mat 5745

POZNAVANJE ROBE

TEHNOLOGIJA VODE

Voda na Zemlji

72% povrine Zemlje

97.2% slane vode

2.8% meke vode ->

o 2.15% u polarnim lednicima,

o 0.63% podzemnih voda,

o 0.019% na povrini zemlje (reke, jezera),

o 0.001% u atmosferi

Znaaj Vode

Sastavni deo svakog ivog bia

Neophodna i elijama i vanelijskim tenostima

Neraskidivo vezana sa svim oblicima ivota na Zemlji

Sredina u kojoj se odigravaju neophodne hemijske reakcije u organizmu

Znaaj Vode

Znaajna uloga u proizvodnji

Ulazi u procese u svim granama kao osnovna ili pomona sirovina

Hlaenje, rastvaranje, ispiranje, sredina, reaktant

Obnovljivi izvor energije

Prirodne vode - vrste

Povrinska: okeani, mora, reke

Podzemna: izvori, vrela, dubinska voda

Atmosferska: kia, sneg, magla, padavine

Prirodne vode - karakteristike

Ne postoji hemijski ista voda

Sadraj odreuje vrstu, mogunost upotrebe i stepen obrade

Moe da sadri rastvorne gasove (kiseonik, ugljen-dioksid, ...), mineralne soli (karbonati,...), organske materije, mineralne estice (pesak, krenjak,...), estice (glina, ulja,...)

Pokazatelji kvaliteta voda

Neistoe u vodi

Kiseonik

Azot

Ugljen-dioksid

Amonijak

estice glineestice peskaSkeleti biljaka

Org. Kiseline

eerAlkoholi

Humus

Treset

Mikroorganizmi

Suspendovane i koloidne estice

Rastvorene soli

Organski sastojci

Soli koje ne ine tvrdou

Soli koje ine tvrdou

Gasovi


Pokazatelji:

1. Organoleptiki: ukus, miris, boja, bistrina

Izmenjena ukazuju na prisustvo neistoa

2. Fiziki: temperatura

Zavisi od mesta nalaenja i godinjeg doba (klime)

Podzemne vode oko 10 (osim termalnih - +37

Povrinske vode promenljive temperature- od 0do 30

3. Hemijski: tvrdoa, alkalitet, hemijska potreba kiseonika, biohemijska potreba kiseonika i td.


Hemijski pokazatelji kvaliteta:

Tvrdoa: sadraj kalcijumovih i magnezijumovih jona

Izraava se preko koliine kalcijum-oksida (CaO) ili kalcijumkarbonata (CaCO3) u odreenoj zapremini vode

Veoma meka, meka, srednje meka, srednje tvrda, tvrda



Alkalitet: posledica prisustva hidroksilnih, karbonatnih i hidrokarbonatnih jona

Hemijska potreba kiseonika (HPK): koliina kiseonika u mg/l

Biohemijska potreba kiseonika (BPK): potrebna koliina kiseonika u mg/l za period oksidacije biorazgradljivih materija



Sadraj regulisan propisima u zavisnosti od namene vode

Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode

Bioloki pokazatelji kvaliteta:

Odreuju vrste i broj organizama u prirodnoj vodi

Zavisi od fizikih i hemijskih karakteristika

Prirodna voda sadri neopatogenu mikrobioloku populaciju

Otpadne vode: virusi, bakterije, paraziti

Voda za pie

Rene ili dubinske (arterske) vode

Mala koliina se dobija desalinacijom slane vode

Voda koja poseduje odreena organoleptika, fizika, hemijska i mikrobioloka svojstva

Kvalitet regulisan propisima

Bistra, bezbojna, bez mirisa, organskih primesa, ukusna, ne suvie tvrda, mikrobioloki ispravna

Voda za pie

Postupci obrade:

1. Bistrenje filtracijom

Povrinske vode, uklanjanje bakterija, obojenosti i mutnoe

Tehnoloki proces: koagulacija, flokulacija, taloenje, filtriranje

Koagulacija i flokulacija: proces taloenja materija koje se teko taloe

Taloenje: suspendovanih estica u obliku mulja

Filtracija: proputanje vode kroz zrnasti materijal

Voda za pie

Postupci obrade:

2. Deferizacija i demangacija

Proces uklanjanja gvoa i mangana

Daju bljutav ukus pijaoj vodi

Nepogodna za industriju

Najei metod: aeracija (rasprivanje vode, uvoenje kiseonika

3. Dezinfekcija

Dezinfekcija toplotom, hemijskim agensima, ultra-violetnim, gama ili X zracima ili ultrazvukom

Primeri potronje

100 l: tuiranje u trajanju od 5 min.

160-180 l: kupanje u kadi

6-10 l: umivanje

70-100 l: pranje vea

25-60 l: pranje posua

150-200 l: pranje auta

1000 l: jednoasovno zalivanje bate

95 l/24 h: kapljanje esme

Potrebe za vodom

Rastu duplo bre nego svetska populacija

Tri puta vea nego pre 50 godina

Redukovan bioloki svet, pomereni prirodni tokovi

Zagaene reke

Voda u industriji

1. Procesne vode: uestvuje ili se koristi u proizvodnji kao sirovina

Uslovi ispravnosti (tetnost za zdravlje)

2. Tehnoloke vode: u pojedinim fazama tehnolokog procesa

Za pranje postrojenja i sirovina kvalitet pijae vode

3. Kotlovska napojna voda: za napajanje parnih kotlova

Sme da sadri estice, bude tvrda

Podlee omekivanju

Voda u industriji - ifre

35ooo litara: za pravljenje jednog automobila

300-400 litara: za pravljenje 1kg eera

500 litara: za pravljenje 1kg papira

95% salate je voda

15000 litara: proizvodnja 1kg goveeg mesa

1000 litara: proizvodnja 1kg hleba

Otpadne vode

Vode koje sadre veliku koliinu neistoa (nakon upotrebe)

Obavezna obrada pre putanja u prirodne tokove

Preiavanje: uklanjanje suspendovanih, mehanikih, rastvorenih organiskih i delom neorganskih zagaivaa

Otpadne vode

Postupci preiavanja:

1. Mehaniki: odvoenje vode u basene radi taloenja suspendovane neistoe

2. Hemijski: taloenje ili neutralisanje zagaivaa pomou hemikalija

3. Bioloki: mikrobioloko razaranje zagaivaa dejstvom mikroorganizama i enzima

Otpadne vode - ifre

90% kopnenih voda sadri 148 pesticida

50% podzemnih voda sadri do 62 pesticida

Svakog dana umre 5000 dece i 5000 odraslih zbog bolesti prouzrokovanih vodom

Budunost vode

Do 2100. godine temperatura e porasti za 1.1do 6.4 u poreenju sa 1990. godinom

Padavine na polovima e se poveavati

Mediteranske zone e biti sune

Zemlje kao Banglade e biti

preplavljene zbog topljenja lednika

Do 2080. godine

tri puta vie ljudi e

biti edno

mat 5745

Documents