1. Traktor je osnovno pokretno energetsko sredstvo u poljoprivredi, koji može da

vuče ili nosi i pogoni priključna poljoprivredna oruđa i mašine, u cilju izvršenja

mehanizovanih radnih operacija.

2. Podela traktora:

a) Prema tipu hodnog mehanizma: točkaši, guseničari i poluguseničari;

b) Prema broju osovina: jednoosovinski i dvoosovinski;

c) Prema nameni: standardni, sistemski i specijalni;

d) Prema snazi motora i sili vuče : laki, srednji i teški;

e) Prema vrsti ugrađenog motora: benzinski, petrolejski, poludizel i dizel;

f) Prema vrsti šasije: sa šasijom, sa polušasijom i bez šasije.

3. Osnovni delovi traktora su: a) motor;

b) prenosni mehanizam;

c) mehanizam za upravljanje;

d) sistem za kočenje;

e) hodni mehanizam;

f) hidraulički sistem.

4. Mehanizacija poljoprivrede predstavlja proces uvođenja i upotrebe mašina u

poljoprivrednoj proizvodnji, čime se smanjuje, zamenjuje rad ljudske ili

životinjske radne snage, poboljšava i ubrzava proces proizvodnje.

5. Krajnji cilj mehanizacije poljoprivrede je svestrana mehanizacija, pri čemu je

kompleksna mehanizacija trenutni nivo razvoja mehanizacije poljoprivrede.

6. Ukupni gubici kod OTO motora su oko 75%, a kod DIZEL (ekonomičniji) oko

65%, a ukupni koristan rad kod OTO motora je 25%, a kod DIZEL 35%.

7. Razlike kod OTO i DIZEL motora: kod OTO motora imamo svećice i u prvom

taktu se usisava smeša goriva i vazduha, a kod DIZEL motora imamo brizgaljku i

u prvom taktu se usisava čist vazduh.

8. Podela motora: dvotaktni i četvorotaktni.

9. Delovi motora: nepokretni delovi, pokretni delovi i pomoćni uređaji.

10. Dizel i OTO motori spadaju u grupu motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

11. Nepokretni delovi motora: poklopac glave, glava, blok, korito motora (karter).

12. Pokretni delovi motora: klackalica, izduvni ventil, usisni ventil, klip, osovinica

klipa, klipnjača, zamajac, kolenasto vratilo, pogon bregastog vratila, bregasto

vratilo, podizač.

13. Pomoćni delovi motora: brizgaljka, pumpa visokog pritiska, prečistač vazduha.

14. Za sagorevanje 1 g dizel goriva potrebno je 12 l vazduha, a za sagorevanje 1 g

goriva kod oto motora potrebno je 15 l vazduha.

15. Vrste motora: linijski, V-motori, bokser i zvezdasti.

16. Dizel motori koriste dizel gorivo koje je mešavina benzina i ulja.

17. OTO motori koriste benzin.

18. Kompresori mogu biti: klipni, rotacioni, turbokompresori i zavojni.

19. Pumpe mogu biti: klipne, obrtno klipne, obrtne i specijalne.

20. Električne mašine mogu biti: motori i generatori.

21. Kod trofaznih sistema fazni naponi iznose 220 V, a kod linijskih sistema iznose

380 V.

22. Nošene priključne mašine i oruđa za traktor su priključene u tri tačke. Sve tri

tačke su zglobne veze što omogućava potrebnu slobodu kretanja. Postavljanje iz

radnog u transportni položaj izvodi se preko hidrauličkih poluga traktora, koje

traktor nosi na hidrauličkim polugama.

23. Vučene priključne mašine i oruđa: imaju jednu tačku priključivanja za traktor i

ta veza je zglobna. Postavljanje priključne mašine ili oruđa iz radnog u transportni

položaj i obrnuto izvodi se posebnim mehaničkim ili hidrauličkim uređajima.

24. Delovi prenosnog mehanizma traktora: spojnica, menjački prenosnik, glavni

prenosnik sa diferencijalom i priključno vratilo.

25. Zadatak osnovne obrade zemljišta je: postizanje i obnavljanje mrvičaste

strukture zemljišta; postizanje i jačanje aktivnosti oraničnog sloja; i uništavanje

korovskih biljaka.

26. Šta se postiže oranjem? Oranjem se zemljište mrvi, meša i prevrće čime se

uspostavlja povoljna struktura i popravljaju druge osobine.

27. Podela oranja prema dubini: a) plitko do 15cm; b) srednje 15-25cm; c) duboko

25-50cm; d) vrlo duboko iznad 50cm.

28. Koje točkove ima: a) vučeni plug: prednji, zadnji, brazdaš (desni) i ledinaš (levi).

b) polunošeni: samo poljski točak.

c) nošeni plug: poljski i zadnji točak.

29. U koliko tačaka i u koje se vezuje polunošeni plug? Prednji kraj je prikopčan

za poluge hidraulike traktora u 2 ili 3 tačke, a zadnji kraj je oslonjen na poljski

točak.

30. Razlika između tanjirastih i diskosnih plugova? Kod tanjirastih plugova radni

organi su na jednoj osovini, a kod diskosnih je svaki radni organ posebno

priključen. Diskosni plugovi imaju točak za određivanje pravca, a mogu da se

vuku, nose i polunose, a tanjirasti se samo vuku i koriste se za ljuštenje strništa.

31. Delovi rotacionog pluga: ram, uređaj za vezivanje za traktor, plužno telo, gornji

deo rotora, donji deo rotora, motičice, i vratilo.

32. Zadatak dopunske obrade zemljišta je: da se pred setvu pripremi zemljište gde

se razbijaju grudve i fino se usitnjava površinski sloj, vrši se njegovo rastresanje,

sprečava se gubitak vlage, provetravanje, uništavanje korova, meša se zemljište sa

đubrivima.

33. Za dopunsku obradu zemljišta koriste se: drljače, tanjirače, kultivatori, valjci,

ravnjači, rotofreze, i kombinovana oruđa i mašine.

34. Drljače se dele prema konstrukciji radnih organa na: klinaste, kašikaste,

klateće, rotacione, peraste, mrežaste, lančaste.

35. Šta čini krilo klinaste drljače? Grupa klinova na zajedničkom nosaču čini krilo

drljače, jedno krilo ima obično 20 klinova i širinu zahvata 1m.

36. Tanjirače mogu biti: simetrične jednostrukog dejstva; simetrične dvostrukog

dejstva; i asimetrične dvostrukog dejstva.

37. Kako se kontroliše dubina rada tanjirače? Dubina rada tanjirače se podešava

zakošavanjem baterija i podizanjem točkova.

38. Kultivatori (prema nameni) mogu biti: za površinsku i međurednu obradu.

39. Kembridž valjci se sastoje od: naizmenično postavljenih na osnovu glatkih i

nazubljenih prstenova. Namenjeni su za razbijanje grudvi na težim zemljištima.

40. Kroskil valjci imaju radne organe – prstenove koji sa bočnih strana imaju zubce.

Koriste se za razbijanje grudvi i pokorice.

41. Iz čega se sastoji rešetkast valjak: iz rozeta sa 4-6 krakova, koje povezuju žice

ili šipke, koje su na obodu postavljene spiralno.

42. Dubina rada kod rotacionih sitnilica se podešava bočnim točkom ili papučom.

43. Žitne sejalice mogu biti: mehaničke, centrifugalne i pneumatske.

44. Kod centrifugalnih žitnih sejalica setveni aparat je rotor.

45. Sadilice krompira mogu biti: automatske, poluautomatske i ručne.

46. Sadilice rasada mogu biti: automatske, poluautomatske i sa diskovima.

47. U zavisnosti od vrste pogona, mesta postavljanja i principa rada utovarači mogu

biti: samohodni, prednji traktorski, zadnji traktorski i kranski utovarači.

48. Rasturači mogu biti: univerzalni i specijalni. Univerzalni rasturači mineralnog

đubriva mogu biti: sa 1 diskom, sa 2 diska i sa klatećom cevi.

49. Prečnik kapi kod prskalice za pesticide u tečnom stanju: veličina kapi iznosi

preko 150 mikrometra (m).

50. Osnovni delovi prskalice su: rezervoar, pumpa sa vazdušnim zvonom, regulator

pritiska, razvodni sistem, raspršivači. Uloga prskalice: vrši se zimska zaštita

voćaka, zaštita mladih zasada, rasadničke proizvodnje, jagodastog voća.

51. Univerzalni žitni kombajn koristi se za vršidbu strnih žita i drugih ratarskih i

povrtarskih zrnastih useva kao i industrijskog i krmnog bilja. Proces rada sastoji

se u tome što istresa zrna od pleve i nečistoća, a zatim pakuje ta zrna i odlaze u

bunkere.

52. Zadatak kombajna je da pokosi masu, istrese zrno iz klasa, očisti zrno od pleve i

primesa, pa se zrno ubacuje u bunker.

53. Delovi univerzalnog žitnog kombajna su: heder, vršalica, motor i transmisija,

hodni mehanizam, merni instrumenti, kabina sa komandama, kontrolni uređaji.

54. Heder ima zadatak da pokosi masu, pokupi je i da masa dođe u vršalicu.

55. Osnovni delovi hedera su: razdeljivač mase, podizač mase, vitlo, kosa, hederski

sto, spiralni transporter i elevator hedera.

56. Vršalica ima zadatak da odvoji zrno od klasa i izvrši separaciju zrna od slame,

pleve i drugih nečistoća.

57. Zadatak (uloga) slamotresa je da izdvoji preostalo zrno iz slame, preko korita

vrati zrno na sabirnu ravan, i da transportuje slamu van vršalice.

58. Čemu služi crtalo? Vertikalno odseca plasticu.

59. Šta povezuje kozlac? Povezuje raonik, kosnik, plužnu dasku, plaz u jednu celinu.

60. Čime se izvodi plitko oranje? Plugovima obrtačima.

61. Tipovi plužnih dasaka? Standardna, dvodelna, rešetkasta i romboidna.

62. Vrste mešalica: mehaničke, pneumatske, hidraulične.

63. Klasifikacija prskalica: a) Prema nameni: ratarske i voćarsko – vinogradarske;

b) Prema pogonu radnih delova: ručno pokretne, pokretne preko točkova za

kretanje, pokretne od strane motora; c) Prema načinu prenošenja: leđno nošene,

ručno prevozne, stacionirane, samohodne i traktorske.

64. Osnovne faze vađenja šećerne repe su: odsecanje lišća i glava, vađenje korena, i

utovar korena.

65. Podela traktorskih kosačica (kosilica): oscilatorne i rotacione.

66. Koliki može biti prinos šećerne repe? Prinos korena je od 40-60 t/ha, a glava i

lišća od 20-30 t/ha.

67. Delovi uređaja za vađenje šećerne repe? Uređaj za sečenje glava i lisne mase,

uređaj za vađenje korena, i uređaj za čišćenje i utovar korena.

68. Prema smeru okretanja plastice plugovi mogu biti: ravnjaci, obrtači i zakretni.

69. Plugovi prema nameni mogu biti: za ljuštenje strništa, za setveno oranje, i za

posebne namene.

70. Za šta se koriste nožasto i diskosno crtalo? Nožasto se koristi kod plugova za

duboko i vrlo duboko oranje (rigolovanje), a Diskosno za plitko i srednje oranje.

71. Zadatak plaza je da prima bočna opterećenja, koja se javljaju pri prevrtanju i

odmicanju plastice i prenosi ih na zid brazde.

72. Kakvi mogu biti ramovi? Rešetkasti, kutijasti i kombinovani.

73. Osnovni načini oranja su: na slog, na razor, kombinovano, figurno oranje i

oranje na čunak.

74. Osnovni radni organi mehaničke žitne sejalice su: sanduk za seme, setveni

aparat, sprovodne cevi, ulagači semena, pogonski točak, ruda i zagrtači.