Материјалне грешке у уџбенику за ТИО, VII разред, Издавачке куће Клет, аутори Алекса Вучићевић и Ненад Стаменковић

7. страна, последњи пасус: „Научник Никола Тесла је био највише заслужан за употребу наизменичне електричне енергије .“ Треба да стоји струје, не постоји наизменична енергија.

9. страна, 2. пасус: „Разлика између машине и механизма је у томе што машине трансформишу енергију да би радиле,…“ Ово важи само за погонске машине .

10. страна, подсетник: „Први извори енергије које је човек користио били су ватра и вода.“ Ватра је брз и самоодржив облик оксидације који прати ослобађање топлоте и светлости. За настанак ватре су потребна три основна елемента: гориво, топлота и кисеоник. Према томе, први извор енергије које је човек користио није ватра, него гориво, пре свега, биомаса – дрво, суви делови разних биљака итд. Вода, сама по себи није извор енергије ако се не креће или није у акумулацији у већим количинама, па према томе није довољно рећи само вода, него се мора објаснити шта је хидроенергија.

10. страна, подсетник: „Како би повећао снагу, човек је почео да користи просте алатке (треба алате): клин, полугу, стрму раван, точак, ваљак.“ Реченица се коси са многим физичким законима. Употребом неких простих алата могуће је употребити мању силу потребну за савладавање силе терета (полуга, стрма раван, клин) или смањити силу потребну за померање тела смањењем силе трења између тела и подлоге (точак, ваљак, кугла).

10. страна, подсетник: „Парне машине трансформишу потенцијалну топлотну енергију водене паре у механички рад.“ Не постоји потенцијална топлотна енергија, него су то два различита облика енергије.

10. страна, подсетник: „Машина је скуп механизама и машинских делова, повезаних у једну целину, који извршава механички рад.“ Недовољно прецизна дефиниција. У већини случајева, поред механизама и машинских делова, модерне машине у свом склопу имају електричне и електронске делове и не морају да извршавају само механички рад.

10. страна, провера знања, 7. налог: „Наведите занимања радника који се баве машинском индустријом.“ Требало би да стоји: баве пословима у машинској индустрији.). Уџбеник је намењен за индивидуално учење – читање, те је обраћање ученицима у множини погрешно.

47. страна, последњи пасус: „Ливено гвожђе је најраспрострањенији машински материјал, а разликујемо: бело ливено гвожђе, сиво ливено гвожђе, темперовани лив и модуларни лив.“

Ливено гвожђе није најраспрострањенији машински материјал, него је то челик. Ливено гвожђе је други назив за сиво сирово гвожђе, које се добија из високих пећи, и има 2,5 – 4% угљеника и других примеса и користи се у ливницама за израду одливака. Сирово гвожђе које се добија из високих пећи се дели на бело сирово гвожђе и сиво сирово гвожђе. Подела која је наведена у Клетовом уџбенику није добро формулисана.

48. страна, први пасус: „У обојене метале спадају: бакар, месинг, бронза, олово, цинк, калај, алуминијум, титанијум и други.“ Месинг и бронза нису метали него легуре, што је у наставку текста и сам аутор потврдио.

51. страна, први пасус: “Композити су мешавине два или више материјала.“ Нису мешавине јер се материјали не мешају, него се на различите начине комбинују без мешања.

52. страна, трећи пасус: „Керамички материјали…добри су изолатори електричне енергије, ...“ Нису изолатори електричне енергије, него електричне струје - енергија се не може изоловати. У истом пасусу, на крају, аутор користи израз да је керамика изолатор електричне струје. На самом дну исте странице у одељку Непознате речи аутор поново користи израз изолатор електричне енергије. (Гађање изразима за исти појам.)

53. страна, први пасус: „Горива су материје које сагоревањем ослобађају велике количине топлоте. На тај начин се топлотна енергија претвара у механички рад или у електричну енергију.“ Овде непотребна и потпуно погрешна реченица. Топлотна енергија се не може непосредно претворити у механички рад а још мање у електричну енергију. За претварање топлотне енергије у механички рад користе се топлотни мотори, што би морало бити наглашено, а за претварање у електричну енергију користе се, поред топлотних мотора, и генератори, што би такође морало бити наглашено, јер овако реченица нема никаквог смисла.

53. страна, одељак Непознате речи: „сагоревање – процес трансформације хемијске енергије горива у топлотну енергију, у присуству кисеоника.“ Сагоревање, горење или изгарање је пре свега хемијски, а не енергетски процес, код којег долази до оксидације горивих састојака неког горива при чему се ослобађа топлота због промене хемијских састојака.

67. страна, сл.6.4: слика је потписана Пробојац, а на њој је приказан тачкаш, види се да је врх зашиљен.

67. страна, реченица: “Поред секача као ручни алат доста се користи пробојац (сл.6.4) који пробија рупе на танком лиму.“ овде је непотребна јер пробијање спада у технологије обраде без скидања струготине, а у овом делу је реч о ручној обради метала са скидањем струготине.

69. страна, наслов: “Машинска обрада метала“ није потпун јер се у ствари односи на машинску обраду метала скидањем струготине (постоји машинска обрада метала без скидања струготине).

70. страна, сл. 6.10. У потпису слике не стоји да ли је приказан принцип обраде метала рендисањем краткоходним или дугоходним рендисаљкама. Без обзира на то и за један и за други наведени принцип на слици нису приказана сва главна и помоћна кретања алата, односно материјала црвеним стрелицама. Слика није усклађена са текстом.

74. страна, први пасус: “Ваљање је поступак обликовања метала без скидања струготине при чему материјал пролази кроз два ваљка која се окрећу у супротним правцима…“ Реченица треба да гласи: Ваљање је поступак обликовања метала без скидања струготине при чему материјал пролази између два ваљка која се окрећу у супротним смеровима…). У наставку пише: „…Ваљањем се могу производити лимови, цеви, разне врсте кутијастих производа, траке, жице и др.“ Кутијасти производи се могу израђивати извлачењем лима, а никако ваљањем. Жица се такође производи извлачењем. Нисам сигуран да се профилисаним ваљцима може производити жица пречника мањег од 5 мм.

75. страна, сл.6.25 има више грешака: слика не приказује принцип пробијања, него извлачења, мада ни то не би био тачан приказ. Уместо нож треба да стоји, пробијач, а на слици десно у положају пробијача, материјал би већ требало да буде одвојен. Потпис слике је такође погрешан, јер треба да стоји: Принцип пробијања.

77. страна, први пасус: „У раздвојиве везе метала спадају веза завртња и навртке и веза уз помоћ закивака.“ У овој реченици су присутне једна правописна и једна материјална грешка. Уместо веза завртња и навртке требало је да стоји веза завртњем и навртком. Веза уз помоћ закивака није раздвојива него нераздвојива веза, што је и сам аутор у следећој тематској области написао, односно сам себе негирао. Ова материјална грешка само потврђује да „стручна“ комисија за преглед уџбеника вероватно уопште није ни читала овај уџбеник. Грешка је толико очигледна да ће је и сами ученици сигурно приметити. Приликом избора аутора, рецензената, чланова стручне комисије за преглед уџбеника и осталих персона у овом ланцу, као и њиховим компетенцијама, за овај уџбеник се очигледно није водило рачуна.

86. страна, 4. пасус: „…У претходној области сте научили да су основни делови закивка тело у облику ваљка (стабло) и глава…“У претходној области о томе није било ни слова. „У претходном поглављу сте се упознали детаљније са заваривањем, лемљењем и лепљењем“. У претходној области о лепљењу нема ни слова.

86. и 87. страна, слике 7.11. и 7.16. На слици лево је дат назив укопана, а на слици десно упуштена глава, и то за један исти облик главе.

88. страна, наслов: „Елементи за пренос снаге и кретања“ је погрешан јер се не преноси кретање са једног елемента на други (у овим случајевима обртних

елемената), него се преноси сила са једног тела на друго (у овим случајевима момент силе, јер се ради о обртним елементима) која изазива кретање другог (гоњеног) елемента. Према томе у наслову, а и у наставку текста, треба да стоји „Елементи за пренос снаге и обртног момента“. Узрочник кретања неког тела је сила која делује на то тело. Код преносника снаге и обртног момента се сила преноси с једног на друго тело непосредним додиром, мада сила може да делује на тело и без непосредног додира (гравитационим, електричним и магнетним пољем), али код механичких преносника то није случај. (Физика за 6. и 7. разред основне школе)

Пошто је и сам аутор због недовољног знања о физичким законима био у дилеми који израз да употреби, на 90. страни у првом пасусу је написао: „Зупчаници и зупчасти преносници служе за пренос снаге и кретања…“, а већ у следећем пасусу је написао: „Ланчаници (треба: ланчани преносници, јер ланчаници без ланца не могу служити за пренос снаге и обртног момента) служе за пренос снаге и обртног момента…“

91. страна, први пасус: „Осовине… служе као носачи обртних машинских делова као што су точкови, добоши, зупчаници, каишници итд. Оптерећени (треба: Оптерећене) су само на савијање и не преносе обртни момент – снагу.“ Основна грешка је што је аутор уврстио осовине у елементе за пренос снаге и обртног момента (по аутору понекад и „кретања“) јер и сам у другој реченици каже да осовине не преносе обртни момент – снагу, те према томе, ту им није место. Трећа грешка је што је написао „обртни момент – снагу“. Како је написано, снага је синоним обртном моменту, а то није тачно, јер су то потпуно различите физичке величине.

92. страна, 2. Пасус: „Лежишта су ослонци осовина и вратила у којима се рукавци могу окретати.“ Реченица сама по себи говори да и лежиштима није место међу елементима за пренос снаге и обртног момента, јер им то и није улога.

93. страна, први пасус: „Кочнице…“ Кочнице се не могу сврстати у елементе за пренос снаге и обртног момента јер им то није улога, него да коче, заустављају или смањују број обртаја обртним елементима који чак не морају бити елементи за пренос снаге и обртног момента – пример: кочнице точкова камионске приколице.

95. страна, наслов и текст: Аутор је алатне машине именовао као радне машине јер у наставку текста пише о алатним машинама које се користе у машинској индустрији. Недостаје поднаслов: „Алатне машине“. Овако написаним текстом није јасно шта тачно подразумева под радним машинама, да ли само машине које се користе у машинској индустрији, или и у грађевинарству, пољопривреди, транспорту итд, како је у првом пасусу и набројао.

96. страна, 2. пасус: „Стругови су машине на којима се помоћу стругарских ножева обрађују углавном ротациони (ваљкасти) делови, као што су осовине, вратила, навртке, ременице, вијци, рупе и отвори.“ Основна намена стругова није израда навртки и вијака који после израде, а навртка и пре и после израде, нису ваљкастог облика. Рупе и отвори не могу бити делови ваљкастог облика, него се на струговима могу израђивати рупе и отвори на предметима обраде, као и израда навоја.

97. страна, Провера знања: „Како се разврставају стругови према обиму производње?“ Врло чудно питање које уопште нема упориште у тексту о струговима јер о томе аутор није писао.

98. страна. Аутор при објашњењу бицикла спомиње ланчасти преносник, а при објашњењу мотоцикла, ланчани преносник. Требало би да се определи за један од та два израза јер имају исто значење.

99. страна, 3. пасус: „Хибридни мотори користе два или више извора енергије, најчешће електромотор и мотор са унутрашњим сагоревањем (СУС).“ Ови мотори користе само један извор енергије и то деривате нафте – бензин или дизел гориво, а користе две врсте мотора: електромотор и мотор СУС.

99. страна последњи пасус: „Спојнице (квачило) служи за спајање и одвајање мењача и главног преносника.“ Уместо Спојнице (квачило), треба да стоји Фрикциона спојница (квачило). Квачило не служи за спајање и одвајање мењача и „главног преносника“, него погонског мотора СУС и мењача. Иначе ми уопште није јасно шта аутор сматра главним преносником, али судећи по тексту у наставку, највероватније је мислио на зглобно (карданско) вратило које спаја мењач и диференцијал код друмских возила са задњом вучом. Никад нисам до сада чуо да неко карданско вратило назива главним преносником. Иначе, када би редослед склопова био како их аутор овде набраја, на моторном возилу не би могло употребити мењач. Тотално незнање аутора, „рецензената“ и „стручне комисије“.

Слике елемената трансмисије на дну исте стране су толико мале да се на њима скоро ништа не може јасно видети.

100. страна, одељак: За оне који желе да знају више: „Први аутомобил направљен је крајем XVIII века, а конструктори су били Шкот Џемс Ват и Француз Николас Жозеф.“ Први аутомобил на парни погон направио је Николас Џозеф Кињо 1769. године. Џемс Ват није учествовао у конструисању овог аутомобила.

100. страна, 4. пасус са сликама

Овде има више грешака. Прво, ни један од набројаних елемената, како су наведени не служи директно за „стартовање возила“ (није возила, него мотора СУС, за чије стартовање се користи уређај за стартовање а он се састоји из акумулатора, стартера (анласера), контакт браве и проводника). Друго, акумулатор не може акумулирати електричну струју, јер се електрична струја не може акумулирати, него електричну енергију (опет незнање физике). Треће, није ми јасно шта подразумева под „путни рачунар“ – први пут чујем, а и за CD-радио, такође. На сликама су акумулатор и шема стартера, а потписане су са Акумулатор и алтернатор.

112. страна, 3. пасус: „Постоје три основна извора енергије: необновљиви, обновљиви и алтернативни.“ Сви извори енергије се могу поделити на обновљиве и необновљиве, или на конвенционалне и неконвенционалне. Тврдити да постоје три основна извора енергије је потпуно погрешно и то посебно са овим набрајањем како је наведено, јер сви алтернативни извоти енергије (како их неки називају) су обновљиви извори енергије.

112. страна, 3. пасус: „Енергија се јавља у неколико облика: потенцијална (мировање), кинетичка (кретање), механичка, електрична, електромагнетна, топлотна.“

Тумачење облика енергије је врло сложено и постоји неколико начина тумачења појавних облика енергије. Пошто то превазилази могућности целовитог схватања узраста ученика основне школе, прибегава се упрошћеном тумачењу појавних облика енергије. У реченици која је цитирана из Клетовог уџбеника има и вишка и мањка облика енергије. Појам мировања (тела) није везан за потенцијалну енергију, него се овај облик енергије у физици тумачи као последица положаја који објекат има у односу на друге објекте. Кинетичка енергија је последица кретања тела. Ако се помињу кинетичка и потенцијална енергија онда не треба помињати механичку енергију јер то није посебан облик енергије у односу на кинетичку и потенцијалну, него је механичка енергија у неку руку њихов збир, мада и то није потпуно прихватљиво и због тога је правилније говорити о механичком раду, под условом да на тело делује сила и да се тело креће под дејством те силе. Ако је поменута електромагнетна енергија, онда не треба издвајати топлотну енергију јер су топлота и видљива светлост део електромагнетског спектра. Ученик седмог разреда не може разумети електромагнетски спектар и због тога је боље издвојити топлотну и светлосну енергију јер се топлота и светлост могу осетити нашим чулима те је ученицима тог узраста лакше препознати та два облика енергије. У ауторовом набрајању недостају хемијска и нуклеарна енергија, као облици енергије.

116. страна, наслов: „Топлотне машине“ Наслов треба да гласи: Топлотни мотори, јер је појам машине шири од појма мотори и никако се овде не може употребити.

116. страна, први пасус: „Топлотне машине су мотори који топлоту добијену хемијским процесом сагоревања горива претварају у механички рад.“ Реченица треба да гласи: Топлотни мотори су машине које топлотну енергију претварају у механички рад.

116. страна, други пасус: „Мотори са спољашњим сагоревањем су врста мотора код којих се топлотна енергија ствара сагоревањем у посебном уређају (парни котао или грејач ваздуха).“ Реченица треба да гласи: Мотори са спољашњим сагоревањем су врста топлотних мотора код којих се хемијска енергија акумулирана у горивима трансформише (претвара) у топлотну енергију у парном котлу који је смештен ван мотора. Енергија се не може ни створити ни изгубити, него се само претвара из једног облика у други – закон о одржању енергије. Није ми јасно шта је аутор подразумевао под појмом грејач ваздуха. Требало је објаснити тај појам, можда би било јасније. Оно што је аутор пропустио да нагласи је, да се, поред парних котлова за покретање парних турбина данас далеко више користе нуклеарни реактори који нуклеарну енергију претварају у топлотну енергију. Пошто на 112. страни аутор није ни поменуо нуклеарну енергију као облик енергије, можда и не зна да овај вид енергије постоји.

У наставку текста аутор наводи: „Ови мотори користе неки флуид, на пример водену пару којој се предаје топлотна енергија и тиме се повећава потенцијална енергија израђена притиском и температуром.“ Топлотни мотори ССС не користе било који други флуид осим воде, односно водене паре за свој рад. Потенцијална енергија не може бити израђена притиском и температуром. Можда је у питању словна грешка, па је требало да пише - изражена, мада је бољи израз - условљена.

116. страна, слика 9.8 је шематски приказ само једног дела парне машине, при томе врло нејасан, са неназначеним главним деловима и уопште није у функцији текста.

У превеликом настојању аутора овог, а и осталих Клетових уџбеника за ТИО, да садржаје у уџбенику сведу на најмању могућу меру и на тај начин „растерете“ ученике са „непотребним“ детаљима, врло често су остали недоречени и на тај начин само створили погрешно поимање о одређеном садржају који су хтели и требали на јасан и недвосмислен начин да презентују и објасне. За парне машине је то, можда, најкарактеристичније, мада се то прожима кроз цео уџбеник, односно, уџбенике осталих разреда које још нисам детаљно прегледао.

116. страна, слика 9.9. Слика је потписана са „Парна турбина“, а на слици је, као и у Заводовом уџбенику, приказан само ротор парне турбине, без статора.

117. страна, први пасус: „Мотори са унутрашњим сагоревањем су једно од важнијих открића нашег времена.“ До сада нисам помињао правописне грешке, а приметио сам да их у уџбенику има много. По новом правопису српског језика наведена реченица би требало да гласи: „Мотори с унутрашњим сагоревањем јесу једно од важнијих открића нашег времена.“ Лектор није добро, или није уопште, одрадио свој посао.

117. страна, сл. 9.10. и 9.12.

Слика 9.10. је потписана са Клипни мотор, а на слици је приказан само клипни механизам четвороцилиндричног мотора СУС у редном распореду, а не и цео мотор. Слика 9.12. је потписана са „Боксер“ клипни мотор, а на слици је приказан клипни механизам шестоцилиндричног мотора СУС у „V“ распореду, а не „боксер“ клипни мотор, јер су код ових мотора клипови, тј, осе цилиндара под углом од 1800.

118. страна, први пасус: „У кориту мотора налази се уље које служи за подмазивање обртних елемената.“ Уместо обртних треба да стоји поктретних елемената, јер у мотору има покретних елемената који не врше обртно кретање (клип, вентили) а такође треба да се подмазују.

118. страна, трећи пасус: „Поред коленастог вратила битан део мотора је и коленаста осовина…“ Уместо коленаста осовина треба да стоји коленасто вратило, јер то није осовина него вратило пошто врши ротационо кретање, носи на себи ланчаник преко кога добија погон и преноси снагу и обртни момент.

118. страна, претпоследњи и последњи пасус. У опису принципа рада четворотактног бензинског мотора аутор је направио неколико материјалних грешака. У више наврата се помињу горња мртва тачка (ГМТ) и доња мртва тачка (ДМТ). Правилно је ове тачке назвати спољашња и унутрашња мртва тачка из разлога што немају сви четворотактни бензински мотори линијски распоред са клиповима окренутим нагоре. Код боксер мотора клипови су постављени хоризонтално и крећу се лево-десно, а код радијалног распореда цилиндара, који имају авионски четворотактни бензински мотори, клипови се крећу под више различитих углова (слике доле).

Последњи пасус: „Када се заврши други такт, оба вентила су затворена. Затим почиње трећи такт у коме долази до паљења радне смеше електричном варницом коју даје свећица.“

Треба да буде написано: „У току другог такта оба вентила су затворена.“ Паљење смеше варницом са свећице обавља се при самом крају другог такта а не у току трећег такта, како је аутор написао, када се врши сагоревање и експанзија продуката сагоревања. То што је аутор написао није касно, него прекасно паљење.

119. страна, 3. Пасус

Овде има више и материјалних и правописних грешака. Карбуратор је уређај за стварање радне смеше, а како је овде написано, уређај за мешање смеше и карбуратор су две различите ствари. Уређај за палење смеше не чини само свећица, како се из датог текста може закључити. „…код дизел мотора постоје грејачи који греју ваздух у првом такту,…“ Потпуно накарадно и нетачно срочени део реченице. Ако је мислио на електричне грејаче који греју ваздух у усисној грани ради лакшег паљења дизел мотора при ниским температурама, онда је требао написати „који греју ваздух који се усисава у првом такту“ и нагласити да је то потребно само при паљењу хладног мотора при ниској спољној температури ваздуха. Ако је мислио на турбокомпресор, онда боље да то није ни помињао, јер би, по правилу, морао да објасни шта је турбокомпресор и која му је улога код топлотних мотора. Реченица, како је срочена од стране аутора, је неразумљива, непрецизна и делује збуњујуће.

4. пасус

И овде има више материјалних грешака. Спорне речи су подвучене. Коментарисаћу само неке од њих.

Двотактни мотори немају вентиле, па је реч „углавном“ сувишна и даје погрешну информацију. За брегасту осовину сам већ дао објашњење. Усисавање се не дешава истовремено са издувавањем, како се из друге реченице другог приказаног пасуса може закључити, него се код двотактних мотора у првом такту истовремено врши усисавање и сабијање, а у другом, сагоревање и издувавање, како је и сам аутор написао у претходном пасусу, па сада овде сам себе негира, односно греши. Код двотактних бензинских мотора се мешавина бензина и уља (2-4%) усисава у првом такту, а не убризгава, како је аутор написао. Код неких типова двотактних дизел мотора, а то су огромни бродски мотори, уље за подмазивање цилиндра се убризгава, али верујем да аутор није мислио на ове типове двотактних мотора.

124. страна, последњи пасус: “ Када дефинишете задатке одређујете извор енергије, помоћу кога се модел покреће. Постоји више врста извора енергије, а за ученичке моделе највише се користе електромотори.“ Аутор овде помиње „извор енергије“ помоћу кога се модел покреће и издваја електромотор као извор енергије који се највише користи за ученичке моделе. Још у 4. разреду основне школе из познавања природе, а у 5. разреду на часовима ТИО, ученици уче да су извори енергије: фосилна и нуклеарна горива, Сунце, ветар, водотокови, биомаса, биогас, плима и осека, морски таласи итд. Електромотор је потрошач електричне струје, тј, претварач електричне енергије у механички рад и никако не може бити извор енергије, него само погонски мотор. Чак и батерија на коју се прикључују мали електромотори за погон модела није извор енергије, него хемијски извор једносмерне електричне струје, односно претварач хемијске енергије у електричну енергију.

Нека ми неко помогне. Како исећи маказама лим по линији на коју указује стрелица а да се лим не оштети или не испресавија да га после може „испеглати“?

126-129 страна, технички цртежи за моделе.

Овде су дата 3 готова решења за вежбе, а предпостављам да их у радној свесци има још, с обзиром да је Клет условио (везао) цену радне свеске са комплетом материјала за конструкторско моделовање. У начину остваривања програма ТИО за VII разред пише:

„Конструкторско моделовање - Модули - реализација модула је заснована на примени конструкторских елемената и самосталној изради неких делова конструкције на основу пројекта. Ученици се могу определити по сопственом избору за различите модуле: конструкција модела машина и механизама, интерфејс технологија, роботика, рад на рачунару и др. Реализацијом модула остварује се диференцијација и индивидуализација ученика према способностима, интересовању и полу. Ученици приступају реализацији модула израдом пројекта који садржи алгоритам од идеје до реализације. У изради техничке документације за пројекат могу се користити једноставни бесплатни програми за техничко цртање… За сваку програмску целину - модул постоји одређен оквир (циЉ и задаци), а наставни садржаји се реализују као модули активности, реализацијом пројекта кога израђује сваки ученик према личном опредеЉењу и избору. Пројекат треба да садржи идеју (намену, изглед), материјал (избор), скицу, технички цртеж, план редоследа и поступака обраде и потребног алата и прибора.“

Ово је само део смерница за остваривање програма тематске области Модули. Како све те смернице испоштовати ако се ученицима дају готова решења за моделе и то моделе који немају везе са градивом које се обрађује у ВИИ разреду, а то су пре свега машине и механизми.

Овде је аутор дао готова решења за три модела и то: модел вешалице, модел сталка за пошту и модел ваге. Какве везе има вешалица и сталак за пошту са машинама и механизмима или са било чиме што су ученици учили на часовима ТИО у VII разреду? Вага би још и могла да се прихвати јер су се учила мерна средства.

Није ми баш јасно на основу чега.

Мој закључак:

До сада сам мислио да је Заводов уџбеник за VII разред најгори што се тиче материјалних грешака, међутим сада видим да га овај уџбеник далеко превазилази. Види се да аутор (или аутори) нема основна знања из физике, пре свега енергетике, али и из машинства.

Грубо сам избројао 100 материјалних грешака, и ако нисам бележио све, јер се неке често понављају на више места. Да сам их све бројао, било би их, можда, још толико. У Заводовом уџбенику сам пронашао око 40 материјалних грешака.

Не знам да ли сви знате да постоји и да је на снази Правилник о стандардима квалитета уџбеника. За оне који га нису видели ево линк за преузимање:

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0CCsQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.zuov.gov.rs%2Fnovisajt2012%2Fdokumenta%2Fpropis-206-Pravilnik-standardi_kvaliteta_udzbenika.pdf&ei=CvcBU9HBJeTQygPT24Jg&usg=AFQjCNF0CdpRPdQwXsxKaxQtJ7rcyssNRA&sig2=zKpt_Duy_VusAjIq6Tl7CA

Ситуација се неће поправити сама од себе, нешто треба учинити. После читања овог, а доста пре тога и Заводовог уџбеника, страшно сам се разочарао. Не дозволимо да нам надлежни органи „потурају“ овакве уџбенике из којих треба да образујемо наше ученике. Срамота је за нашу професију.

Ускоро купујем све Клетове уџбенике и читам и њих. Сигурно је и у њима слична ситуација. Трудићу се да вас обавестим.

Наставник техничког и информатичког образовања

(ПС: Извините што желим да будем анониман)