1.0 MERE KOJE SU PLANIRANE ILI KOJE TREBA PREDUZETI ZA SMANJENJE ILI SPREAVANJE TETNIH UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Na osnovu navedenih uslova nadlenih institucija i analiziranog stanja ivotne sredine u planskom podruju i njegovoj okolini, usklaenosti sa viim Planskim dokumentima i procenjenih moguih i negativnih uticaja planiranih aktivnosti na ivotnu sredinu, u Studiji su definisane mere zatite. Mere zatite definisane su u kontekstu zatite osnovnih inioca ivotne sredine (vode, vazduha i zemljita), to je u fazi izrade Studije procene uticalo na izbor relevantnih pokazatelja (indikatora). Razmatrane su generalne mere zatite ivotne sredine kao to su:

Urbanistike mere, Mere zatite vazduha, Ouvanje vodnih potencijala, Zatita zemljita, Tehniko - tehnoloke mere sa aspekta bezbednosti i zdravlja u radnoj i ivotnoj sredini, Mere za zatitu od poara i eksplozija, Propisna dispozicija i evakuacija otpada, Mere ureenja i ozelenjavanja slobodnih povrina.

One omoguavaju razvoj i spreavaju ekoloke konflikte na datom prostoru to je u funkciji realizacije ciljeva odrivog razvoja. Na osnovu analize stanja ivotne sredine, prostornih odnosa predmetne lokacije sa svojim okruenjem, planiranih aktivnosti u planskom podruju, procenjenih moguih znaajnih negativnih uticaja na kvalitet ivotne sredine utvrene su sledee mere zatite:

1. Mere predviene planskom i tehnikom dokumentacijom, 2. Mere predviene zakonskim i podzakonskim aktima, 3. Mere u vreme izvoenja radova, 4. Mere u toku redovnog rada, 5. Mere u sluaju udesa.

8.1 Mere predviene planskom i tehnikom dokumentacijom Mere predviene planskom dokumentacijom Prostornim planom (Strategija prostornog razvoja) optine Kikinda i Generalnim urbanistikim planom Kikinde definisani su osnovni ciljevi zatite ivotne sredine:

Selektiranje otpada na izvoru i uvoenje reciklae otpada kao procesa smanjenja koliine otpada za deponovanje;

Izrada katastra zagaivaa i sistematska merenja emisije u industrijskim objektima i imisije u ambijentalnom vazduhu i primenjivati odreene tehniko-tehnoloke mere zatite, prema potrebi;

Formiranje zatitnih pojaseve oko postojeih industrijskih zona, kao barijere u prometu

aerozagaivaa u odnosu na okolne sadraje;

efikasna zatita izvorita vodosnabdevanja zatienih prirodnih i kulturnih dobara; racionalno korienje prirodnih resursa, naroito vode, energije i sirovina za graevinske

materijale;

racionalno i kontrolisano korienje graevinskog zemljita; izbegavanje stvaranja ekolokih konflikata izmeu privrednih aktivnosti i saobraaja sa

jedne strane, i stanovanja, rekreacije i zatienih dobara sa druge;

zatita poljoprivrednog i umskog zemljita; smanjenje koliine otpada, poveanje stepena recikliranja i bezbedno deponovanje svih

vrsta otpada;

smanjenje rizika od hemijskih udesa u opasnim industrijskim postrojenjima i pri transportu opasnih i otrovnih materija.

Mere zatite predviene tehnikom dokumentacijom Zatiena prirodna dobra Na osnovu dostavljene dokumentacije obraivaa i nakon uvida u dokumentaciju Zavoda i Registar zatienih prirodnih dobara koji vodi ovaj Zavod, utvreno je da se na prostoru predvienom za proizvodnju-industrijski remont toner kaseta za laserske tampae, na katastarskoj parceli broj 1429 i 1430 KO Kikinda ne nalaze zatiena niti predloena za zatitu prirodna dobra. Postojeom projektno-tehnikom dokumentacijom definisane su sledee mere zatite ivotne sredine:

Polazei od odredaba Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (''Slubeni glasnik RS'', broj 135/04) za planirane aktivnosti na predmetnom kompleksu neophodno je razmotriti uvoenje najbolje dostupnih tehnologija (BAT). Uspenost i svsishodnost primene ovih tehnologija zavisi od potpune informisanosti o stanjima procesa u svakom trenutku. To zahteva adekvatnu edukaciju svih ljudi ije su aktivnosti vezane za rad ureaja;

Merama zatite i ureenja prostora obezbediti ouvanje kvaliteta ivotne sredine u fazi izgradnje i eksploatacije predmetnih objekata usaglaavanjem reenja infrastrukture i potencijalnih izvora zagaivanja sa svim postojeim propisima kako bi se obezbedila zatita vazduha, zemljita, povrinskih i podzemnih voda;

Tehniko reenje objekta i pratee infrastrukture usaglasiti sa svim aktuelnim propisima, kako bi se obezbedilo ouvanje kvaliteta vazduha, vode i zemljita;

Obezbediti uslove za sigurnu evakuaciju ljudi u sluaju poara; Objekat zatititi ureajima i sredstvima za gaenje poara (hidrantska mrea i aparati za

gaenje poara);

Obezbediti puteve, odgovarajue irine, tako da je omoguen pristup vatrogasnim vozilima do svakog objekta i njihovo manevrisanje za vreme gaenja poara;

Odrediti klasu nivoa zatite objekta od atmosferskog pranjenja i ukoliko je potrebno projektovati i izgraditi gromobransku instalaciju na objektu;

Elektrine i druge instalacije u objektu projektovati i izgraditi u skladu sa vaeim tehnikim propisima;

Kanalizacioni prikljuak uraditi po tehnikom reenju JKP''6.oktobar'' Kikinda, po zahtevu

investitora;

Prilikom izvoenja prikljuka na gradsku vodovodnu mreu poslovni objekat mora imati sopstveni vodomer registrovan kod nadlenih slubi JKP''6.oktobar'' Kikinda. aht za vodomer postaviti unutar parcele na odstojanju do 3,00 m' od regulacione linije;

Za prikljuak objekta na distributivni gasovod uz Odobrenje JP ''Srbijagas'' za prikljuenje na distributivnu gasnu mreu potrebna je izrada Projekta unutranje gasne instalacije;

8.2 Mere predviene zakonskim i podzakonskim aktima Ranije u tekstu je reeno da je planska i tehnika dokumentacija, kao i ova Studija uraena u skladu sa propisima koji direktno i indirektno tangiraju zatitu i unapreenje ivotne sredine:

Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik RS, br. 135/04); Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik RS, br. 135/04); Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS, br. 47/03); Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograninog kretanja opasnog

otpada i njegovom odlaganju (Sl. glas. SRJ 2/99);

Direktiva o upravljanju elektrinim i elektronskim otpadom (2002/96/EC The WEEE Directive);

Direktiva o zabrani upotrebe odreenih hazardnih supstanci u proizvodnji elektrinih i elektronskih ureaja (2002/95/EC The ROHS Directive);

Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SRJ 27/90, 45/90, 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, i 68)

Zakon o vodama (Sl.glasnik RS, br. 46/91); Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl.glasnik RS, br. 25/96); Zakon o komunalnim elatnostima (Sl.glasnik RS, br. 16/97); Zakon o sanitarnom nadzoru (Sl.glasnik RS, br. 125/04); Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS, br. 101/05); Zakon o zatiti od poara (Sl.glasnik SRS, br. 37/88); Pravilnik o graninim vrednostima, metodama mereja imisije i kriterijumima za

uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl.glasnik SRS, br. 54/92);

Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl.glasnik RS, br. 30/97);

Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini (Sl.glasnik SRS, br. 54/92); Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl.glasnik SRS, br. 31/82); Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitima i metodama za

njihovo ispitivanje (Sl.glasnik SRS, br. 11/90);

Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl.glasnik SRS, br. 47/83);

Pravilnik o koliini vode koja se smatra kao neznatno mala koliina pri upotrebljavanju i odvoenju, odnosno isputanju voda (Sl.glasnik SRS, br. 67/81);

Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Sl.glasnik RS, br. 60/94);

Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl.glasnik RS, br. 12/95);

Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina

(Sl.glasnik RS, br. 5/01);

Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodu za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl.glasnik RS, br. 23/94);

Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima (Sl.list SFRJ, br. 31/81);

Pravilnik o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih objekata (Sl.list SFRJ, br. 15/90);

Pravilnik o merama i normativima zatite na radu na oruima za rad (Sl.list SFRJ, br. 18/91);

Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne sredine, opasnih materija, orua za rad, instalacija i sredstava i opreme line zatite (Sl.glasnik RS, br. 7/99);

Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja (Sl.list SRJ, br. 11/96);

Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od statikog elektriciteta (Sl.list SFRJ, br. 62/73);

Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl.list SFRJ, br. 53 i 54/88);

Pravilnik o tehnikim normativima za spoljnju i unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara (Sl.list SFRJ, br. 30/91);

Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl.glasnik SRS, br. 5/68). Na osnovu kojih su definisane sledee mere:

Potrebno je da se preduzee obrati Ministarstvu nauke i zatite ivotne sredine, Upravi za zatitu ivotne sredine, za utvrivanje naina postupanja sa otpadom (indeksnog broja 200135/080399/080317 i to: AD Otpadi koji mogu sadrati bilo organske bilo neorganske sastojke, sa Oker liste otpada.) u skladu sa Pravilnikom o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija (Sl.glasnik RS br.12/95) i drugim propisima.

Za izradu Dokumenta o razvrstavanju otpada i Dokumenta o preuzimanju otpada, sekundarne sirovine, neophodno je da generator otpada obezbedi Reenje o kategorizaciji otpada. Reenje o kategorizaciji otpada izdaje Agencija za reciklau Republike Srbije. Za izdavanje Reenja o kategorizaciji otpada potrebno je da vlasnik otpada podnese: a) Zahtev za izdavanje Reenja o kategorizaciji otpada, b) Uverenje o karakterizaciji otpada iji sastavni deo ine, Izvetaj o utvrivanju karaktera otpada i Izvetaj o ispitivanju otpada koje daje ovlaena organizacija za ispitivanje otpada, jedina nominovana kod nas po Bazelskoj konvenciji je Zavod za javno zdravlje Beograd, c) Dokaz o uplati administrativne takse;

U skladu sa Zakonom o postupanju sa otpadnim materijama lan 17. stav 1 (Sl.glasnik RS br.21/96) preduzee je duno da na propisanoj dokumentaciji izvetava Agenciju za reciklau o izvorima otpada, istroenih toner kaseta, odnosno mestima gde on nastaje a ovo preduzee ga preuzima na dalju doradu.

O koliinama i vrstama stvorenih, prihvaenih, obraenih i uskladitenih opasnih otpadaka izvetava se ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine jedanput meseno, do desetog u mesecu za prethodni mesec (Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji

imaju svojstvo opasnih materija (Sl.glasnik RS br.12/95);

U skladu sa Zakonom o postupanju sa otpadnim materijama (''Slubeni glasnik Republike Srbije'' broj: 25/96) i Pravilnikom o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (''Slubeni glasnik Republike Srbije'' broj: 55/01), promet otpada prati Dokument o preuzimanju otpada, sekundarne sirovine;

Mere sigurnosti protiv poara, odnosno gaenja poara definisane su Zakonom o zatiti od poara (Sl.glasnik RS, br.37/88, 53/93, 67/93 i 48/94) koji iniciraju Pravilnik koji obavezuje postojanje odreene protivpoarne opreme i njihov prostorni raspored na odgovarajua mesta. Zone opasnosti od pojave eksplozija definisane su jugoslovenskim standardima JUS N.S(.007 i amandmanima JUS N.S(.007/1 i potrebno je da se posebno obrade Elaboratom o zonama opasnosti. Mere iz ove take obuhvataju i uslove koje utvruju nadleni dravni organi i organizacije kod izdavanja odobrenja i saglasnosti za izgradnju objekata, izvoenja radova i upotrebu objekata odnosno otpoinjanja proizvodnog procesa.

Izgradnja objekta ili izvoenje drugih graevinskih radova tako da se ne izazivaju trajna oteenja ili znaajne promene prirodnih oblika, zagaivanje ili na drugi nain degradiranje ivotne sredine, u skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 i 135/04);

8.3 U toku gradnje objekata U toku graenja objekta neophodno je preduzeti niz mera kojima se minimiziraju mogui uticaji na ivotnu sredinu. Ove mere pre svega podrazumevaju:

Odgovorni izvoa duan je da izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju, odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;

Uradi poseban elaborat o ureenju gradilita i radu na gradilitu; Mere bezbednosti i zdravlja na radu prilikom izvoenja graevinskih radova su definisane

Pravilnikom o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova (''Sl.glasnik RS'' br. 53/97) i neophodno je potovanje svih propisanih mera;

Striktnu zatitu svih delova terena van neposredne zone radova, to znai da se van planirane, postojee povrine ne mogu koristiti kao stalna ili privremena odlagalita materijala, kao pozajmita, kao platoi za parkiranje i popravku maina;

Obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja; Obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova; Na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa

radova na gradilitu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi;

Zahvati u tlo izvode se na podrujima koja su odreena pre poetka radova ili zahvata; Za privremene saobraajne i graevinske povrine najbolje je koristiti postojee

infrastrukturne i druge manipulativne povrine. Pre poetka izvoenja graevinskih radova, sve povrine moraju biti odreene/utvrene prema njihovoj nameni.

Uklonjeni materijali, na primer asfalt, betonski i drugi graevinski elementi se uklanjaju u skladu sa odredbama Pravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenja deponija otpadnih materija (''Sl.glasnik RS'' br. 54/92) i Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija (''Sl.glasnik RS'' br. 12/95) i Zakona o postupanju sa otpadnim materijama (''Sl.glasnik RS''br. 54/92);

Na prostoru gradilita potrebno je obezbediti prikupljanje i odstranjivanje otpadnih ambalaa, koje sadre ostatke hidroizolacionih i drugih materijala, sa kojima se budu izvodili graevinski radovi.

Sakupljanje humskog materijala i njegovo deponovanje na ureenim deponijama kako bi kod zavrnih radova mogao biti upotrebljen za rekultivaciju.

Zabrana pranja maina i vozila u zoni radova kao i pranje miksera za beton i nekontrolisano odstranjivanje preostalih delova betonske mase na bilo koje povrine van neposredne povrine za gradnju.

Na osnovu odredbi Zakona o zatiti ivotne sredine (''Sl.glasnik RS'', br. 135/04) koji se odnose na mere i uslove zatite ivotne sredine, kao i lana 46 Zakona o zatiti ivotne sredine (''Sl.glasnik RS'', br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95), kojim je predviena obaveza izvoaa radova da ukoliko u toku radova naie na prirodno dobro koje je geoloko-paleontolokog ili mineraloko-petrografskog porekla (za koje se pretpostavlja da ima svojstvo prirodnog spomenika), duan je da o tome obavesti Zavod za zatitu prirode Srbije i da preduzme sve mere kako se prirodno dobro ne bi otetilo do dolaska ovlaenog lica.

8.4 U toku redovnog rada objekta Mere zatite voda

Reenje infrastrukture usaglasiti sa svim aktuelnim propisima, kako bi se obezbedilo ouvanje kvaliteta vazduha, vode i zemljita. Zauljene otpadne atmosferske vode treba da budu preiene pre uputanja u krajnji recipijent. Projektovani kapacitet ureaja za predtretman otpadnih voda (API separator za zauljene otpadne vode) mora omoguiti preiavanje efluenta do zakonski propisanog nivoa kvaliteta. U sluaju neadekvatnog tretmana, mogu se oekivati negativne posledice;

Radi efikasnog i racionalnog preiavanja potrebno je sprovesti striktno razdvajanje otpadnih voda, projektovanjem separatnog sistema kanalizacije po vrstama otpadnih voda (sanitarne, tehnoloke i atmosferske);

Kanalizaciona infrastruktura treba da pokriva prostor itave graevinske zone. Novi objekti ne treba da budu izgraeni ukoliko ne postoji mogunost prikljuenja na kanalizacioni sistem ili ne obezbeuju individualno preiavanje otpadnih voda;

Planiranje ''vodonepropusnih'' septikih jama, kao prevazienog reenja, treba izbegavati. Ukoliko objekti nisu prikljueni na kanalizacioni sistem naselja, razmotriti mogunosti individualnog preiavanja otpadnih voda pre uputanja u krajnji recipijent;

Pri sagledavanju svih vrsta otpadnih voda, u projektu predvideti ukljuenje samo onih otpadnih voda u javnu kanalizaciju ije odvoenje i prerada zadovoljava zahteve postrojenja za preiavanje otpadnih voda Odlukom o snabdevanju pitkom vodom i preiavanju otpadnih i atmosferskih voda (od 02.09.2002. godine lan 10.)

Projektom predvideti odgovarajui merni instrument za registraciju isputenih otpadnih voda Zakon o vodama lan 59.("Sl. glasnik RS" br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96)

Zabranjeno je uputati u melioracione kanale, bare ili vodotoke bilo kakve vode osim

atmosferskih i uslovno istih rashladnih voda koje po Uredbi o kategorizaciji voda odgovaraju IIb klasi. Ukoliko se planira isputanje otpadnih voda u kanale, moraju se obavezno kompletno preistiti (primarno i sekundarno) do traenog stepena kvaliteta.

Mere zatite vazduha

U skladu sa lanom 18. Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. gl. RS, broj 66/91, 83/92, 53/93, 48/94 i 53/95), odreeno je da je preduzee koje ima izvore zagaivanja vazduha duno da tehnolokim, tehnikim i drugim merama obezbedi da emisija u vazduh bude ispod propisanih graninih vrednosti. U sluaju prekoraenja graninih vrednosti imisije zagaiva vazduha je duan da, na zahtev nadlenog inspekcijskog organa, preduzme tehniko-tehnoloke i druge potrebne mere za smanjenje emisije kako bi se koncentracije tetnih i opasnih materija u najkraem roku svele na propisane granine vrednosti imisije bez obzira da li pojedinani zagaiva vazduha ispunjava granine vrednosti emisije, dok je lanom 19. odreeno da je zagaiva vazduha duan da obezbedi propisana merenja emisije sam ili preko ovlaene strune organizacije i da vodi evidenciju o izvrenim merenjima.

Posebno obratiti panju na izbor sistema i ureaja za preiavanje otpadnih gasova na mestima emisije u ivotnu sredinu (izlaz iz ventilacionih otvora, sistemi u kojima se emituju gasovi na izlazu iz procesa proizvodnje u atmosferu i sl);

Uspostaviti periodino praenje stanja kvaliteta vazduha radne i ivotne sredine uz obezbeenje adekvatne i blagovremene akcije u sluajevima kada se izmerene vrednosti razlikuju od optimalnih;

Projektovanje zatitnog zelenog pojasa. Obzirom da je ovaj region siromaan prirodnim zelenim povrinama formiranje zatitnog zelenog pojasa obogatilo bi prostor faunom umostepskih stanita i na taj nain se spreava opadanje biodiverziteta podruja. Ostrva zelenila unutar predela omoguavaju opstanak ugroenih vrsta, a takoe obezbeuju i gnezdilite pticama pevaicama koje se hrane na poljoprivrednim povrinama. U skladu sa urbanistikim parametrima za neophodan nivo ozelenjenosti bloka u privrednim zonama, minimalna zastupljenost ozelenjenih povrina bez parkinga je 30-50% na parceli veoj od 5 ha. Formirati vie spratova zelenila sa ueem visokog, srednjeg i niskog drvea, kao i manjim procentualnim ueem bunastih vrsta i travnjaka. Projekat ozelenjavanja kompleksa treba da favorizuje autohtone drvenaste vrste i soliterne primerke egzota za koje je potvreno da se dobro adaptiraju datim uslovima sredine a koje ne spadaju u kategoriju invazivnih;

U skladu sa Konvencijom o biolokoj raznovrsnosti (Sl.list SRJ-Meunarodni ugovori, br.11/2001) tokom ozelenjavanja izbegavati invazivne (agresivne alohtone) vrste. Njihovo spontano irenje ne samo da ugroava prirodnu vegetaciju, nego znatno poveava i trokove odravanja zelenih povrina i zahteva odravanje. Na naim prostorima smatraju se invazivnim sledee vrste: jasenolisni javor (Acer negundo), kiselo drvo (Ailanthus glandulosa), bagremac (Amorpha fruticosa), zapadni koprivi (Celtis occidentalis), pensilvanski dlakavi jasen (Fraxinus pennsylvanica), trnovac (Gledichia triachantos), iva ograda (Lycium halimifolium), petolisni brljan (Parthenocissus inserta), kasna sremza (Prunus serotina), japanska falopa (Reynouria syn. Faloppa japonica), bagrem (Robinia pseudoacacia). Njihovo spontano irenje ne samo da ugroava prirodnu vegetaciju nego znatno poveava trokove odravanja zeeelenih povrina.

Formirati vie spratova zelenila sa ueem visokog, srednjeg i niskog drvea, kao i manjim procentualnim ueem bunastih vrsta i travnjaka. Za zatitni pojas prema

poljoprivrednim povrinama preporuuje se primena visokih ikara autohtonih vrsta (meavina trnjine Prunus spinosa, gloga Craiaega monogyna, divlje rue Rosa sp., klena Acer campestre, elje Acer tataricum i sl). Projekat ozelenjavanja kompleksa treba da favorizuje autohtone drvenaste vrste kao i soliterne primerke egzota za koje je potvreno da se dobro adaptiraju datim uslovima sredine a koji ne spadaju u kategoriju invazivnih.

Mere zatite zemljita

Sa ciljem zatite zemljita i podzemnih voda od zagaenja, u skladu sa posebnim zakonima obezbediti odgovarajue skladitenje sirovina, poluproizvoda i proizvoda i nain prikupljanja i postupanja sa otpadnim materijama. Kontejneri za primarno odlaganje smea i otpadaka planirani su za postavljanje u okviru predmetne lokacije, na odgovarajuoj betonskoj povrini. Trajno deponovanje ili odlaganje otpadnih materija bilo kakvog otpada na predmetnoj lokaciji i izvan specijalnih sudova je zabranjeno;

U skladu sa lanom 3. Pravilnika o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina propisana je obaveza razvrstavanja otpada prema poreklu, kategoriji i karakteru, kao i voenje i dostavljanje neophodne dokumentacije nadlenim oragnima, shodno zakonu o postupanju sa otpadnim materijalima (Sl. glasnik RS broj 25/96). To podrazumeva njegovo selektiranje i predavanje organizacijama koje se bave njegovom preradom;

Za odlaganje vrstog otpada koji nije mogue koristiti kao sekundarnu sirovinu potrebne su posude koje obezbeuju izolaciju otpadnih materija od okolnog prostora. Posude se moraju prazniti redovno od strane nadlene komunalne slube;

Izvriti uzorkovanje zemljita (Institut za poljoprivredu i ratarstvo Novi Sad) sa analizom osnovnih parametara za (''0'') merenje.

Prilikom trajnog odlaganja otpadnih opasnih materija koje nije bilo mogue iskoristiti u druge svrhe, voditi rauna o tome da depo ovakvih materija bude lociran na, za tu svrhu, zakonski utvrenom mestu i na nain zahtevan zakonskim propisima (u skladu sa Pravilnikom o nainu postupanja sa opasnim otpadom ''Sl.glasnik RS'', br. 12/95), kako bi se u potpunosti spreio njihov negativan uticaj na elemente ivotne sredine, i uspostaviti sistem periodinog praenja stanja kvaliteta vode, vazduha i zemljita u zoni uticaja ove vrste opasnog otpada instaliranjem opreme za merenje koncentracije zagaujuih materija u neposrednoj okolini depoa. Sadraj kontejnera treba da bude propisno izolovan od okolne sredine i jasno obeleen;

Pribavljanje uputstva za postupanje sa otpadom koji se karakterie kao opasan otpad od strane Agencije za reciklau Republike Srbije, uklanjati ga u skladu sa odredbama Pravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenja deponija otpadnih materija (''Sl.glasnik RS'' br. 54/92) i Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija (''Sl.glasnik RS'' br. 12/95) i Zakona o postupanju sa otpadnim materijama (''Sl.glasnik RS''br. 54/92); uvati u okviru kompleksa na lokaciji koja mora biti ureena sa vodonepropusnim podom, zatiena od atmosferskih uticaja, van zone plavljenja;

Zakonom o zatiti ivotne sredine (''Sl.glasnik RS'', br. 135/04) definisan je zahtev odgovarajue legislative Evropske Unije o reciklai korisnog otpada, kada je to tehnoloki izvodljivo.

Mere zatite od buke

Mere zatite od buke obuhvataju smanjenje emisije na izvoru buke, predlog za sprovoenje aktivnih mera za smanjenje irenja buke u okolinu, pasivnih mera protiv buke (zvune izolacije prozora) za smanjenje optereenja bukom i adekvatnog fundiranja maina.

Po pokretanju proizvodnog pogona izvriti nulto merenje buke u pogonu u radnoj sredini i merenje komunalne buke u ivotnoj sredini. Prilikom instalacije proizvodnih linija i opreme unutar proizvodnih pogona, sprovesti mere za redukciju buke za pojedinane delove tehnolokih linija i maina, po potrebi primeniti akustinu zatitu, fizike barijere ili ograde kao i opremu za linu zatitu za rad zaposlenih.

Doputeni nivoi buke s obzirom na vrstu delatnosti (Izvod iz Pravilnika o merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama Tabela 1.) - "Sl. list SFRJ", br. 21/92)

R.BR. VRSTA DELATNOSTI DOPUTENI NIVO BUKE NA RADNOM MESTU U DB(A)

a b v 1. Fiziki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem i zapaanjem okoline sluhom 85 85 80

2. Fiziki rad usmeren na tanost i koncentraciju; povremeno praenje i kontrola okoline sluhom; upravljanje transportnim sredstvima

80 75 70

3. Rad koji se obavlja pod estim govornim komandama i akustinim signalima Rad koji zahteva stalno praenje okoline sluhom Rad preteno mentalnog karaktera, ali rutinski

75 70 60

4. Rad preteno mentalnog karaktera koji zahteva koncentraciju, ali rutinski 70 65 55

5. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno fiziki rad Rad koji zahteva koncentraciju ili neposredno komuniciranje govorom ili telefonom

- 60 50

6. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno mentalni rad Rad koji zahteva koncentraciju, neposredno komuniciranje govorom i telefonom Rad iskljuivo vezan za razgovore preko komunikacionih sredstava (telefon i dr.)

- 55 45

7. Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju, iskljuivanje iz okoline, preciznu psihomotoriku ili komuniciranje sa grupom ljudi

- - 40

8. Mentalni rad, kao izrada koncepcija, rad vezan za veliku odgovornost, komuniciranje radi dogovora sa grupom ljudi

- - 35

9. Koncertne i pozorine sale - - 30

a - oznaava buku koju pravi orue za rad ili ureaj kojim radnik rukuje ili ga posluuje b - oznaava buku koju pravi orue za rad ili ureaj kojim radnik ne rukuje niti ga posluuje v - oznaava buku koju stvaraju neproizvodni izvori (ureaji za ventilaciju ili klimatizaciju, susedna organizacija, ulini saobraaj i sl

Mere zatite i ureenja prostora

Merama zatite i ureenja prostora obezbediti ouvanje kvaliteta ivotne sredine u fazi izgradnje i eksploatacije predmetnih objekata usaglaavanjem reenja infrastrukture i potencijalnih izvora zagaivanja sa svim postojeim propisima kako bi se obezbedila zatita vazduha, zemljita, povrinskih i podzemnih voda;

Sve radne prostorije treba da budu dobro osvetljene i ventilirane. Dobro odravani sanitarni ureaji (ukljuujui tueve, gde je to mogue) treba da se nalaze pored radnih prostorija, ali odvojeni predprostorom. U blizini uvek mora da bude dovoljan broj

protivpoarnih hidranata. Tehniko - tehnoloke mere sa aspekta bezbednosti i zdravlja u radnoj i ivotnoj sredini

Na osnovu Uredbe o kriterijumima za odreivanje najboljih dostupnih tehnika (BAT), za primenu standarda kvaliteta, kao i za odreivanje graninih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli ("Sl. glasnik RS", br. 84 od 4. oktobra 2005) primena ovih kriterijuma se odnosi na: 1) primenu tehnologije koja proizvodi minimum otpada; 2) primenu manje opasnih materija; 3) mogunost ponovnog korienja i recikliranja materija koje se stvaraju i koriste u procesu i u

tretmanu otpada; 4) sline i uporedive procese, ureaje ili metode radnih operacija koji su ve uspeno provereni

u industrijskim razmerama; 5) tehnoloki napredak i promene u naunom znanju i razumevanju; 6) prirodu, uticaje i obim datih emisija; 7) datume poetka stavljanja u pogon novih ili postojeih postrojenja; 8) vremenski period potreban za uvoenje najbolje dostupne tehnike; 9) planiranu potronju i karakteristike sirovina (ukljuujui vodu) koje se koriste u procesu i na

njihovu energetsku efikasnost; 10) spreavanje ili smanjenje ukupnog uticaja emisija na ivotnu sredinu i moguih rizika; 11) spreavanje udesa i smanjenje njihovih posledica na ivotnu sredinu; 12) praenje najnovijih informacija o najboljim dostupnim tehnikama.

Primena domae ili uvezene tehnologije ili procesa, odnosno proizvodnja i promet proizvoda koji ispunjavaju propisane standarde zatite ivotne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku. Ureaji koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisani domai standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlaena struna organizacija, Zakon o zatiti ivotne sredine (''Sl.glasnik RS'', br. 135/04).

Mere zatite od poara

Projekti sadre poseban prilog koji se odnosi na mere protivpoarne zatite i to kod projektovanja, izvoenja i eksploatacije objekata. Prilikom izrade tehnike dokumentacije i dogradnje proizvodne hale i izgradnje nadstrenice potrebno je ispuniti sledee uslove:

Obezbediti puteve, odgovarajue irine, tako da je omoguen pristup vatrogasnim vozilima do svakog objekta i njihovo manevrisanje za vreme gaenja poara;

Otpornost prema poaru elemenata konstrukcije objekata mora biti u skladu sa odredbama standarda JUS.U.J1.240;

Skladine prostorije izdvojiti kao poseban poarni sektor i projektovati i izgraditi u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozije (''Sl.list SFRJ'' br.24/87);

Obezbediti uslove za sigurnu evakuaciju ljudi u sluaju poara;

Objekat zatititi ureajima i sredstvima za gaenje poara (hidrantska mrea i aparati za gaenje poara);

Odrediti klasu nivoa zatite objekta od atmosferskog pranjenja i u skladu sa tim projektovati i izgraditi gromobransku instalaciju na objektu;

Gasne i elektrine i druge instalacije u objektu projektovati i izgraditi u skladu sa vaeim tehnikim propisima.

Preventivne mere zatite od poara pri rekonstrukciji objekata

Radove na dogradnji vriti na osnovu struno uraene i odobrene propisane investiciono-

tehnike dokumentacije, po preporuci proizvoaa opreme i sa licima struno kvalifikovanim za vrenje tih poslova;

Voditi propisane evidencije o vrenju ovakvih radova; Obavezati tehniku ili drugu slubu zaduenu za vrenje radova na izgradnji da pre

poetka radova dostavi Referentu zatite od poara i zatite na radu plan radova;

Na osnovu Plana radova i Plana zatite od poara kao i propisanih mera zatite pri obavljanju odreenih radova, Referent za ZOP i ZNR-(Bezbednost i zdravlje na radu) izrauje Plan preventivnih mera zatite od poara za odreeno vreme i mesto izvoenja ovih radova i isti dostavlja Rukovodiocu izvoenja radova;

Zamenu delova, sklopova ureaja i instalacija obavljati po isteku rokova za upotrebu ili pre toga ako se konstatuje neispravnost istih u toku eksploatacije i o tome voditi evidenciju;

Pri vrenju radova na rekonstrukcijama, adaptacijama, remontu i tekuem odravanju, ukoliko je mogue, koristiti nezapaljive ili manje zapaljive materijale;

Boje, lakove, razreivae i druge zapaljive tenosti koje se koriste u toku vrenja ovih radova skladititi na sledei nain:

Hermetiki zatvorene posude zapremine do 20 lit. skladititi u posebnoo za to izgraene metalne ormane, s tim da ukupna koliina uskladitene tenosti ne moe biti vea od 200 litara;

Metalni orman mora biti udaljen min. 5,00 metara od otvorenog plamena i imati nepropusne spojeve, prag visine 10 cm, vrata sa bravom, omogueno provetravanje;

Prilikom rada sa zapaljivim tenostima (farbanje, lakiranje, zatitni premazi i dr.) voditi rauna da prostor u kome se vre ovi radovi bude dobro-propisno ventiliran (provetren, iskljueno prisustvo izvora paljenja a posebno dobro oiuen od praine);

Posude sa zapaljivim tenostima treba osigurati od prevrtanja i lomljenja pri transportovanju, koritenju i uskladitavanju;

Posude sa zapaljivim tenostima po zavretku rada zatvoriti originalnim zatvaraem, odloiti u metalni orman ili posebno skladite koje ispunjava uslove iz Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive ztenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti;

Prilikom rada sa zapaljivim tenostima, u blizini mesta rada dozvoljeno je drati samo koliinu zapaljive tenosto potrebnu za rad jedne smene;

Za odlaganje zamaenih i zaprljanih krpa, pucvala i sl. sa lako zapaljivim tenostima, obezbediti metalne posude sa poklopcima, iste posle rada svake smene prazniti na bezbedno mesto (zbog sklonosti ka samoupali);

Prosutu zapaljivu tenost treba odmah pokupiti ili posuti peskom i poistiti kao i ukloniti na bezbedno mesto;

U blizini mesta rada sa lako zapaljivim tenostima postaviti Upozorenja ili Zabranu upotrebe otvorenog plamena, puenje, zavarivanje;

Odeu, obuu i druge pomone materijale zaprljane lako zapaljivim tenostima, drati u dobro provetrenoj prostoriji, odvojeno od ostalih zapaljivih materijala, tj. u posebnoj prostoriji;

Zapaljive materije kao i otpatke odlagati na bezbednom rastojanju od objekata ( min. 6m); Za vreme vrenja bilo kojih radova sa opasnou nastajanja poara ili eksplozije,

Rukovodilac vrenja ovakvih radova duan je dapored optih preventivnih mera zatite od poara, obezbediti i prisustvo vatrogasaca sa odgovarajuim sredstvima i opremom za gaenje poara;

Sa Planom vrenja radova sa poveanom opasnou od nastajanja poara i eksplozija, pre zapoinjanja radova, Izvoa radova duan je upoznati nadlenu inspekciju za zatitu od poara;

Mere zatite od poara pri izvoenju radova zavarivanja, rezanja, lemljenja i dr. ( u daljem tekstu radovi zavarivanja)

Radovi zavarivanja mogu se izvoditi samo na mestima pripremljenim za vrenje ovih radova u skladu sa tehnikim propisima;

Oprema, alati, ureaji i pratea instalacija za zavarivanje mogu se upotrebljavati samo ako su u ispravnom stanju i prilagoeni vaeim tehnikim propisima;

Zavarivanje moe da se vri na ''stalnim'' a uz pribavljeno ODOBRENJE i na ''povremenim'' mestima (mesta na kojima se zavarivanje obavlja po potrebi i u vreme za koje je dodeljeno odobrenje);

ODOBRENJE se izdaje na osnovu pismenog ZAHTEVA izvoaa radova zavarivanja i PREGLEDA mesta gde se planira izvoditi zavarivanje (u smislu bezbednosti od nastajanja poara);

U sluajevima kada vanost odobrenja istekne a radovi jo nisu zavreni, Rukovodilac radova je duan da trai produenje roka vaenja oodobrenja, a ovlaeno lice za davanje Odobrenja, duno je ponovo pregledati mesto vrenja zavarivanja i u produenom Odobrenju upisati primedbe;

Odobrenje za vrenje zavarivanja na ''privremenim'' mestima izdaje se tek kada se utvrdi da su preduzete sve mere zatite od poara i eksplozija;

Odobrenje se izdaje u tri primerka prema utvrenom obrascu. prvi primerak se uruuje Rukovodiocu radova zavarivanja, drugi zaduenom licu za zatitu od poara, a trei se uva u arhivi preduzea kod koga se vre radovi zavarivanja;

Radovi zavarivanja se moraju obavljatipod nadzorom Rukovodioca radova; Radove zavarivanja mogu da obavljaju samo radnici koji su struno osposobljeni za vrenje

radova zavarivanja i upoznati sa propisanim merama zatite od poara i eksplozija koje treba preduzeti;

Rukovodilac radova zavarivanja ne sme dozvoliti da radove zavarivanja obavljaju lica koja ne ispunjavaju navedene uslove;

Po zavrenom zavarivanju Rukovodilac radova proverava da li su izvreni radovi stvorili opasnost od nastajanja poara;

U sluaju kada se izmene uslovi u pogledu bezbednosti od nastajanja poara, Rukovodilac radova duan je obustaviti zavarivanje, preduzeti potrebne mere zatite i pribaviti Dopunu i Overu dopunjenog Odobrenja za nastavak radova zavarivanja;

Po zavrenim radovima zavarivanja vri se pregled mesta zavarivanja i organizuje vatrogasna straa sa pripremljenim sredstvima i opremom za gaenje poara;

Primopredaja izvrenih radova se vri zapisniki. ZAPISNIK potpisuju Rukovodilac radova i odgoovorno lice kod koga ( na ijem objektu ili opremi) su vreni radovi zavarivanja;

Preventivne mere zatite od poara na mestima vrenja zavarivanja

Na privremenim mestima za zavarivanje mogu da se dre najvie po dve boce kiseonika i acetilena (po jedna radna i po jedna rezervna), na propisanim kolicima, osigurana od pada;

Boce moraju biti udaljene min. 5m od grejnih ureaja, odnosno 10 m od otvorenih izvora vatre;

Na privremenim mestima zavarivanja nije dozvoljeno drati i upotrebljavati lako zapaljive tenosti, gasove i sl;

Pod odnosno prostor mora biti oien od zapaljivih materijala u polupreniku od 10m od mesta zavarivanja ili se zapaljivi materijal mora zatititi paravanom, prekrivaem ili zavesama od nezapaljivog materijala i to tako da rubovi i preklopi prekrivaa budu nepropusni za varnice;

Ako se prilikom zavarivanja podovi kvase, radnici koji vre elektrozavarivanje moraju biti zatieni od udara elektrine struje;

U zoni zavarivanja (unutar 10 m) svi otvori, pukotin moraju biti zatieni (prekriveni), kako bi se spreio prolaz varnica u susedni prostor, ili da se postavi zavesa ili ekran oko mesta rada, ija visina ne sme biti nia od 1,80 m;

Sistem cevnih vodova, transportnih traka i sl. koji mogu da prenesu varnicu do udaljenih zapaljivih materijala, moraju da budu protivpoarno zatieni u skladu sa vaeim propisima ili da budu van pogona;

Zavarivanje u blizini zidova, tavanica ili krovova graenih od zapaljivog materijala, moe se vriti samo ako su postavljeni vatrostalni titnici;

Zavarivanje se ne sme obavljati na metalnim pregradama, zidovima, tavanicama ili krovu koji imaju gorivu oblogu niti na zidovima ili pregradama od zapaljivog materijala;

Zavarivanje metalnih povrina (konstrukcije, nosai ) koji su u dodiru sa zidovima, pregradama, tavanicama ili krovovima od zapaljivog materijala ne sme se vriti ni u sluajevima ako se zavarivanjem moe izazvati poar usled toplotne proovodljivosti;

Prilikom zavarivanja na cevoovodu, zidovima, tavanici ili krovu zapaljivi materijali sa druge strane moraju da se uklone a ako to nije mogue onda se na drugoj strani kod zapaljivog materijala postavlja vatrogasna straa;

Na mestima zavarivanja odgovarajui vatrogasni aparati moraju se drati u pripravnosti, a ako u objektu postoje i poarni hidranti, vatrogasna creva sa mlaznicama treba da budu spremna za upotrebu;

Radnici koji obavljaju zavarivanje moraju biti obueni za rukovanje raspoloivom opremom za gaenje poara i sistemom za uzbunjivanje i javljanje o nastalom poaru.

Pri izdavanju odobrenja za zavarivanje na privrmenom mestu, Rukovodilac radova mora obezbediti prisustvo vatrogasne strae koja mora da ostane na mestu zavarivanja min. 1 sat posle zavarivanja;

Pri rukovanju bocama kiseonika i acetilena i prikljunom instalacijom, zaptiva i navoj kao i ruke varioca ne smeju biti zaprljane, zamaene;

Boce moraju biti zatiene od sunca i ne smeju se zagrevati preko 35C, kao ni kotrljati ili polagati horizontalno;

Boce moraju biiti zatiene od pada (uvrene obujmicama, lancima ili postavljene na propisanim kolicima);

Opte Preventivne mere:

Odravati stalnu prohodnost prolaza kroz proizvodnu halu i hodnik; Na ulazima i prolazima ne sme se odlagati nikakav materijal niti ostavljati transportna

sredstva bez rukovaoca-vozaa;

Viljukare odravati po uputstvu od proizvoaa, periodino vriti pregled i ispitivanje istih od strane ovlaene strune ustanove, rukovanje viljukarima dozvoliti samo obuenim licima;

Ambalau (papirne i najlonske vree i kartonske kutije) uredno skladititi (uredno sloeno, udaljeno 30 cm od zidova a 50 cm od izvora toplote-razvodnih tabli, sijalica i sl.), sa slobodnim prolazima irine min. 80 cm;

Predvideti mesto za skladitenje prazne ambalae, a oteenu neupotrebljivu papirnu i najlonsku ambalau redovno uklanjati iz radnih prostorija o objekta, odlagati u metalne kontejnere za tu namenu i transportovati iz dvorita ''Gigraphix'';

Transportne ureaje efikasno uzemljiti, instalacije redovno pregledati; Leita ureaja pravilno odravati i podmazivati da ne doe do pregrevanja, Ureaje na kojima se taloi praina redovno istiti; Ne dozvoliti nikakve opravke ili intervencije pri kojima se oekuje stvaranje toplote, dok se

ne preduzmu odgovarajue preventivne mere i na bezbedan nain zaustavi pogon;

Postaviti upozorenje '' Zabranjeno puenje'' u proizvodnim i skladinim prostorijama; Sve otpatke biljnog porekla redovno uklanjati iz pogona;

Elektro i gromobranske instalacije

Preventivne mere zatite od poara:

Svi objekti u kompleksu ''Gigraphix'' moraju biti zatieni od atmosferskog pranjenja; Razvodne ormane snabdeti ispravnim prekidaima, da budu pristupani sa spoljne strane i

vidljivo obeleeni;

Izvriti propisno obeleavanje strujnih krugova na svim razvodnim tablama i razvodnim ormanima;

Postaviti zatitna stakla (balone) na sijalicama i zatitu na fluo cevima; Fleksibilne kablove elektrinih ureaja koji su van upotrebe, odvojiti od utinica. Sve elektrine ureaje koristiti po uputstvu proizvoaa; Fleksibilne vodove elektrinih ureaja zatititi fleksibilnim metalnim cevima radi zatite od

mehanikog oteenja kablova;

Termike aparate koristiti na propisanom rastojanju od zapaljivih predmeta, materijala i dr; Sijalina mesta zatititi od zatrpavanja robom i oteenja i zatrpavanja obruavanjem

uskladitenog materijala koji nadvisuje sijalino mesto;

Ne dozvoliti taloenje praine na elektrinim ureajima i instalacijama; Elektrine instalacije redovno pregledati i eventualne nedostatke (kvarove) odmah

otklanjati;

Vriti proveru stanja prikljuaka, maina i ureaja; Strogo je zabranjena upotreba neispravnih, predimenzioniranih ili licnovanih osiguraa kao

i postavljanje provizornih vodova;

Odravanje elektrinih instalacija vriti uz primenu vaeih tehnikih propisa i standarda za odreenu vrstu i namenu ureaja kao i za odreemne uslove primene i korienja;

Periodino vriti proveru otpora izolacije elektrinih instalacija, kao i otpora uzemljenja; Vriti propisane periodine preglede maina, ureaja i elektrinih instalacija od strane

ovlaene strune ustanove;

Vidno obeleiti mesta pogonskih sklopki, oznaiti kojem strujnom krugu pogonske sklopke i osigurai pripadaju;

Elektrine vodove izloene delovanju faktora koji mogu uzrokovati oteenje, zatititi od tih delovanja;

Koristiti (postavljati) pravilno dimenzionisane el. osigurae i sklopke kako ne bi dolazilo do opasnih zagrevanja;

Sve transmisije na elektromotorima i ostaloj opremi treba propisno uzemljiti radi odvoenja statikog elektriciteta;

Ventilacione ureaje odravati u ispravnom stanju, redovno istiti i podmazivati, kvarove odmah otklanjati;

STROGO zabraniti korienje neispravnih elektrinih instalacija i ureaja;

Potrebno je obavezati slubu odravanja da vodi pismenu evidenciju o vrenju radova na odravanju sa datumima i imenima lica koja vre odreene radnje, radi praenja kao i poveanja line odgovornosti, a time i bezbednosti.

Ureaji i oprema za dojavu i gaenje poara Preventivne mere:

Organizovati stalnu kontrolu zatite od poara ood strane uvara-ispitanih vatrogasaca; Vriiti redovno periodine preglede, servisiranje i ispitivanje postojee opreme u

propisanim rokovima od strane ovlaene ustanove. Vatrogasne aparate i poarne hidrante- rok svakih 6 meseci;

Vriti periodini pregled i ispitivanje na pritisak boca aparata pod pritiskom CO2; Aktivirane i ispranjene vatrogasne aparate odmah uputiti u ovlaeni servis na pregled i

punjenje;

Sve vat. aparate postaviti na vidna i pristupana mesta, po mogunosti na zidu na visini maks. 1,5 m. Aparati se ne smeju premetati a prilaz do njih mora biti slobodan;

Aparate koji su izloeni atmosferskom uticaju zatititi postavljanjem u odgovarajue ormane ili pod nasternicu;

Pristup hidrantskoj opremi smetenoj u ormane i vatrogasnim aparatima uvek mora biti omoguen;

Za dojavu poara vatrogasnoj jedinici obezbediti mogunost korienja direktne telefonske linije (24 asa);

Predvideti sistem alarmiranja poara i drugih opasnosti (postavljanjem odgovarajuih ureaja i utvrivanjem znakova uzbunjivanja);

Obezbediti potreban broj vatrogasnih aparata i rasporediti ih prema ovom planu;

Na osnovu analize poarnog optereenja po poarnim sektorima i klase moguih poara, usvajaju se potrebe za vatrogasne aparate punjene prahom (S) i ugljen-dioksidom (CO2).

Mere zatite predviene na elektrinim mainama, ureajima, opremi i instalacijama Ispunjenost uslova maina ureaja opreme i instalacija Proizvoa maina i opreme je obavezan da dostavi uputstvo za bezbedan rad i da potvrdi da su na istom primenjene propisane mere i normativi zatite ivotne sredine, zatite na radu, odnosno dostavi atest o primenjenim propisima zatite.

Oprema mora da ispunjava sledee uslove: da je pogodna za upotrebu prema definisanim tehnolokim karakteristikama i kapacitetu

proizvodnje, da se prema propisanim postupcima moe redovno da odrava, kalibrie, isti, dezinfikuje ili

sterilie, da moe da se zatiti od svakog zagaivanja u toku procesa proizvodnje, da obezbeuje konstantnu bezbednost, da je u toku procesa proizvodnje obeleena vidnim oznakama o nazivu, kontrolnom broju i

drugim podacima datog proizvoda. 8.5 Mere u sluaju udesa

U skladu sa lanom 58. Zakona o zatiti ivotne sredine (''Sl.glasnik RS'', br. 135/04) Preduzee je duno da: 1) izradi plan zatite od udesa i da najmanje svake tri godine vri njegovo auriranje ili

reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, ukljuujui i proveru pripravnosti za njegovo sprovoenje;

2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zatite od udesa;

3) izradi izvetaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u sluaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vri reviziju izvetaja o stanju sigurnosti;

Preduzee je duno da vodi evidenciju o vrstama i koliinama opasnih materija. Prevoznik opasnih materija duan je da pribavi dozvolu nadlenog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.

U sluaju kvara na postrojenjima ili ureajima za zatitu ivotne sredine usled ega nastaje prekoraenje graninih vrednosti emisije, preduzee je duno da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno organ lokalne samouprave.

U sluaju udesa, bez odlaganja obavestiti nadleni organ o tome i dostaviti obavetenje o udesu, sa svim detaljima o okolnostima udesa, mestu, vremenu, prisutnim opasnim materijama, neposrednoj opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i kratak opis

preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti kako bi se spreilo ponavljanje udesa;

Ukoliko dode do udesa neophodno je pored prinudnog zaustavljanja preduzeti i sledee: pozvati vatrogasnu jedinicu, u ugroenoj zoni odmah zaustaviti maine i opremu, iskljuiti elektrinu instalaciju i sve druge izvore paljenja, zabraniti pristup licima koja ne uestvuju u sanaciji nastale nezgode.

Uspostaviti kontinualno praenje emisije toksinih, zapaljivih i eksplozivnih, kao i drugih opasnih materija na rizinim mestima u okviru skladita sirovina, kod izlaza iz ventilatora, na linijama prenoenja materijala i sl. radi kontrole njihovih koncentracija u vazduhu radne i ivotne sredine, kako bi se: utvrdila ispravnost opreme, ocenila poodobnost tehnologije i efikasnost jedininog procesa, identifikovale sve potencijalne take rizika od nastanka ekcidenta, pratilo prostorno irenje emitovanih zagaujuih materija do saniranja posledica eventualnog akcidenta i sl. U odnosu na razmere neeljenih efekata najznaajniji negativni uticaj na ivotnu sredinu moe imati skladina tehnologija, obzirom da skladini prostori predstavljaju mesta sa najveom koncentracijom opasnih materija, pa se ovom segmentu ivotnog ciklusa proizvoda mora posvetiti posebna panja sa aspekta zatite od poara, eksplozija i akcidentnog izlivanja;