Mentalna retardacija

CILJEVI I ISHODI TEME

CILJEVI Upoznavanje studenata sa pojmom i

karakteristikama intelektualne zaostalosti kod dece

ISHODI: Od studenata se očekuje da: Poznaju karakteristike svakog od stadijuma

sniženog intelektualnog funkcionisanja kod dece

Definicija AAMR 2002.

MR je snižena sposobnost kojoj su svojstvena značajna ograničenja u intelektualnom funkcionisanju i u adaptivnom ponašanju-izražena u pojmovnim, socijalnim i praktičnim adaptivnim veštinama, a nastaje pre 18.g.

1. Intelektualno funkcionisanje Odnosi se na inteligenciju (lat.inteligere=shvatiti)–

generalnu mentalnu sposobnost koja uključuje rasuđivanje, mišljenje, zaključivanje, planiranje, rešavanje problema, apstraktno mišljenje, razumevanje kompleksnih ideja, brzo učenje i učenje kroz iskustvo

Iskazuje se pomoću IQ

2. Adaptivno ponašanje Predstavlja skup pojmovnih, socijalnih i praktičnih

veština koje je osoba naučila- u svrhu funkcionisanja u svakodnevnom životu.

Ograničenja u adaptivnom ponašanju utiču na tipična, uobičajena, a ne najbolja ponašanja u svakodnevnom životu, i sposobnosti snalaženja u životnim promenama i zahtevima okoline.

Područja adaptivnog ponašanja su: komunikacija, briga o sebi, stanovanje, snalaženje u okolini, samousmeravanje, zdravlje, sigurnost, slobodno vreme, rad, funkcionalna akademska znanja.

3. Snižena sposobnost

Posmatra se u skladu s celokupnim životom osobe i potrebom za individualiziranom podrškom, a ne izolovano

Taj termin uključuje i oštećenje samo po sebi i

mogućnosti koje socijalna okolina osigurava ili ne (ograničena aktivnost i prepreke učestvovanju)

Stadijumi i klinička slika

Granični, lakši, umereni, teški, duboki Tupost, debilnost, imbecilnost, idiotija-

izbačeni nazivi Stadijum se izražava brojčano kroz kvocijent

razvoja ili inteligencije, a koji služi za razvrstavanje

Kvocijent je mera između mentalnog uzrasta deteta i kalendarskog uzrasta, izračunava se psihološkim testiranjem

Granična

Granični- kvocijent 70-89 Otkrivaju se kasnije, najčešće u školi,

imaju teškoće u savladavanju gradiva

Laka ili lakša

Lakša- 50-69 Najčešće - fizički i motorno su neometeni,

otkriju se u vrtiću ili u 1.r.o.š. Uz optimalne uslove nauče čitati, pisati i

obavljati jednostavne računske operacije Cilj osposobljavanja: opismenjavanje i sticanje

jednostavnijeg zvanja 2/3 se zaposli i samostalno zarađuje, 80%

stupa u brak

Uključiti u redovni oblik vaspitanja i obrazovanja uz prilagođavanje u načinu poučavanja i obimu sadržaja

Sposobni su osposobiti se za određena zanimanja

Mogu se zaposliti, zarađivati, zasnovati porodicu i brinuti za nju

Tokom života potrebna im je povremena podrška Dodatne teškoće: oštećenje vida, sluha, epi, oštećenje

CNS-a, telesno oštećenje

Ciljevi:

Umerena

Umereno- 35-49 Otkriju se već u ranom predškolskom periodu, nisu

sposobni za školovanje, mogu naučiti jednostavne brojeve, mogu se samostalno kretati u gradu, ići u kupovinu, izvoditi dnevne poslove- umivanje, kuvanje...

Mnogi su skloni i motoričkim problemima i stereotipijama

Većina se ne zaposle

Ciljevi

Mogu naučiti veštine i ponašanja nužna za svakodnevni život

Osposobljavaju se za određene poslove koje mogu obavljati u zaštićenim uslovima

U odraslom dobu mogu se brinuti za sebe

uz stalnu podršku i pomoć

Teža i teška Teža- 20-34 Teška (duboka)- manje od 20

Ometeni su i u fizičkom razvoju i motoričkim sposobnostima, zahtevaju stalan nadzor i brigu, neki savladaju jednostavne radnje- uzimanje hrane, umivanje, vršenje nužde, ali najčešće zahtevaju stalnu telesnu negu

Mnogi su smešteni u domovima

Teža

Mogu se naučiti da samostalno obavljaju kulturno-higijenske veštine- da se obuku, jedu, obavljaju higijenu

Mogu se naučiti da komuniciraju neverbalno i verbalno

Mogu se naučiti da obavljaju određene poslove Tokom celog života potrebna im je pomoć i

podrška

Teška

Mogu naučiti elemente brige o sebi i osnovnu komunikaciju- koriste gestove i glasove

Tokom celog života zavisni su od pomoći i vođenja od strane drugih

NOVIJI PRISTUP

Najnovija gledanja negiraju navedene kategorije – umesto klasifikacije utvrđuju se za neku osobu nivoi društvene podrške koja joj je potrebna:

1. potpora u prelaznim razdobljima 2. ograničena potpora 3. sistematska potpora 4. stalna briga

Saznajne sposobnosti osoba s MR Piagetova teorija kognitivnog razvoja: deca s

MR prolaze iste razvojne faze kao i deca bez MR, s tom razlikom što razdoblja duže traju, postoje poteškoće pri prelazu iz faze u fazu, razvoj se završava na nižem nivou u odnosu na hronološku dob

Klasifikacija – za starije od 15 godinaStadijum MR Teška Teža Umerena Laka

Razvojna dob 0-18 meseci 18 m.-4 g. 4-7 g. 7-12 g.

Obratiti pažnju na sledeće funkcije:

Pamćenje Pažnja Govor Percepcija Moralni razvoj Socijalne veštine Prostor Međusobna razdaljina

Pamćenje i strategija zapamćivanja:

Ponavljanje Organizovanje Otkrivanje redundance Korišćenje medijatora Decu s MR treba poučavati kako misliti

Sposobnost usmeravanja na određeni sadržaj Navikavanje ili habituacija Selektivna pažnja- usmjeravanje pažnje na

osobine predmeta, izdvojiti samo bitno, prevelika količina informacija potiskuje sposobnost zapamćivanja bitnog

Koncentracija- teškoće, promena aktivnosti, podsticati motivaciju

Pažnja

Govor

Značajno za zaostatak u razvoju Specifični deficit u učenju jezika Ekspresivni govor (izgovor, bogatstvo

jezika) zaostaju za razumevanjem govora- rečnik kvantitativno i kvalitativno skromniji, reči koje znaju ne koriste dovoljno

Percepcija To je psihički proces kojim zahvatamo predmete i pojave

spoljnog sveta u celini, na osnovu informacija iz čulnih organa Prepoznavanje: za osobe s MR draži moraju dugo delovati i

bez odlaganja Manje intelektualno oštećenje i veća starosna dob-

prepoznavanje bolje Postojanost percipiranja oblika i veličina zavisi od hronološke

dobi Razlikovanje boja slabije Razlikovanje figure od pozadine teško, naročito kod oštećenja

mozga

Moralni razvoj

Zavisi od kognitivnih sposobnosti: bolje kognitivne sposobnosti- zrelije moralno ponašanje

Treba znati kako neko moralno prosuđuje da bismo znali kako će postupiti

Socijalno učenje- moralno rasuđivanje i moralno ponašanje odvojeni postupci

1. faza, 2-4 g.- teža MR: ne shvataju šta je moralno

2. faza, 5-7 g.- umerena MR: objektivna odgovornost, bezuslovna pravda

3. faza, 8-11 g.- laka MR: moralni relativizam

Uticaj okoline i socijalne veštine Okolina manje podstiče razvoj deteta što je MR teža- ne

ohrabruju se napori deteta da razvije njemu primerene alternativne oblike ponašanja, ili ih ne nagrađuje kao što bi trebalo

Dete mora imati mogućnost da utiče na okolinu i da je menja kako bi razvilo svoje potencijale

Socijabilnost- emocionalno uključivanje i razumevanje odnosa s drugim ljudima povezani su s uspešnim socijalnim razvojem

Osobe s MR imaju teškoću u razlikovanju, prepoznavanju emocija i emocionalnom odgovoru

Prostor i lična svojina

Prostor u okviru kojeg zadovoljavamo svoje potrebe za privatnošću i postižemo osjećaj sigurnosti i bez straha izražavamo svoje osjećaje i ideje

Čine ga: lična svojina, lični prostor, ono što samo mi posedujemo i preko toga potvrđujemo svoju privatnost- to je potrebno i osobama s MR

Međusobna razdaljina= uobičajeni interpersonalni razmak koji se menja u socijalnim situacijama i odnosima

Prisna udaljenost- bliski odnosi Lična razdaljina- prijateljski odnosi Društvena- mogući dodiri Javna- izvan mogućnosti dodira Ulazak u prostor prisne i lične razdaljine

bez dozvole, kod osoba s MR može izazvati strah i agresivne reakcije

Kada se u skladu s kognitivnim razvojem odvija emocionalni i socijalni razvoj, tada, u povoljnoj okolini, koja je adaptirana na potrebe deteta, dete pokazuje adaptirano ponašanje obzirom na svoj intelektualni potencijal

Karakteristike kognitivnog, emocionalnog i socijalnog funkcionisanja po stadijumima

Laka, IQ 50-69, RD 7-12 g.

Kognitivni razvoj: Logičko mišljenje Uči putem primera i ličnog iskustva Može čitati, pisati, računati Razmišlja o konkretnim situacijama

Emocionalni razvoj:

Razvijen osjećaj sopstvene vrednosti Brine o svojim bližnjima Brine o budućnosti Emocije razvijene: radost, žalost, ljubav,

mržnja, poverenje, nepoverenje, empatija Manje razvijeni savest i seksualna ljubav Agresija usmerena prema određenim

osobama

Socijalni razvoj:

Zavisnost od mišljenja drugih Prihvataju socijalna pravila Lojalnost prema “važnim osobama” Želja da se pripada grupi

Razvoj ličnosti:

Problemi autonomije “self” je zavistan Problemi s internalizacijom “super ega”

Umerena, IQ35-49, RD= 4-7 g.

Kognitivni razvoj: Mišljenje magično, egocentrično Govor konkretan Može predvideti događaj Uči preko primera i konkretnih iskustava

Emocionalni razvoj:

Osećaj svemoći Slaba kontrola impulsa Emocije: radost, žalost, strah od greške,

početak empatije, osećaj krivice i savesti Agresija prema “važnim osobama”

Socijalni razvoj:

Interes za vršnjake Identifikacija s važnom osobom Zavisnost od važne osobe

Razvoj ličnosti:

Problemi separacije Nezreo “self” Primitivni “ego”

Teža, IQ 20-34, RD= 2-4 g.

Kognitivni razvoj: Mišljenje sinkretično (bez povezivanja) Sećanje-aktualni doživljaj Uče preko konkretnih iskustava Doživljava “ovde i sada”

Emocionalni razvoj:

Princip “prijatnosti-neprijatnosti” Ne podnosi odlganje prijatnosti Sopstveno telo centar sveta Emocije: strah, bes, radost, ponos,

agresivnost usmerena prema spolja

Socijalni razvoj:

Obuzetost osobama u porodici Interes za vršnjake mali Zavisni od emocionalnog stanja onoga ko

oh odgaja i brine o njima Preduzimaju inicijativu prema neživoj

okolini

Razvoj ličnosti:

Problem individuacije Nezreo “self” Početak formiranja “ega”

Duboka, IQ 0-20, RD= 0-2 g.

Kognitivni razvoj: Akcija primarna, mišljenje sekundarno Učenje refleksno, treningom

Emocionalni razvoj:

Poteškoće integracije senzoričkih draži Ne podnosi promene Pretežno zauzeti delovima sopstvenog

tela Bazalne emocije: strah, bes, relaksacija Agresivnost usmerena na sebe

Socijalni razvoj:

Traži psihofiziološku homeostazu Socijalno vezivanje Nema interesa za materijalnu okolinu

Razvoj ličnosti:

Formiranje psihofiziološke homeostaze i vezivanje za majku

Početak self-diferencijacije

LITERATURA

Materijal u elektronskom obliku-PPT