Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD ) ima za cilj da se smanji siromatvo u zemlje sa srednjim prihodima i kreditno siromanijim zemljama po promovisanju odrivog razvoja kroz kredite , garancije, proizvode za upravljanje rizikom , kao i analitik

Pod naslovom Ko vlada svetom: Kako prodati nita i zaraditi-hiljade milijarde dolara utorke Ivone ivkovi, naiao sam na interesantan lanak u kome je doslovno napisano: Mnogi bankarski i ekonomski eksperti, a posebno politiari barataju danas pojmovima koo to su: kupovna mo; potroaka korpa; inflacija; hiper inflacija; devalvacija; kamatna stopa; zatezna kamata; prezaduenost, duniko ropstvo; anuiteti; reprogram duga; MMF; Pariski i Londonski Klub, Svetska banka, IDA programi, donacije; investicije; klizni kurs; devizne rezerve itd. Da li znate ta sve to znai? Ne, ne trudute se da razmiljate. Svi pojmovi slue upravo zato da bi ste manje znali i manje shvatali kako ste surovo i perfidno prevareni, OPLJAKANI I ZA ITAV IVOT PRETVORENI U ROBA...moete da saznate ta je NAJVEA PREVARA NA SVETU. Proitajte ovo. Ovakav nain stvaranja vrednosti iz lano izdatih priznanica uinio je prve bankare jo u srednjem veku, veoma bogatim ljudima. Tako se oni vie nisu zadovoljavali zaradama na sitnim depozitima gradjana, ve su traili vie. U sedamnaestom veku dolo je do sukoba holandskih bankara sa engleskom dinastijom Stjuarta. Bogati bankari Evrope su se udruili i finansirali Vilijama od Orana koji je svrgao Stjuarte invazijom na Englesku i postao Kralj Vilijam III. Pred kraj esnaestog veka Engleska je bila finansijska ruina, zalihe zlata i srebra potroene, a gradjanski rat je zamenjen ratom sa Francuskom i Holandijom narednih 50 godina. Zemlja je bila u bednom stanju, a Vilijam nije mogao da plati vojsku. Oito, ako je svaki gradjanin na planeti zaduen, ako je svako preduzee zadueno, svaka drava, gde su onda ovi bankari nali taj novac kojim nas kreditiraju? Nisu ga nali nigde. Oni su ga izmislili. "Dajte mi da kontroliem novane tokove u nekoj dravi, i nije me briga ko pravi zakone" shvatio je odavno Amel Mejer Rotild, osniva dinastije koja ve tri veka dri pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije i njenih kolonija, od kojih je najvea SAD. Jo 1913. ameriki kongresmen arls Lindberg proroki je upozorio predsednika Vudro Vilsona i Kongres ta e doneti njihova odluka o davanju prava privatnoj banci (FED) da kreira novac: "Kada predsedik potpie tu odluku, legalozovae nevidjivu vladu koju ini monetarni monici". Uzalud. Nisu ga posluali. "Ko god kontrolie koliinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je itav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj nain, od nekolicine monih ljudi na vrhu, neete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju", rei su amerikog predsednika Dejmsa Garfilda.Kljune odluke bi tako donosili politiari u medjunarodnim organizacijama kao to su EU, UN, NATO, MMF... koje bi bankari mnogo lae kontolisali.

Dakle, globalizacija , odnosno smanjivanje broja mesta na kojima se donose politike i ekonomske odluke, cilj je Novog Svetskog Poretka. Stoer okupljanja nije SAD kao takozvana "najmonija sila", ve internacionalna bankarska elita.

KAKO JE NASTAO NOVAC

Svi smo uili da je prvi vid trgovine bila robna trampa. Ljudi su direktno razmenjivali robu: ovcu za kravu, kravu za kukuruz, kukuruz za paradajz, ugalj za drvo, drvo za cigle itd. Kada je roba u razmeni postala vea, bilo je nezgodno nositi veliku koliinu robe sa sobom pa su se umesto toga ljudi sloili da nadju neku sporazumnu vrednost koja bi posredovala u trampi. Moglo se prihvatiti bilo ta - pare koe ili kosti ili metala. Sve je bilo stvar dogovora i opte saglasnosti u jednom drutvu. Najee su kao jemstvo u trgovini koriene kovanice od nekog postojanog metala - zlata, srebra, nikla, bakra Vrednost odredjene kovanice bila je opte prihvaena konvencija. Za to je jamio vladar drave ili poseda.Naravno, uslov za ovakav vid trgovine podrazumevao je poverenje svih u vladara i spremnost svih da ovakvu konvenciju prihvate.

Tako je nastao sistem robne razmene gde se vrednost svake robe predstavljala odredjenom koliinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je davala roba za koju su se mogle zameniti. Nisu se mogle jesti, obui, koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz.

Korienje ovih kovanica stvorilo je i potranju za metalom od kojih su se kovale, pa je tako i odredjeni metal imao veu ili manju vrednost na tritu, to je zavisilo od njegove tranje.Kako se vremenom koliina robe u razmeni poveavala, bilo je potrebno sve vie kovanica, pa je i njihovo noenje vremenom postalo nezgodno. Trgovac na veliko bi morao na pijacu da nosi itav sanduk ili teke kese zlatnika i srebrenjaka, to je bilo i opasno zbog pljakaa.

Tada su na scenu stupili zlatari nudei svoje usluge. Oni su imali dobro obezbedjene i iskovane sanduke u kojima su uvali zlato. Zato su ljudi svoje zlatne kovanice sve ee ostavljali na uvanje u sanducima kod njih. Ovi su im tu uslugu naplaivali kojim zlatnim ili srerbrnim noviem, a za koliinu deponovavog zlata ili drugih kovanica izdavali papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj je pisalo kojih kovanica ima vlasnik na raspolaganju.

Vremenom je ovakva priznanica sve ee bila u opticaju kao sredstvo u razmeni robe. Umesto da svaki as dolazi i podie svoje zlato, vlasnik deponovanog zlata bi davao priznanicu treem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom opet mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara. Priznanica se tako pokazala mnogo praktinija i postala je veoma popularna, pa su kovanice sve vie bile na uvanju kod zlatara, a sve manje u kesama i sanducima samog vlasnika.

Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD ) ima za cilj da se smanji siromatvo u zemlje sa srednjim prihodima i kreditno siromanijim zemljama po promovisanju odrivog razvoja kroz kredite , garancije, proizvode za upravljanje rizikom , kao i analitikih i savetodavnih usluga . Osnovana je 1944 , kao originalni institucije Svetske banke , IBRD je struktuiran kao zadruge koja je u vlasnitvu i upravlja za dobrobit njenih 188 zemalja lanica

IBRD podie vecinu svojih sredstava na svetskim finansijskim tritima i postao jedan od najbolje utvrenih kredita od izdavanja prvog obveznica u 1947 . Prihod koji je ostvario IBRD tokom godina je dozvoljeno da finansira razvojne aktivnosti i da obezbede svoju finansijsku snagu , koji omogucava da se zaduuju po niskoj ceni i ponuditi klijentima dobre uslove zaduivanja .

IBRD podie vecinu svojih sredstava na svetskim finansijskim tritima. Ona je postala jedan od najbolje utvrenih kredita od izdavanja prvog obveznica u 1947 da finansira rekonstrukciju Evrope posle Drugog svetskog rata. Investitori vide IBRD obveznice kao siguran i profitabilan mesto da stave svoj novac i projekte finansijama gotovine u zemlje sa srednjim prihodima.

IBRD je postao glavni igra na meunarodnom tritu kapitala, razvojem modernih duga proizvoda, otvaranje novih trita za izdavanje duga, i gradeci iroku bazu investitora irom sveta penzionih fondova, osiguravajucih drutava, centralnih banaka i pojedinaca.

Svetske banke pozajmljivanja zahtevi su pre svega odreeno svojih kreditnih aktivnosti za razvojne projekte. Kao pozajmicama Svetske banke s vremenom menja, tako da ima svoj godinji program zaduivanja. Godine 1998, na primer, pozajmljivanje IBRD je dostigla vrhunac od 28 milijardi dolara sa azijske finansijske krize. Sada je projektovan da pozajmi od $ 10 do 15 milijardi dolara godinje.

IBRD pozajmljuje po povoljnim cenama na tritu kapitala zahvaljujuci trostrukim status koji je imala sa rejting agencije od 1959. To je omogucilo da se zaduuju u dolarima, na primer, na opti trokovi finansiranja koji dolazi blizu da od amerikog ministarstva finansija. IBRD uiva visoku kreditni rejting, jer je podrana od kapitalnih obaveza svojih 186 akcionara vlade. Takoe je rezultat snanog bilansa stanja IBRD-a, obazrivim finansijskim politikama i oekivanog tretman kao poverilac eljenom kada zemlja ima potekoca u otplati svoje kredite. IBRD je takoe profitirao oekuju promene u preferencijama investitora i ulaganje u sisteme upravljanja rizicima i da iskoriste te trendove.

IBRD je da svoj kredit niz noviteta u svom programu zaduivanja. To su prvi currencisvap na meunarodnom tritu u 1981, do uvoenja prve globalne obveznice u 1989, na prvi potpuno integrisan elektronski prinos obveznica putem interneta u 2000. U 2003, Svetska banka je povukao prvi potpuno elektronski svop aukciju. Inovacije od IBRD su takoe podrali svoj cilj promovisanje razvoja. Iako je veci deo svog zaduivanja u dolarima, IBRD je tokom godina nude obveznice u vie od 40 razliitih valuta. Njegova pitanja u nastajanju tritu kapitala su esto katalizator za poboljanje trine infrastrukture i efikasnosti.

IBRD je ostvaruje prihod svake godine od povratka kapitala sa malom razlikom to to ini na kreditiranje. Ovakav system placa operativne trokove IBRD-a, ide u rezerve da ojaa bilans stanja i obezbeuje godinji prevoz do Meunarodne asocijacije za razvoj (IDA). IBRD je podigao najveci deo novca pozajmljen od strane Svetske banke za ublaavanje siromatva irom sveta. To je uraeno po relativno niskoj ceni na poreske obveznike, uz placanje vlade u 11 milijardi dolara kapitala od 1946 do generisati vie od $ 400 milijardi dolara u kreditima. IBRD LogoFounded u 1944 da pomogne Evropi da se oporavi od Drugog svetskog rata, Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) jedna je od pet institucija koje ine da Svetska banka. IBRD je deo Svetske banke (IBRD / IDA) koji radi sa srednjim prihodima i kreditno siromanijih zemalja na promovisanju odrivog, pravian i posao stvara rast, smanjenje siromatva i broj pitanja od regionalnog i globalnog znaaja.

Strukturno neto kao kooperativan, IBRD je u vlasnitvu i upravlja za dobrobit njenih 187 zemalja lanica. Dostavljanje fleksibilne, blagovremene i prilagoene finansijske proizvode, znanja i tehnike usluge, kao i strateke savete pomae svojim lanovima postici rezultate. Kroz Svetske banke trezor, IBRD klijenti imaju pristup kapitalu po povoljnim uslovima, u vecim koliinama, sa duim rokom dospeca, i na odriviji nain od svetskih finansijskih trita obino pruaju.

Konkretno, IBRD:

podrava dugorono ljudski i socijalni razvoj treba da se privatni kreditori ne finansiraju; uva finansijske snage zajmoprimaca pruanjem podrke u kriznim periodima, to je kada su siromani ljudi su najvie ugroena;

koristi polugu finansiranja za promovisanje kljune politike i institucionalnih reformi (kao to su zatitne mree ili antikorupcijskih reformi);

stvara povoljne investicione klime u cilju kataliziraju pruanje privatnog kapitala; prua finansijsku podrku (u obliku grantova dostupni od neto dohotka IBRD-a) u oblastima koje su od kljunog znaaja za dobrobit siromanih u svim zemljama.

Srednje razvijenim zemljama, gde je 70 odsto siromanih u svetu ivi, napravili duboke poboljanja ekonomskog upravljanja i rukovoenja u protekle dve decenije i ubrzano se povecava njihov zahtev za stratekim, intelektualne i finansijske resurse Svetska banka ima da ponudi. Izazov IBRD je da bolje upravljaju i dostave svoje resurse na najbolji nain zadovoljiti potrebe ovih zemalja.

Da poveca svoj uticaj u zemlje sa srednjim prihodima, IBRD blisko sarauje sa Meunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA), Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i drugim multilateralnim razvojnim bankama. U toku svog rada, IBRD je takoe nastoji da iskoristi svoje akumulirane srednje razvijenim zemljama "znanja i iskustva razvoja i sarauje sa fondacijama, organizacijama civilnog drutva i donatora u razvoj zajednice. Za vie informacija o ovim naporima, pogledajte Jaanje Bliski Drave Income angaman.Istraivanja Svetske banke je dizajniran da generie rezultate sa iroku primenu irom zemlje ili sektora , uglavnom sa fokusom na pitanja od ireg znaaja nego neposrednim potrebama odreene zemlje , sektora ili kreditne operacije . Banka istraivaki program ima etiri specifina cilja :

1 . Da biste generisali znanje koje je prvenstveno globalno javno dobro slui razvoj zajednice2 . Da biste generisali znanje da vodi poslovanja banke strategije , politika savete, kreditnih poslova, i tehniku pomoc

3. . Da biste generisali znanje da odgovori na specifine potrebe poslovanja banaka , ukljuujuci i procenu napretka razvoja u zemljama lanicama

4. . Da bi se pomoglo u razvoju istraivakih kapaciteta u zemljama Banke zemljamaIstraivai Svetske banke su i plodni i istaknuti u oblasti razvoja. Banka ima uticaj kao visoko cenjena institucija koja predstavlja izvor znanja ideja u oblastima koje sprovope veliki broj vanih mera meu kojima je svakako najznaajniji broj publikacija koje su se pojavile u naunim asopisima. Objavljivanje u naunom asopisu o radu Svetske banke prua pokazatelj kvaliteta istraivanja kao iuticaja.Svetska banka je jedna od najvanijih centara istraivanja u razvojne ekonomije danas . Njen istraivaki program generie knjige, poglavlja u knjigama , asopisima , izvetaji, papire , podatke i analitikih alatki koje predstavljaju sr banka - proizvedenog znanja u razvoju ekonomije . Njeni proizvodi su iroko koriste interno za ekonomsku i sektor rada , politikog dijaloga , i tehniku pomoc , kao i eksterno za savete u pogledu politike i obrazovanja ..Grafikon 1: indeks - merenje uticaja strune publikacije

Tabela : Citata iz Svetske banke publikacija iz Google Scholar

Izvor : Kalkulacije autora . Bibliografski podaci su iz baze podataka Svetske banke publikacija konstruisan za potrebe ovog izvetaja . Citati za podacima su iz Google Scholar .( str.18)

Tabela takoe poredi navoda statistiku publikacija autorizovane ili ureuju istraivaa sa onim ne- istraivakog kadra , od 1995 pa nadalje . U principu ,deo publikacija sa najmanje jedan citat je veci meu onima od istraivaa , a razlika je dosta izraen za knjige i poglavlja u knjigama , uprkos knjigama ne Bitiest oblik izlaza za istraivaa . Publications bi istraivakog kadra i prikupi vie citata , na primer ,srednja citat za knjigu iji je autor lan istraivakog osoblja je vie od etiri puta vecu od one autorizovane od strane lana osoblja iz drugog odeljenja . Ove razlike ukazuju da publikacije iz istraivakog odeljenja u proseku sadri vie novih znanja od onih iz drugih jedinica banke . Ali takoe sugerie da su neki publikacije iz jedinice osim istraivakom odeljenju se navodi prilino teko .

http://www.ivonazivkovic.net/kovladasvetom.htm