UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Milica A. Veselinović

Uticaj nimesulida na broj krvnih ćelija i koncentraciju šećera u krvi kod

Wistar pacova

Master rad

Niš, 2014.

2

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Uticaj nimesulida na broj krvnih ćelija i koncentraciju šećera u krvi kod

Wistar pacova

Master rad Kandidat Mentor

Milica A. Veselinović 53 Dr Perica Vasiljević

Niš,

Mart, 2014

3

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Effect of nimesulide on the number of blood cells and blood sugar levels in

Wistar rats

Master thesis Candidate Mentor

Milica A. Veselinović 53 Dr Perica Vasiljević

Niš,

March, 2014

4

Pre svega želim da izrazim neizmernu zahvalnost i poštovanje svom mentoru

prof. dr Perici Vasiljeviću na ukazanom poverenju, pomoći i strpljenju. Bila mi je

izuzetna čast sarađivati sa ovakvim pre svega čovekom, a zatim profesorom, koji je

svoj autoritet izgradio kvalitetnom ličnošću, stručnim znanjem i sposobnošću za rad

sa studentima.

Takođe zelim da se zahvalim asistentici Mileni Aleksić, stručnom-saradniku

Andrei Žabar kao i zaposlenima na Institutu za biomedicinska istraživanja u Nišu

koji su pomogli u realizaciji eksperimentalnog dela rada.

I naravno na kraju, ali ne i manje važno, najveću zahvalnost dugujem svojoj

porodici, jer ništa od ovoga ne bi bilo da nisam imala njihovu veliku podršku. Svet

oko nas gledamo različitim očima al način na koji vrednujemo stvari upravo

dugujemo NJIMA.

Hvala.

Vasa Milica.

5

Sažetak

Cilj ovog rada bio je ispitivanje uticaja različtih koncentracijа nimesulida na broj

eritrocita, leukocita i koncentraciju šećera u krvi kod pacova soja Wistar. Nimesulid je

aktivna supstanca leka Nimulid koji pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova i u

širokoj je potrošnji u svetu. Po hemijskoj strukturi nimesulid je 4-nitro-2-

fenoksimetansulfonanilid i pripada selektivnim inhibitorima enzima COX-2. Životinje su

nimesulidom tretirane oralno u koncentracijama od 50 mg/kg, 100mg/kg, 150mg/kg i

200mg/kg, 5 dana u konstantnim eksperimentalnim uslovima. Životinjama je svakog dana

praćena koncentracija šećera u krvi, dok su im prvog dana pre početka doziranja i poslednjeg

dana nakon završetka doziranja izmereni hematološki parametri, broj eritrocita i leukocita.

Rezultati su pokazali značajno smanjenje broja eritrocita i povećanje broja neutrofila,

eozinofila i koncentracije šećera u krvi kod tretiranih životinja u odnosu na kontrolnu grupu.

Može se uočiti direktna zavisnost između koncentracija nimesulida i brojа eritrocita i

koncentracije šećera u krvi. Rezultati su pokazali najveće promene kod grupe životinja

tretiranе najvećom koncentracijom od 200mg/kg.

Ključne reči : nimesulid; eritrociti; leukociti; koncentarcija šećera u krvi; Wistar pacovi

6

Abstract

The aim of this study was to examine the effect of concentration of nimesulide in the

number of erythrocytes, leukocytes an blood sugar levels in Wistar rats. Nimesulide is an

active ingredient of the drug Nimulid belonging to non-steroidal anti-inflammatory drugs and

widely consumption in the world. Chemical structur of nimesulide is 4-nitro-2-

phenoxymethanesulfonanilide and belongs to selectiv inhibitors of enzme COX-2. The

animals were orally treated whit nimesulide concentrations 50 mg/kg, 100mg/kg, 150mg/kg i

200mg/kg, five days in constant experimental conditions. The animals were measured daily

blood sugar, while at the beginning and end of the experiment measured hematological

parameters, the number of erythrocytes and leukocytes. Results showed a significant

reduction in the number of red blood cells and increase in the number of neutrophils,

eosinophils and blood sugar levels in treated animals comparated to control. One can see a

direct correlation between the concentration of nimesulide and the number of erythrocytes

and blood sugar levels. Results showed the biggest changed in the group of animals treated

whit the greatest concentration of 200mg/kg.

Key words: nimesulide; erythrocytes; leukocytes; blood sugar levels; Wistar rats

7

Sadržaj

1.Uvod ................................................................................................................... 8 1.1.Nesteroidni antiinflamatorni lekovi ................................................................................. 8

1.1.1.Mehanizam dalovanja NSAIL .................................................................................. 9

1.2.Nimesulid ....................................................................................................................... 13

1.2.1.Dosadašnja istraživanja ........................................................................................... 15

1.3.Krvno tkivo .................................................................................................................... 16

1.3.1.Stvaranje krvnih ćelija ............................................................................................ 17

1.3.2.Sastav krvi ............................................................................................................... 19

1.4.Glikemija i njena regulacija ........................................................................................... 25

2.Cilj rada .......................................................................................................... 28

3.Matrjali i metode ............................................................................................ 29 3.1.Materijal ......................................................................................................................... 29

3.2.Metode ........................................................................................................................... 29

3.2.1.Pripreme štok rastvora i radnih rastvora ................................................................. 29

3.2.2.Tretiranje životinja u konstantnim eksperimentalnim uslovima ............................. 30

3.2.3.Metoda određivanja šećera u krvi ........................................................................... 30

3.2.4.Postupak za dobijanje krvnih elemenata ................................................................. 30

3.2.5.Metoda određivanja broja eritrocita i leukocita u komori ...................................... 31

3.2.6.Izrada krvnog razmaza i određivanje leukocitarne formule ................................... 33

3.2.7.Pravljenja trajnih mikroskopskih preparata i dokazivanje glikogena u ćelijama jetre

- PAS reakcija .................................................................................................................. 34

4.Rezultati i diskusija ........................................................................................ 34 4.1.Ispitivanje uticaja različitih koncentracija nimesulida na broj krvnih ćelija kod pacova

.............................................................................................................................................. 34

4.2.Ispitivanje uticaja različitih koncentracija nimesulida na nivo glukoze u krvi i

deponovanja glikogena u jetri pacova .................................................................................. 39

5.Zaključak ........................................................................................................ 42

6.Literatura ........................................................................................................ 43

8

1.Uvod

Nimesulid je lek novije generacije koji pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih

lekova (NSAIL). Zbog široke potrošnje u svetu i pojave velikog broja neželjenih efekta

postao je predmet brojnih naučnih istraživanja. U mnogim zamljama Evropske Unije kao i u

Sjedinjenim Američkim Državama njegova prodaja nije dozvoljena (Bessone, 2010).

1.1.Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili skraćeno NSAIL su lekovi koji imaju

analgetičko, antipiretičko i antiinflamatorno delovanje. Najčešće se upotrebljavaju za

otklanjanje blagih bolova kao što su glavobolje, zubobolje, artralgije i mijalgije i snižavaje

povišene telesne temperature (Varagić, 2005). Koriste se i u terapiji reumatskih oboljenja

(reumatodni artritis, osteoartritis, ankilozni spondilitis, psorijazni artritis), u stanjima akutnog

gihta i hiperurikemije pa se nazivaju jos i nesterodini antireumatici (Katzung, 2004). U svim

ovim stanjima dolazi do jačih ili slabijih zapaljenskih procesa. Pojam nesteroidni se koristi

kako bi se razlikovali od steroidnih lekova, glikokortikoidnih hormona, koji takođe imaju

slična antiupalna delovanja. Kao analgetici spadaju u grupu nenarkotičnih analgetika i ne

izazivaju nikakvu zavisnost (Varagić, 2005).

U hemijskom pogledu NSAIL se poprilično razlikuju, čak se mogu grupisati u sedam

različitih skupina. Lekovi unutar svake grupe NSAIL imaju tendenciju da poseduju slične

karakteristike i delovanje (Varagić, 2005).

Derivati salicilne kiseline (salicilati):

Aspirin

Diflunisal

Natrijum salicilat

Salicilamid

Derivati sirćetne i indolsirćetne kiseline:

Diklofenak

Alklofenak

Indometacin

Nabumeton

Sulindak

Tolmetin

9

Derivati propionske kiseline (profeni):

Ibuprofen

Fenoprofen

Flurbiprofen

Ketoprofen

Naproksen

Derivati fenaminske kiseline:

Mefenaminska kiselina

Flufenaminska kiselina

Nifluminskakiselina

Derivati pirazolidina:

Aminofenazon

Metamizol

Derivati oksikama:

Piroksikam

Sudoksikam

Tenoksikam

Inhibitori ciklooksigenaze-2:

Koksibi:

Celekoksib

Etorikoksib

Valdekoksib

Sulfonanilidi:

Nimesulid

Acetilsalicilna kiselina je referentna supstanca za sve nove NSAIL. Međutim

neželjeni efekti acetilsalicilne kiseline u digestivnom traktu bili su razlozi za traženje i

uspesno uvođenje velike grupe novih lekova (Varagić, 2005).

1.1.1.Mehanizam dalovanja NSAIL

Kada dođe do povrede tkiva bilo bakterijma, traumom, hemikalijama, toplotom ili

bilo kojim drugim fenomenom pokreće se kaskada fizioloških procesa, čiji se ukupan učinak

naziva inflamacija. Inflamacija ili zapaljenje (lat. Inflammatio) je u osnovi imuni odgovor

organizma na oštećenje tkiva, koje se manifestuje otokom, crvenilom, bolom i toplotom.

Osnovni mehanizam koji stvara ove simptome je kompleksan, i uključuje različite tipove

ćelija i mnogobrojne ćelijske produkte (Bennett & Brown, 2003 ; Gauyton & Hall, 2003).

Za inflamaciju je karakteristicno: 1) vazodilatacija lokalnih krvnih sudova, 2)

povećana permeabilnost kapilara sa isticanjem velike količine tečnosti u intersticijalne

prostore, 3) česta koagulacija ove tečnosti u intersticijalnim prostorima zbog velike kolčine

10

fibrinogena, 4) migracija mnoštva granulocita i monocita u tkivo, 5) bubrenje ćelija

povređenog tkiva (Gauyton & Hall, 2003).

Mnoge od nabrojanih faza rezultat su delovanja vazoaktivnih medijatora: sistem

koplemenata naročito C3b i C5-9; kinini, bradikinini (koagulacioni faktori XI i XII,

prekalikrein, kininogen); azot oksid i vazoaktivni amini (histamin, serotonin i adenozin);

slobodni radikali kiseonika; PAF-faktor aktivacije trombocita; proteinaze (kolagenaza). U

fokusu su stvaljeni citokini i eikosanoidi zbog svoje terapeutske vaznosti (Bennett & Brown,

2003).

Citokini su peptidi koji regulišu ćelijski rast, diferencijaciju i aktivaciju, a neki od njih

su posrednici imunskog odgovora u inflamaciji (Bennett & Brown, 2003). Njihovu sintezu

stimulišu različiti signali, najčešće antigeni i antigen–MHC kompleksi. Najznačajniji citokini

koji učestvuju u inflamatornom odgovoru su interleukini (IL-1, IL-5, IL-6, IL-12, IL-18),

hemokini i faktor nekroze tumora (TNF). (http//:www.vet.bg.ac.rs/~patofiziologija/pdf/inflamacija.pdf)

Eikosanoidi (prostaglandini, tromboksan, leukotrieni, lipoksini) su jedinjenja koja

nastaju u metabolizmu arahidonske kiseline, masne kiseline sa 20 ugljenikovih atoma koja se

nalazi u ćelijama svih tkiva (Bennett & Brown, 2003). Arahidonska kiselina je sastavna deo

fosfolipida ćelijskih membrana iz kojih se oslobađa po aktivaciji ćelija mehaničkim ili

hemijskim stimulusima. Do sada su poznata dva glavna puta metabolizma arahidonske

kiseline (Slika 1): ciklooksigenazni put i linearni (lipooksigenazni) put. (http//:www.vet.bg.ac.rs/~patofiziologija/pdf/inflamacija.pdf)

U ciklooksigenaznom putu obrazuju se prostaglandini (PGD2, PGF2α, PGE2),

tromboksani (TxA2, TxB2) i prostaciklini (PGI2, PG1α) uz pomoć enzima ciklooksigenaze.

Za upalno delovanje najbitniji su PGD2, PGF2α i PGE2 koji izazivaju vazodilataciju sa

obrazovanjem edema u inflamatornom tkivu. (http//:www.vet.bg.ac.rs/~patofiziologija/pdf/inflamacija.pdf)

Vazno je naglasiti da prostaglandini, tromboksani i prostacikini imaju važne

fizioloske uloge u normalnim stanjima oragnizam: PGE2 i PGI2 imaju zaštitnu ulogu

gastrointestinalnog trakta; PGE2 i PGI2 imaju ulogu u održavanju homeostaze bubrega; PGI2

i TxA2 imaju ulogu u vaskularnoj homeostazi; PGF2 ima ulogu u embrionalnoj implantaciji;

11

PGD2 ima ulogu u regulaciji ciklusa spavanja; i PGE2 ima ulogu u održavanju telesne

temperature (Bennett & Brown, 2003).

Slika 1. Metabolizam arahidonske kiseline

U linearnom metaboličkom putu arahidonske kiseline nastaju lipoksini o kojima se

još uvek ne zna mnogo i leukotrijeni : LTA4, koji se transformiše u LTB4 ili u

peptidoleukotrijene LTC4, LTD4 i LTE4. Leukotrijeni su moćne hemotaksična supstanca,

izazivaju konstrikciju glatkih mišićnih vlakana respiratornog sistema, krvnih sudova i

digestivnog trakta. U respiratornom sistemu izazivaju bronhospazme i pojačanu sekreciju te

su važni u patogenezi astme. (http//:www.vet.bg.ac.rs/~patofiziologija/pdf/inflamacija.pdf)

Antiinflamatorno delovanje

Osnovni mehanizam svih NSAIL (Slika 2) jeste inhibicija enzima ciklooksigenaze

(COX) koji sintetiše prostaglandine iz arahidonske kiseline, medijatore u procesu inflamacije,

bola i povisene temperature. COX postoji u dva izooblika : COX 1 i COX 2. COX 1 je

konstitutivni izooblik enzima koji se nalazi u većini normalnih ćelija tkiva, uključujući

bubrege, želudac i trombcite, i omogućava normalnu fiziološku funkciju. COX 2 je

inducibilne izooblik enzima i nalazi se u svim tkivima koja su u zapaljenskom procesu.

Njegovu indukciju regulisu citokini i medijatori zapaljenja (Varagić, 2005).

12

Po svom dejstvu na COX svi NSAIL mogu se podeliti na selektivne i neselektivne

(Varagić, 2005). Neselektivni NSAIL inhibisu oba izoobika, i to neki lekovi rade

ireverzibilno (Aspirin) što dovodi do ispoljavanja neželjenih efekta NSAIL. U tom pogledu

selektivni NSAIL će izazvati manje neželjenih efekata na gatrointestinalni trakt i trombocite

jer je njihovo delovanje usmereno na COX 2. S druge strane visoko selektivni COX 2

(koksibi) mogu izazvati kardiovaskularne probleme, koji mogu prouzrokovati hipertenziju i

infarkt (Katzung, 2004).

Slika 2. Mehanizam delovanja NSAIL

Drugim delom iz arahidonske kiseline se pod dejstvom lipooksigenaza sintetisu

leukotrijeni. Manji broj NSAIL kao na primer diklofenak i indometacina, deluju na

lipooksigenazu i blokadu leukotrijena (Brody et al., 1998).

Antipiretičko delovanje

Inflamatorno stanje prati i povišena telesna temperatura. Povišena temperatura nastaje

iz dva razloga. Prvi je direktno delovanje bakterijskih pirogena na pojačanu sintezu

prostaglandina u centralnom nervnom sistemu. Drugi razlog je delovanje interleukina kao

13

produkta makrofaga na hipotalamusni regulatorni centar. Interleukin deluje kao endogeni

pirogen koji aktivira stvaranje prostaglandina uglavnom PGE2 koji deluju na hipotalamus i

pokreću febrilnu reakciju (Gauyton & Hall, 2003). NSAIL blokiraju centralne efekte

prostagladina i interleukina 1 i tako omogućavaju da se termoregulacijska kontrola u

hipotalamusu podesi na nizi nivo (Varagić, 2005). Interleukin 1 se nalazi samo kod osoba u

febrilnom stanju dok ga normalne osobe nemaju ni malo, što objašnjava zašto NSAIL ne

snižava temperaturu zdravih osoba (Gauyton & Hall, 2003).

Analgezija

Analgezija ili bol se takođe javlja u inflamatornom stanju. Analgezija nestaje usled

perifernog delovanja NSAIL na proces zapaljenja ali i delimično zbog depresija bolnih

nadražaja na supkortiklanom nivou. U nastajanju bola važnu ulogu imaju bradikini i citokini

(TNF alfa i interleukini 1 i 8). Ovi agensi oslobađaju prostaglandine a verovatno i druge

medijatore koji prouzrokuju hiperalgeziju. Sami prostaglandini prouzrokuju intenzivan

lokalni bol i to čine senzibilišući nocireceptore. Sva ova dejstva prestaju posle blokade

produkcije prostaglandina (Varagić, 2005).

1.2.Nimesulid

Nimesulid je aktivna supstanca leka Nimulid koji pripada grupi nesteroidnih

antiinflamatornih lekova i u širokoj je potrošnji u svetu. Kao i ostali NSAIL ima

antipiretičko, antiinflamatorno i analgetičko dejstvo. Molekul nimesulida prvi put je otkriven

1980. godine od strane Švajcarske farmaceutske kuće a pod zaštićenim imenom Nimulid

proizvodi se u Indiji. U Evropi prvi put je pušten u prodaju 1985. u Italiji. (http//:www.nimesulide.net)

Nimesulid je sintetički derivat sulfonanilida. Po hemijskoj strukturi to je 4-nitro-2-

fenoksimetansulfonanilid (Slika 3). (http//:www.nimesulide.net)

14

Slika 3. Hemijska formula nimesulida (levo) i metabolita 4-hidroksi nimesulida (desno)

Osnovni mehanizam delovanja nimesulida jeste kao i kod drugih NSAIL inhibicija

enzima ciklooksigenaze i sprečavanje inflamatornih stanja (Kankuri et al., 2001) On pripada

grupi selektivnih NSAIL preferirajući inhibicuju inducibilnog COX 2, a manje inhibiciju

konstitutivnog COX 1. Međutim po svojoj farmakologiji razlikuje se od visoko selektivnih

koksiba. In vivo i in vitro studije su pokazele da nimesulid sprečava oslobađanje citokina,

histamina, mateloproteaza - enzima koji oštećuju hraskavicu, kiseoničnih slobodnih radikala

iz neutrofiila i faktora aktivacije trombocita (Bennett & Villa, 2000).

Primenjen oralno nimesulid se brzo resorbuje u gastrointestinlanom traktu i svoju

maksimalnu koncentracjiu od 2.86 do 6.50 mg/L u plazmi dostiže nakon 1,22 do 2,75h. U

visokom procentu, skoro 99%, nimesulid se vezuje za albumine u plazmi tako da njegov

volumen distribucije odgovara približno volumenu plazme. Hepatički metaboliše u

potpunosti dajući aktvine metabolite koji se izlučuju 60% urinarno i 30% feklano. Glavni

metabolit je 4-hidroksi derivat (Slika 3) koji zadržava antiupalno delovanje. Poluvreme

eliminacije varira od 1,80 do 4,73h (Bernareggi, 1998).

Nimesulid se koristi u lečenju akutnih bolova i primarne dismenoreje i to kao lek

drugog izbora u trajanju manje od 15 dana. Njegova upotreba u lečenju simptomatskog

osteoartitisa je ukinuta zbog pojave većeg broja kontraindikacija i povećavanja rizika od

oštećenja jetre. Preporučena doza varira u zavisnosti od starosne dobi i indikacija.

Maksimalan dnevna doza za odrasle iznosi 200 mg (2 x 100mg) dok se kod dece mlađe od 12

godina ne prepručuje. Takođe kod osoba koje boluju od teskih insuficijencija bubgrega i jetre

upotreba nimesulida je kontraindikovana. Gastrointestinalni rizik pri primeni nimesulida je

15

nesto manji, dok je rizik od hepatotoksičnosti nesto veći u odnosu na druge NSAIL. Ostale

kontraidndikacije koje se mogu javiti usled duže terapije nimesulidom jesu ozbiljni

poremećaji koagulacije krvi, teška srčana oboljenja, bubrežna oboljenja i alergijske reakcije

na kozi. Rizik od neželjenih efekata može se smanjiti primenom nimesulida u što je moguće

kraćem vremenskom periodu. Lek Nimulid pored aktivne supstance nimesulid sadrži i

pomoćne supstance kao što su laktoza i natrijum benzoati koje takođe mogu izazvati

kontraindikacije. (http://www.alims.gov.rs/.../515-01-3700-12-001.pdf)

1.2.1.Dosadašnja istraživanja

Dosadašnja istrazivanja o nimesulidu uglavnom su se odnosila na hepatotoksićnost

zbog prijavljivanja većeg broja neželjenih hepatićkih reakcija (Bessone, 2010). Nimesulid

može izazvati različita oštećenja kao sto su hepatitis, holestazis, holestatski hepatitis i

submasivnu i masivnu nekrozu jetre (Boelsterli, 2002 ; Rodrigo et al., 2002). Njegovi aktivni

metaboliti u jetri dovode do povišenog nivo hepatičkih enzima, aminotrasferaza, (Bessone,

2010) i do disfunkcije mitohondrija hepatocita (Mingatto et al., 2002 ; Berson et al., 2006).

Takođe utvrđeno je da izaziva veća hapatička oštećenja od drgugih NSAIL kao što su

ibuprofen i diklofenak (Merlani et al., 2001).

Kako je nimesulid COX selektivan u istraživanjima se pokazalo da ima manji

ulcerogeni potencijal i da je bezbedan po gastrointestinalni trakt (Rainsford, 1999) U

poređenju sa diklofenakom (Porto et al.,1998) i naproksenom (Bjarnason & Thjodleifsson,

1999), COX neselektivnim, nimesilid izaziva manje oštećenje sluzokoze želudca.

U istraživanju sa psima Borges et al. (2013) su pokazali da nimesulid izaziva pomene

u renalnoj funkciji. Zanimljivo istraživanje je sprovedeno na miševima (Balaji et al., 2013)

gde su utvrđene histološke promene na semevodu.

Tripathi et al. (2011) su pokazali in vivo genotoksičnost nimesulida na koštanu srž

miševa, koje se ogledala u opadanju mitotske aktivnosti i povećanju hromozomskih aberacija.

U studiji sa Wistar pacovima Borkotoky et al. (2013) su pokazali uticaj najveće doze

nimesulida, 200mg/kg, na povećanje broja strukturnih hromozomskih aberacija i povećanje

procenta mikronukleusa u polihromatskim ertitocitima koštane srži.

16

Rodrigo et al. (2002) su u istraživanju jednog medicinskog slučaja ukazali da

nimesulid dovodi do hemolitičke anemije što do tada nije bilo poznato. Takođe Merlani et al.

(2001) u sličnom medicinskom slucaju ukazali su da nimesulid dovodi do povećanja broja

leukocita i to neutrofila. U oba slučaja nimesuled je pored navedenog izazvao ozbiljna

oštećenja jetre a pacijenti su bili lečeni od reumatskih bolesti.

Što se tiče istraživanja na životinjama pokazan je uticaj drugih NSAIL na hematloške

i biohemijske parametre. Abatan et al. (2006) su u studiji sa pacovima pokazali uticaj

indometacina na povećan nivo serumskih aminotransferaza i broj belih krvnih ćelija. Studija

sa indijskim šaranom i ibuprofenom takođe je pokazala značajne promene u opadanju broja

eritrocita i srednje ćelijse koncentracije hemoglobina a povećanju broja leukocita, šećera u

krvi i serumskih aminotransferaza (Saravanan et al., 2012).

Kako nimesulid pripada NSAIL očekuje se da u ovoj studiji sa Wistar pacovima

pokaže slične efekte na hematološke i biohemijske parametre.

1.3.Krvno tkivo

Krv je tečno vezivno tkivo koje cirkuliše u zatvorenom sistemu za krvotok i na taj

način održava vezu između svih organa u organizmu. Zahvaljujući cirkulaciji kroz sistem

sudova, krv snabdeva ćelije kiseonikom i hranljivim materijama a prima od njih ugljen

dioksid i druge produkte metabolizma (Štajn, 1990).

Boja krvi potiče od hemoglobina koji se nalazi u eritrocitima. Oksigenisana krv

bogata kiseonikom ima svetliju boju dok dezoksigenisana krv sadrži manji procenta

kiseonika vezanog za hemoglobin pa ima tamniju crvenu boju. Specifična težina krvi je 1,050

- 1,060. Elektrohemijska reakcija krvi coveka i domaćih životinja je slabo bazna (pH 7,3-7,5)

(Štajn, 1990).

Krv ima četiri osnovne fukcije u organizmu: transportna funkcija, humoralan funkcija,

uloga u termoregulaciji i odbrambena uloga (Štajn, 1990).

17

1.3.1.Stvaranje krvnih ćelija

Krvne ćelije se stvaraju u koštanoj srži a proces nastajanja naziva se hematopoeza.

Broj krvnih ćejila održava se u uskim granicama a ako je to potrebno njihov broj se može

znaćajno povećati. Uz krvne ćelije hematopoezni sistem čine potporne strukture i tkiva koji

su nužni za razvoj ćelija. Organi koji potpuno ili delimično učestvuju u stvaranju i sazrevanju

krvnih ćelija jesu: koštana srž, slezina, timus i limfni čvorovi. Između njih ne postoji

anatomska veza ali oni su kvrlju fukncionano povezani (Labar, 2007). Mogu se podeliti na

primarne i sekundarne hematopoezne organe. U primarne spadaju koštana srž i i timus a u

sekundarne slezina i limfni čvorovi (Petrović, 2009).

Tokom čovekovog života različiti organi služe kao mesta hematopoeze. Tokom

embrionalnog života krvne ćelije nastaju iz aortalno-mazonefros-gonadalne regije u

žumancetnoj kesici. U fetalnom periodu glavni hematopoezni organi su slezina i jetra a

kasnije tu ulogu delimično preuzima kosna srž da bi nakon rođena ona upotpunosti preuzela

ulogu stvaranja krvnih ćelija (Labar, 2007).

Koštana srž se pri rođenju sastoji isključivo od hamatopoeznog tkiva (crvena srž) dok

se kasnije tokom života ono postupno zamenjuje masnim tkivom (žuta srž). Ovo se najipre

dešava u dijafizama dugih kostiju koje ostaju ispunjene do kraja života žutom srži. Crvena srž

se kod odraslog čoveka zadržava u kratkim kostima (pršljenovima), u pljosnatim kostima

(kosti lobanje, grudna kost, sakrum i kosti karlice) i epifizama dugih kostiju. Pored

hematopoeznog tkiva u kosnoj srži nalaze se i ćelije strome koje čine mikrookolinu

hematopoeznog tkiva. Uz venske sinuse, mikrookolinu čine sledeće ćelije: fibroblastoidne

ćelije, endotelne ćelije, makrofagi i masne ćelije. Ove ćelije posreduju u samom procesu

hematopoeze tako sto šalju odgovarajuće faktore rasta na matične ćelije hematopoeznog tkiva

(Labar, 2007).

Krvne ćelije se stalno troše i obnavljaju. Proces regeneracije krvnih ćelija naziva se

hematopoeza (Slika 4) i obavlja se u tri koraka : proliferacija, diferencijacija i sazrevanje. Sve

krvne ćelije potiču od jedne ishodne matične ćelije hematopoeze u koštanoj srži. To je

pluripotentan matična ćelija koja je još uvek morfološki neprepoznatljiva i koja pod dejstvom

18

faktora svoje mikrookoline započinje proliferaciju, rast i deobu. Od nje diferencijacijom

nastaju matične ćelije predodređene za pojedine krve loze, multipotentne mijeloidne i

limfoidne matične ćelije. Iz njih nastaju opredeljene matične ćelije pojedinačnih krvnih loza i

to su unipotente matične ćelije koje daju prve morfološke preoznatljive ćelijske oblike :

proeritroblaste, mijeloblaste, monoblaste, megakarioblaste i nulte ćelije limfoidne loze. Od

proeritroblasta nastaju erirtocit, od mijeloblasta nastaju granulociti, od monoblasta monociti,

od megakarioblasta trombocti a od ćelija limfoidne loze T i B limfociti (Petrović, 2009).

Slika 4. Šematski prikaz hematopoeze

Najprimitivnije matične ćelije poseduju najveću sposobnost samoobnavljanja dok se

diferencijacijom ta sposobnost gubi. Procesi diferencijacije i sazrevanja su ireverzibilni.

(Labar, 2007).

19

Hematopoeza ne bi bila moguća bez faktora rasta koj regulišu procese proliferacije i

diferencijacije u kosnoj srži. Svi faktori rasta osim eritropoetina, koji nastaje u bubregu,

sintetišu ćelije strome kosne srži, limfociti T, monociti, endotelne i fibroblastoidne ćelije.

Hematopoezni faktori rasta su: interleukini IL-1,IL-3,IL-5,IL-6, TNF, koloni-stimulišući

faktori SCF, eritropoetin, trombopoetin (Labar, 2007).

U koliko koštana srž ne može da odgovori na zahteve za povećanim stvaranjem

krvnih ćelija, masna srž može da se pretvori u aktivnu a isto tako u hematopoezu se uključuju

embrionalni hematopoezni organi slezina, jetra i limfne žlezde. Ova pojava se naziva

ekstramedulska hematopoeza (Petrović, 2009).

1.3.2.Sastav krvi

Krv kičmenjaka se satoji iz krvne plazme i uobličenih krvnih elemenata koji lebde u

njoj - eritrociti, leukociti i trombociti (Štajn, 1990).

Odnos plazme i uobličenih krvnih elemenata izražavaju se preko hematokritske

vrednosti. Hematokrit (Ht) je deo ukupne zpremine krvi koji otpada na masu eritrocita. U

normalnim stanjima to iznosi 0,45 l/l sto znači da u 1 litru krvi eritrociti zauzimaju 0,45 litra

dok 0,55 litra zauzima plazma (Štajn, 1990).

Plazma

Krvna plazma je bledožuta viskozna tečnost koja sadrži veliki broj rastvorenih

elektrolita i neelektrolita. Od 90 do 92% sadži vodu dok ostali deo otpada na suvu materiju.

Suva materija se u osnovi sastoji od nebelačevinastih supstanci male molekulse mase i

belačevina plazme. Od nebelančevinastih supstanca dominira elektrolit plazme NaCl koji ima

ulogu pufera tj. u održavanju acido-bazne ravnoteže. Koncentracija soli takođe obezbeđuje

stalni osmotski pritisak plazme koji omogućava razmenu materija sa tkivima. Od ostalih

nebelančevinastih supstanci u plazmi se nalaze mokraćna kiselina, kreatinini, glukoza,

holesterol i bilirubin. Od belančevina plazme najvažniji je fibrinogen koji se u procesu

koagulacije taloži u nerastvorljivi fibrin. Ono što ostaje izdvajanjem fibrina naziva se serum a

20

u njemu su serumske belančevine. Ove belančevine imaju ulogu u transportu, zaštiti,

matabolizmu i regulaciji acido-bazne ravnoteže (Štajn, 1990). Najzastupljenija belančevina je

albumin koji ima transportnu ulogu i za koji se vezuje njaveći broj produkata metabolizma.

On takođe održava volumen plazme konstantnim i obezbeđuje proteinsku rezervu krvi

(Despopulus & Silbernagal, 2011).

Uobičeni krvni elemneti

Eritrociti, crvena krvna zrnca, su bikonkavne ćelije diskoidnog oblika precnika 7-8

mikrona debljine 2,5 mikrona i 1 mikron u centalnom delu (Slika 5). Normalni eritrociti su

bez jedra sa negranuliranom citoplazmom čiji je centralni deo svetlije obojen. Oko 95% suve

supstance eritrocita sačinjava hemoglobin. Glavna uloga zrelih eritrocita jeste prenos

kiseonika, vezanog za hemoglobin iz pluća u tkiva (Petrović, 2009 ; Gauyton & Hall, 2003).

Hemoglobin je hromoproteid koji pored belančevine sadži prostetičnu grupu Hem (Slika 5).

U sastav hema nalazi se gvožđe koje sa svoje dve valence reverzibilno prima molekul

kiseonika (Štajn, 1990).

Slika 5. Izgled eritrocita i građa hemoglobina

Normalan broj eritrocita u litru krvi kod muškaraca iznosi 5-5,5 x 1012/l a kod žena 4-

5,5 x 1012/l (Gauyton & Hall, 2003). Kod životinja ove brojke su nešto drugačije. Kod pacova

prosečan broj eritrocita je oko 7,8 x 1012/l (Rusov, 1984). Ukoliko dođe do povećanog broja

eritrocita u krvi od normalnog tada govorima o policitemiji a ukoliko dođe do smanjenja

21

broja tada imamo oligocitemiju odnosno ovo stanje se dijagnostikuje kao anemija (Slika 6).

Do policitemije moze doći i u fiziološkim uslovima kada je atmosferski pritisak stalno nizak.

(Štajn, 1990).

Slika 6. Izgled krvnog razmaza kod normalne osobe i kod anemične osobe

Osnovni eritrocitni parametri koji služe za dijagnostikovanje promena jesu broj

eritocita, količina hemoglobina i hematokritska vrednost. Pored ovih postoje i parametri koji

govore više o morfologiji ćelije i pomažu u diferencijaciji promena : MCV, MCH, MCHC i

RDW. MCH je srednji volumen eritrocita, MCH je srednji sadržaj hemoglobina u eritrocitu,

MCHC je srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitu, a RDW je koeficient varijacije

distribucije volimena eritrocita (Petrović, 2009).

Leukociti, bela krvna zrnca, predstavljaju grupu ćelija periferne krvi koje sadrže

jedro i bezbojne su. Leukociti za razliku od eritrocita imju sposobnost ameboidnog kretanja i

njihova osnovna uloga je odbrana i očuvanje integriteta. Prema morfologiji postoje dve grupe

leukocita: granulociti (polimorfonuklearni leukociti) i agranulocit (mononuklearni leukociti).

Granulocit su ćelije koje imaju granuliranu citoplazmu i segmentisano jedro i tu spadju

neutofili, eozinofili i bazofili (Slika 7). Stvaraju se u kosnoj srži. Agranulocti su ćelije koje

imaju negranuliranu citoplazmu i okruglasto jedro i tu spadaju monociti i limfociti (Slika 7).

Pored kosne srži u stvaranje limfocita ukljičeni su i timus i limfnim čvorovima (Štajn, 1990).

Prema funkciji leukocite možemo svrstati takođe u dve grupe : fagociti (monocitno-

granulocitne ćelije) čija masa čini RES, i limfne ćelije (T i B limfociti) (Labar, 2007).

22

Slika 7. Izgled leukocita

Neutrofili (Slika 8) su granulociti prečnika od 9-15 mikrona sa više segmentisanim

jedrom (3-5 režnjeva). U ctoplazmi se mogu uočiti specifične bezbojne granule koje sadrže

lizozim i kolagenazu (Labar, 2007). Njihova glavna uloga je u odbrani organizma od

bakterija i ostalih stranih čestica koje fagocitiraju (Štajn, 1990).

Slika 8. Izgled neutrofila u krvnom razmazu

Eozinofili (Slika 9) su granulocti koji za razliku od neutrofila sadže specifične tamno

crvene granule i jedro sa manje režnjeva (manje od 3). Eozinofilne granule sadrže lizozim i

peroksidazu. Ove ćelija imaju važnu ulogu u alergijskih reakcija, gde fagocitiraju kompleks

antigen-antitelo (Štajn, 1990). Eozinofili imaju sklonost da se nagomilavaju u tkiva u kojima

se događa alergijska reakcija i dovode do pojavu edema (Gauyton & Hall, 2003).

23

Slika 9. Izgled eozinofila u krvnom razmazu

Bazofili (Slika 10) su granulociti koji imaju više manje bubrežasto jedro sa većim

brojem useka i specifične tamno plave ganule. Ove granule sadrže histamin i heparin (Labar,

2007). Bazofili u krv ispuštaju heparin, prirodni antikoagulans i sprečavaju koagulaciju krvi.

Takođe imaju ulogu u alergijama gde vrše hemotaksiju eozinofila na mestu upale. Oni tokom

alergijske reakcije ispuštaju histamin i niz drugih supstanci koje dovode do lokalnih promena

i alarm rekacije (Gauyton & Hall, 2003).

Slika 10. Izgled bazofila u krvnom razmazu

Monocit (Slika 11) je najveća ćelija periferne krvi čija se veličina kreće od 14 do 21

mikrona. Jedro ćelije je uglavnom bubrežastog oblika a u citoplazmi mogu se videti sitne, u

obliku prašine nespecifične granule (Petrović, 2009). Mnociti funkcionisu kao čistači i oni su

prva linija odbrane u tkivima protiv infekcija. Po izlasku iz krvotoka u vezivno tkivo

pretvaraju se u makrofage i fagocitiraju strane materije (Štajn, 1990).

24

Slika 11. Izled monocita i tkivnog makrofaga

Limfociti (Slika 7) su najmanji leukociti i njihova veličina iznosi oko 10 mikrona.

Jedro ćelije je ovalno i citoplazma je bez specifičnih granula. T i B limfociti morfološki ne

mogu da se razlikuju. Oni se razlikuju na osnovu ćelijskih markera, posebnih struktura koje

se nalaze na njihovim membranama koji se otkrivaju raznim imunološkim metodama

(Petrović, 2009). Po svojoj funkciji limfociti su imunobiološke kompetentene ćelije koje na

delovanje antigena počinju svoji diferencijaciju i ostvaruju odbranu posredno ili neposredno.

B limfociti deluju posredno preko svojih glavnih produkata antitela, i obezbeđuju humoralni

imuni odgovor. T limfociti deluju neposredno i obezbeđuju celularni imuni odgovor kada

antigen ne dospeva u kvotok i limfotok (Štajn, 1990).

Procentulani odnos pojedinih vrsta leukocita u krvi predstavlja leukocitarnu formulu.

Određivanje leukocitarne formule ima veliki značaj u kliničkoj praksi jer se zahvaljujući

promenama unutar leukocitarne formule mogu dijagnostikovati pojedine bolesti.

Procentulana zastupljenost leukocita u perifernoj krvi čoveka je sledeći: Neutrofili 67-70%,

Eozinofili 2-4%, Bazofili 0,5%, Limfociti 25-40%, Monociti 2-6% (Štajn, 1990). Kod pacova

normalna leukocitarna formula izgleda ovako: Neutrofili 9-47%, Eozinofili 0-3%, Bazofili

retko, Limfociti 51-90%, Monociti 0-3% (Rusov, 1984).

Normalan broj leukocita kod odraslog čoveka iznosi 5-8 x 109/l krvi (Gauyton & Hall,

2003). Kod pacova ova brojka iznosi 6-10,5 x 109/l (Rusov, 1984). Privremeno povećanje

broja leukocita iznad normale naziva se leukocitoza i zapaža se posle uzimanja hrane,

napornog rada ili zapaljivih procesa. Bolest praćena velikim i stalnim povećanjem broja

leukocita u krvi naziva se leukemija. Ukoliko dođe do smanjenog broj leukocita od

normalnog tada govorimo o leukopeniji (Štajn, 1990).

25

Do promene broja pojedinačnih vrsta leukocita takođe može doći usled različitih

fizioloških ili patoloških činioca. Možemo razlikovati sledeće "penije" ili smanjenje broja

leukocita: neutropenije - usled lekova, bakterija; eozinopenije - usled akutnih bakterijskih

infekcija, stresa; bazocitopenije - retke idu sa neutrofilijom; monocitpoenije - retke i

limfocitopenije - usled stresnih reakcija, akutnih infekcija, povreda. Ukoliko dolazi do

povećanja tada imamo "filije" i one su sledeće: neutofilija - infekcije, intoksikacije,

metabolicki poremećaji; eozinofilija - infekcije, alergijske reakcije; bazocitofilija - obično

udružena sa eozinofilijom; monocitoza - parazitarne infekcije i limfocitoza - virusne

infekcije, zajedno sa neutropenijom (Rusov, 1984 ; Petrović 2009).

Trmbociti, krvne pločice, su fragmenti ćelije kosne srzi megakariocita, diskoidnog su

oblika bez jedra i veličine oko 2,5 mikrona. Trombociti u svojoj citoplazmi sadrže alfa, delta i

lambda granule. U alfa granulama nalaze se belančevine koje uglavnom učestvuju u

hemostazi sto je i glavna funkcija tombocita. Hemostaza predstavlja prirodni proces

zaustavljanja krvarenja i održavanje ravnoteže u krvotoku (Petrović, 2009).

Broj trombocita kod normalnih osoba iznosi 150-350 x 109/l krvi (Gauyton & Hall,

2003). Kod pacova ova vrednost iznosi 460-1050 x 109/l (Rusov, 1984). Do povećanog broja

trombocita može doći usled različitih povreda i većeg gubitka krvi i tada govorimo o

trombocitozi. U koliko dolazi do smanjenja broja u odnosu na normalni tada imamo

trombocitopeniju i ona se javlja u raznim patološkim stanjima koja se manifestuju

krvarenjem.

1.4.Glikemija i njena regulacija

Koncentracija šećera u krvi označava se pojmom glikemija. Vrednost glikemije kreće

se u određenim granicama koje za čoveka iznose 4,44-6,66 mmol/l (80-120mg%).

Održavanje glikemije u fiziološkim granicama zavisi od niza fakotra, pre svega od

fiziološkog stanja izvesnih organa, kao sto su jetra i bubrezi a zatim i od prisustva velikog

broja hormona (Štajn, 1990).

26

Po ulasku u ćeliju glukoza može da se odmah koristi kao energetski izvor a može biti i

uskladištena u obliku glikogena, koji je veliki polimer glukoze. Sam proces pretvaranja

naziva se glikogeneza. Sve ćelije u organizmu imaju sposobnost skladištenje male količine

glikogene dok neke naročito ćelije jetre i mišića mogu uskladištiti znatno veće količine.

Glikogen je u formi istaloženih čvrstih granula i njegova molekulska masa je 5 miliona ili

veća. Ova konverzija monosaharida u jedinjenja velike molekulske mase omogućavaju

skladištenje velike količine ugljenih hidarata bez povećanja osmotskog pritiska (Gauyton &

Hall, 2003).

Obrnuti proces od glikogeneze je proces gikogenolize, cepanje molekula glikogena do

glukoze. Kada je potrebno da se nivo glukoze u krvi poveća dolazi do aktivacije enzima

glikogenolize na više načina uključujući naredna dva. Prvi je aktivacija adrenalinom a drugi

aktivacija glukagonom. Adrenalin podstiče razgradnju glikogen u ćelijama mišića i ćelijama

jetre, dok glukagon utiče na razgradnju glikogena uskladišten u jetri. Na oba načina dolazi do

podizanje nivo šećera u krvi (Gauyton & Hall, 2003).

Fiziološko stanje jetre je od presudnog značaja za regulaciju šećera u krvi. Najbrža

transformacija glukoze u glikogen se upravo dešava u ćelijama jetre i na taj način se pokuplja

višak glukoze iz krvi. Kada koncentracija glukoze u krvi počne da opada depoi oslobađaju

glukozu. Na taj način jetra ima ulogu glikoznog pufera. Depoi se nikada ne mogu u

potpunosti istrošiti jer se glukoza može sintetistai iz aminokiselina i glicerolskog dela masti.

Ovaj proces se naziva glikoneogeneza i javalja se u stanju dugog gladovanja (Gauyton &

Hall, 2003 ; Štajn, 1990).

U održavanju glikemije važnu ulogu imaju bubrezi. U normalnim ulsovima glukoza

se reapsorbuje iz bubrežnih tubula i vraća nazad u krv. Pri povećanom unosu ugljenih hidrata

u mokraći se može naći glukoza i to se naziva glikozurija. Ukoliko je ovo hronična pojava i

dolazi do znatno većih količina glukoze u mokraći tada mozemo govoriti o patološkom stanju

i pojavi dijebatesa (Štajn, 1990).

Insulin, hormon pankreasa, je najmoćniji regulator konentracije šećera u krvi. On

omogućava olakšanu difuziju šećera u ćeliju i povećava brzinu transporta i do 10 puta. Bez

njega većina ćelija u organizmu ostala bi "gladna" glukoze (Gauyton & Hall, 2003). Usled

njegovog nedostatka dolazi do hiperglikemije tj. povećanje koncntracije glukoze u krvi a

27

ujedno se smanjuju i depoi glikogena. Ako ovo stanje duže potraje nastupa šećerna bolest,

diabetes mellitus. U koliko je njegovo lučenje povećano dolazi do stanja hipoglikemije jer se

tada veći deo glukoze povlači iz krvi u ćelije i pretvara u glikogen. Ovo oboljenje je retko ali

ima i tragičnije posledice od dijabetesa. Može nastupiti hipoglikemična koma i smrt (Štajn,

1990).

28

2.Cilj rada

Cilj ovog rada bio je :

1. Ispitivanje uticaja različitih koncentracija nimesulida, 50mg/kg,100mg/kg,150mg/kg i

200 mg/kg, na broj krvnih ćelija kod pacova.

2. Ispitivanje uticaja različitih koncentracija nimesulida, 50mg/kg,100mg/kg,150mg/kg i

200 mg/kg, na nivo glukoze u krvi i deponovanje glikogena u jetri pacova.

29

3.Matrjali i metode

3.1.Materijal

U eksperimentu korišćen je sledeći materijal:

1. Eksperimentalne životine, pacovi soja Wistar, težine između 320g i 360g

2. Krvno tkivo i tkivo jetre pacova

3. Nimesulid ( Nimulid, tablete 100mg - Proizvođač : Panacea biotec, Indija)

3.2.Metode

-Pripreme štok rastvora i radnih rastvora

-Tretiranje životinja u konstantnim eksperimentalnim uslovima

-Metoda određivanja šećera u krvi

-Postupak za dobijanje krvnih elemenata

-Metoda određivanja broja eritrocita i leukocita u komori

-Izrada krvnog razmaza i određivanje leukocitarne formule

-Pravljenje trajnih mikroskopskih preparata i dokazivanje glikogena u ćelijama jetre - PAS

reakcija

3.2.1.Pripreme štok rastvora i radnih rastvora

Štok rastvor je koncentrovani rastvor od koga se razblaženjem dobijaju radni rastvori

manje koncentracije za izvodjenje eksperimenta. U eksperimentu štok rastvor je napravljen

na sledeći način: u avanu isitnjeno je 14 tableta nimesulida od 100 mg i preliveno sa 10ml

0,9% rastvorom NaCl (fizološki rastvor). Na taj način dobijeno je 10ml štok rastvora

koncentracije 400mg/kg. Rastvor je homogenizovana uz pomoć ultrazvučnog kupatila. Za

ispitivanje korišćeni su radni rastvori koncentracije: 50, 100, 150 i 200 mg/kg, koji su

dobijeni razblaženjem štoka odgovarajućom količinom 0,9% rastvora NaCl.

30

3.2.2.Tretiranje životinja u konstantnim eksperimentalnim uslovima

Eksperimentalne životinje, pacovi soja Wistar , težine od 320 do 360g, tretirani su 5

dana nimesulidom u koncentracijama 50,100,150 i 200 mg/kg telesne tezine.Ukupno je bilo 5

životinja od kojih su 4 tretirane i jedna netretirana praćena kao kontrola. Lek je apliciran

oralno. Životinje su dozirane sa po 1 ml rastvora određene koncentracije svakog dana u isto

vreme. Što znači da je 1ml uneto sledeće: životinja tretirana sa 50mg/kg unela je 17,5 mg

nimesulida, životinja tretirana sa 100mg/kg unela je 35mg, sa 150mg/kg unela je 52,5mg, sa

200mg/kg unela je 70mg, što je odgovaralo njihovim težinama od 350g. Eksperimentalne

životinje čuvane su na temperaturi od 22-23 C, sa slobodnim režimom ishrane i režimom

dana od 12:12h svetlost/tama.

3.2.3.Metoda određivanja šećera u krvi

Svakog dana 1h nakon davanja doze životinjama je meren šećer u krvi. Prvog dana

šećer je meren i pre doziranja. Merenje je vršeno pomoću digitalnog aparata sa trakicama

marke Accu - Chek® Active proizvođača Roche. Za merenje šećera u krvi vađena je krv iz

repne vene na sledeći način: pacovu se rep zagreje u toploj vodi a zatim se izvrši punkcija

vene sterilnom iglom od 22G. Na trakicu aparata istisne se jedna kap krvi i nakon nekoliko

sekundi dobijamo digitalni prikaz količine šećera u krvi (mmol/l).

3.2.4.Postupak za dobijanje krvnih elemenata

Pribor za uzimanje uzorka krvi mora biti hemijski čist, sterlan i suv. Takođe mora se

pripremiti dovoljna količina injekcionih igli i špriceva. Injekicione igle moraju biti od čelika i

odgovarajuće dužine i promera. U cilju sprečavanja koagulacije igle i špricevi se

heparinizuju. Ukoliko se krv vadi iz vene potrebno je mesto uboda sterilizirati, izvršiti

kompresiju vene i punktirati ogovarajćom sterilnom iglom. Kada se dobije uzorak krvi

kompresija vena se prekida tako sto se komadić čiste vate natopljene alkoholom stavi preko

igle i mesta uboda i igla izvuče naglim pokretom. Korišćena igla se adekvatno odlaze i baca.

(Rusov, 1984).

31

Prvog dana pre početka tretiranja, životinjama je za izračunavanje krvnih elemenata

uzeta puna krv iz repne vene, gore opisanim postupkom. Kap krvi se istisne na sahatno staklo

za dalju analizu.

Petog dana životinjama je za izračunavanje krvnih elemenata uzeta puna krv iz srca

nakon žrtvovanja i to na sledeći način. Životinja je anestezirana sa 0,4 ml 10% ketamidorom.

Zatim se heparinizovanom iglom i špricem izvrši punktacija leve komore srca. Tokom

vađenja krvi vodi se računa de se ne ošteti komora i da se povremeno zaustavi kako bi se ona

napunila krvlju. Nakon dobijenog uzorka igla se adekvatno odlaže i baca a i iz šprica se

laganim pokretom istisne kap krvi na sahatno staklo za dalju analizu.

3.2.5.Metoda određivanja broja eritrocita i leukocita u komori

Potreban materijal: Hemocitometar, melanžer za brojanje eritrcita, melanžer za

brojanje leukocita, Hayem-ov rastvor, Turck-ov rsatvor, špric, gumene cevčice, pokrovna

stakla.

Način rada:

Za hematološka ispitivanja koriste se brojne metode a jedna od njih je i metoda

određivanja broja krvnih ćelija u komori - hemocitometru. Hemocitometar (Slika 12) je

specijalna staklena pločica koja je veća i deblja od običnog predmetnog stakla. Na njoj se

nalaze dva komore za brojanje od kojih je svaka podeljena na tri polja gde je srednje polje

niže za 1/10mm od ostalih. Na poljima su urezane mrežice na osnovu kojih imamo različite

tipove komora. Usavršena Neubaerova komora je ona koje se uglavnom koristi za

hematološka ispitivanja. Mrežica (Slika 14) kod nje se sastoji od 9 velikih kvadrata svaki

površine od 1mm2. Veliki kvadrati u uglovima su podeljeni na 16 malih kvadrata površine

1/16mm2. Centralni veliki kvadrat je podeljen na 16 malih a oni na jos 16 manjih površine

1/400 mm2. Za uzimanje uzorka krvi i punjenje komore koristi se specijalna pipeta - melenžer

(Slika 13). Njime se razblažuje krv odgovarajućim rastvorima. Za brojanje eritrocita koristi se

Hayem-ov rastvor kojim se može razblažiti krv 100 ili 200 puta. Za brojanje leukocita koristi

se Turck-ov rastvor kojim se može razblažiti krv 10 ili 20 puta (Rusov, 1984).

32

Slika 12. Komora za brojanje krvnih ćelija - hemocitometar

Slika 13. Melanžer za eritrocite (gore) i za leukocite (dole)

Za brojanje eritrocita na komori se pronalazi centralni veliki kvadrat (Slika 14).

Brojanje se vrši u malim kvadratima površine 1/400 mm2 i to najmanje u 80 takvih

kvadratića. Broj eritrocita po 1mm3 se izračunava po sledećoj formuli:

n / 80 * 400 * 10 * 100 (ili200)

Za brojanje leukocita na komori se pronalaze četiri velika ugaona kvadtrata površine 1

mm2 i u njima se vrši brojanje. Broj leukocita po 1mm3 se izračunava po formuli:

n * 10 * 10 (ili20) / 4

Dobijeni broj se preračunava u nove SI jedinice, gde se broj eritorcita i leukocita

izražava po 1 L (Štajn, 1990 ; Rusov, 1984).

33

Slika 14. Mrežica na komori za brojanje ćelija 3.2.6.Izrada krvnog razmaza i određivanje leukocitarne formule

Potreban materijal: dva predmetna stakla, pipeta, May-Grunwald-ov rastvor, Giemsa

rastvor, stalak za bojenje i sušenje, mikroskop, imerziono ulje.

Način rada:

Na jedan kraj predmetnog stakla stavi se pipetom kap krvi. Drugim predmetnim

stakolom koje je položeno pod kosim uglom od 45 stepeni, razvuče se kap u tankom sloju.

Dobija se krvni razmaz koji se suši a zatim boji po Pappenheim-u. Najipre se na pločice

razlije May-Grunwald-ov rastvor, a zatim nakon ispiranja destilovanom vodom naliva se

Giemsa rastvor.

Za posmatranje obojenih krvnih razmaza koristi se imerzioni obejktiv i imerziono

ulje. Najmanje 150 leukocita se izbroje i kategorizuju. Na osnovu toga izračunava se

procentualna zastupljenost svake vrste leukocita - diferencijalni odnos.

34

3.2.7.Pravljenja trajnih mikroskopskih preparata i dokazivanje glikogena u ćelijama

jetre - PAS reakcija

Za analizu petog dana životinjama su uzeti organi: jetra, pankreas, bubreg i kosna srž.

Za fiksaciju korišćen je 4% formalin u kome tkivo treba da stoji najmanje tri dana. Nakon

toga pristupa se kalupljanje tkiva sledećim redosledom: dehidatacija tkiva serijom alkohola,

natapanje i izbeljivanje tkiva posrednim sredstvima kao sto je ksilol, prožimanje i kalupljenje

tkiva parafinom u termostatu. Pravljenje preseka ukalupljenog tkiva vrši se pomoću

mikrotoma, a preseci su debljine 4-5 mikrona. Napravljeni preparati se zatim boje

odgovarjućim bojenjima a jedno od osnovnih i rutinskih je H - E bojenje Harisovim

hematoksilinom i eozin bojom.

Metoda bojenja PAS reakcijom je jedna od metoda za dokazivanje ugljenih hidrata u

ćelijama. Za bojenje se koriste perjodna kiselina, Schiffov reagens i Harisov hematoksilin. U

osnovi reakcije je oslobađanje ugljenih hidrata i njihova oksidacija u aldehide pomoću

Schiffa, pri cemu nastaje ružičasto - purpurna boja. Mesta koja su PAS pozitivno obojena su

mesta koja sadrže glikogen (Švob, 1974).

4.Rezultati i diskusija

4.1.Ispitivanje uticaja različitih koncentracija nimesulida na broj krvnih

ćelija kod pacova

Ispitivanjem uticaja različitih koncentracija nimesulida na broj krvnih ćelija kod

pacova u in vivo uslovima došlo se do sledećih rezultata. Određeni su im broj eritrocita i broj

leukocita na početku eksperimenta pre tretiranja dozama i na kraju ekperimenta nakon

završetka tretiranja dozama. Leukocitarna formula određivana je poslednjeg, petog dana,

nakon zvršetka tretiranja.

Rezultati prikazani na gfafiku 1. pokazuju da je broj ertitrocita na početku

eksperimenta bio normalan i da se kretao u granicama koje su normalne za vrstu, oko 7,8 x

35

1012/l (Rusov, 1984). Rezultati prikazani na grafiku 2. pokazuju da se broj eritrocita na kraju

eksperimenta značajno smanjio i da su te vrednosti ispod normanlog.

00,5

11,5

22,5

33,5

44,5

55,5

66,5

77,5

88,5

99,5

I grupa životinja(50 mg/kg)

II grupa životinja(100 mg/kg)

III grupa životinja(150 mg/kg)

IV grupa životinja(200 mg/kg)

x 1012 po L

Grafik 1 - Prikaz broja eritrocita kod životinja na početku eksperimenta pre tretiranja dozama

00,5

11,5

22,5

33,5

44,5

55,5

66,5

77,5

88,5

99,5

50 mg/kg 100 mg/kg 150 mg/kg 200 mg/kg

x 1012 po L

Grafik 2 - Prikaz broja eritrocita kod životinja na kraju eksperimenta, petog dana, nakon

završetka tretranja dozama

Upoređivanjem dobijenih vrednosti broja eritrocita može se zaključiti da manje

promene izazivaju manje koncentracije nimesulida od 100mg/kg dok se najveće promene

36

uočavaju kod najveće koncentracije nimesulida od 200 mg/kg ( Grafik 3 ). Kod koncentracije

od 50mg/kg takođe dolazi do velikog smanjenja broja eritrocita ali upoređivanjem sa

koncentracijom od 200mg/kg promena je manja. Kod najveće koncentracije broj eritocita se

upola smanjio.

00,5

11,5

22,5

33,5

44,5

55,5

66,5

77,5

88,5

99,5

50 mg/kg 100 mg/kg 150 mg/kg 200 mg/kg

I dan broj erotrocita

V dan broj eritrocita

x 1012 po L

Grafik 3 - Uporedni prikaz broja eritrocita kod životinja na početku i na kraju eksperimenta

Ovi rezutati su u skladu sa studijom Rodrigo et al. (2002) gde je nimesulid izazvao

hemolitičku anemiju kod pacijenta lečenih od reumatskih boleti. Takođe možemo ih dovesti u

vezu sa rezultatima ibuprofena jer nimesulid pripada istoj grupi lekova, NSAIL, (Saravanan

et al., 2012) gde je utvrđeno da ibuprofen utiče na smanjenje broja eritrocita.

Rezultati prikazani na gfafiku 4. pokazuju da je broj leukocita na početku

eksperimenta bio normalan i da se kretao u granicam koje su normalne za vrstu, 6-10,5 x

109/l (Rusov, 1984), izuzev treće grupe gde je broj leukocita bio iznad normalnog. Rezultati

prikazani na grafiku 5. pokazuju da se broj leukocita na kraju eksperimenta nije mnogo

promenio izuzev kod treće grupe koja je tretirana dozom od 150 mg/kg.

37

0

2

4

6

8

10

12

14

I grupaživotinja (50

mg/kg)

II grupaživotinja (100

mg/kg)

III grupaživotinja (150

mg/kg)

IV grupaživotinja (200

mg/kg)

x109 po L

Grafik 4 - Prikaz broja leukocita kod životinja na početku eksperimenta pre tretiranja dozama

0

2

4

6

8

10

12

14

50 mg/kg 100 mg/kg 150 mg/kg 200 mg/kg

x109 po L

Grafik 5 - Prikaz broja leukocita kod životinja na kraju eksperimenta, petog dana, nakon

završetka tretranja dozama

Kod životinje tretirane koncentracijom od 150mg/kg promena se ogleda u opadanju

broja leukocita. Pretpostavlja se da je životinja u eksperiment ušla sa nekom infekcijom jer je

I dana broj leukocita bio na većem nivou od normalnog. Tokom doziranja broj se smanjio

zbog antiinflamatornog delovanja nimesulida sto potvrđuje njegovu efikanost u inflamaciji

38

(Kankuri et al., 2001 ; Bennett & Villa, 2000). Kada uporedimo ( Grafik 6 ) manje

koncentracije od 50 i 100mg/kg , kod kojih nema bitnijih promena, sa koncentracijom od

200mg/kg mozemo uočiti izvesno smanjenje broja leukocita.

0

2

4

6

8

10

12

14

50 mg/kg 100 mg/kg 150 mg/kg 200 mg/kg

I dan broj leukocita

V dan broj leukocita

x109 po L

Grafik 6 - Uporedni prikaz broja leukocita kod životinja na početku i na kraju eksperimenta

Nakon zavšetka tretiranja životinja, petog dana, određena je i leukocitarna formula

tačnije diferencijalni odnos pojedinih vrsta leukocita, i to je relativna vrednost izražena u

procentima (%). Rezultati su prikazani u tabeli 1.

Tabela 1 - Procentualna zastupljenost pojedinih vrsta leukocita u krvnom razmazu kod

životinja

granulociti (%) agranulociti (%) Doze

mg/kg neutrofilni granulociti

eozinofilni granulociti

bazofilni granulociti

limfociti monociti

50 54,1 1,9 / 38 5,8 100 74,6 1 / 19,9 4,5 150 54,3 3,6 1 38,9 2,1 200 49,7 2,1 0,5 44,5 3,1

kontrola 36 1,5 1 58,8 2,5

Analizom rezultata iz tabele uočavamo da je leukocitarna formula kod kontrole bila u

granicama koje su normalne za vrstu (Rusov, 1984) a da je kod tretiranih životinja došlo do

39

povećanog broja neutrofila i eozinofila i smanjenog broja limfocita. Do eozinofilije

pretpostavlja se da dolazi usled alergijskih reakcija na lek. Razlog neutrofilije može biti

reakcija organizma na lek kao na stranu materiju, gde se organizam ponašao kao u

inflamaciji. Rezultati koji pokazuju neutrofiliju su u skaldu sa medicinskim istraživanjima u

kojima je nimesulid izazvao povećanje broja neutrofila (Merlani et al., 2001).

4.2.Ispitivanje uticaja različitih koncentracija nimesulida na nivo glukoze u

krvi i deponovanja glikogena u jetri pacova

Tokom eksperimenta životinjama je meran nivo glukoze u krvi svakog dana od

početka eksperimenta do kraja, jedan sat nakon doziranja. Rezultati su prikazani grafikom 7,

gde se uočava porast šećara u krvi doziranih životinja u odnosu na kontrolu. Najveći porast

bio je drugog dana dok je narednih dana bio u blagom opadanju. Najviši nivo glukoze

izmeren je kod doza od 150mg/kg i 200mg/kg što se može tumačiti direktnom zavisnošću

koncentracije leka i koncentracije glukoze u krvi. Životinja tretirana dozom od 150 mg/kg

tokom eksperimanta dobila je sledeće simptome, trećeg i četvrtog dana : preznojavanje,

grčeve, povraćanje, ošamućenost i zamućenje vida. Simptomi odgovaraju simptomima

povećanog šećera u krvi (Gauyton & Hall, 2003).

0

2

4

6

8

10

12

14

I dan II dan III dan IV dan Vdan

50 mg/kg100 mg/kg150 mg/kg200 mg/kgkontola

mmol/l

Grafik 7 - Uporedni prikaz koncentracija šećera u krvi kod tretiranih životinja i kontrole

tokom trajanja eksperimenta

40

Moramo uzeti u obzir da na ovaj parametar značajno utiče ishrana, a s obzirom da je

režim ishrane bio slobodan i hrana stalno dostupna ne možemo uočtiti pravilnu linearnu

zavisnost između koncentracije nimesulida i koncentracije glukoze u krvi ( Grafik 8 ).

0

2

4

6

8

10

12

14

50 mg/kg 100 mg/kg 150 mg/kg 200 mg/kg

I danII danIII danIV danV dan

mmol/l

Grafik 8 - Prikaz zavisnosti koncentracije šećera u krvi od konentracije nimesulida

U održavanju normalne koncentracije glukoze u krvi važnu ulogu ima jetra ( Gauyton

& Hall, 2003). Histološkim i histohemijskim metodama utvrđeno je da dolazi do povećane

glikogenolize u ćelijama jetre životinja tretiranih nimesulidom (Slika 16) u odnosu na

kontrolu (Slika 15). Rezultati su prikazani u tabeli 2. gde se uočava da je do najveće promene

došlo kod životinje tretirane koncentracijom od 200 mg/kg. Rezultati su podvrgnuti

statističkoj analizi, Studentovom t-testu kojim je vršeno poređenje između dobijenih

vrednosti za životinje tretirane nimesulidom i dobijenih vrednosti za kontrolnu životinju.

Vrednosti p<0,05 smatraju se statistički značajnim.

Tabela 2 - Procentualna zastupljenost ćelija sa glikogenom u jetri kod životinja i Studentov t-test

doze mg/kg ukupno ćelija po

10 000 µm2 ćelija sa glikogenom

po 10 000 µm2 relativna

vrednost % p

50 13,2 5 37,9 0,007 100 15,7 3,9 24,9 0,000 150 15,2 5,5 36,9 0,008 200 14,8 2,2 14,9 0,000

kontrola 15,4 7,4 48,1 /

41

Slika 15. Histološki presek jetre kontrolne životinje. Bojenje PAS reakcijom, UV 40x

Slika 16. Histološki presek jetre životinje tretirane nimesulidom u koncentraciji 200mg/kg.

Bojenje PAS reakcijom, UV 40x

Ovi rezultati su u skaldu sa izmerenim vredostima koncentracije glukoze u krvi pa se

može izvetsi zaključak da nimesulid utče na povećanje koncentracije glukoze u krvi i ujedno

na smanjenje količine uskladištenog glikogena u jetri.

U studiji sa ibuprofenom pokazan je porast šećera u krvi (Saravanan et al., 2012) a s

obzirom da oba leka pripadaju istoj grupi lekova može se izvesti zaključak da se dužom

terapijom nimesulida izaziva hiperglikemija.

42

5.Zaključak

Mnoge studije do sada pokazale su štetne efekte nimesulida kako na životinje tako i

na ljude. U ovom istraživanju dobijeni rezultati, in vivo ekpserimentom sa Wistar pacovima,

pokazali su sledeće :

• Kod tretiranih životinja broj eritrocita se smanjio dok se broj neutrofila i

eozinofila povećao.

• Koncentracija šećera u krvi je porasla kod tretiranih životinja u odnosu na

kontrolu.

• Ove promene su u direktnoj zavisnosti sa koncentracijom nimesulida, najveće

promene izavala je koncentracija od 200 mg/kg.

43

6.Literatura

Abatan, M. O., Lateef, I., & Taiwo, V. O., 2006: Toxic effects of non - steroidal anti-

inflammatory agents in rats. - African journal of biomedical research vol. 9: 219 -

223.

Balaji, T., Subramanian, M., Gnanasundaram, V., Rajendran, SS., Rajendran, HSR., 2013:

- Journal of Clinical and Diagnostic Research vol. 7 (10): 2116-2118.

Bennett, P. N., & Brown, M. J., 2003: Clinical pharmacology. - Churchill Livingstone, Ninth

edition, chapter 3, University of Michigan.

Bennett, A., Villa, G., 2000: Nimesulide: an NSAID that preferentially inhibits COX-2, and

has various unique pharmacological activities - Expert Opinion on Pharmacotherapy

vol. 1(2):277-86.

Bernareggi, A., 1998: Clinical Pharmacokinetics of Nimesulide - Clinical Pharmacokinetics

vol. 35 (4): 247-274.

Berson, A., et al., 2006: The anti-inflammatory drug, nimesulide (4-nitro-2-phenoxymethane-

sulfoanilide), uncouples mitochondria and induces mitochondrial permeability

transition in human hepatoma cells: protection by albumin - The Journal Of

Pharmacology Ana Experimental Therapeutics vol. 318(1): 444-454.

Bessone, F., 2010: Non-steroidal anti-inflammatory drugs: What is the actual risk of liver

damage? - World Journal Of Gastroenterology vol 16(45): 5651-5661.

Bjarnason, I., & Thjodleifsson, B., 1999: Gastrointestinal toxicity of nonsteroidal anti-

inflammatory drugs: the effect of nimesulide compared with naproxen on the human

gastrointestinal tract. - Rheumatology vol. 38 (1): 24 – 32.

Boelsterli, UA., 2002: Mechanisam of NSAID-induced hepatotoxicity: focus on nimesulide -

Drug Safety vol. 25(8): 48-633.

Borges, M., et al., 2013: Nonsteroidal anti-inflammatory therapy. Changes on renal function

of healthy dogs - Acta Cirúrgica Brasileira vol. 28 (12): 842-847.

Borkotoky, D., Panda, SK., Sahoo, GR., Parija, SC., 2013: Genotoxicity of nimesulide in

Wistar rats - Drug and chemical toxicology 1-6.

Brody, T., Larner, J., & Minneman, K., 1998: Human pharmacology. - Mosby, Third edition,

chapter 31, St. Louis.

Despopoulos, A., Silbernagl, S., 2011: Fiziološki atlas u boji - Medicinski fakulet, Niš.

Gauyton, AC., Hall, E.J., 2003: Medicinska fiziologija - Savremena administracija, Beograd.

44

http://www.alims.gov.rs/.../515-01-3700-12-001.pdf

http//:www.nimesulide.net

http//:www.vet.bg.ac.rs/~patofiziologija/pdf/inflamacija.pdf

Labar, B., Hauptman, E. i dr., 2007: Hematologija. - Školska knjiga, poglavlje 24, Zagreb.

Kankuri, E., Valali, K., Korpera, R., Paakkari, I., Vapaatalo, H., Moilanen, E., 2001: Effects

of a COX - 2 preferential agent nimesulide on TNBS - induced acute inflammation in

the gut - Inflammation vol. 25 (5): 301-310.

Katzung, B., 2004: Basic and clinical pharmacology. - Lange medical book, Ninth edition,

United States.

Merlani, G., et al., 2001: Fatal hepatotoxicity secondary to nimesulide - European journal of

Clinical Pharmacology (57): 321-326.

Mingatto, F., Rodrigues, T., et al., 2002: The critical role of mitochondrial energetic

impairment in the toxicity of nimesulide to hepatocytes. - The journal of

pharmacology and experimental therapeutics vol. 303 (2): 601 – 607.

Petrović, M., Dopsaj, V., & Rajić, M., 2009: Laboratorijska hematologija. - Farmaceutski

fakultet, Drugo dopunjeno izdanje, poglavlje 4, Beograd.

Porto, A., Reis, C., Perdigoto, R., Gonqxlves, M., Freitas, P., Macciocchi, A., 1998:

Gastroduodenal tolerability of nimesulide and diclofenac in patients whit

osteoarthritis - Current Therapeutic Research vol 59 (9): 654-665.

Rainsford, KD., 1999: Relationship of nimesulide safety to its pharmacokinetics: assessment

of adverse reactions - Rheumatology vol. 38 (1): 4-10.

Rodrigo, L., et al., 2002: Nimesulide- induced severe hemolytic anemia and acut liver failure

ledaing to lver trnasplatatiton - Scandinavian Journal of Gastrointerolology vol.

37(11): 1341-1343,

Rusov, Č., 1984: Osnovi hematologije životinja. - Naučna knjiga, Beograd.

Saravanan, M., Usha Devi, K., Malarvezshi, A., & Ramesh, M., 2012: Effects of Ibuprofen

on hematological, biochemical and enzymological parameters of blood in an Indian

major carp, Cirrhinus mrigalq. - Enviromental toxicology and pharmacology

(34): 14 – 22.

Tripathi, R., Pancholi, SS., Tripathi, P., 2011: A 14 day subchronic genotoxicity study of

nimesuide in mouse bone marrow cells in vivo - Pharmacologyonline (1): 544-551.

Štajn, A., Tikić, R.,1990: Vežbe iz fiziologije životinja - Prirodnomatematićki, Kragujevac

Švob, M., 1974 : Histološke i histokemijske metode - Svjetlost, Sarajevo.

Varagić, V., Milošević, M., 2005: Farmakologija - Elita Medica, Beograd.

45

Biografija kandidata

Milica Veselinović je rođena 10. februara 1989. godine u Pirotu. Osnovnu školu ,,Vuk

Karadžić“ u Pirotu završava 2004. godine sa Vukovom diplomom i diplomom iz srpskog

jezika i književnosti, i iste godine upisuje Gimnaziju u Pirotu, društveno-jezički smer. Nakon

završetka srednje škole, 2008. godine upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-

matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, Departman za biologiju i ekologiju. Osnovne

akademske studije završava 2011. godine sa zvanjem ,,biolog“ i prosekom 8,84. Iste godine

upisuje master akademske studije na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-

matematičkog fakulteta u Nišu, smer - Biologija. Master akademske studije završava 2014.

godine sa zvanjem ,,master biolog“.

46

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Mилица Веселиновић

Ментор, МН: Перица Васиљевић

Наслов рада, НР: Утицај нимесулида на број крвних ћелија и концентрацију шећера у крви код Wistar пацова

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2014.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: 37 страна ; 16 слика; 2 табеле; 8 графика

Научна област, НО: биологија

Научна дисциплина, НД: биологија ћелије

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: нимесулид, еритроцити, леукоцити,концентација шећера у крви, Wistar пацови

УДК 615.212 : 612.112 + 616.379.008.64 : 599.323.45 Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Циљ овог рада био је испитивање утицаја различитих концентрација нимесулида на број еритроцита,леукоцита и концентрацију шећера у крви код пацова соја Вистар. Нимесулид је активна супстанца лека Нимулид који припада групи нестероидних антиинфламаторних лекова и у широкој је потрошњи у свету. По хемијској структури нимесулид је 4-нитро-2-феноксиметансулфонанилид и припада селективним инхибиторима ензима КОКС-2. Животиње су нимесулидом третиране орално у концентрацијама од 50 мг/кг, 100 мг/кг, 150 мг/кг и 200 мг/кг, 5 дана у константним експерименталним улсовима. Животињама је сваког дана праћена концентрација шећера у крви, док су им првог дана пре почетка дозирања и последњег дана након завршетка дозирања измерени хематолошки параметри, број еритроцита и леукоцита. Резултати су показали значајно смањење броја еритроцита и поваћање броја неутрофила,еозинофила и концентрације шећера у крви код третираних животиња у односу на контролну групу. Може се уочити директна зависност између концентрација нимесулида и броја еритроцита и концентрације шећера у крви. Резултати су показали највеће промене код групе животиња третиране највећом концентрацијом од 200 мг-кг. Датум прихватања теме, ДП: 19.02.2014.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Др Љубиша Ђорђевић

Члан: Др Јелка Црнобрња-Исаиловић

Члан, ментор: Др Перица Васиљевић

47

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: master thesis

Author, AU: Milica Veselinović

Mentor, MN: Perica Vasiljević

Title, TI: Effect of nimesulide on the number of blood cells and blood sugar levels in Wistar rats Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2014

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: 37 pages ; 16 pictures; 2 tables; 8 charts Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: cell biology

Subject/Key words, S/KW: nimesulide; erythrocytes; leukocytes; blood sugar levels; Wistar rats

UC 615.212 : 612.112 + 616.379.008.64 : 599.323.45 Holding data, HD: library

Note N: Abstract, AB: The aim of this study was to examine the effect of concentration of nimesulide in the

number of erythrocytes, leukocytes an blood sugar levels in Wistar rats. Nimesulide is an active ingredient of the drug Nimulid belonging to non-steroidal anti-inflammatory drugs and widely consumption in the world. Chemical structur og nimesulide is 4-nitro-2-phenoxymethanesulfonanilide and belongs to selectiv inhibitors of enzme COX-2. The animals were orally treated whit nimesulide concentrations 50 mg/kg, 100mg/kg, 150mg/kg i 200mg/kg, five days in constant experimental conditions. The animals were measured daily blood sugar, while at the beginning and end of the experiment measured hematological parameters, the number of erythrocytes and leukocytes. Results showed a significant reduction in the number of red blood cells and increase in the number of neutrophils, eosinophils and blood sugar levels in treated animals comparated to control. One can see a direct correlation between the concentration of nimesulide and the number of erythrocytes and blood sugar levels. Results showed the biggest changed in the group of animals treated whit the greatest concentration of 200mg/kg.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 19.02.2014. Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Dr Ljubiša Đorđević

Member: Dr Jelka Crnobrnja-Isailović

Member, Mentor: Dr Perica Vasiljević

48