VISOKA TURISTIČKA ŠKOLASTRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

MENADŽMENT HOTELSKIH IRESTORANSKIH PREDUZEĆA

PRVI DEOMr Georgi GENOV predavač

qZa pripremu polaganja prvog kolokvijuma izpredmeta,, MENADŽMENT HOTELSKIH

PREDUZEĆA”studenti koriste :

- Prezentaciju- Predavanja- Vežbe

ŠŠta je to menadta je to menadžžment?ment?

• Menadžment je proces oblikovanja,usmeravanja i usklađivanja svih činiocaproizvodno - uslužnog programa u komepojedinci, radeći zajedno u preduzeću,efikasno ostvaruju odabrane ciljeve krozizvršavanje četri glavne funkcije:

• planiranja,• organizovanja,• vođenja i• kontrole.

Osnovna definicija hotelskogOsnovna definicija hotelskogpreduzepreduzeććaa

• Hotelsko preduzeće je pravno lice, koje obavljaugostiteljsko - hotelijersku delatnost na tržištu, radisticanja profita i realizacije vlastitih postavljenih ciljeva.

DEFINICIJA (DEFINISANJE) HOTELSKOGMENADŽMENTA

• Pod hotelskim menadžmentom se podrazumeva uopštenoupravljanje hotelskih preduzeća.

• Hotelski menadžment se bavi oblikovanjem, organizovanjem,vođenjem i razvojem jednog hotelskog preduzeća.

TRENDOVI KOJI ĆE POVEĆATI ILI SMANJITIPOTREBE ZA HOTELSKIM KAPACITETIMA

faktori koji uključuju rast slobodnog vremena,razvoj sopstvenog koncepta zadovoljstva,rast u neograničenom prihodu,trend prema manjih porodicama,promene u poslovnim putovanjima iširenje putovanja kao iskustva.Ekonomski i politički trendovi :

kao što je javna odgovornost, troškovi osiguranja, gradnja,vrednost evra u prekookeanskim zemljama, cene benzina,sigurnost od slučajne opasnosti tokom putovanja, izakonodavstvo.

RAZVOJ TRENDOVA KOD TRAŽNJE

Kada se posmatra strana tražnje mogu se zapazitiveoma različitI TRENDOVI.To su pre svega :

• Trend sve kraćih putovanja a, sve češćih putovanja,• Rastuči nivo očekivanja kod gosta• Smanjena želja za rizikom tokom putovanja• Ttrend za jeftinim putovanjem,• Povećana potreba za doživljajima tokom putovanja• Promene se dešavaju i u poslovnom turizmu posebno u

oblasti dnevnog i kongresnog turizma• Sve veća diferencijacija i individualizacija zahteva• Veliko turističko iskustvo

RAZVOJ TRENDOVA NA STRANI PONUDEJE PRE SVEGA OBELEŽEN KROZ :

• Preticanje ponude, ponuda se razvije i spremi pre negotražnja.

• Sa takozvanom ,,naprednom ,, koncentracijom sa većimfirmama,

• Težnja biznis - hotelijera ka "odmor"-hotelijerstvu gde sepokušava napraviti još jedan oslonac,

• Aktivnosti hotelskih kompanija u oblasti TAJM ŠERINGA,• Sve veće razdvajanje kapitala i menadžmenta.

OSNOVNA PODRUČJA PROMENA UPOSLOVNOJ ORIJENTACIJI HOTELSKIH I

RESTORANSKIH PREDUZEĆA

1.Orijentacija na međunarodno poslovanje

2.Prilagođavanje svih aktivnosti preduzeća zahtevima tražnje iupšte tržišnim tendencijama

1. Orijentacija na međunarodno poslovanje

• 1. Orijentacija na međunarodno poslovanje svojstvena jesvakom preduzeću u turizmu, bez obzira na njegovu veličinu ilipodručje aktivnosti. Bilo da je samo potencijalno ili pretvoreno ustvarne aktivnosti na tržištu, to svojstvo proizlazi iz definicijeturiste i turizma kao društveno - ekonomske pojave.Mera pretvaranja tog potencijala u efektivne akcije, odnosnoangažovanja u međunarodnom poslovanju, određena je presvega tržišnim tendencijama koje podstiču putovanja, a onda ibrojnim drugim eksternim, kao i internim faktorima.

2. Prilagođavanje svih aktivnosti preduzećazahtevima tražnje i upšte tržišnim

tendencijama podrazumeva:

- proširivanje asortimana usluga- unapređenje tehnologije u funkciji

poboljšanja kvaliteta usluga- uvođenje kompjuterske tehnologije- organizacione promene-horizontalno i vertikalno- znaćajno poboljšanje u domenu prodaje

HOTELSKA PREDUZEĆA U PROCESUGLOBALIZACIJE POSLOVANJA

Navedeni opšti pristup u literaturi o promenama u poslovnojorijentaciji preduzeća, vezan za faze njegovog prerastanja oddomaćeg ka globalnom i za poslovno ponašanje na tržištu,prvenstveno se odnosi na proizvodne, a zatim i na uslužnefirme. Kada je reč o uslužnom preduzeću, navode seodgovarajuće razlike u odnosu na proizvodno i najvećim delomprimenjuje isti prilaz tim fazama i poslovnom ponašanju.Međutim, kod hotelskih preduzeća, a i restoranskih, padelimično i putničkih agencija, neophodan je kompleksnijipristup ovim pitanjima. To posebno važi za hotelska preduzećai njihovu ulogu u procesu globalizacije, tj. internacionalizacijeposlovanja. Stoga je potrebno da se detaljnije razmotre ovapitanja i ukaže na sledeće:1.Internacionalizacija i globalizacija podrazumeva poslovneaktivnosti u drugim zemljama2.Tražnja na globalnom planu za uslugama i proizvodimahotelskih i restoranskih preduzeća

1.Poslovne aktivnosti u drugim zemljama

PRVO hotelska tražnja se kreće ka ponudi

DRUGO uključivanje turoperatora na tržištu tražnje

TREĆE udruživanje hotelskih i restoranskih preduzeća usaveze i udruženja po raznim osnovama

2.Tražnja na globalnom planu za uslugama iproizvodima hotelskih i restoranskih preduzeća

Globalno preduzeće nije ono koje ima samo prodaju, investicije iostale poslovne operacije u drugim zemljama - potrebna je iglobalna tražnja za njegovim produktima (proizvodima iliuslugama), globalna konkurencija i tržište uopšte. Otuda je teškonaći primer „čistog" globalnog preduzeća. Ali, zato sve veći brojpreduzeća ispoljava mnoge ili većinu odlika globalnog poslovanja.Tipičan primer takvih preduzeća u hotelijerstvu su međunarodnihotelski lanci. Najveći i najpoznatiji među njima su ilimultinacionalna (intemacionalna) ili u mnogirn elementima,globalna preduzeća, sa policentričnom i regiocentričnomorijentacijom, uz prisustvo i elemenata geocentrične (svetske)orijentacije. U svakom slučaju, međunarodni hotelski lanci suveoma intezivno uključeni u procese internacionalizacije iglobalizacije poslovanja tokom poslednjih tridesetak godina, saizrazitim težnjima da takvu tendenciju zadrže i u narednomperiodu. Istovremeno, oni su značajan faktor u pomenutomuključivanju manjih i uopšte domaćih (nacionalnih) hotelskihpreduzeća u međunarodno poslovanje i to putem odgovarajućiharanžmana, razvoja pojedinih marki u određenim zemljama iliregijama i na druge načine.

FAKTORI FORMIRANJA HOTELSKIHLANACA

• Nastanak i razvoj međunarodnih hotelskih lanaca bili suuslovljeni delovanjem brojnih faktora. Mada nisu delovalisimultano, ti faktori su ipak u neposrednoj vezi. Stoga jeteško oceniti koji su faktori imali najveći uticaj - njihovekombinacije razlikuju se u konkretnim slučajevima, tj. uformiranju konkretnih hotelskih lanaca međunarodnihrazmera. Ipak, oni mogu da se grupišu, kako bi seobuhvatili najvažniji. U tom cilju, najbolje je poći od samihlanaca: tada se svi faktori njihovog nastanka i daljegrazvoja mogu podeliti na dve osnovne grupe - vodećiračuna da među njima postoji neposredna veza - i to na:1.) Eksterne faktore i2.) Interne faktore

EKSTERNI FAKTORI FORMIRANJAMEĐUNARODNIH HOTELSKIH LANACA

Eksterni faktori obuhvataju opšte okolnostikoje su pogodovale nastanku i širenjumeđunarodnih hotelskih lanaca. Poredostalih, takve okolnosti koje su posebnouticale na pojavu ovog oblika hotelskihpreduzeća, bile su:

a.) ekspanzija tražnje za hotelskim uslugama u svetu i

b.) potreba da se ubrza razvoj u pojedinim regionima.

EKSTERNI FAKTORI

a.) Ekspanzija tražnje za hotelskim uslugama u svetu

1. Turistička putovanje

2. Poslovna putovanja

A.1.Najvažniji pokretački faktoritrurističkog putovanja:

- rast diskrecionog dohotka,- rast životnog standarda,- povećanje slobodnog vremena i- porast urbanizacije i motorizacije

A.2. Poslovna putovanja su zasnovanaviše strukturom ekonomskih aktivnosti

nego rastom društvenog proizvoda

• Prva faza - poslovna putovanja na lokalnom nivou• Druga faza - kompanije se okreću međunarodnom tržištu

(kongresi,simpozijumi savetovanja)• Treća faza - razgranatost kompanijskih jedinica i poslova u

međunarodnim okvirima.Marginalni porast poslovnih putovanja u odnosu na drugufazu uslovio je da se prilagodi hotelska industrija novimzahtevima poslovnih ljudi

- Izgradnjom posebnih apartmana- Formiranjem hotelskih klubova- Politikom cena

INTERNI FAKTORI FORMIRANJAMEĐUNARODNIH HOTELSKIH LANACA

Svako hotelsko preduzeće potencijalnopreferira za međunarodnim poslovanjem

• Opredeljeni su interesima konkretnog preduzeća• Interni faktori opredeljuju početak međunarodnog

poslovanja i uveka su rezultat strategijskog pristupa kojimora da obuhvata tržišne (marketing / potrošač) iorganizacione aspekte

• Kvalitet usluga

• Efikasnost

DEFINICIJA HOTELSKIH LANCA

• To su hoteli nacionalnih ili internacionalnih hotelskihdruštava odnosno konpanija, njihove pravne forme surazličite kao i forme upravljanja ali zato imaju jednujedinstvenu koncepciju sve u smislu sleđenja jednemarke (brenda).

PREDNOST LANAC - HOTELIJERSTVA:

• Razmišljanje da je ekonomski interes je primaran imaprednost.

• Poslovni rizik može se raspodeliti u lancu.• Zbog veličine preduzeća postoje mnogobrojne prednosti

racionalizacije u odnosu na individualne hotele.Standardizacija kvaliteta usluga je lakše izvodljiva negokod individualnih hotela. Samim tim je i produktivnost boljašto naravno dovodi finansijsku prednost.

• HOTELI iz lanca imaju na raspolaganju stepenovanimenadžment (Top-, Middle-Lower-management), koji je ustanju da preraspodelom rešava menadžmentske zadatke.

NEGATIVNE POJAVE KOD HOTELSKIHLANACA :

• Kruta hijerarhija može izazvati poteškoće,• Gubitak na individualnosti povezan sa nedostatkom lične

atmosfere u hotelu,• Opasnost negativnog transfera imidža između hotela

jednog lanca.

RAZVIJENOST I VRSTE MEĐUNARODNIHHOTELSKIH LANACA

• Dobrovoljni lanci/udruženja• Korporativni lanci• Upravljačke kompanije( kompanije za menadžment)

DOBROVOLJNI HOTELSKI LANCI

• Ova grupa hotelskih preduzeća najčešće zasniva svojuaktivnost na pružanju usluga globalnog marketinga irezervacija nezavisnim hotelima i korporativnim lancima,naročito onima nacionalnog karaktera. Alternativni ičesto upotrebljavani naziv im je „konzorcijumi". U osnovise radi o dobrovoljnom udruživanju grupe nezavisnihhotela ili nacionalnih lanaca koji traže međunarodnuklijentelu i uključuju se kroz navedene aktivnosti u proceseglobalizacije hotelskog poslovanja.

KORPORATIVNI HOTELSKI LANCI

• Korporativni lanci se idetifikuju po jakoj marki (markama)hotela - kvalitet, cena,način pružanja usluga)

• Markom ili markama mogu da upravljaju sami ili angažujukompanije za menadžment

• Najveći korporativni lanci razvijaju više marki

Osnovne aktivnost dobrovoljnihhotelskih lanaca

1.Prodaja i rezervacioni sistem2.Oglašavanje i ostale promotivne aktivnosti3.Saradnja sa aviokompanijama i turoperatorima4.Ostale usluge dobrovoljnih lanacaSavetodavne,poboljšanje standarda,pomoću podizanju

kategorije hotela,pomoć u obuci,

KOMPANIJE ZA MENADŽMENT

• Visokostručne kompanije koje upravljaju različitimmarkama hotela korporativnih lanaca ili njihovimdelovima, (često datim u franšizu), zatim svojimmarkama, kao i nezavisnim hotelima (hotelima vanlanaca) koji nemaju sopstvenu marku.

• Dobar broj ovih kompanija ima akcijski kapital (equity) uhotelima (drugih preduzeća) kojima upravljaju.

OSNOVNI NAČIN DOSADAŠNJEG RASTA IRAZVOJA MEĐUNARODNIH HOTELSKIH

LANACA

• Oblici i metodi rasta međunarodnih hotelskih lanaca ne razlikujuse od uobičajenih za transnacionalne korporacije. Korišćena sudva osnovna načina:

• direktno investiranje kroz formu izgradnje novih objekata,uključujući i zajednička ulaganja sa domicilnim partnerima, kaoi kroz akvizicije i

• ugovorni i drugi aranžmani kojima se obezbeđuje kontrolaposlovnih operacija i plasman u drugim zemljama, a među kojespadaju pre svega franšizing i ugovor o upravljanju(menadžmentu), a zatim i drugi oblici sa konzorcijumima,odnosno dobrovoljnim lancima kao najpoznatijim primerom.

Svi ovi oblici pomenuti su u opisu aktivnosti korporativnih idobrovoljnih lanaca i kompanija za menadžment. Navedenapodela na dva osnovna načina rasta zasnovana je nakombinovanju više kriterijuma koji inače služe za ocenu oblikaposlovanja preduzeća na međunarodnom tržištu.

FRANŠIZING

Franšizom primalac franšize franšizant,samostalni trgovac ilipreduzetnik, priznaje davaocu franšize franšizeru direktnu iliinirektnu naknadu prava da određene proizvode i ili uslugeplasira korišćenjem imidža,imena,zaštitnog znaka,opremeobeležja,simbola ili drugih zaštitnih prava franšizera,kao injegovih tehničkih i proizvodnih iskustva,vodeći računa osisistemu organizacije i marketinga koje je franšizer razvio,pričemu franšizer s jedne strane garantuje franšizantu pomoć isavet,s druge strane kontroliše održavanje svoje poslovnekoncepcije i njeno sprovođenje putem instrukcija.

Vrste franšizinga• Franšizing poslovnog formata Celokupan poslovni odnos između davaoca i primaoca

franšize:priizvod-usluga,marku, strategiju marketinga,kontrolukvaliteta

• Investicioni franšizingNadoknada koju primaoci franšize plaćaju paušalno ili po sobi

za ulazak u sistem franšizera- troškove investicija-inicijalnu osnovnu cenu franšize (troškovi

izrade feasilibity study izvodljivosti franšizinga)- troškovi operacije nadoknade za rezervacije oglašavanje

Franšizing kao strategija razvoja

• Franšiza se hotelskim lancima nudi kao strategijasprovođenja politike brenda gde nema investicija u sopstvenihotel već se nudi kompletan paket usluga.

• Hotelski lanci koriste franšizu da bi osigurali dugoročnuekspanziju.

• Kod FRANŠIZE radi se o VERTIKALNOJ kooperativnojformi, gde davalac franšize (hotelski lanac) i korisnik franšize(vršilac dužnosti) sklapaju ugovor kojim su regulisani odnosi(prava i zaduženja) za obe strane. U centru pažnje franšize jetakozvani PROIZVODNI PROGRAM u koji su uključeni idavalac i korisnik franšize.

· sprovođenje i pomaganje poslovnig plana, izgradnja i sređivanje,· snabdevanje sa robom, opremanje ili upućivanje na dobavljače sa

odgovarajućim uslovima· poslovni Know How (kontrola, računosvodstvo, analiza mesta,

ispitivanje tržišta, odnosi sa javnošću, reklama, proces prodaje,personal, planiranje i školovanje),

· ustupanje sistema sa njegovim "upustvima za korišćenje"(poslovna knjiga),

· dozvola i obaveza za korišćenje obeležja proizvoda ,firme ibrenda,

· razvoj markentiškog koncepta,· motivacija korisnika franšize.

Obaveze davaoca franšize

· pripravne nekretnine ili kapital,· pripravan personal,· poslovna inicijativa i lični angažman kod upravljanja

hotelom,· preuzimanje rizika i obavezan promet,· preuzimanje i plaćanje radnog paketa zaključno sa

opremanjem hotela,· obaveza održavanja kvalitativnih standarda,· plaćanje obaveza,· periodično izveštavanje,pravljenje poslovnog

preseka.

Obave korisnika franšize

AKVIZICIJE• Pod akvizicijom se podrazumevaju svi oblici sticanja, tj.

povezivanja (spajanja) i preuzimanja. preduzeća umeđunarodnom hotelskom poslovanju. Kako je reč okupoprodajnoj osnovi, ovaj oblik rasta i razvojameđunarodnih hotelskih Ianaca (zajednička ulaganja),može da se označi kao oblik direktnog investiranja uinostranstvu.

• Prvi između avio kompanija i međunarodni hotelskih lanaca• Drugi,između preduzeća iz ostalih privrednih delatnosti i

hotelskih lanaca• Treći,između međunarodnih hotelskih lanaca međusobno

ZAJEDNIČKA ULAGANJA

• Ovaj oblik direktnog investiranja takođe je često korišćen u ekspanzijimeđunarodnih hotelskih lanaca, pre svega na nova i perspektivna područja,sa osnovnim ciljem da se poveća učešće na globalnom tržištu i steknukonkurentske prednosti u tim relacijama. Polazište je u pogodnostimazajedničkog ulaganja za međunarodno hotelsko preduzeće i njegovogdomicilnog partnera. Na bazi prethodno obostrano definisanih ciljeva, tepogodnosti ukratko mogu da se svedu na kombinovanje karakteristika obefirme kako bi se rasporedila tri osnovna elementa: ulaganja, rizik i koristi.

Međunarodni hotelski lanci koristili su razne varijante zajedničkih ulaganja,najčešće diktirane zakonskim i drugim uslovima u konkretnoj zemlji. Umnogim zemljama su zajednička ulaganja jedini legalni oblik direktnog(stranog) investiranja. Varijante su, zavisno od toga, išle od klasičnihugovornih formi do složenijih oblika sa uključivanjem ugovora o franšizingu,menadžmentu i sl., osnivanjem za-jedničkih preduzeća koja će biti nosiociovih ulaganja i kroz druge oblike.

FORMIRANJE HOTELSKIH KLUBOVA IOSTALI OBLICI PRILAGOĐAVANJAOBJEKTA I USLUGA PREDUZEĆA

• Najvažniji trendovi koji su u ponudi hotelskih preduzeća moguda se grupišu u pogledu namene i sadržaja i veličineobjekata. Obe grupe istovremeno su protkane odgovarajućimpromenama kvaliteta usluga, odnosno njegovom poboljšanju iprilagođavanju vrsti ho-telskog objekta.

(a) Namena i sadržaj objekata.-Ova grupa je složena i može dalje da se deli na odgovarajuće podgrupe. Onaje u osnovi vezana za nastojanja hotelskih preduzeća da adekvatno odgovorezahtevima relevantnih segmenata tražnje, ali i da kroz aktivan i kreativanodnos utiču na stvaranje novih proizvoda (usluga) koje će potrošači prihvatiti.Najvažnije promene u ovom pogledu su:

1. Formiranje i razvoj hotelskih klubova.- Koncept odmora uz more, pesak isunce dobrim delom je prevaziđen pravom lepezom novih zahteva turističketražnje koji su masovnije počeli da se ispoljavaju krajem početkom 80-ihgodina, pre svega u Evropi. Više faktora uslovilo je takvo ponašanje tražnje, ahotelska preduzeća reagovala su, između ostalog, razvijanjem nove ponude ilinovih sadržaja u postojećim objektima. Napuštanje pomenutog konceptaodmora nepovoljno se odrazilo pre sbega baš na hotelsko poslovanje, jer se iono sa klasičnom ponudom do tada uklapalo u takav koncept. „Pobuna" protivklasične pansionske usluge u hotelu vodila je ka zahtevima da se obezbedimaksimalna dnevna sloboda u ak-tivnostima gostiju i uvažavaju njihovi sveraznovrsniji i sve dinamičniji zahtevi. To je vodilo nizu novih smeštajnih oblika:turističkih naselja, kamping smeštaja, timesharing-a, zatim smeštaja vezanogza nautički turizam i raznih drugih.. Resort objekti i centri, Hoteli namenjeniodržavanju raznih skupova (konvencija).- Luksuzni i jeftini (budget) hoteli.-U takvim uslovima nastao je i koncept hotelskog kluba, čiji je začetnik bio ClubMediterranee, danas veliki francuski korporativni lanac i istovremeno, velikiorganizator putovanja.

(b) Veličina objekata.-• Svi do sada navedeni i izračunati podaci pokazuju da u

svetskom hotelijerstvu preovlađuju manji objekti, a dasu mnogi od njih tzv. familijarnog (porodičnog) tipa sasamo nekoliko soba. Manjim hotelima operišu i neki odnajvećih korporativnih lanaca (Best Western, Forte Plc),tnnogi drugi korporativni lanci, kao i najveći broj vodećihkompanija za menadžment i dobrovoljnih lanaca.

VREMENSKI ZAKUP (TIMESHARING) IOSTALI OBLICI IZNAJMLJENOG SMEŠTAJA

• Koncept timesharinga i uopšte, iznajmljivanja stambenihjedinica (kuća, stanova, apartmana) za provođenje odmora,nastao je kao rezultat prilagođavanja ponude onim zahtevimaturističke tražnje koji su je udaljavali od klasičnog itradicionalnog boravka pansionskog tipa. Po dimenzijama kojeje ubrzo dobio, timesharing se može nazvati pokretom, isto kaoi (svojevremeno) naturizam i drugi oblici ispoljavanja zahtevatražnje za što većom slobodom u izboru načina i organizacijeprovođenja odmora i slobodnog vremena uopšte.

• Holloway, jedan od najpoznatijih autora iz oblasti poslovanja uturizmu, određuje timesharing kao šemu po kojoj se jedanapartman ili kuća prodaje nekolicini suvlasnika od kojih svakitom kupovinom stiče pravo korišćenja smeštaja za određeniperiod u toku godine - od jedne do nekoliko nedelja - s tim dase ukupan period precizira ugovorom i može biti 5,10, 20, 30 iliviše godina.

• Osnovna cena smeštaja zavisi od dužine vremena (brojagodina) na koji je kupljen, ali i od doba godine, tako da jenedelja dana npr. u julu ili avgustu znatno skuplja nego udrugim mesecima. U zimskim turističkim centrima cena jenaravno najviša u odgovarajućim zimskimmesecima.Kupovinom vremenskih deonica - jedne ili višenedelja za određeni broj godina - najčešće se stiče vlasništvo,odnosno suvlasništvo nad odgovarajućim smeštajem. U tomslučaju se upravljanje takvim objektima vrši kroz neku odakcionarskih formi. Međutim, postoji i varijanta timesharing-a pokojoj kupac samo zakupljuje smeštaj, odnosno stiče pravonjegovog korišćenja na opisani naćin. Upravljanje je tada unadležnosti investitora kao vlasnika objekta, koji to najčešćeprenosi na neku kompaniju za menadžment. Obe osnovnevarijante timesharing-a - vlasnička ili sa klasičnim zakupom -imaju u praksi više podvarijanti.

NAJVAŽNIJI FAKTORI TRAŽNJE ZAUSLUGAMA RESTORANSKIH PREDUZEĆA

1. Razvoj međunarodnog i domaćeg turizma2. Način provođenje vremena i organizaciji ishrane pri boravku u

nekoj destinaciji3. Razvoj saobraćaja4. Stil života

OSNOVNI ELEMENTI KONCEPTARESTORANSKOG POSLOVANJA

Elementi koji čine koncept poslovanja svakogrestorana:

• Meni• Strategija proizvodnje (pripremanja) hrane• Usluga• Cene• Enterijer i ambijent - dizajn

HOTELASKA PREDUZEĆA I POSLOVNOPOVEZIVANJE - PARTNERSTVO

• Poslovno povezivanje - partnerstvo od saradnje dospajanja dva ili veše preduzeća

• Ne gubljenje poslovne samostalnosti

TEORIJSKI PRISTUPI POSLOVNOMPOVEZIVANJU PREDUZEĆA U TURIZMU

• HORIZANTAlNO POVEZIVANJE

• VERTIKALNO POVEZIVANJE

• KONGLOMERATSKO POVEZIVANJE

HORIZONTALNO POVEZIVANJE HOTELSKIHPREDUZEĆA

POVEZIVANJE NA NIVOU HOTELSKEINDUSTRIJE

• Kako je rečeno, povezivanje hotelskih preduzeća na ovajnačin može da se javi u nekoliko oblika. Pre svega, možedoći do spajanja ili preuzimanja, odnosno akvizicije međuhotelskim preduzećima koja imaju konkurentske proizvode,tj. uslužne programe (pakete). Već su navedeni primeritakvog povezivanja među naj-većim međunarodnimhotelskim lancima, koji su tim putem ostvarivali svoj rast irazvoj.

VERTIKALNO POVEZIVANJE

Komplementarnost turističke ponude, potencirana zahtevima tražnje zajedinstvenom i celovitom uslugom, stvara širok prostor za vertikalnopovezivanje hotelskih sa ostalim preduzećima u cilju obezbeđenja upravotakve usluge ili za vertikalno integrisanje hotelskih sa drugim poslovima ujednom preduzeću. Ekonomski racio tome pridodaje pomenute modalitete- unapred i unazad. Moguća je i kombinacija oba modaliteta u jednompreduzeću, pri čemu je ono onda primer za potpunu vertikalnu integraciju.Zavisno od širine delatnosti koje zahvata takvo preduzeće, u praksi ga jeponekad teško razgraničiti od konglomerata, tim pre što za tako nešto nepostoje metodološki ili neki drugi praktični postupci, već samo teorijskaodređenja.

a.) Unapred:-povezivanje hotelskih i saobraćajnih preduzeća-povezivanje hotelskih i turoperatorskih,agencijskih i drugih

poslova u turizmub.) Unazad - povezivanje hotelskih preduzeća sa dobavljačimac.) Potpuno - povezivanje hotelskih preduzeća unapred i

unazad

KONGLOMERATI

Konglomerati su preduzeća koja svoj rast ostvarujudiversifikovanjem, tj. razgraničavanjem proizvodnog(uslužnog) programa tako da se tehnologije i proizvodi(usluge), pa prema tome i njihovi kanali prodaje i tržišta,međusobno bitno razlikuju i najčešće nemaju nikakvihdodirnih tačaka.

• U jednom preduzeću objedinjen je širok spektar poslova, ali jenjihova povezanost praktično samo u tome što se nalaze ,,podistim krovom". Proizvodi i usluge takvih preduzeća pripadajurazličitim privrednim oblastima, delatnostima ili granama.Upravo to, kao i veoma nizak stepen međusobne povezanostiposlova, razlikuje konglomerate od preduzeća koja svoj rastzasnivaju na vertikalnoj ili koncentričnoj diversifikaciji.

Izvori:Čačić,K.,POSLOVANJE HOTELSKIH PREDUZEĆA,Čigoja štampa,Beogra,1995.S,MEDLIK&H.INGRAM,HOTELSKO POSLOVANE,Prevod,Golden marketing,Zagreb.2002.- Predavanja- Internetwww.ih-ra.comwww.hotres.orgwww.unwto.orgwww.horest.rs