rezultati istraŽivanja o -...

REZULTATI ISTRAŽIVANJA O VOLONTIRANJU U

POGRANIČNOM REGIONU BUGARSKA - SRBIJA

KOMPARATIVNA ANALIZA Ova publikacija je napravljena uz pomoć sredstava Evrpsoke unije kroz Interreg-OPA Program prekogranične saradnje Bugarska-srbija pod brojem CCI No 2014TC16I5CB007. Jedinstveno odgvoorno lice za sadržaj ove publikacije je Timočki Omladinski centar I ni na koji način ne može biti tumačen kao stav Evropske unije ili Upravljačkog tela programa.

MART, 2017 OBRAZOVNI GRAFIT

Naziv projekta: Volonteri pomeraju granice Broj projekta: CB007.1.22.039 Broj ugovora: RD 02-29-275

Ovaj projekat se kofinansira od strane Evropske unije kroz Intereg-IPA program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija.

Sadržaj

Istorija i kontekstualna pozadina ............................................................................................................ 2

Etimologija i istorija ............................................................................................................................ 2

Definicija ................................................................................................................................................. 3

Srbija ................................................................................................................................................... 3

Bugarska .............................................................................................................................................. 4

Uporedna prezentacija podataka o volonterima u Srbiji i Bugarskoj ..................................................... 5

Srbija ................................................................................................................................................... 6

Bugarska ............................................................................................................................................ 10

Politike .................................................................................................................................................. 13

Srbija ................................................................................................................................................. 13

Zakon o volontiranju ......................................................................................................................... 13

Dileme ............................................................................................................................................... 15

Ko može biti volonter? ...................................................................................................................... 15

Ko može biti organizator volontiranja? ............................................................................................. 16

Ko može biti korisnik? ....................................................................................................................... 17

Zakon o mladima ............................................................................................................................... 18

Nacionalna strategija za mlade ......................................................................................................... 18

Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva ....................................... 21

Bugarska ............................................................................................................................................ 23

Programi ................................................................................................................................................ 28

Srbija ..................................................................................................................................................... 28

Bugarska ............................................................................................................................................ 31

Socialna i kulturna dimenzija volontiranja ............................................................................................ 32

Srbija ................................................................................................................................................. 32

Bugarska ............................................................................................................................................ 33

Volontiranje u kontekstu edukacije i treninga ...................................................................................... 35

Srbija ................................................................................................................................................. 35

Bugarska ............................................................................................................................................ 39

Rezultati istraživanja ............................................................................................................................. 41

Conclusion ................................................................................................ Error! Bookmark not defined.



Istorija i kontekstualna pozadina

Volontiranje se generalno smatra altruističkom aktivnošcu u kojoj pojedinac ili grupa pružaju usluge bez finansijske koristi "u korist drugom licu, grupi ili organizaciji". Volontiranje je takođe poznato po razvijanju veština i često je namenjeno promovisanju dobre volje ili poboljšanju kvaliteta života ljudi. Volontiranje može imati pozitivne koristi kako za samu osobu tako i za zajednicu u kojoj živi. Pored toga, oni na ovaj način mogu steći i nove veštine i znanja, koji im kao praktično iskustvo mogu pomoći prilikom zapošljavanja. Mnogi volonteri su posebno obučeni u oblastima na kojima rade, kao što su medicina, obrazovanje ili spašavanje u vanrednim situacijama. Drugi pomažu kada je potrebno, kao što je odgovor na prirodnu katastrofu.

Etimologija i istorija

Reč je prvi put zabeležena 1755. godine. Izvedena je iz reči volonter u 1600. "onaj koji se nudi za vojnu službu" od strane francuskih dobrovoljaca. U ne-vojnom smislu, reč je prvi put zabeležena tokom 1630-ih. Reč volontiranje ima noviju upotrebu - i dalje pretežno vojno-poklapa se sa frazom u službi zajednice. U vojnom kontekstu, dobrovoljna vojska je vojno telo čiji su vojnici odabrali da uđu u službu, za razliku su bili regrutovani. Takvi volonteri ne rade "besplatno" i dobijaju redovnu platu.

19. vek

U tome periodu, Amerika je doživela Veliko buđenje. Ljudi su postali svesni razlika i to uzeli kao razlog za kretanje protiv ropstva. Mlađi ljudi su počeli da pomažu siromašnima u svojim zajednicama. 1851. godine započela je prva YMCA u Sjedinjenim Državama, a sedam godina kasnije pratila je prva YWCA. Tokom američkog građanskog rata, žene su se dobrovoljno prijavile za isporuku zaliha za vojnike, a "Anđeo ratišta" Klara Barton sa timom dobrovoljaca počela da pruža pomoc vojnicima. Barton je 1881. osnovala američki Crveni krst i započela mobilizaciju dobrovoljaca za operacije pomoci katastrofama, uključujuci i pomoć žrtvama poplave u Johnstovnu 1889.

20. i 21. vek

U prvih nekoliko decenija 20. veka osnovano je nekoliko volonterskih organizacija, uključujuci Rotari International, Kivanis International, Asocijaciju Junior Leagues International i Lions Clubs International.

Velika depresija je predstavljala jedan od prvih velikih pokušaja da se, na nacionalnom nivou, koordiniraju volonteri za određenu potrebu.



Tokom Drugog svetskog rata, hiljade volonterskih kancelarija nadziralo je volontere koji su pomagali vojsci i domacem frontu, uključujuci prikupljanje zaliha, zabavu vojnika na odsustvu i negu povređenih.

Posle Drugog svetskog rata, ljudi su preusmerili fokus svojih altruističkih strasti u druga područja, uključujuci pomoc siromašnima i volontiranje u inostranstvu. Najveci razvoj bio je Mirovni korpus u Sjedinjenim Državama 1960. godine. kada je predsednik Lindon B. Johnson proglasio rat 1969. godine siromaštvu, mogucnosti za volontiranjem počele su da se šire i nastavljaju u narednih nekoliko decenija. Proces pronalaženja gde je moguće volontirati postao je više formalizovan, sa formiranjem više volonterskih centara i novim načinima pronalaska posla koji su se pojavili na internetu.

Prema Korporaciji za nacionalnu i društvenu službu (u 2012. godini), oko 64,5 miliona Amerikanaca, ili 26,5 procenata odraslog stanovništva, dalo je 7,9 milijardi sati volonterskog rada u vrednosti od 175 milijardi dolara. Ovo se računa na oko 125-150 sati godišnje ili 3 časa nedeljno po stopi od 22 dolara po satu. Volonterski sati u Velikoj Britaniji su slični, podaci za druge zemlje nedostupni.

Definicija

Srbija

Volontiranje se u širem smislu definiše kao neprofitna i neplaćena aktivnost putem koje pojedinci doprinose svojoj zajednici ili celom društvu, ali treba istaći da volontiranje ne doprinosi samo društvu i rešavanju problema koji postoje u njemu. Veoma važna karakteristika volonterizma je i lični razvoj osobe koja je angažovana kao volonter. Kroz volonterski rad, osobe mogu da razviju samopoštovanje i poštovanje prema drugima, kao i primena svojih veština i znanja kroz različite vidove volonterskih aktivnosti. Pored toga, oni na ovaj način mogu steći i nove veštine i znanja, koji im kao praktično iskustvo mogu pomoći prilikom zapošljavanja.

Zaključak je svakako da volontiranje ima dugoročni uticaj – kako na same osobe koje se angažuju kao volonteri, tako i na razvoj društva u celini.

Neophodno je ukazati na šta se pojam ’’volontiranje’’ odnosi i otkloniti bilo kakvu dilemu koja u vezi sa tim može postojati. Pod volontiranjem često se podvodi svaki neplaćeni radni angažman, pa čak i radni angažman za koji se dobija skromna nadoknada (pripravnički staž, stručna praksa, specijalizacija). Međutim, nije svaki neplaćeni rad volontiranje. Šta je to što razlikuje neplaćeni rad od volontiranja?



Volontiranje je dobrovoljna, neprofitna i neplaćena aktivnost koju pojedinac ili grupa preduzimaju zarad dobrobiti drugog lica ili grupe (obično u socijalnoj potrebi), zajednice u kojoj žive ili celog društva. Ova aktivnost se javlja u raznim oblicima, od tradicionalnih običaja uzajamne samopomoći, do organizovanog delovanja zajednice u kriznim periodima, kao i do pokušaja pomoći u sprečavanju i zaustavljanju sukoba i suzbijanja siromaštva. Zbog ukupne društvene koristi koju stvaraju volonteri, ova delatnost zaslužuje društveno priznanje i podršku svih faktora u društvu. Zbog toga je važno odvojiti dobrovoljno volontiranje u korist drugog lica ili zajednice od neplaćenog rada koji se obavlja zarad lične koristi.

Da bi neka aktivnost bila određena kao volontiranje, potrebno je da ona bude:

- Dobrovoljna – bez prisile ili obaveze

- Neprofitna – bez motiva da se stekne materijalna korist

- Bez naknade – dnevnice, honorara ili drugog oblika naknade za rad

- U korist drugog lica ili zajednice – osnovni motiv volontiranja je doprinos zajednici nasuprot sopstvenoj koristi.

Prema zakonu u Srbiji volontiranjem se smatra organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Bugarska

Tradicionalno, termin volontiranje u Bugarskoj se odnosi na bilo koju vrstu posla i usluga bez obzira na finansijsku korist. Shodno tome, volonter je svaka osoba koja pruža takav besplatan i bezuslovan rad. U pravnom sistemu zemlje, međutim, ne postoji zakonska definicija niti volontiranja, niti pružanja posla i usluga bez brige o finansijskoj dobiti. Shodno tome, status volontera, kao i njihova prava i dužnosti nisu zakonski ili formalno priznati. Postojeci pravni okvir za volontiranje je samo delimičan i daleko od toga da se dobro razvio.

U 2006. godini izrađen je Zakon o volontiranju od strane neprofitnih organizacija među kojima

su Bugarski Crveni krst, Nacionalni savez za volontersku akciju (NAVA), Lale fondacija i Bugarski centar za neprofitno pravo (BCNL). Ukoliko bi bio ratifikovan od strane Parlamenta, definicija koja je predlozena ovim zakonom identifikuje volontiranje kao aktivnost van zakonskih radnih odnosa pojedinaca, koje se obavljaju dobrovoljno i bez naknade neprofitnim organizacijama, lokalnim i državnim institucijama.



Definicija volontiranja mladih je data u članu 23. nacrta Zakona o razvoju mladih koji je uveden

2008. godine, gde je izraz na sličan način definisan. Pored toga, definicija utvrđuje da su mladi volonteri obično povezani sa volonterskom organizacijom i da je volontiranje aktivnost koja proširuje znanje, veštine i iskustvo volontera kao i ljudi kojima pomažu.

Postoji veliki broj problema u definisanju uslova volontiranja i volontera koji proističu iz razlike u perspektivama građana, volontera i predstavnika organizacija iz treceg sektora. Bugarski građani percipiraju volontere kao ljude koji su pronašli rešenje za njihove svakodnevne probleme preživljavanja, tj. koji imaju zagarantovan životni standard i mogu sebi priuštiti da troše vreme i druge resurse da nešto učine za druge. Prema volonterima, najvažniji faktori u donošenju odluke da se uključe jeste usklađivanje njihovih interesa sa prilikama za volontiranjem, koristima zanimljivog iskustva i osecanja zadovoljstva. Prema predstavnicima organizacija treceg sektora, volontiranje je društvena aktivnost u kojoj vodecu uloga igraju humanistički stavovi i aktivni društveni položaj.

Uporedna prezentacija podataka o volonterima u Srbiji i Bugarskoj

Volontiranje se u širem smislu definiše kao neprofitna i neplaćena aktivnost putem koje pojedinci doprinose svojoj zajednici ili celom društvu, ali treba istaći da volontiranje ne doprinosi samo društvu i rešavanju problema koji postoje u njemu. Veoma važna karakteristika volonterizma je i lični razvoj osobe koja je angažovana kao volonter. Kroz volonterski rad, osobe mogu da razviju samopoštovanje i poštovanje prema drugima, kao i primena svojih veština i znanja kroz različite vidove volonterskih aktivnosti. Pored toga, oni na ovaj način mogu steći i nove veštine i znanja, koji im kao praktično iskustvo mogu pomoći prilikom zapošljavanja.

Volontiranje u brojevima :

- 2011 .godina je proglašena za Međunarodnu godinu volontiranja

- U Evropi volontira više od 100 miliona ljudi

- Procenat stanovništva koji volontira u Evropi:

• Poljska – 18% stanovnistva • Nemacka – 33% stanovnistva • Irska – 33% stanovnistva • Velika Britanija – 38% stanovnistva



Velika Britanija: Godišnja vrednost državnih prihoda od volonterskog rada dostize 7,9% BDP (na jednu funtu ulozenu u volonterski rad, u državnu kasu se vraćaju čak tri). 23 miliona ljudi volontira svake godine, obezbeđujući radnu snagu jednaku 180 hiljada radnika koji rade puno radno vreme.

Belgija: Belgijanci posvećuju 5 sati nedeljno neplaćenim volonterskim aktivnostima, što je ekvivalent broju od oko 200 hiljada poslova sa punim radnim vremenom.

Poljska: Godišnje, prosečno volontira oko 5,4 miliona ljudi godišnje. Procenjena ekonomska vrednost volontiranja je oko 124 miliona evra.

Francuska: Vreme posvećeno volontiranju u francuskim OCD, bilo je jednako ucinku oko 716 hiljada poslova sa punim radnim vremenom (prosek tokom prosle decenije)

Zapadni Bengal (Savezna drzava u Indiji): Čak oko 600 hiljada ljudi volonteri, ¾ volontera dolazi iz ruralne sredine. Volonter mesečno provodi oko 24 sata u voloniranju

Sjedinjene Američke Države: Oko 63 miliona ljudi volontira prosečno svake godine. Volonter mesečno provodi oko 52 sata u volontiranju. Oko 27% mladih volontira.

Srbija

Status i potrebe mladih u Srbiji, 2014

Nešto manje od tri četvrtine (71,5%) mladih se slaže sa tvrdnjom da su volonterske aktivnosti korisne za njih, 10% se ne slaže, a 18,5% ima neutralan stav po ovom pitanju. Da su volonterske aktivnosti korisne u većoj meri smatraju žene i ispitanici mlađi od 25 godina. Isti stav zastupaju mladi iz Istočne i Južne Srbije u većoj meri u odnosu na mlade iz drugih regiona.

Ukupno 73,1% ispitanika smatra da je potrebno da se mladi u većoj meri uključe u društvene aktivnosti volontiranjem, 10% se ne slaže a 16,9% nema stav po ovom pitanju. Aktivno uključivanje mladih u većoj meri podržavaju žene, mladi od 15 do 19 godina, kao i mladi sa najviše završenomosnovnom ili četvorogodišnjom srednjom školom. Uključivanje u društvene aktivnosti u većoj meri podržavaju mladi iz Istočne i Južne Srbije i Beograđani, u odnosu na mlade iz ostalih regiona.

Više od polovine mladih (66,3%) volonterizam vidi kao priliku za sticanje iskustva, koje će biti korisno za dobijanje posla. 19,9% ima neutralanstav po ovom pitanju, dok 13,8% ne vidi korist od volontiranja. Žene i mladi sa završenom višom školom i fakultetom u većoj meri uviđaju da imiskustvo stečeno volontiranjem može biti korisno prilikom zapošljavanja, sa čim se pretežno slažu mladi iz gradskih sredina kao i Beograđani i mladi iz Istočne i Južne Srbije.



Da su volonterske aktivnosti zabavne smatra 59,8% mladih, dok 19,6% volontiranje ne doživljava kao zabavno. U odnosu na demografske karakteristike uočljivo je da žene u većoj meri volontiranje doživljavaju kao zabavnu aktivnost.

Prema mišljenju 63,3% mladih volonterske aktivnosti mogu da utiču na promene u društvu, 20,6% nema mišljenje po ovom pitanju, a 16,1% se ne slaže sa navedenom tvrdnjom. Volonterske aktivnosti kao pokretače promena u društvu vide većinom žene, mladi od 15 do 19 godina, kao i oni sa najviše završenom osnovnom školom. Takođe, mladi iz Istočne i Južne Srbije se u većoj meri slažu sa ovom tvrdnjom, u odnosu na vršnjake iz ostalih regiona.

Skoro 70% mladih nikada do sada nije učestvovalo u volonterskim aktivnostima. Među onima koji su učestvovali veći je broj mladih koji su završili višu školu ili fakultet, kao i onih iz Šumadije i Zapadne Srbije. Mlade koji su učestvovali u volonterskim akcijama u 52,3% slučajeva je pokrenula potreba da pomognu drugima, u 26,4% želja da doprinesu zajednici društveno odgovornim ponašanjem, a 13,8% je bilo motivisano željom da steknu nova znanja i veštine. 5,1% mladih se odlučilo za volontiranje zato što im je bila potrebna preporuka za budući posao.

Od ukupnog uzorka mladih koji su nekada učestvovali u volonterskim akcijama, 43% je u poslednjih 12 meseci bilo uključeno u aktivnosti koje su imale za cilj promene u lokalnim zajednicama. U ovakve aktivnosti češće su se uključivali mladi od 15 do 19 godina starosti, kao i oni sa najviše završenom osnovnom školom, iz Vojvodine, Istočne i Južne Srbije.

Na poduzorku mladih koji su nekada učestvovali u volonterskim akcijama 3% je onih koji su volontirali u inostranstvu. U međunarodnim volonterskim razmenama u najvećem broju su učestvovali mladi iz Beograda.

Od ukupnog uzorka volontera 16% njih je dobilo sertifikat kao priznanje za svoj angažman. Ovu vrstu potvrde većinom su dobili mladi sa završenom višom ili visokom školom, mladi iz gradskih sredina kao i oni sa područja Beograda i Istočne i Južne Srbije.

Više od polovine mladih (67,4%) koji su učestvovali u volonterskim aktivnostima nisu bili podstaknuti na to od strane nekog iz njihovog okruženja, dok je 18,1% bilo podstaknuto od strane prijatelja. Vojvođani su se u većoj meri samostalno uključivali u neku volontersku aktivnost, u odnosu na mlade iz drugih regiona.

Nešto više od dve petine mladih volontera je bilo uključeno u rad neke humanitarne organizacije, dok je 25% njih učestvovalo u akcijama udruženja građana. 13,2% mladih volontera se uključivalo u akcije koje su organizovale neke institucije, 7,2% je volontiralo u sportskim organizacijama, a 7,1% u kancelariji za mlade.

Podršku porodice je imalo 94% volontera. Najveću podršku su imali mladi od 15 do 19 godina, kao i mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije.



Skoro svi volonteri (97%) bi preporučili svojim vršnjacima da se angažuju u volonterskim aktivnostima. Volontiranje u najvećoj meri preporučuju mladi starosti od 15 do 19 godina. Oni koji bi preporučili svojim vršnjacima da se uključe u volonterske aktivnosti u 45,4% slučajeva navode da je volontiranje značajno zbog sticanja iskustva i znanja, a u 42,4% slučajeva smatraju da je važno doprinositi zajednici kroz humanitarni rad.

Status i potrebe mladih u Srbiji, 2015.

Nešto više od polovine mladih (55.5%) se slaže sa tvrdnjom da su volonterske aktivnosti korisne za njih, 15.7% se ne slaže, a 28.7% ima neutralan stav po ovom pitanju. Da su volonterske aktivnosti korisne u vedoj meri smatraju devojke i mladi Vojvodine i Beograda.

Ukupno 55.5% ispitanika smatra da je potrebno da se mladi u vedoj meri uključe u društvene aktivnosti volontiranjem, 15.4% se ne slaže, a 29% nema stav po ovom pitanju. Aktivno uključivanje mladih u vedoj meri podržavaju žene i mladi od 15 do 19 godina.

Više od polovine mladih (54.1%) volonterizam vidi kao priliku za sticanje iskustva, koje de biti korisno za dobijanje posla. 28.5% ima neutralan stav po ovom pitanju, dok 17.4% ne vidi korist od volontiranja. Žene i mladi iz Beograda u vedoj meri uviđaju da im iskustvo stečeno volontiranjem može biti korisno prilikom zapošljavanja.

Prema mišljenju 45% mladih volonterske aktivnosti mogu da utiču na promene u društvu, tredina nema mišljenje po ovom pitanju, a 23.4% se ne slaže sa navedenom tvrdnjom. Volonterske aktivnosti kao pokretače promena u društvu vide vedinom mladi od 15 do 19 godina i iz regiona Beograd.

Da su volonterske aktivnosti zabavne smatra 48.9% mladih, dok 17% volontiranje ne doživljava kao zabavno. U odnosu na demografske karakteristike uočljivo je da žene u vedoj meri volontiranje doživljavaju kao zabavnu aktivnost, kao i najmlađi učesnici do 19 godina.

78% mladih nikada do sada nije učestvovalo u volonterskim aktivnostima. Porastom godina starosti povedava se broj mladih koji su učestvovali u nekim volonterskim aktivnostima, dok je vedi broj volontera uočen u gradskim nego u vangradskim sredinama. Mlade koji su učestvovali u volonterskim akcijama u 7.9% slučajeva je pokrenuo je humanitarni rad, u 4.6% slučajeva presudila je želja da doprinesu zajednici društveno odgovornim ponašanjem, a 4.4% je bilo motivisano željom da steknu nova znanja i veštine. 2.4% mladih se odlučilo za volontiranje zato što im je bila potrebna preporuka za bududi posao.



Od ukupnog uzorka mladih koji su nekada učestvovali u volonterskim akcijama, 7.5% je u poslednjih 12 meseci bilo uključeno u aktivnosti koje su imale za cilj promene u lokalnim zajednicama. U ovakve aktivnosti češde su se uključivali mladi od 15 do 19 godina nego stariji.

Od ukupnog uzorka volontera 6.2% njih je dobilo sertifikat kao priznanje za svoj angažman, dok je 1.7% onih koji su volontirali u inostranstvu.

7.9% mladih koji su učestvovali u volonterskim aktivnostima bili su podstaknuti na to od strane nekog iz njihovog okruženja i to vedinom od strane prijatelja (4.2%).

7.9% mladih volontera je bilo uključeno u rad neke humanitarne organizacije, dok je 4% njih učestvovalo u sportskim organizacijama. 3.4% mladih volontera se uključivalo u udruženja građana, a 3.3% je volontiralo u institucijama kao što su Domovi zdravlja i omladine, kulturni centri, pozorišta, biblioteke.

Podršku porodice je imala je vedina volontera (19% od ukupnih 22.2%), dok preostalih 3.3% nije naišlo na podršku porodice po ovom pitanju.

Status i potrebe mladih u Srbiji, 2016.

Zakon o volontiranju (2010) definiše volonterski rad kao organizovano dobrovoljno pružanje usluga i obavljanje drugih delatnosti od opšteg interesa, za zajedničku korist ili za dobrobit drugih ljudi, bez novčane naknade ili druge ekonomske koristi, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Ovim zakonom uređuju se osnovni pojmovi koji se odnose na volontiranje, principe volontiranja, ugovaranje volontera, prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja i nadzora nad primenom ovog zakona.

Zakon je previše kodifikovan i otežava organizacijama civilnog društva u Srbiji da angažuju volontere u svom radu. Postoji obaveza ugovornih odnosa za vrste volontiranja koje su zakonom priznate. Elementi ugovora preuzeti su iz Zakona o radu i tretiraju volontiranje kao slobodni rad. Takođe, Zakon propisuje obavezne sporazume između volontera i organizacije koja ga angažuje. U nekim drugim tačkama, Zakon ostaje nejasan; na primer, uvodi podelu na dugoročno, kratkoročno i ad hoc volontiranje, ali bez jasne razlike između njih (ili jasnih obaveza koje bi proizašle iz izbora datog oblika dobrovoljnog angažmana). Postoji opšti stav unutar sektora OCD da se zakon menja, a neki smatraju da se zakon ne može menjati nego ga u potpunosti treba ukinuti.

U praksi postoje indikacije da su poslodavci zloupotrebili Zakon, koji koriste nejasne propise da angažuju mlade, obrazovane ljude kao volontere umesto da ih zapošljavaju. Nažalost, javne ustanove (uključujuci sudove/pravosudne institucije) su takođe identifikovane među onima koji na ovaj način koriste nejasnocu u zakonu. Zakon postavlja dodatno administrativno opterecenje za OCD, a OCD pokušavaju da izbegnu ove zahteve kreativnim sprovođenjem.



U tom smislu, vecina organizacija civilnog društva angažuje volontere koji koriste praznine u postojecem zakonodavstvu i bez zvanične registracije u Ministarstvu rada. Prema državnom zapisu, registrovano je 1.166 volontera u 2014. godini, što je skoro isto kao i 2013. godine. Ova informacija se razlikuje od poslednjih dostupnih podataka o broju volontera u Srbiji prema anketi Građanskih inicijativa iz 2011. godine, u kojoj se spominje oko 150.000 volontera.

Nakon višegodišnjeg pritiska i zagovaranja civilnog sektora, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja krajem oktobra 2015.godine, konačno je formiralo radnu grupu koja se bavi efektima postojeceg okvira za volontiranje sa deset predstavnika OCD. Preporuke OCD-a ce imati za cilj podsticanje i promociju volontiranja, jasno definisanje uslova kratkoročnog i dugoročnog volontiranja, troškove volontera, vođenje evidencije o broju volontera i sati volontiranja, kao i postupke za podnošenje izveštaja.

Istraživanje IPSOS-a pokazuje da 77% organizacija civilnog društva angažovalo volontere u 2015. godini, dok je percepcija ostatka sektora da 53% OCD uključe volontere. Njihova procena je da prosečno radno vreme nedeljno volontera u 2015. godini iznosilo 12,9 sati. 51% organizacija civilnog društva angažovalo je isti broj volontera kao u prethodnoj godini, 25% angažovalo je više, a 22% manje u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu. Istovremeno, samo 4% anketiranih građana izjasnilo se da su se angažovali u volonterskom radu u 2015. godini, sa 19 nedelja prosečnog volonterskog angažmana i 15,7 sati nedeljno.

Broj volontera u Srbiji na osnovu zvaničnih izveštaja koje su organizacije dostavile Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike svake godine pokazuje skromnih 1.166 registrovanih volontera u 2014. godini. S druge strane, OCD same pokazuju sasvim drugačiju sliku i procenu broj volontera u sektoru koji je mnogo veci.

Bugarska

Buduci da Vada nije naručila bilo kakva sistematska istraživanja, u Bugarskoj se primecuje nedostatak podataka o volontiranju.

Kvantitativne informacije o broju i profilu volontera predstavljenih u ovom odeljku zasnovane su na podacima iz dva istraživanja među neprofitnim organizacijama širom Bugarske sprovedene u periodu od 15. februara do 30. aprila 2002. godine i od 10. novembra do 30. novembra 2005. godine.

Ukupan broj volontera

Studija o volonterskom sektoru u Bugarskoj (2002) navodi da oko 6% bugarskih građana učestvuje u volonterskim aktivnostima. Prema Studiji o praksi upravljanja NVO-a u Bugarskoj (2005), 84% organizacija koristi pomoc volontera. Pored toga, u izveštaju se navodi procenat neprofitnih organizacija koje koriste volontere u 2005. godini:



- 27% organizacija radi sa više od 20 volontera - 17% koristi između 11 i 20 volontera - 21% koristi između 6 i 10 volontera - 19% koristi između 1 i 5 volontera.

Trenutno su, oko 14.000 ljudi i 6.000 mladih ljudi, aktivni volonteri u Bugarskom Crvenom krstu i više od 750 u Nacionalnim volonterskim centrima koji su članovi Nacionalnog saveza za volonterske akcije. Više od 200 mladih ljudi iz različitih država članica EU je volontiralo u Bugarskoj posredstvom Evropskog volonterskog servisa (EVS) u periodu 2000-2008.godine, ali nažalost, broj mladih iz Bugarske koji su volontirali u drugoj zemlju EU nije poznat.

Trend

Klasifikovani podaci o trendu broja volontera u Bugarskoj u proteklim decenijama su uglavnom nedostupni, ali na osnovu prakse Bugarskog Crvenog krsta ovaj trend je stabilan. Međutim, dok mladi EVS volonteri iz različitih zemalja članica žele volontirati u Bugarskoj, bugarska omladina se pokazala teškom da se motiviše da volontira uprkos potencijalnim prednostima. Na osnovu Studije o volonterskom sektoru u Bugarskoj (2002. godine), za 54% NVO se povecao broj volontera tokom proteklih godina, za 35% je ostao nepromenjen, a za 11% organizacija je smanjen broj volontera. Razlozi za sve veci broj volontera bili su rastuca popularnost volonterskih organizacija ili vrednosti za koje su posveceni, poboljšani kapaciteti ovih organizacija omogucavajući im da pruže nova znanja i obuke volonterima i pozitivne promene u građanskom angažovanju ljudi. Utvrđeni su razlozi za suprotne trendove a to su teški ekonomski uslovi u zemlji, nedostatak adekvatne motivacije za volontiranje, rastuca civilna apatija i nedostatak adekvatne društvene procene volontiranja.

Pol

Studija o volonterskom sektoru u Bugarskoj (2002) navodi da su vecina volontera žene - 69%. Muških volontera čini 31%. Žene dominiraju kao volonteri u svim starosnim grupama, osim kod ljudi starijih od 60 godina gde je udeo žena i muškaraca volontera jednak.

Uzrasne grupe

Distribucija volontera u Bugarskoj u odnosu na starosne grupe prema Studiji o volonterskom sektoru u Bugarskoj (2002) je sledeca:

- Do 18 godina starosti - 7%, 18-30 godina - 25%, 31-40 godina - 21%, 41-50 godina - 19%, 51-60 godina - 14%, 60+ godina - 14%. Najveci procenat volontera u Bugarskoj su mladi pripadnici starosne grupe 18-30 godina.

-



Učešce mladih u nevladinim organizacijama je predmet istraživanja studije iz 2005. godine od

strane Bugarske istraživačke organizacije za rodna pitanja (BGRF) koja je otkrila sledece: uzrasna grupa od 26-30 godina starosti bila je najtraženija podrška inicijativama NVO-a, uključujuci i volontiranje. 57% mladih u ovoj starosnoj grupi bilo je spremno da učestvuje u događajima od javnog interesa kroz volontiranje u poređenju sa 45% od 18-25 godina i 44% od 16-17 godina.

- 30% ispitanika nije odgovorilo na pitanje u kojim okolnostima bi pomogli organizaciji volontiranjem, a 11% je reklo da to nece raditi pod bilo kojim okolnostima. Samo 1,7% bugarskih mladih spremno je da volontira u bilo kojoj situaciji.

- Samo oko 4% mladih u Bugarskoj od 16 do 30 godina bilo je angažovano u nevladinim organizacijama. Vecina su angažovana u turističkim i sportskim organizacijama, organizacijama za zaštitu životne sredine i u organizacijama slobodnih aktivnosti. Manje je bilo angažovano u organizacijama koje rade na zaštiti ljudskih prava.

Geografsko rasprostranjenje volontiranja

Volonterske organizacije imaju suprotstavljene stavove o geografskom širenju volontiranja u zemlji. Za neke od njih vecina volontera nalazi se u vecim gradovima sa nekoliko izuzetaka zasnovanih na aktivnostima grada ili regiona u pogledu projekata. Za druge volontiranje je privlačnije i rasprostranjeno među manjim gradovima i regijama, jer postoji pozitivan stav lokalne zajednice prema volonterskim aktivnostima koja vrednuje volontiranje na višem nivou.

Obrazovni nivoi

Studija o volonterskom sektoru u Bugarskoj (2002) navodi da tipični volonter u Bugarskoj ima univerzitetsku diplomu - 56%. 12% volontera ima nižu, stručnu spremu ili je upisano na fakultet u nekom trenutku, ali nije završilo studije. 27% volontera ima završenu gimnaziju i 4% ostale srednje škole ili niže obrazovanje. 44% volontera radilo je kao puno radno vreme, a 19% kao honorarno radno vreme. Ostali su penzioneri - 17%, nezaposleni - 13%, a školski i univerzitetski studenti - 7%.

Uključivanje volontera po sektorima

Studija o praksi upravljanja NVO-ima u Bugarskoj (2005) izveštava da je najveci broj volontera u Bugarskoj uključen u neprofitne organizacije koje rade u oblastima socijalnih usluga, razvoja zajednice i životne sredine - u ove tri sfere broj organizacija koje koriste više od 20 volontera je najveca. U sektoru socijalnih usluga, 14% organizacija ima između 1-5 volontera



Profil volontera po statusu zaposlenosti

Prema Studiji o volonterskom sektoru u Bugarskoj (2002), 46% zaposlenih koji svoje slobodno vrijeme posvećuju volontiranju su stručnjaci koji imaju univerzitetsku diplomu, a 26% pripada grupi kvalifikovanog osoblja. 8% su mali ili srednji preduzetnici, a 7% zaposleni su kao lekari, advokati itd.

Vreme posveceno volontiranju

Uključivanje volontera zavisi od njihovog angažmana. Ono može biti kratkoročno, tj. učestvovati jednom u konkretnom događaju ili dugoročno tokom cijele kalendarske godine. Volonterske organizacije izveštavaju da volonteri koji su uključeni na trajniji način provode u proseku 4 sata nedeljno volontirajući.

Politike

Srbija

Zakon o volontiranju

Volontiranje, u smislu ovog zakona, jeste organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi.

Dugoročno volontiranje jeste volontiranje koje traje duže od 10 časova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida.

Volontiranjem, u smislu ovog zakona, ne smatra se:

1) vreme provedeno na stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa zakonom;

2) rad van radnog odnosa, u skladu sa zakonom;



3) obavljanje usluga ili aktivnosti koje je jedno lice dužno da pruži drugom licu, u skladu sa zakonom i drugim propisom;

4) izvršavanje sudskih, prekršajnih i drugih odluka nadležnih organa;

5) obavljanje usluga ili aktivnosti koje su uobičajene u porodičnim, prijateljskim ili susedskim odnosima;

6) obavljanje poslova Crvenog krsta Srbije koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka u skladu sa zakonom i drugim propisom;

7) obavljanje poslova i aktivnosti u političkim strankama, sindikatima i drugim udruženjima, koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka tih organizacija, odnosno udruženja od strane njihovih članova, u skladu sa statutom;

8) obavljanje "ad hoc" aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro trećeg lica, koje ne traju duže od 10 časova nedeljno, najduže 30 dana bez prekida ili sa prekidima, u toku kalendarske godine.

Volontiranje može da obavlja lice koje ima najmanje 15 godina života. Lice mlađe od 18 godina života može da volontira uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja.

Lice mlađe od 15 godina života može biti uključeno u obavljanje vaspitno-obrazovnih volonterskih aktivnosti, u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim međunarodnim konvencijama.

Volonteri ne mogu raditi na poslovima koji su opasni za život i zdravlje ili se obavljaju u uslovima opasnim za život i zdravlje.

Privredno društvo, odnosno javno preduzeće može da bude organizator volontiranja u skladu sa ovim zakonom, ako:

1) organizuje volontiranje za opšte dobro, odnosno dobro drugog lica na poslovima van delatnosti privrednog društva, odnosno javnog preduzeća;

2) se obavljanjem volonterskih usluga i aktivnosti ne stiče dobit;

3) volontiranje ne zamenjuje rad zaposlenih i drugih radno angažovanih lica u privrednom društvu, odnosno javnom preduzeću.

Pravno lice dužno je da pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za rad (u daljem tekstu: ministarstvo) na program volontiranja.

Volontiranje se obavlja na osnovu ugovora o volontiranju. Ugovor o volontiranju zaključuju organizator volontiranja i volonter.



Organizator volontiranja dužan je da:

1) obezbedi volonteru bezbednost i zdravlje tokom obavljanja volonterskih usluga i aktivnosti, u skladu sa zakonom;

2) izda volonteru potvrdu o obavljenom volontiranju, na njegov zahtev;

3) obezbedi sredstva za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti;

4) obezbedi tajnost ličnih podataka volontera i zaštitu privatnosti;

5) obezbedi druge uslove za volontiranje i prava volontera propisana ovim zakonom i ugovorom o volontiranju.

Organizator volontiranja dužan je da vodi evidenciju o volontiranju.

Ministarstvo vodi evidenciju o organizatorima volontiranja. Organizator volontiranja dužan je da ministarstvu podnese prijavu o organizovanju volontiranja koje se obavlja u skladu sa odredbama ovog zakona. Prijava se podnosi prilikom prvog organizovanja volontiranja. Organizator volontiranja dužan je da ministarstvu dostavi izveštaj o volontiranju najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o volontiranju i ugovora o volontiranju vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija.

Dileme

Ko može biti volonter?

Volonter može biti domaće ili strano fizičko lice. Strani državljanin i lice bez državljanstva ima pravo da volontira u Republici Srbiji u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Volontiranje može da obavlja (domaće ili strano) lice koje ima najmanje 15 godina života. Međutim, to ne znači da lica koja imaju manje od 15 godina života ne mogu biti ad hoc volonteri (na primer, učesnici jednodnevne akcije čišćenja škole, parka, itd), s obzirom da se odredbe zakona ne primenjuju na ad hoc volontiranje. Pored toga, zakon izričito predviđa da lice mlađe od 15 godina života može biti uključeno u obavljanje vaspitno-obrazovnih volonterskih aktivnosti, u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim međunarodnim konvencijama.



Kada je reč o kratkoročnom i dugoročnom volontiranju, lice koje ima najmanje 15 godina života može da volontira samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja. Iz odredbi zakona proizilazi da se ovo ograničenje odnosi kako na domaće, tako i na strane volontere. U slučaju stranih volontera, da bi se izbegli eventualni problemi sa inspekcijom rada, poželjno je pismenu saglasnost roditelja prevesti na srpski jezik kod overenog sudskog tumača.

Zakon predviđa prekršajne sankcije za organizatora volontiranja i njegovo odgovorno lice u slučaju zaključenja ugovora o (kratkoročnom ili dugoročnom) volontiranju sa licem koje ima manje od 15 godina života (Prilog 3, član 32. Zakona). Pored toga, takav se ugovor smatra ništavim i ne proizvodi nikakve pravne posledice.

Zakon zabranjuje volontiranje na poslovima koji su opasni za život i zdravlje, ili se obavljaju u uslovima opasnim po život i zdravlje. Međutim, zakon ne definiše koji su to poslovi opasni po život i zdravlje - niti upućuje na shodnu primenu drugih propisa koji uređuju ovo pitanje - što otvara prostor za pravnu nesigurnost, budući da ugovor o volontiranju ne može biti osnovni instrument za regulisanje ovog pitanja.

Ko može biti organizator volontiranja?

Organizator volontiranja može biti (privatno) pravno lice čiji osnovni cilj, u skladu sa osnivačkim aktom, nije sticanje dobiti. U našem pravnom sistemu ove karakteristike ispunjavaju udruženje, fondacija (fond) i zadužbina.

Pored toga, organizator volontiranja može biti i državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave i organ mesne zajednice, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Kada je reč o organu mesne zajednice, imajući u vidu da mesna zajednica nema svojstvo pravnog lica, odnosno ne može biti strana kod zaključenja ugovora o volontiranju, smatramo da se u takvim slučajevima kao ugovorna strana-organizator volontiranja javlja nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi mesna zajednica.

Konačno, organizator volontiranja može biti privredno društvo (ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo) i javno preduzeće, pod sledećim uslovima: 1) ako organizuje volontiranje za opšte dobro, odnosno dobro drugog lica na poslovima van delatnosti privrednog društva, odnosno javnog preduzeća; 2) ako se obavljanjem volonterskih usluga i aktivnosti ne stiče dobit; 3) ako volontiranje ne zamenjuje rad zaposlenih i drugih radno angažovanih lica u privrednom društvu, odnosno javnom preduzeću. Primer takvog volontiranja bio bi kada privredno društvo organizuje za svoje zaposlene redovne akcije čišćenja i uređivanja javnih površina, pod uslovom da čišćenje i uređivanje javnih površina ne predstavlja statutarnu delatnost tog društva.



Privredno društvo/javno preduzeće - organizator volontiranja dužno je da pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za rad na program volontiranja. Program volontiranja, naročito, sadrži podatke o organizatoru i korisniku volontiranja, mestu obavljanja i trajanje volontiranja, planirani broj volontera, opis volonterskih usluga i aktivnosti, i podatke o osposobljavanju za volontere – ukoliko je se radi o volontiranju na poslovima koji zahtevaju prethodno osposobljavanje odnosno obuku volontera.

Uz program volontiranja privredno društvo/javno preduzeće mora da dostavi i izvod iz registra privrednih subjekata i pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, a na zahtev Ministarstva rada i socijalne politike (u daljem tekstu: Ministarstvo) i drugu dokumentaciju kojom se dokazuje da se volontiranje obavlja u skladu sa gore navedenim uslovima.

Ministarstvo je dužno da u roku od 15 dana od dana prijema programa volontiranja, odnosno dopune dokumentacije, odluči o davanju ili odbijanju saglasnosti na program volontiranja. Međutim, zakon ne propisuje nikakve pravne posledice u slučaju ćutanja administracije, odnosno nepoštovanja roka od 15 dana od dana uredno podnete dokumentacije od strane Ministarstva.

Ko može biti korisnik?

Saglasno članu 4. Zakona o volontiranju, korisnik volontiranja može biti:

- fizičko lice (osim ako se ne radi o obavljanju usluga ili aktivnosti koje je jedno lice dužno da pruži drugom licu, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ili obavljanju usluga ili aktivnosti koje su uobičajene u porodičnim, prijateljskim ili susedskim odnosima,);

- “pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti” (udruženja, fondacije/fondovi, zadužbine);

- “organizator volontiranja čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti”.

Iz prethodno navedenih zakonskih odredbi nije jasno kakva je razlika između pravnog lica čiji cilj nije sticanje dobiti i organizatora volontiranja čiji cilj nije sticanje dobiti? Ovu odredbu je moguće tumačiti na dva načina. Prvo, restriktivno, tumačenje upućuje da organizator volontiranja može biti korisnik volontiranja, samo u slučaju da se kao organizator volontiranja javlja udruženje, fondacija/fond i zadužbina, imajući u vidu da se one zakonom definisane kao “pravna lica čiji cilj nije sticanje dobiti”. Međutim, sa stanovišta ciljeva koji se želi postići ovim zakonom (podsticanje kulture volontiranja) smatramo da termin: “organizator volontiranja uključuje” i državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave i organ mesne zajednice.



Štaviše, iz istih razloga (promocija volontiranja) smatramo da nema pravnih prepreka da ovi organi budu korisnci volontiranja, čak i kada nisu organizatori volontiranja. Isto se odnosi i na organ mesne zajednice, uprkos činjenici da mesna zajednica nema svojstvo pravnog lica – u tom slučaju treba tumačiti da je, u smislu zakona, korisnik volontiranja odgovarajući organ lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi mesna zajednica.

Konačno, sa stanovišta cilja koji se želi ostvariti ovim zakonom (promocija volontiranja), smatramo da nema pravnih prepreka da i javne ustanove budu korisnici volontiranja, budući da se i ovde radi o pravnom licu (istina, javno-pravnom) "čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti".

Udruženja, fondacije/fondovi, zadužbine, ustanove kulture i druge ustanove mogu biti korisnici volontiranja.

Kada je reč o privrednim društvima i javnim preduzećima, iz zakonskih odredbi proizilazi da ovi subjekti ni pod kakvim uslovima ne mogu biti korisnici volontiranja.

Zakon o mladima

Cilj zakona je stvaranje uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit.

Pojedini izrazi u ovom zakonu imaju sledeće značenje: Omladina ili mladi su lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života;

Načelo odgovornosti i solidarnosti mladih govori da mladi treba da aktivno doprinose izgradnji i negovanju društvenih vrednosti i razvoju svoje zajednice, naročito putem različitih oblika volonterskih aktivnosti i da izražavaju međugeneracijsku solidarnost i aktivno rade na stvaranju uslova za jednako i puno učešće u svim aspektima društvenog života mladih osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i svih drugih lica i društvenih grupa koje mogu biti u riziku od diskriminacije, odnosno diskriminatornog postupanja.

Nacionalna strategija za mlade

Zakon o volontiranju je usvojen 2010. godine, ali ono što se u praksi pokazalo je da se ne može očekivati da promoviše i stimuliše kulturu volontiranja. Za postizanje delotvornog pravnog okvira za volontiranje, neophodno je, pored Zakona o volontiranju, izraditi i druge zakone, kao što su Zakon o udruženjima, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o osnovama obrazovanja, kao i kao i neki sektorski zakoni (kultura, socijalna politika, mladi itd.).



Volonterizam je i uvek treba biti osnova civilnog društva, i kao takvog ga treba ohrabrivati u društvu, posebno među mladima. Volontiranje treba promovisati kao nešto što donosi koristi zajedničkih napora čitavog društva, što će omoguciti da se stvari krecu i okrecu. Nepovoljni uslovi za volontiranje doveli su do manjeg interesovanja mladih za ovu vrstu angažmana ili zbog nedostatka slobodnog vremena zbog povecanja obaveza. Međutim, s druge strane, mladi su tehnološki vrlo sofisticirani, koji u velikoj meri pomažu kvalitetu volonterskih usluga, sprovode različite kampanje preko Interneta, šire ideje i mobilišu društva, tako da to može biti jedan od važnih načina angažovanja mladih ljudi.

Za promociju volonterizma neophodno je umrežavanje volonterskih organizacija, kako bi se ojačali njihovi kapaciteti, ali i uticati na promenu opšteg stava javnosti o volonterizmu samo kao pružanje usluga.

Republika Srbija prepoznaje mlade i njihovu posebnu i važnu ulogu u društvu. Mladi su sadašnjost i budućnost društva, resurs inovacija i pokretačka snaga razvoja društva. Zbog toga je neophodno kontinuirano i sistematsko ulaganje u razvoj mladih i uspostavljanje partnerskog odnosa mladih i države kako bi se povećalo aktivno učešće u društvu, podstakla društvena integracija i obezbedila uključenost mladih u razvoj omladinske politike.

Vizija nacionalne strategije: Mladi su aktivni i ravnopravni učesnici u svim oblastima društvenog života koji u potpunosti razvijaju svoj potencijal i doprinose ličnom i društvenom razvoju i dobrobiti. Mladi imaju podršku društva, stvaraju bolje uslove za život i razvoj potencijala, i aktivno doprinose opštem napretku društva.

Princip koji se primenjuje na volontiranje je princip društvene odgovornosti i solidarnosti. Podstiče se i razvija odgovornost lica koja rade sa mladima, kao i odgovornost mladih u odnosu na njihove obaveze u društvu. Mladi treba da aktivno doprinose izgradnji i negovanju društvenih vrednosti i razvoju svoje zajednice, naročito putem različitih oblika volonterskih aktivnosti i da izražavaju međugeneracijsku solidarnost i aktivno rade na stvaranju uslova za jednako i puno učešće u svim aspektima društvenog života mladih osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i svih drugih lica i društvenih grupa koje mogu biti u riziku od diskriminacije, odnosno diskriminatornog postupanja. Razvija se međugeneracijska solidarnost i prepoznaje uloga mladih u izgradnji demokratskog građanskog društva zasnovanog na kulturi nenasilja i toleranciji.

Jedan od ciljeva strategije a odnosi se na volontere: Poboljšano aktivno učešce mladih žena i muškaraca u društvu. Strategija je prepoznala specifične probleme koji su nepovoljna sredina za volontiranje pod uticajem lošeg institucionalnog okvira, nedostatak strategije i plana sprovođenja Zakona o volontiranju i podrška volonterskim aktivnostima.

Poseban cilj strategije za rešavanje problema je poboljšanje uslova za volontiranje mladih ljudi i mladih.



Očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije:

- Obezbeđena podsticajna sredina i podrška za razvoj volonterskih aktivnosti i volontiranje mladih.

- Podržati volonterske aktivnosti udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti, KZM i neformalnih omladinskih grupa;

- Podržati uključivanje mladih volontera u kratkoročne i dugoročne volonterske programe; - Podsticati obrazovne, kulturne i sportske ustanove da prepoznaju, podrže i vrednuju

volontiranje mladih; - Uspostaviti sistem za prepoznavanje i priznavanje veština stečenih volontiranjem pri

zapošljavanju i pratiti njegovu efikasnost; - Podsticati međugeneracijsku saradnju i uključivanje mladih iz osetljivih grupa kroz volonterske

programe, projekte i inicijative; - Podržati programe volontiranja u vanrednim situacijama. - Volontiranje mladih je prepoznato i podržano u razvoju. - Podržati formulisanje politike volontiranja na nacionalnom nivou, unapređenje zakonskog

okvira za volontiranje i razvoj standarda volonterskog rada; - Uključiti programe volontiranja u nacionalne i lokalne planove razvoja, kao i u planove

rešavanja vanrednih situacija; - Podržati SOP da razumeju pravne obaveze i unaprede zaštitu volontera i korisnika

volontiranja; - Podržati umrežavanje volonterskih centara i servisa u okviru udruženja koja sprovode

omladinske aktivnosti i KZM; - Razviti rodno osetljive kriterijume za izveštavanje i merenje efekata volontiranja; - Podržati programe koji promovišu volontiranje kao društveno korisnu aktivnost. - Osnažena udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM za sprovođenje volonterskih

programa i projekata. - Obezbediti primenu standarda volonterskog rada u aktivnostima udruženja koja sprovode

omladinske aktivnosti i KZM; - Podržati obuke za udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i KZM o volonterskom

menadžmentu; - Podržati razvoj i rad volonterskih servisa u okviru udruženja koja sprovode omladinske

aktivnosti i KZM; - Podržati redovne, rodno osetljive evaluacije programa volontiranja u okviru udruženja koja

sprovode omladinske aktivnosti i KZM.



Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Prvi radni nacrt Nacionalne strategije podeljen je u šest poglavlja:

• Institucionalni i pravni okvir za saradnju organa vlasti sa civilnim društvom;

• Finansijska održivost organizacija civilnog društva;

• Uloga organizacija civilnog društva u procesu EU integracija;

• Uloga organizacija civilnog društva u neformalnom obrazovanju;

• Uloga organizacija civilnog društva u socio-ekonomskom razvoju – volonterski rad i socijalno preduzetništvo;

• Uloga organizacija civilnog društva u socio-ekonomskom razvoju – pružanje usluga socijalne i zdravstvene zaštite.

Volonterstvo – Trenutna situacija

Volonterske aktivnosti, pod kojim se podrazumevaju dobrovoljne i organizovane aktivnosti pojedinaca usmerene na pružanje pomoći drugim osobama i zajednici bez namere sticanja dobiti, imaju izuzetan značaj za promociju aktivnog građanstva i izgradnju društva koje se temelji na koheziji i solidarnosti. Volonterske aktivnosti imaju sve veći značaj i u sticanju veština neophodnih za tržište rada i socijalnu inkluziju društveno marginalizovanih grupa.

Značaj volontiranja prepoznat je u nizu međunarodnih dokumenata Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. EU je 2011. godinu proglasila godinom volontiranja, sa ciljem stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj volontiranja, podizanja kapaciteta volonterskih organizacija i kvaliteta njihovog rada, prepoznavanja volonterskih aktivnosti i jačanja svesti o vrednostima i značaju volontiranja. U prvoj sveobuhvatnoj studiji o stanju volontiranja u zemljama EU koja je kompletirana 2010. godine, indikativni podaci ukazuju da je između 92 i 94 miliona građana EU uključeno u neke oblike volonterskih aktivnosti.

Prema najnovijim indikativnim podacima u Srbiji deluje oko 150000 volontera (poglavlje, 2.). Samo Crveni krst ima više od 60000 volontera. Prema podacima iz istraživanja koje je vršeno 2011. godine, na reprezentativnom uzorku, najveći broj volontera angažovan je u organizacijama civilnog društva koje se bave kulturom, medijima i rekreacijom (po 31%), a najmanje kod poslovnih i strukovnih udruženja i saveza (15%). Volonteri se za volonterske aktivnosti najčešće samoinicijativno prijavljuju volonterskim organizacijama (28%), ili se do volontera dolazi ličnim vezama i poznanstvima (11%). Relativno je mali procentualni udeo članova koji volontiraju u svojim organizacijama (21%).



Skoro polovina anketiranih organizacija civilnog društva (48%) iskazala je potrebu za dodatnom obukom kada je reč o angažovanju zaposlenog osoblja i volontera.

U Srbiji postoje primeri dobre prakse u promociji i razvoju volontiranja. Od 1990. godine deluje Volonterski servis Srbije (VSS), koji je izrastao u referentnu organizaciju za međunarodnu razmenu volontera. Kancelarija za mlade gradske uprave grada Beograda vodi volonterski program putem kojeg spaja lica koja žele da volontiraju i volonterske organizacije. Kancelarija obrađuje informacije o zainteresovanom volonterima i redovno ih obaveštava o novim pozicijama za volontiranje. Od ukupnog broja volontera Crvenog krsta Srbije, više od 60% su obučeni mladi volonteri, koji su prošli jedinstveni sistem obuke, baziran na aktivnom učešću polaznika seminara, interaktivnom radu u malim grupama i vršnjačkom obrazovanju. Uspostavljena je i prva mreža društveno odgovornih kompanija u Srbiji, kao deo međunarodne mreže prisutne u više od 30 zemalja, a koja sprovodi programe korporativnog volontiranja, pružajući podršku poslovnom sektoru za uključivanje zaposlenih u volonterske aktivnosti u lokalnoj zajednici. Mreža sprovodi i program čiji je cilj da ojača kapacitete civilnog društva kroz volonterske aktivnosti zaposlenih u članicama mreže koji doniraju specifična znanja i vreme, dajući tako svoj doprinos rešavanju nekog društvenog problema. Uspostavljena je i godišnja nagrada za korporativno volontiranje koje se dodeljuje od 2010. godine, sa ciljem da se prepoznaju i nagrade programi koji su najviše doprineli razvoju lokalnih zajednica i razvoju zaposlenih u članicama mreže.

Međutim, identifikovano je i nekoliko kritičnih pitanja za dalji razvoj volontiranja:

a. Zakon o volontiranju (''Službeni glasnik RS'', broj 36/10) Iako je Zakon pozitivno delovao na razvoj korporativnog volotiranja, ocena je stručne javnosti da Zakon generalno ne predstavlja zadovoljavajući pravni okvir za razvoj volonterstva. Zakon volontiranje više tretira kao poseban oblik radno-pravnog odnosa, nego kao dobrovoljnu privatnu inicijativu građana. Za lica između navršenih 15 i 18 godina života Zakon propisuje strožije uslove za volontiranje (saglasnost roditelja), nego što je to slučaj sa zaključivanjem ugovora o radu, koji se može samostalno zaključiti sa navršenih 15 godina. Zakonom se detaljno normira privatno pravni odnos između volontera i organizatora volonterskih aktivnosti kako u slučaju dugoročnog, tako i u slučaju kratkoročnog volontiranja, iako se radi o odnosu na koji se primenjuju opšta pravila obligacionog prava. Ovaj normativni pristup ima za posledicu prenormiranost zakona i visoke transakcione troškove njegove primene, naročito na strani organizatora volontiranja. Odredbe Zakona kojim se propisuje obaveza organizatora volontiranja da se, pod pretnjom novčane kazne, prijavi u evidenciju ministarstva, pre nego što počne sa svojim volonterskim aktivnostima—kada je reč o udruženjima kao organizatorima volonterskih aktivnosti—otvaraju pitanje saglasnosti Zakona sa članom 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima (sloboda udruživanja), jer ima za posledicu režim dvostruke registracije za obavljanje statutarne delatnosti udruženja. Isto se odnosi i na obavezu podnošenja posebnog izveštaja o volontiranju, naročito u slučaju kada udruženje nije korisnik javnih sredstava. Otklanjanje ovih sistemskih nedostataka nalaže donošenje novog zakona o volontiranju kojim će se definisati opšti pravni okvir javnih politika od značaja za promociju i razvoj volotiranja i obaveze države u definisanju i sprovođenju ovih politika, pre nego uređivati privatno-pravni odnos volontera i organizatora volonterskih aktivnosti.



b. Nedostatak kvalitativnog istraživanja u oblasti volontiranja. Zbog nedostatka kvalitativnih analiza u ovoj oblasti, nužno je sprovesti odgovarajuće istraživanje koje bi, između ostalog, dalo precizniji odgovor o ekonomskom značaju volontiranja i odgovorilo na pitanje da li je opravdano donošenje posebne strategije za razvoj volonterstva, kojom bi se u ovoj oblasti koordinirale i nadopunjavale druge sektorske politike.

Bugarska

U Bugarskoj ne postoji javni organ odgovoran za volontiranje iz regulatorne ili institucionalne perspektive. Direkcija za omladinsku politiku, a posebno Jedinstveni međunarodni omladinski programi pri Državnoj agenciji za mlade i sport, koristili su se za volontiranje među mladima do jula 2009. godine kada je Agencija pretvorena u Ministarstvo za fizičko obrazovanje i sport. Rad Direkcije za omladinsku politiku i njenih sastavnih delova sada se prenose na Ministarstvo obrazovanja, omladine i nauke. Nacionalni Centar Evropski programi za mlade i inicijative, koji je glavni bugarski organ koji upravlja programom "Mladi u akciji", sada je takođe deo istog ministarstva i bice odgovoran za volontiranje mladih. Centar pruža sredstva za razmenu mladih i projekte volontiranja, objavljuje promotivne materijale EVS i pruža informacije o omladinskim aktivnostima putem mreže EURODESK19. Međutim, tokom godina su se volonterske organizacije navikle na rad sa volonterima bez pravnog okvira i javnog tela odgovornog za volontiranje.

Ostali javni organi uključeni u volontiranje

Omladinski centri u Bugarskoj su opštinske strukture čiji je posao široko usmeren na edukaciju građana o mladima u zemlji. Omladinski centri nude mnoge mogucnosti volontiranja za angažovanje mladih ljudi i često imaju posebno uspostavljen volonterski centar u okviru svoje strukture (npr. Omladinski centar Haskovo). Takvi regionalni i lokalni volonterski centri su odgovorni za postavljanje volontera, obuku, proveru i izgradnju kapaciteta.

Mreža 35 informativnih i konsultativnih centara za mlade širom zemlje nudi različite usluge za mlade ljude ili organizacije koje rade za mlade i sa njima, uključujuci informacije o volonterskim mogucnostima i dobijanju sredstava za aktivnosti i inicijative mladih, kako kroz državna sredstva, tako i druge donatorske organizacije u zemlje i Evrope.



Organizacije koje promovišu volontiranje, olakšavaju saradnju i razmenu informacija

Nacionalna alijansa za volontersku akciju (NAVA) je neprofitna organizacija koja radi na pružanju socijalnih usluga bugarskoj javnosti i lokalnim zajednicama. Organizacija je osnovana u maju 2000. godine sa sedištem u Plovdivu i još pet regionalnih volonterskih centara u Varni, Gabrovo, Haskovo, Targovishte i Lovech. Njeno članstvo čini 8 regionalnih i 17 lokalnih volonterskih centara, kao i 6 centara za socijalnu pomoc. Glavna svrha NAVA je da služi kao posrednik između volonterskih organizacija i ljudi koji su spremni da volontiraju. NAVA je mreža koja koordinira aktivnosti dobrovoljnih organizacija u Bugarskoj, uključujuci zapošljavanje volontera, obuku volontera i volonterskih organizacija, istraživačke aktivnosti itd. Međutim, organizacija nema realnog nacionalnog kapaciteta za zastupanje delom zato što njeno sedište nije u glavnom gradu.

Crveni krst Bugarske ima mrežu od 28 opštinskih ogranaka širom zemlje. Organizacija održava Generalnu skupštinu svake godine. Forum, kojem prisustvuju predstavnici mreža širom zemlje, razmatra rad i dostignuca organizacije i usvaja godišnji akcioni plan i budžet.

Međutim, ne postoji krovna organizacija koja predstavlja volonterski sektor u Bugarskoj. Ipak, volonterske organizacije često sarađuju jedni s drugima kako bi formirale radne grupe u skladu sa zakonodavnim ili drugim inicijativama koje utiču na razvoj volonterskog sektora.

Povezivanje sa evropskim krovnim organizacijama / mrežama

Trenutno, 65 volonterskih organizacija u Bugarskoj su EVS akreditovane organizacije za slanje, hosting ili koordinaciju volontera. NAVA je u procesu procene svog kapaciteta da postane član EVC/CEV. Iako ne postoje bugarski članovi u Udruženju organizacija volonterskih usluga (AVSO), niti u Savezu evropskih volonterskih organizacija (ALLIANCE), volonterske organizacije ih koriste kao vredne izvore informacija.

Nacionalna strategija / okvir za volontiranje

Volontiranje još uvijek nije prioritet na političkoj agendi u Bugarskoj, stoga ne postoji nacionalna strategija ili okvir za razvoj volontiranja. Zainteresovane strane su, međutim, optimistične da ce nedostatak politike i zakonodavstva biti preokrenuti po pravilu nove vlade izabrane u julu 2009. godine.



Uloga volontiranja mladih prepoznata je u Nacionalnoj strategiji za mlade

Razvoj 2009-2018. Dokument identifikuje tri strateška prioriteta u vezi sa volontiranjem mladih, i to: - stvaranje više volonterskih mogucnosti za mlade ljude, naročito u pogledu transnacionalne mobilnosti - garantovanje prava mladih volontera, posebno onih mlađih od 18 godina - prepoznavanje volontiranja kao važnog oblika neformalnog obrazovanja.

Predviđeni su sledeci strateški zadaci:

- Zadatak 1: Stvaranje pravne garancije o statusu mladih volontera i zaštita onih koji su mlađi od aktivnosti koje mogu biti potencijalno štetne za njihovo fiziološko ili psihičko stanje.

- Zadatak 2: Obezbeđivanje odgovarajuce obuke i kvalifikacije za mlade volontere u vezi sa volonterskim aktivnostima u kojima su uključeni.

- Zadatak 3: Sertifikacija i priznavanje obuke, iskustva i veština mladih volontera dobijenih tokom volonterskih aktivnosti.

- Zadatak 4: Uvođenje i održavanje dobrih praksi za upravljanje, regrutovanje, obuku, podsticanje mladih volontera i prepoznavanje njihovih dostignuca, kao i pracenje i evaluacija.

- Zadatak 5: Uvođenje "volonterske knjižice" kao zvaničan overeni dokument o okolnostima vezanim za volontersku aktivnost volontera.

- Zadatak 6: Stvaranje pravnog statusa volonterskih organizacija. - Zadatak 7: Uspostavljanje standarda za volontiranje mladih i javne kontrole radi zaštite mladih

volontera. - Zadatak 8: Javna podrška volontiranju mladih od državnih i opštinskih vlasti. - Zadatak 9: Pridruživanje i obezbeđivanje primene Evropske konvencije za podsticanje

dugoročne transnacionalne volonterske službe za mlade. - Zadatak 10: Podsticanje i podrška učešcu bugarske omladine u međunarodnom volontiranju.

Nacionalni ciljevi i izveštaji o volontiranju

Ne postoje nacionalni ciljevi niti izveštaji o volontiranju.

Međunarodne politike

Međunarodni dan UN-a za volontiranje, koji se održava 5. decembra svake godine od 1985. godine, smatra se dobrom praksom i adaptiran je u bugarskom kontekstu. Svake godine vladini akteri koji se bave omladinskom politikom i volonterskim organizacijama širom zemlje obeležavaju ovaj dan. Bugarski Crveni krst, kroz svoju bogatu istoriju i tradiciju i članstvo u međunarodnom pokretu Crvenog krsta i Pokreta Crvenog krsta, u velikoj meri učestvuje u međunarodnoj saradnji (npr. Međunarodnim programima pomoci, mada delegacije mogu uključivati placeno osoblje, a ne volontere).



Opšti pravni okvir

Ne postoji zakon isključivo posvecen regulisanju volontiranja u Bugarskoj. Kao što je vec rečeno, 2006. godine je Zakon o volontiranju u skladu sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti izradio Bugarski centar za neprofitno pravo i niz volonterskih organizacija, ali to do danas nije usvojen od strane Parlamenta.

Nacrt zakona o volontiranju (2006) i nacrt zakona o razvoju mladih (2008) predstavljaju polaznu osnovu za razvoj zakonske osnove za volontiranje. Prvi definišu takve bitne aspekte kao što su definicije pojmova volonter i volontiranje, principi na kojima se zasniva volonterstvo i odnos države prema ovoj vrsti aktivnosti, kao i pravni status, prava i dužnosti volontera. Ovaj zadatak daje definiciju volontiranja mladih i informacija o obavezama volonterskih omladinskih organizacija prema svojim volonterima u smislu pitanja kao što su osiguranje, obuka, registracija itd.

Trenutno postojeci zakonski okvir u pogledu volontiranja je daleko od dobro razvijen - glavni zakoni koji delimično definišu ili regulišu volonterske aktivnosti su sumirani na sledeci način:

- U skladu sa Zakonom o kriznom upravljanju (2005) volonterske organizacije mogu biti uspostavljene u slučajevima krize, volonteri su lica starija od 18 godina. Zakon takođe reguliše pravni status volontera - na primjer, ako su volonteri zaposleni uz učešce u volonterskim aktivnostima, smatra se da su na neplacenom odsustvu iz svoje firme. - Zakon o Bugarskom Crvenom krstu (1995) uvodi neke posebne zakonske odredbe koje se odnose na volontiranje i volontere. - Član 22 Zakona o fizičkom obrazovanju i sportu (1996.) zahtieva da škole pruže neophodne uslove za vannastavne sportske aktivnosti. Takve aktivnosti su dobrovoljne za učenike i odvijaju se kroz školsku sportsku sekciju ili klub koji je ovlastio direktor škole.

Samoregulacija u odnosu na volontiranje

Pojedinačne volonterske organizacije obično imaju kodekse ponašanja - na primer, Etički kodeks bugarskog Crvenog krsta ili EVS povelje kojim se rukovodi rad Nacionalnih centara Evropskih omladinskih programa i inicijativa. Takvi dokumenti važe za osoblje organizacije kao i volontere, postavljaju osnovne vriednosti ili standarde kvaliteta ili zabranjuju svaku vrstu zloupotrebe u vezi sa imenom, aktivnostima, finansijama ili poverljivošću podataka organizacija i njenih članova.

Odredbe za određene kategorije

Specifični pravni status volontera ne postoji u praksi zbog nedostatka zakona u ovoj oblasti, ali nacrt Zakona o volontiranju uzima u obzir neekonomsku prirodu volontiranja što podrazumeva da se volonteri ne bi trebali klasifikovati kao zaposleni.



Šeme podrške i podsticaji

Zbog nedostatka pravnog okvira, nisu uspostavljeni nikakvi programi podrške volonterima u Bugarskoj.

Pravila poreza na nadoknadu troškova za pojedinačne volontere

Prema Zakonu o Bugarskom Crvenom krstu (1995.), Zakon o kriznom upravljanju (2005) i nacrt zakona o volontiranju (2006) volonteri imaju nadoknadu za troškove koje su imali tokom svog volonterskog rada i takođe imaju pravo na naknadu štete u slučajevima povrede. Što se tiče socijalne zaštite, samo u skladu sa Zakonom o kriznom upravljanju volonteri su osigurani od svih socijalnih rizika - ako volonter umre tokom obavljanja volonterskog rada, njegov/njen supružnik, deca ili roditelji imaju pravo na naknadu štete.

Međutim, ne postoje poreska pravila o nadoknadi troškova za pojedine volontere. Stoga, volonterske organizacije biraju da li i kako da nadoknađuju doprinose volontera, koji obično uključuju osnovne troškove kao što su transport, dnevnice, kancelarijski materijal itd.

Poreska pravila o nagradama ili naknadama za pojedinačne volontere.

U Bugarskoj ne postoje pravila poreza na nagrade ili naknade za pojedinačne volontere

Pravni okvir za organizacije koje angažuju volontere

Zakon o pravnim licima sa neprofitnim ciljevima (2001.) uređuje registraciju i rad nerezidenata, (2006) i Poreski zakon za fizička lica (2007) koji uvode poreske oslobađanje za neprofitne organizacije i donacije koje se daju takvim organizacijama.

Pravni okvir NVO-a je posebno poboljšan kroz uvođenje pojma organizacija za javne usluge (PBO) koje se moraju registrovati u posebnom centralnom registru u okviru Ministarstva pravde. Pojedinačni poreski obveznici mogu odbiti do 5%, a kompanije do 10% svog oporezivog prihoda za donacije izvršene prema registrovanim NVO-ima;

Pored toga, donacije uvezene robe NVO korisnicima su sada oslobođene PDV-a.

Prema postojecem zakonodavstvu, u Bugarskoj postoji porez od 10% od ekonomskih aktivnosti, a NVO-i se ne oslobađaju od toga, bez obzira da li su ove aktivnosti povezane sa njihovim neprofitnim zanimanjem. Svaki drugi prihod, uključujuci prihode koji proizilaze iz neprofitnih aktivnosti, oslobođen je poreza. NVO registrovane prema Zakonu o porodici i osobama (koji ih generalno regulišu) ne podležu oporezivanju, ali prema poreskom zakonu, ako se ove organizacije angažuju na ekonomskim aktivnostima, one su odgovorne za poreze.



Problem sa postojecim zakonodavstvom jeste da ne postoji jasna definicija šta čini ekonomske i ne-ekonomske aktivnosti. Štaviše, ne postoji jasna definicija ekonomskih aktivnosti koje se odnose na redovno neprofitno zanimanje organizacije. Postoji opasnost da ako vlasti odluče da se NVO angažuje pretežno u redovnim ekonomskim aktivnostima ili ostvaruje vecinu svojih prihoda od takvih aktivnosti, organizacija bi mogla izgubiti svoj neprofitni status i bice prisiljena da se ponovo registruje kao poslovni subjekt .

Pravni okvir za profitne organizacije

Ne postoje zakonske odredbe u vezi uključivanja privatnih organizacija u volontiranje u Bugarskoj.

Osiguranje i zaštita volontera

Pojedine volonterske organizacije su odgovorne za osiguranje i zaštitu volontera. Na njima je definisana visina naknade koja može zavisiti i od odnosa između volontera i organizacije.

Programi

Srbija

MIS i VSS

Mladi istraživači Srbije su jedinstvena, neprofitna, nepolitička organizacija u koja uključuje mlade kako bi ostvarili zajedničke interese, ideje i ciljeve.

Mladi istraživači Srbije izašli su iz istraživačkog pokreta koji se pojavio 1969. godine u Valjevu. Godine 1976. osnovao je mrežu istraživačkih organizacija (registrovano 1977. godine), koja je okupila veliki broj sekcija, klubova i društava različitih naučnih interesa.

Danas mladi istraživači Srbije predstavljaju organizaciju na nacionalnom nivou, koja se sastoji od nekoliko tematsko različitih, ali međusobno povezanih sektora (Volonterski servis Srbije, zaštita i unapređenja životne sredine).



Mladi istraživači Srbije imaju preko 3.000 članova, uglavnom mladih između 15 i 30 godina, podstičuci učešce u svojim programima, mlade osobe sa mentalnim ili fizičkim invaliditetom, kao i iz određenog društvenog konteksta.

O Volonterskom Servisu Srbije (VSS)

Volonterski Servis Srbije, servis za razmenu volontera, osnovan je 1990. godine u sklopu Mladih istraživača Srbije (MIS). Cilj VSS-a je razvoj i promocija volontiranja i sprovodi ga kroz nekoliko svojih tekucih programa koji su prisutni u saradnji sa drugim programima MIS:

• Međunarodna razmena volontera i koordinacija neformalne mreže kontaktnih tačaka u Srbiji, preko koje je 2015. godine prošlo oko 850 stranih i lokalnih volontera;

• Organizovanje međunarodnih volonterskih kampova u Srbiji, 36 u 2015. sa 53 lokalnih partnera;

• Evropski volonterski servis i dugoročno volontiranje, 26 volontera u inostranstvu u 2015. godini;

• Volonterski servis Beograda, 4 događaja sa 136 volontera u 2015. godini;

• Razvoj infrastrukture, pogodno okruženje za volontiranje i umrežavanje relevantnih aktera u Srbiji i inostranstvu, učešce u radnim grupama, odborima i članstvu u nacionalnim i međunarodnim mrežama.

U centru aktivnosti VSS je međunarodni volonterski kamp, poseban oblik međunarodne volonterske službe kao sredstvo neformalnog obrazovanja i neformalnog učenja koji podstiče razvoj lokalnih zajednica, interkulturalno razumevanje i dijalog, aktivno i demokratsko učešce i mobilnost mladih, socijalno uključivanje, rodnu ravnopravnost, solidarnost, slobodu i mir. Kampovi se organizuju na svetu od 1920. godine u preko 90 volonterskih servisa povezanih kroz 5 međunarodnih mreža, koje zajedno godišnje razmenjuju više od 20.000 volontera.

Programi Volonterskog servisa Srbije su za:

• Volontere svih uzrasta, posebno mladi ljudi starosti od 15 do 30 godina iz cele Srbije i širom sveta, bez obzira na njihovo poreklo, religiju, pol, pol, seksualnu orijentaciju, društveni status ili bilo koju drugu karakteristiku;

• Udruženja, uključujuci naročito:

a) kontakt tačke za razmjenu volontera iz 2010. 14 organizacija i kancelarija za mlade širom Srbije kao kontaktne tačke za razmenu volontera,

b) organizatori volonterskih kampova u Srbiji: 53 organizatora u 36 kampova,

c) međunarodna volonterska služba: oko 90 partnera iz 50 zemalja širom sveta sa potpisanim sporazumom o saradnji u međunarodnoj razmeni volontera;



d) institucije i mreže relevantne za sektor aktivnosti, na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Članstvo u mrežama u kojima je VSS posvecen razvoju i promociji volontiranja:

MIS je jedan od osnivača i član KOMS-a, pridruženi član NAPOR-a i član međunarodnih mreža: Savez evropskih volonterskih organizacija, CCIVS - Koordinacijski odbor Međunarodne volonterske službe, YEE - Youth and Environment Europe, partnerska mreža Servis Civil International u Srbiji. MIS je jedan od osnivača regionalne mreže SEEYN - SEE Omladinska mreža.

MIS su registrovani kao organizacija za mlade u Ministarstvu omladine i sporta, kao organizator volontiranja u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. MIS su akreditovani da implementiraju i poboljšaju standarde omladinskog rada kroz mrežu NAPOR-a. Njihovi programi i projekti se realizuju posebno kod mladih.

VCV

U januaru 2004, grupa mladih entuzijasta okupljenih oko ideje volontiranja prepoznala je potrebu da se ustanovi volonterski centar kao moguce rešenje za mnoge probleme zajednice i društva uopšte. Nedugo zatim, stvoren je VCV. Vremenom se povecao broj aktivnih volontera i aktivnosti, a ideja se dalje razvijala. Konačno, 2005. VCV je postao NVO.

VCV sarađuje sa brojnim organizacijama iz Srbije i inostranstva, a 2008. postalo je 33. ogranak SCI (Service Civil International) - Peace Netvork, koja okuplja organizacije širom sveta. VCV organizuje međunarodne radne kampove u Srbiji (od 5 - 10 godina) podstiče i učestvuje u brojnim međunarodnim omladinskim razmenama, treninzima, seminarima, konferencijama, edukativnim programima, humanitarnim aktivnostima, festivalima i drugim kulturnim događajima. Tokom godina, VCV je ugostio brojne strane volontere i poslao puno volontera u inostranstvo.

Volonterski centar Vojvodine teži da volonterski rad bude prepoznat i prihvacen kao sredstvo razvoja pojedinca i društva kroz organizovanje volonterskih akcija i širenje dobrobiti volontiranja među ljudima. Njihova vizija je stvoriti stabilno društvo u kojem se svako može slobodno kretati, imati jednake mogucnosti za obrazovanje i pristup informacijama, zasnovanim na solidarnosti, miru, ljubavi, nenasilnoj komunikaciji, poštujuci razlike i živeti u harmoniji sa prirodom.

VCV posluje zahvaljujuci dobrovoljnom uključivanju svojih članova. Stalni tim čine između 10 i 15 osoba (5 izvršnih članova, uključujuci koordinatora programa i izvršnog koordinatora, 3 koordinatora Volonterskog centra, 3 člana LVSa (Lokalna volonterska služba) i Koordinatora za međunarodnu razmenu) i aktivnosti se realizuju kroz tematske timove (PR & IT tim, za zaštitu životne sredine, timski radni kampovi i omladinske razmene itd.). Svaki član je dobrodošao da bi bio povezan sa bilo kojim (jednim ili više) članova u skladu sa njegovim / njenim ličnim interesovanjem. Ako postoji potreba, može se formirati novi tim koji pokriva oblast funkcionisanja.



Čvrsto veruju da ljudi mogu da žive zajedno uz uzajamno poštovanje bez ikakvog nasilja u rešavanju sukoba. Takođe, veruju da kroz zajedničko učešće u različitim aktivnostima mogu stvoriti bolje uslove za rast i razvoj pojedinaca i društva, zdravije okruženje i društveni poredak. U potpunosti su posveceni naporima u ostvarivanju ovih ideja.

VCV trenutno nudi dve opcije dugoročnog volontiranja, kao što su SCI LTV i EVS programi.

Bugarska

Ključni nacionalni programi koji stimulišu volontiranje

Ne postoji konkretan državni program koji podstiče volontiranje na nacionalnom nivou u Bugarskoj.

Programi koji promovišu / podržavaju volontiranje na regionalnom i lokalnom nivou

Iako ne postoji konkretan državni program koji promoviše ili podržava volontiranje na regionalnom i lokalnom nivou u Bugarskoj, NAVA i njene lokalne ekspoziture širom zemlje pružaju volonterske usluge i za siromašnu decu i deca sa invaliditetom u sirotištima, dnevnim centrima, školama za decu sa teškoćama u učenju, skloništa itd. od 1999. godine. Osnovni fokus programa je organizovanje grupnih aktivnosti za decu i volontere. Program angažuje veliki broj volontera širom zemlje svake godine.

Lokalno, u Plovdivu, udruženje Big Brothers Big Sisters of Bulgaria, zvanični član Big Brothers Big Sisters International od 2006. godine, pruža mentorski program deci između 7 i 12 godina. To su često deca koja se osecaju izolovana u svojim porodičnim okruženjima, imaju komunikacijski deficit ili doživljavaju obrazovne probleme. Do sada su ciljne grupe ovog programa bila deca u riziku, deca sa smetnjama u razvoju, deca manjina i deca sa ulice. Suština programa je da dete bude uparen sa motivisanim volonterom koji deli svoje interese ili iskustva u mentorskom odnosu jedan po jedan. Program Big Brothers Big Sisters je prijavio da je angažovao oko 180 volontera u Plovdivu.



Socialna i kulturna dimenzija volontiranja

Srbija

Proces reforme sistema socijalne zaštite u Republici Srbiji započeo je 2001. godine, kada su postavljeni osnovni principi reforme. Prihvaćen koncept razvoja socijalnih usluga zasnivao se na principima najboljeg interesa korisnika (pružati usluge u najvećem stepenu usaglašene sa potrebama korisnika uz poštovanje ljudskih prava i dostojanstva), dostupnosti usluge korisnicima (model podrške koji se sprovodi u prirodnom okruženju korisnika) u najmanje restriktivnom okruženju (prioritetnim razvojem usluga podrške u porodici), uz participaciju, odgovornost i samostalnost korisnika, obezbeđivanja integralnog modela zaštite (celovite, kontinuirane i uvremenjene mere podrške) i pluralizma usluga i pružaoca usluga (mogućnost izbora usluga i pružaoca usluga).

U Strategiji reforme socijalne zaštite iz 2005. godine kao jedan od osnovnih razloga reforme sistema socijalne zaštite navodi se činjenica da su usluge u socijalnoj zaštiti nedovoljne, često nedostupne, neprimerene potrebama korisnika, a da istovremeno usluge koje organizuje civilni sektor u socijalnoj zaštiti nisu dovoljno razvijene i iskorišćene. U novom Zakonu o socijalnoj zaštiti (''Službeni glasnik RS'' br. 24/2011) odvojene su uloge naručioca usluga od uloge pružaoca usluge jer prema odredbama ovog zakona, osim usluge procene i planiranja, centar za socijalni rad druge usluge može pružati samo ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite. Zakon daje mogućnost da i organizacije civilnog društva dobiju status ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite koje obezbeđuju Republika i lokalna samouprava, ukoliko imaju licencu za pružanje usluge i u okviru javne nabavke zaključe ugovor sa naručiocem o pružanju usluge.

U cilju postizanja minimalnih standarda za sve pružaoca usluga i ujednačavanja kvaliteta stručnog rada, Zakon uvodi licenciranje stručnih radnika, licenciranje pružalaca usluga, uspostavljanje Komore socijalne zaštite i redefinisanje kontrolnih i regulatornih mehanizama (kao što su inspekcija, nadzor, ugovori, supervizija).

U pogledu većeg učešća organizacija civilnog društva u pružanju socijalnih usluga postignuti su značajni rezultati. Povećano je učešće organizacija civilnog društva u pružanju socijalnih usluga na lokalnom nivou. Budžetski Fond za programe zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom za koji je zaduženo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pruža podršku organizacijama civilnog društva koje se bave pitanjima osoba sa invaliditetom kroz stalni otvoreni konkurs za finansiranje. Na nacionalnom odnosno pokrajinskom nivou zavodi za socijalnu zaštitu pružaju različite vrste podrške za jačanje kapaciteta pružalaca usluga (uključujući i organizacije civilnog društva) u procesu licenciranja, kroz organizovanje obuka, izdavanje publikacija i uputstava i online savetovanja.



Kada je reč o pružanju usluga u zdravstvu, za razliku od socijalne zaštite, zakonodavni okvir u Republici Srbiji propisuje da nosioci zdravstvene delatnosti mogu biti zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji rade u zdravstvenoj ustanovi ili nekom od oblika privatne prakse. Predlog izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je trenutno u proceduri, predviđa da pružaoci zdravstvenih usluga u oblasti palijativnog zbrinjavanja mogu da budu i organizacije civilnog društva, odnosno udruženja. Pored toga, Ministarstvo zdravlja već nekoliko godina unazad ima otvorenu budžetsku liniju kroz koju finansira organizacije civilnog društva koje se, u saradnji sa domovima zdravlja, bave unapređenjem položaja osetljivih grupa, uglavnom Roma. Takođe postoji dobra praksa saradnje sa brojnim udruženjima pacijenata.

I pored navedenih rezultata, identifikovana su pitanja na koje je nužno dati odgovore, kako bi se podstaklo veće učešće organizacija civilnog društva u pružanju socijalnih i zdravstvenih usluga, a time povećala efikasnost i kvalitet pruženih usluga.

Bugarska

Ključne prednosti za volontere, zajednicu i direktne korisnike

Ključne prednosti volontiranja su raznovrsne, ali u osnovi, volontiranje se smatra doprinosom društvenoj i kulturnoj integraciji bugarske nacije. Iz perspektiva volontera navedenih u Studiji o volonterskom sektoru u Bugarskoj (2002), najčešce navedena pragmatična korist volontiranja bila je učenje i razvoj novih veština, a naročito:

- Komunikacione veštine

- Nove lične veštine / karakteristike

- Konkretne praktične veštine

- Organizacione sposobnosti

- Mogucnost upravljanja projektima

- Računarska pismenost itd.

Najčešce citirane emocionalne prednosti volontiranja su:

- Moralno zadovoljstvo

- Novi kontakti, prijatelji, društveno okruženje



- Psihološka ravnoteža, optimizam

- Vece samopouzdanje

- Lična realizacija

- Više slobode i samopouzdanja u sebi (volontera), društvenog okruženja i društva.

Posebno za mlade volontere, volontiranje je prilika da daju smisao svom slobodnom vremenu i da se podvrgnu samo-orijentaciji i samo-otkricu, kao i da dalje razvijaju svoje lične osobine i poglede na svet. Volontiranje im daje osecaj postignuca, pomaže njihovoj karijeri i mogucnosti zapošljavanja, podstiče dodatnu obuku i obrazovanje, i pruža im mogucnost da steknu nova iskustva i upoznaju širok spektar ljudi među ciljnim grupama i putem EVS razmena.

Iz perspektive zajednice, percipirana dodatna vrednost volontiranja sastoji se od izgradnje ili doprinosa sledecih:

- Jače i aktivnije zajednice

- Socijalna integracija i zajednička društvena vrednost

- Međugeneracijska solidarnost, i

- Poboljšano okruženje.

Direktnim korisnicima, volontiranje doprinosi:

- Lokalni / regionalni razvoj

- Intergeneracijski dijalog

- Održivi razvoj

- Zaštita životne sredine

- Interkulturalni dijalog

- Zajedničke društvene vrednosti

- Prednosti za lokalnu zajednicu

- Povecana socijalna kohezija i inkluzija

- Intergeneracijski dijalog

- Interkulturalni dijalog

- Novo otvaranje novih radnih mesta - neki volonteri kasnije menjaju profesije



Važno je napomenuti da koristi volontiranja direktnim korisnicima uglavnom zavise od vrste volonterskih aktivnosti koje utiču na njih. Na primer, deca koja učestvuju u Big Brothers / Big Sisters postaju otvorenija i pouzdana, stvaraju nove prijatelje, osecaju se srecnije, bolje shvataju i vole, poboljšavaju motivaciju za učenje i bolje rade u školi, te je ojačan njihov odnos u porodici.

Volontiranje u kontekstu edukacije i treninga

Srbija

Pojam volonterizma sve više je zastupljen u društvenim krugovima, naročito u razvijenijim zemljama sveta gde mu se pridaje velika pažnja. Kod nas je broj zainteresovanih za volonterizam u porastu, međutim i dalje ne posvećuje dovoljna pažnja. Cilj rada je da se prikaže neophodnost i značaj uvođenja volonterizma u pedagogiju kao nauku. Koncept „učenja kroz ceo život“ postaje moderni obrazovni koncept u okviru pedagogije kao nauke, kroz koji se ističe komplementarnost procesa formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja, pa u skladu sa tim i volonterizam zaslužuje svoje mesto u nauci kao deo flozofje doživotnog učenja. Iako ne mogu da se izjednače, pojedini aspekti volonterizma spadaju u domen pedagogije slobodnog vremena i na taj način su značajni za razvoj vaspitne dimenzije pojedinaca. Kao zaključak može da se navede, da pružanjem više informacija o pojmu volonterizma i kroz nauku mladi dobijaju više informacija o načinima daljeg usavršavanja i rada na ličnom polju sa jedne strane, a istovremeno sa druge strane budi se svest i o aktivizmu, čime se ne zanemaruje ni društveno polje delovanja.

Volonterizam danas igra veliku ulogu u napretku celokupnog društva. Naročito su priznate dobrobiti volonterizma u razvijenim zemljama sveta koje su svesne značaja volonterizma, kako za pojedince i njihov razvoj, tako i za značaj koji volonterizam ima za razvoj društva, pre svega za razvoj demokratskih vrednosti.

Da bi se volonterizam bolje razumeo potrebno je da se odredi poreklo sa mog termina. Poreklom iz latinskog jezika, reč voluntas u prevodu znači slobodna volja, odnosno opcija ili lični izbor. Ovo je i jedno od najbitnih obeležja volonterizma, jer ukoliko nije dobrovoljno, ono gubi svoju suštinu i prestaje da bude volonterizam.

Jedna od sveobuhvatnijih defnicija naglašava da: „Volontiranje predstavlja jednu od osnova civilnog društva afrmišući ono najplemenitije u čoveku – pacifzam, slobodu, jednake mogućnosti, bezbednost i pravdu za sve ljude. U eri globalizacije i neprestanih promena, svet postaje sve manji, međusobno zavisniji i kompleksniji.



Volontiranje, bilo da je individualno ili grupno, je način na koji se jačaju i čuvaju osnovne ljudske vrednosti – zajedništvo, briga i pomaganje; pruža pomoć svakom pojedincu da postane i bude odgovoran član zajednice, da pomažući drugima uči i stiče vredna iskustva: volontiranje je način da se uspostave veze koje umanjuju razlike među ljudima i kroz zajednički rad stvaraju uslovi za zajednički život.“ (Univerzalna deklaracija o volonterizmu, koju je usvojio međunarodni upravni odbor IAVE – Međunarodne asocijacije za volonterske aktivnosti, na njihovoj 16. Svetskoj konferenciji održanoj u Amsterdamu, Holandija, januar 2001. godine).

Prema Službenom glasniku Republike Srbije (br. 36/2010): „Volontiranje jeste organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno“.

Takođe, kako se navodi prema Službenom glasniku, kao prvo načelo volontiranja navodi se načelo solidarnosti i promovisanja volonterizma u kojem se ističe sledeće: „Volontiranje se promoviše kao aktivnost od interesa za Republiku Srbiju, odnosno od javnog interesa, kojom se doprinosi aktivnom uključivanju građana u društvene procese i razvoju humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog društva jednakih mogućnosti, kao i poboljšanju kvaliteta života građana“ (Sl. glasnik RS 36/2010 ).

U skladu sa ovim zakonom volonterizam može da se posmatra kao deo obrazovnog procesa na svim nivoima. Međutim, da bi volonterizam postao deo nastavnih sadržaja u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja, potrebno je pre svega da se uvede kao deo sadržaja budućih nastavnika na univerzitetskom nivou u toku studiranja. Na našim prostorima volonterizam i dalje nije dovoljno zastupljen u naučnim istraživanjima.

Pojedini primeri iz Republike Hrvatske mogu da posluže kao putokaz. Jasminka Ledić (2007) pisala je o primerima dobre prakse na hrvatskim univerzitetima. Iako ni u Hrvatskoj u okviru univerziteta položaj i značaj volonterizma nije sistemski određen, pojedini profesori su prepoznali vrednost volonterizma. Inicijative ukazuju na potrebu da se osnaži uloga visokog obrazovanja u društvenom razvoju u kontekstu globalizacije. Procesi transformacije često govore u prilog sve većem tržišnom usmeravanju visokog obrazovanja, izazivajući zabrinutost zbog takve tendencije (Ledić, 2007). Neki kritički teoretičari (prema: Milutinović, 2008) posebno se suprostavljaju tržišno orijentisanom konceptu „doživotnog učenja“ koje prevladava u političkom i ekonomskom diskursu.

U Uneskovom izveštaju pod naslovom Prema društvima znanja (Towards knowledge Societies: UNESCO World Report, 2005) ističe se da je razvoj i primena znanja, kao i život u društvu znanja interes celog društva. Međutim, naglašava se da kreiranje istinskog društva znanja zavisi od usmeravanja na glavni izazov za 21. vek, a to je doživotno učenje za sve.

Doživotno učenje je preduslov razvoja shvaćenog u terminima adaptabilnosti i autonomije, kao i sredstvo za osiguranje deljenja i protoka znanja širom sveta.



Istovremeno ono je proces koji bi trebalo da obuhvati tri nivoa (prema: Milutinović, 2008): 1) personalni i kulturni razvoj, koji se odnosi na značenje koje pojedinac daje vlastitom životu, 2) socijalni razvoj koji se odnosi na ulogu pojedinca u zajednici, građanstvu, političkoj participaciji i u zajedničkom životu, 3) profesionalni razvoj koji se odnosi na postojan kvalitet zapošljivosti i njegovu povezanost sa proizvodnjom, zadovoljstvom u radu i materijalnom dobrobiti.

Ako ove nivoe uporedimo sa nivoima volontiranja i volonterskog rada (prema: Begović 2006) tri su nivoa na kojima se ogledaju rezultati i posledice volonterskog rada:

1. Lični razvoj jer volontiranje omogućava učenje novih veština, otkrivanje i razvijanje već postojećih potencijala, razvoj samokontrole, učenje toleranciji, kao i timskom radu. Pored toga, ono što se posebno ističe kao problem u škola ma je nedostatak motivacije, pre svega unutrašnje motivacije. Upravo kroz volonterizam može lakše da se ostvari unutrašnja motivacija, sticanje zadovoljstva vlastitim radom, a ne nagradom, kao i postizanje osećaja korisnosti i potrebnosti, razvijanje ličnih vrednosti i sticanje iskustva učenja i radnog iskustva. Uz sve to, iskustvo volontiranja ostavlja snažan utisak na osobe koje volontiraju i menja ih u smeru prihvatanja sebe i drugih.

Poređenjem volonterizma sa prethodno navedenim doživotnim učenjem, nivo koji se odnosi na personalni i kulturni razvoj doživotnog učenja srodan je ličnom razvoju koji se ostvaruje kroz volonterizam.

2. Rešavanje konkretnih problema je drugi nivo volontiranja čiji se rezultati ogledaju u rešavanju konkretnih društvenih problema kroz lokalne ili globalne volonterske akcije. Kao jedan od primera mogu da se navedu međunarodni volonterski kampovi. Volonterski radni kamp je jedinstven oblik volonterskog rada i kao prvi oblik organizovanog međunarodnog volonterskog servisa postoji još od kraja Prvog svetskog rata kada se grupa ljudi iz različitih zemalja okupila u Holandiji u želji da urade nešto čime bi sanirali posledice rata, a u isto vreme, da utiču na otklanjanje pravih razloga konflikta (Beronja, 2013). Sada poznat kao začetnik ideje o Međunarodnom volonterskom servisu, Pjer Seresol (Pierre Ceresole) predložio je da se okupe volonteri iz zaraćenih zemalja kako bi zajedno renovirali jedno malo francusko selo blizu Verduna, koje je bilo teško oštećeno u ratu i poznato po teškim bitkama. Seresol je bio ubeđen da je zajednički napor međunarodne grupe volontera da se pomogne ljudima u nevolji najbolji način prevazilaženja sukoba i izgradnje mira i razumevanja. Grupu su činili Nemci, Britanci, Mađari, Švajcarci, Austrijanci, Holanđani i francuski meštani koji su radili na izgradnji porušenih domova. Prvi kamp se nije završio uspešno jer su suprotno očekivanjima za izgradnju mira, tolerancije i razumevanja, pojedini nemački i austrijski volonteri zamoljeni da napuste kamp. Ova reakcija je uzdrmala i negirala osnovnu ideju pomirenja nakon čega je projekat bio obustavljen na neko vreme (Beronja, 2013).

Bez obzira na negativan ishod prvog kampa, učesnici su uvideli potencijal koji se odnosio na mogućnost da se u zajedničkom životu na zadatku koji ima zajednički interes bolje razumeju drugi i da se nauči nešto od njih. Taj radni kamp značio je početak ere privatnih organizacija koje su organizovale programe međunarodnog volonterskog servisa za mlade.



Ovo je primer iz prakse koji potkrepljuje reči Hrvojke Begović (2008) koja kaže da rešavanje konkretnih problema može da bude pružanje pomoći u područjima pogođenim prirodnim katastrofama (primer volonterske pomoći za vreme poplava u Srbiji), izgradnja ratom uništenih područja (prethodno naveden primer prvog međunarodnog volonterskog kampa), renoviranje i uređenje javnih prostora kao i rad na očuvanju prirodne, kulturne i istorijske baštine. Osim toga rešenje konkretnih problema može da se odnosi i na društveni rad sa marginalizovanim grupama, rad sa decom sa posebnim potrebama, rad na promicanju ljudskih prava kao i pružanje pomoći starijim i nemoćnim osobama, siromašnima i invalidima, ali i pružanje pomoći u školama, vrtićima, bolnicama te drugim zdravstvenim i socijalnim ustanovama (Begović, 2008).

Krajnji je cilj i svrha svake volonterske akcije da doprinese opštoj dobro biti zajednice u kojoj se ta aktivnost odvija i pravi vidljive i konkretne pozitivne pomake.

Ovi rezultati i nivo volonterskog rada u korespondenciji su sa koncepcijom o doživotnom učenju, konkretno nivou koji se odnosi na socijalni razvoj, na ulogu pojedinca u zajednici, građanstvu, političkoj participaciji i u zajedničkom životu.

3. Društveni razvoj odnosi se na činjenicu da kroz volonterizam, kao aktivnost koju ljudi obavljaju svojevoljno i bez prisile na širem društvenom nivou, ono pospešuje razvoj samoinicijativnosti ljudi i utiče na aktivnost pozitivnog udruživanja i na taj način doprinosi opštoj demokratizaciji društva i osnažuje civilno društvo. Volonterske aktivnosti veoma često vode do novih rešenja za razvoj zajednice i mogu da dopinesu smanjenju nezaposlenosti sa jedne strane, dok sa druge strane neguju građanski aktivizam, kao i vlastitu odgovornost.

Ovaj nivo volonterizma obuhvata kombinaciju socijalnog i profesionalnog razvoja koji se postižu koncepcijom o celoživotnom učenju. Kroz ovu analizu prikazane su sličnosti koje volonterizam ima sa celoživotnim učenjem, što na obrazovnom nivou može da znači povećavanje broja izbornih predmeta kako bi učenici mogli da budu produktivniji i da uče kroz iskustvo, ali na način koji je u skladu sa njihovim ličnim interesima.

Savremena shvatanja doživotnog učenja bazirana su na uverenju da je sva ko sposoban da uči i da se kod svih mora razvijati motivisanost za učenje. Pojedince je potrebno ohrabrivati na učenje tokom čitavog života, bez obzira na to da li će se odvijati u formalnim institucijama obrazovanja ili informalnim (prema: Milutinović, 2008). Uz to, svaki oblik učenja (formalni, neformalni ili informalni) treba da bude povezan sa ostalima kako bi se obezbedio prelaz i napredak sa jednog nivoa na drugi.

Podela na tri oblika obrazovanja potiče još iz ranih sedamdesetih godina 20. veka, a ostala je i danas relevantna. Evropska komisija u Memorandumu o doživotnom učenju (A Memorandum on Lifelong Learning, 2000 ) spominje tri vrste aktivnosti učenja defnišući ih na sledeći način: 1) formalno učenje, koje se odvija u različitim obrazovnim instituacijama i putem kojeg se stiču priznate diplome i kvalifkacije; 2) neformalno učenje, koje se odvija nezavisno od službenog obrazovnog sistema i obično ne vodi sticanju službenih potvrda. Ono može da bude organizovano na radnom mestu i kroz aktivnost različitih društava ili udruženja kao što su organizacije mladih, sindikati ili političke stranke.



Ovakvo učenje može da se odvija i putem organizacija i usluga koje služe kao dopuna formalnom sistemu obrazovanja, kao što su muzičke škole, sportski klubovi ili privatno poučavanje kao priprema za polaganje ispita; 3) informalno učenje, koje je prirodna pojava u svakodnevnom životu; za razliku od formalnog i neformalnog, informalno učenje ne mora nužno da se odvija svesno i pojedinci ne moraju nužno da prepoznaju njegov doprinos.

Bugarska

Priznavanje veština i kompetencija volontera u okviru nacionalnog sistema obrazovanja i obuke

Veštine i kompetencije volontera stečene tokom njihovog volonterskog rada još uvijek nisu priznate od strane nacionalnog sistema obrazovanja i obuke. Na primer, sertifikat Youthpass, koji Nacionalni centar za evropske programe mladih i inicijative izdaje volonterima EVS-a, nije prepoznat na bugarskim univerzitetima ili poslodavcima sa kojim često nisu upoznati.

Postojeci sukob između formalnog i neformalnog obrazovanja u Bugarskoj ne daje nikakve mogucnosti za podsticanje mladih da postanu volonteri. Volontiranje nije dovoljno stimulisano na različitim nivoima obrazovanja u Bugarskoj (izuzeci: EVS, ERASMUS) - škole ili univerziteti ne pružaju programe volontiranja. Ipak, neke volonterske organizacije prijavljuju da su određeni univerziteti prepoznali praktično iskustvo volontera i da su sati provedeni u volontiranju akreditovani prema njihovom radu.

Volonterske organizacije razvile su različite inicijative za prepoznavanje napora volontera i motivaciju mladih da učestvuju u volonterskim aktivnostima (npr. Prva knjiga volontera, proces nominacije za volontere godine, ceremonija dodele nagrada na regionalnom nivou i posebna nagrada za organizaciju koja najbolje koordinira volontere tokom godine itd.).

Mogucnosti obrazovanja i obuke za volontere

Obuku za volontere obezbeđuju odgovarajuce volonterske organizacije/institucije, EVS organizacije, nacionalne agencije, volonterski centri, evropski centri za obuku itd.

Obuke volontera EVS-a pružaju Nacionalni centar za Evropske omladinske programe i inicijative. 42% volonterskih organizacija u Bugarskoj ima program ili plan za obuku volontera koji uključuju obuku o:



- Timski rad - 47% organizacija

- Odnosi sa javnošcu, medijima i drugim institucijama - 41%

- Projekti - 39%

- Lokalno prikupljanje sredstava - 37%

- Kampanja - 31%

- Istraživanje potreba ugroženih grupa - 31%

Obezbeđena obuka ne varira samo od organizacije do organizacije, vec zavisi i od prirode organizacije i vrste volonterskih aktivnosti koje se obavljaju. U suštini, organizacije pružaju niz faza ili načina obuke, uključujuci:

- uvodnu obuku volontera koji ih informišu o njihovim pravima i odgovornostima, koju vrstu volonterskih aktivnosti i podršku Volonterski centar nudi, koje teškoce i izazovi volonteri mogu iskusiti.

- tekuce i napredne obuke obično prilagođene vrstama aktivnosti koje sprovode volonterske organizacije (npr. obuka o organizovanju aktivnosti za decu)

- volonterska podrška vršnjaka

- šeme mentorstva

- specijalni modeli obuke za volontere iz marginalizovanih grupa kao što su Romi i obuka za trenere.

Treninzi koje nudi NAVA posebno se ističu zato što se ne fokusiraju samo na unapređenje veština volontera, vec i na jačanje upravljačkih kapaciteta organizacija, kao i na njihov odnos i komunikaciju sa volonterima. U protekloj godini NAVA je implementirala više od 35 sertifikovanih obuka za volontere i organizacije sa više od 700 učesnika.



Rezultati istraživanja

Istraživanje je sprovedeneno u okviru projekta "Volonteri pomeraju granice" u februaru i martu 2017.

Glavni cilj ove studije bio je ispitivanje i opisivanje različitih indikatora volontiranja u nekim graničnim opštinama i okruzima na teritoriji Bugarske (Vidin, Montana, Vratsa, Pernik i C�ustendil) i Srbija (Zajećar, Bor, Jablanica, Niš, Pirot). U skladu sa ovim ciljem, takođe i identifikovati ključne društvene, kulturne, psihološke, pravne i ekonomske pokazatelje procesa volontiranja. Svi ovi indikatori mogu se podeliti na dve glavne grupe - indikatori koji utiču na mlade i indikatore koji utiču na instituciju ili organizaciju. Indikatori koji utiču na mlade uključuju, s jedne strane, stav mladih ljudi koji su vec imali volonterska iskustva ili su trenutno volonteri, ali s druge strane i stav mladih koji nikada nisu imali iskustvo volontiranja.

Zbog toga je ceo istraživački projekat sproveden u tri faze na šest uzoraka ispitanika (tri uzorka za svaku zemlju):

1) Ispitivanje indikatora volontiranja kod mladih sa volonterskim iskustvom u Srbiji i Bugarskoj;

2) Ispitivanje indikatora volontiranja kod mladih bez volonterskog iskustva u Srbiji i Bugarskoj;

3) Ispitivanje indikatora volontiranja u različitim institucijama odnosno organizacijama u Srbiji i Bugarskoj

Za svaku grupu indikatora je kreiran upitnik. Svaki upitnik sadrži identifikacioni odeljak i ajteme u formi pitanja višestrukog izbora, likertove skale, dihotomnog i polinomnog formata. Identifikacioni odeljak služi ispitivanju sociodemografskih, ekonomskih i obrazovnih karakteristika pojedinaca, odnosno ispitivanju organizacione strukture i delatnosti kod institucija.

Upitnik namenjen mladima sa volonterskim iskustvom sadrži 44 ajtema. U produžetku ovog upitnika se nalazi upitnik namenjen mladima bez volonterskog iskustva koji sadrži 22 ajtema. Upitnik namenjen institucijama (organizacijama) sadrži 44 ajtema. Studija je bila provedena u obliku terenskog tipa, odnosno anketari su lično intervjuisali predstavnike institucija i organizacija.

Ukupno 295 mladih ljudi (starosti od 14 do 33 godine) i 65 institucija/organizacija. U Bugarskoj je ispitivano 108 mladih ljudi - 75 volontera i 33 volontera bez iskustva i 32 institucije/organizacije. U Srbiji je ispitivano 187 mladih - 138 sa volonterskim iskustavom i 49 bez volonterskog iskustva i 33 institucija/organizacija. Ovo je pogodan uzorak ispitanika, adekvatno za analizu statističkih podataka, upoređivanje i prezentaciju važecih statističkih zaključaka. Nakon istrage, svi podaci su šifrirani i uneseni u bazu podataka, a zatim su statistički analizirani pomocu softverskog paketa SPSS IBM. U procesu statističke analize korišceni su deskriptivni standardni indikatori - mere centralne tendencije i mere varijabilnosti u podacima.



Uzorak ispitanika

Izraženo u procentima, u ukupnom uzorku 72% ispitanika trenutno volontira ili je imalo iskustva sa volontiranjem, a 28% nikada nije volontiralo. U srpskom poduzorku je 75% imalo iskustva sa volontiranje, dok je u bugarskom poduzorku 69%.

Broj mladih koji su volontirali i koji nisu volontirali u Srbiji i Bugarskoj

Ukupan uzorak sačinjava 60% ispitanica i 40% ispitanika. Ovakva proporcija je prisutna i u poduzorcima Srbije i Bugarske.

Srbija63%

Bugarska37%

47%

17%

25%

11%

Srbija volonteri

Srbija ne-volonteri

Bugarska volonteri

Bugarska ne-volonteri



Polna struktura uzorka

Polna struktura uzorka po zemljama

Žene60%

Muškarci40%

38%

25%

22%

15%

Žene Srbija

Muškarci Srbija

Žene Bugarska

Muškarci Bugarska



Mladi koji su volontirali

Cilj ispitivanja mladih koji imaju iskustva sa volontiranjem bio je da otkrijemo gde su, zašto i kako volontirali, kako su se informisali i da li bi želeli i dalje da volontiraju i učestvuju u programima razmene volontera između Bugarske i Srbije.

213 ispitanika čine mladi koji su imali iskustva sa volontiranjem ili trenutno volontiraju – 138 iz Srbije i 75 iz Bugarske. Najviše njih je volontiralo u organizacijama civilnog društva, a zatim slede javni sektor i privatni/biznis sektor. Ipak uočavamo razliku između dva poduzorka, naime u Srbiji je procentualno znatno više mladih imalo iskustva sa volontiranjem u organizacijama civilnog društva – 81% naspram 52% u Bugarskoj. Slična situacija je i sa volontiranjem u privatnom odnosno biznis sektoru, koje je aktuelnije u Srpskom poduzorku mladih. Sa druge strane, mladi u Bugarskoj su izraženo u procentima duplo učestalije volontirali u institucijama koje pripadaju javnom sektoru (45% naspram 22% u Srbiji).

Gde ste volontirali?

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%

Javni sektor

Privatni ili biznis sektor

CSO / NGO

Verske zajednice

Ostalo

22%

19%

81%

3%

1%

45%

7%

52%

0%

5%

Bugarska Srbija



Analiza rezultata povezanih sa aktivnostima koje su mladi obavljali u organizacijama tokom svog volonterskog iskustva ukazuju na zanimljive razlike između srpskog i bugarskog poduzorka. Dok su u Srbiji mladi najčešće bili uključeni u obrazovne aktivnosti, kao i aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine, to je u Bugarskoj najređi vid volonterskih aktivnosti. Svega 8% mladih u Bugarskoj je bilo uključeno u ovakve aktivnosti tokom volontiranja. Mladi u Bugarskoj su najčešće (u više od 50% slučajeva) bili uključeni u proces prikupljanja materijalnih sredstava – 55% i pomagali ugroženim licima – 52%.

Kakve aktivnosti ste obavljali kao volonter?

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%

Pomoć vulnerabilnim osobama (deca, izbeglice,osobe sa invaliditetom, stara lica, manjine...)

Zaštita životne sredine

Umetničke i kulturne aktivnosti

Edukativne aktivnosti

Promotivne aktivnosti (kreiranje/distribucijapromotivnog materijala, reklamne aktivnosti...)

Fundraising

Transport i logistika

Tehnička podrška (rad sa mašinama, računarskeveštine, tehnički uređaji)

Ostalo

52%

62%

55%

67%

56%

55%

10%

20%

1%

51%

8%

35%

8%

48%

56%

8%

8%

5%

Bugarska Srbija



Dok su se mladi u Srbiji pretežno informisali posredstvom druge osobe – prijatelja, roditelja, nastavnika (72%), mladi u Bugarskoj izjavljuju da su oni uglavnom samostalno pronalazili organizaciju u kojoj bi volontirali (41%). Njih 29% se informisalo posredstvom druge osobe, a 27% putem promotivnih aktivnosti institucija koje su tražile volontere. I u jednom i drugom poduzorku je zanemarlljivo mali broj onih koji su se informisali putem organizacije koja nudi podršku volonterima.

Kako ste se informisali o mogućnosti volontiranja?

Motivi mladih se donekle razlikuju. Procentualne razlike su zastupljene jer su mladi u Srbiji zaokruživali više različitih motiva, dok su mladi u Bugarskoj izdvajali jedan ili dva ključna. Ipak, upadljiva je razlika u tome da mladi u Srbiji dominantno volontiraju radi sebe i sopstvenog razvoja, dok mladi u Bugarskoj ističu da su presudne potrebe zajednice i drugih ljudi. Čak 83% mladih u Srbiji je izdvojilo kao glavni motiv sticanje novog iskustva i učenje, za razliku od 21% mladih u Bugarskoj. Međutim, mladi u Bugarskoj dominantno izdvajaju želju da pomognu zajednici (28%) i želju da pomognu drugima (29%).

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%

Ja sam pronašao instituciju gde želim davolontiram

Promotivne aktivnosti institucije koje imajupotrebu za volonterima (website, medijske

kampanje...)

Organizacija koja nudi podršku volonterima (resurscentar, volonterski centar...)

Druge osobe (prijatelji, roditelji, nastavnici...)

12%

11%

9%

72%

41%

27%

3%

29%

Bugarska Srbija



Šta Vas je navelo da volontirate?

U skladu sa prethodnim nalazima je i njihova percepcija glavnih koristi mladim ljudima od volontiranja. Mladi u Bugarskoj ističu da je to zadovoljstvo koje proističe iz osećaja da korisno doprinose zajednici, kao i upoznavanje novih ljudi (29%). Mladi u Srbiji prevashodno izdvajaju sticanje i razvoj novih profesionalnih ili životnih veština i znanja (80%). I jedni i drugi su kao najmanje važan benefit izdvojili povećanje šansi za zaposlenje i profesionalno napredovanje.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%

Želim da steknem novo iskustvo i naučim neštonovo

Verujem da je lakše doći do posla putemvolontiranja

Volim da pomažem drugima

Želim da budem koristan zajednici

Želim da upoznam nove ljude

Želim da budem deo organizacije ili tima

83%

23%

44%

57%

54%

51%

21%

12%

29%

28%

21%

25%

Bugarska Srbija



Šta je po Vašem mišljenju glavni benefit (dobit) mladim ljudima od volontiranja?

Mladi u Srbiji i Bugarskoj podjednako snažno veruju da bi postojanje volonterskih centara bilo korisno i važno, te da bi značajno unapredilo proces volontiranja, kao i povećalo broj mladih koji se opredeljuju za volontiranje. Ipak, oni nisu sasvim saglasni po pitanju glavnih uloga volonterskih centara. Po mišljenju mladih iz Bugarske, to bi bile pre svega motivisanje volontera i organizacija (41%), a zatim informisanje o mogućnostima volontiranja (32%) i informisanje o pravima i obavezama volontera i institucija (31%). Glavna uloga volonterskih centara po mišjenju mladih volontera u Srbiji bi bila obrazovanje mladih ljudi o volontiranju (79%), povezivanje volontera i institucija kojima su volonteri potrebni (72%), a tek onda informisanje i motivisanje.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%

Sticanje i razvoj životnih veština i znanja

Sticanje i razvoj profesionalnih veština i znanja

Povećanje šansi za zapošljavanje i napredovanje u karijeri

Upoznavanje novih ljudi

Zadovoljstvo od korisnosti za zajednicu

80%

72%

20%

58%

59%

25%

25%

19%

29%

29%

Bugarska Srbija



Šta bi po Vašem mišljenju bila glavna uloga Volonterskog Centra?

Rezultati ukazuju na to da su mladi imali većinom pozitivna iskustva sa volontiranjem. Međutim, i ovde postoje izvesne razlike između poduzoraka. Čak 95% ispitanika u Srbiji tvrdi da je volontiranje ispunilo njihova očekivanja, nasuprot 76% isppitanika u Bugarskoj. Slična je situacija i sa statističkim podacima koji prikazuju u kojoj meri mladi smatraju da je volontiranje unapredilo njihova znanja i veštine. Čini se da su mladi u Srbiji zadovoljniji ovim iskustvom.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%

Informisanje o mogućnostima za volontiranje

Informisanje o pravima i obavezama volontera iinstitucija

Povezivanje institucija / organizacija i volontera

Briga o volonterima koji aktivno volontiraju

Motivisanje volontera i institucija / organizacija

Promocija volontiranja

Jačanje institucija / organizacija koje rade savolonterima

Edukacija mladih o volontiranju

72%

39%

72%

41%

69%

53%

41%

79%

32%

31%

31%

28%

41%

19%

25%

20%

Bugarska Srbija



Volontiranje je ispunilo moja očekivanja

Volontiranje je unapredilo moja znanja i veštine

Sa druge strane, velike su razlike između mladih volontera iz Srbije i Bugarske , po pitanju da li im je volontiranje pomoglo da se zaposle. Čak 62% mladih u Bugarskoj je na ovo pitanje odgovorilo sa DA, za razlikku od 25% mladih u Srbiji.

Da76%

Ne24%

Bugarska

Da95%

Ne5%

Srbija

Da82%

Ne18%

Bugarska

Da96%

Ne4%

Srbija



Volontiranje mi je pomoglo da se zaposlim

U prilog boljem statusu mladih volontera u Bugarskoj, ide i činjenica da je veći broj njih posedovao ugovor o volontiranju tokom volontiranja (53%), nasuprot 16% mladih u Srbiji. Ipak, procenti u oba poduzorka su zabrinjavajuće niski.

Imao sam ugovor o volontiranju

Više mladih u Srbiji je zainteresovano za programe razmene volontera između Bugarske i Srbije (90%), u odnosu na mlade u Bugarskoj (59%). Ipak, ovaj rezultat možemo da poredimo sa njihovim prethodnim iskustvom sa volontiranjem i zadovoljstvom. Mladi koji tvrde da je dosadašnje volontiranje ispunilo njihova očekivanja u oba poduzorka su zaineresovani i za druga nova iskustva i učešće u programima.

Da62%

Ne38%

Bugarska

Da25%

Ne75%

Srbija

Da47%Ne

53%

BugarskaDa

16%

Ne84%

Srbija



Da li biste se priključili programu razmene volontera između Bugarske i Srbije?

Mladi koji nisu volontirali

Cilj ispitivanja mladih koji nikada nisu volontirali bio je da otkrijemo njihove razloge, mogućnosti, stavove i spremnost da volontiraju u budućnosti. Učestvovalo je ukupno 82 ispitanika - 33 iz Bugarske i 49 iz Srbije. Izgleda da mladima u Bugarskoj nedostatak vremena nije glavna prepreka za volontiranje. Samo 12% je smatra da nema dovoljno vremena za volontiranje, za razliku od 30% mladih bez volonterskog iskustva u Srbiji.

Nemam dovoljno vremena za volontiranje

Da59%

Ne41%

Bugarska

Da90%

Ne10%

Srbija

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

Uopšte se neslažem

Ne slažem se Nisam siguran Slažem se Potpuno seslažem

6%

29%

35%

22%

8%

24%

48%

15%

6% 6%

Srbija Bugarska



Međutim, kada smo ih pitali da li bi želeli da volontiraju u budućnosti, samo 55% mladih iz Bugarske je reklo DA, za razliku od 80% mladih iz Srbije.

Da li biste želeli da volontirate u budućnosti?

Kao i mladi sa volonterskim iskustvom, i oni bez iskustva smatraju da bi postojanje volonterskih centara moglo da pomogne mladim ljudima da se odluče da volontiraju. Razlike između zemalja su u ovom slučaju zanemarivo male.

Da li bi Volonterski Centar mogao da pomogne mladima da se odluče da volontiraju?

Da55%

Ne45%

Bugarska

Da80%

Ne20%

Srbija

Da85%

Ne15%

Bugarska

Da82%

Ne18%

Srbija



Odnos institucija prema volontiranju

U istraživanju su učestvovale 33 institucije iz Srbije i 32 institucije iz Bugarske – ukupno 65. Od toga po 10 pripada javnom/državnom sektoru u oba poduzorka – ukupno 20, a 23 (odnosno 22 u Bugarskoj) organizacijama civilnog društva/NVO – ukupno 45.

Skoro 90% organizacija u oba poduzorka je do sada uključivalo volontere u svoje aktivnosti. Ovde takoreći nema razlika u distiribuciji rezultata. Od njih, većina redovno sarađuje sa volonterima, dok 20-25% retko uključuje volontere.

Da li je vaša institucija/organizacija do sada uključivala volontere u svoje aktivnosti?

21%

67%

12%

Srbija

Da, ali retko

Da, regularni rad sa volonterima

Ne

25%

64%

11%

Bugarska

Yes, but rarely

Yes, regularly working withvolunteers

No



Najveći broj organizacija u Srbiji (79%) smatra da bi volonteri mogli da doprinesu njihovom radu kroz obrazovne i promotivne aktivnosti, a zatim slede umetničke i kulturne aktivnosti (67%). U Bugarskoj su takođe ove tri oblasti delovanja najzastupljenije – najpre obrazovne aktivnosti (53%), zatim kulturne i umetničke aktivnosti (50%), a tek onda promotivne sa znatno nižim procentom (38%). Dok je trećina organizacija u Srbiji zainteresovano za volontiranje u oblasti transporta ili logistike, u Bugarskoj nije ni jedna.

U kojim aktivnostima (oblastima) bi volonteri mogli da doprinesu radu Vaše institucije?

Kada je u pitanju pružanje socijalnih usluga, najviše institucija/organizacija u Srbiji je zainteresovano za saradnju sa volonterima u oblasti: 1) informisanja korisnika o socijalnim uslugama (61%), 2) pomoći korisnicima sa teškoćama u vezi sa bolešću, invaliditetom ili teškoćama u razvoju (54%) i 3) preventivne aktivnosti usmerene na sprečavanje i prepoznavanje problema (49%). U Bugarskoj su na prvom mestu upravo preventivne aktivnosti usmerene na sprečavanje i prepoznavanje problema (41%), zatim aktivnosti usmerene na unapređenje kvaliteta života korisnika (34%) i preventivne aktivnosti (31%).

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%

Pružanje socijalnih usluga

Zaštita životne sredine

Umetničke i kulturne aktivnosti

Obrazovne aktivnosti

Promotivne aktivnosti (izrada / distribucijareklamnog materijala, propagandne aktivnosti ...)

Prikupljanje sredstava

Transport i logistika

Tehnička podrška (rad sa mašinama, računarima,tehničkim uređajima)

Oni ne mogu doprineti radu

Ostalo

36%

36%

67%

79%

79%

30%

33%

36%

3%

6%

47%

25%

50%

53%

38%

34%

0%

28%

3%

22%

Bugarska Srbija



Ukoliko vaša institucija/organizacija pruža socijalne usluge, u kojim aktivnostima bi volonteri mogli da doprinesu radu?

Kao i mladi volonteri, i institucije su se izjašnjavale koja bi bila glavna uloga volonterskih centara. Razlike između Bugarskih i Srpskih organizacija nisu značajne. Međutim, zanimljivo je da su institucije pridale očekivano viši značaj jačanju institucija u odnosu na mlade. Možemo zaključiti da su razlike između institucija Srbije i Bugarske manje u odnosu na razlike između očekivanja institucija i mladih. Mladi su manje saglasni po pitanju svojih očekivanja od volonterskih centara.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%

Informisanje korisnika o socijalnim uslugama

Pomoć korisnicima sa poteškoćama vezanim za bolest

Pomoć korisnicima sa invaliditetom ili posebnimpotrebama

Pomoć starijima

Pomoć deci bez adekvatne roditeljske nege

Pomoć žrtvama kriznih situacija

Pomoć žrtvama nasilja u porodici

Pomoć kod kuće (kućna njega)

Pomoć u sobi ili institucionalizovanim prostorima

Pomoć za uključivanje u programe redovnog obrazovanja

Poboljšanje kvaliteta života (društvene, kulturne irehabilitacione aktivnosti)

Preventivne aktivnosti (u cilju prevencije iidentifikacije problema)

Obrazovanje korisnika ili saradnika

Ostalo

61%

55%

52%

18%

9%

15%

12%

9%

9%

27%

36%

48%

27%

0%

41%

25%

25%

16%

25%

13%

16%

9%

6%

16%

34%

31%

9%

28%

Bugarska Srbija



Šta bi po Vašem mišljenju bila glavna uloga Volonterskog Centra? (Institucije Bugarska i Srbija)

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%


Informisanje o pravima i obavezama volonterai institucija

Povezivanje institucija / organizacija ivolontera


Motivisanje volontera i institucija /organizacija




82%

82%

79%

73%

73%

76%

82%

82%

69%

66%

78%

75%

69%

66%

75%

66%

Bugarska Srbija



Šta bi po Vašem mišljenju bila glavna uloga Volonterskog Centra? (Institucije i mladi)

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%


Informisanje o pravima i obavezama volonterai institucija

Povezivanje institucija / organizacija ivolontera


Motivisanje volontera i institucija /organizacija




75%

74%

78%

74%

71%

71%

78%

74%

52%

35%

52%

34%

55%

36%

33%

49%

Mladi Institucije/Organizacije



Zaključak

Mladi u Srbiji su željni učenja, sticanja novih znanja i veština. To je njihov osnovni motiv zbog čega su do sada volontirali i zbog čega bi volontirali u budućnosti. Mladi u Bugarskoj žele da budu korisni, da pomognu zajednici i ljudima kojima je pomoć neophodna. Humanost i kolektivni duh su njihovi glavni motivi zbog čega su do sada volontirali i žele u budućnosti. U skladu sa tim, njihova glavna očekivanja od institucija i organizacija u kojima bi volontirali se razlikuju. Mladi u Srbiji očekuju od organizacija da im pruže mogućnost da uče, da napreduju, da se edukuju, da razvijaju svoje životne i profesionalne veštine i znanja. To jeste važan, ali ne i presudan motiv i mladima u Bugarskoj, koliko samo zadovoljstvo da su korisni i da pomažu.

Mladi koji su do sada volontirali su uglavnom bili zadovoljni svojim iskustvom i saradnjom sa organizacijama. Ipak je evidentno da postoje pravni, ekonomski i informativni nedostaci, te da postoji potreba za institucionalnom podrškom kako volonterima, tako i institucijama/organizacijama sa kojima oni sarađuju. Volontiranje nije dovoljno promovisano u ovom regionu. Mladi koji su imali priliku da volontiraju su se uglavnom samostalno informisali o mogućnostima, pravima i obavezama ili uz pomoć poznanika.

Mladi u Srbiji bi rado učestvovali u programima razmene volontera između Srbije i Bugarske – 90%. Mladi u Bugarskoj su zainteresovani u manjem procentu – 59%.

Postojanje volonterskih centara u vidu institucija koje bi mladima pružale podršku i pomoć u realizaciji volonterskog angažovanja bi značajno doprinelo kvalitetu volontiranja u regionu, kao i zadovoljstvu i informisanosti mladih. Sa ovim se slažu i mladi sa volonterskim iskustvom, ali i oni bez. Gledajući ukupan uzorak ispitanika, ključne uloge koje bi volonterski centri trebalo da obavljaju su: 1) informisanje mladih o mogućnostima volontiranja, 2) motivisanje volontera i institucija, 3) edukacija mladih i 4) povezivanje volontera i institucija/organizacija. Sa druge strane, institucije/organizacije takođe izdvajaju ove tri osnovne funkcije i dodaju da bi još jedna važna funkcija volonterskih centara bila osnaživanje institucija/organizacija koje rade sa volonterima.

Sve ispitane organizacije su zainteresovane za angažovanje volontera, a 88,5% njih je već sarađivalo sa volonterima. One nude širok spektar aktivnosti kojima bi volonteri mogli da se bave, a najčešće su to obrazovne, promotivne, umetničke i kulturne aktivnosti. U domenu pružanja socijalnih usluga, najviše institucija/organizacija je zainteresovano za saradnju sa volonterima u oblasti: informisanja korisnika o socijalnim uslugama, unapređenja kvaliteta života korisnika, pomoći korisnicima sa teškoćama u vezi sa bolešću, invaliditetom ili teškoćama u razvoju i preventivne aktivnosti usmerene na sprečavanje i prepoznavanje problema.

rezultati istraŽivanja o -...

Documents