Mr Sanja Stanisavljević

Metodika

zdravstvenog

vaspitanja

Akademija strukovnih studija Beograd

Odek Visoka zdravstvena škola

Beograd, 2020.

Zdravstveno vaspitne metode

Metode predstavljaju načine putem kojih se

prenose zdravstveno vaspitne poruke, da bi

se postigle ţeljene promene ponašanja u

ciljnoj populaciji

Zdravstveno vaspitne metode + zdravstveno

vaspitna sredstva = STRATEGIJA

PODELA Z.V. METODA / STRATEGIJA

1. KOMUNIKACIONE STRATEGIJE (predavanja, diskusija,

medijske tehnike, individualne metode- intervju i

savetovanje)

2. STRATEGIJE STICANJA VEŠTINA - metode obučavanja

(grupni rad, demonstracije, vežbe, kreativne radionice,

simulacije, edukativna istraživanja, medelovanje,

modifikacija ponašanja)

3. ORGANIZACIONE METODE- izlaze iz okvira nastavnih

metoda i odnose se na samoorganizovanje ljudi –

društvene akcije: kampanje, rad sa udruženjima i grupama

za samopomoć, razvoj zajednice...

INDIVIDUALNE METODE

ZDRAVSTVENO VASPITNOG

RADA

• Rad s pojedincem omogućava najviši nivo

prilagođavanja plana zdravstveno vaspitnog rada.

• U radu “jedan na jedan” postiže se atmosfera bez

straha, a edukator se lako prilagođava kultruološkim

razlikama i specifičnosti pojedinca.

• Osoba uči aktivno što pozitivno deluje na motivaciju, ali i

konačan nivo usvojenosti sadržaja.

Individalni z.v. rad počinje procenom koja mora uključiti

sledeće informacije:

• Koga edukujemo

• Procenu nivoa motivacije i samopouzdanja za učenje

• Procenu mogućnosti učenja i sprovođenja veština

• Određivanje prioriteta u edukaciji koristeći se hijerarhijom

potreba

• Procenu predhodnih iskustava u učenju

• Procenu predznanja i eventualnih pogrešnih pretpostavki

• Procenu postojanja određenih kulturoloških stanovišta

povezanih sa sadržajima učenja

Pravila u radu s pojedincem

• Vaspitaniku treba omogućiti udobnost

• Poučavanje mora biti u mirnoj atmosferi, bez ometanja

• Poučavanje mora biti planirano tako da omogući

pacijentu slobodno istraživanje

• Ljubaznošću I profesionalnom komunikacijom ostvariti

odnos poverenja, otvorenosti, iskrenosti i saradnje

• Na početku edukacije dogovoriti ciljeve učenja

• Potrebno je omogućiti dovoljno vremena za raspravu

• Vaspitaniku uvek omogućiti da izrazi osećanja vezane za

očekivanu promenu ponašanja

• Svaku informaciju ili veštinu treba detaljno objasniti

• Uputstva koje se daju vaspitaniku treba da su kratka,

jasna i sažeta

• Edukacija je uspešnije ako se primenjuju pozitivne

metode ohrabrivanja I podrške vaspitanikovom napretku.

INTERVJU

Intervju je:

„‟Profesionalnim ciljem usmeren

razgovor dve osobe koje imaju

komplementarne uloge‟‟

Intervju se svrstava u komunikacione metode (strategije)

• Informativni intervju - kada se uzimaju ili daju određene informacije

• Savetodavni intervju (planirani razgovor) –terapijski intervju

FAZE INTERVJUA

1. FAZA : Priprema za intervju

2. FAZA : Uspostavljanje prvog kontakta – prvi utisak

3. FAZA : Tok intervjua

4. FAZA : Završna faza

I FAZA – PRIPREMA ZA INTERVJU

• Zakazati vreme i mesto intervjua

• Prikupiti osnovne informacije o ispitaniku – pol, uzrast,

nacionalnost, mesto prebivališta, obrazovni nivo, bračni

status, medicinska istorija...

• Saznati kulturološke karakteristike sredine iz koje

ispitanik dolazi

• Obezbediti optimalne uslove za vođenje intervjua

• Ispoštovati dogovoreno vreme

II FAZA – UPOZNAVANJE-PRVI UTISAK

Prvi utisak ili psihološki nazvan "halo efekat” nastaje pre

prvog verbalnog kontakta zdravstvenog radnika i

korisnika (5-7 sekundi).

Pozitivan utisak ostavljaju: prijateljski izraz lica 55%,

prijateljski ton glasa 88%, sadržaj izgovorenog – 7%.

• Predstavite se – ponuditi da sedne

• Pitajte – kako da pomognete, zbog čega je došao

• Prijatnost

• Puna pažnja

• Poštovanje

• Poverljivost razgovora

• Objasniti šta ćete raditi

• Prostorije za rad bez ometanja

Odnos koji se gradi pod velikim je uticajem neverbalne

komunikacije

Impresija vaspitanika – prvi utisak

• Zdr. radnik je u ovoj fazi za vaspitanka potpuni stranac (treba imati svest o tome). Vaspitanik prati njegovo ponašanje i pokušava da stvori impresiju o njemu kao ličnosti, kao sliku o njegovim profesionalnim sposobnostima.

• Prva impresija vaspitanika o zdravstvenom radniku, stiče se na osnovu izgleda, načina na koji ga je primio, kako se ponašao i šta je i kako govorio.

• Od ličnosti zdravstvenog radnika, njegovog poštovanja vaspitanika i njegovog ponašanja zavisi njihova budućasaradnja.

Impresija zdravstvenog radnika

• Zdravstveni radnik kroz komunikaciju sa vaspitanikom nastoji da formira utisak o njemu, prvo o njegovom zdravstvenom stanju, ali i ličnosti kako bi primerio svoje ponašanje i intervencije (pozitivan ili negativan emocionalni odnos).

• Retko kad je potpuno emocionalno neutralan odnos.

• Dinamičan je - može se menjati u zavisnosti od procene zdravstvenog radnika o vaspitanikovom zdravstvenom stanju. Npr.: "Hitan slučaj“...

• Greške se dešavaju.

III FAZA – TOK INTERVJUA

• Može biti unapred planiran više ili manje strukturirano.

• Preporučuje se dogovor sa vaspitanikom oko načina

beleženja I dokumentovanja dogovorenog.

Tokom intervjua potrebno je:

• povezati vaspitanikovu verbalnu i neverbalnu

komunikaciji,

• postavljati što više otvorenih pitanja,

• koristiti se refleksijom (ponavljanje ključnih riječi i ideja)

• parafraziranjem (interpretacija onoga što osoba govori,

ali drugim rečima),

• koristiti se jednostavnim izrazima i lako razumljivim

rečenicama.

Formulacija pitanja tokom razgovora

• Pitati za potrebe, okolnosti, strahove

• Pitanja – otvorena, jednostavna, kratka, tražiti sve potrebne

informacije

• Ne postoji univerzalna lista pitanja

• Ne postavljati više uzastopnih pitanja

• Delikatna pitanja - objasniti zbog čega je to potrebno

• Izbegavati pitanja koja počinju sa « Zašto...?»(okrivljujuće)

• Preformulisati nerazumljivo pitanje

• Izbegavati pitanja koje počinju « Da li..?» (odgovor da-ne)

IV FAZA – ZAVRŠETAK INTERVJUA

• Završna faza može se označiti završetkom kontakta ili

komunikacije.

• Privremena ili trajna

• Ne sme se završiti naglo, bez rezimiranja komunikacije i

dogovora za dalji kontakt.

SAVETOVANJE

• Kao metod rada ima za svrhu promenu ponašanja.

• Promena može biti bolje razumevanje nečega ili

promena postupanja, osećanja ili ponašanja.

• Navodi osobu da sagleda svoju situaciju i donese odluku

kako rešiti konkretan problem.

Osnovni ciljevi savjetovanja su:

1. Prihvatanje lične odgovornosti za sopstveno ponašanje

2. Razumevanje problema

3. Razumevanje nastale situacije i koje su posledice odluke

pojedinca

4. Stvaranje i održavanje dobrih odnosa s drugim ljudima

Radna faza u savetovanju

• Zdravstveni radnik kroz komunikaciju sa vaspitanikom

nastoji da formira utisak o njemu, prvo o njegovom

zdravstvenom stanju i ličnosti (skeptik, pesimista ili

optimista) kako bi primerio svoje ponašanje i

intervencije.

• Fokusira se na vaspitanika sa ciljem da mu pomogne da

što bolje razume sebe, sopstvene misli, osećanja,

stavove, predstave i očekivanja vezana za sopstveno

stanje, zdravlje, bolest i medicinske radnike.

Veštine savetovanja

• aktivno slušanje

• prisutnost i pažnja – verbalna i neverbalna

• asertivna komunikacija

• okrenutost tela i položaj

• posmatranje – pravac pogleda

• jasno i jednostavno izražavanje – pitanja – odgovori

• podsticanje, ohrabrivanje

• reflektovanje činjenica

• reflektovanje osećanja – empatija

• veštinja sumiranja

TRANSFER

Faza transfera u savetodavnom radu

• Ima za cilj postepeno prebacivanje aktivnosti (nege) i podrške sa zdr.radnika na vaspitanika.

• Proces se odvija postepeno i paralelno sa razvojem kapaciteta vaspitanika da se aktivno uključi u rešavanje svog zdravstvenog problema i da preuzme odgovornost.

• Očekuje se da je vaspitanik prihvatio svoje zdravstveno stanje (npr. bolest, terapiju i način života), upoznao ga, upoznao svoja ograničenja i sačuvane kapacitete i osposobio se da preuzme neophodne aktivnosti sam.

HVALA NA PAŢNJI