ORIJENTACIONA PITANJA ZA TEST ZNANJA IZ METODIKE NASTAVE TEHNIKE 1. Pojam metodike Termin metodika poti e od gr ke re i Methodus (istra ivanje, ispitivanje , pu i na in smi ljenog i planskog postupanja radi ostvarenje nekog cilja). U op tem smislu re i, metodika ozna ava sistem postupanja usmeren na sprovo enje bilo koje ljudske aktivnosti. Posmatrano sa obrazovno-vaspitnog aspekta, metodika nastave tehni kog i informati kog obrazovanja je nau na disciplina koja se bavi prou avanjem zakonitosti, ciljeva, zadataka, organizacije, izvodjenja , evaluacije nastave tehni kog i informati kog obrazovanja u osnovnoj koli odnosno posmatranjem te nastave kao sistema upravlja kih aktivnosti u njemu. 2. Cilj metodike nastave TIO Osnovni cilj metodike nastave TIO kao predmeta (kolegijuma) fakultetskih studija jeste da budu im nastavnicima (profesorima TIO) pru i teorijska i prakti na znanja koja e im omogu iti da na najsavremeniji na in realizuju nastavu predmeta TIO u osnovnoj koli, te da ih podstakne na vlastita istra ivanja i kreativnost kako bi stalno bili na putu unapre ivanja i usavr avanja te nastave. 3. Zadaci metodike nastave TIO a) U okviru teorijskog dela nastave : -spoznati i objasniti nau ne osnove metodike uop te ,te specifi nosti metodike tehni kog i informati kog osposobljavanja; -razviti sposobnost samostalnog planiranja programiranja,pripremanja , vo enja, vrednovanja i unapre ivanja pojedinih oblika vaspitno-obrazovnog rada u tehni kom i informati kom podru ju. -ste i ve tinu izrade i razrade metodi ke dokumentacije potrebne u nastavi tehni kog i informati kog obrazovnog podru ja. b) U okviru prakti nog dela nastave - na ve bama: -izraditi operativni plan TIO za jedan razred osnovne kole; -izraditi instrukta nu laboratorijsku i ekskurzionu listu prema zadatom primeru, te drugu didakti kometodi ku dokumentaciju, koja se koristi u prakti noj nastavi TIO; -ste i ve tinu kori enja nastavnih pomagala i didakti kog materijala; -izraditi konkretne prakti ne ve be koje rade u enici u osnovnoj koli prema programu TIO. 4. Nastavnik nastave TIO (uloga i aktivnosti) Nastavnici su osobe kojima su dru tvo i prosvetne vlasti priznali da su kompetentne za ostvarivanje ciljeva propisanih odre enim nastavnim planom i programom onog nastavnog predmeta koji se izvodi u enicima. Prema aktuelnim zakonima u pred kolskom vaspitanju, osnovnom i srednjem kolstvu, u Republici Srbiji je jo uvek na snazi slede a klasifikacija zanimanja u vaspitno-obrazovnoj aktivnosti : a) vaspita pred kolske dece, b) u itelj/nastavnik osnovne kole, c) profesor srednje kole, d) univerzitetski profesor.

1

Uloga nastavnika: U nastavi tehni kog i informati kog obrazovanja uloga nastavnika je od prvorazrednog zna aja pa je razumljivo to se uzroci kako izuzetnih rezultata, tako i neuspeha tra e prvenstveno u li nosti i radu nastavnika. Aktivnosti nastavnika: 5. Karakteristike dobrog profesora TIO Za spolja nje kriterijume uspeha profesra TIO uzimaju se : -planski i sistemski rad; -odgovornost; -dobri rezultati u ostvarivanju ciljeva u enja u enika; -postignu a kroz uspeh u enika u nastavi TIO. Polaze i od ovih kriterijuma okarakterisani su dobri u itelji/profesori TIO.U tu svrhu upore uju se , u zavisnosti od njihove pedago ke aktivnosti,u slede im glavnim komponentama: 1. Planska aktivnost (izbor i raspored nastavne gra e,vaspitni zahtevi , planiranje nastave ) 2. Organizaciona aktivnost (organizacija izvo enja nastave), organizacija aktivnost u enika u nastavi; 3. Komunikativna aktivnost (interakcija nastavnika i u enika). 6. ta je nastava Prema definiciji nastava je osnovni deo kolskog rada u kojem se planski i organizovano provode vaspitanje i obrazovanje u enika prema propisanom nastavnom planu i programu. Nastava se mo e definisati kao proces u kojem se u enici podu avaju ,s tim da se pod podu avanjem podrayumeva navo enje u enika na u enje bilo koje vrste,a sa ciljem da se u u enicima izazovu odre ene promene pona anja. 7. Vrsta nastave Nastava mo e biti : a) Prema ciljevima : - op te-obrazovna; -usmerena na struku; b) Prema na inu izvo enja: -neposredna (licem u lice); -posredna (na daljinu); -kombinovana; c) Prema vrsti u enika/polaznika: -za u enike sa posebnim sposobnostima; -za darovite u enike; -za u enike sa pote ko ama u razvoju; -za odrasle polaznike. d)Prema vrstama nastavnog rada: -teorijska; -prakti na; -za u enike sa pote ko om u razvoju; -za odrasle polaznike; 2

e)Prema dominaciji nastavnih metoda: -verbalna; -demonstrativna; -prakti na; -instruktivna. 8. Pojam tehnike (TIO) Tehnika je sastavni deo i produkt civilizacijske kulture.U njoj se kontinuirano i racionalno materijalizuje deo generacijskog iskustva oveka.Tehnika , prema tome nije suprotnost ljudskoj kulturi ve je kao duhovna stvarala ka snaga, kao prakti no izvo enje i kao predmet i sama bitno podru je ljudske kulture. Pod tehnikom podrazumevamo potencijalnu osobinu , aktivnosti i ciljeve subjekta. 9. Nastavni sistemi V. Poljak je nastavne sisteme podelio u dva skupa: a) skup tradicionalnih nastavnih sistema obuhvata: -predava ku nastavu; -predava ko-prikaziva ku nastavu; -kateheti ku nastavu(pou avam); -majeuti ku nastavu(metoda pou avanja); -samorad u novoj koli. b) skup savremenih nastavnih sistema obuhvata : -heuristi ku ili razvojnu nastavu; -programiranu nastavu; -egzemplarnu nastavu; -problemsku nastavu ; -mentorsku nastavu; -autodidakti ki rad; 10. Heuristi ka - razvojna nastava U nastavi TIO ovaj nastavni sistem mo e koristiti i za obradu onih metodskih jedinica koje mogu obraditi sami u enici na osnovu svojih predznanja.Zadatak je nastavnika nastave TIO da u enike vodi razvojnim razgovorom,putem pitanja i odgovora,do novih saznanja i shvatanja su tine odre enog nastavnog sadr aja. Krajnji rezultat nastavnog rada u tome nastavnom sistemu treba da bude shvatanje,razumevanje, usvajanje nastavnih sadr aja. Heuristi ka nastava treba da obuhvati sve ono to je obele je su tinskog prilaza ili nastavnog korikuluma:pripremanje u enika,obrada novih sadr aja,ve banje,ponavljanje i proveravanje. 11. Problemska nastava Zadatak sistema problemske nastave je osposobljavanje mladih za snala enje u problemskim situacijama. Cilj problemske nastave je osposobiti u enike za re avanje novih i sve zahtevnijih problema u njihovim podru jima rada i zanimanja.

3

Problem treba razumeti kao pote ko u teorijskog ili prakti nog zna aja koja izaziva istra iva ki stav subjekta u nastavi TIO i nastojanje da ga on re i. Prolem re avaju dva subjekta:u enik uz odre enu pomo nastavnika. Ovaj sistem nastave treba primeniti nakon to su u enici uspe no usvojili osnovna znanja i ve tine s tim da se u enicima ne zadaju nere ivi problemi niti problemi van njihovih do tad usvojenih znanja. Sistem se mo e koristiti u grupnom u enju , ali i u individualnom. 12. Kurikulum - pojam Kurikulum ozna ava dinami ki sistem aktivnosti za organizovan ivot u koli i program kole. Pojam kurikulum ,odnosno kurikulumske teorije egzistiraju unutar triju osnovnih shvatanja: -prvo shvatanje pod kurikulumom podrazumeva sadr aj vaspitanja i obrazovanja - nastavni plan i program. -drugo shvatanje pod pojmom kurikuluma podrazumeva sistem kurikuluma, odnosno njegov razvoj - aktivnosti planiranja ,sprovo enja i vrednovanja. - tre e shvatanje pod kurikulumom podrazumeva skup tehnika razvoja kurikuluma. 13. Principi u nastavi TIO Metodi ki principi u nastavi TIO predstavljaju op te zahteve u programiranju,organizaciji i realizaciji vaspitno - obrazovnog procesa tog predmeta. Principe u nastavi TIO klasifikujemo u tri grupe: I GRUPA:OP TI DIDAKTI KI PRINCIPI 1. princip nau nosti; 2. princip savremenosti; 3.princip o iglednosti; 4. princip svesne aktivnosti; 5. princip sistemati nosti i postupnosti; 6. princip trajnosti znanja,umenja i navika; 7. princip individualizacije nastave; 8. princip povezanosti kole sa ivotom. II GRUPA:SPECIFI NI METODI KI PRINCIPI U NASTAVI TIO 1. princip politehnizacije , 2. princip egzemplarnosti, 3. princip ekonomi nosti i racionalizacije, 4. princip radno - tehni ke aktivnosti, 5. princip kreativnosti, 6. princip funkcionalizacije. III GRUPA:POSEBNO PRIMENLJIVI DIDAKTI KI PRINCIPI 1. princip jedinstva teorije i prakse, 2. princip primerenosti nastave uzrastu u enika, 3.princip radno - vaspitne usmerenosti, 4. princip sposobnosti saradnje i zajedni tva, 5. princip pridr avanja mera li ne i tehni ke za tite i za tite okoline.

4

14. Sema - konceptualni model kibernetickog sistema nastave TIO (strana 100)

15.Pojam ucenja (strana 104) U enje je menjanje jedinke. Organizacije u enja ili pou avanja kao i promene u njima mogu se posmatrati sa slede ih stanovi ta: -preno enja informacija i podsticaja, -na ina saop tavanja informacija, -komunikacije izme u informacija i onog koji u i. U nastavi TIO mogu se ostvariti slede a u enja/pou avanja: -direktno, -indirektno, -kombinovano, -samou enje. 16. Taksonomija ciljeva nastave po Bloom-u (112) Bloom razlikuje tri oblasti ciljeva u enja: a) kognitivna oblast,(obrazovni zadaci) b) afektivna oblast, (vaspitni zadaci) c) psiho-motorna oblast, (funkcionalni zadaci) Kognitivna o. obuhvata ciljeve u enja povezane sa znanjem i mi ljenjem.

5

Afektivna o. obuhvata ciljeve u enja, povezane sa stavovima, interesovanjima i procenjivanjem vrednosti. Psiho-motorna o. obuhvata ciljeve u enja povezane sa manuelnim i motornim ume ima. 17. Nastavni plan Nastavni plan za ostvarivanje op teg osnovnog obrazovanja je pedago ki dokument koji se sastoji iz slede ih elemenata: a) naziv vaspitanja i obrazovanja na koje se odnosi b) cilj vaspitanja i obrazovanja na nivou osn. kole, c) dvoulaznu tablicu, koja obuhvata: y s leve strane (levi ulaz), popis svih obaveznih i obavezno-izbornih nastavnih predmeta te planirano vreme za neobavezne nastavne predmete, y s gornje strane (gornji ulaz), trajanje obrazovanja izra eno brojem razreda ili godina obrazovanja, y u polju, na presecima pojedinih nastavnih predmeta i razreda, planirano nedeljno vreme za izvo enje nastave izra eno u asovima, y na dnu za svaki razred, dozvoljeno nedeljno vremensko optere enje u enika nastavnim obavezama u asovima. d) odgovaraju e napomene u vezi sa realizacijom nastavno plana 18. Nastavni program (strana 122) Nastavni program bilo kojeg nastavnog predmeta je sastavni deo nastavnog plana i obuhvata slede e: a) naziv predmeta (TIO) b) cilj i zadaci nastave predmeta c) razred u kojem se izvodi nastavni program i planiranu nedeljnu satnicu za izvo enje nastavu d) operativne zadatke nastavnog predmeta e) obrazovne sadr aje f) metodi ko uputstvo za izvo enje nastavnog predmeta Okvirni nastavni plan (u prilogu) mora imati onoliko okvirnih nastavnih programa koliko je u njemu nastavnih predmeta. 19. Nastavna sredstva (strana 133) Deo nastavne opreme u koli nu nastavna sredstva, a to su raznovrsna tehni ka i druga sredstva koja se prilago avaju potrebama nastave. Tekstualna nastavna sredstva (stati ka) : y u benici y radni listovi y tehni ke enciklopedije i uputstva y nau no-tehni ki asopisi y slokovnice Vizuelna nastavna sredstva (stati ka) : 6

y didakti ki plakati y dijafilmovi y dijapozitivi y grafofolije y fotografije y tehni ki crte i Audio-vizuelna (dinami ka) : y zvu ni filmovi y y

tv emisije ra unari

20. Korelacija TIO i drugih nastavnih predmeta TIO je iroko vaspitno obrazovno podru je, za ije ostvarivanja je potrebno anga ovanje ostalih predmeta: fizike, hemije, matematike, biologije, geografije, likovne kulture... Solidna osnova znanja prirodnih predmeta je preduslov i osnova za usvajanje sadr aja TIO. Veza izme u prirodnih nauka i tehnike treba da je dvosmerna. Prirodne nauke doprinose razvoju tehnike. Isto tako tehnika omogu ava br i razvoj prirodnih nauka. 21. Metode nastave TIO Nastavne metode se dele na tradicionalne i savremene. Tradicionalne su: 1. Verbalno-tekstualne 2. Ilustrativno-demostrativno 3. Laboratorijsko-radioni ke i eksperimentalne Savremene su: 1. Svarala ka metoda problema 2. U enje putem re avanja problema u nastavi 3. U nje u nastavi otkrivanjem 4. Sistem metoda kibernetike. 22. Oblici rada u nastavi TIO Oblici rada: 1. Frontalni rad 2. Grupni rad (rad u parovima) 3. Individualni rad U toku frontalnog rada sa u enicima nastavnik TIO predaje sadr aje u enicima. Ovakav rad je predvi en za obradu novog gradiva ali i prilikom ponavljanja i uve bavanja. Prednosti ovakvog rada su: racionalnost i ekonomi nost vremena. U toku grupnog rada nastava se izvodi u grupama (od 3 do 15 u enika) koje samostalno ili uz pomo nastavnika rade na odre enim zadacima. Brojnost grupe zavisi od: uzrasta u enika, podru ja rada, radnim sredstvima i prostoru. 7

Da bi se ovaj novi oblik rada sprovodio efikastno potreban uslov je da i nastavnik ali i u enici budu dobro pripremnjeni. U toku individualnog rada svaki u enik sam za sebe re ava zadatak. Primena tog oblika pru a mogu nost da se nastava prilagodi u enicima i uskladi sa njihovim individualnim sposobnostima. Individualni rad podi e atmosferu u odeljenju, pokre e decu na stvarno i potpuno zalaganja u radu i osposobljava u enike za samostalno sticanje znanja.

23. Obaveza pripremanja nastave za predstojecu nastavnu godinu Radna obaveza svakog nastavnika TIO je pravovremeno i kvalitetno pripremanje za izvo enje nastave. Radna obaveza obuhvata pripremanje za predstoje u nastavnu godinu i pripremanje za neposredno izvo enja nastave TIO tokom nastavne godine (operativno planiranje) Priprema obuhvata: a) Stru no usavr avanje b) didakti ko metodi ko i pedago ko-psiholo ko usavr avanja c) materijalno-tehni ko priremanje d) prakti no didakti ko-metodi ko pripremanje 24.Godisnje ( makro) planiranje Osnovna funkcija godi njeg (makro) planiranja je da se izvr i konkretizazija vaspitno-obrazovnih sadr aja iz nastavnog programa predmeta TIO, isticanjem kompleksa, njihovim nazivima, rednim brojevima i vremensku artikulaciju. Tokom sprovo enja godi njeg planiranja i programiranja neophodno je realizovati slede e aktivnosti: -analiza realizacije operativnog plana predhodne kolske godine - utvr ivanje novih vaspitno-obrazovnih potreba - izrada godi njeg (makro) plana 25. Sistem evaluacije u nastavi TIO Uop te uzev i evaluacija ili vrednovanje predmet je dokimologije,odnosno nauke koja se bavi prou avanjem sistema ocenjivanja u koli i drugde. Pra enje i evaluacija ostvarenih rezultata, u praksi nastave TIO, predstavlja osnovni uslov za unapre enje ovog vaspitno-obrazovnog podru ja,na makro planu,a pedago ko vo enje razvoja svakog u enika, na mikro planu. Na ovaj na in se ostvaruje sistemski karakter, to je zna ajno radi osiguranja relevantnih informacija i ostvarenja svih formi zastupljenosti predmeta TIO, kao vaspitno-obrazovnog podru ja.

8

26. Sema 2 elementi sistema pracenja i vrednovanja (strana 271)

27.Godisnji planovi za 5,6,7,8 razred PETI RAZRED Redni Nastavna tema broj 1. UVOD 2. GRAFI KE KOMUNIKACIJE 3. INFORMATI KE TEHNOLOGIJE 4. OD IDEJE DO REALIZACIJE 5. MATERIJALI I TEHNOLOGIJA 6. ENERGIJA 7. KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE 8. SAOBRA AJNI SISTEMI 9. GODI NJA EVALUACIJA UKUPNO ASOVA

ASOVI 4 12 16 8 12 4 12 8 2 74

9

ESTI RAZRED Redni Nastavna tema broj 1. UVOD U ARHITEKTURU I GRA EVINARSTVO 2. TEHNI KO CRTANJE I PLANOVI U GRA EVINARSTVU 3. TEHNOLOGIJA GRA EVINSKIH MATERIJALA 4. ENERGETIKA 5. KULTURA STANOVANJA 6. SAOBRA AJNI SISTEMI 7. TEHNI KA SREDSTVA U GRA EVINARSTVU 8. KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE 9. TEHNI KA SREDSTVA U POLJOPRIVREDI 10. KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE 11. MODULI 12. GODI NJA EVALUACIJA UKUPNO ASOVA

ASOVI 4 6 8 4 6 4 8 8 6 2 16 2 74

SEDMI RAZRED REDNI BROJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

NASTAVNA TEMA TEHNI KO KOMUNICIRANJE U MA INSTVU TEHNOLOGIJA MATERIJALA LABORATORIJSKA VE BA TEHNOLOGIJA OBRADE MATERIJALA MODULI ENERGETIKA SAOBRA AJNI SISTEMI INFORMATI KA TEHNOLOGIJA UKUPAN BROJ ASOVA

ASOVI 8 2 4 4 30 8 4 14 74

OSMI RAZRED REDNI BROJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

NASTAVNA TEMA INFORMATI KA TEHOLOGIJA MODULI ENERGETIKA TEHNOLOGIJA MATERIJALA KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE LABORATORIJSKA VE BA ELEKTRONIKA I RADIO TEHNIKA MODULI UKUPAN BROJ ASOVA

ASOVI 10 6 4 6 6 14 14 10 70

Predmetni nastavnik: doc.dr Ivan Tasic 10