoj Smith-Ricardovog ue-

1

Benetala razglavljenib vilica nemake vulgarne ekonomije pokudile stil i

nain izlaganja u mom spisu.

Niko

ne moe otrije od mene suditi o literarnim

nedostacima Kapitala. Pa ipak u u korist i na veselje te gospode i njihove

publike navesti ovde jedanengleski i jedan ruski sud. Saturday Review, potpuno

neprijateljska prema mojim nazorima, rekla je prikazujui prvo nemako izdanje:

Izlaganje daje i najsuvoparnijim ekonomskim pitanjima poseban ar

(charm).

C .- IleTepSyprcKHeB^ AOMOCTHkau u broju od 20. aprila 1872. izmeu ostalog:

Izuzev malog broja odvie specijalnih delova, izlaganje se odlikuje time to je za

svakog razumljivo, jasno i neobino ivo, pored sve naune

visine

predmeta.

U ovom pogledu pisac. . . ni izdaleka ne lii na veinu nemakih naunika,

koji... svoje knjige piu tako zamraenim i suvoparnim jezikom da obinim

smrtnicima

od toga glava puca. Ali ja drim da itaocima savremene nemake

nacionalnoliberalne profesorske literature ne puca glava, nego neto drugo.


24/864

Pogovor

drugom izdanju 23

nja. Ono to zapadnog Evropejca iznenauje kad itasolidnu Siebero-

vu knjigu jeste njegovo dosledno dranje isto teorijskog stanovita.

Metod primenjen u Kapitalu naiao je na slabo razumevanje,

kako pokazuju ve i sama protivrena shvatanja o njemu.

Tako

mi parika Revue Positiviste^

11

s jedne strane prebacuje

da ekonomiju tretiram metafiziki, a s druge strane pogodite da

sam se ograniio samo na kritiko ralanjavanje postojeega, umesto

da piem recepte (valjda kontistike?) za prvarnicu budunosti. Na

ovo prekorevanje s metafizikom primeuje profesor Sieber:

Ukoliko se tie iste teorije, Marxov je metod deduktivni metod itave

engleske kole, ije mane i dobre strane imaju svi najbolji ekonomisti teoreti

a r i . ^ ]

Gospodin M. Blocku svom spisu Les Thoriciens du Socialisme

en

Allemagne. Extrait du ajournai des conomistes^,

juillet

et aot

1872ini otkrie da je moj metod analitiki i veli izmeu ostalog:

Par cet ouvrage M. M a r x se classe parmi les esprits analytiques les plus

minents.

1

*

Nemaki recenzenti, naravno, viu o hegelovskoj solistici. Pe tro

gradskiB'fecTHHK'BEponbi nalazi u jednom lanku koji govori isklju

ivo o metodu Kapitala (majski broj od 1872, str. 427 - 4 3 6 ) t

1 3

l da je

moj metod istraivanja strogo realistiki, ali da je metod izlaganja, na

nesreu, nemako-dijalektiki. On

veli:

N a prvi pogled, ako se sudi po spoljanjoj formi izlaganja, M a r x je n a j

vei idealistiki filozof, i to u nemakom, tj . u ravom smislu

r e i .

U stvari,

pak, on je beskrajno vie realist od svih svojih prethodnika u poslu ekonomske k r i

tike . . . Ni na koji nain nije moguno nazvati ga idealistom.

Ovom piscu ne mogu bolje odgovoriti nego ako iznesem nekoliko

izvoda iz njegove vlastite kritike, koji e i inae, moda, zanimati po

nekog mog itaoca kome ruski original nije pristupaan.

Poto je naveo jedan stav iz mog predgovora knjizi Prilog kritici

politike

ekonomije,

Berlin 1859, str. IV -

V I I I ,

u kom sam

izneo

ma

terijalistiku osnovu

svog

metoda, pisac nastavlja:

Za M a r x a je od vanosti samo jedno: nai zakon pojava ijim se istrai

vanjem bavi. I nije mu od vanosti samo zakon koji njima vlada ukoliko te pojave

imaju gotov oblik i ukoliko su vezane u celinu koja se posmatra u nekom datom

periodu vremena. Za njega je vaan pre svega zakon njihovog menjanja, njiho

vog razvitka, tj. prelaz iz jednog oblika u drugi, iz jednog r e d a veza u 'drugi.

A im taj zakon otkrije, istrauje on u tanine posledice u kojima se zakon u

drutvenom ivotu ispoljava... P r e m a tome, M a r x se brine samo za jedno:

l

* Ovim delom g. M a r x staje u red najizvrsnijih analitiarskih duhova.


25/864

da tanim naunim istraivanjem utvrdi nunost odreenog ureenja drutvenih

odnosa i da,

koliko

je god to mogue, besprekorno utvrdi injenice koje mu

slue

'

kao polazne take ili kao take oslonca. Za ovo mu je sasvim dovoljno kad,

utvrdivi nunost dananjeg poretka, utvruje ujedno i nunost nekog drugog

poretka u koji prvi neizbeno

mora

da pree, sasvim svejedno da li ljudi veruju

u to ili ne, jesu li

svesni

toga ili nisu. Na drutveno kretanje

M a r x

gleda kao na

prirodno-istorijski proces kojim upravljaju zakoni koji ne samo da su nezavi

sni od volje, svesti i namera ljudi nego, ba obratno, odreuju njihovu volju,

svest i namere... Kad

svesni

element

igra

ovako podreenu ulogu u kulturnoj

istoriji, onda se po

sebi

razume da ni kritika koja uzima za predmet samu kul

turu

ne moe nikako za svoju osnovu uzeti neki oblik ili neki rezultat svesti.

To

znai da njena polazna taka ne moe biti ideja, ve samo spoljanja pojava.

Kritika

e se ograniavati na uporeivanje i suoavanje neke injenice ne s ide

jom, nego s drugom injenicom. Za nju je vano samo to da obe injenice budu

to je mogue tanije ispitane i da jedna prema drugoj stvarno predstavljaju

r a z

liite razvojne momente, a nadasve je vano da se s istom tanou istrai redo-

sled, uzastopnost i povezanost u kojima se stupnjevi razvitka ispoljavaju. Ali ,

rei

e kogod, opti zakoni ekonomskog ivota jedni su isti, svejedno jesu li pri -

menjeni na sadanjost ili na prolost. Upravo to

M a r x

porie. Po njemu, takvi

apstraktni

zakoni ne postoje. . . Naprotiv, po njegovom miljenju, svaki istorij

ski period ima svoje vlastite z ako ne. . . im je ivot prevalio neki dati period

razvitka,

im iz datoga stanja pree u neko drugo, poinju njime vladati i drugi

zakoni. Jednom

rei,

ekonomski nam ivot prua pojavu analognu istoriji

r a z

vitka u drugim oblastima bi olog ije.. .

Stari

ekonomisti

nisu

shvatili prirodu eko

nomskih zakona kad su ih uporeivali sa zakonima

fizike

i hernije... Dublja

analiza pojava dokazala je da se drutveni organizmi izmeu sebe isto tako te

meljno razlikuju kao i biljni i ivotinjski organizmi... tavie, jedna ista pojava

podlee sasvim razli itim zakonima

usled

razliitosti u celokupnoj grai tih organi

zama, usled

odstupanja njihovih pojedinanih organa,

usled

razliitih uslova pod

kojima funkcioniu itd. Tako

M a r x ,

npr., porie da je zakon stanovnitva jednak

u svim vremenima i mestima. On tvrdi-protivno, naime da svaki period razvitka

ima

svoj vlastiti zakon stanovni tva. . . Sa razlinim razvitkom proizvodne snage,

menjaju se i odnosi i zakoni koji ih reguliu. Kad

M a r x

sebi

postavlja za cilj

da kapitalistiki privredni poredak istrai i objasni sa toga stanovita, on samo

strogo nauno formulie cilj koji svako ta no istraivanje ekonomskog ivota

mora

i mat i . . . Nauna vrednost takvog istraivanja

lei

u rasvetljavanju

n a r o

itih zakona kojima se regulie nastanak, postojanje, razvitak i smrt nekog datog

drutvenog organizma i njegova zamena nekim drugim,

viim

organizmom. A

ovu vrednost Marxova knjiga uistinu ima.

Kad je gospodin pisac ovako tano opisao ono to naziva mojim

stvarnim metodom, i kad se ovako blagonaklono izrazio ukoliko je u

pitanju moja lina primena toga metoda, ta je drugo opisao nego

dijalektiki metod?

Svakako,

nain izlaganja formalno se mora razlikovati od naina

istraivanja. Istraivanje ima da u tanine ovlada materijom, da anali-


26/864

zuje njene razline

oblike

razvitka i da iznae njihov unutranji spoj.

Tek

kad je ovaj posao gotov, mo i e se stvarno kretanje izloiti na

odgovarajui

nain. Poe li to za rukom, i bude li se ivot materije

ogledao u ideji, onda ne

m a r i

ako bude' izgledalo kao da imamo posla

s kakvom konstrukcijom a priori.

Po svojoj osnovi, moj dijalektiki metod ne samo da se razlikuje

od Hegelovog, nego mu je i direktno suprotan. Za Hegela je proces

miljenja, koji on pod imenom ideje p r e t v a r a ak u samostalan subjekat,

demijurg stvarnosti koja sainjava samo njegovu spoljanju pojavu.

Kod

mene, obrnuto, misaono nije nita drugo nego materijalno

p r e

neseno u ovekovu glavu i u njoj preraeno.

Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pre

skoro 30 godina, u vreme kad je jo bila u dnevnoj modi. Ali ba kada

sam radio na prvom tomu

Kapitala

nalazili su dosadni, pretenciozni i

osrednjaki epigon^

1 4

koji danas vode glavnu re u obrazovanoj Nema-

k o j , uivanje u tome da s Hegelom postupaju onako kako je u Les -

singovo vreme valjani Moses Mendelssohn postupao sa Spinozom,

naime kao s lipsalim psom. Z a t o sam javno priznao da sam uenik

tog velikog mislioca, pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i

koketirao

s njegovim nainom izraavanja. Mistifikacija koju dijalektika

t r p i u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija injenicu da je on

prvi obimno i svesno

izneo

opte

oblike

njenog

k r e t a n j a .

Kod njega

dijalektika dubi na glavi. Mor amo je okrenuti tumbe da bi smo u mis

tinome omotu otkrili racionalnu jezgru.

U svom mistificiranom

obliku

dijalektika je postala nemaka

moda jer se inilo da ona glorifikuje postojee stanje. U svom r a c i

onalnom obliku ona izaziva ljutnju i uasavanje buroazije i njenih

doktrinarskih

zastupnika, jer u pozitivno razumevanje postojeeg stanja

unosi ujedno i razumevanje njegove negacije, njegove nune propa

sti ; jer svaki nastali oblik shvata u toku k r e t a n j a , dakle i u njegovoj

prolaznoj strani; jer se ni prema emu ne odnosi sa strahopotova

njem i jer je u svojoj sutini kritika i revolucionarna.

Protivreno

kretanje kapitalistikog drutva praktini bu ruj

osea najjae u kolebanj ima periodikoga ciklusa kroz koji prolazi

moderna

industrija, i u njihovom vrhuncu optoj krizi. K r i z a ponovo

nastupa,

mada se jo nalazi u prethodnim stadijumima. Svestrano u

svog poprita i intenzivnou svog delovanja ona e uterati dijalektiku

a k i u glave

onih

za koje u novom, svetom prusko-nemakom carstvu

teku med i mleko.

London,

24. januara 1873.

K A R L MARX


27/864

2 6

Predgovor francuskom izdanju

London, 18. m a r t a 1872.

Graaninu

Maurice-u La Chatre-u

Cenjeni graanine

Pozdravljam Vau ideju da prevod

Kapitala

izdate u periodinim

sveskama. U ovom e

obliku delo

biti pristupanije radnikoj klasi,

a

ovo je za mene vanije od svega drugog.

To

je lepa strana Vae medalje, ali evo i nalija: analitiki metod,

kojim sam se

posluio

i koji jo nije bio primenjivan na ekonomske

probleme, prilino oteava itanje prvih glava, pa se treba bojati da e

se francuska publika, uvek nestrpljiva da doe do rezultata, eljna da

upozna povezanost optih naela sa pitanjima koja je neposredno

zanimaju,

uplaiti da produi zato to nee nai odmah sve na poetku.

To je nezgoda koju ja nikako ne mogu otkloniti, sem to i taocu

koji trai istinu mogu, za svaki sluaj, na to da ukazem i upozorim

ga

da bude pripravan. Nema irokog druma koji vodi u nauku, i samo

oni koji se ne plae u mora od pentranja po njenim strmim stazama

imaju izgleda da se popnu na njene svetle visove.

P r i m i t e , cenjeni graanine, uverenje o mojoj odanosti.

K A R L MARX


28/864

4 m

^

i

V u f ^

^^J^^l^Pr^*^^^

arxovo pismo LaChatre-u, izdavau I toma Kapitalana francuskom jeziku


29/864

Pogovor francuskom izdanju

ITAOCU

Gospodin J . Roy stavio je sebi u zadatak da prui to je mogue

taniji pa i to doslovniji prevod; taj zadatak izvrio je krajnje tano.

Ali je mene ba ta stroga tanost prinudila da izmenim redakciju kako

bi itaocu bila pristupanija. Ove izmene, koje su vrene iz dana u dan

j e r je knjiga izlazila u sveskama, nisu izvedene s jednakom brilj ivou

i morale su izazvati stilske nejednakosti .

K a d

sam se ve jednom prihvatio

ovog

r a d a na reviziji, naao

sam za potrebno da revidirami originalni tekst (drugo nemako izdanje),

da

neka izlaganja uprostim, druga da dopunim, da dodam r d i dopune

neto istorijskog i statistikog materijala, da unesem neke kritike

primedbe itd. Ma kakvi

bili

literarni nedostaci

ovog

francuskog izdanja,

ono ima svoju naunu vrednost nezavisno od originala, pa t r e b a da

bude konsultovano i od i talaca koji znaju nemaki.

Dalje dajem ona mesta iz pogovora drugom nemakom izdanju

u kojima je re o razvitku politike ekonomije u Nemakoj i o metodu

primenjenom u ovom delu.

1

*

London,28. aprila 1875.

K A R L MARX

l

*

Vidi u ovom tomu, str.

2 0 - 2 5 .


30/864

Uz tree izdanje

M a r x u nije bilo dato da ovo, t r e e izdanje sam pripremi za tam

pu. Veliki mislilac, pred ijom se veliinom sada klanjaju i protiv

nici, umro je 14.

. m a r t a

1883.

Dunost da se pobrinem za ovo, t r e e izdanje kao i za izdanje

drugog toma, koji je ostao u rukopisu, pala je na mene, na mene koji

sam u M a r x u

izgubio

etrdesetogodinjeg, najboljeg, nerazdvojnog

pr i ja te l ja , kome dugujem vie nego to se recima dade iskazati. Kako

sam izvrio prvi deo ove dunosti, obavezan sam da o tome ovde

poloim r a u n itaocu.

M a r x je isprva nameravao daveliki deo teksta prvog toma

p r e

r a d i ,

da neke teoretske stavove otrije formulie, da doda nove, a da

istorijski i statistiki materijal protegne do u .najnovije vreme. Toga se

m o r a o odrei

zbog

bolesti i

zbog

elje da dovri redakciju drugog toma.

Trebalo je jzmeniti samo najnunije i umetnuti dodatke koje je ve

sadralo francusko izdanje koje je u meuvremenu bilo objavljeno.

Le

Capital.

Par K a r l M a r x .

P a r i s ,

L a c h t r e 1 8 7 3 I

1 5

. )

U Marx ovoj zaostavtini se naao jedan nemaki primerak koji

je

on mestimino korigovao i snabdeo uputima na francusko izdanje;

pored toga, i jedno francusko izdanje sa tanim oznaenjem mest

koja

t r e b a iskoristiti. Ove izmene i dopune ograniavaju se s malo

izuzetaka na poslednji deo knjige, na odeljak o procesu akumulacije ka

pitala. Tu se dosadanji tekst vie nego inae drao prvobitnog n a c r t a ,

dok su prethodni odeljci bili temeljnije preraeni. Z a t o je stil bio

ivlji, celovitiji, ali i nemarnij i, protkan angUcizmima, mestimino

nejasan; izlaganje je imalo ovde-onde praznina, jer su neki vani

momenti bili tek nagoveteni.

to se tie stila, M a r x je sam temeljno revidirao vie podode-

l j aka ,

pa mi je time kao i estim usmenim nagovetajima postavio

granicu

dokle ja mogu ii u uklanjanju

engleskih

tehnikih izraza i

drugih anglicizama. Dodatke i dopune

M a r x

bi svakako jo preradio,

a glatki francuski jezik zamenio bi svojim saetim nemakim; tu sam

se morao zadovoljiti time da ih prenesem, prikljuujui ih to tenje

prvobitnom tekstu.

P r e m a tome, u ovom, treem izdanju nije izmenjena nijedna re

o kojoj ne znam sigurno da bi je i sam pisac izmenio. Nije mi ni na


31/864

Uz tree izdanje 29

pamet

moglo pasti da u

Kapital

unesem popularni argon, kojim se

obino izraavaju nemaki ekonomisti, onaj nerazumljivi jezik u kome

se, npr. , onaj koji novcem kupuje rad drugih naziva

poslod

a v a c,

a onaj kome se rad uzima uz najamninu poslopr i m a l a c . I u fran

cuskom jeziku uz ima se u obinom ivotu re travail u smislu za

poslenje, ali bi Fr ancuz i s pravom drali za luaka svakog ekonomistu

koji bi kapitalistu nazvao donneur de travai l

1

*, a radnika receveur

de travail.

2

*

Istotako, nisam

sebi

dopustio da

engleski

novac, mere i teine, koji

se upotrebljavaju kroz ceo tekst, zamenim njihovim novim nemakim

ekvivalentima. Kad je izilo prvo izdanje, bilo je u Nemakoj toliko

v r s t a merakoliko dana u godini, uz to dve vrste marke (rajhsmarka je

t a d a

vaila samo u glavi Soetbeera, koji ju je

izmislio

krajem tridesetih

godina),

dve vrste guldena i najmanje tri vrste

t a l i r a ,

medu njima i

jedan ija je jedinica bila nova dvotreina.C

16

' U prirodnim naukama

vaio je metriki sistem, a na svetskom tritu

engleski

sistem m e r a .

Pod takvim okolnostima bile su engleske jedinice mere prirodne

za

knjigu u kojoj su se injeniki podaci morali uz imati gotovo is

kljuivo iz

engleskih

industrijskih odnosa. A ovaj poslednji razlog i

danas

ostaje odluujui, utoliko pre to su se odnosi u tom pogledu

na svetskom tri tu jedva neto promenili , te naroi to za najvanije

industrije elezo i pamuk i danas jo gotovo iskljuivo vae en

gleske

mere.

Na

k r a j u ,

jo neto o Marxovom nainu navoenja, koje nije

nailo na mnogo razumevanja. Pri donoenju injenikih podataka i

prikaza, citati, npr. iz

engleskih

Plavih knjiga, slue, naravno, kao

prost

dokazni materijal. Ali je drukije gde se navode teoretska gle

dita drugih ekonomista. Tu citat treba da utvrdi samo to gde, kad i

ko je prvi jasno izrekao neku ekonomsku misao, koja je rezultirala iz

toka razvitka. Pri tome je od znaaja samo to da U je data ekonomska

misao vana za istoriju nauke, da li jevie ili manje adekvatan teoretski

izraz

ekonomskog stanja svoga vremena. A ni najmanje se ne radi o

tome da li ta misao jo ima neku apsolutnu ili relativnu vanost za sta

novite pisca, ili je potpuno prela u istoriju. Zato ti citati sainjavaju

samo jedan iz istorije ekonomske nauke pozajmljeni tekui komentar

uz tekst i utvruju po datumu i autoru pojedine vanije napretke

i* davalac posla

2

* primalac posla.Kod nas su nemaki izrazi Arbeit

geber i Arbeitnehmer prevedeni sa poslodavac i posloprimalac, dok na

nemakom bukvalno znae davalacrada i primalac rada, pa tako ispada da

radnik

koji daje rad od sebe prima rad od kapitaliste, a da kapitalista koji uzi

ma

rad od radnika ovome daje rad Nai izrazi poslodavac, i posloprimalac,

iako nenauni, ipak znae samo da kapitalista daje zaposlenje, a da radnik zapo

slenje prima.Preo.


32/864

ekonomske teorije. A to je

bilo

veoma potrebno u nauci iji se istori-

a r i dosad odlikuju samo tendencioz nim, gotovo treberskim nezna

nj em. italac e, prema tome, lako shvatiti

zbog

ega M a r x , u skladu

s pogovorom drugom izdanju, sasvim izuzetno dolazi u poloaj da

navodi nemake ekonomiste.

Dru gi tom izii e, nadam se, u toku 1 88 4. godine.

London,

7. novembra 1883.

F R I E D R I C H ENGELS


33/864

Predgovor

engleskom

izdanju

Objavljivanje Kapitala na engleskom jeziku ne t r e b a obrazlagati.

Naprotiv, moe se oekivati objanjenje zbog ega je ovo englesko

izdanje dosad bilo odlagano kad se vidi da se poslednjih nekoliko

godina u engleskoj i amerikoj tampi i dnevnoj literaturi stalno po-

minju, napadaju i brane, objanjavaju i izvru teorije zastupljene u

ovoj knjizi.

K a d a je uskoro posle autorove smrti 1883. postalo jasno da je

englesko izdanje ovoga dela doista potrebno, izjavio je g. Samuel

Moore,

dugogodinji prijatelj

M a r x a

i pisca ovih redaka, i koji je s

knjigom upoznat moda vie no iko drugi, da je spreman da uzme

na

sebe prevod koji su izvrioci Marxovog knjievnog testamenta

eleli da to pre prue javnosti. Bilo je ugovoreno da ja uporedim

rukopis s originalom i da predloim izmene koje naem da t r e b a iz

vriti. K a d a

se malo-pomalo pokazalo da g. Moore-a poslovi nje

govog poziva spreavaju da prevod zavri s brz inom koju smo svi

eleli,

prihvatili smo radosno ponudu dr Avelinga da preuzme jedan

deo posla; istovremeno se ponudila ga Aveling, Ma rxov a najmlaa

ki, da proveri citate i da uspostavi originalni tekst mnogobrojnih

mesta

koja je M a r x uzeo iz engleskih pisaca i Plavih knjiga i koja je

on preveo na nemaki. Sve je ovo u potpunosti izvreno, osim nekoliko

neizbenih izuzetaka.

Dr Aveling je preveo sledee delove knjige: 1) glavu X (Radni

d a n ) i X I (Stopa i masa vika vrednosti ); 2 ) esti odeljak (Najamnina)

koji obuhvata glave X I X - X X I I ) ; 3) od glave X X I V odeljak 4 (Okol

nosti koje itd.) do k r a j a knjige, to obuhvata poslednji deo glave X X I V ,

glavu X X V i ceh osmi odeljak (glave X X V I do X X X I I I ) ; 4) oba

pieva predgovora. Sve ostalo je preveo g. Moore.t

1 7

Dok tako svaki

prevodilac snosi sam odgovornost za svoj udeo u r a d u , ja snosim od

govornost za celinu.

T r e e nemako izdanje, koje smo uzeli za osnovu celog naeg

r a d a , pripremio sam ja 188 3. uz pomo pribeleaka koje je ostavio

a u t o r i u kojima su oznaena ona mesta drugog izdanja koja je trebalo

zameniti oznaenim mestima francuskog teksta objavljenog 1 8 7 3 .

1

1

Le

Capital.

Par Karl Marx. Preveo M. J . Roy. Potpuno pregledano od

pisca. Paris,

Lachtre . Ovaj prevod sadri, naroito u poslednjem delu knjige,

znatne izmene i dopune za drugo nemako izdanje.


34/864

Izmene. koje su tako nastale u tekstu drugog izdanja ug lavnom se po

klapaju s izmenama koje je M a r x u nizu rukopisnih uputa preporuio

za

engleski

prevod, na ije se izdavanje

mislilo

u Americi pre deset

godina, ali je izdanje izostalo poglavito

zbog

toga to se nije naao

, sposoban i prikladan prevodilac. Ta j nam je rukopis stavio na raspola

ganje na

stari

prijatelj g. F . A. Sorge u Hobokenu, u Nju Dersiju .

U nj emu je ukazano na jo neke umetke iz francuskog izdanja; ali

poto je ono toliko godina starije od poslednjih uputstava za

tree

izdanje, nisam smatrao da imam pravo da to upotrebim drukije osim

izuzetno i naroito u sluajevima gde nam je to pomoglo u savlaivanju

tekoa. Konsultovali smo i francuski tekst kod veine tekih mesta

radi ocene ta je sam autor bio spreman da rtvuje gde god je u prevodu

moralo neto da se rtvuje od neokrnjenog znaenja originala.

Ipak ostaje jedna tekoa od koje nismo mogli potedeti itaoca:

upotreba

izvesnih

izraza u

smislu

koji se ne razlikuje samo od upo

trebe u ob inom govoru nego i od jezika obine politike ekonomije.

Ali je to bilo neizbeno. Svako novo shvatanje u nekoj nauci donosi

revoluciju i u stru nim izraz ima te nauke. Ovo najbolje potvruje

hernija,

u kojoj se celokupna terminologija radikalno menja otprilike

svakih dvadeset godina i u kojoj e se teko nai neko organsko jedi-

njenje koje nije

doivelo

niz razliitih imena. Politika ekonomija

uglavnom se zadovoljavala da uzme izraze iz trgovakog i industrijskog

ivota onako kako ih je zatekla i da nj ima operie, pri emu je sasvim

previdela da se time ograniila na uski krug ideja koje su tim recima

bile izraavane. Tako, ni sama klasina politika ekonomija, mada je

bila potpuno svesna da su i profit i

renta

samo pododeljci, komadi

onog

neplaenog dela proizvoda koji radnik mora da daje svome pre-

duzetniku ( prvom prisvajau , mada ne poslednjem, iskljuivom po-

sedniku proizvoda), ipak nikad nije izala iz uobiajenih pojmova o

profitu i renti, nije nikad ovaj neplaeni deo proizvoda (koji

M a r x

naziva vikom proizvoda) ispitala u njegovoj ukupnosti , kao celinu,

pa

zbog

toga nikad nije ni dola do jasnog razumevanja njegovog

porekla i njegove prirode, a isto tako ni zakona koji reguliu naknadnu

raspodelu njegove vrednosti. Slino se i svaka proizvodnja, ukoliko nije

poljoprivreda ili zanat, bez razlike obuhvata izrazom manufaktura,

ime se br ie razlika izmeu dva velika i bi tno razliita perioda eko

nomske istorije: perioda prave manuf akture, koja je poivala na podeli

runog r a d a , i perioda moderne industrije, koja poiva na mainama.

A po

sebi

je razumljivo da teorija koja modern u kapitalistiku proiz

vodnju smatra samo za prolazni stadijum u ekonomskoj istoriji ovean-

stva mosa upotrebljavati drukije izraze od onih na koje su navikli

pisci koji taj oblik proizvodnje smatraju za neprolazan i konaan.

Ne e biti naodmet da kaemo neto o autorovom metodu citi

r a n j a . U veini sluajeva slue citati na uobiajeni nain kao dokumen

tacija za tvrdnje iznete u tekstu. Ali u mnogim sluajevima navode se

mesta iz ekonomskih pisaca da bi se pokazalo kad, gde i ko je prvi

1

1


35/864

Predgovor

engleskom izdanju 33

put jasno izrekao neko odreeno gledite. To se deava tamo gde je

navedeno miljenje od vanosti kao vie ili manje adekvatan izraz

uslova drutvene proizvodnje i razmene koji su preovlaivali u izve-

snom vremenu, i to sasvim nezavisno od toga da li ih priznaje M a r a

ili imaju optu vanost. Ovi citati dodaju na taj nain tekstu tekui

komentar

iz istorije nauke.

Na prevod obuhvata samo prvu knjigu dela. Ali ova prva knjiga

predstavlja u visokom stepenu celinu z a sebe i dvadeset je godina

vaila kao samostalno delo. Dru ga knjiga, koju sam na nemakom je

ziku

izdao 1885, oito je nepotpuna bez t r e e , koja se pre k r a j a 1887.

ne moe objaviti. Kad t r e a knjiga bude izdata u nemakom originalu,

bie jo dosta vremena da se misli na pripremu engleskog izdanja

obeju knjiga.

Kapital

se na Kontinentu esto naziva

Biblijom

radnike klase.

Niko

ko je upoznat s radnikim pokretom nee poricati da zakljuci

dobijem u ovoj knjizi postaju svakog dana sve vie osnovna naela

velikog pokreta radnike klase, ne samo u Nemakoj i vajcarskoj, ve

i u F r a n c u s k o j , u Holandiji i Belgiji , u Americi, pa ak i u Italiji i

paniji; da svuda radnika klasa ove zakljuke sve vie priznaje za

najpravilniji izraz svoga poloaja i svojih tenji. Pa i u Engleskoj vre

M a r a o v e

teorije ba u sadanjem asu snaan uticaj na socijalistiki

pokret, koji se u redovima inteligencije ne iri manje nego u redovima

r a d n i k a . Ali to nije sve. Brzo se pribliuje vr eme kada e se temeljno

ispitivanje ekonomskog poloaja Engleske nametnuti kao neotklo-

njiva nacionalna nunost. U kretanju

engleskog

industrijskog sistema,

koje je nemogue bez stalnog i brzog irenja proizvodnje, pa dakle i

t r i t a ,

dolo je do zastoja. Slobodna trgovina iscrpla je svoje pomo ne

izvore; ak i sam Manester sumnja u ovo svoje nekadanje ekonomsko

jevanelje.

1

Strana industrija, koja se br zo razvija, svuda pilji u lice

engleskoj proizvodnji ne samo na tritima koja su zatiena carinama,

ve i na neutralnim tritima, pa ak i s ove strane Kanala. Dok p r o

izvodna snaga raste u geometrijskoj progresiji, proirenje trita raste

u najboljem sluaju u aritmetikoj progresiji . Desetogodinji ciklus

stagnacije, prosperiteta, preterane proizvodnje i krize koji se od 1825.

do 1867. stalno nanovo v r a a o , izgleda da je zaista istekao, ali samo

da

bi nas doveo u barutinu oajanja jedne t r a j n e i hronine depresije.

eljeni period prosperiteta ne dolazi;

koliko

nam se god puta uini da

1

Na etvrtgodinjoj skuptini Trgovake komore u Manesteru, koja je

odrana

danas

posle

podne, doSlo je do

ive

diskusije o pitanju slobodne

trgovine. Podneta je bila jedna rezolucija u tome

smislu

da se etrdeset godina

uzaludno ekalo na to da druge nacije

slede

engleskom primeru slobodne

trgovine, pa Komorasmatra da je dolo vreme da se ovo stanovite promeni.

Rezolucija je bila odbijena samo s jednim glasom vie: glasalo je 21 za, a 22

protiv. (Evening Standardi od 1. novembra 1886.)

3 Man -Engel t 21)


36/864

34

Predgovori i pogovori

smo zapazili simptome koji ga nagovetavaju, toliko su puta

iileli

u

vazduhu. Meutim, svaka nova zima postavlja iznova pitanje: ta

da se radi sa nezaposlenima? Ali dok broj nezaposlenih raste iz godine

u godinu, nema nikoga da na to pitanje odgovori; i mogli bismo skoro

izraunati momenat kada e nezaposleni izgubiti strpljenje i uzeti

svoju sudbinu u svoje ruke. U takvom asu svakako e biti potrebno

da

se uje glas oveka ija je ela teorija rezultat njegovog doivotnog

prouavanja

ekonomske istorije i poloaja Engleske, i koga je ovo

prouavanje

dovelo do zakljuka da je Engleska, bar u Evropi, jedina

zemlja u kojoj bi se neizbena socijalna revolucija mogla potpuno spro

vesti mirnim i zakonskim sredstvima. Istina, on nije nikad propustio

da doda da on jedva oekuje da e se vladajua klasa Engleske pokoriti

ovoj mirnoj i zakonitoj revoluciji bez proslaverv rebellion.t

18

'

5.

novembra 1886.

F R I E D R I C H E N G E L S


37/864

Uz etvrto izdanje

etvrto izdanje zahtevalo je od mene da to je mog ue definitiv-

nije utvrdim tekst, a isto tako i napomene. Evo ukratko kako sam ovaj

zadatak

ispunio:

Uporedivi jo jednom francusko izdanje sa Marxovim rukopisnim

belekama, preneo sam iz francuskog izdanja u nemaki tekst jo ne

koliko

dodataka. Oni se nalaze na str. 80

(tree

izdanje str . 88 ) , str.

4 5 8 - 4 6 0 (tree

str. 5 0 9 - 510 ), str.

5 4 7 - 5 5 1 (tree

str. 60 0) , str.

591

- 593

(tree

str. 644) i str. 596

(tree

str. 64 8) u primedbi 7 9 .

1

*

Isto

tako, po ugledu na francusko i

englesko

izdanje, preneo sam u

tekst opirnu napomenu o rudarskim radnicima

(tree

izdanje str.

5 0 9 - 5 1 5 ,

etvrto izdanje str. 46 1

- 4 6 7 ) .

2

*

Druge male izmene isto

su tehnike prirode.

Dodao sam zatim jo

nekoliko

primedaba radi objanjenja,

n a r o

i to tamo gde mi se inilo da to zahtevaju izmenjene istorijske okol

nosti. Sve su te dopunske primedbe stavljene u uglaste zagrade i ozna

ene mojim inicijalima ili sa D. H .

8

*

Potpuna

revizija mnogobrojnih citata bila je postala potrebna

zbog engleskog

izdanja, koje je u meuvremenu izalo. Za to izdanje

dalaje Marxova najmlaa ki Eleanor

sebi

truda da sva navedena mesta

uporedi s originalom, tako da tamo citati iz

engleskih

izvora, koji su

najbrojniji, nisu

bili

prevoeni s nemakog prevoda, nego je upotreb-

ljen originalni

engleski

tekst. Zbog toga sam morao za etvrto izdanje

da uz mem u obzir taj tekst. Pri tome su se nale poneke male netanosti .

Zatim netano navedeni, brojevi

s t r a n a ,

delom

usled

omaki pri prepi

sivanju iz Marxovih belenica, delom

usled

tamparskih greaka na

gomilanih u trima izdanjima. Netano stavljene navodnice ili takice

kod prekida, kako je to neizbeno pri masovnom citiranju iz belenica

za

izvode. Ovde-onde poneka re u prevodu ne sasvim sreno iz abrana.

Neka mesta navedena iz Marxovih starih parikih belenica od 1843-

- 1 8 4 5 ,

kad

M a r x

jo nije znao engleski, nego je engleske ekonomiste

l

*

U izdanjima po kojima je prireeno ovo izdanje (vidi napred Napo

menu Redakcije), dodaci koje je Engels preneo iz francuskog u nemaki tekst ni

im

nisu

oznaeni.

2

* U ovom izdanju str.

4 3 7 - 4 4 2 .

8

* U ovom izdanju

u vitiastim zagradama s inicijalima F. E.


38/864

itao

u francuskom prevodu i gde je dvostrukom prevodu odgovarala

laka

izmena prizvuka, npr. kod Steuarta, Ure-a i dr. , i gde se sad

m o r a o iskoristiti

engleski

tekst. I druge sline male netanosti i ne

marnosti.

Ali ako se etvrto izdanje uporedi s prethodnim izdanjima,

videe se da sav ovaj naporni rad na ispravljanju nije u knjizi izmenio

nita to bi bilo vredno pomena. Samo jedan jedini citat nije mogao

biti pronaen to je citat iz Richarda Jonesa (etvrto izdanje, str. 562,

napomena 4 7

1

* ;

M a r x

je verovatno pogreno zabeleio naslov knjige.

9

Svi d rug i citat i zadravaju pu nu dokaznu sna gu ili je pojaavaju u

sadanjem tanom obliku.

Ovde sam, meutim, primoran da se vratim na jednu staru stvar.

Poznat

mi je, naime, samo jedan sluaj da je jedan Marxov citat

bio podvrgn ut sumnji. A poto se taj sluaj vukao ak i

posle

Marxove

s m r t i , ne mog u ovde da preem preko nj ega.

2 0

'

U berlinskom listu Concordia , organu Saveza nemakih fabri

k a n a t a ,

iziao je 7. m a r t a 18 72 . anonimni lanak Kako Karl Marx

citira. Tu se, uz obilno moralno zgraanje i upotrebu neparlamen

tarnih izraza, tvrdilo da je citat iz Gladstone-ovog budetskog govora

od 16 . aprila 1863 (u Inauguralnoj adresi Meunarodnog udruenja rad

nika od 1 8 6 4

2

* , a ponovljen u Kapitalu I, str. 61 7. etvrtog izdanja,

s t r .

6 7 0 - 6 7 1 .

treeg izdanja

3

*) falsifikovan. Reenica: Ovo omamljujue

poveanje bogatstva i mo i . . . potpun o je ogranieno na posednike

klase, ne nalazi se, toboe, ni sa jednom rei u (kvazizvaninom)

stenografskom izvetaju Han sa rda

4

*. Ova se reenica nigde ne nalazi u

Gladstone-ovom govoru . U njemu se kae upravo suprotno. ( Ma

sni m slovima) Ma rs je formalno i materijalno ovu reenicu dolagao

M a r x , kome je taj broj lista Concordia bio poslat sledeeg m a j a ,

anoni mnom lankopiscu odgovorio je u listu Volksstaat od 1. juna.

Poto se vie nije seao po kome je novinskom izvetaju citirao, ogra

niio se na to da prvo dokae da se pomenuti citat nalazi u dva engleska

spisa, a onda je naveo referat Times-a po kome je Gladstone rekao:

That is the state of the case as regards the wealth of this country. I must

say for one, I should look almost

with

apprehension and

with

pain upon this

intoxicating augmentation of wealth and power, if it were my belief that it was

confined to classes who are in easy circumstances. This takes no cognizance at all

o f

the condition of the labouring population. The augmentation I have des

cribed

and which is founded, I think, upon

accurate

returns, is an augmenta

tion entirely confined to classes of property.*

5

*

i* Vidi u ovom izdanju, str. 528, beleka 47. ' * Vidi u 27. tomu

ovog izdanja.

3

* U ovom izdanju citat se nalazi na str. 5 7 6 .

4

* Hansards

zvanini izvetaji o radu

engleskog

Donjeg doma nazvani tako po prvom

njihovom izdavau (Luke Hansard, 1752-

182 8 ) .

5

* Tako stoje stvari u po

gledubogatstva ove zemlje. Ja moramza sebe da kaem da bih morao da gledam

zabrinuto i s bolom na ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi kad bih


39/864

Uz etvrto izdanje 37

Gladstone, dakle, kae tu da bi mu

bilo

ao ako bi tako bilo, ali

da tako j e s t e : Ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi

j e s t e potpuno ogranieno na posednike klase. A to se tie

kvazizvaninog Hansarda, M a r x dalje kae: U svom naknadno dote-

ranom

izdanju bio je g. Gladstone toliko pametan da eskamotira re

enicu koja je svakako kompromitujua u ustima jednog

engleskog

ministra finansija. Uostalom, to je stari

engleski

parlamentarni obiaj,

a

nikako izmiljotina Laskeria protiv Bebela.t

21

J

Annimus se razgoropadio. Ostavljajui u svom odgovoru u listu

Concordia od 4. jula po strani izvore iz druge ruke,

veli

on stidljivo

da je obiaj da se parlamentarni govori citiraju po stenografskim

belekama; da se Times-ov izvetaj (u kome izmiljena reenica

stoji),

i Hansardov izvetaj (gde nje nema), materijalno potpuno

poklapaju; da Times-ov izvetaj kae ba direktnu suprotnost

onom ozloglaenom mestu iz Inauguralne adrese*. Pri tome anonimus

briljivo preutkuje da taj izvetaj pored ove tobonje suprotnosti

izriito sadri ba ono ozloglaeno mesto Uprkos tome, osea ano

nimus da se debelo nasukao i da ga moe spasti samo neka nova smi

ca l i ca .

I zato, dok svoj lanak, kako smo pokazali, pun drskih lagarija

g a r n i r a krasnim epitetima, kao npr. : mala fides

1

*, nepotenje,

laan navod, onaj lani c i ta t , drska lagarija, citat koji je skroz

laan, ovaj falsifikat, prosto bestidno itd., naao je on za potrebno

da sporno pitanje prebaci na drugo polje. Zbog toga on obeava da u

jednom drugom lanku

iznese

kakvu vanost mi (anonimus koji ,ne

lae') pripisujemo sadrim Gladstone-ovih rei . Kao da njegovo

nemerodavno miljenje ima s ovom stvari ma i najudaljeniju vezu

T a j

drugi lanak iziao je u

listu

Concordia od U. jula.

M a r x

odgovori jo jednom u

listu

Volksstaat od 7. avgusta,

navodei i izvetaje o dotinom mestu a listova Morning S t a r i

Morning Advertiser* od 17. aprila 186 3. I po jednom i po drugom,

Gladstone je rekao da bi on sa zabrinutou itd. gledao na ovo omam

ljujue poveanje bogatstva i moi kad bi drao da je ono ogranieno

na

zaista imune klase (classes in easy circumstances). Ali to poveanje

j e s t e ogranieno na posednike klase (entirely confined to classes

possessed

of

p r o p e r t y ) .

Dakle, i ovi izvetaji donose toboe izmiljeno

mesto doslovce. Zatim je jo jednom ustanovio uporeujui tekstove

u

listu

Times i Hansardu da reenica koja je kao stvarno izreena

reprodukovana u jednakom tekstu u tri meusobno nezavisna novinska

izvetaja koji su izili sledeeg

j u t r a posle

govora zaista nedostaje u

Hansardovom izvetaju, koji se po poznatom obiaju pregledava,

odakle ju je, po Marxovi m recima, Gladstone naknadno izbrisao, i

drao da se ono ograniava na stvarno imune klase. Ono se nikako ne odnosi

na

poloaj radnog stanovnitva. Poveanje koje sam opisao i koje drim da

poiva na tanim izvetajima, potpuno je ogranieno na posednike klase.

l

* zla namera


40/864

izjavljuje, naposletku, da nema vr emena da i dalje saobraa sa anoni -

musom. Izgl eda da je ov ome

bilo

dosta, ili bar Marxu vie nisu slati

brojevi lista Concordia.

inilo se da je s time stvar mrtv a i pokopana. Ali su nam otada,

od ljudi koji su saobraali sa Univ erzi tetom u Kembr idu , jednom ili

dvaput dolazili tajanstveni glasovi o nekom neuvenom literarnom

zloinu koji je

M a r x ,

navodno, napravio u

Kapitalu;

ali i pored

svih

ispitivanja nije se ni ta odreenij e mog lo saznati. A onda, 2 9 . novembr a

1 8 8 3 , osam meseci posle Marxove smrti, pojavilo se u listu Times

jedno pismo iz Tri ni ty Coll ege-a, Kembr id, s potpisom Sedleya

T a y l o r a , u kome nam je taj skromni z adrugari u jednoj nadohvat

ugrabljenoj prilici najzad dao objanjenje ne samo o ogovaranjima u

Kembridu, nego i o anonimusu iz lista Concordia.

to je najudnovatije, kae ovei iz Trinity College-a, jeste to da je

p r o f e s o r u B r e n t a n u (koji je onda bio u Breslavi, a sad je u trasburgu)

bilo

rezervisano... da otkrije onu mala

fides

koja je oevidno diktovala citat iz

Gladstone-ovog govora u Inauguralnoj adresi. G. K a r l M a r x koji je . . . pokuao

da odbrani citat, bio je toliko smeo da je u samrtnom ropcu (deadly shifts), u

koji ga je iznebuha bacio majstorski Brentanov napad, tvrdio da je g. Gladstone

frizirao

izvetaj lista Times od 17. aprila 1863. o njegovom govoru pre nego

to je iziao u Hansardu da bi eskamotirao jednu reenicu, koja bi svakako

bila kompromitujua za jednog

engleskog

ministra. Kada je Brentano detaljnim

uporeivanjem teksta dokazao da se izvetaji lista Times i Hansarda poklapaju

u apsolutnom iskljuivanju smisla koji je Gladstone-ovim recima podmetnuto

lukavo izolovano citiranje, onda se

M a r x

povukao pod izgovorom da nema

vremena

Dakle, u to me je grmu leao z ec i

2 2 ]

I ovako se gloriozno odra

zila u proizvoako-zadrugarskoj fantaziji Kembrida anonimna kam

p a n j a g. Br entana u

listu

Concordia Tako je, dakle, stajao i upravljao

svoj m a

2 3

' u majstorskom napadu ovaj sveti or e Saveza nemakih

f a b r i k a n a t a , dok je pakleni zmaj M a r x pod njegovim nog ama brzo pao

u samrtni r o p a c

P a ipak je sve ovo ariostovsko opisivanje boja sluilo samo tome

da se pokriju smicalice naeg svetog orda. Tu

vie

nema govora o

lai, o falsifikatu, nego o lukavo iz olovanom navoenju (craftily

isolated quotation). Celo je pitanje bilo odloeno, a sveti or e i njegov

seiz

iz Kembrida znali su vrlo dobro zato.

Poto je Times odbio da primi dopis, odgovorila je Eleanor

M a r x u mesen iku To-Day , febru ara 18 84 , svodei ras pru na jedinu

taku koja je bila posredi: da li je

M a r x

onu reenicu izmislio ili ne?

Na to je g. Sedley Taylor odgovorio:

Pitanje da li je Gladstone-ov govor sadrao ili nije sadrao neku reenicu,

po njegovom miljenju bilo je od sasvim sporednog znaaja u prepirci izmeu

M a r x a

i Brentana ako se uporedi s pitanjem da li je citat bio napravljen u na

meti da se Gladstone-ov smisao reprodukuje ili unakazi.


41/864


42/864


43/864

Knjiga prva

Proces

proizvodnje

kapitala


44/864


45/864

P r v i odeljak

Roba i novac

G L A V A P R V A

Roba

/.

Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost

(supstancija vrednosti i veliina

vrednosti)

Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki nain proiz

vodnje ispoljava se kao ogromna zbirka roba

1

, a pojedinana roba kao

njegov osnovni

oblik.

Zbog toga e nae istraivanje poeti analizom

r o b e .

Roba

je pre svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima

zadovoljava ljudske potrebe ma koje vrste. Svejedno je kakve su prirode

ove potrebe, npr. potiu li iz stomaka ili iz fantazije.

2

Tu se ne postavlja

ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao

sredstvo za ivot, tj . kao predmet potronje, ili posredno, kao sredstvo

za proizvodnju.

Svaka korisna stvar, kao elezo, h a r t i j a itd., moe se posmatrati

s dve take gledita: po kvalitetu i po kvantitetu. Svaka takva stvar

celina je mnogih svojstava, te se moe iskoriavati s raznih s t r a n a .

Otkrivati te razne korisne strane, a time i raznolike naine za upo

trebljavanje stvari, istorijski je in.

8

Tako je i sa pronalaenjem dru

tvenih

mera za kvantitet korisnih stvari. Razlinost robnih mera po-

1

Karl Marx, Zur Kritik der politischen Oekonomie,Berlin 1859, str. 3.

1

*

2

elja ima za pretpostavku potrebu: ona je apetit duha koji je njemu

isto

toliko

prirodan kao glad telu. . . Veina stvari ima svoju vrednost otuda to one

zadovoljavaju potrebe duha. (Nicolas Barbon,A Discourseconcerningcoining the

new money lighter. In answer to Mr. Locke's Considerations etc., London 1696,

str. 2, 3.)

s

Stvari imaju

izvesnu

unutranju vrlinu (vertueu

Bar

bona specifian

izraz za upotrebnu vrednost), koja je svugde jednaka, kao to je vrlina magneta

da

privlai gvoe. (Isto, str. 6.) Svojstvo -magneta da privlai elezo postalo je

korisno tek kad je pomou njega otkrivena magnetska polarnost.

1

* Vidi u 20. tomu

ovog

izdanja.


46/864

ti e delom iz razliite prirode predmeta koje treba meriti, a delom iz

sporazuma.

Korisnost neke stvari ini tu stvar upotrebnom vrednou .

4

Ali

t a korisnost ne

lebdi

u vazduhu. Uslovljena svojstvima samog robnog

tAa,ona bez n jega ne postoji. Zbog toga je samo robno telo, kao elezo,

penica, dijamant itd., upotrebna vrednost ili dobro. Ovaj k a r a k t e r

s t v a r i ne zavisi od toga da li prisvajanje njenih upotrebni h svojstava

staje oveka mnogo ili malo r a d a . Kad posmatramo upotr ebne vred

nosti, vazda pretpostavljamo njihovu kvantitativnu odreenost, kao:

tuce

asovnika, arin platna, tona eleza itd. Upotrebne vrednosti

r o b a

ine grau posebne naune grane poznavanja robe.

5

Upotrebna

vrednost ostvaruje se samo upotr ebom ili troenjem. Upotr ebne vred

nosti i ne materi jalnu sadrinu bogatstva ma kakav mu bio drutveni

oblik. U drutvenom

obliku

koji mi i mamo da istraimo one se ispo-

ljavaju

i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti.

Razmenska vrednost ispoljava se pre svega kao kvantitativni

odnos, kao srazmera u kojoj se upotrebne vrednosti jedne vrste razme-

njuju za upotrebne vrednosti druge vrste

8

, a to je odnos koji se stalno

menj a s vr emenom i mestoni . Otud razmenska vrednost izgleda neto

sluajno i isto relativno, nekakva robi unutranja, imanentna razmen

ska vrednost (valeur intrins que), izgleda, dakle, contr adict io in

a d j e c t o .

7

Razmotrimo stvar izblie.

Ne ka rob a, npr . 1 kvar ter penice, razme njuje se za x masti za

obuu, ili za

y

svUe, ili za

z

zlata itd., jednom rei za druge robe u

najrazliiti) im sra zme ram a. Pe nica ima , dakle, raznolike razm enske

vrednosti, a ne samo jednu jedinu. Ali poto x masti za obuu, a isto

4

Prirodna vrednost (natural worth) svake stvari sastoji se u njenom svoj

stvu da zadovoljava nune potrebe ili da

slui

udobnosti ljudskog ivota. (John

Locke

Some Considerations on the Consequences of the Lowering of Interest, 1691,

u: Works, izd. London 1777, sv. II , str. 28. ) U 17. veku nai emo u engle-

skih

pisaca jo dosta esto re Worth za upotrebnu vrednost, a Value za raz-

mensku vrednost, potpuno u duhu jezika koji neposrednu stvar rado izraava ger

manski, a prenesenu romanski.

5

U buroaskom drutvu vlada fictio juris [pravna fikcija] da se svaki ovek,

kao kupac robe, enciklopedijski razume u robama.

8

Vrednost se sastoji u odnosu razmene izmeu ove i one stvari, izmeu

odreene koliine

ovog

i odreene koliine

onog

proizvoda. (Le Trone,

De

l'Intr t Social u: Phvsiocrates, izd. Daire, Paris 1846, str. 889.)

7

Nita ne moe imati unutranju razmensku vrednost. (N. Barbon,

A Discourse concerning coining etc., str. 6) , ili, kao to Butler veli:

The

value of a thing

Is just as much as it will bring.t

24

!

[Jedna stvar vredi

Ba

toliko koliko e doneti.J


47/864


48/864

Ako sad ostavimo po strani upotrebnu vrednost robnih tela, onda

1

im ostaje jo samo jedno svojstvo: da su proizvodi

r a d a .

Ah nam se i

proizvod

r a d a

ve u ruci izmenio. Apstrahujemo U njegovu upotrebnu

vrednost, mi smo apstrahovali i njegove telesne sastavne delove i ob

like

koji ga ine upotrebnom vrednou. Sad on

vie

nije ni sto, ni

kua,

ni prea ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova ulna svojstva

izgubila su se. Sad on

vie

nije ni proizvod stolarskog, ni graevinar

skog, ni prelakog ni ikojeg drugog odreenog proizvodnog

r ada .

Iezne li korisni

karakter

proizvoda r a d a , iezao je i korisni

karakter

radova

koje oni predstavljaju,

izgubili

su se, dakle, i razliiti konkretni

oblici tih radova, ne razlikuju se vie, ve su svi skupa svedeni na

jednak

ljudski rad, na apstraktni ljudski rad.

Da vidimo sad ta je ostalo od proizvoda r a d a . Jedino to je od njih

preostalo jeste ista avetinjska predmetnost, prosta gruavina bez-

razlinog ljudskog

r a d a ,

tj. utroka ljudske radne snage bez obzira na

oblik njenog troenja. Te stvari predstavljaju jo samo to da je na nji

hovo proizvoenje utroena ljudska

radna

snaga, da je u njima nago

milan ljudski rad. Kao kristali ove drutvene supstancije, koja im je

zajednika,

one su vrednosti robne vrednosti .

U samom odnosu robne razmene javila nam se razmenska vred

nost roba kao neto potpuno nezavisno od njihovih upotrebnih vred

nosti.. Ako sad stvarno apstrahujemo upotrebnu vrednost proizvoda

r a d a ,

dobiemo njihovu vrednost kako smo je maloas odredili.

Prema

tome,

ono zajedniko to se pokazuje u odnosu razmene ili u razmen-

skoj vrednosti robe jeste njena vrednost. Dalji tok istraivanja vratie

nas na razmensku vrednost kao na nuni nain izraavanja, odnosno

pojavni oblik robne vrednosti, koju najpre ipak moramo posmatrati

nezavisno od tog oblika.

Neka upotrebna vrednost ili dobro ima, dakle, vrednost samo

zato to je li njoj (odnosno u njemu) opredmeen ih materijalizovan

apstraktni

ljudski rad. Pa kako da se meri veliina njene (odnosno

njegove) vrednosti? Koliinom supstancije koja

stvara

vrednost

a

koja se sadri u njoj (odnosno njemu) koliinom r a d a . Sama koli

ina r a d a

meri se njegovim vremenskim trajanjem, a radno vreme

opet ima svoje merilo u odreenim delovima vremena, kao to su as,

dan itd.

Poto koliina

r a d a

utroenog za vreme proizvoenja neke robe

odreuje

njenu vrednost, moglo bi izgledati da roba nekog proizvoaa

ima

utoliko veu vrednost ukoliko je on lenji ili neumeniji, jer mu je

zbog

toga potrebnovievremena za njenu izradu. Ali rad koji sainjava

supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad, utroak je iste ljudske

radne

snage. Ukupna drutvena

radna

snaga koja se ispoljava u vred-

nostima robnog sveta vai ovde kao jedna ista ljudska

radna

snaga, iako

se sastoji iz nebrojenih individualnih radnih snaga. Svaka od ovih indi

vidualnih radnih snaga ista je ljudska

radna

snaga kao i svaka druga

ukoliko ima

karakter

jedne drutvene prosene radne snage, ukoliko de-


49/864

luje kao takva drutvena prosena radna snaga, pa, dakle, i ukoliko joj

za proizvoenje

izvesne

robe treba samo proseno, potrebno, ili dru

tveno potrebno radno vreme. Dru tveno potrebno radno vreme jeste

ono radno vreme koje se iziskuje da bi se, uz postojee drutveno-nor-

malne uslove proizvodnje i uz proseni drutveni stupanj umeriosti

i intenzivnosti r a d a , izradila koja bilo upotrebna vrednost. Na primer,

posle

uvoenja parnog razboja u Engleskoj bilo je dovoljno mo da

upola manje r a d a nego ranije da se data koliina pree pretvori u tka

ninu. Stvarno, engleskom ru n om tkau trebalo je za ovo pretvaranje

i sad isto onoliko radnog vremena koliko i ranije, samo to je sada

proizvod njegovog individualnog radnog asa predstavljao tek polo

vinu

drutvenog radnog asa i pao je

zbog

toga na

polovinu

svoje

r a n i j e vrednosti.

P r e m a tome, veliinu vrednosti neke upotrebne vrednosti odre

uje samo koliina drutveno potrebnog r a d a ili radno vreme koje je

drutveno potrebno za njenu izradu.

9

Pojedina roba vai ovde uopte

kao proseni primerak svoje vrste.

1 0

Robe koje sadre podjednako

velike

koliine r a d a , ili koje se mogu izraditi za isto radno vreme,

imaju zbog toga i vrednost iste veliine. Vrednost jedne robe odnosi

se prema vrednosti svake druge robe kao radno vreme potrebno za

proizvodnju jedne prema radnom vremenu potrebnom za proizvodnju

druge. Kao vrednosti, sve su robe samo odreene mere zgruanog

radnog vremena.

1 1

Zbog toga bi veliina vrednosti neke robe bila postojana, stalno

jednaka,

kad bi radno vr eme potrebno za njeno proizvoenje ostalo

stalno jednako. Ali se ovo poslednje menja sa svakom pramenom u

proizvodnoj snazi r a d a . Proizvodnu snagu r a d a odreuju razne okol

nosti, izmeu ostalog proseni stupanj umenosti radnika, stupanj

razvitka nauke i njezine tehnoloke primenljivosti, drutvena kom-

6

Primedba uz drugo izdanje.The value of them (the necessaries of life)

when they are exchanged the one for another, is regulated by the quantity of

labour

necessarily required, and commonly taken in producing them [im se

upotrebni predmeti razmenjuju jedni za druge, vrednost njihova biva odreivana

koliinom

raa

koja se nuno iziskuje i obino troi na njihovo proizvoenje.]

Some Thoughtson the Interest of Money in general, and particularly in the Pub

lic

Funds

etc.,

London, str. 36, 37). Ovaj znaajni anonimni spis iz prologa veka

nema datuma. Ali iz njegove sadrine izlazi da je objavljen za vlade George-a II,

otprilike 1739. ili 1740.

1 0

Svi proizvodi iste vrste u stvari su samo jedna masa kojoj se cena od

reuje generalno i bez obzira na okolnosti pojedinanih sluajeva. (Le Trone,

De l Intrt Social,str. 893.)

1 1

K.

Marx ,

Zur

Kritik

etc., str. 6.

1

*

Vidi u 20. tomu

ovog

izdanja.


50/864

binacija procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proi z

vodnju i prirodni uslovi. Na primer, ista koliina r a d a predstavie se

p r i

povoljnoj etvi u 8 buela penice, pri nepovoljnoj samo u 4. Ista

koliina

r a d a

daje

vie

metala u bogatim, manje u siromanim rudni

cima itd. Dijamanti se retko nalaze u Zemljinoj kori i stoga njihovo

nalaenje staje proseno mnogo radnog vremena. Iz ovoga izlazi da oni

u malenom obimu predstavljaju mnogo r a d a . J a c o b sumnja da je zlato

ikad isplatilo punu svoju vrednost.t

2 8

J Jo vie vai to za dijamante.

Po

Eschwegeu, ukupna osamdesetogodinja eksploatacija brazilskih di-

jamantskih polja nije bila 1823. jo dostigla cenu prosenog proizvoda

to su ga davale brazilske plantae eera i kafe za osamnaest meseci,

mada je predstavljala mnogo vie r a d a , dakle i vie vrednosti. Da

su rudnici bogatiji, ista bi se koliina r a d a predstavila u vie dijama

n a t a i njihova bi vrednost pala. -Uzmogne li se ugalj s malo r a d a p r e

t v a r a t i

u dijamant, moe njegova vrednost pasti ispod vrednosti cigle.

Uopte uzev: to je vea proizvodna snaga

r a d a ,

to se manje radnog

vremena zahteva za izradu nekog artikla, to je manja masa

r a d a

kri-

stalisana u njemu, to je manja njegova vrednost. I obrnuto: to je

m a n j a proizvodna snaga r a d a , to je vee radno vreme potrebno za

izradu izvesnog artikla, to je vea njegova vrednost. Dakle, veliina

vrednosti neke robe menja se upravno prema koliini, a obrnuto prema

proizvodnoj snazi r a d a koji e u njoj ostvaruje.

1

*

Neka stvar moe biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost.

To

je onda kad se njena korist po ljude ne postie radom. Takvi su

vazduh, neobraivano tlo, prirodne livade, drvo to "divlje raste itd.

Neka stvar moe biti korisna i proizvod ljudskog r a d a , a da ne bude

r o b a . Ko svojim proizvodom zadovoljava sopstvenu potrebu,

s t v a r a ,

dodue, upotrebnu vrednost, ali ne i robu. Da bi proizvodio robu,

m o r a proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, ve upotrebnu vred

nost za druge, drutvenu upotrebnu vrednost. { I ne samo prosto za

druge.

U srednjem veku seljak je proizvodio ito za danak feudalnom

gospodaru i ito za desetak popu. Ali ni ito za danak, ni ito za desetak

nisu

postali roba zato to su proizvoeni za druge. Da postane robom,

proizvod se mora razmenom preneti na drugo lice kome e sluiti kao

upotrebna vrednost.}

1 1 8

Naposletku, nikakva stvar ne moe da bude

1 1 B

Primeba uz etvrto izdanje.

Umetnuo sam objanjenje u zagradama

je r se bez njega esto pogreno shvatalo kao da u Marxa vai kao roba svaki

proizvod koji ne troi proizvoa ve neko drugi.F. E.

l

*

U prvom nemakom izdanju

sledi:

Sada mi znamo supstanciju vred

nosti. To je

rad.

Mi znamo

meru

njene

veliine.

To je

radno vreme.

Ostaje da se

analiziranjenoblik,koji vrednostpredstavlja kao razmensku vrednost. Pored toga,

bie potrebno i ve otkrivene odredbe neto

blie

razraditi.


51/864

vrednost ako nije pre dmet za upotreb u. Bud e li nekorisna, onda je

nekoristan i' rad sadran u n j o j ne vai kao rad, pa stoga ne s t v a ra ni

vrednost.

Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama

U samom poetku

r o b a

na m se pokazala kao neto dvorodno,

kao upotrebna vrednost i razmenska vrednost. Posle se pokazalo da i

r a d ukoliko je izraen vrednou, ne poseduje

vie

ona ista obeleja

koja mu pripadaju kao stvaraocu upotrebnih vrednosti. Ovu dvorodnu

prirodu

r a da sadranog u robi prvi sam ja kritiki dokazao.

1 2

Poto

je ova

t a k a

stoer oko kojega se okree razumevanje politike ekono

mije, rasvetliemo je ovde

izblie.

Uz mi mo dve robe , rec imo 1 kaput i 10 arina platna. Nek a je

vrednost prve robe dvaput vea od vrednosti druge, tako da ako je

vrednost 10 arina pl a t n a = , kaput j e = 2 B .

Kaput je upotrebna vrednost koja zadovoljava naroitu potrebu.

Da se izradi, potrebna je odreena v r s t a proiz vodne delatnosti. Nju

odreuju njena svrha, nain operisanja, predmet, sredstvo i rezultat.

R a d

ija se korisnost ovako predstavlja u upotrebnoj vrednosti nje

gova proizvoda ili u tome to je njegov proizvod upotrebna vrednost,

nazvaemo kratko i prosto korisnim radom. S te take gledita posmatra

se rad uvek u

vezi

s njegovim korisnim uinkom.

K a o

to su kaput i platno kvalitativno razline upotrebne vred

nosti, tako su kvalitativno razlini i radovi preko kojih su oni doli

do postojanja krojenje i tkanje. Da te stvari nis

marx, karl - kapital i

Documents