POSMATRANJE-Posmatranje je osnovni i najstariji metod za prikupljanje podataka o društveni pojavama.-Ono se sastoji u neposrednom čulnom opažanju koje se odvija prema unapred uspostavljenom planu istraživanja i sa određenim saznajnim ciljem.-Jahoda, Dojč i Kuk dele posmatranje na: posmatranje sa učestvovanjem (participirajuće posmatranje), sistematsko posmatranje i posmatranje u eksperimentalnim uslovima.-Prema Goldu i Džankeru posmatrač u posmatranju sa učestvovanjem se može prema posmatranoj sredini nalaziti u najmanje 4 društvena odnosa: 1) potpuni učesnik – ispitivana sredina uopšte ne zna da on u njoj živi sa zadatkom da je posmatra; posmatračeva stvarna funkcija je prikrivena 2) učesnik-posmatrač – on preuzima neku ulogu, koja u toj sredini normalno postoj, ali sredina zna da on pored toga ima i posmatračku nameru 3) posmatrač-učesnik – posmatral se slobodno kreće u ispitivanom društvenom prostoru, pošto može da menja praktične uloge 4) čist posmatrač – veza posmatrača sa sredinom je najpovršnija, podesan je samo za posmatranje potpuno javnog ponašanja; posmatrač se najčešće pojavaljuje u ulozi jednog od mnogobrojnih gledalaca koji posmatraju ono što se javno dešava.-Razlozi koji otežavaju sistematičnost posmatranja: vremensko-prostorna ograničenost opažajnog polja; proces opažanja koji je potpuno podređen spontanom ritmu događaja; različita pravilnost u javljaju raznih društvenih pojava.Bejlsov sistem posmatranja malih grupa-On se zasniva na posmatranju svih oblika ponašanja, pri čemu se ona razvrstavaju u 12 dosta apstraktnih klasifikacijskih jedinica.-Klasifikacijski sistem je podeljen na dva osnovna područja; prvo (A i D) se odnosi na ponašanja od kojih zavisi jedinstvenost i opšta unutrašnja atmosfera u grupi; ovo područje se naziva društveno-emotivnom.-Drugo podrugje (B i C) obuhvata ponašanja koja se neposredno odnose na pronalaženje rešenja postavljenog zadatka; ovo područje se naziva područje zadataka, pitanja i predlaganje rešenja.Sistemsko posmatranje u oblasti rada-Karlsonova šema, koja ima 9 grupa: prima obaveštenja; sređuje obaveštenja, donosi odluke; potvrđuje ili ispravlja odluke podređenih rukovodilaca; izdaje naloge; savetuje-objašnjava; nadgleda; izvršava i radi na ličnom usavršavanju.-Gestova klasifikacija za posmatranje rada industrijskih poslovođa ima 17 grupa za vrstu rada, 8 za mesto gde se rad obavlja, 13 za način njegovog obavljanja, 18 za dodire psolovođe s pretpostavljanima, u 7 grupa se razvrstavaju podaci o tome ko daje inicijativu za uspostavljanje pomenutih međusobnih dodira, a 5 grupa se odnose na trajanje pojedinog ponašanja.-Gestov sistem posmatranja je mikroskopskog karaktera; vremenska jedinica za merenje trajanja ponašanja iznosi samo četvrtinu minuta.

1

Posmatranje je najstariji i najprirodniji metod prikupljanja cinjenica. Treba raz l ikova t i obicno posmatranje , od naucnog posmat ranje matranja . Obicno  posmatranje je neplansko, slucajno i neprecizno, zbog cega posmatrac ima, vise negotacne podatke. Nasuprot tome, naucno posmatranje je s is tematsko i precizno, usmjereno na tacno odredjene pojave, planski vodjeno.Posmatranje cini niz opazaja. Opazaj se ne moze rasclaniti na prostije procesekoji daju isti rezultat – znanje. Opazaj i posmatranje uvek razumjevaju upotrebu cula.Cinjenice se od pojedinacnih stvari razlikuju slozenoscu i konkretnoscu.Cinjenica je da se neka stvar krece ili da joj pripada neko svojstvo, ali sama stvar nisamo svojstvo nisu cinjenice. Cinjenice su objektivne u tom smislu sto su nezavisneod svijesti posmatraca. Naucne cinjenice su objektivne u tom smislu sto su drustveno povjerljive, sto ih moze opaziti svako ko ispunjava uslove normalnog posmatraca. Dok je cinjenica u uzem smislu, ono sto se utvrdjuje posmatranjem.Posmatranje moze biti neposredno i posredno. Posmatranje je neposredno jekada neposredno koristimo cula, a posredno, kada neposredno posmatramo nekedruge cinjenice na osnovu kojih zakljucujemo o cinjenicama koje nas zanimaju.Posmatranje se moze podjeliti i prema obimu, odnosno broju pojava kojeobuhvataju na pojedinacna i masovna posmatranja. Pod prvim se podrazumjeva posmatranje pojedinacnih drus tveno-ekonomskih s lucajeva . Pod drugim se  podrazumjeva obuhvatanje raznih drustvenih pojava odjednom

EKSPERIMENT-Eksperiment je naučno posmatranje u precizno određenim i kontrolisanim uslovima, s ciljem da se u ispitivanoj oblasti utvrdi ili proveri postojanje i priroda nekog pretpostavljenog uzročnog odnosa.-Zasniva se na ideji da se iz složenog determinističkog spleta izdvoji jedan uzročni činilac zbog ispitivanja njegovog specifičnog dejstva na određenu pojavu.-Ovaj činilac dobija ulogu eksperimetnalnog činioca ili nezavisne promenljive, a pojava na kojoj se ispituje njegovo dejstvo postaje ekperimentalni objekat ili zavisna promenljiva.-Eksperimentalni objekat je u eksperimentima društvenih nauka skup pojedinaca, neka realna društvena grupa ili organizacija.-Cilj eksperimenta je otkrivanje nekog uzročnog odnosa.-Preduslovi uspešnog eksperimenta su: prethodna saznanja o determinističkim odnosima na području na kome se eksperiment organizuje i razvijenost naučnog znanja o ispitivanom području.-Preciznost eksperimenta zavisi od metodološko-tehničke razvijenosti nauke.-Teškoće u eksperimentima: *moralna norma *nemogućnost stvaranja dve iste situacije *čak i kada bi se stvorile dve identične grupe, one bi bile veštačke.-Neophodan uslov: nikad se pojava B ne dešava bez pojave A (pijanstvo; mora se popiti de bi bio pijan).-Dovoljan uslov: pojava B se javi svaki put kad se javi pojava A, ali pojava A ne mora da se jevi uvek kad se javlja pojava B (oštećenje rožnjače je dovoljno da se oslepi, ali nije neophodno).Vrste eksperimentalnih i kvazi-eksperimentalnih istraživanja u sociologiji

2

-Eksperimentalna istraživanja u sociologiji se mogu razvrstati u 2 grupe: laboratorijski eksperiment i eksperimentalna istraživanja u prirodnim uslovima.-U sociologiji se često upotrebljava i tzv. prirodni eksperiment, a Stjuart Čapin je zastupao i ideju tzv. ex post-facto eksperimenta.-Kvazi-eksperimentalna istraživanja predstavljaju proučavanje nekog društvenog procesa u njegovom spontanom toku, ali na onim mestima i u onim vremenskim trenucima i periodima gde se on pojavljauje u svojim najizrazitijim oblicima.Laboratorijski eksperiment – ispitivanje se izvodi u veštački stvorenim uslovima.-Grupama se često postavljaju kolektivni zadaci i želi se postići da se one u njihovom rešavanju založe bar približno onoliko koliko bi to činile u stvarnom životu.-Ali, pošto je ispitanicima poznata veštačka priroda eksperimentalne situacije, ovo s ečesto ne postiže i eksperiment nailazi na veliku prepreku u tzv. apatiji učesnika.-Svest o veštačkom karakteru situacije utiče da pojedinci i grupe shvataju eksperiment kao svojevrsnu igru.Eksperimenti u prirodnim uslovima – eksperimentalna situacija se stvara prema istraživačkim potrebama i eksperimentator može da rukuje eksperimentalnim činiocem.-Što je eksperimentator dobio veću slobodu u pogledu stvaranja eksperimentalne situacije, ovaj tip eksperimenta se više približava laboratorijskom, jer se njegov plan može prilagoditi naučnim pretpostavkama, a naspram laboratorijskog je u velikoj prednosti u tome što se izvodi u normalnim uslovima.-Tako se smanjuje opasnost da će se ljudi u eksperimentalnoj situaciji ponašati izveštačeno.Prirodni eksperiment-Ovo su u većini slučajeva kvazi-eksperimentalna istraživanja; u njima su sadržane izvesne krupne metodološke teškoće, zbog kojih većina ovih istraživanja nisu eksperimenti u pravom smislu reči: 1) teškoće organizacijske prirode – pošto se često ne zna unapred gde i kada će početi da se razvija neki proces, ne mogu se na vreme izvršiti sve pripreme za ispitivanje 2) teškoća koja se javlja kad se proučava potpuno spontani tok društvenih procesa.Ex post facto eksperimenti – radi se o razvijenom statističkom proučavanju nekih procesa pošto su se oni već desili.Planiranje i izvođenje socioloških eksperimenata-se sastoji od 4 osnovna zadatka: izbor problema; uspostavljanje ili pronalaženje najadekvatnije eksperimentalne situacije; stvaranje plana posmatranja toka eksperimenata i analiza i teorijsko tumačenje dobijenih rezultata.ANALIZA SADRŽAJA-Analiza sadržaja je način sređivanja kvantitativnih podataka.-Svaki potpuni oblik društvenog opštenja se sastoji od 3 elementa: odašiljača poruke, primaoca poruke i sadržaja poruke; analiza sadržaja se prvenstveno odnosi na sadržaj poruka.-Ova tehnika podrazumeva nalaženje adekvatne jedinice analize, zatim sistemakategorija analize, i najzad konstruisanje uređenog skupapravila kodiranja, odnosno jasno definisanih uputstava za

3

razvrstavanje svake jedinice analize u jednu kategoriju: ko upućuje poruku, šta ona sadrži, kome je upućena i sa kakvim dejstvom.-Jedinica analize sadržaja: reči, fotografije, simboli.-Analizom sadržaja se meri učestalost pojavljivanja karakterističnih reči.-Vrši se ispitivanje sadržaja, slogana, ispituje se sa ciljem da se ustanovi šta je pisac hteo da sugeriše.-Analiza sadržaja je način sređivanja kvantitativnih podataka.-Svaki potpuni oblik društvenog opštenja se sastoji od 3 elementa: odašiljača poruke, primaoca poruke i sadržaja poruke.-Analiza sadržaja se prvenstveno odnosi na sadržaj poruka.-Berelson: analiza sadržaja je istraživačka tehnika za objektivan, sistematski i kvantitativan opis očiglednog sadržaja simboličkog opštenja.-Vandersmisan: analiza sadržaja je skup istraživačkih tehnika koje omogućuju objektivan, sistematski i kvantitativan opis emanacija ljudskog ponašanja, radi zaključivanja o motivima i sociološkim osobinama autora tih emanacija i izvođenja socioloških reakcija koje su ovi podsticaji u stanju da izazovu.-Kripendorf: analiza sadržaja je upotreba ponovljivih i valjanih metoda za izvođenje specifičnih zaključaka iz teksta o drugim stanjima i osobinama njegovog izvora.-Sadržaj opštenja se nastoji proučavati na što objektivniji, sistematičniji i kvantitativan način.-Bitna pretpostavka objektivnosti jeste stvaranje sistema jednoznačnih kategorija koje se upotrebljavaju za razvrstavanje sadržaja proučavanog opštenja.-Sistematičnost se postiže na taj način što se ne analiziraju proizvoljni isečci proučavanog opštenja, nego ili njegov celokupan sadržaj, ili na metodičan način stvoreni uzorci.-Učestalost pojedinih elemenata nastoji da se kvantitativno izmeri, da bi se na taj način upotpunila saznanja kvalitativne analize proučavanog opštenja.-Dakle, analiza sadržaja je istraživački postupak kojim se želi izgraditi sistematska iskustvena evidencija o opštenju, kao jednom od aspekata društvenog života.Oblasti primene alize sadržaja: 1) ispitivanje političke propagande 2) ispitivanja tematskog sadržaja književnosti, likovnih umetnosti, filma 3) proučavanje školskih udžbenika 4) proučavanja jezika 5) sređivanje izvornih podataka u sociološkim i drugim istraživanjima.-Nedostaci ovih istraživanja: *mnogi radovi u kojima je upotrebljena anliza sadržaja ostaju na čisto opisnoj ravni *vrednosno-neutralan odnos prema proučavanom sadržaju.-Analiza sadržaja sе ponеkad ističе kao glavno srеdstvo za proučavanjе društva na daljinu, tj. za proučavanjе društva o komе istraživač nе možе nеposrеdno da prikuplja podatkе, pa čak ni da dospе u njеga.-Komunikacijska vrednost – položaj teksta u novinama (što je tekst na poslednjim stranama on ima manju komunikacijsku vrednost).

4

U d r u š t v e n e n a u k e e k s p e r i m e t j e d o š a o i z p r i r o d n i h n a u k a , m e d j u t i m i m a ograničenu mogućnost upotrebe, jer se ljudi ne mogu tretirati kao druga živa b i ća . Eks pe r im en t j e pose ban ob l i k posm a t r an j a t e se z ove ekep r i men t a lno  posmatranje, to je tehnika prikupljanja podataka koja se odvija u uslovima koji su strogo precizno kontrolisani. Eksperiment se sprovodi tako što se odaberu i  p r a t e 2 . g r u p e l j u d i : e k s p e r i m e n t a l n a i k o n t r o l n a , k o j e m o r a j u b i t i u s v i m u s l o v i m a m e d j u s o b n o i z j e n d č e n e .M e d j u t i m , t o k o m i s t r a ž i v a n j a eks pe r im en ta l no j g rup i s e doda i l i oduz ne ne k i č in i l ac , č i j i u t i c a j ž e l i da se i s p i t a , d o k s u č i n i o c i k o n t r o l n e g r u p e o s t a l i n e p r o m e n j e n i . O b e g r u p e s u  podvrgnute istraživanju od početka do kaja istraživanja. Eksperiment može biti l abo ra to r i j sk i gde su s t vo ren i ve š t ač ku u s l i v i i p r idon i eke pe r im e tn , kada se o d v i j a u s t v a r n i m u s l o v i m a k o j i i m a i v e ć u p r a k t i č n u v r e d n o s t z b o g neformiranog ponašanja ispitanika.Prve ekperimente u empirijskim istraživanjima u sociologiji obavio je američki psiholog Elton Mej.O s n o v n i n e d o s t a t a k e k s p e r i m e n t a u s o c i o l o g i j i j e u t o m e š t o m o ž e d a s e  primenjuje na vrlo mali broj društvenih pojava.

18. POSMATRANJET o j e m e t o d k o j a s e k o r i s t i n e p o s r e d n i m č u l n i m o p a ć a n j e m . T u s p a d a j u zapaanje, konstatovanje, zapisivanje rezultta psomatranja.Anučno posmatranje mora da bude precizno i sistemtično, da služi otkrivanju društvene stvarnosti i da se može konstiusati da bi se proverila istinitost. Postojiviše vrsta naučnog posmatranja, dve koje se najčešće korise du: posmatranje bezučestvovanja u kojem israživač usmerava svoju pažnju na ponašanje, rekcije iodnose u grupi koji istražuje, s tim što on u njoj ne zauzima aktivno učešće. I  posmatranje sa učestovanjem je uključivanje istraživača kao učesnika u životu iradu onih kojima se bavi. Da bi istraživanje bilo uspešnije posmatrani nesmejuznati da je posmatrač u grupi, jer istraćivač želi posmatrti njihovo delovanje unjihovim normalnim i prirodnim uslovima.Ovu istraživačku tehniku najviše je koristil tzv. Čikaška škola ubacujući svoje saradnike medju ulične prostitutke, lopove itd. Da bi posmatrali njihovo aktivno pošanšanje i radnje iz svkodnevnog života.

Експеримент је једна врста посматрања, које се одвија у вештачки изазваним условима. Овај метод није уобичајен у социологији јер има извесне недостатке:

Друштвене појаве се теже изазивају у циљу тренутног проучавања, те захтевају више времена за истраживање.

Експеримент мора остати тајна да би учесници спонтано реаговали у датим условима. Пошто су друштвене појаве врло сложене, мора се добро изоловати група над којом се

врши експеримент, да не би дошло до утицаја спољашњих фактора на развој догађаја.

5

POSMATRANJEj e d e f i n i s a n o k a o p r i k u p l j a n j e p o d a t a k a o p o j a v a m a p u t e m n j i h o v o g neposrednog čulnog opažanjaPosmatranje , kao izvor iskustvenih obaveštenja ima nekoliko imanentnih ograničenja:P osm a t r a t i s e mogu s am o ak tue l n i s ad rža j i , s amo ono š t o pos t o j i i l i s e z b iva u v r em e  posmatranja.Posmatranje je prikladno za prikupljanje podataka o spoljašnim manifestacijama društvenogživota, ali ovaj ima i svoju unutrašnju ili psihičku stranu.Prikupljanje podataka o dužim razvojnim procesima putem posmatranja je vrlo sporo.Društvena ponašanja okoljima se obaveštava, obaveštenja smatraju poverljivim.Prema Džankera obaveštenja se podeluju na:1 . j a v n a2 . p o v e r l j i v a3 . t a j n a4 . p r i v a t n a .

Prema Jahode , Dojča, Kuka posmatranje je podeljeno na:

1 .posm a t r a n j e s učes tvova n jem :a. .:potpuni posmatrač tom slučaju ispitivana sredina uopšte ne zna da on u njoj živi sazadatkom da je posmatra.

b.učesnik-posmatrač :u t om s luč a ju pos ma t r ač p r e uz im a neku u logu , ko j a u t o j s r ed i n i normalno postoji, ali sredina zna da on pored toga ima i istraživačku nameru.

c.posmatrač-učesnik :u tom slučaju posmatrač može da se slobodnije kreće u ispitivanomdruštvenom postoru, pošto nije vezan uz jednu stalnu praktičnu ulogu, nego može da ihm e n j a , n a s t o j e ć i d a m u r a z l i č i t e p r a k t i č n e u l o g e o m o g u ć e š t o l a k š e i p o t p u n i j e  posmatranje.

d.čist posmatrač:u t o m s l u č a j u p o s m a t r a č s e n a j č e š ć e p o j a v l j u j e u u l o z i j e d n o g o d mnogobrojnih gledalaca, koji posmatraju ono što se javno dešava.-

Prednosti posmatranja s učestvovanjem:a.Omogućuje istraživača da lično doživi sadržaj neka društvena delatnosti.b.Uključivanjem posmatrača u proučavanu sredinu smanjuje uticaj posmatranja na promenunjenog redovnog načina ponašanja.

2.sistematsko posmatranje3.posmatranje u eksperimentalnim uslovima.

Karlsonov model za sređivanje podataka dobijenih posmatranja:1 . p r i m a o b a v e š t e n j a ,2 . s r e đ u j e o b a v e š t e n j a ,

6

3 . d o n o s i o d l u k e ,4.potvrđuje ili ispravlja odluke podređenih rukovodilaca5 . i z d a j e n a l o g e ,6 . s a v e t u j e i l i o b j a š n j a v a ,7 . n a g l e d a ,8 . i z v r š a v a ,9 . r ad i na l i č nom us av r ša van ju .

Osnovne osobine kompleksnog posmatranja:

Pomoću njega se proučava neki složeniji društveni oblik, npr. selo.Posmatranje traje duže vreme.Pored posmatranja koriste se i drugi načini prikupljanja podataka, a posmatranje je bar delimično povezano s učestvovanjem.

SEKVENCIJALNA ANALIZAje bitna pretpostavka da se sistematske iskustvene evidencije zateorijsko proučavanje nekih problema izgrađuje.

Plan istraživanja se sastoji od sledećeg niza vremenskih sukcesivnih radnji:1 . p o s t a v l j a n j a p r o b l e m a2 . r a z r a d e h i p o t e z a ,3.operacinalizovanja hipoteza4.stvaranja plana i sredstava za prikupljanje podataka,5 .p r ikup l j an j a i s r eđ ivan j a poda t aka6.analize podataka radi proveravanja postavljenih hipoteza.

Na ličnu jednačinu posmatrača utiču:1.brzina, preciznost i strukturne karakteristike opažaja2.različita sposobnost za psihičku koncentraciju u opažanju,3.individualne osobine pamćenja,4.trenutno psihičko raspoloženje,5.različita sposobnost za uspostavljanje društvenog posmatrača.

U ličnoj jednačini preovladaju uglavnom tri tipa:1.empirijski entograf,2 . h o l i s t i č k i e n t o g r a f ,3 . s o c i j a l n i a n t r o p o l o g .

ORIJENTACIONA (EKSPLORATIVNA) ISTRAŽIVANJA:osnovn i c i l j j e pos t i zan j a š to već eg  broja različitih obaveštenja koja nam moraju omogućiti bolji uvid u situaciju i tačnije definisanje pojavakoja želimo preciznije izučiti.→sadrže početne podatke o nečemu.

DESKRIPTIVNA (DIJAGONISTIČKA) ISTRAŽIVANJA:

7

osnovi cilj je dobijanje pregleda o tomekako pojedine pojave ili obeležja pojava nas podeljuju na kvalitativni ili kvantitativni način u nekoj društvenoj situaciji ili društvenoj grupaciji. →zahteva poznavanje statistike.

EKSPERIMENTALNA ISTRAŽIVANJA n a j s l o ž e n i j i t i p . Z a s n i v a j u s e n a t a č n o d e f i n i s a n i m  pojmovima i jasno utvrđenim hipotezama. I imaju za cilj da provere ove hipoteze da ih prihvate ili odbacei nastoje utvrditi neka zakonitost u društvenim procesima.

Etička odgovornost istraživača prema ispitanicima:1 . za š t i t a anon i mnos t i i sp i t an i ka,2 .ne v r š i t i p r i t i s a k na i s p i t an ike ,3 .učeš će i sp i t an i ka uč i n i t i bezbo ln i h ,4 . i den t i f i kova n je s ponzo ra ,5.upoznati ispitanike sa načinom na koji su izabrani u uzorak,6.ne prikrivati identifikovane kodove na upitnicima,7.upoznati ispitanike sa rezultatima istraživanja8 .dob rovo l j e n p r i s t ana k i s p i t an i ka ,9.ukoliko istraživanje uključuje prevaru, upoznati ispitanike posle prikupljanje podataka.

Od govornost istraživača prema nauci kojim se bavi i društvu:1.istraživače treba da prave razliku između nauke i sirenja propagande,2.u prikupljenim iskustvenim podacima ne treba tražiti ono koje bi potvrdili naše pretpostavke,3.treba biti svestan potencijalnih izvora pred ubeđenja,4.predstaviti korisćenu literaturu u celini,5.uraditi istraživanje što je kvalitativnija moguće,6 .naves t i sve ko r i š ćene i zvo re .

EKSPERIMENTs e m o ž e d e f i n i s a t i k a o n a u č n o p o s m a t r a n j e u p r e c i z n o o d r e đ e n i m i kontrolisanim uslovima, s ciljem da u ispitivanoj oblasti utvrdi ili poveri postojanje i prirodanekog pretpostavljenog uzročnog odnosa.P r e c i z n o s t e k s p e r i m e n a t a z a v i s i o d t o g a k o l i k o s e p r e c i z n o m o g u u t v r d i t i s v e n j e g o v e komponente, što znači:1.stanje eksperimentalnog objekta pre početka eksperimenata;2.razne osobine eksperimentalne situacije u kojoj se kontrolišu relevantni činioci;3.spoljni uslovi u kojima se nalazi eksperimentalna situacija;4.jačina delovanja eksperimentalnog činioca;5.veličina promena na eksperimentalnom objektu koje su nastale u toku eksperimenata.

8

Oblici eksperimentalnog istraživanja su:1.laboratorijski eksperiment:u ovim eksperimentima se ispitivanje izvodi u veštački stvorenimuslovima.2.eksperimentalna istraživanja u prirodnim uslovima i u ovim istraživanjima, koja se izvode ur ea l n im us l ov ima , eks pe r i men t a lna s i t ua c i j a s e s t va r a p r ema i s t r až ivačk i m po t r ebam a i eksperimentator može da rukuje eksperimentalnim činiocem.3.prirodni eksperiment:p r eds t av l j a p rouča van je nekog d ruš t venog p roce sa u n j egovom spontanom toku, ali na onim mestima i u onim vremenskim trenutnicima i periodima gde ikada se on pojavljuje na svojim najizrazitijim oblicima.4.ex post facto eksperiment :oni su to samo po imenu. U stvari se radi o razvijenom statističkom proučavanju nekih procesa pošto su se oni već desili.

Planiranje i izvođenje eksperimenata sastoji se od četiri osnova zadatka:a.izbora problema, b.uspostavljanja ili pronalaženja najadekvatnije eksperimentalne situacije,c.stvaranja plana posmatranja toka eksperimenata,d.analize i teorijkog tumačenja dobijenih rezultata

9