Modernizam

Odlike modernizma u Srbiji Moderne tendencije novih estetsko-knjievnih strujanja nalazimo ve u delima srpskih pisaca iz tzv. realistike epohe, koji su iveli krajem 19. veka, tako da praktino srpska moderna, ili esto pominjana formulacija "zlatno doba srpske knjievnosti", vremenski obuhvata razdoblje: kraj prolog veka - kraj Prvog svetskog rata. 0 njoj se ne moe govoriti kao o nekom novom knjievno-estetskom pokretu, koji je doao od nekud sa strane i koji su donele neke nove generacije, pa prema tome u njoj nije ni moglo biti nekih knjievnih sukoba izmeu dve generacije pisaca, starije i mlade.

Uticaj Zahvaljujui povoljnim politikim prilikama kakve su bile u to vreme u Srbiji, periodu rada parlamenta, srpski pisci su okrenuti kulturnim zbivanjima u Evropi, sa kojom dolaze u kontakt na raznorazne naine, i paljivo prate knjievna strujanja u Francuskoj i drugim zapadno evropskim zemljama, tako da dolaze pod uticaj evropskih knjievnosti, u prvom redu francuske knjievnosti. Oni su najpre zahvatili knjievnu kritiku i poeziju, a zatim i prozu i ostale knjievne vrste. U knjievnoj kritici se javlja Ljubomir Nedi, koji kao glavni vrednosni kriterijum umetnikog dela postavlja nain obrade knjievne teme i u drugi plan stavlja sadraj.

Uticaj Njemu se pridruuje Bogdan Popovi, koji strogo zastupa estetske kriterije, po ugledu na knjievne kritiare sa Zapada. A zatim, dolazi Jovan Skerli, centralna linost u celokupnom razdoblju moderne u srpskoj knjievnosti. On zastupa ideju o prisustvu knjievnosti u svim oblicima drutvenog ivota, istie njenu moralnu komponentu i ukazuje na vanost sadraja knjievno-umetnikog dela.

Forma Srpski pesnici, Milan Rakic, Vladislav Petkovic Dis, Aleksa Santic, Jovan Ducic i drugi, u svojim pesmama slede francuske pesnike. Oni daju prednost pesnikoj formi nad sadrajem,pevaju o svom intimnom svetu, sugestiraju atmosferu melanholije i pesimizma i sumorna raspoloenja. Iz francuske poezije oni preuzimaju temu pejzaa, koji postaje deo njihovog duevnog stanja i uverenja da priroda kroz pejza ivi u oveku. Najveu panju srpski modernisti posveuju motivu ljubavi irokog dijapazona, od platonskog doivljaja ene, slutnji o eni, eni kao idealu ivota, do erotskog doivljaja ene.

Glavni predstavnici u Srbiji Glavni predstavnici moderne knjievnosti u Srbiji su: (u poeziji) Milan Raki, Sima Pandurevi, Vladislav Petkovi Dis, Milutin Boji, Stevan Lukovi, Danica Markovi, Velimir Raji; (u prozi) Borisav Stankovi, Ivo Cipiko, Milutin Uskokovi, Veljko Milievi; (u knjievnoj kritici) Ljubomir Nedi, Bogdan Popovi, Jovan Skerli.

Glavni predstavnici u Srbiji Oni su iza sebe ostavili neosporno vredna knjievna dela, kao to su: zbirke pesama Milana Rakia, Sime Pandurevia, V.P. Disa; pripovetke Za kruhom Ive Cipika, Iz starog jevanelja i Boji ljudi Bore Starikovia; romane Neista krv Bore Stankovia, Pauci Ive Cipika, Doljaci Milutina Uskokovia, Bespue Veljke Milicevica; (drame) Kotana i Taana Bore Stankovia.

Aleksa Santic (biografija) Rodjen u Mostaru gde je proveo vecinu zivota. , . . 1883. , . , . .

Aleksa Santic (dela) , : , , , . : (1903), (1905), (1896), (1910), ? (1897), (1904), (1910), (1908). 3. 1914.

Aleksa Santic (slike)

Vladislav Petkovic Dis (biografija) ( 10. 1880 16. 1917, ). . . . , , , . .

Vladislav Petkovic Dis (dela) U govorio. " " 1911. . , , , . " " 1913. . . : ,

Vladislav Petkovic Dis (slike)

Milan Rakic (biografija) Rodjen je 30. septembra 1876. . Osnovnu skolu I gimnaziju zavrsio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju zaposlen je u Ministarstvu inostranih dela. , . . 30. 1938. . 18. 1922, 12. 1934.

Milan Rakic (dela) Rakic se svojim prvim pesmama javio u Srpskom knjiyevnom glasniku 1902. Potom je objavio dve ybirke pesama (1903. i 1912.), koje je I publika I knjizevna kritika najodusevljenije prihvatila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama I dosta je rano prestao da pise. Poznatije pesme su: Dolap, Iskrena pesma, Ljubavna pesma, Ponosna pesma, Setna pesma.

Milan Rakic (slike)

Sima Pandurovic (biografija) , , , , . . 1907. . . . 1917. , , .

Sima Pandurovic (dela) , . , , , , . : , , 1910. , . : , , . Poznatije pesme su: Posmrtne poasti (1908), Dani i noi (1912),Okovani slogovi (1918), Ogledi iz estetike (1920), Stihovi (1921), Razgovori o knjievnosti (1927), Bogdan Popovi (1931), Dvorana mladosti (1955).

Sima Pandurovic (slike)

Jovan Ducic (biografija) O godini rodjenja postoje sporovi I nejasnoce. Pero Slijepcevic navodi da je Ducic rodjen,najverovatnije,1872. godine u Trebinju. Osnovnu skolu ucio je u mestu rodjenja. Kada se porodica preselila u Mostar,upisuje trgovacku skolu. Uciteljsku skolu pohadja u Sarajevu 18901891. godine I Somboru gde maturira 1893. Uciteljevao je kratko vreme po raznim mestima, izmedju ostalog u Bijeljini, odakle su ga austrougarske vlasti proterale zbog pesama Otadzbina Oj Bosno. Kao ucitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Clan je drustva Gusle. U drustvu sa Santicem stvorio je knjizevni krug I pokrenuo casopis Zora.

Jovan Ducic (dela) , , , , . , , . , , , , . , , . , . , , , , , . Neke njegove pesme:Jablanovi,Ljubavne pesme,krila,Oci,Moja ljubav..

Jovan Ducic (slike)