midway da skola bude cela

КО ХОЋЕ, НАЂЕ НАЧИН.

КО НЕЋЕ, НАЂЕ ИЗГОВОР!

®CATHOLIC RELIEF SERVICES

SustainableCommunities

I N S T I T U T E F O RUSAIDFROM THE AMERICAN PEOPLE

DA [KOLA BUDE CELA

Пројекат под називом „MIDWAY – Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“ је подржана кроз програм „Иницијатива јавног заговарања грађанског друштва“ (CSAI) којим руководи Институт за одрживе заједнице (ISC) а финансира Америчка агенција за међународни развој (USAID).

Иницијативу су реализовали Catholic Relief Services – USCCB Програм у Србији, Центар за самостални живот инвалида Србије (ЦСЖ) и ЦИП-Центар за интерактивну педагогију у партнерству са Националном службом за запошљавање, Факултетом за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду (ФАСПЕР), Градском Општином Нови Београд и локалним актерима у Новом Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Лесковцу, Врању и Ужицу.




Пројекат под називом "MIDWAY - Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом" се подржава кроз програм "Иницијатива јавног заговарања грађанског друштва"

(CSAI) којим руководи Институт за одрживе заједнице (ISC), а финансира USAID.

Збирка примера добре праксе заступања инклузивног образовaња у партнерству родитеља, образовно-васпитних установа и организација цивилног друштва „КО ХОЋЕ, НАЂЕ НАЧИН. КО НЕЋЕ, НАЂЕ ИЗГОВОР!“

Резултати истраживања „Перцепција ставова, забринутости и самоефикасности наставног кадра у погледу инклузивног образовања“

ПРВИ ДЕО:

ДРУГИ ДЕО:

DA [KOLA BUDE CELA

Београд, 2010.

Назив публикације:“ДА ШКОЛА БУДЕ ЦЕЛА”

Аутори: за Први део: Група аутора ЦИП-Центар за интерактивну педагогију (Весна Златаровић, Гордана Ђигић)за Други део: Група професора са Факултета за сепцијалну едукацију и рехабилитацију из Београда (Ивона Милачић-Видојевић, Глумбић Ненад, Бројчин Бранислав)

Редакција:

Издавач:Catholic Relief Services –USCCB (CRS),Представништво у Србијиадреса: Сметанина 16 /стан 2/ I спрат, 11040 Београдадресни код: 116572 Тел/факс: +381 11 266 99 97 web: www.crs.org

За Издавача: Милица Турнић, директорка Програма за Србију

Лектура/коректура:Слободанка Цветковић,Наташа Бузуровић

Припрема и дизајн: Сузана ЂорђевићСветислав Марјановић

Штампа:PRINT-UP dooЛесковац, Воје Николајевића 26

Тираж: 300

ISBN 978-86-913791-2-4

Београд, 2010.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

376.1-056.26/.36-053.2(497.11)

DA škola bude cela. - Beograd : #CatholicRelief Services - #USCCB, Predstavništvo u Srbiji, 2010 (Leskovac : Print-up). - 74 str.: ilustr. ; 24 cm

Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. - Tiraž 300. - Sadržaj s nasl. str.: Deo 1, Ko hoće, nađe način, ko neće, nađe izgovor : zbirka primera dobre prakse zastupanja inkluzivnog obrazovanja u partnerstvu roditelja, obrazovno-vaspitnih ustanova i organizacija civilnog društva / Vesna Zlatarović, Gordana Đigić. Deo 2, Percepcija stavova, zabrinutosti i samoefikasnosti nastavnog kadra u pogledu inkluzivnog obrazovanja : rezultati FASPER istraživanja /Ivona Milačić-Vidojević, Nenad Glumbić, Branislav Brojčin.

ISBN 978-86-913791-2-4

a) Деца са посебним потребама - Образовање- Инклузивни метод - СрбијаCOBISS.SR-ID 178236172

Да школа буде цела

Издавање ове збирке омогућила је Америчка агенција за међународни развој (USAID) кроз програм "Иницијатива јавног заговарања грађанског друштва" којим руководи Институт за одрживе заједнице (ISC). Ставови изнети током рада представљају ставове аутора и нужно не изражавају ставове ISC-a, USAID-а или Владе Сједињених Америчких Држава.

„КО ХОЋЕ, НАЂЕ НАЧИН.КО НЕЋЕ, НАЂЕ ИЗГОВОР!“

Збирка примера добре праксе заступања инклузивног образовaња у партнерству родитеља, образовно-васпитних установа

и организација цивилног друштва

ПРВИ ДЕО

САДРЖАЈ ПРВОГ ДЕЛА

Увод

ПРОЈЕКАТ: ЦИЉЕВИ, АКТИВНОСТИ, НОСИОЦИ И КОРИСНИЦИ

ŸО иницијативи

ŸСарадња и неочекивани резултати

ŸСензитивизација

ŸОбуке

ŸИстраживање

ŸЗаступање

ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ ЗАСТУПАЊА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА

ŸШкола – место где се сви осећају задовољно

ŸРадионице са студентима факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију

ŸТим за инклузивно образовање Ужице – подршка деци, родитељима и наставницима

ŸВолонтери као педагошки асистенти

ŸАпарати за релаксацију

ŸСеминари и предавања за наставнике у редовним школама

ŸСарадњом до квалитетнијег инклузивног образовања

ŸПросветни радници и родитељи заједно на предавањима о дислексији, аутизму, хиперкинетском синдрому и смањеним интелектуалним способностима

ŸМедијска промоција образовне инклузије у Нишу

ŸРазличитости спојене у ликовној радионици

ŸПлакати и илустрације из кампање групе родитеља са Новог Београда

ŸЛетак групе родитеља из Крагујевца за посетиоце предавања

А НА КРАЈУ, НОВИ ПОЧЕТАК


........................................................................................................................... 6

... 8

.................................................................................................. 8

................................................................. 10

.............................................................................................. 11

................................................................................................................. 12

................................................................................................... 13

......................................................................................................... 15

................................................................................................... 24

............................................................. 29

................................................................................... 34

....................... 38

................................. 43

................................................................................................. 49

....................................... 55

................................................ 59

.......................................................................... 63

................... 54

....................................................................................... 8, 14, 19

............................................... 18

........................................................................................................ 17

................................................................................................. 20

„Инклузивно образовање се односи на широки распон стратегија, активности и процеса који настоје да учине реалност од универзалног права на квалитетно, релевантно и одговарајуће образовање. Оно полази од тога да

учење почиње рођењем и траје целог живот, и обухвата учење код куће, у заједници, у формалним, неформалним и незваничним ситуацијама. Оно

настоји да омогући заједницама, системима и структурама у свим културама и контекстима да се боре са дискриминацијом, да славе

различитост, промовишу партиципацију и прескачу баријере које стоје пред процесом учења и учествовања за све људе. Оно је део шире стратегије која

промовише инклузивни развој, са циљем да се створи један свет мира, толеранције, одрживог коришћења ресурса, социјалне правде, у коме су

задовољена сва и свачија основна права и потребе.“

„

Stubbs, Sue: Inclusive education where there are few resources, 2008, The Atlas Alliance

http://www.atlas-alliansen.no/novus/upload/file/Atlas%20publikasjoner/Inclusive%20Education%202008%20liten.pdf

Уз свест да се и најдаљи пут започиње првим кораком, а да је инклузивно образовање право и одговорност свих нас и да се услови за њега не могу креирати без флексибилности, могућности избора, укључивања свих заинтересованих нити без личног ангажовања, започели смо са „спајањем неспојивог“.

Пројектом МIDWAY – Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“ смо настојали да иницирамо, остваримо и усталимо сарадњу између многобројних актера и заинтересованих за остваривање права на квалитетно образовање за сву децу. Окупили смо заинтересоване родитеље, запослене у предшколским установама и основним школама, професоре са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), представнике локалне самоуправе, представнике организација особа са инвалидитетом и удружења родитеља, као и представнике других организација цивилног друштва са идејом да свако из свог угла допринесе разумевању и стварању услова за инклузивно образовање.

То је био посао са пуно непознаница – суочили смо се са устаљеним начинима функционисања у изолацији, без изграђених навика и процедура међусобне комуникације као партнера, са нејасноћом и неразумевањем значења и значаја инклузивног образовања, стрепњама, отпорима, неизвесношћу. Али ентузијазам, одлучност, посвећеност, упорност, лична мотивисаност, отвореност и спремност да се учи, свест о значају образовања за лични и друштвени развој, спремност да се преузме одговорност итд, довели су нас до резултата, а неке од њих презентујемо у оквиру ове Збирке примера добре праксе заговарања инклузивног образовања.

6


Све ово не би било могуће без старих и новостечених сарадника и пријатеља. Захваљујемо се свим родитељима и активистима окупљеним у локалне тимове и организације особа са инвалидитетом и удружења родитеља, васпитачима, наставницима и стручним сарадницима из школа и вртића у Врању, Ужицу, Крагујевцу, Нишу, Новом Београду, што су својим идејама и активностима допринели да богатство и лепота различитости дође до изражаја током реализације ове иницијативе.

Посебно се захваљујемо сарадницима ЦИП-Центра за интерактивну педагогију који у својим локалним заједницама низ година успешно раде на развијању потребних ставова и компетенција како би квалитетно, инклузивно образовање постало доступно. Они су били та нит која је спајала и повезивала вртиће, школе, организације, удружења родитеља и медије да своју пажњу и енергију усмере ка остваривању права на образовање за сву децу.

Весна Златаровић,

програмска координаторка

ЦИП-Центар за интерактивну педагогију

7


Родитељска група Нови Београд; Кампања којом се промовише право на инклузивно образовање деце са сметњама у развоју - из публикације „Бонтончић“, Центар за развој

инклузивног друштва

ПРОЈЕКАТ: ЦИЉЕВИ, АКТИВНОСТИ, НОСИОЦИ И КОРИСНИЦИ

О иницијативи

„MIDWAY - Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“ је као идеја развијан и планиран током низа састанака партнерских организација у припремној фази током 2008, а започет са реализацијом децембра те године. Предвиђено је да се на њему ради наредних осамнаест месеци, све до краја школске године, јуна 2010. Носиоци активности и партнери су ЦИП-Центар за интерактивну педагогију, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), Градска општина Нови Београд, основне школе и вртићи, удружења родитеља и особа са инвалидитетом, Савети родитеља при институцијама и групе родитеља деце са тешкоћама у развоју, професионални кадар вртића и школа, активисти цивилног сектора из пет локалних средина. Корисници смо сви ми, али пре свега свако дете коме ова или сличне иницијативе олакшају остваривање права на квалитетно образовање.

Један од стратешких циљева ове иницијативе је јачање ефикасности ангажовања цивилног друштва, а то је постигнуто остваривањем специфичних циљева:

Ÿ оснаживање родитеља деце са тешкоћама у развоју, односно са инвалидитетом, за заступање права деце на инклузивно образовање,

Ÿ стварање коалиција родитеља, организација особа са инвалидитетом, школа и предшколских установа у циљу обезбеђивања позитивне средине за инклузивно образовање.

Deca se razlikuju: po bojiočiju, po visini, po boji kože,debljini, po tome šta vole išta ne vole, šta mogu i štane mogu, odakle su i gde

žive

Sva deca treba da idu u školu,bez obzira na razlike među

njima.

ŠKOLA JE ZAJEDNIČKA ZASVU DECU!

8


На реализацији ових циљева успостављена је сарадња са 15 образовних установа, 10 основних школа и 5 вртића, у 5 средина: ОШ „Јован Поповић Стерија“, ОШ „Ратко Митровић“ и ОШ „Исидора Секулић“ - Нови Београд; ПУ „Пчелица“, вртићи „Црвенкапа“ и „Маслачак“, ОШ „Стефан Немања“, ОШ „Доситеј Обрадовић“ - Ниш; Установа за децу „Нада Наумовић“, вртић „Сунце“, ОШ „Јован Поповић“ и ОШ „Радоје Домановић“ - Крагујевац; ОШ „Алекса Дејовић“, Севојно - Ужице; и ПУ „Наше дете“, вртићи „Пчелица“ и „Бошко Буха“, ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „Светозар Марковић“ - Врање. Критеријум за избор школа и вртића је био да немају актуелни пројекат који се бави инклузивним образовањем, али ни великог претходног искуства у овој области.

Окупљање и координација рада групе родитеља деце са тешкоћама у развоју остварена је у сарадњи са организацијама особа са инвалидитетом и удружењима родитеља: Центар за развој инклузивног друштва (ЦРИД), Нови Београд; Центар за самостални живот инвалида, подружница из Ниша; Удружење церебралне и дечије парализе, Ужице; Удружење родитеља лица са посебним потребама „Егал“, Крагујевац и Удружење оболелих од мултипле склерозе, Врање.

Активности су планиране тако да се неке од њих реализују на локалном, а неке од њих на националном нивоу:

Активнoсти на локалном нивоу - активности на нивоу основне школе и предшколске установе (вртића):

Ÿ Сензитивизација Наставничког/Васпитачког већа на тему инклузивног образовања;

Ÿ Сензитивизација чланова Савета родитеља ОШ/ПУ за инклузивно образовање;

Ÿ Формирање Школског/Вртићког тима за инклузивно образовање;Ÿ Обука инклузивних тимова ОШ/ПУ за боље разумевање концепта

инклузивног образовања (једнодневни семинар);Ÿ Реализација активности осмишљених од стране Школског/Вртићког

тима за инклузивно образовање;Ÿ Сарадња школе/вртића са Родитељском групом на остваривању

заједничких активности планираних мини-пројектом.

Активнoсти на локалном нивоу - активности на нивоу групе родитеља деце са тешкоћама у развоју:

Ÿ Формирање Родитељске групе од представника родитеља из различитих удружења;

Ÿ Обука Родитељске групе, заједно са представницима Савета родитеља из школа и вртића, за заступање права све деце на квалитетно образовање;

Ÿ Израда плана акције и реализација акција које подржавају инклузивно образовање у локалној заједници или некој од укључених образовних установа;

Ÿ Сарадња школе/вртића са Родитељском групом на остваривању заједничких активности планираних мини-пројектом.

9


Активнoсти на националном нивоу

Ÿ Радионице за студенте ФАСПЕР-а; Ÿ Истраживање о ставовима наставног/васпитачког кадра о инклузивном

образовању које реализују професори ФАСПЕР-а; Ÿ Серија трибинa о моделима инклузивног образовања за стручњаке

различитих профила у свакој општини/граду; Ÿ Прикупљање примера добре праксе; Ÿ Презентација развијеног модела инклузивног образовања на

националном нивоу.

Министарство просвете је подржало реализацију иницијативе, што је умногоме олакшало успостављање сарадње са вртићима и школама, јер у периоду када је пројекат започет, о инклузивном образовању се говорило само кроз активности цивилног сектора. Није постојала јасна законска регулатива нити јасно усмерење образовних институција ка инклузивности.

Сарадња и неочекивани резултати

Формални аспект сарадње је регулисан између свих актера склапањем појединачних уговора о реализацији активности или споразумима о сарадњи. За многе образовне институције, али и организације особа са инвалидитетом, то је био велики искорак јер су по први пут међусобно сарађивали и то исказали на формалан начин.

Сарадња између образовних институција и цивилног сектора је подстакнута и подржана планираним састанцима група родитеља и инклузивних тимова школа и вртића, како би заједнички направили акционе планове својих мини-пројеката или макар разговарали о проблематици инклузивног образовања.

Показало се да саме ситуације, у којима људи различитих животних судбина и улога седе и разговарају о заједничким активностима, циљевима и плановима како да их остваре, доводе до низа непланираних активности и узајамног учења.

Један од упечатљивијих, а неочекиван исход је сарадња учитељица које примењују инклузивну праксу у свом раду са појединим професорима на ФАСПЕР-у. У складу са узајамном потребом за разменом и ширењем искустава, договорили су снимање четири едукативна филма о инклузивном образовању, у одељењима од првог до трећег разреда једне новосадске школе, у којој се примењује пракса усмерена на дете. Поред тога, са једном панчевачком школом склопљен је уговор о сарадњи, тако да студенти могу да (у оквиру својих вежби) присуствују и учествују у настави код учитељице која већ низ година ради по принципима инклузивног образовања.

Предвиђени састанци за заједничко планирање акција су се показали као прилике за неформално вршњачко учење и размену личних искустава, ставова и мишљења. На многим састанцима се развијала жустра дискусија о начинима ословљавања деце са тешкоћама у развоју и особа са инвалидитетом, улози специјалних школа и специјалних едукатора у инклузивном образовању, очекивањима родитеља од наставника и васпитача и обрнуто, улози организација особа са инвалидитетом и удружења родитеља у инклузивном образовању, очекивања од школа и вртића...

10


Из једног таквог искуства родила се идеја о развијању обуке за наставни кадар и родитеље као савезнике у развијању инклузивног образовања. Ова обука је прошла акредитацију од стране Завода за унапређивање васпитања и образовања као програм стручног усавршавања за запослене у вртићима и основним школама за школску 2010/11. годину.

Сензитивизација

Активности које су имале за циљ опште информисање наставног кадра и родитеља о инклузивном образовању, назване сензитивизација, замишљене су као деведесетоминутна предавања и реализоване су на самом почетку сарадње установа и локалних сараднка ЦИП-Центра за интерактивну педагогију. Ова предавања су указивала на утемељеност инклузивног образовања као људског права у међународним и домаћим документима, на добити које сви имамо од њега и отварала простор за разговор и преиспитивање ставова и знања о инклузивном образовању.

Предавања су реализована са целим Наставничким већем, односно Васпитачким већима вртића, са Саветима родитеља основних школа и вртића и са неформалним групама родитеља деце са тешкоћама у развоју. Током ових презентација, поред разговора, сви учесници су рангирали понуђене добити од инклузивног образовања. У наредној табели показане су три прворангиране добити од стране наставника, васпитача и родитеља.

Табела 1: Прворангиране добити од инклузивног образовања

11


Првиранг

Другиранг

Трећиранг

родитељи - њих 179 васпитачи - њих 55 наставници - њих 186

СВА деца имајумогућност да дају ипримају од других(пажњу, помоћ...)

СВА деца имају могућност да дају и примају од других(пажњу, помоћ...)

СВА деца имају могућност да дају и примају од других(пажњу, помоћ...)

СВА деца могу да науче нешто ново и корисно што не би имали прилике ако би били у контактусамо са децом једнаких особина и могућности



СВА деца имају више шанси да се уваже њихови стилови учења, да уче на начин и темпом који њима највише одговара

СВА деца имају више шанси да се уваже њихови стилови учења, да уче на начин и темпом који њима највише одговара

СВА деца развијају вештине комуникације, боље изражавају себе и боље разумеју друге

Изгледа да се одрасли, значајни у животу деце, слажу око тога да су добити од инклузивног образовања у томе што ће СВА деца имати прилике да дају и примају од других и имати више могућности да науче нешто ново и корисно што не би имала прилике ако би била у контакту само са децом једнаких особина и могућности. Прве разлике се јављају тек код трећерангираних добити: група родитеља и васпитача/ица уочавају као добит и могућност индивидуализације у процесу учења, док наставници/е виде добит у развијању вештина комуникације код деце. Интересантно је да је и последње рангирани исказ међу понуђенима исти за родитеље, васпитаче и наставнике. Процењују да ће деца имати најмање добити од инклузивног образовања у домену разумевања и прихватања да су сви људи једнако вредни иако се разликују по неким способностима.

Ови успутни налази би могли да послуже као инспирација методолошки озбиљније заснованом истраживању, али указују на неопходност даљег рада на разумевању шта је све инклузивно образовање и на којим принципима и вредностима се заснива инклузивно друштво.

Овим предавањима у вртићима и основним школама присуствовало је близу 2000 особа.

Обуке

Самим пројектом није предвиђен велики број обука ни за професионалце у образовању ни за родитеље. Испоставило се да је снажна потреба наставног кадра у вртићима и школама, коју су родитељи деце са тешкоћама у развоју препознали и подржали, управо стицање знања и вештина које ће им омогућити компетентнији и сигурнији рад са свом децом.

Пројектом предвиђене обуке:

Ÿ једна тродневна обука за 25 локалних сарадника ЦИП-Центра за интерактивну педагогију, у циљу упознавања са носиоцима, циљевима и активностима у оквиру иницијативе. На овој обуци су професори са ФАСПЕР-а по први пут имали своје радионице пред професионалцима из образовања који се баве инклузивном праксом;

Ÿ пет једнодневних обука за инклузивне тимове основних школа и вртића које је похађало око 120 наставника и васпитача заједно. Реализоване су у сарадњи са локалним сарадницима ЦИП-Центра за интерактивну педагогију, представницима невладиног сектора, ФАСПЕР-а. Обука се састојала од четири радионице на теме значајне за инклузивно образовање: право на квалитетно образовање за све и како је оно код нас регулисано у законима; пракса усмерена на дете, принципи израде индивидуалнаног образовнг плана и радионица посвећена изради плана активности у оквиру инклузивног тима;

Ÿ двадесетпет радионица за групе родитеља: 5x5 радионица сличног садржаја као и за наставни кадар, али је додата и посебна радионица посвећена принципима заступања. Реализоване су у сарадњи са локалним сарадницима ЦИП-Центра за интерактивну педагогију, представницима невладиног сектора, ФАСПЕР-а. Ове радионице су организоване у поподневеним сатима, једном недељно. Кроз радионице је прошло 250 родитеља деце са тешкоћама у развоју.

12


Обуке које су реализоване у складу са проценом приоритета родитељских група и инклузивних тимова:

Ÿ обуке наставника, васпитача и родитеља на четири акредитована семинара, које су бирали наставници, васпитачи и родитељи у оквиру својих пројеката заступања инклузивног образовања, прошло је око 150 васпитачица, наставника/ца и родитеља. Више о самим обукама је описано у примерима добре праксе;

Ÿ обука путем циклуса од три стручна предавања, на различите теме релевантне за инклузивно образовање, обухватила је око 500 професионалаца у образовању, родитеље, представнике цивилног друштва, а садржаји и ефекти су детаљније описани у делу са примерима добре праксе;

Ÿ интерна обука наставника за коришћење справа на часовима физичког васпитања – обучено је 2 професора физичке културе и 10 учитељица у организацији локалне организације особа са инвалидитетом, што представља врло специфичан и доста редак облик сарадње образовне институције и удружења грађана.

Обуке коју су бирали и организовали инклузивни тимови школа и вртића и родитељи прошло је око 1000 професионалаца.

Истраживање

Као посебна активност која је спроведена током пројекта „MIDWАY - Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“ билo је истраживање ставова, забринутости и процене самоефикасности за инклузивно образовање запослених у вртићима и основним школама. Резултати овог истраживања биће објављени на стручно-научном скупу у октобру месецу 2010. У овом тренутку је доступан извештај „Перцепција ставова, забринутости и самоефикасности наставног кадра у погледу инклузивног образовања“ – Милачић-Видојевић, Глумбић, Бројчин (Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд), који се налази као саставни део ове Збирке.

25локалних

сарадника/ца

120чланова/ица

инклузивних тимова

250родитеља

деце са тешкоћама у развоју

660наставника/ца, васпитачица и других

професионалаца у образовним институцијама

13


Родитељска група Нови Београд; Кампања којом се промовише право на инклузивно образовање деце са сметњама у развоју - плакат за кампању у аутобусима ГСП-а

roditeljska grupanov da nCRID Centar za razvoj inkluzivnog društva

14


Izdavanje ovog postera omogućila je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) kroz program „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ kojimrukovodi Institut za održive zajednice (ISC). Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i nužno ne izražavaju stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.

Projekat pod nazivom "MIDWAY-Uključivanje u obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“ se podržava kroz program„Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ (CSAI) kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC), a finansira USAID

.




INKLUZIJA

DA ŠKOLA BUDE CELA

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Član 3.Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle:

1) jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mesta boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja,

teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama.

TO JE KADA MOJA DESETOGODIŠNJA ĆERKA IMA

DOMAĆI ZADATAK IZ SRPSKOG JEZIKA NA TEMU

"OSOBA KOJOJ SE DIVIM" I REŠI DA PIŠE O

ALEKSI, PA MI SVA OZARENA KAŽE: "MAMA, JESTE

DA JE ALEKSA DETE SA AUTIZMOM I SLABO GOVORI,

ALI ON BOLJE ZNA ENGLESKI OD MENE I SVIRA

KLAVIR. ON JE TAKO POSEBAN!"

Boba, 40 godina, bibliotekarka

Заступање

Трибине Једна од завршних активности пројекта у целини је презентовање

различитих модела инклузивног образовања на трибинама за просветну и ширу јавност у локалним заједницама. Серију од пет трибина су организовали сарадници ЦИП-а заједно са представницима удружења родитеља, организација особа са инвалидитетом, вртића и школа из локалне заједнице. Говорници су били, поред госта-предавача са ФАСПЕР-а, представници Министарства просвете - начелници школских управа и саветници за инклузивно образовање, васпитачице и наставнице које се баве инклузивним образовањем, активисти организација особа са инвалидитетом, представници група родитеља деце са тешкоћама.

Са свих трибна је јасно упућена порука да у свакој локалној заједници постоје изграђени капацитети за спровођење инклузивног образовања који су се развили личним залагањем њихових суграђана. Публика на трибинама је добила припремљен материјал који је илустровао настојања на пољу инклузивног образовања, специфична управо за ту заједницу. Све трибине су биле медијски пропраћене од стране локалних радио и ТВ станица. Присуствовало им је око 400 особа заинтересованих за образовну инклузију.

Мини-пројектиСвака група родитеља деце са тешкоћама у развоју је, у сарадњи са неком од

организација особа са инвалидитетом или удружењем родитеља, реализовала мини-пројекат у складу са проценом својих приоритета и капацитета. Овде ће укратко бити приказани основни циљеви тих пројеката, а више о неким активностима написано је у делу са примерима добре праксе.

„Промоција инклузивног образовања у основним школама на подручју ГО Нови Београд“ - пројекат групе родитеља и Центра за развој инклузивног друштва (ЦРИД), Нови Београд

Главни циљ овог пројекта је да се подигне свест родитеља и наставника три школе на подручју ГО Нови Београд о применљивости инклузивног образовања и да се иницирају даље акције и сарадња на овом пољу.

Основне предвиђене активности су:Ÿ штампање и дистрибуција публикације „Бонтончић“ и израда

мултимедијалне презентације за рад у одељењским заједницама; Ÿ креирање и постављање плаката са порукама о вредностима

инклузивног образовања за сву децу у 10 аутобуса, на линијма кроз Нови Београд (и шире...);

Ÿ снимање документарног филма.

„Заједно до инклузије“ - пројекат инклузивних тимова основних школа, вртића и групе родитеља окупљене око Удружења родитеља лица са посебним потребама „Егал“, Крагујевац

Група родитеља у партнерству са двема школама и обдаништем, чине тим који за циљ има унапређење инклузивног образовања у граду Крагујевцу. Сваки од партнера је урадио свој акциони план. У току припреме предлога пројекта преговарали смо о заједничком деловању и свима нам је приоритет био:

15


Ÿ унапређење компентенција просветних радника организовањем три предавања за стручну заједницу, родитеље и остале заинтересоване;

Ÿ набавка нових дидактичких средстава за рад са децом.

„Професионално оснаживање васпитача и наставника“ - пројекат инклузивних тимова основних школа, вртића и групе родитеља окупљене око Удружења оболелих од мултипле склерозе, Врање.

Основни циљеви пројекта су професионалним оснаживањем повећати сензибилитет наставника и васпитача за проблеме деце са сметњама у развоју и изградити однос поверења између наставника и васпитача и родитеља деце са сметњама у развоју. Главне активности су:

Ÿ организовање семинара за 40 чланова инклузивних тимова из две основне школе, два вртића и за родитељску групу;

Ÿ организовање студијског путовања до Новог Сада за родитеље, васпитаче и наставнике са циљем упознавања са педагошким методом Марије Монтесори и његовом практичном применом у васпитно-образовном раду.

Родитељи су активни учесници у реализацији оба задатка јер ће заједничке активности унапредити изградњу односа међусобног поверења и подршке са наставницима и васпитачима.

„На истом путу“ - пројекат тима за инклузивно образовање основне школе и групе родитеља деце са тешкоћама у развоју окупљене око Удружења дечије и церебралне парализе, Ужицe Општи циљ пројекта је побољшање положаја деце са тешкоћама у развоју и напредовању и пружање подршке у примени инклузивног образовања у пракси. Специфични циљеви пројекта су:

Ÿ формирање локалног инклузивног тима;Ÿ организовање волонтерског центра. Основни задаци су: јачање сарадње са школама и вртићима на нивоу

општине, ширење мреже инклузивног образовања и промоција инклузивне образовне праксе; промовисање волонтеризма као начина остваривања друштвених вредности кроз самоиницијативно деловање, а за добробит заједнице у целини и организовање и реализација пилот програма за рад педагошких асистената у школи путем волонтерског рада.

„Знање за сву децу“ - пројекат две основне школе и групе родитеља деце са тешкоћама у развоју окупљене око Центра за самостални живот инвалида, подружница Ниш.

Општи циљ је стварање услова за укључивање деце са тешкоћама у развоју у редовни образовни систем. Специфични циљеви су унапређивање компетенција наставника основних школа за инклузивно образовање и стварање услова за укључивање деце са тешкоћама у развоју у образовање кроз кампању заступања права све деце на квалитетно образовање. Задаци:

Ÿ обука наставника основних школа кроз акредитовани семинар;Ÿ упознавање наставника са карактеристикама деце са најчешћим

тешкоћама у развоју путем стручних предавања на Наставничком већу;Ÿ реализација медијске кампање гостовањем на локалним ТВ станицама;Ÿ реализација јавне кампање организовањем ликовних редионица.

16


ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ ЗАСТУПАЊА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА

Сваки текст у овом делу започиње кључним речима. Овако издвојене омогућавају увид у разноврсност одабраних тема и реализованих активности заступања, које опет, свака за себе, одсликавају различите аспекте инклузивног образовања:

студенти, инклузивна пракса, законска регулатива, улога родитеља; сарадња, локална заједница, Тим за инклузивно образовање; волонтеризам, педагошки асистент, индивидуални образовни планови; апарати за релаксацију, физичко вежбање, доступност, укључивање; обука, наставничке компетенције, инклузивно образовање; сарадња, изградња поверења, установе, организације, едукација; стручна предавања, дијалог, наставници, просветни саветници; медији, информисање, сензибилизација, заступање; различитост, укључивање, вршњачка подршка, таленат.

Све примере су бирали и писали сарадници ЦИП-Центра за интерактивну педагогију са намером да у најосновнијим цртама прикажу циљеве, основне кораке, постигнуте резултате, препреке на које су наилазили и начине на које су оне превазилажене.

Приказ започињемо рефлексијом начелника Школске управе у Крагујевцу на актуелни тренутак у образовном систему и извештајем о одржаним радиноцама студентима друге године Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

17


ШКОЛА – МЕСТО ГДЕ СЕ СВИ ОСЕЋАЈУ ЗАДОВОЉНO

You may say I'm a dreamer,but I'm not the only one,

I hope some day you'll join us,And the world will be as one.

(IMAGINE, John Lennon and Yoko Ono)

Новом легислативном датошћу у области образовања и школства, држава је јасно одредила три кључна простора деловања. То су: инклузија, антидискриминација и превенција насиља (свакако, још и превенција злостављања и занемаривања). Сада је то, сасвим јасно, у корпусу државне политике, општеобавезујућа оријентација за све, а не део нечијег скупа вредности који би га означавао у одређеној мери цивилизованим. Ова три простора, заправо су један простор амбијента образовања и васпитања.

Назначено није само питање педагошко-дидактичке спреме упосленика просвете, ангажованих од стране ресорног министарства, већ и питање културе – како подизања културе струке, тако и опште друштвено културно питање.

Заправо, дошло је време када треба да реализујемо то да смо сви различитих могућности и једнаких шанси, да треба да живимо у продуктивној заједници и да свако од нас у тој својој различитости, а у ствари посебности, треба да актуализује себе. Тако постајемо друштво успеха и то је једини пут у коме постајемо функционална целина у глобалном метежу, који опет треба да постане уређени глобални свет.

Школа, заправо школе су расадници или генератори овог новог света хуманих односа, одакле, умешношћу свих, треба да се прелије у друштвену заједницу, једна нова култура односа у коме се сви осећају задовољно, остварено, испуњено и у складу са својим могућностима доприносе саморазвоју и развоју окружења у коме живе.

Али ово није датост актом највишег државног органа у коме сви одједном живимо културније, унапређено и задовољно. Изграђивање, попуњавање простора образовања, аранжирање нових односа подучавања и учења, задатак је пред свима; он није једноставан, није довољно да се декларативно изјаснимо о свом ставу у овим стварима, већ је потребан значајан ангажман на стандардима квалитета, управљању знањима, људским ресурсима, унапређењу школе као целине процеса.

Успех неће доћи захтевима одозго, до њега ћемо доћи само усмерени и ангажовани у организацијама у којима послујемо, тј. живимо, и то оног тренутка када оне постану заједнице учења, култивисане емоционалне размене и комплексне социјалне интегрисаности.

Ово није визија сањара, једног или више њих из стиха са почетка текста, већ могући реалитет који нам се нуди да га остваримо, а остаје нада да ћемо га и реализовати.

Дакле, друштво реализованих појединаца, сви са својим сопством, можемо да дамо целовиту хармоничну заједницу осуђену на успех.

Радојко Дамјановић, спец.Министарство просвете Републике Србије

Школска управа у Крагујевцу

18


Родитељска група Нови Београд; Кампања којом се промовише право на инклузивно образовање деце са сметњама у развоју - плакат за кампању у аутобусима ГСП-а

roditeljska grupanov da nCRID Centar za razvoj inkluzivnog društva

19





Izdavanje ovog postera omogućila je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) kroz program „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ kojimrukovodi Institut za održive zajednice (ISC). Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i nužno ne izražavaju stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.

Projekat pod nazivom "MIDWAY-Uključivanje u obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“ se podržava kroz program„Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ (CSAI) kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC), a finansira USAID

.

INKLUZIJA JE ONO [TO U^IMSVOJU DECU, NIKO NE MO@EDA BIRA KAKAV ]E SE RODITI,ALI MO@E DA IZABERE KAKAV

]E ^OVEK DA POSTANE.

Slavica, 47 godina,majka ~etvoro dece

INKLUZIJA

DA ŠKOLA BUDE CELA

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Član 3.Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle:

1) jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mesta boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja,

teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama.

РАДИОНИЦЕ СА СТУДЕНТИМА ФАКУЛТЕТА ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

(ФАСПЕР)

Аутор прилога: Ивона Милачић-Видојевић

Кључне речи: студенти, инклузивна пракса, законска регулатива, улога родитеља

Један део пројекта „MIDWAY- Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју“ био је посвећен представљању инклузивне праксе студентима ФАСПЕР-а. У оквиру програма предмета Психологија особа са тешкоћама у менталном развоју, за време редовних студентских вежби, студенти друге године су имали прилике да учествују у три радионице и сазнају нешто више о инклузивној пракси. Иако је предмет Инклузивно образовање уврштен у редовни програм факултета, њега још нису имали прилике да чују студенти друге године. Били су заинтересовани за нова сазнања, али и забринути јер би укључивање деце с тешкоћама у развоју у систем редовног школовања можда могло будуће специјалне едукаторе да остави без посла. До сада је образовање особа са инвалидитетом био првенствено задатак дефектолога, а сада подршку деци с тешкоћама у развоју пружају учитељи, наставници, вршњаци, педагози, психолози, родитељи, специјални едукатори... Али, да ли је баш тако? Студенти су били спремни да чују и да се информишу.

20


Радионица са студентима, предавачи - учитељице

Прву радионицу водиле су учитељице Соња Париповић и Гордана Јосимов које већ дужи низ година у своје разреде примају децу с тешкоћама у развоју. Тема првог излагања је била „Гласам за инклузију“. Учитељица Соња Париповић је говорила о циљевима реформе образовања, условима за инклузивно образовање, припреми детета, сензибилизацији вршњака, припреми школе (физичке средине, плана и програма, методама рада, процени знања, наставним помагалима, распореду рада, наставном особљу, где је јасно истакла професионалне компетенције стручњака и позитивне ставове према деци с тешкоћама у развоју). Истакла је значај сарадње са родитељима, основне принципе партнерског односа у раду са родитељима, значај тимског рада и принципе израде индивидуалног образовног плана (ИОП) за свако дете. Учитељица Гордана Јосимов је говорила о разлозима за мењање досадашњег система образовања, основним принципима инклузивног образовања, разлици између интеграције и инклузије деце с тешкоћама у развоју, циљевима ИОП-а, предностима инклузивног образовања за децу с тешкоћама у развоју, њихове вршњаке, родитеље, учитеље. Истакла је да је образовање усвајање не само академског знања, већ и вештина и знања потребних за свакодневни живот који олакшавају активно укључивање појединца у заједницу.

Студенти су поставили следећа питања: колико имате ученика у одељењу, колико је деце с тешкоћама у развоју у одељењу, да ли радите сами или вам још неко помаже; колико успех деце с тешкоћама у развоју зависи од личности наставника; како студенти ФАСПЕР-а могу да се укључе у стицању знања о инклузивној пракси; како се сналазите са изазивајућим понашањем које нека деца с тешкоћама у развоју имају; да ли инклузија подразумева сарадњу учитеља и дефектолога; која је улога дефектолога у инклузивном образовању; када ће почети да се примењује инклузивно образовање на нивоу Републике, а не само у појединачним разредима, зашто се улаже у едукацију учитеља када већ постоје стручњаци за рад са децом с тешкоћама у развоју; шта се ради са теже ометеном децом.

Друга радионица је имала за циљ да студенти сазнају нешто више о перспективи родитеља који имају дете ометено у развоју. Радионицу су водиле учитељица Гордана Јосимов и мајка детета с тешкоћама у развоју. Мајка је врло јасно и трезвено објаснила какве сметње има њено дете и како оне утичу на дететов развој, школовање и дружење.

Студенти и професорка пажљиво прате излагање

21


Из мајчине приче смо могли да сазнамо какве су биле процене стручњака у погледу могућности похађање школе, у којој мери су оне биле обесхрабрујуће или подстицајне у даљем трагању за помоћи, о слабој повезаности институција здравства, школства и система социјалне заштите, сталном напору родитеља да обезбеде што боље услове за живот детета, о добрим и лошим странама у сарадњи стручњака и родитеља. Мајка је објаснила како су се дететова и целокупна породична ситуација поправиле од када је дете укључено у редован разред. Указала је на побољшање у општем функционисању и расположењу детета, развоју социјалних односа, доброј прихваћености у разреду и постепеном напретку у усвајању нових знања и вештина.

Питања која су студенти поставили: како сте прихватили проблем и ко или шта вам је био/била највећа подршка; каква је подршка коју сте добили од супруга; какав је однос детета с тешкоћама у развоју и друге деце у породици, да ли се плашите да би дете са тешкоћама у развоју могло да повреди млађе дете; како се код куће понашате према детету; да ли вам се смањио круг пријатеља и како се осећате у вези с тим; како видите будућност вашег детета са тешкоћама у развоју; како на дете реагују вршњаци у разреду, њихови родитељи; који су даљи планови у вези детета; који је циљ образовања вашег детета; ваш став о раду са децом с тешкоћама у развоју; шта мислите о стручној подршци у раду са децом с тешкоћама у развоју; да ли сте задовољни постигнутим; да ли треба инсистирати на образовању; да ли је теже радити са децом или са родитељима; како подстаћи родитеље на сарадњу; шта је са децом која немају подршку породице (незбринута деца, ромска популација...).

Трећа радионица је одржана у Општини Нови Београд која је била архитектонски доступна за особе са инвалидитетом. Тема треће радионице је била „Законске регулативе важне за инклузивно образовање“, а за предавача је био ангажован др Дамјан Татић, правник.

Радионица „Законска регулатива важна за инклузивно образовање“, општина Нови Београд

22


Радионица је почела на интересантан начин, разговором две особе, од којих је једна била глас Медицинског модела ометености који шаље поруке као нпр. „Треба да се уклопи у друштво“ или „Он је жртва“ и друге особе која је глас Социјалног модела ометености који шаље поруке, нпр. „Треба променити окружење“ и „Имам своја права“. Дамјан Татић је говорио о најзначајнијим међународним и домаћим документима на које се ослања инклузивно образовање. Истакнути су: Универзална декларација о људским правима (1948), Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1966), Конвенција о правима детета, Стандардна правила за изједначавање могућности које се пружају особама са инвалидитетом (1993), Конвенција о правима особа са инвалидитетом (2006), Устав Републике Србије, са посебним акцентом на забрани дискриминације на основу физичке и интелектуалне инвалидности (2006), Закон о основама система образовања и васпитања (2009). Србија је потписница већине међународних докумената, а неке је и ратификовала. Дамјан Татић је истакао да Национални просветни савет који доноси основе наставних програма и планове рада има обавезу да се консултује са организацијама особа са инвалидитетом. У школама у којима се налазе деца са тешкоћама у развоју директор именује стручни Тим за инклузију. Предавач је говорио о Закону о основама система образовања и васпитања, нарочито о оним одредбама које се односе на упис ученика у основну и средњу школу, улогу сарадника, педагошког асистента, персоналног асистента, завршни испит и сарадњу са родитељима.

Питања која су студенти постављали: како ће се школе организовати уколико не буду имале финансијских средстава за обезбеђивање подршке ученицима са сметњама у развоју, да ли ће школе почети са организацијом рада када се у њих већ упишу ученици са сметњама; да ли ће школе моћи да пруже подршку деци са различитим сметњама.....

На почетку прве радионице и на крају завршне, студентима је подељен упитник са дванаест тврдњи које се односе на познавање инклузивне праксе, законске регулативе, сарадње са родитељима. Студенти су заокружили број на скали од 1 до 4 који се односио на самопроцену знања које студент има, у вези са сваком наведеном тврдњом.

Резултати показују да су студенти пре присуствовања радионицама проценили своја знања о инклузивној пракси просечном оценом 2,9 (опсег 2,4-3,2) која означава „имам нешто знања“.

На крају завршне радионице студенти су своја знања проценили, у просеку, оценом 3 (опсег 2,6-3,3). Дошло је до малог напретка, што указује да су студенти имали нека знања и пре наведених радионица, али и да су добили нова знања која процењују корисним или су боље организовали постојећа знања.

23


ТИМ ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ УЖИЦЕ – ПОДРШКА ДЕЦИ, РОДИТЕЉИМА И НАСТАВНИЦИМА

Aутор прилога: Гордана Томоњић Кључне речи: сарадња, локална заједница, Тим за инклузивно образовање

ОШ ,,Алекса Дејовић" налази се у Севојну – радничком насељу које је удаљено 5 км од Ужица. У овом насељу живе породице које карактерише низак ниво образовања, а постоји и тенденција пораста рађања деце са деформитетима.

У овој школи се већ дуги низ година негује пракса усмерена на потребе и могућности сваког ученика. У саставу школе раде две предшколске групе, 17 одељења разредне наставе и 15 одељења предметне наставе. Ученици првог и другог разреда имају могућност да, након завршетка редовних часова, иду у продужени боравак. У школи постоји низ секција (спортске - гимнастичка, рукометна, одбојкашка, кошаркашка, али и креативне - ликовна, драмска, биолошко-еколошка, новинарска, саобраћајна итд), где деца могу да изразе своје потенцијале и способности.

Наставници показују разумевање за децу са тешкоћама и њихове родитеље и настоје да ученицима пруже одговарајућу подршку. У школи се израђују и примењују индивидуални образовни планови, формиран је школски инклузивни тим, а план и програм рада тог тима је део Годишњег плана рада школе. Да би унапредили своје компетенције од значаја за инклузивно образовање, наставници школе су током последње три године похађали бројне семинаре („Подршка наставницима у раду са децом са сметњама и тешкоћама у развоју“; „Обука инклузивних тимова основних школа и вртића“; „Подршка васпитачима и наставницима у прављењу и примени индивидуалних васпитно-образовних програма“ и „Рад са талентованим ученицима у редовној и додатној настави“).

На иницијативу Ученичког парламента организују се и хуманитарне акције на нивоу школе. Ове године су кроз акцију „Друг другу“ прикупљена значајна материјална средства, неопходна за операцију ученика оболелог од церебралне парализе.

У циљу сензибилизације ученика и родитеља за инклузивно образовање и стварања позитивне климе у школи и окружењу, школа је током 2009. године реализовала пројекат „Приђимо им ближе“ који је финансиран из буџета града Ужица.

Укључивањем школе у пројекат ,,MIDWАY – Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавању особа са инвалидитетом“, наставили смо са започетим активностима у школи, које су имале за циљ побољшање положаја деце са инвалидитетом и тешкоћама у развоју и напредовању, као и активније укључивање родитеља у заступању права њихове деце. У склопу овог пројекта реализован је мини- пројекат „На истом путу“. У осмишљавању и реализацији овог мини-пројекта су као партнери учествовали школа и Удружење инвалида церебралне парализе и дечије парализе и плегије из Ужица.

24


Формирање тима за инклузивно образовање на нивоу локалне заједнице

Формирање Тима за инклузивно образовање на нивоу града који ће допринети укључивању деце са тешкоћама у развоју у редован образовни систем

Деца са тешкоћама у развоју која се укључују у редован образовни систем

ОШ „Алекса Дејовић“ из Севојна и Удружење инвалида церебралне парализе и дечије парализе и плегије из Ужица

Неформално партнерство које је изграђено кроз заједничко учешће у осмишљавању и реализацији мини-пројекта „На истом путу“

Формирању Тима за инклузивно образовање претходили су многобројни састанци, организовани у просторијама Удружења инвалида церебралне парализе и дечије парализе и плегије из Ужица. Кроз ове састанке су дефинисани приоритетни задаци локалног тима за инклузивно образовање:

1. Подизање свести јавности у локалној заједници о потреби и значају инклузивног образовања;

2. Стварање позитивне климе и повољних услова за инклузивно образовање у локалној средини;

3. Пружање услуга наставницима, родитељима, ученицима-деци, стручним сарадницима и другим заинтересованим кроз саветодавни рад и размену знања и искуства;

4. Јачање сарадње са школама, вртићима и другим релевантним институцијама/организацијама на нивоу општине, ширење мреже инклузивног образовања и промоција инклузивне образовне праксе.

Одржани су и консултативни разговори у вези са оснивањем Тима за инклузивно образовање на локалном нивоу са представником Школске управе, Учитељског факултета и представника родитеља наше школе и удружења.

Договорено је да се прво крене са припремом терена и обезбеђивањем подршке локалне самоуправе за формирање таквог тела. Представник Удружења инвалида церебралне парализе и дечије парализе и плегије и школе контактирали су представника Градског већа за образовање, упознали га са идејом и заказали састанак у општини. Овом састанку су присуствовали представници Удружења инвалида церебралне парализе и дечије парализе и плегије, наше школе и по један родитељ из удружења и школе. Представнику Градског већа за

Циљ

Корисници

Партнери

Модел партнерства

Кратак опис активности

25



образовање детаљно смо изложили разлоге који су иницирали идеју о формирању Тима за инклузивно образовање на нивоу града, као и информације о томе које институције подржавају ту идеју и које су Законске основе формирања тог тима. На основу свега изнетог, представник Градског већа за образовање добио је јасну слику о реалној потреби оснивања таквог тима и показао разумевање за потребе деце са тешкоћама и њихових родитеља, као и потребе наставника-васпитача. Понудио нам је пружање техничке подршке која би се састојала у обезбеђивању простора и техничке опреме за одржавање састанака и трибина, округлих столова и других активности. Предложио нам је да формирање Тима за инклузивно образовање буде део програма Локалног акционог плана за младе, који је дат на разматрање и који треба да буде усвојен до јуна месеца 2010. године. Од представника Градског већа за образовање добили смо и писмену подршку за формирање Тима за инклузивно образовање, на основу које смо могли да контактирамо и позивамо представнике релевантних институција у граду да нам се придруже. Предложено је да представник локалне самоуправе у Тиму за инклузивно образовање буде неко из просветне инспекције.

Представници школе су контактирали следеће институције, које су упознали са циљевима и задацима формирања Тима за инклузивно образовање: Школску управу, све основне и средње школе и вртиће, Дом здравља, Центар за социјални рад, Општу болницу-дечијег неуролога, Ужички центар за права детета, Учитељски факултет и Црвени крст. Представници Удружења инвалида церебралне парализе и дечије парализе и плегије су позвали: представника просветне инспекције, Сектор за реформу социјалне политике града, Филијалу Националне службе за запошљавање, Војни одсек, Међуопштинску организацију за слепе и слабовиде и Удружење родитеља.

Упоредо са припремним активностима одвијала се и медијска презентација пројектних активности на локалним радио и ТВ станицама. Шира јавност је на тај начин упозната са још једним аспектом образовне праксе и то је довело до повећања интересовања за оно што се ради у школи "Алекса Дејовић", као и до повећања сензибилитета за потребе деце са тешкоћама у развоју у нашој средини.

Следећи корак била је израда плана за сензибилисање представника релевантних институција који ће бити чланови Тима за инклузивно образовање. Направљен је избор тема за

26



радионице са директорима и стручним сарадницима школа и врштића. Представници ОШ "Алекса Дејовић" из Севојна су реализовали радионице за стручне сараднике и директоре школа и вртића. Кроз ове радионице упознали су их са циљевима Тима за инклузивно образовање, значајем инклузивне образовне праксе, релевантном правном регулативом и са примерима из сопствене праксе.

Половином априла саветница из Школске управе која је именована за члана Тима за инклузивно образовање, добија задужење да врши координацију послова на имплементацији инклузивног образовања. Један од примарних задатака Школске управе био је и формирање Тима за инклузивно образовање. Пошто је први састанак већ био инициран и припремљен, заједнички смо поново размотрили ко све треба да чини овај тим, послали позивнице и организовали састанак 29.4.2010. године у просторијама Хотела ,,Златибор“ у Ужицу (чији је простор доступан особама које су корисници колица). Састанку је присуствовало деветнаест представника релевантних градских институција.

Заинтересовани наставници, васпитачи, родитељи и представници других институција

Стручни сарадници ОШ „Алекса Дејовић“ из Севојна, активисти Удружења инвалида церебралне парализе и дечије парализе и плегије из Ужица, представници Школске управе и локалне самоуправе

Стручни сарадници ОШ „Алекса Дејовић“ из Севојна и активисти Удружења инвалида церебралне парализе и дечије парализе и плегије

јануар - април 2010.

Запослени у ОШ „Алекса Дејовић“ из Севојна, родитељи, представници цивилног друштва у локалној заједници, Учитељски факултет у Ужицу, Школска управа Ужице, локална самоуправа

Учесници ове акције су изразили задовољство формирањем оваквог тела јер су сви препознали потребу за постојањем Тима за инклузивно образовање на локалном нивоу. Први пут су се на једном задатку нашли представници великог броја

Циљна група

Носиоци активности

Иницијатор и организатор активности

Ресурси

Ефекти/ Најзначајнија промена

Време и трајање акције/активности

27



Вишегодишње искуство у раду са децом са тешкоћама указало је на потребу за формирањем једног тела на нивоу града, где ће заинтересовани наставници, васпитачи, родитељи и представници других институција са којима сарађујемо, моћи да добију додатну подршку, помоћ и потребне информације за адекватан рад на пољу укључивања деце са тешкоћама у развоју у редован систем образовања. Главни ослонац за овакву идеју добили смо у новом Закону о основама система образовања и васпитања (из септембра 2009. године), који прописује да се на нивоу локалне заједнице може формирати стручни тим за инклузивно образовање.

различитих установа/организација. Свако је са свог становишта изнео проблеме са којима се свакодневно сусрећу, а у чијем решавању до сада нису имали ефективну сарадњу са неким институцијама. То је отежавало континуирани рад са децом са тешкоћама од рођења па до средње школе. Овакво тело је драгоцено јер пружа могућност размене битних информација између компетентних лица. На овај начин отварају се врата за квалитетнију комуникацију између различитих установа, што ће допринети унапређењу васпитно-образовне праксе. Досадашњу комуникацију између установа карактерише то да је углавном била иницирана спорадичним случајевима, а често се дешавало и пребацивање одговорности са једне установе на другу. Локални Тим за инклузивно образовање ће превентивно деловати, пружати благовремене информације и помагати наставницима, родитељима и деци у решавању многобројних дилема које се могу сажети у једном питању: „Да ли смо на правом путу?“.

28


ВОЛОНТЕРИ КАО ПЕДАГОШКИ АСИСТЕНТИ

Aутор прилога: Радица Благојевић-Радовановић

Кључне речи: волонтеризам, педагошки асистент, индивидуални образовни планови

Од 2007. године у ОШ ,,Алекса Дејовић“ у Севојну почело се са праксом израде индивидуалних образовних планова. Те године су детаљно разрађени индивидуални образовни планови за четворо деце. За двоје деце, са комбинованим сметњама у развоју, планирали смо да у наставу уведемо педагошке асистенте, као помоћ деци, наставницима и родитељима, али је изостала финансијска подршка, па су ови индивидуални образовни планови реализовани без подршке педагошких асистената.

Укључивањем севојничке школе у пројекат “MIDWАY - Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“ у партнерству са Удружењем инвалида церебралне парализе, дечије парализе и плегије из Ужица и израдом мини-пројекта ,,На истом путу“, пружена нам је могућност да реализујемо наставу за ученике којима је потребна посебна друштвена подршка, волонтерским укључивањем педагошких асистената у рад са ученицима. На тај начин су створени услови који омогућавају лакше и брже напредовање ученика са тешкоћама.

Примена и имплементација пилот програма за увођење педагошких асистената путем волонтерског рада у основној школи „Алекса Дејовић“ –

Севојно

Стварање услова у школи који омогућавају лакше и брже напредовање ученика са тешкоћама у развоју и промоција волонтерског рада

Ученици са тешкоћама у развоју који похађају ОШ "Алекса Дејовић" у Севојну

У осмишљавању идеје и изради мини-пројекта учествовали су родитељи чланови Удружења инвалида церебралне парализе, дечије парализе и плегије из Ужица, представници родитеља из школе у Севојну, запослени у школи и представник Удружења.

Изради мини-пројекта претходиле су радионице за родитеље током којих су родитељи имали могућност да се баве осмишљавањем циљева мини-пројекта. Током тог процеса родитељи су предложили да један од приоритетних циљева буде организовање волонтерског центра. Активности у оквиру волонтерског центра ишле су у два правца. Један је био промовисање волонтеризма и његових вредности, а други организација и реализација пилот програма за рад педагошких асистената у школи.

Циљ

Корисници

Партнери


29



Севојно

Најпре је формирана група мотивисаних и заинтересованих волонтера са евиденције Филијале Националне службе за запошљавање и војника који цивилно служе војни рок, а имају образовање из области подучавања, затим из редова студената Учитељског факултета и привремено запослених у нашој школи.

За све волонтере је организована додатна обука кроз Саветовалиште за волонтере. Обука је била посвећена упознавању са значајем инклузивне образовне праксе и изради индивидуалних образовних планова. У Саветовалишту се једном недељно састају чланови Школског тима за инклузивно образовање и педагошки асистенти - волонтери. На тим састанцима се размењују запажања и искуства током рада у тој недељи, сачињавају се договори о поступцима и начину даљег рада.

Направљен је програм рада којим су дефинисани типови подршке које ће пружати волонтери у настави. Они раде три пута седмично са децом каја имају тешкоће у праћењу и савладавњу наставног градива из предмета српски језик и математика. У зависности од садржаја наставне јединице и типа часа, волонтер-педагошки асистент, у договору са учитељем, процењује да ли ће са учеником да ради индивидуално или у одељењу. Када је у одељењу, асистент седи са учеником у клупи, где му помаже у преписивању садржаја са табле у свеску, објашњава му и показује, користећи раније припремљен материјал, помаже у подизању будности и пажње, мотивише ученика за рад, подстиче социјалне интеракције и помаже ученику у разумевању социјалних односа. Са учеником оболелим од церебралне парализе, коме је говор оштећен, волонтер ради и као медијатор између ученика, учитеља и другова у одељењу, при конструкцији и експресији говора, како би се економичније користило време на часу. Волонтер-педагошки асистент заједно са учитељем, у реализацији наставне јединице, предвиђа питања да-не типа и тако омогућавају ученику да буде активан на часу и да се осећа успешним.

Једном недељно педагошки асистент заједно са учитељем, родитељем и психолошко-педагошком службом, разматра на који начин да се приближи наставни садржај који је ученику тежак за савладавање. Своја искуства у индивидуалном раду са дететом педагошки асистент преноси учитељу, родитељу,


30



Севојно

психологу или педагогу ради планирања даљег рада са дететом.

Посебно је значајна сарадња са родитељема ученика са тешкоћама. Родитељ приликом преузимања детета из школе увек разговара са педагошким асистентом или са учитељем, у зависности с ким је дете тог дана радило. Том приликом упознаје се са оним шта се тог дана радило и добија усмена или писмена упутства шта треба да ради са дететом код куће. Родитељи код куће помажу детету да уради домаћи задатак, али бележе и на које тешкоће и препреке наилазе при раду са дететом, ради стварања реалније слике о дететовим могућностима и планирању даљих корака.

Родитељи су, као и учитељи, презадовољни радом волонтера - педагошких асистената јер им је олакшан рад, постали су партнери у решавању проблема код детета, договарају се о наредним корацима и смањена је тензија у вези са очекивањем од ученика. Једна мајка је предлагала да се на Савету родитеља изнесу добити од оваквог начина рада за сву децу и да се од општине траже финансијска средства за плаћање педагошких асистената. Друга мајка која нема дете са тешкоћама, а која је активно учествовала у радионицама које су биле посвећене сензибилизацији других родитеља за потребе и проблеме деце са тешкоћама и њихових родитеља, предложила је да сви родитељи издвоје одређену суму новца, која не прелази 50 динара месечно и да се од тог новца асистентима обезбеди макар минимална надокнада за рад.

Незапослени просветни радници, студенти Учитељског факултета, војнци на одслужењу цивилног војног рока, наставници и родитељи ученика ОШ "Алекса Дејовић" из Севојна

Педагошки асистенти - волонтери, наставници и стручни сарадници ОШ "Алекса Дејовић" из Севојна у сарадњи са осталим партнерима на мини-пројекту

Наставници и стручни сарадници ОШ "Алекса Дејовић" у Севојну

јануар - мај 2010. године





31


Сви који су се у оквиру овог мини-пројекта пријавили као заинтересовани да раде као педагошки асистенти-волонтери прошли су два тренинга, који су организовани у нашој школи: ,,Шта је волонтеризам“ (вредности волонтеризма, мисија и визија волонтеризма и примери праксе код нас и у свету) и тренинг ,,Тимски рад“ (где су стекли основна знања о значају волонтеризма и предностима тимског рада).

Једна група волонтера припремала се. кроз радионице чије су теме биле: акционо/пројектно планирање, сарадња и партнерство и упознавање са значајем инклузивне образовне праксе, за израду пројекта формирања волонтерског центра на нивоу града. У центру би радили волонтери, који би као педагошки асистенти пружали подршку свим школама у граду. Са пројектом ће конкурисати у јуну 2010. године на конкурсу који ужичка градска управа расписује у оквиру реформе социјалне политике. Партнер на овом пројекту ће бити Удружење инвалида церебралне парализе, дечије парализе и плегије.


Севојно

Наставници и стручни сарадници ОШ "Алекса Дејовић" из Севојна, стручњаци са Учитељског факултета у Ужицу, чланови Удружења инвалида церебралне парализе, дечије парализе и плегије из Ужица, група волонтера

Ученици с тешкоћама у развоју и напредовању налазе се на редовном школовању и успешни су у школи, показују боље резултате у учењу и напредовању, завршавају разред без слабих оцена, појачана је њихова мотивација за рад и учење, постали су самосталнији и сигурнији, остају у својој вршњачкој групи где се осећају прихваћено и безбедно. Сви ученици су научили да дају подршку и пружају помоћ једни другима, уче се солидарности и просоцијалном понашању.

Одговорност родитеља је подељена са школом и постали су партнери у раду. Родитељи имају сатисфакцију кроз успех свог детета. Евидентно је и задовољство родитеља деце са тешкоћама у развоју због прихваћености њихове деце. Код родитеља друге деце из одељења смањен је страх да наставник неће радити довољно са њиховом децом и да се губи на квалитету наставе.

Дошло је до оснаживања капацитета педагошких асистената, наставника и стручних сарадника у школи за пружање бољих услуга ученицима и остваривање бољих ефеката њиховог рада. Успостављен је и узајамни однос поверења између наставника, родитеља и стручне службе, што обезбеђује квалитетну међусобну размену информација у циљу праћења и вредновања напредовања ученика.

Ресурси

Ефекти/ Најзначајнија промена

32


33


Обука родитеља у Ужицу

Обука волонтера у Ужицу

АПАРАТИ ЗА РЕЛАКСАЦИЈУ

Aутор прилога: Предраг Бакић Кључне речи: апарати за релаксацију, физичко вежбање, доступност, укључивање

Удружење инвалида церебралне парализе, дечје парализе и плегије из Ужица остварује дугогодишњу успешну сарадњу са многим установама и организацијама у граду, као и са многобријним удружењима широм Србије. Вишегодишња сарадња са Основном школом „Алекса Дејовић“ из Севојна остварује се на велико задовољство деце која су чланови нашег удружења и њихових родитеља, као и запослених у школи.

Заједничким учешћем у пројекту „МIDWАY - Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“ успели смо да за школу набавимо три машине за релаксацију, неопходне деци са церебралном парализом. Да би се справе користиле на најадекватнији начин, представник нашег удружења је обучио наставнике за примену и коришћење ових машина. Важно је истаћи да је иницијатива за набавку ових релаксационих справа потекла од родитеља деце са тешкоћама у развоју и да су на тај начин створени услови да и деца са церебралном парализом на часовима физичког васпитања буду укључена у рад, у складу са својим могућностима. Ове справе могу да користе и остала деца и тако превентивно делују на правилан физички развој и раст.

Обезбеђивање доступности неопходног третмана деци са церебралном парализом из Севојна, као и услова за укључивање деце са церебралном парализом и различитим врстама телесних деформитета у наставу физичког васпитања у ОШ „Алекса Дејовић“ у Севојну

Деца/ученици са церебралном парализом или неком врстом деформитета и сва деца/ученици ОШ „Алекса Дејовић“ из Севојна

Удружење инвалида церебралне парализе, дечје парализе и плегије из Ужица и Основна школа „Алекса Дејовић“ из Севојна

Између школе и удружења постоји вишегодишња успешна сарадња, а у овој акцији су партнери заједнички осмишљавали и реализовали пројекат, чији је један сегмент набавка апарата за релаксацију.

Циљ

Корисници

Партнери


Набавка апарата за релаксацију кроз пројекат „На истом путу“

34



У оквиру МIDWАY пројекта, у Основној школи „Алекса Дејовић“ из Севојна организоване су радионице које су реализовали стручни сарадници школе, а у којима су учествовали родитељи ученика који имају тешкоће у развоју, сензибилисани родитељи чија деца немају сметње, али и родитељи - чланови Удружења инвалида церебралне парализе, дечје парализе и плегије из Ужица, чија су деца била ученици школе у Севојну, а сад похађају средње школе у граду. На тај начин смо по први пут активности удружења изместили из просторија у граду и приближили се заинтересованим родитељима који живе ван града. Родитељи су се кроз радионице упознали са законском основом инклузивног образовања, могућим начинима јавног заступања права деце са тешкоћама у развоју на квалитетно образовање и са основним елементима и принципима акционог/пројектног планирања.

Значајан продукт сарадње родитеља - чланова удружења и школе у Севојну јесте мини-пројекат „На истом путу“ којим је предвиђена набавка машина за релаксацију, које су преко потребне не само деци са церебралном парализом, већ и другој деци која имају разне деформитете. Због лошег држања тела код деце често долази до кривљења кичме, па су принуђена да носе мидере, затим до појаве равних стопала, па деца носе улошке, а последица недовољног бављења физичким активностима је слаб тонус мишића.

Куповином три машине за релаксацију (гладијатор, весло и статични бицикл) створени су знатно бољи услови за децу са церебралном парализом, која су до сада за време часова физичког васпитања била само пасивни посматрачи, а од сада ће моћи да буду активни на часу и да раде вежбе које одговарају њиховим способностима. То ће умногоме допринети и повећању самопоуздања код ове деце. Стварањем услова да деца са церебралном парализом могу да буду укључена у активности на часовима физичког васпитања, заједно са својим вршњацима, пружа им се могућност да успостављају још квалитетнију комуникацију са својим друговима из одељења, што доприноси њиховој социјализацији. То ће се свакако одразити и на то какву ће слику дете створити о себи самом, као и на то какве ће ставове формирати према дугој деци и околини уопште.

Деца која иду на редовне контроле код свог лекара сада могу, уз сагласност родитеља, да користе машине за релаксацију на часовима физичког васпитања, радећи на њима вежбе које су им препоручене од стране надлежног лекара.


35



Справе могу да користе и остала деца, радећи вежбе за правилно обликовање тела и вежбе за јачање мускулатуре.

Да би сви ученици правилно користили справе, представник УДЗОУЗ-а је обучио учитеље и наставнике физичког васпитања за њихово правилно коришћење.

Наставници ОШ „Алекса Дејовић“ из Севојна, деца и родитељи

Чланови Удружења инвалида церебралне парализе, дечје парализе и плегије из Ужица и наставници Основне школе „Алекса Дејовић“ из Севојна

Набавку машина за релаксацију иницирали су родитељи деце са церебралном парализом, чланови Удружења инвалида церебралне парализе, дечје парализе и плегије из Ужица, а подржали и остали партнери на реализацији мини-пројекта „На истом путу“.

Март 2010. године

Успешној реализацији овог дела мини-пројекта „На истом путу“ допринели су чланови Удружења инвалида церебралне парализе, дечије парализе и плегије из Ужица упућивањем на адекватну опрему и обуком наставника школе која је обезбедила и простор у коме су апарати инсталирани. Финансијска средства за набавку машина за релаксацију обезбеђена су из гранта намењеног реализацији мини-пројекта „На истом путу“.

Један од ефеката овог мини пројекта огледа се у повезивању родитеља деце са инвалидитетом и других родитеља, њиховом бољем узајамном разумевању и развијању осетљивости за потребе оних других. То је допринело и већој мотивацији родитеља да учествују у активностима које доприносе бољем квалитету образовања њихове и све деце. Ово илуструју изјаве родитеља који су били укључени у пројекат:

Мајка детета са церебралном парализом: „Оваквим окупљањем родитеља успели смо да у целини сагледамо реалне услове у школи и локалној заједици који се тичу инклузивне образовне праксе.“




Ресурси

Ефекти/ Најзначајнијапромена


36



Кроз ову акцију значајно смо унапредили положај деце са инвалидитетом у редовној школи и допринели повећању квалитета инклузивне образоване праксе. Код родитеља смо освестили идеју о потреби сталног активног учествовања у решавању проблема; да појединац сам не може много да уради и да заједничке акције воде ка значајнијем успеху; да нису сами и једини у проблему, а да се пут ка решавању проблема отвара када се отворено говори о њему. Деци са инвалидитетом створени су знатно бољи услови за раст и развој, али и свој деци да превентивно делују на правилан раст и развој. Сви родитељи, учесници пројекта, изразили су велико задовољство што су успели да на овај начин помогну деци у Севојну.

Отац детета са церебралном парализом: „Први пут сам у прилици да изнесем све тешкоће на које наилазим у реалном животу, у школи и у окружењу и да сви присутни показују разумевање за проблеме мог детета и мене као родитеља“.

Сензибилисани родитељ: „Желим да активним учешћем допринесем побољшању положаја деце са инвалидитетом у редовној школи.“

Сензибилисани родитељ: „Без озира на то да ли јесмо или нисмо чланови неког удружења, родитељи су важни и значајани партнери у сагледавању свеукупних потреба своје деце. Ми имамо комплетан и јасан увид у дечија осећања, хтења и можемо да пружимо важне информације које су неопходне и значајне за унапређење инклузивне образовне праксе и образовања уопште.“

У севојничкој школи су куповином справа за релаксацију и обуком наставника створени повољни услови који ученицима са церебралном парализом омогућавају вежбање. Основна школа “Алекса Дејовић“ у Севојну је једина школа у граду која у фискултурној сали има овакве справе. Тиме је омогућено свакодневно вежбање оној деци чији родитељи нису у могућности да обезбеде ове справе код куће, нити су у могућности да свакодневно превозе децу у град на вежбе. Справе су доступне и ван часова физичког васпитања. Родитељи користе ту могућност, тако да се повремено у фискултурној сали ван редовних часова може затећи дете да ради вежбе на справама са мајком или оцем. У терминима када је фискултурна сала слободна, ове справе могу да користе и деца и млади који не похађају ову школу , а живе на подручју Севојна.

37


СЕМИНАРИ И ПРЕДАВАЊА ЗА НАСТАВНИКЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА

Аутор прилога: Гордана Ђигић

Кључне речи: обука, наставничке компетенције, инклузивно образовање

Пројекат “MIDWAY – Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“ био је подстицај да се у две редовне основне школе у Нишу (ОШ „Доситеј Обрадовић“ и ОШ „Стефан Немања“) формирају тимови за инклузивно образовање у које су се укључили наставници и родитељи њихових ученика, као и за окупљање родитеља деце са тешкоћама – представника заинтересованих удружења у граду.

Радионице које су локални консултанти реализовали са члановима Савета родитеља и Наставничког већа, као и са родитељском групом, а затим са школским тимовима за инклузивно образовање и представницима родитељских удружења, допринеле су бољем разумевању концепта инклузивног образовања и његовог значаја за све учеснике образовно-васпитног процеса, као и успостављању партнерства између школа и представника удружења родитеља деце са тешкоћама у развоју.

Резултат ове сарадње је заједнички планиран и реализован пројекат „Заједно за сву децу“, у оквиру кога су, поред других активности, реализоване обуке наставника са циљем да се у овим школама побољшају услови за укључивање деце са тешкоћама у развоју и њихово квалитетније образовање.

Семинари и предавања за наставнике у редовним школама

Стварање услова за квалитетније укључивање деце са тешкоћама у развоју у образовање кроз унапређивање компетенција наставника основних школа у овој области

Сви ученици школа чији су наставници и стручни сарадници учествовали на обуци

Идеја о реализацији ове акције настала је на заједничким састанцима тимова за инклузивно образовање ОШ „Стефан Немања“ и ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Ниша и родитеља – представника удружења. Анализирајући стање на плану инклузивног образовања у школама и потребе у вези с тим, наставници и родитељи су се сагласили да је неопходно оснаживање наставника у редовним школама за рад са децом са сметњама у развоју.

На крају серије радионица које су реализоване са родитељима, наставницима и члановима тимова за инклузивно образовање у свакој школи и са групом родитеља из удружења, школским

Циљ

Корисници

Партнери


38



тимовима за инклузивно образовање и родитељској групи су најављени мини-грантови и могућности за њихово коришћење. Инклузивни тимови ОШ „Доситеј Обрадовић“ и ОШ „Стефан Немања“ из Ниша и родитељска група су радо прихватили могућност да се састану и разговарају о могућности да се удруже и реализују заједнички пројекат са удруженим грантовима. На првом заједничком састанку је извршена анализа проблема, тако што су сви учесници говорили о тешкоћама и препрекама за квалитетно образовање деце са тешкоћама у развоју у редовним школама, свако из свог угла. Ова размена је била врло конструктивна и делотворна – допринела је потпуном узајамном разумевању потреба и брига „друге стране“. То је допринело јасно исказаној жељи да се родитељи и наставници удруже, како би допринели томе да сва деца буду прихваћена и укључена у редовне школе, а да се наставници осећају сигурније у раду са децом са тешкоћама у развоју. Већ после првог заједничког састанка биле су јасно дефинисане три линије заједничких активности – организовање локалних акција, медијска кампања и обуке наставника редовних школа за рад са децом са сметњама у развоју. Такође су се наставници и родитељи сагласили да би стручни сарадници који раде у специјалној школи могли много да помогну наставницима у редовним школама својим стручним знањима о раду са децом која имају сметње у развоју. Сачињен је договор о прикупљању свих информација потребних за даљу разраду заједничког мини-пројекта и извршена подела задужења. Кроз наредна два састанка су удружени школски инклузивни тимови и представници родитељске групе, уз помоћ локалних консултаната, разрадили заједнички пројекат, којим су предвидели одржавање тродневног семинара „Другачији заједно – корак ка инклузивном образовању“, за једну групу од 30 наставника разредне и предметне наставе и стручних сарадника у свакој од ових школа. Постигнут је и договор да ће се наставницима из ових школа прикључити и стручни сарадници из ОШ „Иван Горан Ковачић“ у Нишкој Бањи и Уметничке школе у Нишу, које похађају деца родитеља из удружења која су учествовала у реализацији овог пројекта. Поред семинара, пројектом је предвиђено и гостовање стручних сарадника специјалне школе за децу лако ометену у развоју ШОСО „14. октобар“ из Ниша, на седницама Наставничког већа ових двеју основних школа. Ова гостовања су осмишљена тако да сарадници из специјалне школе наставницима у редовним школама говоре о карактеристикама деце која имају сметње у развоју.

39



Тродневна обука наставника кроз семинар „Другачији заједно – корак ка инклузивном обазовању“ одвијала се кроз интерактивне радионице. Теме радионица водиле су учеснике од општих питања и информација везаних за инклузивно образовање (појам инклузивног образовања, разликовање инклузије и интеграције, вредносни оквир инклузивног образовања, различити модели инклузивног образовања у Европи, појам деце са потребом за друштвеном подршком), преко садржаја усмерених на сензибилизацију наставника и стручних сарадника редовних школа за подршку свим ученицима - са и без ометености (опажање различитости, децентрација и емпатија; потребе, права, ненасилна комуникација; толеранција, уважавање и прихватање различитости без предрасуда; модел подршке ученика без сметњи учењу ученика са потребом за друштвеном подршком), до садржаја који доприносе квалитетнијем образовању деце са сметњама у развоју у редовним школама (педагошко-психолошке специфичности појединих категорија сметњи и њихове образовно-васпитне импликације; технике превладавања неких потешкоћа у раду са децом која имају сметње у развоју и препоруке за њихову примену у свакодневној образовно-васпитној пракси кроз израду индивидуалних образовних планова). Сви учесници обуке добили су ЦД са мноштвом прилога – материјала који се тичу инклузивног образовања, међу којима су међународни и домаћи документи, прописи, као и Водич за унапређивање инклузивне образовне праксе.

Гостовања дефектолога из специјалне школе у двема школама након одржаних обука била су прилика за разговор о неким конкретним ситуацијама из праксе наставника.

Наставници у редовним основним школама

Реализатори семинара су стручни сарадници (дефектолози и психолог) Школе за основно и средње образовање „14. октобар“ из Ниша и водитељи акредитованог семинара „Другачији заједно – корак ка инклузивном образовању“ који подржавају, поред ШОСО „14. октобар“ из Ниша, и Центар за интерактивну педагогију из Београда, Регионални центар за професионални развој запослених у образовању из Ниша и Департман за психологију Филозофског факултета у Нишу.

Предавања о карактеристикама деце са сметњама у развоју су реализовале, такође, колегинице дефектолози - стручни сарадници из ШОСО „14. октобар“ из Ниша.




40



Чланови тимова за инклузивно образовање ОШ „Доситеј Обрадовић“ и ОШ „Стефан Немања“ из Ниша и родитељи деце са тешкоћама у развоју, окупљени у родитељску групу као представници удружења.

За наставнике ОШ „Стефан Немања“ семинар „Другачији заједно – корак ка инклузивном образовању“ одржан је од 19. до 21. марта 2010. године, а за наставнике ОШ „Доситеј Обрадовић“ овај исти семинар одржан је од 26. до 28. марта 2010. године.

Гостовање стручних сарадника – дефектолога из специјалне школе у ОШ „Доситеј Обрадовић“ реализовано је 24. маја 2010. године, а у ОШ „Стефан Немања“ 1. јуна 2010. године.

Семинари за наставнике двеју школа одржани су у просторијама тих школа. Реализација семинара је финансијски подржана средствима из гранта намењеног пројекту „Заједно за сву децу“ који су заједнички израдили инклузивни тимови ових школа и родитељи из удружења, а којим је координирала председница нишке подружнице Центра за самостални живот инвалида. Обе школе су пружиле допринос реализацији ових семинара обезбеђивањем потребне опреме и материјала за рад, као и освежења и исхране за учеснике.

Гостовања стручних сарадника из специјалне школе су такође реализована у простору ових двеју школа.

Реализацију ових активности олакшало је то што су ангажовани водитељи семинара и стручни сарадници специјалне школе из Ниша, те није било потребно обезбеђивати преноћиште и путне трошкове за њих.

Наставници из редовних школа су се упознали са прихватљивом терминологијом када су у питању деца са тешкоћама или ометеношћу у развоју. Такође су унапредили своја методичка знања, релевантна за креирање наставних активности које ће бити ефективне за сву децу. Учесници обука су се упознали са индивидуалним образовним планом као основном алатком у раду са децом са тешкоћама у развоју и имали су прилику да и сами провежбају креирање индивидуалног образовног плана. Кроз мноштво приказаних и прорађених примера увидели су да је инклузивно образовање могуће. У појединим сегментима семинара, као и у разговору са дефектолозима специјалне школе, приликом њихових гостовања на Наставничком већу, наставници су


Ресурси



41



Обуком кроз семинар „Другачији заједно – корак ка инклузивном образовању“ обухваћено је укупно 60 наставника разредне и предметне наставе и стручних сарадника из двеју редовних основних школа, а предавањима о карактеристикама деце са појединим врстама сметњи у развоју обухваћено је преко 100 наставника.

Ефекте ове акције тешко је препознати одмах. На основу коментара самих учесника обуке и утиска водитеља, као препознатљива промена у овом тренутку, може се истаћи увид наставника у редовним школама да је инклузивно образовање могуће, као и ублажавање страхова наставника због самопроцене да су недовољно компетентни за рад са децом са сметњама у развоју.

Ове обуке су свакако још мало „отвориле врата“ редовних школа деци са сметњама у развоју, а запосленима у овим школама указале на пут којим би требало да се крећу да би даље унапређивали квалитет свог рада са свом децом.

преиспитивали своју досадашњу праксу и препознавали да су и до сада интуитивно долазили до добрих решења. Ово је била прилика и да потраже нека нова решења њихових „акутних“ проблема у раду са децом са тешкоћама и сметњама у развоју коју већ имају у својим редовним одељењима.

42


Обука наставница и васпитачица у Нишу

Радионица за родитеље у Нишу

САРАДЊОМ ДО КВАЛИТЕТНИЈЕГ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА

Аутор прилога: Оливера Ристић

Кључне речи: сарадња, изградња поверења, установе, организације, едукација

У оквиру пројекта „MIDWАY -Укључивање у образовање деце са тешкоћамау развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“, локалне координаторке су градиле сарадничке односе између одабраних образовно-васпитних установа, њихових инклузивних тимова, неформалне групе родитеља и Удружења оболелих од мултипле склерозе Пчињског округа, што је резултирало реализацијом заједничке акције „Заједно можемо и више и боље“. Сарадња се одвијала континуирано, уз уважавање жеља, потреба и могућности свих чланова равноправно. Након процеса изградње тимова и анализе стања у образовној пракси, дошло се до готово потпуне сагласности око приоритета на коме треба радити како би наш образовни систем постао отворенији за децу са тешкоћама у развоју.

Заједно можемо и више и боље

Подизање капацитета предшколске установе и школа у Врању за укључивање деце са тешкоћама у развоју у формални образовни систем, кроз едукацију васпитача и наставника.

Деца и родитељи у Врању

Партнери на реализацији активности у оквиру MIDWАY пројекта су: ПУ „Наше дете“, ОШ „Бранко Радичевић“, ОШ „Светозар Марковић“, неформална група родитеља и Удружење оболелих од мултипле склерозе Пчињског округа. Сарадња међу овим установама и организацијама је резултирала стварањем и других конструктивних односа са појединцима, установама и организацијама, битним за укључивање деце са тешкоћама у образовни систем.

На иницијативу чланица Локалног инклузивног тима из Врања и других, за сарадњу отворених чланова напред наведених партнера, остварен је неформални партнерски однос са: ОШ „Доситеј Обрадовић“, ШОСО „Вуле Антић“, ОШ „Вук Караџић“ из Стубла, ШОСО „Др Милан Петровић“ из Новог Сада, Економско-трговинском школом „Димитрије Туцовић“, Клубом за децу и родитеље, Удружењем за ментално недовољно развијене особе, Удружењем 312, Америчким кутком, Народним универзитетом, Омладинским савезом, ТВ „Фокус“.

Циљ

Корисници

Партнери

43



Комуникација се одвијала на свим нивоима, од неформалних телефонских позива и разговора до формалних састанака са унапред урученим позивима и са дефинисанм дневним редом.

Сарадња између локалних координаторки представља школски пример тимског рада.

Такав начин сарадње је негован и са директорима и стручним сарадницима укључених образовно-васпитних установа и са Удружењем оболелих од мултипле склерозе Пчињског округа, али и са неформалном групом родитеља која је основана у оквиру пројекта.

Отворен сараднички однос се ширио даље као неписано правило према свима (појединцима, установама, удружењима) за које смо мислили да су суштински заинтересовани за питања која се тичу инклузивног образовања.

Први корак у реализацији MIDWАY пројекта биле су седнице Васпитачких већа, Наставничких већа и Савета родитеља, организоване са циљем сензитивизације њихових чланова за инклузивно образовање. Поред обавезног (пројектом планираног) материјала који смо презентовале, кроз уводну реч и на крају - кроз дискусију, презентовале смо и своја теоријска и искуствена знања о правилима укључивања деце са тешкоћама у развоју на свим нивоима, што је, имамо утисак, највише оставило трага на присутне.

Пројектом планирана активност „Обука инклузивних тимова“, такође је била добра прилика за међусобно упознавање, развијање мотивације и компетенција за тимски рад и изградњу сарадње између установа и стручњака на локалу. Наиме, први заједнички сусрет новоформираних инклузивних тимова из четири установе започет је активношћу која се састојала у томе да се учесници међусобно упознају, а касније групи представе свог пара. Ова активност је у први план изнела следеће професионалне особине учесника обуке: креативност, одговорност, упорност, тактичност, отвореност, истрајност, аналитичност. Најчешће наведени разлози за укључивање у овај пројекат су то што у својој групи/одељењу имају децу/ученике са посебним образовним потребама, али и жеља за употпуњавањем знања, усавршавањем, отвореност за новине и сл. Међусобно представљање и упознавање учесника допринело је препознавању заједничке мотивације која је поставила основ за њихово даље повезивање.



44



На обуци тимова за планирање мини-пројекта/акције групе су разматрале теме којима намеравају да се баве у оквиру MIDWАY пројекта. Тимови из вртића су као могуће теме мини-пројекта издвојили: уклањање физичких баријера, едукацију родитеља, едукацију особља, као и едукацију кроз размену са другим установама, укључујући и родитеље. Школски тимови су као могуће теме мини-пројекта предлагали: припрему школе за укључивање деце са сметњама у развоју, интеграцију деце са интелектуалним сметњама, набавку дидактичког материјала и ангажовање стручног асистента – олигофренолога.

На заједничким састанцима инклузивних тимова ових установа који су следили, локални координатори су наставили са оснаживањем тимског рада као модела сарадње. Тимови су анализирали снаге и слабости својих установа за развијање инклузивне образовне политике. Сваки тим је радио и на дефинисању визије и мисије, што је олакшало избор приоритета и омогућило сврсисходно коришћење мини-грантова. Ево неких елемената мисије наших партнерских инклузивних тимова:

- „Ми смо борци, ентузијасти, оптимисти“- „Ми постојимо: Зато што постоје и они“- „Морамо, хоћемо, знамо“- „Наш главни принцип је спровођење законских могућности квалитетног образовања за све“ -„Наша главна сврха је наметање локалној заједници да оствари своје обавезе и дужности“.

Родитељска група је визију дефинисала под слоганом:

„НЕВИДЉИВОСТ РАЗЛИКА - друштво у коме различитост неће значити разлику“.

Неформална родитељска група формирана је уз помоћ чланова савета родитеља из установа укључених у пројекат, преко личних контаката, на основу препорука стручњака и преко контаката са удружењима.

Даљи састанци са инклузивним тимовима установа и са групом родитеља одвијали су се паралелно и свака група је имала увид у рад осталих група. Приоритети који су препознати били су слични у свим групама, тако да се идеја о удруживању мини-грантова рационално наметнула. На заједничком састанку, а имајући у виду циљ (подизање капацитета предшколске установе и школа у Врању за

45



укључивање деце са тешкоћама у развоју у редован образовни систем), родитељи, васпитачи и наставници су се одлучили за два програма усавршавања.

„Индивидуални план подршке и индивидуални образовни план“ је први изабрани програм кроз који су учесници имали прилику да унапређују своја знања и вештине неопходне за професионално спровођење праксе усмерене на дете.

Други изабрани програм, „Педагошки метод Марије Монтесори и његова примена у васпитно образовном раду“, заинтересовао је како васпитаче и наставнике разредне наставе, тако и предметне наставнике. Велико интересовање за ову тему превазилазило је финансијске могућности удруженог гранта, али је, захваљујући партнерској установи и директорки ПУ „Наше дете“, омогућено учешће већег броја полазника на поменутој обуци.

Поменуте акредитоване програме прошло је шездесет васпитача, учитеља, наставника, стручних сарадника и родитеља (први – четрдесет и други - двадесет учесника). Интересовање за садржаје ових програма било је велико, што и саме водитељице коментаришу у својим извештајима.

На почетку MIDWАY пројекта коментар једног од родитеља био је: „Обично све остане само на причи. Хтели бисмо да нешто конкретно урадимо, да на примерима учимо како да радимо са децом.“ Ови програми су то омогућили учесницима обука на најбољи начин.

Родитељи, васпитачи/це, наставници/е, стручни сарадници/е

Локалне координаторке, инклузивни тимови из четири установе, неформална група родитеља, Удружење оболелих од мултипле склерозе Пчињског округа, водитељице акредитованих програма

Секретар Удружења оболелих од мултипле склерозе и локалне координаторке задужене за реализацију MIDWAY пројекта

Процес сензитивизације у четири установе и изградње тимова започео је маја 2009. године, а реализација пројекта је завршена трибином „Модели инклузивног образовања“ која је у Врању одржана 11. маја 2010. године.





46



Ако сте отворени за сарадњу и желите да развијате позитивне сарадничке односе са другима, онда тражите начине како да то и остварите. Некада је то једноставно и брзо, некада је то процес и потребно је време, некада захтева посебне комуникацијске вештине.

Доброј сарадњи доприноси и јасан заједнички циљ. Током реализације акције „Заједно можемо и више и боље“ остварен је отворен и конструктиван однос између свих укључених партнера који су заинтересовани за инклузивно образовање јер верују да је то пут ка квалитетном образовању за све. Ефекти заједничког ангажовања су некада видљиви брзо, а некада треба стрпљиво и упорно радити да бисмо препознали жељену промену, али битно је не одустати.

Ресурси


ПУ „Наше дете“, ОШ „Светозар Марковић“ и ОШ „Бранко Радичевић“ из Врања и „Вук Караџић“ из Стубла, Клуб за децу и родитеље, Омладински савез, Народни универзитет, Удружење оболелих од мултиплекс склерозе Пчињског округа, Амерички кутак.

Најзначајнији ефекат је изградња једног могућег модела сарадње између установа и организација. Изградњи сарадње допринеле су локалне координаторке које су сарађивале на свим пројектним задацима и повезивале установе и организације укључене у пројекат. Приликом сусрета са било којим тимом или групом, извршено је информисање о најбитнијим детаљима и закључцима осталих тимова. То је спонтано довело до одређивања скоро идентичних приоритета, из чега је настала идеја о удруживању грантова и планирању заједничких акција које би допринеле квалитетнијем образовању и васпитању све деце. Сарадња је остварена и са водитељицама акредитованих програма који су изабрани на заједичком састанку, као програми који су били најфлексибилнији и сагледавали специфичност потреба наше, тада већ једне, заједничке групе.

47


48


Састанак ИО тимова у Врању

Предавање за родитеље у Врању

ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ И РОДИТЕЉИ ЗАЈЕДНО НА ПРЕДАВАЊИМА О ДИСЛЕКСИЈИ, АУТИЗМУ, ХИПЕРКИНЕТСКОМ СИНДРОМУ

И СМАЊЕНИМ ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ СПОСОБНОСТИМА

Аутор прилога: Мирјана Манић

Кључне речи: стручна предавања, дијалог, наставници, просветни саветници

У MIDWAY пројекат у Крагујевцу, укључене су: ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Радоје Домановић“, Установа за децу „Нада Наумовић“, вртић „Сунце“ и родитељски инклузивни тим који представља Удружење родитеља „Егал“.

Тренерски тим је себи поставио циљ да на неколико састанака проба да повеже сва четири инклузивна тима око заједничког интереса. Током радионица сви тимови су изразили став да је најнеопходнија обука просветних радника, како би унапредили своје професионалне компетенције. Показало се да су акредитовани семинари прескупи за расположиви буџет и да би такву обуку могао да прође мали број људи (око 30 особа). Циљ је био да што више људи чује најнеопходније информације од еминентних стручњака, па је договорено да се организују класична предавања, на која ће бити позвани просветни радници и родитељи из свих школа на нивоу града. Ову идеју подржала је и Школска управа, преко које су упућивана сва позивна писма за предавања, а на самим предавањима су били присутни просветни саветници заједно са начелником, што је овим предавањима дало још већи значај.

Предавања на тему инклузивног образовања намењена просветним радницима и заинтересованим појединцима

Повећање компетенција запослених у школама и вртићима за инклузивно образовање

Просветни радници у Крагујевцу, заинтересовани родитељи, представници различитих удружења

Инклузивни тимови школа и вртића укључених у MIDWAY пројекат: ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Радоје Домановић“ и вртић „Сунце“, инклузивни тим родитеља, Школска управа, локална самоуправа

На три одржана састанка водили су се преговори о заједничком деловању свих тимова и одређивању приоритета који ће довести до неке промене у заједници, која ће се одразити на квалитет образовања све деце, а посебно оне које имају потребу за додатном подршком. Договорено је да свака институција пружи логистичку подршку родитељском тиму у реализацији одређеног предавања. Коришћени су неформални капацитети чланова тимова за преговарање са одређеним актерима који су били укључени у реализацију предавања.

Циљ

Корисници

Партнери


49


Предавања на тему инклузивног образовања намењена просветним радницима и заинтересованим појединцима

На припремним састанцима договорене су теме за предавања и предавачи: дислексија – Јелена Радосављевић (психолог), проблеми из спектра аутизма – Милена Јеротијевић (психолог) и хиперкинетски синдром и смањена интелектуална способност – др Ненад Глумбић (дефектолог) и Коса Николић (дефектолог). Родитељска група је припремила летак са циљем да просветне раднике и родитеље информише о добитима инклузивног образовања. На летку се налази и једна аутентична лична прича особе са церебралном парализом о школовању пре више од 30 година, као доказ да су велики професионалци међу просветним радницима и раније имали осетљивост за децу којој је била неопходна додатна подршка. На сваком предавању су дељени припремљени леци. О томе су заједно бринули Клуб младих особа са инвалидитетом и институција задужена за одређено предавање. Сва предавања су била добро посећена и након сваког предавања се отварала дискусија на одређену тему. Од великог значаја је било присуство запослених у Школској управи, као и начелника лично који је често, поред предавача, одговарао на питања присутних.

Просветни радници из школа и вртића и родитељи

Инклузивни тимови укључених школа/вртића; Удружење родитеља „Егал“; локални тренерски тим задужен за реализацију MIDWAY пројекта; саветници и начелник Школске управе

Ове активности резултат су договора свих тимова у оквиру пројекта, да је неопходно да што већи број просветних радника и родитеља добије минимум неопходних информација о одређеним темама које се тичу квалитетнијег инклузивног образовања.

Одржана су три предавања у току фебруара и марта месеца, у трајању од по два сата

За предавања су коришћене сале Градске скупштине и Театра које је локална самоуправа уступила без надокнаде; позивна писма су ишла преко Школске управе што се позитивно одразило на посећеност (за нека ранија предавања посећеност је била мања јер је позив ишао преко невладиних организација)

Већи број просветних радника је добио адекватне информације од стручњака које могу помоћи приликом рада са неком децом. Родитељи су имали прилику да разговарају са појединим стручњацима који могу да помогну њиховој деци.





Ресурси



50


Сва предавања била су добро посећена. Осећа се другачији приступ код педагога/психолога и код дефектолога. Ова предавања отворила су нека питања и стручњаци су се потрудили да присутнима разјасне недоумице. И даље постоје велике зебње, страховања и недоумице код просветних радника.

У реализацији овог великог посла била је од значаја подршка тренерског тима, инклузивних тимова из установа укључених у пројекат и Школске управе, али је инклузивни тим родитељске групе „спао“ на пар индивидуалаца. Још за време обуке родитељске групе, представници појединих удружења нису видели место за себе и своју децу у редовним школама, тако да су се повукли из пројекта још у време обуке. Други родитељи од удружења очекују материјалну подршку и бенефиције за које се удружење изборило. Причу о инклузивном образовању заступа мали број родитеља, свесних да је за њихову децу инклузивно образовање најбољи избор. Посао би био много лакши да је тим који је реализовао активности био већи и јачи.

О добитима од одржаних предавања, али и о неким уоченим препрекама на путу развоја инклузивног образовања, говоре и утисци које је након ових предавања забележила једна представница Удружења родитеља лица са посебним потребама „Егал“:

„Сматрам да је већини учесника сада јасније шта их очекује у следећој школској години. За почетак је нормално да ће бити неких проблема и бојкота, али ће прописи које доноси министарство просвете допринети да ови проблеми буду сведени на минимум.

Стекла сам утисак да дефектолози имају одбојан став према инклузији и да специјалне школе не виде себе у свему овоме јер се вероватно плаше за сопствени статус.

Чини ми се да родитељи деце са тешкоћама у развоју не виде своју децу у редовним школама. Рекла бих да још увек мали број родитеља види суштину и право лице инклузије. Деца која су похађала специјалне групе у обдаништима ће се вероватно у већини случајева наћи у специјалним школама јер су њихови родитељи под великим утицајем мишљења дефектолога. Поред тога, већина родитеља је јако сиромашна и њихово интересовање се своди на тражење финансијске и материјалне помоћи од било кога. Инклузивни програм је за већи број родитеља, за сада, најмање важан. “

Своје коментаре, након одржаних предавања–трибина, дао је и Радојко Дамјановић, начелник Школске управе Крагујевац, у интервјуу који је са њим обавила Весна Златаровић 29. маја 2010. год.:

Весна Златаровић:Ви сте присуствовали свим трибинама које су у Крагујевцу организоване у

оквиру MIDWAY пројекта и сматрате да су биле јако корисне. На основу чега сте то проценили? Чему су оне, по Вашем мишљењу, допринеле? Какве су биле реакције присутних?

Радојко Дамјановић:Јесам, присуствовао сам свим трибинама и то са задовољством. Биле су јако

корисне јер су окупиле велики број колега из крагујевачких школа, око једне важне стручне теме. Показало се да постоји велико интересовање за ову тему. После предавања су се развијале дискусије које су осветљавале неке проблеме инклузије -

51


назвао бих је скривене инклузије, а која је на неки начин постојала у нашим школама.

Затим, показало се да колеге из специјалних школа страхују за свој посао, што се са друге стране показало неоправданим. Наиме, до последње трибине било је јасно да смо сви потребни једни другима, само треба да се прекомпонујемо у нове тимове, како бисмо деци са инвалидитетом и са сметњама у развоју најбоље помогли да живе као и њихови вршњаци, тј. са својим вршњацима. На тај начин помажемо и деци типичног развоја, у погледу разумевања различитости у социјалном окружењу и развијању њихове хуманистичке компоненте личности.

Весна Златаровић:Вама се, у ствари, допало то што су трибине покренуле разговоре међу

колегама?Радојко Дамјановић:Да, та врста разговора који је ту покренут је најплодотворнији разговор

коме сам присуствовао у последњих неколико година јер је показао колико смо на истом пољу, колико смо неопходни једни другима.

Весна Златаровић:Мислите да су дискусије на овим трибинама допринеле повезивању и

заједништву?Радојко Дамјановић:Мој доживљај је да су ови разговори помагали фином подешавању

методике рада са децом. Управо је то реченица којом бих описао све те трибине - фино подешавање методике рада са децом.

Прво су излагања била толико провокативна, али и стручна и тиме је дат допринос подизању културе струке. Друго, кроз дискусије се показало да постоји поларизавија на тему инклузије, али се показало и да је та поларизација, у ствари, опсена јер је проистекла из недовољне размене између колега у протеклом периоду, као и од страха од наводно новог у закону. Затим смо схватили, надам се, да сви говоримо о истом, само треба да подесимо фреквенције.

Весна Златаровић:Хоћете да кажете да су ове трибине представљале прилику да се изнесу

различита мишљења. Све оно што су мислили - учесници су могли да кажу, а тиме, на неки начин, проблем престаје да буде проблем.

Радојко Дамјановић:Не престаје да буде проблем, он је и даље проблем, али смо почели да га

решавамо. Дакле, лоцирали смо га, описали, мапирали. И сада смо дошли у фазу када треба да одредимо како ћемо даље.

И што је најважније - присутни су били сви шешири Едварда де Бона: и емоције, и разум и оптимизам.

Весна Златаровић:Шта бисте препоручили - на чему треба даље радити у овој области?Радојко Дамјановић:Често ми колеге долазе у канцеларију и даље коментаришу тему инклузије

у образовању. Видим да имају потребу да и даље о томе разговарају. Мислим да је ово била добра „доза“, али би требало организовати још неку трибину.

Можда треба размишљати и о представљању неке корисне стручне литературе.

52


Треба представљати и конкретне начине рада са децом са инвалидитетом или децом са тешкоћама у развоју, разрађивати ту нову методику кроз примере, конкретне случајеве. Приметио сам на трибинама да и поједине колеге које се годинама баве проблематиком, нису баш до краја савладали ову тему. О томе ми говори пример из праксе колегенице која се ваља са оним дечаком и даје му инструкције да песницом удара у ону лутку, да је разбије у делове. Не знам да ли тако треба.

Такође је важно како се припремају друга деца типичног развоја за тај нови амбијент учења. Сви треба да се припремимо.

Весна Златаровић:Да. Хвала Вам на разговору.

Предавања за просветне раднике и заинтересовану јавност у Крагујевцу

53


Летак који су припремили чланови родитељске групе из Крагујевца за посетиоце предавања

ДОБИТИ ЗА РОДИТЕЉЕ ДЕЦЕ БЕЗ СМЕТЊИ У РАЗВОЈУ

ü Имају прилику да упознају децу другачију од њихове и разумеју њихове специфичности

ü Развијају позитивне ставове према деци са тешкоћама у развоју и њиховим породицама

ü Сагледавају проблеме са којима се суочавају деца са тешкоћама и њихови родитељи, и уче како да им дају подршку

ü Развијају родитељску солидарностü Предузимају и/или подржавају акције у школи и

заједници ради добробити све децеü Дају позитиван пример својој деци како да расту у

одговорне грађане/ке који брину о другим људима и заједници

ü Могу да очекују више разумевања за своје личне проблеме или проблеме свога детета

ДОБИТИ ЗА ВАСПИТАЧЕ/ИЦЕ И УЧИТЕЉЕ/ИЦЕ

ü Боље познавање дечијег развоја и запажање индивидуалних стилова учења

ü Поузданија процена индивидуалних снага и одређивања области у којој је деци потребна подршка

ü Више уважавања индивидуалних снага и специфичних образовних потреба

ü Вештији су у индивидуализацији и лакше се сналазе са дечијим потребама

ü Уче нове технике подучавања, планирања ВО рада, праћења и процене постигнућа деце и самопроцене

ü Остварују бољу и ширу сарадњу са родитељима и стручњацима

ü Стручно се усавршавају путем обука, литературе и у сарадњи са другим стручњацима

üДОБИТИ ЗА ОБРАЗОВНУ УСТАНОВУ

ü Поштовање дечијих права, демократских вредности и развоја ПУ/школе као квалитетне средине за учење за сву децу

ü Развијање стручне службе: специфична знања о развоју, саветодавне вештине, планирање, праћење...

ü Развијање тимског рада унутар школеü Унапређивање форми и квалитета сарадње са

породицомü Проширивање сарадње са локалном заједницом и

релевантним институцијамаü Унапређивање средине за учење, средстава за рад,

методологије и садржаја наставе

У част великој жени, драгој учитељици Деси Орестијевић

Школовање

Од малих ногу су ме чували баба и деда, јер су ми родитељи били запослени. Одрастала сам са децом из улице, физички и ментално здравом. Њихов однос са мном био је сасвим нормалан, тако да ја нисам ни била свесна да сам другачија.

Проблем је настао кад сам пошла у први разред ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“. Родитељи су ме уписали у редовну школу, како су лекари, психолози и психијатри у Београду захтевали. Ја сам лечена на захтев мојих родитеља у Београду на Институту за мајку и дете. Екипа лекара која је радила са мном од рођења, због оштећења при рођењу и настанку церебралне парализе, није се никако слагала са крагујевачким колегама. Још тада због свега тога била сам потпуно искључена што се тиче лечења и додира са лекарским особљем нашег града и комисијама за децу са инвалидитетом и ометеном у развоју.

Уписана сам у први разред као и свако друго дете. Припала сам одељењу једног учитеља, који је толико извређао моју мајку и мене и понижавао да сам ја, од великог шока и стреса добила епи напад, који никада до тада нисам имала. Његова дрскост и безобразлук и дивљаштво, мене је коштало 12 година лечења од епи напада.

Увек сам се питала, каква је ово држава, и људи, кад је дозвољено једном учитељу да он доноси одлуку да ли ће неко дете бити у његовом одељењу или не. Он даје себи за право да гази лекаре који су компентентни за то, и директора школе, Министарство просвете. .

И то му се допушта. Негде у свету, он би добио отказ. Ја сам тада имала срећу, што је све то видела учитељица из суседног одељења, Деса Орестијевић, која је изашла и мирно рекла мојој мајци, да ме уведе у њено одељење. Затим се вратила деци из свог одељења. Речима да сам ја њихова другарица којој треба помоћ, јер нисам као они. Замолила је да воде бригу о мени, да не паднем, да ми помогну. Њене речи су биле закон. Ни своје родитеље не би тако послушали. Чак су претеривали у тој бризи и нези о мени, па је и ту морала да реагује. Ја никада са том децом нисам имала проблема, ни са девојчицама, ни са дечацима. Била сам вољена другарица. И дан данас, они мени помажу, остали смо у контакту и дружимо се. Све зависи од учитеља како ће неко дете са извесним проблемима бити прихваћено у разреду

Апелујем на све учитеље, да помогну да се сва деца осећају равноправо у друштву, како би нам друштво и држава били богати, јер је то на обострано задовољство. Не бих пожелела да нико од просветних радника прође као мој несуђени учитељ, који је био осуђен не само од колега, због мене, већ су му деца из одељења јако замерила.

Гордана Димитријевић 1970. г.

ИНКЛУЗИЈА КАО ПРИНЦИП ОТВОРЕНОГ СЛОБОДНОГ ДРУШТВАü

ü Социјална правдаü Уважавање различитостиü Различитост као предностü Једнака права за свеü Једнакост могућностиü солидарностü Економска независност појединцаü Напредак друштваü Квалитетан живот сваког појединцаü Достојанство личности

ДОБИТИ ЗА ДЕТЕ БЕЗ СМЕТЊИ У РАЗВОЈУ

ü Разуме и прихвата да су људи различити али једноко важни и вредни

ü Развија осетљивост за потребе вршњакаü Разуме изазове са којим се суочавају вршњаци и учи да

се они могу пребродити и постићи успесиü Учи да сарађује и пружи подршку другомеü Развија пријатељство са ширим кругом вршњакаü Развија већу друштвену одговорностü Индивидуализовано подучавање и нова средства

позитивно утичу на мотивацију и успех у школовањуü Стиче нове вештине и знања која нису планирана

редовним програмом а корисни су (гестовни језик)ü Увежбава знања помажући/ подучавајући вршњацимаü Има више шансе да буде схваћено и прихваћено када оно

само има тешкоће (породичне, емоционалне...)

ДОБИТИ ЗА ДЕТЕ СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ

ü Осећа припадност заједници - осећа се сигурније и развија самопоштовање

ü Разуме и прихвата да су људи различити а једнако важни и вредни

ü Развија осетљивост за потребе другихü Учи да сарађује и развија пријатељство са ширим

кругом вршњакаü Има већу мотивацију за учење и бољи успехü Развија вештине комуникације - боље изражава потребе,

жеље и намере вербалним и невербалним путем - учи на основу модела друге деце и има више различитих искустава

ü Ствара темељ интеграције у заједницу на раном узрасту

ДОБИТИ ЗА РОДИТЕЉЕ ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

ü Боље упознају своје дете у поређењу са вршњацима - неоткривене способности али и ограничења

ü Развијају реалније ставове према могућностима и будућности детета

ü Овладавају новим вештинама подстицања дечјег развојаü Осећају се мање изоловано а више као део заједницеü Искуства им постају сличнија а не све више другачија у

односу на друге породицеü Ако им и друго дете иде у исту школу више се ангажују

око школеü Развијају мрежу за подршку не само од родитеља деце са

тешкоћама у развоју већ и оних чија се деца „типично“ развијају

ü Мање брину за будућност

ДОБИТИ ЗА ЛОКАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ

ü Поштује и остварује права свих грађана/киü Развија се у складу са демократским принципима и

друштвеним вредностима (једнаке шансе, равноправност, подршка...)

ü Деца се развијају у продуктивне чланове заједнице - више су самостални и доприносе развоју, а масе се ослањају на подршку

ü Мањи су трошкови и школовања у редовном него у тзв. специјалном образовању

ü Боље се користе стручни ресурси у заједници - међусобно подучавање и подршка стручњака разних профила

ü Присуство деце у редовној школи/ПУ доприноси разумевању заједнице за специфичне потребе појединаца и група

ü Грађани/ке спремнији на прихватање мера подршке и већи је активизам у заједници

Изјава ограничења одговорности:Издавање ове публикације омогућила је америчка

агенција за међународни развој (USAID) кроз програм „Иницијатива јавног заговарања грађанског друштва“ којим руководи Институт за одрживе заједнице (ISC).

Ставови изнети у овој публикацији представљају ставове аутора и нужно не изражавају ставове ISC-a,

USAID-a или Владе САД-а.

ЗАЈЕДНО ДО

ИНКЛУЗИЈЕ

Реализатори:Вртић „Сунце“

ОШ „Радоје Домановић“ОШ „Јован Поповић“

Удружење „Егал“Група родитеља


USAIDFROM THE AMERICAN PEOPLE


I N S T I T U T E F O R

54


МЕДИЈСКА ПРОМОЦИЈА ОБРАЗОВНЕ ИНКЛУЗИЈЕ У НИШУ

Аутор прилога: Миша Љубеновић

Кључне речи: медији, информисање, сензибилизација, заступање

Читалац се у овом чланку може обавестити о једном од начина промовисања идеје инклузивног образовања, путем електронског медија. Одабрана је она локална ТВ станица која је за петнаест година свог постојања изградила висок реноме савременом програмском концепцијом. У тексту ће бити речи о критеријуму избора медија и гостију, конципирању наступа, садржају о коме се говорило, атмосфери и процењеним ефектима промоције. Видеће се важност темељне припреме без које поруке послате јавности неће имати очекивано дејство.

Важно је при том имати на уму да се акција одиграва у средини у којој, барем према досадашњим истраживањима (UNICEF, Save the Children, 2003), у редовним школама на југу Србије постоји знатно већи степен отпора према образовној инклузији него што је то случај са севером земље. Иако нема истраживања шире јавности, на основу претходних налаза се може с правом слутити да су њени ставови још ригиднији, када су већ неповољни у академској сфери. Ипак, претходних година је у Нишу реализовано неколико пројеката који су за свој предмет имали образовну инклузију. То би требало да значи да су почели да се стварају услови за промене у позитивном правцу. Енергију тог таласа корстила је и ова акција.

Медијска промоција образовне инклузије у Нишу

Циљ акције је био да се упозна шира јавност у Нишу са значењем и значајем концепције образовне инклузије, законским изменама које отварају могућност образовања деце са сметњама у развоју у оквиру редовних школа и конкретним припремама школа у том правцу.

Шира јавност, али примарни корисници ове акције су деца са сметњама у развоју која већ похађају или тек треба да се упишу у редовну школу и њихови родитељи, с једне стране, и запослени у вртићима и школама, с друге. Ланац посредовања и утицаја у медијским акцијама промовисања одређених идеја јесте прилично дуг, а утицаји временски не тако блиски, али су промене, онда када настану, трајније и стабилније од оних које настају другим врстама деловања на свест људи. Нико не би требало да очекује да ће се после ових емисија догодити непосредно видљиве промене у понашању свих чинилаца образовања, али је разумно надати се да ће сума оваквих и сличних акција, после одређеног временског периода, довести до жељених промена.

У реализацији ове акције остварено је партнерство између школа, родитеља и цивилног друштва.

Циљ

Корисници

Партнери

55



Овде се ради о неформалном партнерству које је израсло из заједничког рада на реализацији пројекта MIDWAY.

Нишки тим за реализацију пројекта је најпре сузио листу потенцијалних локалних телевизија на две куће – Нишку телевизију и Телевизију 5, на основу сазнања о досадашњим мерењима њихове гледаности и њихове програмске концепције која се не заснива на лакој забави и кичу. Успостављен је контакт с њиховим уредницима и убрзо су договорени први састанци. Нарочито интересовање, а могло би се рећи и извесно познавање теме, показао је водитељ Јутарњег програма Нишке телевизије. Одржан је састанак с њим, на коме је уопштено упознат с темом о којој желимо да говоримо, њеним значајем, последњим законским променема у образовном систему и изворима из којих може да црпи даље информације у својој припреми за емисију. Водитељ је изразио спремност за даљу сарадњу, што у овом случају значи већи број наступа. С уредником Телевизије 5 имали смо само телефонски контакт. Имамо начелну сагласност да добијемо термин у једној једночасовној тематској емисији која се емитује четвртком од 22 до 23 часа.

Први наступ се догодио 31. марта 2010. године, у времену од 9:10 до 9:50 часова, у оквиру Јутарњег програма Нишке телевизије. Пола часа пре почетка емисије, гости – представница Центра за самостални живот инвалида, мајка ученице са развојним сметњама која похађа редовну средњу школу и психолог специјалне школе – су се још једном састали са водитељем да би утаначили последње детаље у вези са наступом. За нас је било веома важно то што је програм емитован уживо, тако да је било могуће и укључење гледалаца. Питања су била смислена и релевантна, што говори о квалитетној припреми водитеља, а наши искази концизни и садржајни. Једно од настојања је било да се кроз разговор за јавност отклоне неке недоумице, попут „датума“ почетка инклузивног образовања, будућег статуса специјалних школа, законске основе и спремности редовних школа да пруже адекватну образовну подршку деци са сметњама у развоју.

Друго гостовање се одиграло 13. априла 2010. године, у истој емисији, са истим водитељем. Гостовале су директорке двеју редовних школа укључених у пројекат MIDWAY, ОШ „Стефан Немања“ и ОШ „Доситеј Обрадовић“, у нешто измењеном термину, од 8:15 до 9:00 часова. Тада је искоришћена прилика да се говори о томе какве су активности покренуте у овим школама, са циљем да се обаве квалитетне и правовремене припреме за следећу школску годину, када у редовним школама



56



започиње законски утемељена примена индивидуалних образовних програма, каква атмосфера у школама влада по том питању и сл.

Циљну групу су чинили сви гледаоци Јутарњег програма Телевизије Ниш. Прво, оправдано је ослањање на просту статистичку претпоставку да је у питању шаролика публика у сваком погледу – пол, старост, образовање, професија и сл. – што значи да је бар делом испуњен услов извесне репрезентативности једног таквог случајног узорка. Друго, подршка шире јавности неопходан је услов за успешно спровођење образовних реформи у делу који се односи на образовање деце са потребом за друштвеном подршком у редовним школама. То је, заправо, рад на стварању адекватног вредносног и ставовског контекста, као најширег реформског предуслова. Образовање је делатност од општег друштвеног значаја, па у складу с тим, сваки грађанин представља заинтересовану страну, а не само непосредни актери образовног система – запослени у вртићима и школама, ученици и њихови родитељи.

За носиоце активности одређени су мајка ученице са развојним сметњама која похађа редовну средњу школу и Миша Љубеновић, психолог, члан тима за реализацију пројекта.

Иницијатива за ову врсту акције потекла је од неколицине родитеља и наставника из две нишке основне школе и два вртића који су укључени у пројекат MIDWEY. На једном од састанака са реализаторима овог пројекта у Нишу, они су били мишљења да би медијска промоција на једној од локалних нишких телевизија постигла већи ефекат од једнократне кампање негде у граду. Оцењено је да су неке раније кампање заступања, које су се одвијале путем поделе промотивног материјала и/или путем разних перформанса у граду, биле врло ограничене, како по обиму учесника и публике, тако и по својим ефектима. „Људи су већ огуглали од разних промотера који те срећу на улици и нуде ти нешто; напросто, престали су да обраћају пажњу на њих“, рекла је једна наставница током дискусије о плану предстојећих активности. „Локалне ТВ станице су и даље гледане јер је то једино место на коме можеш да добијеш информације које те се непосредно тичу. Многи ће нас чути и видети ако се појавимо тамо. Кад год сам имала прилику да гостујем на некој локалној телевизији, срело ме је пуно људи и рекло да ме гледало, што ме је изненадило“, додала је директорка једне основне школе. Мајка једне девојчице са сметњама у развоју, која похађа редовну школу, је била




57



У реализацији ове акције нисмо наилазили на неке нарочито сложене потешкоће. Оне с којима смо се суочавали, биле су махом техничке природе, попут усаглашавањеа термина. То значи да у локалним медијима у граду постоји спремност да инклузивно образовање нађе своје место у њиховој програмској шеми као важна друштвена тема о којој вреди говорити.

На крају би се могло рећи да је акција успешно спроведена, онако како је и замишљена, али да није довршена. Без обзира на судбину пројекта у оквиру кога је реализована, период до почетка наредне школске године треба максимално искористити као време повишене осетљивости свих актера образовног система на предстојеће промене у свакодневној наставној пракси редовних школа, за које слободно можемо рећи да представљају вододелницу према којој ће се једног дана вршити периодизација нашег образовања на време пре инклузије и време инклузије.

мишљења да је важно да нас чује што већи број људи и да наступ не може остати без неког утицаја на њихов (стари) начин размишљања: „Требало би да виде да се по питању образовне инклузије нешто озбиљно ради у овом граду. Стићиће та информација до оних до којих пре свега треба да стигне – до родитеља који стрепе хоће ли њихово дете кренути у редовну школу. Онда се ствари крећу попут грудве снега.“ На том састанку је грубо скицирана концепција, број наступа и састав гостију.

Реализована су два гостовања у јутарњем програму Нишке телевизије, током марта и априла 2010. године.

Из овог текста се може јасно видети да су основни ресурси за реализацију медијске промоције људски. У ширем смислу, сами медији као техничко средство јесу били у функцији ресурса, а познанства са новинарима, грађена кроз разне претходне акције, још један социјални вид ресурса за којим смо могли да посегнемо. Најзад, коришћени су и разни извори информација у улози ресурса, у припремној фази, попут закона, интернета, личних библиотека и сл.

Јасно је да се о ефектима порука пренетих на овај начин не може говорити на егзактан начин. Уместо тога, на располагању су нам само претпоставке засноване на гледаности Јутарњег програма, у смислу обухвата јавности и на кумулативном дејству разних кампања које су вођене раније или се управо воде у граду и републици. Начелно узев, разумно је претпоставити да је медијска отвореност за питања особа са потребом за друштвеном подршком у последњих неколико година довела до позитивне промене ставова грађана Србије, те да нам је такав процес ишао на руку.

Ресурси



58


РАЗЛИЧИТОСТИ СПОЈЕНЕ У ЛИКОВНОЈ РАДИОНИЦИ

Аутор прилога: Слађана Голубовић

Кључне речи: различитост, укључивање, вршњачка подршка, таленат

У оквиру пројекта „МIDWАY – Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом“ у Нишу је реализован мини-пројекат „Заједно за сву децу“.

Једна од активности мини-пројекта била је и јавна кампања – манифестација у којој су ученици из ОШ „Доситеј Обрадовић“ и средње Уметничке школе цртали и сликали у пару. Иначе, Уметничку школу, о којој је овде реч, успешно похађају и ученици са тешкоћама у развоју. Једна од њих је и ученица, а у овој манифестацији учесница, са оштећеним слухом. Она је заједно са својим паром, учеником из основне школе, непосредно сарађивала и сликала, а такође је била успешно укључена и успешно је сарађивала са осталим учесницима радионице у припреми саме радионице, материјала и простора за рад.

Манифестацију су пропратили локални медији и јавности је приказан пример да ученици са тешкоћама у развоју, уз подршку школе и вршњака, могу равноправно похађати редовне школе и бити успешни у социјалној интеракцији са вршњацима.

Ликовна радионица

Стварање услова за укључивање деце са тешкоћама у развоју у образовање кроз кампању заступања права све деце на квалитетно образовање.

Директни корисници су деца са тешкоћама у развоју, али и сва остала деца

Иницијатори акције су били чланови инклузивног тима ОШ „Доситеј Обрадовић“, Ниш и представници родитеља деце са тешкоћама у развоју, а партнер је била средња Уметничка школа у Нишу.

Партнерство је реализовано неформално. Мајка ученице са оштећеним слухом успоставила је контакт са средњом Уметничком школом и предложила руководству школе акцију. Након првог контакта одржано је неколико састанака инклузивног тима ОШ „Доситеј Обрадовић“, представника родитеља деце са тешкоћама у развоју и руководства Уметничке школе. На састанцима су договорени конкретни кораци, време реализације, простор и потребан материјал за реализацију акције. Комуникација и договори су настављени путем електронске поште и телефоном.

Јавна ликовна радионица реализована је у Уметничкој школи у Нишу. Учесници радионице били су - шесторо ученика ОШ

Циљ

Корисници

Партнери



59



„Доситеј Обрадовић“ и седморо средње Уметничке школе. Међу учесницима била је и ученица са оштећеним слухом, а која је ученица редовне Уметничке школе. Ученици су цртали и сликали у пару, по принципу ученик/ца основне школе са учеником/цом средње школе. Тема је била слободна, парови су се о теми сами договарали и одлучивали. Активност је праћена и усмеравана од стране наставника ликовног из основне школе и професора цртања из средње школе. Ученици су озбиљно приступили задатку и међусобно сарађивали. Атмосфера током радионице била је радна, али и опуштена, без притиска, ведра.

Своје продукте са радионице ученици су поклонили носиоцима пројекта.

Локална телевизија пропратила је и снимила део радионице. Изјаву за медије дали су: ученик Уметничке школе, мајка ученице са оштећеним слухом и локална консултанткиња MIDWAY пројекта.

Ученик је у својој изјави медијима истакао важност подршке коју његова школа даје ученицима са тешкоћама у развоју, али и важност подршке коју ученици дају једни другима.

Радионици је присуствовала и директорка Уметничке школе и у уводној речи добродошлице нагласила да је школа отворена за различитости и да пружа подршку свим ученицима и прилагођава се потребама деце.

Радионица је трајала два сата и радови које су ученици нацртали и насликали били су изложени на трибини „Модели инклузивног образовања“. Трибини су присуствовали представници локалних власти, Школске управе, образовања и релевантних градских институција и удружења. Након трибине радови су поклоњени институцијама које су релевантне за спровођење инклузије у образовању.

Јавност, доносиоци одлука, сви одрасли који су релевантни за успешно спровођење инклузије, запослени у образовању, али и родитељи све деце.

Носиоци пројекта: Центар за самостални живот инвалида и ОШ „Доситеј Обрадовић“, Ниш

Непосредни реализатори: мајка девојчице са оштећеним слухом, наставник ликовног ОШ „Доситеј Обрадовић“, професор цртања Уметничке школе. Сарадници: директорка и



60



психолог Уметничке школе, председница Центра за самостални живот инвалида и локална консултанткиња MIDWAY пројекта.

Центар за самостални живот инвалида, Катица Ранђеловић и представница удружења родитеља деце са тешкоћама у развоју, Марина Митић.

28.4.2010. од 16:00 до 18:00 сати

Материјал за цртање финансиран је из буџета пројекта. Клупе за цртање и салу обезбедила је Уметничка школа у Нишу. Локални, нишки, медији пропратили су манифестацију.

Циљ саме манифестације је стварање услова за укључивање деце са тешкоћама у развоју у образовање кроз кампању заступања права све деце на квалитетно образовање, тако да су нам кључне речи у овом првом стадијуму праћења ефеката: кампања и реакција оних који су пратили догађај.

Локални медији који су пропратили акцију, четири дана за редом су у вестима приказивали прилог са ликовном радионицом. Директорка средње школе је након ове манифестације позвана у студио локалне телевизије и том приликом је говорила о самој радионици, условима које је школа требало да обезбеди и о позитивним искуствима своје школе у раду са децом са тешкоћама у развоју. Дакле, јавности је приказана инклузија у редовној средњој школи, а која је почела да се спроводи и пре ступања на снагу актуелног закона.

Затим, јавности је приказана успешна заједничка активност ученика основне и средње школе, међу којима је била и ученица са оштећеним слухом. Сарадња и комуникација између свих ученика била је у потпуности успешна, сви ученици су учествовали уз максимално лично укључивање.

Даље, наставници и ученици основне и средње школе имали су прилику да учествују у заједничкој манифестацији, повезали су се и ученици средње школе, информисали су и подучавали основце о значајним аспектима пријемног испита за Уметничку школу. Основци су, такође, имали прилику да учествују у успешној сарадњи са ученицом са тешкоћама у развоју и да увиде да је, уз адекватну подршку, укључење деце са тешкоћама у развоју у редовне школе у потпуности изводљиво и могуће.


Ресурси



61


Јавна кампања – ликовна радионица реализована је успешно, без значајних препрека. Мотивација свих актера била је висока, што је довело до тога да је манифестација реализована онако како је и планирана. Значајна помоћ у реализацији акције било је ангажовање мајке девојчице са тешкоћом у развоју, њена координација у контактима између школа и осталих носиоца активности, договорима о терминима састанака, припреми и набавци материјала, простора за рад и само спровођење радионице. Мотивација и сарадња учесника радионице била је на високом нивоу. Радионицу су пропратили локални медији и снимили изјаве. Прилог са радионице приказиван је у вестима током четири дана и јавност је упозната са примером добре праксе, са примером успешног укључивања ученика са тешкоћама у развоју у редовно образовање.

Ученици ОШ„ Доситеј Обрадовић “ и Уметничке школе на ликовној радионици у атељеу Уметничке школе у Нишу

62


А НА КРАЈУ, НОВИ ПОЧЕТАК

Од тренутка када је пројекат планиран, започет и реализован неке битне околности су промењене, пре свега, законски оквир у Републици Србији којим се регулише инклузивно образовање и запошљаване особа са инвалидитетом. Септембра 2009. године је усвојен Закон о основама система образовања и васпитања који недвосмислено уводи инклузивно образовање као једну од базичних карактеристика нашег образовног система, а маја 2010. је ступио на снагу Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.

Те околности постављају пред професионалце у образовању нове одговорности, а пред родитеље деце са тешкоћама у развоју нове задатке у заступању права своје деце на квалитетно образовање јер крајњи циљ сваког образовања је омогућавање самосталног живота и функционисања у друштвеној заједници, запошљавање и економска независност.

Са жељом да олакшамо даља настојања да се постигне квалитетно образовање за сву децу, поставићемо до краја септембра 2010. коришћене стручне материјале за обуке и заступање на сајт www.inkluzija.org

63


Резултати ФАСПЕР истраживања

„ПЕРЦЕПЦИЈА СТАВОВА, ЗАБРИНУТОСТИ И САМОЕФИКАСНОСТИ НАСТАВНОГ КАДРА У ПОГЛЕДУ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА“

ДРУГИ ДЕО

ИЗВЕШТАЈПерцепција ставова, забринутости и самоефикасности наставног кадра у

погледу инклузивног образовања

Ивона Милачић-Видојевић, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, БеоградГлумбић Ненад, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, БеоградБројчин Бранислав, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд

Циљ нашег истраживања је био да испита ставове, забринутости и самоефикасност наставног кадра у погледу инклузивног образовања.

У ово истраживање је било укључено 420 наставница/ка из 5 градова у Србији, који су иначе били учесници пројекта “MIDWAY - Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју и запошљавање особа са инвалидитетом” који се реализовао у периоду од октобра 2008 до јула 2010 године у партнерству организација CRS (Catholic Relief Services - USCCB, Центра за самостални живот инвалида Србије (ЦСЖ) и ЦИП-Центра за интерактивну педагогију. Пројекат се подржава кроз програм „Иницијатива јавног заговарања грађанског друштва“ (CSAI) којим руководи Институт за одрживе заједнице (ISC) а финансира USAID. Од наставног кадра је тражено да попуне упитник о демографским подацима и четири скале: 1) Ставови према инклузивном образовању, 2) Интеракција са особама са ометеношћу, 3) Забринутост у погледу могућности спровођења инклузивног образовања и 4) Скала самоефикасности у погледу спровођења инклузивне праксе у разреду.

Табела 1. Дистрибуција испитаника по месту становања и полу

Табела 2. Дистрибуција испитаника по годинама старости

место становања пол

НишКрагујевац

УжицеВрање

Нови Београд

%

10

10

17

28

10

75

М Ж Н

61

62

64

84

74

345 420

71

72

81

112

84

16,9

17,1

19,3

26,7

20,0

100,0∑

∑

год. n %

20 - 30

31 - 40

41 - 50

51 - 60

> 60

30

144

150

84

12

420

7,1

34,3

35,7

20,0

2,9

100,0∑

67


Од испитаника се тражило да наведу да ли су имали контакт са особама са ометеношћу. Контакт са особама са ометеношћу имало је 299 (71,2%) испитаника, док 113 (26,9%) испитаника није имало никакав контакт. 8 испитаника (1,9%) није одговорило на ово питање.

У области пружања подршке особама са ометеношћу до сада се едуковало 103 (24,5%) испитаника, док се 281 (66,9%) није едуковало. На основу добијених одговора не може се тачно сагледати врста и број добијених едукација.

На питање колико је едукација трајала одговорило је само 87 испитаника. Један испитаник је изјавио да се школовао шест година, један испитаник је имао двогодишњу, а 4 испитаника једногодишњу едукацију. Шест испитаника је прошло кроз неки облик едукације који је трајао неколико месеци, али не више од једног семестра, док су сви остали испитаници били на едукацијама које су трајале неколико сати или дана.

На пословима пружања подршке особама са ометеношћу до сада је радило 98 (23,3%) испитаника; 274 (65,2%) испитаника није радило на таквим пословима, док на ово питање није дало одговор 48 (11,4%) испитаника. На питање колико је тај посао трајао (или траје) одговорило је 78 испитаника. Једногодишње радно искуство има 25 испитаника, двогодишње 11, трогодишње 8, док четворогодишње искуство у раду са особама са ометеношћу има 16 испитаника. Више од 4 године радног искуства овог типа има 18 испитаника.

Од укупног броја испитаника њих 157 (37,4%) изјавило је да дете, односно особа са којом ради, има неки облик ометености. 6 (1,4%) испитаника наводи да члан њихове уже породице има неки облик ометености, док је у широј породици 21-ог (5%) испитаника присутан неки облик ометености. 19 (4,5%) испитаника има блиског пријатеља који је особа са ометеношћу, док 116 (27,6%) има само познаника. Готово сваки четврти испитаник (101 тј. 24%) није одговорио на ово питање.

На питање како процењу своје знање о државној политици у погледу ометености, оценама од 1 до 4, испитаници су дали следеће одговоре:

Табела 3. Самопроцена степена знања о државној политици у погледу образовања и права особа са инвалидитетом (где 1 означава највиши степен

познавања)

Прва два одговора нам указују да су испитаници веома самопоуздани у погледу знања о државној политици која се односи на образовање особа са посебним образовним потребама (ПОП), а друга два одговора указују да испитаници нису превише самопоуздани или да уопште немају самопоуздања.

58,21% испитаника се осећа самопоуздано у погледу знања о државној политици везаној за инклузивно образовање, а 41,79% испитаника се не осећа у довољној мери самопоуздано.

Оцена n %

1

2

3

4

27

214

146

27

414

6,52

51,69

35,27

6,52

100,0∑

68


Начин одговарања се односи и на следеће питање које смо поставили испитаницима.

На питање како процењују степен личног самопоуздања у погледу едукације особа са ометеношћу, оценама од 1 до 4, испитаници су дали следеће одговоре:

Табела 4. Самопроцена степена личног самопоуздања у погледу едукације особа са ометеношћу

53,2% испитаника се осећа самопоуздано у погледу едукације особа са ПОП-ом, а 46,8% нема довољно самопоуздања.

ПроцедураИспитивање је било анонимно. Извршено је у периоду од 4. 2. 2009. до

марта 2010. године у 15 школа у 5 градова у Србији (Нови Београд, Ниш, Крагујевац, Ужице и Врање). Приликом сваке посете граду и одабраним школама упитник су попуњавале наставнице/ци који су изразили жељу да учествују у истраживању. Школе у наведеним градовима су изабране јер су учествовале у пројекту „MIDWAY - Укључивање у образовање деце са тешкоћама у развоју”.

РЕЗУЛТАТИСтавови испитаника и испитаница према инклузивном образовању

Табела 5. Ставови наставног кадра према инклузивном образовању

Оцена N %

1

2

3

4

37

179

165

25

406

9,11

44,09

40,64

6,16

100,0∑

Најпозитивнији ставови

4. Ученици који су стидљиви и повучени и треба да се школују у редовним одељењима (РО)

9. Ученици који имају потешкоће да вербално изразе оно што мисле и треба да се школују у РО

5. Деца чија су школска постигнућа за 1 годину нижа од постигнућа друге деце из разреда треба да се школују у редовним одељењима (РО)

Најмање позитивни ставови

14. Ученици који не могу да чују туђи говор треба да се школују у РО

11. Ученици који користе знаковни језик или комуникационе табле треба да се школују у РО

7. Ученици који читају и пишу Брајевом азбуком треба да се школују у РО

Ставка М СД

5.51

4.66

4.57

2.49

3.03

3.12

0.75

1.01

1.10

1.30

1.30

1.30

69


Просечан резултат на Скали ставова према инклузивном образовању за све испитанике је 3,9 (од максималних 6). Наведени резултат указује да су ставови испитаника углавном позитивни према инклузији ученика са посебним образовним потребама (ПОП). Ставови су најповољнији када је у питању инклузија ученика и ученица који су повучени и стидљиви, који имају мање тешкоћа у вербалном изражавању, којима је потребна мања адаптација курикулума, који имају тешкоће са кретањем или тешкоће у савладавању математике и читања. Најмање позитивни ставови су према инклузији ученика који не могу да науче говор и користе се језиком знакова, којима је потребна значајна адаптација курикулума, који користе Брајево писмо, који су физички агресивни и који имају тешкоћа са самопослуживањем.

Интеракција са особама са ометеношћу

Табела 6. Степен самопоуздања наставног кадра у интеракцији са особама са ометеношћу

Просечан резултат на скали Интеракције са особама са ометеношћу за све испитанике је 3,57 (од 6). Испитаници су показали највећу фрустрацију у погледу тога како да на прави начин помогну особи са ометеношћу. Најзадовољније су се осећали када су били у прилици да на прави начин помогну особама са ометеношћу и дивили су се њиховим способностима да изађу на крај са тешкоћама са којима се свакодневно сусрећу. Испитаници су били мање забринути у погледу директног физичког контакта са особама са ометеношћу (који укључује гледање у особу или поздрављање), више су примећивали особу него ометеност и били су захвални што и сами немају терет ометености.

2. Тешко ми је кад видим да особа са ометеношћу нешто жели да уради, али то не може

1. Усрећује ме када сам у прилици да помогнем особи са ометеношћу

13. Дивим се њиховој способности прилагођавања

Мање слагања

16. Непријатно ми је зато што ја нисам особа са ометеношћу

11. Не могу да се обуздам да не „зверам у њих“17. Плашим се да гледам директно у лице особу са ометеношћу


5.37

5.084.80

1.91

2.17

2.17

0.84

0.981.11

1.09

1.18

1.22

70


Забринутост у погледу могућности спровођења инклузивног образоваја

Табела 7. Степен забринутости наставаног кадра у погледу инклузивног образовања

Просечан резултат на Скали забринутости за могућност спровођења инклузивног образовања за све испитанике је 2,50 (од 4). Највећа забринутост испитаника је била у погледу бриге за ученике који не могу да воде рачуна о себи (нпр. који не контролишу физиолошке потребе), у погледу доступности техничких средстава и књига прилагођених особама са ПОП-ом и пружања подједнаке пажње свим ученицима у инклузивном разреду. Најмању забринутост испитаници су показали у погледу добијања додатних подстицаја за рад са особама са ПОП-ом (нпр. додатак плати), да ће се смањити постигнућа наставног кадра у разреду и да ће морати да се баве додатним административним послом.

Самоефикасност у примени инклузивне праксе

Табела 8. Степен самоефикасности наставног кадра у примени инклузивне праксе

Више забринути

19. Нећу моћи да се бринем о ученицима који не могу да воде рачуна о себи

14. Моја школа неће имати довољно књига и техничких средстава прилагођених особама са ометеношћу

18. Биће тешко да се свим ученицима у инклузивном одељењу пружи подједнака пажња

Мање забринути

9. Нећу имати додатне подстицаје да радим са ученицима који су ометени

16. Моја постигнућа као наставника у разреду ће се смањити

4. Мораћу да се бавим додатном „папирологијом“


2.95

2.92

2.88

2.122.20

2.20

0.94

0.97

0.90

1.080.98

0.96

Велика самоефикасност

13. Могу да подржим породицу у њеном настојању да помогнете детету у учењу

12. У стању сам да ученицима јасно предочим своја очекивања у погледу понашања 6. Имам поверења у своју способност окупљања ученика за рад у паровима или мањим групама

Мања самоефикасност

20. Сигурна сам да бих могла да прилагодим начин процене који се спроводи на државном или на школском нивоу тако да ученици са свим облицима ометености буду процењени19. Сигурна сам да могу да информишем друге људе који знају мало о законима и правилима која се односе на инклузивно образовање ученика са ометеношћу 3. Осећам се сигурно у креирању задатака тако да они буду прилагођени индивидуалним потребама ученика са ометеношћу


5.11

5.04

4.95

3.75

3.80

0.85

0.85

0.85

1.26

1.26

3.91 1.27

71


Просечан резултат на Скали самоефикасности у примени инклузивне праксе је 4,55 (од 6), што указује да се наставнице/ци осећају ефикасно у погледу спровођења инклузивне праксе у разреду. Испитаници се осећају најефикасније у пружању подршке родитељима у настојању да помогну деци у учењу, да ученицима јасно предоче очекивања у погледу понашања и да окупе ученике за рад у паровима или малим групама. Испитаници се процењују мање ефикасним у погледу прилагођавања процене ученицима са различитим облицима ометености, информисању других у погледу закона и правила која се односе на инклузивно образовање и у креирању задатака, тако да они буду прилагођени индивидуалним потребама ученика.

Табела 9. Корелација између скала

Убедљива је само умерена негативна корелација између Скале забринутости у погледу спровођења инклузивног образовања и Скале саомоефикасности у примени инклузивне праксе (п<0,01). Корелација указује да се наставнице/ци који су најмање забринути осећају најефикасније у спровођењу инклузивне праксе у редовном разреду.

Према укупном скору на Скали за процену ставова према инклузивном образовању, сви испитаници су подељени у три категорије. Првој категорији припадају испитаници чији скорови спадају у најнижих 33. перцентила (између 26 и 56 поена), другој категорији испитаници са скоровима испод 67. перцентила (између 57 и 67 поена), док су у трећу групу разврстани испитаници са најпозитивнијим ставовима према инклузивном образовању (између 68 и 95 поена).

Табела. 10 Ставови испитаника из различитих градова према инклузивном образовању

Скала 2 Скала 3

Скала 1 -.063 - .103(*)

Скала 2 .073

Скала 3

Скала 4

.142(**)

-.036

-.402(**)

ГРАД

Категорија Ниш Крагујевац Ужице Врање Нови Београд

н % н % н % н % н %

1 36 50,7 18 25 13 16,05 37 33,04 28 33,33

2 22 30,99 27 37,5 33 40,74 34 30,36 32 38,10

3 13 18,31 27 37,5 35 43,10 41 36,60 24 28,57

71 100 72 100 81 100 112 100 84 100

χ2 = 26,226; дф=8; п=0,001

∑

72


Резултати приказани у Табели број 10 показују да постоји висока статистички значајна разлика у ставовима према инклузивном образовању између испитаника који живе у различитим градовима. Најмање позитивних ставова имају испитаници из Ниша, затим следе испитаници из Новог Београда и Врања; знатно позитивније ставове имају испитаници из Крагујевца, а најпозитивније испитаници из Ужица. Између испитаника различитог пола није нађена статистички значајна разлика у односу на ставове према инклузивном образовању (χ2 = 1,149; дф=2; п=0,563).

Према скоровима на другим скалама нема статистички значајне разлике у односу на град из кога испитаници долазе. У односу на пол испитаника нема статистички значајне разлике ни на једном тесту.

73


На основу приказаних резултата можемо рећи да су ставови наставног кадра према инклузивном образовању ученика/ца са ПОП-ом претежно позитивни, да наставнице/ци нису забринути у погледу контакта са особама са ПОП-ом и могућности спровођења инклузивног образовања и да се осећају самоефикасно у погледу спровођења инклузивне праксе у разреду. Наставнице/ци имају позитивне ставове према инклузивном образовању првенствено оних ученика који су стидљиви и повучени, којима је потребна незнатна адаптација курикулума и који имају блаже сметње у вербалном изражавању. Наставнице/ци су мање вољни да укључе у образовни процес ученике са бихејвиорално-емоционалним ометеностима, оне који не разумеју говор и користе знаковни језик или Брајево писмо и ученике са тежим степеном интелектуалне ометености.

Наставнице/ци у нашем истраживању нису били забринути у погледу физичког контакта са особом са ометеношћу, више су примећивали особу него инвалидност и мање су показивали страх од ометености. Највише задовољства су испољили када су били у могућности да помогну особи са ометеношћу и изразили су дивљење према детерминисаности особа са ометеношћу да превладају тешкоће са којима се свакодневно сусрећу. У нашем истраживању испитаници су показали највећу фрустрацију када би видели да особа са ометеношћу нешто жели да уради, а не може и у погледу недовољног знања како да на прави начин помогну особи са ометеношћу.

У нашем истраживању највећу забринутост наставнице/ци имају у подручју бриге за ученике који не могу да воде рачуна о себи (нпр. који не контролишу физиолошке потребе), доступности техничких средстава и књига прилагођених ученицима са посебним образовним потребама и пружања подједнаке пажње свим ученицима у инклузивном разреду. Резултати одражавају забринутост наставног кадра за могући недостатак подршке у погледу улагања средстава за добијање специјалистичке подршке, материјалних средстава и опреме без којих наставнице/ци не могу ефикасно да раде у разреду. Најмању забринутост испитаници су показали у погледу добијања додатних подстицаја за рад са ученицима са ПОП-ом (нпр. додатак плати), да ће се смањити постигнућа наставника у разреду и да ће морати да се баве додатним административним послом. Наставнице/ци у нашем истраживању се осећају самоефикасно, у највећој мери у пружању подршке родитељима у настојању да помогну деци у учењу, да ученицима јасно предоче очекивања у погледу понашања и да окупе ученике за рад у паровима или малим групама. Наставнице/ци се процењују мање ефикасним у погледу прилагођавања процене ученицима са посебним образовним потребама, информисању других у погледу закона и правила која се односе на инклузивно образовање и у креирању задатака тако да они буду прилагођени индивидуалним потребама ученика.

У нашем истраживању је утврђена висока статистички значајна разлика у ставовима према инклузивном образовању између испитаника који живе у различитим градовима. Најмање позитивних ставова имају испитаници из Ниша, затим следе испитаници из Новог Београда и Врања; знатно позитивније ставове имају испитаници из Крагујевца, а најпозитивније испитаници из Ужица.

ЗАКЉУЧАК

74


Catholic Relief Services - USCCB (CRS - USCCB) је агенција Америчке Бискупске Конференције за помоћ угроженима, која делује у преко 100 земаља света у духу јеванђеља Исуса Христа помажући, штитећи и промовишући светост живота и право на достојанствен и хуман живот свих. Мисија CRS-а је служење свим људима према њиховим потребама без обзира на религијску, расну или етничку припадност, промоција интегралног људског развоја, пружање помоћи у катастрофама, болести, сиромаштву и неговање мира и праведног друштва.

CRS је у Србији присутна од 1996. године када се бавила хуманитарним питањима, те настојала да осигура основне услове за достојан живот људи. Радећи у партнерству са домаћим удружењима, CRS је дистрибуирала хуманитарну помоћ угроженим категоријама становништва а потом се укључила у различите активности развојне помоћи међу којима издвајамо: учешће цивилног друштва у борби против сиромаштва, побољшање образовне праксе усмерене на дете, промовисање мирољубивог и толерантног друштва, изградњу партнерства локалне самоуправе и организација цивилног друштва за промовисање људских права у мултиетничким заједницама, бесплатну правну помоћ и економско оснаживање расељених лица, психосоцијалну подршку особама које живе са HIV/AIDS, промовисање инклузивне образовне праксе и промовисање запошљавање особа са инвалидитетом на отвореном тржишту рада.

Catholic Relief Services –USCCB (CRS)Представништво у Србијиадреса: Сметанина 16 /стан 2/ I спрат11040 Београд, адресни код: 116572 Тел/факс: +381 11 266 99 97 web: www.crs.org

Центар за самостални живот инвалида Србијеадреса: Миленка Веснића 311040 Београд, СрбијаТел: +381 11 367 53 17 Факс: +381 11 360 55 09 web: www.cilsrbija.org

ЦИП-Центар за интерактивну педагогијуадреса: Дринчићева 30 11000 Београд, СрбијаТел: +381 11 3223 909web: www.cip.org.rs

Catholic Relief Services - USCCB (CRS) је у периоду од октобра 2008 до јула 2010 реализовао активности промоције запошљавања особа са инвалидитетом на отвореном тржишту рада и промовисања инклузивног образовања за децу са тешкоћама у развоју у Србији кроз MIDWAY иницијативу: „Mainstreaming Inclusiveness for Disabled Workers and Youth”– „Uključivanje u obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom”. MIDWAY је иницијатива подржана од стране USAID кроз програм „Иницијатива јавног заговарања грађанског друштва“ којим руководи Институт за одрживе заједнице (ISC).

Промоција запошљавања особа са инвалидитетом је обухватила локалне акције у пет изабраних градова у Србији: Нови Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш и Лесковац. Програм је обухватио стварање локалних Коалиција за запошљавање особа са инвалидитетом (на отвореном тржишту рада) уз интензивну сарадњу са локалним канцеларијама Националне службе за запошљавање, заступничке активности (округли столови о примени усвојеног „Закона о професионалној рехабилитацији и запосљавању особа са инвалидитетом”), Истраживање о ставовима, капацитетима и могућностима особа са инвалидитетом и послодаваца за примену Закона, организовање сајмова запошљавања и израду Мапе ресурса са примерима позитивне праксе запошљавања ОСИ и презентацију модела релевантним Министарствима.

Други циљ МИДWАY иницијативе је обухватио промоцију инклузивног образовања и подршка родитељима и родитељским удружењима за заступање права деце са тешкоћама у развоју на образовање. У активностима су учествовали студенти/киње Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), представници/це школске управе, удружења родитеља, савета родитеља и наставно-научна већа и стручни сарадници и сараднице у десет одабраних основних школа и пет предшколских установа у Новом Београду, Крагујевцу, Врању, Нишу и Ужицу. MIDWAY тим је прикупљао и објавио резултате Истраживања о ставовима и само-ефикасности учитељица и учитеља за инклузивно образовање као и најуспелије кампање заступања родитеља, школа и предшколских установа које су биле финансиране током школске 2009/2010 године.

CRS је реализовао MIDWAY иницијативу са Центром за самостални живот инвалида Србије (ЦСЖ), ЦИП-Центром за интерактивну педагогију и Факултетом за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду (ФАСПЕР) уз стручну подршку Министарства економије и регионалног развоја, подршку Министарства просвете и активну сарадњу са Националном службом за запошљавање.

midway da skola bude cela

Documents