Edicija POPULARNA LINGVISTIKA

UrednikZoran Kolundija

Recenzentdr Drago upi IK Prometej, Novi Sad 2007.

Milan ipkaPRIE O REIMADrugo izdanje

Abrakadabra

Jeste li ikad razmiljali o reima? O obinim, svakidanjim naim reima, koje ste izgovorili stotinu puta, i vie: hiljadu i mnogo hiljada puta? Ili o onim udnim, zagonetnim stranim reima koje se kriju u mudrim debelim knjigama, o onima ija je znaenja bez velikih renika i velikog truda - teko dokuiti?Jeste li ikad, na primer, razmiljali o tome zato kaemo: olovka, pero, perorez, ulica, autobus, avion, strip? Zato su ljudi udnog australijskog torbara, klokana, nazvali kengur i zato simpatinog, truntavog, ali ne i bezopasnog gazdu naih uma zovemo medved? Zato je drugi dan po nedelji - utorak, trei - sreda, a esti subota! Jeste li ikad o tome razmiljali?Znate li koliko rei ima u naem jeziku? Koliko rei upotrebljavamo u svakodnevnom govoru i s koliko ih se moe ukratko prepriati, recimo, jedna lepa bajka? ta mislite: koliko vi znate rei?Nemogue je izraunati koliko rei ima u jezicima svih naroda na svetu. Ali priblino se zna broj rei u pojedinim jezicima: u ruskom, francuskom, engleskom, pa i u naem. Eto, rauna se da na jezik (i knjievni i narodni) ima 350 000-400 000 rei. Toliko e ih otprilike biti, prema proceni strunjaka, u velikom Reniku koji se izrauje u Institutu za srpski jezik u Beogradu. Vuk Karadi znao je, pre nekih stotinu pedeset godina, samo za 45 996 rei. Toliko ih je upravo zabeleeno u drugom izdanju njegovog Srpskog rjenika iz 1852. godine. Smatra se da na savremeni knjievni jezik ima oko 150 000 rei.Rekoh da je Vuk znao i zabeleio samo 45 996 rei, jer je to otprilike jedna osmina svih naih rei. A mi, sigurno, ne znamo ni toliko, ni upola toliko, ak ni etvrtinu toga broja. Vi, recimo, znate samo oko 5 000 rei. Nemojte se uditi! Odrastao "prosean" ovek zna manje od 15 000, a oni visoko obrazovani 20 000-30 000 rei. Uostalom, vama je dovoljno samo 600 rei da se u svakodnevnom govoru sasvim lepo sporazumete, a sa 300-400 moete prepriati bajku. Ko na asu lektire upotrebi 500 i vie rei, zasluuje ocenu "pet", pa i viu, kad bi je bilo!Rekoh da znate oko 5 000 rei. U stvari, znate ta one znae i njima se u govoru normalno sluite. Ali o njima samima, o tome kako su nastale, o njihovom ivotu, teko da neto vie znate.Jeste li uli za re abrakadabra! Jeste? Ili - niste?Svejedno. Ona i tako upuuje na neto zbrkano, nerazumljivo i zagonetno. To je stara arobnjaka re u iju je maginu mo srednjovekovni ovek verovao. I vi tako verujete u neke rei, u njihovo znaenje, u njihovu mo. A mnoge od njih za vas su, kad dobro razmislite, ipak - abrakadabra, tj. pusta skupina zvukova, odnosno slova, iji iskonski smisao ne moete sami dokuiti. Zato u vam priati prie o reima. Pokuau da vam otkrijem njihove tajne. Moda vam neu rei nijednu novu re, koju ranije niste uli. Uostalom, broj nije toliko ni vaan. I s malo se rei moe mnogo kazati. Vuk je jo davno zapisao jednu lepu narodnu izreku. Ona glasi: Rei treba meriti, a ne brojiti.Priau vam prie o reima da biste ih znali meriti.I. DATO MI TI DATO...REI IZ KOLSKE KLUPE

OLOVKAKao i svaka stvar i svako bie, tako i olovka ima svoje ime. Njeno ime je - olovka. To, zapravo, i nije pravo ime. To joj nekako doe vie kao zajedniko, porodino ime. Jer, ima raznih olovaka: obina (grafitna) olovka, mastiljava olovka, hemijska olovka, patent-olovka itd.Porodino ime potie obino od nekog porodinog pretka koji je bio poznat ili ak slavan.Porodini predak svih dananjih olovaka bila je olovna pisaljka, pisaljka od pravog olova - olovna olovka. Jo u staroj Grkoj, a kasnije i u Italiji - sve do 16. stolea, pisari su upotrebljavali tapie od izlivenog olova. Da ne bi uprljali prste i da bi ih lake drali, navlaili su im fine kone navlake. Tako je, eto, izgledao predak dananje nae olovke.Ali po emu je on bio toliko slavan da mu se ime do danas zadralo?E, to je duga pria. Ipak, rei emo ono to je najvanije.U vreme kad su se upotrebljavali olovni tapii nije bilo dananjeg papira. Pisalo se po pergamentu - posebno obraenoj ivotinjskoj koi, nazvanoj tako po imenu starog azijskog grada Pergama. Da bi redovi bili ravni i paralelni, prvo su se izvlaile vodoravne linije, po kojima se onda pisalo. Taj posao nije se mogao obavljati bilo ime, ve upravo olovnim tapiem. Zato je on bio na velikoj ceni. Njegovo olovno srce, kome nije mogla odoleti ni najgrublja pergamena, uinilo ga je slavnim, najslavnijim meu svim pisaljkama onoga vremena. I zato su ostale pisaljke posluno ispisivale slova po linijama koje je on izvukao.Potomci olovne pisaljke, dananje nae grafitne olovke, imaju nena srca, srca koja se lako mogu slomiti. Osim toga, one nemaju skupocene kone odee, ve su obloene obinim mekim drvetom. One ne slue samo za izvlaenje linija - njima se ispisuju i slova, pomou njih se crta. Zbog svega toga dananje olovke nisu na velikoj ceni kao njihov predak - prava olovna olovka. Vanije je i vrednije od njih svako i najobinije naliv-pero. Ali one su ipak ponosne, one imaju slavno ime, ime svoga pretka, veliko porodino ime, olovno ime - olovka.To dino ime nadivelo je u naem jeziku sve druge nazive za sline pisaljke. Ranije se govorilo jo i plajvaz, od nemakog Bleiweiss ("blajvajs") - "olovno belilo", pa i lapis, to doslovno znai - "kamen", jer su se nekad pisaljke pravile i od kamena.Olovka je ostala olovka, iako se odavno ve ne pravi od olova nego od grafita. Od 1812. godine u Americi se proizvode pisaljke od tankih grafitnih tapia s drvenom oblogom. Tako su nastale obine olovke kakvim i danas piemo. U meuvremenu ta uvena pisaljka stekla je razliite namene, pa se u nae vreme proizvodi vie od petsto razliitih vrsta olovaka - od onih obinih, akih, do onih kojima se slue konstruktori svemirskih letelica, ili onih kojima hirurzi obeleavaju mesta za operaciju.Najdua olovka na svetu napravljena je u Engleskoj. Duine preko dva metra, teka gotovo sedam kilograma i sa srcem promera dva i po centimetra, ona ne slui za pisanje. Ta golema grafitna pisaljka stoji kao spomenik obinoj naoj olovci, koja je, eto, svojim imenom i delima premostila itave vekove.

PERO

Kad piemo pismeni zadatak ili pismo, ili bilo ta drugo, obino se sluimo perom - onim prostim, sa dralom, ili, ee, naliv-perom. A to pero, kojim piemo, nije, zapravo, nikakvo pero. Ljudi su odavno prestali da se pri pisanju slue perom. A ipak, i danas njime piu.Kako to: piemo perom, i ne piemo perom; pero i jest pero, i nije pero?! Evo kako.U stara vremena - u srednjem veku, pa i ranije - ljudi su stvarno pisali perom, pravim pravcatim ptiijim perom, iupanim iz krila ili repa kakve guske, labuda ili gavrana. Ta pera zasecali su, zarezivali specijalnim noiima - perorezima i nakon posebne obrade ona su se mogla upotrebljavati: umakala su se u mastilo i njima su ispisivana slova.S vremenom, meutim, broj pismenih ljudi postajao je sve vei, a na svetu nije bilo toliko gusaka da im svaki pisar moe iupati makar samo po jedno pero. Zamislite kako bi to izgledalo kad bismo i danas morali pisati guijim perima!? Svaki bi uenik, na primer, morao hraniti po dve-tri guske, a odlika - da bi uredno izradio svaki domai zadatak, morao bi ih imati bar pet ili est. Koliko bi tek gusaka trebalo jednom novinaru ili piscu velikih romana?! Osim toga, na svetu bi bilo vrlo, vrlo tuno i runo - bilo bi mnogo runih, oerupanih gusaka. A i guske su ivi stvorovi - i njih boli kad im se upaju pera.No na veliku sreu i ljudi i gusaka, pre nekih stotinu pedeset godina jedan nemaki izumitelj napravio je od eline opruge ("federa") svoga depnog sata predmet slian vrhu guijeg pera i time poeo pisati. Tako je postalo metalno pero, koje Nemci i danas nazivaju Feder.Pronalazak metalnog pera pripisuje se i izvesnom V. Herisonu iz Birmingema u Engleskoj. Kau da je on napravio elino pero jo 1780. godine i da je tu spravu za pisanje usavrio 1830. neki J. Geri.I Englezu Herisonu pripada, dakle, slava izumitelja metalnog pera, a samim tim i spasitelja - gusaka. Kasnije, na kraju 19. stolea, izumljeno je i naliv-pero. Njime danas gotovo svi piemo. Na guske vie i ne pomiljamo kad nam zatreba pero za pisanje. Krupne i gorde, one mirno pasu i kupaju se po lokvama naih ravniarskih krajeva.Ali u znak seanja na nekadanju upotrebu njihovih velikih, lepih pera, metalni ulebljeni predmet kojim danas pomou mastila piemo zove se i dalje pero. Tako je, eto, pero ostalo pero, mada to stvarno vie nije, kao to je i perorez (noi) ostao perorez, iako se njime guija pera odavno ve ne zarezuju.

MASTILO

Da bismo mogli pisati, treba nam, osim olovke ili pera, jo i papir (ili hartija), a kad piemo perom, moramo imati i mastilo (tintu ili "crnilo").O tinti neemo govoriti. To je tua re, re nemakog porekla. A strane rei treba uvek izbegavati kad god je mogue, tj. kad umesto strane, tue rei moemo upotrebiti svoju. U tome, dodue, neemo uvek uspeti. Jer ima tuih rei koje se ne mogu zamenjivati naima. Eto, na samom poetku ove prie upotrebili smo dve takve rei. To su papir i hartija, Obe su stranog, grkog porekla, a ipak ih moramo upotrebljavati. Za tuu re tinta, meutim, imamo svoje mastilo. Zato e ovde biti govora samo o mastilu i pomalo, uzgred, o crnilu.Svako zna ta je to mastilo. To je tenost kojom se pune pera i pomou koje se pie ili crta. Nekad, dok jo nisu bila izumljena naliv-pera, dok se jo pisalo pravim guijim perima, perima od trske ili metalnim "percima" (koja su se zadevala u drku ili "stilo"), mastilo je moralo stalno biti pri ruci onome ko pie. Zato su postojale mastionice - posudice (boice) za mastilo, u koje su se umakala pera. Na svim stolovima u kancelarijama i na svim katedrama u kolama stajale su mastionice. ak i u kolskim klupama postojala su udubljenja za stavljanje boica s mastilom.A kako je nastala re mastilo?U vreme dok je jo bilo veoma malo pismenih ljudi, mastilom se u narodu nazivala tenost pomou koje se bojadisalo sukno. Re mast znaila je tada isto to i boja, a mastionica je bila zgrada u kojoj se mastilo, tj. bojadisalo platno. I danas se u nekim naim krajevima tako govori. Tako se, na primer, za oveka crnoputa, crnpurasta ili crnomanjasta kae da je crne masti, a za prevrtljivca, prevaranta da je - premazan svim mastima, tj. bojama,Bilo je pokuaja da se re mastilo zameni izrazom crnilo, ali taj pokuaj nije uspeo, jer mastilo moe biti i plave i crvene boje.Srednjovekovni kalueri, pisari i prepisivai, pisali su po pergamentu u raznim bojama. Naroito su bila lepa i raznobojna poetna slova, tzv. inicijali. Tako je mastilo ("boja") dobilo znaenje koje danas jedino ima: obojena tenost kojom se pie.Lepe i tanije rei za to nema, niti je treba traiti.

PAPIR

Ve je u prethodnoj prii reeno da je papir strana re i da smo je preuzeli od Grka. Njeno poreklo see daleko u prolost, u pradavna faraonska vremena. Pre skoro 5 000 godina stari Egipani su od srike biljke zvane papiros (ili latinski: papirus) pravili tanke listove, koji su im, nakon posebne obrade i suenja, sluili za pisanje. Upravo po imenu te biljke nazvali su i njih papirusima. Pojedini listovi obino su se slepljivali i nastavljali jedan na drugi. Tako se dobijao dug svitak po kome su ispisivani hijeroglifi (tadanja egipatska pismena). Najdui svitak, papirus, bio je dug ak etrdeset metara!Iz Egipta papirus je prenesen u Evropu, prvo u Grku, pa onda i u Rim, gde se kasnije umesto njega poeo upotrebljavati pergament.I drugi su stari narodi, jo pre Egipana, pravili razliite listove koji su im sluili za pisanje. Prvi meu njima bili su mudri Kinezi, od kojih su tu vetinu preuzeli Persijanci i jo neki azijski narodi. Oni pri tom nisu koristili papirus, nego druga prirodna vlakna.Danas se listovi za pisanje i tampanje knjiga prave uglavnom od drveta (celuloze), ali i od krpa, slame, pa i stabljika kukuruza i krompira. Na egipatski papirus niko vie i ne pomilja, jer je to veoma retka biljka. Ipak, jedino je ona imala tu ast da joj ime ostane u rei papir i tako se za sva vremena sauva u naem i mnogim drugim jezicima u svetu.Papir se u nas naziva jo i hartija. I to je, kako je ve reeno, grka re. U grkom je glasila hartes i znaila doslovno - "list (papira)". Od nje su kasnije nastale i druge rei, kao to su karta, karton, pa ak i kart, kartirati i sl. Ali to je ve druga pria. Nas je ovde jedino zanimalo kako su nastale rei papir i hartija. A to smo ve saznali.

KREDA

Kreda, obina naa bela kolska kreda, ima neobino ime i jo neobinije poreklo. Ona potie s juga, sa dananjeg grkog ostrva Krita, poznatog jo i pod starim imenom Kreta. Tim drugim, starijim imenom, imenom Kreta, nazvali su stari Latini (Rimljani) jednu belu, krhku pisaljku od krenjaka -verovatno, zato to su je doneli s Krete prilikom nekog vojnog pohoda. U naem jeziku, ili u jeziku iz koga smo tu re preuzeli, latinska kreta (ili creta, kako su oni pisali) postala je - kreda. Piui njome svakodnevno po kolskoj tabli, mi danas i ne pomiljamo da ta obina, lomljiva pisaljka nosi ime jednog velikog ostrva, nadaleko uvenog po svojoj staroj umetnosti i pismenosti.Oko ostrva Krita, u toplim vodama Sredozemnog mora, oduvek je bilo pravih morskih spuvi. Jo su prvi pisari koji su se sluili kredom zapazili da se tragovi te pisaljke sa crne ploe najlake i najbre mogu izbrisati upravo preraenom spuvom. Otada su kreda i spuva nerazdvojni i zato svaki uenik pred kolskom tablom u desnoj ruci dri kredu, u levoj spuvu.Kau jo da su kreda i spuva ljuti neprijatelji, ali da ipak jedno bez drugog ne mogu. Zna se i zato je to tako. U poetku su krede pravljene od prozirnog zemljastog krenjaka koji je nastao taloenjem velikog broja sitnih, nevidljivih ljutura izumrlih morskih ivotinjica, planktona. Za veito gladnu i ednu spuvu, istrgnutu s morskog dna, bile je to jedina hrana. Zato bi ona pokupila i progutala sve to iza krede na ploi ostane - svaku i najmanju liniju, sve do poslednje take.To je, naravno, samo pria. Istina je jedino da se nekad zaista pisalo takvom kredom i da se brisalo pravom pravcatom spuvom - udnih i nepravilnih oblika. Jo su nai dedovi uili da piu na malim tablama uz koje su bile privezane prave spuve (ili suneri, kako se onda govorilo). Danas u kolama takvih, pravih spuvi vie nema. Ostalo je samo njihovo ime i njihov veiti rat protin krede, rat koji je ve i u pesmama opevan.

PISMO

Kada su se nai preci, stari Sloveni, doselili na Balkan (negde izmeu V i VI stolea nae ere), bili su potpuno nepismeni. Nisu imali svoga pisma niti su upotrebljavali bilo kakve znakove ili slova, kojima bi mogli zapisivati glasove svoga jezika. U svakodnevnom ivotu, meutim, javljala se potreba da se neto zapie i zapamti. U nedostatku pisma, sluili su se drugim sredstvima: zarezivali su prutove (takozvane "raboe" ili "rovae") i tako beleili dugove i sl., ili su crtama oznaavali ono to je trebalo zapamtiti.O ome crnorizac (kaluer) Hrabar poetkom desetog stolea pie:"Ranije, dakle, Sloveni ne imaahu knjiga, nego crtama i zarezima itahu i gatahu, budui pogani. Krstivi se, pak, rimskim i grkim pismenima siljahu se pisati slovensku rije bez reda. No kako se moe pisati dobro grkim pismenima bog, ili ivot, ili vrlo, ili crkva, ili ekanje, ili irina, ili otrov, ili gdje, ili mladost, ili jezik i drugo slino ovome? I tako bijae mnogo ljeta. Potom ovjekoljubac Bog, pomilovavi rod slovenski, posla im svetoga Konstantina Filozofa, zvanog Kirilo, mua pravedna i istinita, i stvori im 38 pismena, neka po ugledu na grka slova, neka prema slovenskoj rijei..."Tako su, eto, nai preci dobili prvo pismo.Sve ovo uglavnom ve znamo iz istorije, ili smo o tome negde neto proitali. Manje je, meutim, poznato kako je nastala sama re pismo, ili glagol pisati, od koga je ona izvedena.Znaenje glagola pisati, kao i mnogih drugih rei, menjalo se kroz vekove. Kad danas kaemo pisati, to za nas znai: "beleiti slova", "zapisivati glasove ili rei" i sl. Ranije, meutim, nije bilo tako. Pisati je u poetku znailo -"crtati", "arati", "slikati".Zapitaete se, verovatno, kakve veze ima pisanje s crtanjem, odnosno aranjem i slikanjem, kad su to dve razliite radnje, dva razliita posla, pa ak i dve razliite grane umetnosti!?Zaista je udno, ali neka veza tu ipak postoji. Ve u raspravi crnorisca Hrabra mogli smo zapaziti da su stariSloveni, pre nego to su dobili prvo pismo, "crtama i zarezima itali i gatali". Oni su, dakle, crtajui zapisivali razne podatke (o dugovima i sl.). A 1o je ve bilo u nekom smislu - pisanje. Kasnije, kada su dobili pravo pismo, i re pisati dobija novo znaenje ("beleiti slova"), dok se staro, izvorno znaenje ("crtati") polako gubi.Pradavno znaenje glagola pisati ipak se zadralo u nekim reima i izrazima. Mi i danas, na primer, kaemo: lep kao upisan (tj. "naslikan"), imamo i izraz upis-lepotica, pridev ivopisan, a u nekim krajevima arenu ovcu nazivaju piska. U slovenakom jeziku, koji nam je veoma blizak, pisan znai - "aren". Od iste je osnove i pridev (pjostrij) u ruskom jeziku, koji takoe znai - "aren". Sve su te rei u vezi sa starim znaenjem glagola pisati, od koga je kasnije izvedena i imenica pismo.Po tome to su Sloveni nekada pisali "crtama i zarezima", neki ueni ljudi izvode zakljuak da su nai preci poznavali pismo mnogo ranije nego to se to misli. Kako je stvarno bilo, teko je rei, jer zapisa iz toga vremena nema. Jedino su nam ostale rei pisati, pismo i pismen i izrazi "lep kao upisan" i "upis-lepotica" da na osnovu njih gatamo o davnim vremenima i odgonetamo pradavni smisao tih rei.

BUKVAR

Bukvar je prva kolska knjiga. Iz bukvara, zna se, aci prvaci ue slova, ue itati i pisati. Kasnije, u koli i u toku celog ivota, itanjem stiemo mnogo lepih i korisnih saznanja. Ali jedno ipak malo ko sazna: kako je nastala sama re bukvar i ta ona, zapravo, znai.Re bukvar nastala je davno, pre petsto, pa ak i vie stotina godina. Tada, u jeziku naih predaka, re bukva nije znaila samo vrstu drveta nego i ono to mi danas podrazumevamo kad kaemo slovo: "pisani znak za glas". Po tome je i knjiga iz koje se ue slova, ili "bukve", dobila naziv - bukvar.Pored rei bukvar, nastale od bukva, postoji u naem jeziku i novija re slovarica. Ali slovarica nije knjiga, nego, najee, stalak ili kutija za slaganje slova. Zato bukvar i nije mogao biti zamenjen reju slovarica.U bukvalnom prevodu na dananji jezik, bukvar bi bio slovar, ali ga tako niko ne naziva, jer je ve ranije slovar znaio: "renik" (prema staroj slovenskoj rei slovo - "re").Umesto bukvar govori se u nas jo i poetnica, zato to je to prva, poetna knjiga u osnovnoj koli. Nekada se bukvar nazivao azbukvar i bekavica, jer se iz njega uila azbuka i sricala se, "bekala" slova.Osim bukvara, od stare rei bukva (koja, kao i bukvar, jo ivi u ruskom jeziku) nastale se i nae rei bukvalan (" doslovan", "sasvim taan", "od bukve do bukve", tj. "od slova do slova"), zatim bukvalno ("doslovno") i jo neke rei, toliko zastarele da ih ne vredi ni spominjati.KNJIGA

Potrebno je uloiti mnogo truda i zaviriti u mnoge debele knjige da bi se odgonetnulo odakle nam dolazi re knjiga.Ueni ljudi dugo su se bavili, i jo se bave, tim pitanjem, ali nisu uspeli pouzdano utvrditi kako je nastala ta re.Jedni misle da je ona slovenskog porekla i da joj je koren knj () - "panj". Ako je, vele, bukva u nekim slovenskim jezicima mogla da znai i "slovo", od ega je, kako smo videli, postalo i nae bukvar, zato, onda, "panj" ne bi mogao znaiti i knjiga?.- Jest, ali u panjevima! - odgovaraju drugi. - To nema veze! Re knjiga stigla nam je ak iz Kine! U kineskom jeziku iking znai: "knjiga kraljeva". To znai daje prvo bilo kinga, pa onda kniga i na kraju - knjiga.- Kojeta! - uzvikuju trei. - Odakle nama, molim vas lepo, kineska re, kad su Kinezi od nas udaljeni desetine hiljada kilometara?! Nju smo mi dobili od Persijanaca preko Avara, s kojima smo inae zajedno doselili na Balkan. Prvobitni oblik te rei vue se jo od Asiraca. Njihovo kunukku - "znak", "peat" i kaniku - "ono to je zapeaeno" dovedeno je u vezu s oblikom tadanje knjige. Nekada su se, naime, knjige peatile i izgledale kao i pisma. Pa, eto, i kod nas je knjiga nekad znaila isto to i pismo. Naa narodne pesme govore o "sitnim knjigama" (tj. porukama, pismima) koje carevi i velikai alju jedni drugima:

"Car Murate na Kosovo pade,Kako pade sitnu knjigu pie,Te je alje ka Kruevcu gradu,Na koljeno srpskom car-Lazaru."

Ili:

"Knjigu pie ura Vukaine U bijelu Skadru na Bojani, Te je alje na Hercegovinu, Bijelome gradu Pirlitoru."

Danas niko vie tako ne govori. U nae vreme zna se ta je pismo, a ta je knjiga, koja je po obliku i sadrini neto sasvim drugo. Ipak, nekadanje znaenje te rei moglo je da uputi na jedno od moguih tumaenja njenog nastanka.Koje je od navedenih i drugih tumaenja najblie istini, teko je rei. Na vama je da dalje tragate. Moda ete doi do nekog novog, istinitijeg reenja. Samo, moraete prethodno da proitate mnogo knjiga i nauite mnogo raznih jezika.

ESTAR

U kolskoj torbi svakog naeg uenika, s ostalim priborom za geometriju, nalazi se i estar ili cirkl.to se estar naziva jo i cirkl, sasvim je razumljivo: tom se spravom, pored ostalog, crtaju krugovi, a u latinskom se krug nazivao "cirkulus" (izvorno: cirkulus). Od toga je nastala re cirkl, koju su usvojili i Rusi, Nemci i mnogi drugi narodi. Ali zato se u nas umesto cirkl kae estar i kako je uopte nastala ta re?Onaj ko dobro poznaje geometriju (a to moe biti i svaki stariji uenik osnovne kole), zna da se estarom u krunici moe nacrtati estougaonik (jer je poluprenik opisane krunice pravilnog estougla jednak njegovoj stranici). Po tome bi se moglo zakljuiti da je re estar izmislio neki matematiar, ili bar domiljat uenik ili student. Ali nije tako. Tu je re stvorio na prosti narod, a zabeleio ju je pre nekih stotinu osamdeset godina Vuk Stefanovi Karadi, a mnogo pre njega, opet nekih stotinu pedeset godina, jo neki sastavljai naih renika.Vuk o estaru kazuje ovo:" Ja sam ovu rije najprije uo u Triu od ljudi koji grade kace i ostalu burad. Njihov je estar (onda bio) od ravaste grane, pa ako je irok, oni ga kakvom svezom pouze, akoli je uzak, oni ga kakijem drvetom raire; pa kad jedno bure zadne (tj. naine mu dno), oni estar onaj bace, pa za drugo prave drugi."Pomou estara od ravaste grane u Vukovo se vreme nisu samo odmeravala dna za burad i kace nego se i uopte merilo. Tako su u narodu nastale i rei: estati, estiliti i estariti, to znai: "meriti estarom". Vuk Karadi o tome veli:"Pripovijeda se da su ljudi, kad su prvo bure gradili, pa nijesu znali kako e ga zadniti, doli k premudrome Solomonu te ga pitali ta e initi, a on raskreivi kaiput i srednji prst naini od njih kao estar, pa naslonivi kaiput na neto okrene njime kao estarom govorei: 'Dosta je estao, dok je oestao (to e rei: Dosta je mjerio dok je izmjerio). Po tome se ljudi dosjete, te naine estar, pa njime prema veliini bureta izmjere dno i zadne bure."Tako je, eto, bilo nekad - u prii i ivotu. To vreme, kada su seoski rukotvorci kaari uz pomo drvenih raalja (estara) pravili kace i burad po naim planinskim selima, iznad kojih su estarili, tj. kruili, suri orlovi - za nas je daleka prolost. Ali, ostao nam je iz toga vremena estar, kojim se danas slue nai uenici i svi oni koji se bave geometrijom (naunici, konstruktori i drugi). Pomou estara mogu se konstruisati i najsloenije maine, pa i vasionske letelice, to u rojevima krue (da ne kaemo -estare) oko cele nae Zemljine kugle.

LENJIR

Uz estar (ili cirkl) neizostavan je deo pribora za geometriju i - lenjir. Ta jednostavna sprava, daica jedna, reklo bi se, ima nekako umurasto ime.U jednom starom reniku naeg jezika zapisano je da je "lenjir nemaka re po austrijskom govoru". I u Vukovom Srpskom rjeniku (1818) stoji da smo tu re primili od Austrijanaca, kod kojih ona glasi lenir (ili, po njihovom nainu pisanja, Lenier). Mi smo jedno n zamenili sa nj i tako je nastao lenjir.Ali ni Austrijanci ni Nemci, koji tu spravu nazivaju jo i lineal (nemaki: Lineal) nisu je sami izmislili. Njen su koren (linea) preuzeli iz latinskog jezika. I upravo u tom latinskom korenu krije se tajna rei lenjir. Linea, naime, na latinskom znai: "crta" ili "linija". Po tome je onda lineal, kao i ono austrijsko iskrivljeno lenir, ili nae jo iskrivljenije lenjir, sprava za izvlaenje linija ili crta. Rusi tu istu spravu nazivaju , a Poljaci linijka.Zanimljivo je da je u samom latinskom jeziku linea postala od linum, to znai - "lan". Linija je, dakle, izvorno znaila: "lanena" (misli se: "lanena nit"). ini se da su stari Latini (Rimljani) izvlaili prave linije pomou zategnute lanene niti. No, odosmo mi predaleko! Vratimo se ipak naem jeziku.U prolosti je bilo dosta pokuaja da se strano lenjir, linir ili lineal zameni naim reima. Jedna od takvih zamena bila je i vrstar. Tako u jednom udbeniku iz 1895. godine pie: "Za stvarno izvrenje ovih zadataka slui vrstar i estar."I u priama za decu, tampanim 1903. godine, moe se nai ovakva reenica: "aka torba, u njoj pet, est knjiga i... vrstar." Dananja deca, pa i odrasli, teko bi shvatili ta znai ta re. Nju je odavno pregazilo vreme. Kao, uostalom, i drugu takvu izmiljenu re - pravanik.Hrvati lenjir nazivaju ravnalo, mada se pomou njega ne izvlae "ravne", nego prave linije (ili, po hrvatskom, crte). Neki su zato predlagali da se usvoji re pravar, ali to niko nije uzeo za ozbiljno.U novije vreme umesto lenjir javlja se sve ee linijar, to je blie rei linija i njenom korenu linea. Tako se govori linijar (za izvlaenje pravih) i krivuljar (za izvlaenje krivih linija). Da li e to prevladati, ili e i dalje ostati stari dobri lenjir, presudie budua pokolenja.

LEKTIRA

ta je to domaa lektira, svi ve, sigurno, znamo. Toliko smo knjiga propisane lektire kod kue proitali da i samo pitanje ta je to domaa lektira izgleda suvino, da ne kaem i - neumesno. Ali, ta znai sama re lektira, to ve ima smisla da se zapita.Zastanite malo i razmislite. ta biste mogli odgovoriti na to pitanje?Ako uz domau lektiru redovno listate i neki renik stranih rei, onda ete pravi odgovor sigurno znati. Jer, lektira nije naa re. Preuzeli smo je, verovatno, iz francuskog, a potie iz latinskog jezika, gde je postala od glagola 1egere, to znai - "itati".Lektira je, dakle, "itanje" ili "ono to se ita". Po tome je i domaa lektira - "ono to se ita kod kue". Zapravo, ne ba sve to se ita kod kue, nego samo ono to je kolskim programom odreeno. Ostalo je, recimo, "lina lektira", "omiljena lektira" itd.Od starog glagola 1egere, koji se jo moe uti po Dalmaciji i u Boki, i to u obliku legati (umesto itam tamo se govori: legam), nastala je i re lektor.Lektor je re koja oznaava veoma vanog strunjaka. To je onaj strogi i sitniavi profesor koji paljivo ita (da ne kaem lega) razne rukopise, ispravljajui gramatike i pravopisne greke i stilski ih doterujui pre samog objavljivanja.Lektori paze i na pravilan govor glumaca u pozoritu ili na filmu, ispravljaju govor spikera na radiju i televiziji, a u nastavi stranih jezika ue nas pravilnom izgovoru rei i reenica.Osim lektire i lektora, od latinskog 1egere ("itati") potie jo jedna re - lekcija.kolski udbenici puni su raznih lekcija - iz maternjeg jezika, zemljopisa, biologije, matematike, fizike itd. Pa ipak, jedne lekcije nema ni u jednom udbeniku. To je lekcija o lekciji. A o toj rei i njenim znaenjima moglo bi se mnogo ta rei. Ali, da ne duimo! Dosta vam je bilo lekcije o lektiri i lektoru. Jo jedna lekcija - lekcija o lekciji, bilo bi to odista previe! Bolje je da sami potraite kakav renik (leksikon) stranih rei i pronaete odgovor. Neka vam, to bude mala domaa lektira - izvan kolskog programa.

TIVO

alio mi se jednom jedan uenik da je prevrnuo sve velike enciklopedije i leksikone, pa ak i Leksikon stranih rei i izraza Milana Vujaklije, ali da nigde, ba nigde, nije mogao nai re - tivo. A silno ga je, veli, zanimalo ta znai i kako je nastala ta re. Znao je samo toliko da se u koli obrauju razna tiva (lanci i odlomci veih dela u itankama). I nita vie!Sasvim je razumljivo to na vredni znatieljnik nije naao re tivo u enciklopedijama i renicima stranih rei. Tamo je nije ni mogao nai, jer tivo nije strana re. To je naa re i moe se nai samo u renicima naeg jezika.tivo je postalo od naeg glagola titi - "itati". Moda dosad niste uli za taj glagol. Ali on ipak postoji, Postoji u starim knjigama i zapisima, u renicima, ali i u nekim pesmama koje ste, moda, itali. Evo, na primer, u Zmajevoj pesmi Svetli Grobovi stoji:

'Groblje j spomen doba sviju, Groblje, knjige to se tiju..."

Ili u narodnoj pesmi:

"Knjigu tije, a na nju se smije."

Nije, dakle, teko pogoditi da ovde titi znai -"itati". To je, u stvari, izmenjeni oblik glagola itati ili krae titi. Od toga je onda nastalo titi, koje zvui kao i rei tit i tititi, ali nema s njima nikakve veze.Eto ta sve imamo u jeziku! Glasovno sline rei, kao to su tit. i titi, nemaju nikakve veze, a one koje zvue razliito (itati i tititi) ponikle su iz istog korena i imaju potpuno isto znaenje.Kad je ve re o tivu, moramo se setiti i lektire, jer i ta strana re ima slino znaenje (postala je, kao to znamo, od latinskog legere - "itati"). No, o tom eje ve bilo govora. Nije, meutim, bilo govora o jo jednoj zanimljivoj rei iz ovoga kruga, o rei tekst.Tekstom nazivamo rei koje ine sadraj nekog dela ili neijeg govora. To su, recimo, rei neke zabavne pesme, nekog "lagera sezone" i sl. Tu se razlikuju tekst (rei) i muzika, pa se obino javljaju i dva autora: autor teksta i autor muzike (kompozitor).Kad se ovek zbuni, kad ostane bez rei, obino se kae da je "ostao bez teksta".Sve je to ve znano i u tome nema nita ni neobino ni zanimljivo. Zanimljivo je, meutim, to da su rei tekst i tekstil ("tkanina") veoma srodne i da su nastale od latinskog glagola (textere, koji se ita: "tekstere", a znai - "tkati", "isplesti", "dogotoviti". Po tome je, slobodnije reeno, tekst - "ono to se (reima) isplete", "tkanje".Eto, pa kad budete pisali kakav sastav, kolski ili literarni - svejedno, potrudite se da vam "tkanje", odnosno "pletivo", tj. tekst, bude u redu, da ga lepo doterate kako bi pristajao temi o kojoj piete.

ANTOLOGIJA

Oni koji su nauili dobro da itaju i piu i koji su proitali sva tiva u svojim itankama i sve to im je zadato za domau lektiru mogli bi ve da posude iz biblioteke i neku drugu knjigu, recimo - antologiju (pria ili pesama, svejedno).No pre toga trebalo bi da znaju ta je to antologija, odakle nam je stigla i ta znai sama ta re.Pa, evo, da i o tome kaemo koju.Za razliku od rei bukvar, pismo, ili tivo, koje su nastale u naem jeziku, antologija nam je dola sa strane, preuzeli smo je od Grka.Stari Grci su, kao to je poznato, mnogo cenili i negovali umetnost. Zato su oni, pre svih drugih naroda, jo u prvom stoleu pre nae ere, dakle pre vie od 2 000 godina, poeli sastavljati zbirke izabranih pesama jednoga ili vie pesnika. Te zbirke nazvali su antologijama.Bolji i lepi naziv za izbor najlepih pesama nisu mogli nai. Jer, u slobodnijem prevodu na na jezik, antologija znai: "govor cvea" (od grkog anthos - "cvet" i logos -"re", "govor").Kasnije se taj naziv preneo i u druge jezike, pa i u na. S vremenom se donekle i promenio i proirio i na druga dela. Tako danas, osim pesnikih antologija, imamo i antologije pripovedaka, dramskih i filozofskih dela itd. No osnovno je znaenje te rei ipak ostalo. Antologija je uvek bila i ostala buket odabranog cvea (tj. najlepih pesama, pria ili drugih vrednih dela).Uzmite u ruke i proitajte neku antologiju, pa ete se u to i sami uveriti.

NOVELA

U koli se ui da je novela - kratka pria. E, pa i mi emo ovde ispriati jednu kratku priu, jednu, tako rei, novelu o -noveli.I kao u svakoj noveli, strogo emo se drati predmeta, neemo priati nadugo i nairoko, nego, kako je ve red, bez ikakvog okoliavanja, u sredinu stvari, ili in medias res, kako bi rekli stari, mudri Latini.Eto, upravo ti stari, mudri Latini, ili, tanije, njihovi potomci, Talijani, stvorie u srednjem veku novelu i dadoe joj ime novella, to e rei - "nova" (od latinskog novus - "nov").Prve novele pisao je proslavljeni talijanski pisac ovani Bokao jo u 14. stoleu. Po tome novela nije vie ba "nova", kao to je bila u Bokaovo vreme, zbog ega je tako i nazvana. Danas je to svaka kratka, zanimljiva pripovetka. Eto kako go biva u jeziku. Izvorna, "doslovna" znaenja rei s vremenom se potpuno izgube i mogu se nai samo u renicima i u ovakvim priama.ROMAN

Ako smo ve napisali novelu o noveli, bio bi red da napiemo i roman o romanu. No, to je ve mnogo tea stvar!Da bi se napisao roman, tj. veliko prozno delo, potrebno je mnogo grae. Jer, u romanu je pria razgranata, pojavljuju se mnoge linosti i prepliu njihovi odnosi, ivoti i sudbine. A nas ovde zanima samo jedan jedini ivot i samo jedna jedina sudbina - sudbina rei roman. Zato, ostanimo opet kod krae forme. Napisaemo opet neku vrstu jezikoslovne novele, da ne kaem - novelice, novelete. Njen predmet bie roman.Podsea li vas re roman na neto poznato? uli ste, valjda, za romanske jezike (talijanski, panski, francuski, portugalski, rumunski itd.). Znate i to da su se oni razvili iz latinskog jezika, jezika starih Rimljana. Eto, upravo ti romanski jezici u direktnoj su vezi s reju roman.U srednjem veku, naime, u Italiji, Francuskoj i drugim romanskim zemljama slubeni jezik bio je latinski, mada njime nijedan narod nije vie govorio. Pisci su, meutim, pisali za narod, pa su stoga u svojim delima poeli upotrebljavati domai, narodni jezik, koji se, za razliku od slubenog, latinskog, zvao - romanski. Tako je nastala "romanska pria" (conte roman), tj. pria na romanskom (narodnom) jeziku. Kasnije je izostavljeno ono konte ("pria"), pa je ostalo samo roman ("romanska"). Osamostaljeni pridev postao je prava imenica i dobio znaenje koje i danas ima. Na taj se nain, eto, rodila re roman, koja u knjievnosti ivi evo ve punih pet stotina godina.TRAGEDIJA

Tragedija je kad nekoga u ivotu zadesi golema nevolja, kad se dogodi neka velika nesrea: kad se, recimo, sudare kamion i autobus pun putnika, ili kad pod zemljom, u rudarskom oknu, eksplodira gas i pobije rudare koji kopaju rudu. To je tragedija u ivotu. A u koli uimo da je tragedija dramsko delo u kome se prikazuju potresne ljudske sudbine, drama koja se obino zavrava smru glavnih junaka.U svakom sluaju, dakle, tragedija je neto to izaziva tugu, alost, to nam suze na oi nateruje. Oekivali bismo stoga da je i sama re tragedija u starom grkom jeziku, odakle smo je preuzeli, znaila neto potresno, ili tuno.Ali, nita od toga! Tragedija doslovno znai - "pesma jaraca" (od grkog tragos - "jarac" i oda - "pesma").Po tome bi naziv tragedija nekako vie odgovarao komediji nego tragediji. Jer, kakve veze moe imati ta ozbiljna i silnim oseanjima proeta dramska vrsta s nekakvom tamo pesmom (da ne kaem - meketanjem) jaraca?!A ipak, eto - ima!U vreme kada je nastajala tragedija, a to je bilo u 5. stoleu pre nae ere, u Atini, u staroj Grkoj, dramska dela nisu se izvodila kao danas. Tada je to, u stvari, bio hor sa horovoom, koji se izdvajao kao jedino posebno lice, da kaemo - glumac. Hor je obino pevao pesme u ast boga Dionizija, a pevai, lanovi hora, bili su odeveni u jaree koe. Po tome je, onda, i nastao naziv tragedija ili - "pesma jaraca".Kasnije se tragedija sve vie razvijala na taj nain to su se uz hor poela pojavljivati, osim horovoe, jo po dva ili tri glumca. Hor se tako sve vie smanjivao dok s vremenom nije sasvim iezao sa scene. S horom su nestale i jaree koe, ali je sam naziv tragedija ("pesma jaraca") ipak ostao do naih dana.Za razliku od tragedije, rei drama i komedija imaju sasvim obina izvorna znaenja. U prevodu sa starog grkog jezika, drama doslovno znai - "radnja", a komedija - "vesela ophodnja" ili, prema drugom tumaenju, "seoska pesma".BROJKA

Nijedna re nije, valjda, tako dugo traila svoje mesto pod suncem, mesto u jeziku i na stranicama renika, kao naa, danas ve obina - brojka.Prvo je trebalo da istisne stranu, arapsku cifru, pa i latinsku numeru. A to nije bilo ba tako jednostavno. Jer, cifra (od arapskog sifr - "nula" i uopte "znamenka") ula je u na jezik odavno, jo u ono vreme kada smo primili arapske (zapravo, indijske) znakove za pisanje brojeva: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,0. Numera nam je dola s rimskim znakovima: I, II, III, IV, V, X, L, C, M. Pored cifre, pa i numere, brojka se veoma teko probijala. Ula je u renike naeg jezika tek u najnovije vreme. Ali ta joj to vredi! Jo uvek mnogi vie vole re cifra, pa govore i piu: "arapske cifre", "rimske cifre" i sl., a mogli bi lepo rei: "arapske brojke" ili "rimske brojke". O ciferblatu ili cifarniku (na satu) da i ne govorimo!Te se rei ee uju nego naa re brojanik (koja je izvedena od imenice brojka i veoma je lepa naa re).Ali nije u tome sva nevolja! Tek to je ula u upotrebu, brojka se pomeala s brojem. Tako neki uenici umesto brojki piu "arapske i rimske brojeve" (iako ne znaju brojati ni arapski ni latinski). ak i u Pravopisu ima takvih zamena. A trebalo bi i aku prvaku da bude jasno ta je to broj, a ta brojka. Jer, zna se, broj je: jedan, dva, tri, etiri, pet itd., a brojka: 1 (jedinica), 2 (dvojka), 3 (trojka), 4 (etvorka), 5 (petica) itd. Brojka je, dakle, oznaka, pismeni znak za odreeni broj, kao to je slovo znak za odreeni glas.Svi mi to dobro znamo. Pa ipak, sa slovom tekoa nema, s brojkom mnotvo problema. Uzmimo, na primer, slovo. Slovo do slova i dobije se - re, napisana re. A brojka do brojke, opet brojka! Jer, ta bi drugo bile jedinica (1) i nula (0) kad se napiu jedna do druge, nego brojka: desetica, desetka (10), Opet, dakle, nevolja: u jednoj brojci dve brojke!? Zato brojku, kad se misli na svaki brojni znak, zamenjuje cifra ili druga naa re za cifru - znamenka. Kae se dvocifren, trocifren, etvorocifren (ili dvoznamenkast, troznamenkast, etvoroznamenkast) broj itd., tj. broj koji se belei s dve, tri ili etiri znamenke (brojke), Pa i sama brojka, videli smo, moe biti dvocifrena (dvoznamenkasta), trocifrena (troznamenkasta) itd. Desetka (10) je, recimo, dvocifrena. (Ne bi se moglo rei: "dvobrojana".) Tako je i u jednim naim novinama napisano:"Statistiari nisu sigurni je li ta brojka za znamenku vea ili manja..."Eto, tako je to s naom dobrom brojkom. Ula je u renike, stekla "pravo graanstva" u naem jeziku, susreemo je na svakom koraku: u koli, na ulici, u trgovinama, u bankama i na mnogim drugim mestima, a jo se uvek bori sa stranom cifrom i teko snalazi meu naim reima broj i znamenka. Pomozimo joj, dakle, da se snae, da se uvrsti i nae svoje pravo znaenje!RAUN

Raun je sasvim obina, reklo bi se - svakidanja naa re. Ona nam je toliko poznata da, sigurno, raunate (tj. smatrate, drite, mislite) kako je odvajkada bila naa, slovenska. Ali nije tako. Od svih slovenskih naroda, jedino mi i Slovenci govorimo raun. Rusi, recimo, kau (ot), Bugari smetka, Slovaci set itd. To znai da smo mi, zajedno sa Slovencima, tu re primili od najbliih suseda, i to nakon doseljenja na Balkan. Istraivai su utvrdili da su ti susedi bili Romani (dananji Talijani), koji su iveli uz nau obalu i po jadranskim ostrvima. Oni su imali re rasaun (od latinskog ratio - "raunanje", "miljenje", "razum"). Od toga je onda nastalo nae raun.Raun je, dakle, u poetku znaio neto to je u vezi s razumom. Tako je, zapravo, i danas. Raun je mudra stvar. Ne kae se badava da je matematika, koja se bavi raunanjem, "gimnastika mozga".U naem jeziku razvile su se i mnoge druge srodne rei: raunati, raunanje, raunaljka, raunica, raundija, raundika itd. Ne treba, naravno, zaboraviti ni raunar. To je naa zamena za englesku re kompjuter.Ranije se kod nas umesto raun govorilo i razlog, ali se to nije odralo, jer razlog ima jo jedno znaenje ("uzrok"), pa bi stoga moglo dolaziti do zabuna. Tako se danas zna da je razlog - razlog, a raun - raun. I o tome, naravno, treba voditi rauna.DIGITRON

Nekad su aci raunali na prste, pa onda pomou zrnaca pasulja, kamenia ili prostih raunaljki. Danas gotovo svaki u svojoj torbi ima mali depni raunar - digitron, kalkulator. Ovom sjajnom spravom, bez koje se u nae vreme reavanje matematikih zadataka ne moe ni zamisliti, rukuje se jednostavno - jednim prstom. Dovoljno je pritisnuti odgovarajue tipke sa brojevima i znacima za raunanje i reenje je za tili as pred nama.I ovo je u nekom smislu raunanje na prste. Na to nas upuuje i sam naziv te sprave. Re digitus, naime, na latinskom znai "prst", a digitalis -" neto to se odnosi na prste''.Po tome je, onda, i fabrika raunskih maina u Bujama, u Sloveniji (na podruju nekadanje Jugoslavije) dobila ime "Digitron". Taj je naziv kasnije prenesen na njen najtraeniji proizvod, mali depni raunar, pa je tako nastala re digitron.Ovo nije jedini sluaj u naem jeziku da neki tehniki proizvod dobije naziv po fabrici koja ga proizvodi. U naim domainstvima upotrebljava se poseban lonac za brzo kuvanje jela, koji se naziva "pretis". To je, u stvari, Papenov lonac, o kome se ui u koli, na asovima fizike. Kod nas je nazvan "pretis" po skraenom imenu fabrike: PRETIS. Takvih primera ima jo, ali uz priu o digitronu dovoljan je i ovaj.I drugi naziv za digitron (i uopte za raunare) - kalkulator svojim poreklom i iskonskim znaenjem vraa nas u vreme kad se raunalo pomou prstiju ili kamiaka. U starom latinskom jeziku, naime, kalkulus (izvorno: calculus) znailo je ba to - "kamiak", "kameni" ili "oblutak", Pomou kamiaka stari su Rimljani raunali, ali i glasali (beli kamenii znaili su "za" a crni "protiv"). Od toga prostog kalkulus ("kameni"), nastale su kasnije rei koje znae mnogo sloenije stvari: kalkulisati - "raunati", "obraunavati", "proraunavati", "odmeravati", kalkulacija - "proraunavanje", "proraun", "predraun", kalkulant - "onaj koji kalkulie", pa i kalkulator - "sprava za raunanje".ATLAS

Meu ostalim udbenicima i prirunicima svakog uenika nalazi se i atlas, Knjiga zanimljiva i neobina. Razgledajui atlas, moemo preletati s kraja na kraj sveta bez aviona, broditi plavim morskim prostranstvima bez brodova i kormilara, jednim pogledom, poput astronauta, moemo obuhvatiti itave kontinente i okeane, posmatrati gradove, planine i reke.Ali, zanimljiviji od svega toga je sam naziv te udnovate knjige. On je nastao pre nekih etiri stotine godina.Kako su se zbirke geografskih karata ranije zvale, teko je rei bez posebnih istraivanja. Zna se, meutim, da se od 16. stolea one nazivaju atlasima. Tada je, naime, veliki nemaki geograf Gerhard Merkator objavio u to vreme veoma poznatu i cenjenu zbirku geografskih karata sveta. Na koricama te knjige bio je nacrtan mitski gorostas Atlas sa nebeskim svodom na pleima.Atlas (ili, kako su ga drukije zvali, Atlant) bio je inae, prema starim grkim legendama, jedan od Titana koji su se borili protiv silnoga boga gromova i munja, Zevsa. Zbog toga greha kanjen je da veito nosi nebeski svod na pleima. Tako je prikazan i na Merkatorovoj zbirci. I upravo po toj slici kasnije su se sve zbirke geografskih karata, imale na sebi lik Atlanta ili ne, poele nazivati atlas. Legendarni grki junak Atlas ili Atlant nije poznat u geografiji samo po tome to su njegovim imenom nazvane zbirke geografskih karata. Njegovo ime nosi i jedna planina u severnoj Africi (Atlas) i jedan od najveih okeana na svetu (Atlantski okean ili Atlantik).Rekli smo ve da se gorostas Atlas zvao drukije Atlant (sa t na kraju), a ne Atlan. Zato treba dobro paziti da nam se u moru slova koje ispisujemo ne izgubi to krajnje t, da se sluajno ne ogreimo o nesretnog Atlanta, pa da umesto Atlantski (sa t) napiemo Atlanski okean (bez t).Kad smo ve kod rei okean, o kojoj emo kasnije rei neto vie, da dodamo i to da se posebne zbirke karata okeana i mora u nauci ne nazivaju atlasi, nego neptuni (po imenu starorimskog boga mora Neptuna). To, meutim, nije toliko vano, jer se u naim kolskim atlasima nalazi sve - i kontinenti i okeani.DELTA

Delta je, kao to ve znamo iz geografije, ue neke reke koje se grana u vie rukavaca. Takvo ue imaju mnoge velike reke: Terek, koji utie u Kaspijsko jezero, zatim Dunav, koji se rava pri utoku u Crno more, pa Misisipi u Severnoj Americi, koji se uliva u Karipsko more. U naim krajevima poznata je delta reke Neretve. Najuvenija je, meutim, delta velike afrike reke Nil, u Egiptu. I sama re delta prvo je oznaavala ue te reke. Starim Grcima, kad su doprli do afrikih obala, ue Nila, sa dva rukavca, i prostor izmeu tih rukavaca, liili su na etvrto slovo njihovog alfabeta, koje se naziva "delta", pa su i to ue nazvali delta. Kasnije je delta postala naziv za svako ravasto reno ue. Tako je, eto, naziv jednoga slova postao prava pravcata re, pa ak i geografski pojam.STRIP

U akim torbama, osim kolskih knjiga i sveski, to nam je potrebno u nastavi, esto se nae i pokoji omiljeni strip. itanje stripova postala je prava zaraza otkad nam je ta vrsta "literature" stigla sa zapada, iz Amerike. Odatle nam je stigao i sam naziv strip.Strip na engleskom znai jednostavno - "traka", ili, potpunije, "komina traka" (comic strip), tj. niz karikatura, odnosno crtea (strip cartoon). Taj je naziv sasvim taan, jer strip i nije nita drugo nego niz povezanih crtea kao na kakvoj traci. To je, u stvari, pria u slikama. Takve prie svi rado itamo i gledamo, posebno one s Diznijevim junacima, kao to su Paja Patak, njegovi sestrii Gaja, Vlaja i Raja, pa onda Pata, Mia, ilja, Miki, Mini, Belka, Pluton i dr.Zaeci stripa, mada se u poetku nije tako nazivao, seu daleko u 18. stolee. Ipak, te su se "komine trake" poele masovno da gledaju i itaju tek kad su se krajem prolog stolea pojavile u nedeljnim i dnevnim listovima. U Americi je tada najomiljeniji junak stripa bio nestani "uti deak" (Yellow Kid) oko koga su se otimale dve velike novinske kue. U nae vreme stripovi se ne objavljuju samo po novinama, nego i u vidu zbornika (almanaha) i slinih sveski i knjiga. Stripuju se poznate prie i romani, ali se izmiljaju i novi junaci, kao to je, recimo, Supermen.Stripovi se itaju u svim krajevima sveta. Kada bi se svi oni poredali u jedan niz, tom velikom trakom, da ne kaem stripom, Zemljina bi se kugla mogla opasati nekoliko puta. Nije onda udno to poneki komadi te trake zaluta i u ake torbe.KOLA

Svi znamo ta je to kola i ta se u koli radi. Tu se ui, stie znanje potrebno za ivot, reavaju teki i ozbiljni zadaci, savladavaju razne nauke i vetine: od nauke o jeziku do fizike kulture. To je, dakle, veoma vana i ozbiljna ustanova. Oekivali bismo stoga da tako vana i ozbiljna ustanova ima i vano, ozbiljno, pa ak i strogo ime. Ali - nita od svega toga! Iznenadiete se kad saznate ta, u stvari, znai re kola, ili, bolje rei, ta je nekada znaila.Verovatno ste ve uli da kola nije naa re. U na jezik preuzeta je iz latinskog (stari Rimljani govorili su shola) sa znaenjem "uilite", koje i danas ta re ima. No, pre toga stari Rimljani preuzeli su je od Grka, a u grkom jeziku re shole, u poetku, kad je nastala, nije znaila "uilite", ve neto sasvim drugo; ak, moglo bi se rei, i suprotno od onoga to danas znai. Shole je u starom grkom jeziku znailo - "dokolica", "besposlica", "odmor, "zabava"!Pitaete se, sigurno: kako to?! Zato su stari i mudri Grci svoja uilita smatrali besposlicom, dokolicom i zabavom?Evo kako je to bilo.U poetku, kola u Grkoj nije bila ono to e kasnije postati - u toj zemlji i drugde po svetu: ustanova za obrazovanje omladine. To je isprva bilo mesto gde su se okupljala dokona deca robovlasnika da zajedniki provedu vreme u igri i zabavi. Otuda onda i naziv "dokolica", "zabava". kola je, dakle, u poetku bila - zabavite. Kasnije se tu poelo ozbiljnije raditi i uiti. Naroita panja posveivala se telesnom vebanju - gimnastici. I upravo po tome to su se aci u starim grkim sholama bavili uglavnom gimnastikom, jedna vrsta kole, koja i danas postoji, dobila je naziv - gimnazija. Gimnazija je, dakle, "kola gimnastike", mada se u nae vreme uenici u njoj najmanje bave gimnastikom.Kad je ve re o gimnaziji i gimnastici, da ispriamo i to kako je nastala gimnastika, tj. da objasnimo ta je znaila ta re u starom grkom jeziku, iz koga je kasnije preuzeta u na jezik i gotovo sve druge evropske jezike.Gimtstika je potekla od rei Gimnos, to znai - "go", "nag", "neodeven". Stari Grci, naime, izvodili su telesne vebe goli, bez odee. Prema tome je onda nastala i Gimnastika, to bi u slobodnijem prevodu znailo - "golianje".Tako su, eto, od "dokolice" i "golianja nastale dve ozbiljne rei i dve u ivotu svakoga oveka veoma vane stvari: kola i gimnastika.DIPLOMA

U ivotu svakoga oveka vano je dobro zdravlje, vano je znanje, vana je kola, al i je vana i - diploma. Jer, diploma je vredno i drago priznanje: za uspeh u sportskim takmienjima, za rad i uspehe u Narodnoj tehnici, u kolskoj literarnoj ili lingvistikoj sekciji itd. Na kraju, diploma je i svedoanstvo o svrenoj koli, o tome da je ovek osposobljen za neko zanimanje, za koristan rad u drutvu.Diplome se u svetu dodeljuju ve hiljadama i hiljadama godina, pa je i sama ta re veoma stara. Potie, kao i kola i neke druge rei koje smo ovde spominjali, iz starog grkog jezika, a direktno je nastala od rei diplos, to je znailo -"dvostruk", "dupli".U staroj Grkoj, naime, diplome su ispisivane na presavijenom, dvostrukom listu, a u starom Rimu na dvostrukoj ploi. Otuda, eto, i naziv diploma - "dvostruka".Danas diplome ne izgledaju vie tako. One se obino ispisuju na jednom listu, savijaju u valjak ("rolnu") i stavljaju u posebne valjkaste futrole sveanog izgleda. Ali stari naziv diploma, tj. "dvostruka", ipak se zadrao - izgubivi, naravno, ono svoje prvobitno znaenje.Zanimljivo je da diploma ima u naem jeziku svoga veoma bliskog srodnika. To je re diple, ili po naki - dvojnice. Razlika je samo u tome to diple ne potiu iz grkog jezika, nego od latinske rei dupleks (duplex), to opet znai -"dvostruk".KALENDAR

Kalendar je veoma vana stvar. Po kalendaru, kao po nekom redu vonje, tee vreme - idu dani, nedelje, meseci, godine. Po njemu se smenjuju godinja doba, poinju i zavravaju kolske godine itd. Eto, zato je kalendar vaan.Kalendar je vaan jo i zato to ima vano ime. Njegovo ime potie iz latinskog jezika. Ako emo pravo, i red je da kalendar ima latinsko ime. Latinski je bio jezik starihRimljana, a Rimljani, i njihovi kasniji potomci, mnogo su razmiljali o vremenu - o godinama i mesecima, pa su izvrili ak dve kalendarske reforme dok nisu stvorili kalendar kojim se i mi danas sluimo.Prvu reformu izvrio je Gaj Julije Cezar 46. godine pre nove ere, na osnovu naunih prorauna i saveta aleksandrijskog astronoma ("zvezdoznanca") Sosigena. Po imenu Julija Cezara taj se kalendar naziva - julijanski. Nova godina od tada se slavi 1. januara, a ne 1. marta, kao ranije u Rimskom carstvu.Drugu kalendarsku reformu izvrio je papa Grgur ili Gregor XIII. On je, posebnom ispravom, 1582. godine proglasio novi kalendar, koji je po njegovom imenu nazvan - gregorijanski. Taj se kalendar i danas upotrebljava gotovo u svim zemljama na svetu, pa tako i kod nas. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi jo se upotrebljava stari, julijanski kalendar. Zato pravoslavni Boi pada 7. januara, a srpska Nova godina ne slavi se 1. januara, nego 14 dana kasnije.U poetku kalendar nije bio ono to je danas. T a re potie od latinskog izraza kalende. Tako su stari Rimljani nazivali svaki prvi dan u mesecu. Tada, o kalendama, obino su se ubirali porezi, koje su poreznici beleili u posebnu knjigu - kalendarijum (latinski: calendarium). Kalendar je, dakle, prvo bio poreska knjiga. Tek je kasnije dobio znaenje koje danas ima u naem jeziku i u jezicima mnogih drugih naroda.I stari su Grci imali svoj kalendar, ali ga nisu tako zvali, niti su ga mogli tako nazivati, jer u njih nije bilo kalenda. Zato je i ostala izreka: ad kalendas grekas (ili po latinski: ad calendas graecas) - na grke kalende", to znai - "nikada", ili, kako bismo mi rekli - "na kukovo leto", tj. "kad na vrbi rodi groe".ta se jo moe rei o kalendaru?Da postoji depni, stoni i zidni, zatim godinji i stogodinji ili veni, onda crkveni, statistiki i sportski, pa i tzv. poslovni kalendar (rokovnik) - to svi ve znamo. I sami u depu ili u kolskoj torbi nosimo mali kalendar tampan na komadiu kartona. Uenici jo znaju da postoji i kalendar prirode. Manje je, meutim, poznato da mi za kalendar imamo svoju re. Pre stotinu i vie godina pored kalendar ili koledar govorilo se i mjesecoslov ili mesecoslov. Mesecoslovi su bili crkveni kalendari. U njima su crvenim slovima beleeni svi verski praznici, a svaki je dan nosio ime jednoga sveca ili muenika. Bio je tada, i jo se ponegde zadrao, obiaj da se detetu da ime sveca na iji je dan roeno. To je bilo "kalendarsko ime". Takva su imena, recimo, Boica ili Boana (koje dobijaju devojice roene na Boi), ura ili urija (koja se nadevaju onima roenim ili krtenim na urevdan) itd.Pored naeg naziva za kalendar, postojali su, i jo postoje, i domai, slovenski nazivi za mesece. Te nazive upotrebljavaju esi, Poljaci i Ukrajinci, pa i Hrvati. No, to je ve druga pria. O tome drugom prilikom, u drugom delu ove knjige.DATUM

Kad nas upitaju: "Koji je danas datum?" znamo da treba rei koji je tekui dan, mesec i godina (recimo: 6. oktobar 1998).U vremenu koje stalno tee, svakoga dana raa se novi datum. U naoj burnoj istoriji ima mnogo velikih datuma, kao to su 28. juni 1389. godine (Kosovska bitka), 15. februar 1804 (Prvi srpski ustanak), 23. april 1814 (Drugi srpski ustanak), 28. juni 1914 (vidovdanski atentat u Sarajevu, koji je bio povod za poetak Prvog svetskog rata), 9. maj 1945 (Dan pobede protiv faizma) itd.Odakle potie i ta izvorno znai ta re koju tako esto upotrebljavamo?Datum potie iz latinskog jezika. Nastao je od glagola dare - "dati" i znai bukvalno - "dato" ili "dano".U poetku je ta re oznaavala rok, tj. dan, mesec i godinu uplate, odnosno davanja duga (otuda, eto, datum - "dato"). Kasnije je taj izraz prenesen u razne isprave, povelje i sl., koje su na kraju obavezno imale: "Dato u stolnom gradu (tom i tom), ljeta gospodnjeg..." itd.Nai stari inovnici - "mastiljari" umesto datum pisali su dne. To je, u stvari, stari oblik imenice dan, koji u dananjem naem jeziku glasi: dana.Danas se tako vie ne pie. U pismu ili aktu, ili u zaglavlju kolskog pismenog zadatka, ispie se samo dan, mesec i godina - arapskim i rimskim, ili samo arapskim brojkama - a re datum time se podrazumeva, pa je nije potrebno ni pisati.RUBRIKA

Svi uglavnom znamo ta je to rubrika. To je zaglavlje u formularima, ili u novinama, pa onda i prostor pod tim zaglavljem, odnosno sadraj toga prostora, stalni odeljak u nekom listu i sl. Znamo da su kolski dnevnici i prozivnici puni raznih rubrika, u koje se belee podaci o uenicima, nazivi predmeta, ocene itd. Sve to, dakle, znamo. A znamo li kako je nastala sama re rubrika i ta ona, u stvari, izvorno znai?To je ve tee pitanje. Da bismo dobili odgovor, moramo zaviriti u renik stranih rei. Tamo emo onda nai da rubrika potie od latinske rei ruber, to znai - "crven"!Objanjenje je jednostavno. Nekada su pisari i inovnici zaglavlja ipartanih odeljaka za unoenje raznih podataka ispisivali crvenim slovima. Po tome je nastao i sam naziv rubrika.TORBA

Poto smo ve toliko govorili o reima "iz kolske torbe", red je da na kraju kaemo koju i o samoj torbi.S torbom se svakodnevno druimo. Ne samo kad idemo u kolu, nego i inae: kad idemo u grad, u trgovinu, na pijacu, u samoposlugu. Poslovni ljudi u svojim torbama ("tanama") dre razne spise i dokumente. I ene za noenje raznih sitnica (ogledalaca, eljia, karmina i sl.) imaju torbice, koje one otmeno, po nemaki, nazivaju "tanicama". I vojnici nose na leima torbu, koja je obavezni deo njihove opreme. Vojnika torba obino se naziva ranac. Seljaci u torbama nose ito i drugo to im je potrebno za ivot. Ukratko, torba je na nerazdvojni pratilac u ivotu. Stoga se ta re toliko odomaila u naem jeziku da je vie i ne oseamo kao tuu. A torba, barem po poreklu, jeste tua, strana re. Primili smo je od Turaka, a Turci je, opet, batine iz velike starine. Zato je teko rei ta je bilo izvorno znaenje te rei. Ima vie pretpostavki, pa su je neki istraivai dovodili ak i u vezu s reju trbuh!No to nije toliko ni vano. Vano je da je dugom upotrebom torba postala naa re, bez koje ne moemo. Zanimljivo je da u naem narodu ima mnogo razliitih naziva za torbu. Evo samo nekih od njih: torbak, teleak, grudnjaa, obramica, uprta, uprtnjaa, uinara, strunjara, prtenjaa, raarica, ranac, erpelj, tornistar, ruksak itd.O torbi bi se moglo ispriati jo mnogo zanimljivih stvari. Ali ovo nije mesto za takve prie. Moramo uriti, jer treba da krenemo u etnju gradom, gde emo sresti mnogo zanimljivih rei, o kojima valja porazgovarati.ETAJUI GRADOMKUA

Na poetku ove knjige zavirili smo u aku torbu i odgonetali smisao rei olovka, pero, papir, kreda, kola itd. Sad emo krenuti u jezikoslovnu etnju gradom. Izai emo na ulice i prostrane trgove i tragati za izvorima rei kojima se imenuju znani nam predmeti, prostori, pojave i ljudi. No, pre nego to krenemo, zadrimo se jo malo u kui. Zastanimo, zapravo, kod same rei kua. Red je da pre svega razmislimo o toj rei, da saznamo kako je nastala i otkad ivi u naem jeziku. Jer, ne uje se ta re ba svugde, u svim krajevima gde se govori naim jezikom. Umesto: "Idemo kui!", neki govore: "Idemo doma!" Eto novoga pitanja, nove jezike zagonetke: Kako su u nas nastale dve rei za jedno te isto, odakle nam kua i dom!Pa da krenemo redom.ta je to kua? Je li to, moda, kut+ja, kut ili kutak u kome ivimo?Mada su tako mislili i neki ozbiljniji jezikoslovci, kua nije postala od kut. Stara je to re i postoji ve odavno u jezicima Junih Slovena. Njeno izvorno znaenje bilo je -"skrovite", tj. skrovito, zaklonjeno mesto.Danas re kua, s izvesnim razlikama u znaenju imaju, osim nas, jo i Makedonci, Bugari i Ukrajinci. Ostali slovenski narodi (esi, Poljaci, Rusi i dr.), kao i neki nai ljudi, umesto kua, govore samo dom.Dom je jo starija naa re. Njen koren zajedniki je ne samo Slovenima nego ak i Indijcima i mnogim drugim narodima koji su nekad, u dalekoj prolosti, iveli zajedno s naim precima. A u tom korenu (dem ili dam) krije se pradavni smisao rei dom: "ono to je sagraeno" ili, kako bismo mi danas rekli - "graevina", "zgrada", "zdanje".Obe ove rei, iako uglavnom znae isto, potrebne su naem jeziku. Jer, od njih su nastale mnoge druge rei, bez kojih bi nam jezik bio mnogo siromaniji.To su, eto: kua, kuica, kuarak, kuerak, kuarac, kuer, kuerina, kuetina, kuite, pa onda: kuanin, ukuanin, kuanica, pokuarac, kuanik, kuenik, kuevi ili kui, kuenica, kuevlasnik, kuevlasnica, kuepazitelj, kuepaziteljka, kuegazda, kuegospodar, kuedomain, kuedomaica, kuehranitelj, pa kuanstvo, kuevnost, pokustvo, kuarenje, kuarina, kuanski, kuaninki, kuevan, kuevlasniki, kuepaziteljski, ili kuip, skuiti, zakuiti, okuiti, okunica itd., itd. - da vie ne nabrajamo.Isto tako, od dom su nastale mnoge rei kao: domain, domaica, domazet, domazetovi, domazetstvo, domazluk, zatim: domak, domar, domarka, domai, domainstvo, domaiti, odomaiti (se), domainski, domaiki i tako redom.Mnoge od ovih rei, verovatno, ne poznajete, a mnoge ste ovde prvi put sreli. Zato uzmite renik naeg jezika, pa pogledajte. Tamo e vam se sve objasniti.PROZOR

Nije teko nazreti, pa ak ni prozreti i odgonetnuti, zato se u naem jeziku kae prozor. Ali to ipak nije sve. Poreklo te rei mnogo je zanimljivije i vredno je o tome neto vie saznati.Prozor je potomak jednog starog glagola, koji se danas retko gde moe uti. To je glagol zreti, u znaenju: "gledati", "motriti", "posmatrati". Drugo je, opet, zreti - "postajati zreo", "sazrevati". Taj je glagol jo "iv" i esto se upotrebljava.Od zreti ("gledati") ostali su nam samo potomci: nazreti, nazirati ("nejasno neto videti"), prozreti, prozirati ("videti kroz neto", "provideti"), nadzirati ("nadgledati"), zatim: nadzor ili nadziranje ("nadgledanje"), proziran ("providan), prozor ("otvor na kunom zidu kroz koji se prozire, providi"), dalekozor ("sprava za gledanje na daljinu", "dogled") itd.U vreme kad su se gradile male drvene prizemne zgrade, kue su obino imale dva prozora, sa svake strane vrata po jedan. To je ljudima liilo na oi, pa su nai preci umesto prozor govorili i okno. I danas se u nas ponegde tako govori, a tako (a ne prozor) govore i neki drugi slovenski narodi (Slovenci i Rusi, na primer). Ipak, okno je u naem jeziku dobilo i druga znaenja, pa imamo rudarsko okno, prozorsko okno itd.Jasno je, dakle, zato se u naem jeziku kae prozor i okno. Jasno je i ta je to prozorsko okno. A zato se jedan grad u Hercegovini naziva Prozor, to znaju samo oni koji su se, putujui na more, sputali s Makljena prema prekrasnoj dolini reke Rame. Jer, Prozor je zaista prozor - na jug, u lepotu, u svetlost.AVLIJA

U staro, tursko vreme dvorite se zvalo - avlija, otvoren, pust, neograen prostor - jalija, trgovaka etvrt kasabe (varoi) - arija, velika spoljna vrata - kapija, graa - japija, nizak okrugao sto - sinija, a zdela od porcelana - inija.I danas je avlija - avlija. Svako dvorite nije avlija, kao to ni svaka vrata nisu kapija i svaki sto - sinija.Kako izgleda prava avlija?Prava avlija ograena je, opasana visokim zidom ili tarabom (ogradom od dasaka ili letava). Obino je kaldrmisana, poploana kamenim oblucima. Na avliji su velika vrata - kapija i mala, sporedna - kapidik.Sve je manje i manje takvih avlija. Sada se grade soliteri, a ispred njih je dvorite ili parking, a ne avlija. Sada se kupuju stolovi i fotelje, a ne sinija. Ali, ostali su jalijai i jalija. A ostala je jo u gradu i arija.Ko su jalijai i ta je danas jalija? ta znai kad neko kae da o tome pria "sva arija"?Jalija je i danas ostala - jalija: pust, neograen, nenastanjen prostor. A oni koji svoje kue nemaju, kojima je kua jalija, to su jalijai: skitnice, lutalice, probisveti, vucibatine, besposliari, dangube, lopovi, kradljivci, propalice.Opasni su jalijai, a opasna je nou i jalija. Ali najopasnija je ipak u gradu arija. A ta arija - to je svet koji pria i lae, vara i druge ogovara. Koga se dohvati arija, teko se moe spasti. Jer la iz arije provaljuje u sva dvorita i sve avlije. Od njih se ovek ne moe sakriti ak ni iza trostruke kapije od najtvre, demirli (gvozdene) japije.ULICA

Svi znamo kako danas izgleda ulica; recimo, glavna ulica u nekom veem gradu: Beogradu, Podgorici, Novom Sadu, Niu ili Banjaluci.Izmeu dva duga niza visokih zgrada to se obino jedna na drugu naslanjaju vrvi kao u konici. irokim asfaltiranim kolovozom jure automobili, motocikli, autobusi, trolejbusi ili tramvaji. Po plonicima (trotoarima) s obe strane tiska se mnotvo peaka: neki ure da na vreme stignu na posao, drugi se kreu polako zagledajui u izloge, neki opet stoje ekajui da se na semaforu pojavi zeleno svetlo, pa da krenu dalje za svojim poslom.Nekada, meutim, u davna vremena i na nekim dalekim prostranstvima, nije bilo tako. Tada nije bilo ni asfalta, ni velikih zgrada naslonjenih jednih na druge, ni automobila, ni tramvaja i trolejbusa, ni elektrinih stubova sa icama, ni crveno-uto-zelenih semafora. Ljudi su gradili kue ("skrovita") pokraj kakvog prirodnog kamenitog udubljenja da bi njime mogli lake hoditi i jedni druge u dobru ili u nevolji pohoditi. To su obino bila korita presahlih potoka ili manje kamenite vododerine. Tako je nastala i sama re ulica (od ula, to je znailo "put", a pre toga "udubljenje" ili "korito potoka").Zanimljivo je da je u Vukovo vreme, pre nekih dvesta godina, ulica uglavnom znaila: "dvorite", "prostor pred dvorom". Tako je on u svome Srpskom rjeniku zapisao. Otuda i narodna poslovica: "Teko punici u zetovoj ulici" (tj. u zetovom "stoboru", "avliji"). Tek na drugom mestu Vuk je zapisao da se ulicom u Dubrovniku naziva "or", "sokak". U tome lepom gradu, koji je nekad bio posebna drava (republika), ulica se u dananjem smislu upotrebljavala jo u 14. stoleu.KALDRMA

Danas su sve ulice u naim gradovima prekrivene asfaltom. Ranije, meutim, u staro, tursko vreme, asfalta nije bilo, pa su se ulice (sokaci) pokrivale kamenom. Nizovi oblutaka i ne ba tako ravnog lomljenog ili tesanog kamena, ugraivani su u podlogu tako da po sokacima nije bilo blata. Po kaldrmi se, naravno, tee hodalo nego po dananjem ravnom i mekom asfaltu. Pa ipak, za ono vreme bio je to dobar put. O tome svedoi i sama re kaldrma. Ona izvorna znai upravo to:" lep, dobar put" (od grkog kalos - "lep" i dromos - "put").Danas to vie nije ni tako lep, ni dobar put, ve prosto: "put ili ulica poploani kamenom, plonik od kamena".Eto kako se vremena menjaju i kako se zajedno s vremenima menjaju rei, uvajui svoja stara znaenja samo za sebe i za radoznale istraivae - jezikoslovce.TRG

U svakom gradu ima bar jedan ili vie trgova. Neki od njih su uveni, kao Crveni trg u Moskvi, Tjen An Men u Pekingu, Omonija u Atini, ili Terazije i Slavija u Beogradu. Za neke, opet, znaju samo stanovnici mesta u kojima se nalaze.Trgovi su danas obino iroki prostori preko kojih se ukrtaju okolne ulice. Nalazei se u sredini grada ili gradske etvrti, oni su mesta okupljanja mnotva prolaznika i vorite ivog gradskog saobraaja. U staro vreme, meutim, nije bilo tako. U srednjem veku u naim krajevima trgovi se nisu nalazili u gradu, nego pored grada ili ispod njega. Tada ni sam grad nije bio ono to je danas. Srednjovekovni gradovi bili su, u stvari, utvrde, u kojima su iveli gospodari zemlje, feudalci, sa svojom vojskom i poslugom. Ispod grada, tvrave,bio je odreen prostor, na kome se razmenjivala roba. Tu su ljudi donosili razne proizvode: so, brano, ribu, meso, krzna, koe, pa i ivu stoku da je zamene, trampe, za neto to je njima bilo potrebno, ili da je prodaju. Roba za razmenu ili prodaju zvala se tada trg. Kasnije je i mesto gde se donosio "trg" i gde se trgovalo, nazvano - trg.Oko trga, a ispod grada (tvrave, zamka), poeli su se naseljavati ljudi koji su se bavili trgovinom i raznim drugim zanatima: kovai, krojai, obuari, kazandije, noari itd. To je ve bio zaetak dananjih gradova, koji su se tada nazivali varo. Varoi su se s vremenom irile, pa su tako nastali manji i vei gradovi, sa trgom u svome sreditu.Da su se dananji gradovi razvili oko nekadanjih trgova, tj. mesta gde se trgovalo, svedoe i neka imena, kao to su Tri (ili kod Slovenaca: Tri), zatim Trgovite, pa Stari Trg, dananji Vuitrn (to je, opet, postalo od Vuitrg), pa Novi Pazar (turski pazar znai: "trg", "trgovina") itd. Smatra se da je i ime poznatog talijanskog grada i luke na Jadranu, Trst, postalo od nae rei trg, trite. Starije ime toga grada, naime, glasilo je Tergeste, to je vrlo slino slovenskom trite. Sva ta imena, dakle, kao i sama re trg, svedoe jasno o svom postanku. Vremena su se promenila, ali je re trg ipak ostala trg, iako mu trgovina i trgovanje odavno ve nije osnovna svrha.PIJACA

Ono to je u nekadanjim varoima bio trg ("mesto za trgovanje"), danas se u nas zove pijaca ili, ree, plac. I ta je re u vezi nastankom trga, ali je mnogo starija i dolazi nam iz tuine. Primili smo je od Talijana (pijaca) i Nemaca (plac).Ipak, njeno poreklo nije ni talijansko ni nemako, nego grko. U staroj Grkoj re plateja, od koje su kasnije nastali i pijaca i plac, znaila je - "irok put". A evo i zato.Du velikih puteva na Atici, Peloponezu i drugim krajevima stare Helade postojala su na odreenim mestima proirenja, koja su u poetku sluila kao odmorita za umorne putnike. Kasnije to postaju mesta za susrete i trgovanje, pa se oko njih podiu tremovi, skladita, kue i hramovi. Tako su se na tim mestima razvili prvo manji, pa onda i vei gradovi (polisi).Nekadanja plateja (" iroki put") postala je sad mesto gde se nije obavljala samo trgovina, nego su se odravali i razni skupovi, narodne skuptine, priredbe i sl. To je, dakle, bio ve pravi trg, kakvi i danas postoje u mnogim gradovima u svetu, samo bez automobila, autobusa, tramvaja, trolejbusa, semafora i drugih uda savremene tehnike.Re plateja preuzeli su od Grka drugi narodi, menjajui joj oblik prema svojim jezikim zakonima. Tako je u talijanskom nastala re pjaca (piazza), a u nemakom plac (Platz), to i kod jednih i kod drugih znai, zapravo - "trg". Poznata je u Rimu, na primer, Piazza Navona (Trg Navona) ili Piazza di Trevi (Trg di Trevi) sa prekrasnom fontanom.Primajui talijansku i nemaku re, mi smo obogatili svoj jezik, pa se tako kod nas zna ta je trg ("prostor u gradu", "gradsko sredite"), a ta pijaca ili plac ("mesto gde se trguje"). Uz to je stvorena i re trnica, koja ipak znai neto drugo. To je obino zgrada, a pijaca je otvoren prostor na kome se trguje. Zato se ne moe rei zelena trnica ili stona trnica, nego samo zelena pijaca, stona pijaca i sl.AUTOBUS

Autobus je re koja po svome poreklu ne znai, u stvari, nita. Prvi joj je deo, dodue, slian rei automobil (autobus - automobil), ali to jo nije dovoljno da bi joj se odgonetnuo smisao. Jer, automobil je lako objasniti. Ta re doslovno znai - "samopokretan", "koji se sam kree" (od grkog autos -"sam" i latinskog mobilis - "pokretan"). Ako uzmemo da i u rei autobus prvi deo znai "samo", to nam ipak nee pomoi, jer onaj drugi deo: bus, sam za sebe, stvarno ne znai nita.Takva re (bus) nije postojala ni u jednom jeziku iz koga bismo je mogli preuzeti. Pa kako je, onda, re autobus u opte nastala, kako je ula u na jezik?U vreme dok jo nisu postojali autobusi (a to nije bilo tako davno, tek pre nekih stotinu i neto vie godina), ljudi, pa i stvari, prevozili su se velikim zaprenim vozilima koja su se nazivala omnibus. Omnibus bukvalno znai - "svemu" ili "za sve" (od latinskog omnis - "sve" dativ je omnibus - "svemu"). To je, dakle, bilo vozilo "za sve", sluilo je "za optu upotrebu", jednom reju svemu (i ljudima i stvarima).Kad su se pojavili automobilski motori (prvo na parni, pa onda na benzinski pogon), inenjeri su te motore poeli ugraivati i u omnibuse. Tako je stvoreno vozilo koje mi danas nazivamo autobus. Ali sam taj naziv (autobus) nastao je na udan nain. Spojena je re auto (to znai: "samo" ili, skraeno, "automobil") i latinski nastavak za dativ - bus, koji sam za sebe ne znai nita (kao, recimo, nae -emu u obliku svemu). Tako smo dobili auto+bus - autobus, to bi trebalo da znai: "omnibus na vlastiti pogon". Englezi su otili jo i dalje, pa umesto autobus piu samo bus, a izgovaraju - bas. Tako je u engleskom jeziku jedan stari latinski padeni nastavak postao "puna", samostalna re.Re autobus, takva kakva jeste, ustalila se u naem jeziku, a pre toga i u mnogim drugim jezicima, naroito u francuskom, nemakom, ruskom i engleskom (u ovom poslednjem kao bus). A kad se neka re ustali, tako i ostaje, bez obzira na "besmislenost" i na "zdrav razum", koji se toj besmislenosti opire. Niko vie ne bi mogao naterati ljude da govore, recimo, autoomnibus samo zato to takav izraz ima smisla. To bi otprilike znailo: "omnibus koji se sam kree", "automobilomnibus", "auto za sve" i sl. Osim toga, prema rei autobus nainjene su mnoge druge "besmislene" rei: trolejbus ("autobus sa trolom ili trolejem - "kontaktnom drkom", tj. "autobus na elektrini pogon", slian tramvaju, samo bez tranica), zatim: inobus ("insko, elezniko motorno vozilo" ili "autobus koji se kree po inama"), hidrobus ("plovno vozilo, koje slui kao i autobus za prevoz putnika"), kombibus ("kombi za prevoz putnika") itd. Postoji ak i bibliobus ili knjigobus ("pokretna biblioteka", "biblioteka u autobusu"). Ono to sve te rei spaja, to ih ini srodnim, to je upravo onaj "besmisleni" bus. U jeziku, dakle, i ono to je inae besmisleno, moe dobiti svoj smisao, moe neto da znai.SEMAFOR

U gradu, na raskru ulica i izlaznih puteva, stoje - semafori.Dajui svetlosne signale (znakove), danju i nou: zeleno, uto, crveno; zeleno, uto, crveno..., oni govore svojim posebnim jezikom, koji ima samo tri rei: Idi! Pazi! Stoj!Taj jezik semafora svi znamo i njegova nareenja sluamo bez pogovora, Sluaju ga i peaci i vozai, i deca i starci. Jer, od te tri rei, od te tri boje na semaforu, zavisi naa sigurnost, zavise i sami nai ivoti. Pa kad je ve tako, red je da saznamo ta znai jo jedna re, re - semafor.Kao i mnoge druge tehnike naprave (telefon, telegraf, gramofon, magnetofon itd.), i semafor ima grko ime. To ime sastoji se od dve rei: sema - "znak" i foreus - "nosa".Semafor je, dakle: "nosa znaka". I to veoma vanog znaka: Idi!, Pazi! i Stoj!OFER

ofer je strana, francuska re. S pojavom automobila proirila se ta re gotovo po celom svetu i ula ak i u velike svetske jezike - engleski, ruski i nemaki. U nas se, meutim, u novije vreme umesto ofer sve ee upotrebljava re voza. Kae se: "dobar (ili lo) voza", a ne "ofer", "voziti automobil" ili "upravljati automobilom", a ne "ofirati", zatim "vozaki ispit", "vozaka dozvola" itd.Zanimljivo je da na francuskom ofer, dok jo nije bilo automobila, nije znailo "voza", nego - "loa". Kako to? Zato su Francuzi oveka koji upravlja automobilom nazvali "loa", a ne "voza automobila" ili sl. I zato smo mi to njihovo "loa" (ofer) prihvatili kao "voza"?Evo zato.U vreme kad je nastala re ofer, automobili nisu izgledali ovako kao to u dananje vreme izgledaju. Mi danas poznajemo razne tipove automobila i znamo da im je svima pogonsko gorivo benzin, nafta ili gas. Prvi automobili, meutim, kretali su se pomou vodene pare. Imali su prave parne maine, koje su se morale loiti. Vozai automobila u to vreme bili su stvarno loai. Otuda, onda, i naziv ofer ("loa").Danas ofer nije vie loa, nego samo voza. Zato ga mi tako i nazivamo, zato govorimo "vozaki ispit", "vozaka dozvola", "voziti automobil" ili "upravljati automobilom".Zanimljivo je jo i to da je re voza, kojom smo zamenili stranu re ofer, pre pojave automobila imala u naem jeziku neto drukije znaenje. Tada su se ljudi vozili samo zaprenim kolima (po kopnu) i amcima ili laama (po vodi). Voza, vozar ili vozac bio je tada ovek koji upravlja zapregom, dakle: koija, ili amcem, odnosno laom, znai: vesla ili kormilar. Danas je voza uglavnom onaj koji upravlja motornim vozilom. Vozar i vozac ostali su nazivi za "koijae", tj. za one koji upravljaju zaprenim kolima, a vozar uz to i za uenike koji "vozare", tj. koji do kole putuju vozom ili autobusom.Tako smo, eto, gonei stranu re ofer, isterali razliku izmeu naih rei voza i vozar.TRAMVAJ

Za prevoz putnika u veini veih gradova slui, pored ostalog, i tramvaj. To vozilo, kao to znamo, moe da se kree samo po tranicama i ustaljenim pravcem. O tome najbolje govori i sam njegov naziv - tramvaj. Ta re potie iz engleskog jezika, to nije nikako sluajno, jer su se prvi tramvaji pojavili u Engleskoj i Americi.U slobodnom prevodu na na jezik, englesko tramway znai: "put na tramovima", tj. "put na drvenim tranicama". Zato ba na drvenim tranicama, kad znamo da se tramvaj kree po eleznim inama?Odgovor na to pitanje moe se nai u istoriji tramvajskog saobraaja.Kad su se pojavila prva vozila te vrste, negde u prvoj polovini 19. stolea, ona nisu izgledala kao danas. Kretala su se odista po drvenim tranicama, i to pomou konjske zaprege. Kasnije su se kao pogonsko sredstvo poela upotrebljavati elina uad, a zatim i elektrina struja, bez koje se danas tramvaji ne mogu ni zamisliti.Ostalo je zapisano da se prvi tramvaj sa konjskom vuom pojavio u Engleskoj 1820. godine. To vozilo uvedeno je u javni saobraaj u Njujorku 1850, a ve 1879. godine, na jednoj izlobi tehnikih dostignua u Berlinu prikazan je tramvaj na elektrini pogon. On je poeo da saobraa dve godine kasnije, 1881. u Lihternfeldu, u blizini Berlina.I u naim krajevima tramvaj se javlja veoma rano tako da u tom pogledu ne zaostajemo mnogo za svetom. U Beogradu je 14. oktobra 1892. godine proradio tramvaj s konjskom vuom na relaciji Kalemegdan-Slavija. Dvanaest godina kasnije, 1904, izbaena je konjska vua i uveden elektrini tramvaj.To je, ukratko, istorijat tramvaja i tramvajskog saobraaja. Uz ono to smo saznali o nazivu toga popularnog vozila, dobro je, eto, znati neto i o njegovom nastanku i razvoju.METRO

Samo u najveim gradovima na svetu, kao to su Moskva, Njujork, London, Pariz, Be ili Peta, postoji metro. To je podzemna eleznica, koja u jednom danu moe da preveze vie putnika nego svi tramvaji, autobusi i trolejbusi to se kreu zakrenim gradskim ulicama.O razvoju podzemnog saobraaja moglo bi se pisati nadugo i nairoko. Ali nas to ovde ne zanima. Zanima nas samo kada je i zato podzemna eleznica nazvana upravo tako - metro.Pa, evo kako je to bilo.Kad su francuski inenjeri gradili podzemnu eleznicu u Parizu, nazvali su je metropoliten, to u prevodu znai - "prestonika". To je zaista i bila prestonika eleznica, jer je Pariz, kao to je poznato, prestonica ili glavni grad Francuske. Graani Pariza odmah su taj dugi naziv skratili u metro, pa je ta re postala sasvim obina, obinija nego prvobitni naziv metropoliten, koji se jo zadrao u ruskom jeziku.Kad ve govorimo o metrou i metronolitenu, red je da objasnimo i kako je nastala re metropola, koja znai: "glavni grad", "prestonica".Ta je re veoma stara i potie iz grkog jezika. Metropolis je u grkom bio naziv za glavni polis, tj. grad dravu, za razliku od ostalih naseobina koje je on osnivao. Otuda i izraz metropolis, doslovno - "majka grad" (od grkog meter, metros - "majka" i polis - "grad").Mnogo vekova kasnije,, kako smo videli, nastala je "metropolska eleznica" - metropoliten ili metro. Danas metroi postoje i u gradovima koji nisu metropole, kao to su npr. Njujork ili ikago. Tako je metro postao naziv za podzemnu eleznicu uopte. Izgradnjom metroa u naem glavnom gradu, Beogradu, ta se re vraa svome iskonskom znaenju. Opet je, eto, posle toliko vremena - "prestonika".FIJAKER

Ono to je danas u gradskom saobraaju taksi, nekada, u ranija vremena, bio je - fijaker. To staro zapreno vozilo "na konjski pogon" moe se u nas videti jo samo ponegde, uglavnom kao turistika atrakcija. Fijakeri su se jo zadrali po nekim naim vojvoanskim gradovima, meu kojima je Sombor najuveniji. Taj grad, zajedno sa svojim fijakerima, uao je i u pesmu.Domovina fijakera je Francuska, a rodno mesto mu je - ako se tako moe rei - "grad svetlosti", Pariz. Tu je fijaker stekao i ime i glas, koji se brzo proirio po celoj Evropi.Zvui udno, ali je istinito, da je to zapreno vozilo nazvano tako po imenu jednoga sveca - svetog Fijakera.Desilo se to ovako:U Parizu, u 17. stoleu, bio je jedan hotel pod imenom "Sen Fijakr" (fr. Saint Fiacre). U blizini toga hotela, u Ulici Sen Marten, osnovana je (1640. ili, po nekima, 1650) prva stanica koija za iznajmljivanje (neka vrsta taksi-slube). U samom hotelu ureene su slubene prostorije njihovog vlasnika, izvesnog gospodina M. Sovaa. Sovaove usluge Pariani su prihvatili sa zadovoljstvom, a koije koje je iznajmljivao poeli su, po imenu hotela "Sen Fijakr", zvati - fijakerima.O samom svetom Fijakeru (ili Fijakeriju) zna se toliko da je bio pustinjak i isposnik iz 7. stolea nae ere. Poreklom Irac, u Francuskoj je izgradio jedan manastir i slovio kao zatitnik batovana. Sticaj okolnosti je hteo da svoje ime podari jednom hotelu, a zatim i jednom zaprenom vozilu, koje polako izumire, i verovatno e uskoro sasvim nestati. Iza njega e ostati samo ova pria i setna pesma:"Fijaker stari ulicama krui i sobom nosi zaljubljeni par..."KOIJA

Za razliku od fijakera, koji u sebi, kako smo videli, nosi ime jednoga sveca (Sen Fijakra), naziv koija nastao je, pune dve stotine godina ranije, po imenu jednoga naseljenog mesta.U XV stoleu, u maarskom gradu Ko (ma. Kocz) poela su se izraivati posebna kola za prevoz ljudi. Pokrivena i zatvorena sa strane, titila su od kie i vetra, a tokovi na gipkim osovinama omoguavali su "meku" i udobniju vonju. Ta kola, koja su u to davno vreme izraivali vredni majstori iz Koa, prozvana su po mestu izrade koija (ili, u obliku mnoine - koije).Samo se po sebi razume da su se luksuznim koijama mogli voziti samo oni imuniji - plemii i bogati trgovci. Posebno su bile ukraene i sveane kraljevske ili carske koije, u kojima su se vozili vladari. I danas se britanski kraljevi (trenutno je na prestolju kraljica Elizabeta) voze u sveanim povorkama kroz London u koijama koje vuku dva ili tri para rasnih konja.Siromanima je uvek ostajalo, ako ih i to zapadne, da se voze u taljigama - kolima grube izrade, koja obino vue samo jedan konj, pa se zbog toga veoma sporo kreu. Otuda i izraz taljigati, koji pored osnovnog znaenja: "voziti taljige, prevoziti teret na taljigama", znai i - "vui se", "ii sporo i s naporom", pa i "mukotrpno raditi", "tegliti".Za razliku od taljiga, koje podseaju na siromatvo, brza i udobna koija ostala je pojam raskoi i bogatstva. Ipak, ona nije sluila samo bogataima kao njihovo lino vozilo (slino dananjem luksuznom automobilu). Njome je prenoena i pota izmeu udaljenijih gradova, posebno na Divljem zapadu, u Americi. O tome je snimljen i jedan veoma poznat film pod naslovom "Potanska koija".Koijom ili koijama upravljali su koijai. Zanimljivo je da ta re danas ne oznaava samo onoga koji upravlja koijom nego uopte zaprenim vozilom.Na kraju ove prie trebalo bi rei i u emu je razlika izmeu koije i fijakera.Odgovor je jednostavan. Razlika je ista kao izmeu automobila i taksija. Taksi je automobil za prevoz putnika u javnom saobraaju, a fijaker je koija koja je nekad sluila u iste svrhe.DIP

Vozilo koje svi danas nazivamo dip nastalo je pre ezdesetak godina u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Zanimljiva istorija njegovog nastanka - ili, tanije, nastanka same rei dip - isprepletena je ak i sa stripovima o mornaru Popaju!? Kako je to bilo, saznaete iz ove prie.Godine 1940. Generaltab amerike vojske raspisao je konkurs za izradu specijalnog vojnog vozila koje bi se moglo kretati po besputnim i teko pristupanim terenima. Javili su se mnogi proizvoai sa svojim modelima. Izabran je model firme "Vilis", jer je ocenjeno da je on najpogodniji za vojne potrebe. Bio je malen, lagan i lako pokretan, a, osim toga, i potpuno otvoren odozgo i sa strane tako da se iz njega u svakom trenutku, po potrebi, mogla otvarati paljba na neprijatelja. S takvim osobinama posebno je bio pogodan za vojna izvianja.Odmah se pristupilo proizvodnji, pa su u toku Drugog svetskog rata Armiji SAD isporuene hiljade takvih vozila. Na svakom od njih stajala je oznaka GP, skraenica od engleskog Genera1 Purpose, to u prevodu znai: (za) optu svrhu. Ta skraenica se inae na engleskom ita "di-pi", pa je to ubrzo povezano s nadimkom jednog junaka iz stripova o Popaju - Judina Dipa (izvorno Eugene the Jeep). Zato su vojnici na svojim vozilima poeli crtati lik tog popularnog junaka crtia, prozvavi po njemu ujedno i samo vozilo Jeep (dip), kako se ono i danas naziva u engleskom i drugim jezicima. Tako je, eto, nastala re dip (engl. jeep).Najslavniji dip u istoriji bio je onaj u kome su se vozili predstavnici pobednikih sila (SSSR, SAD, Velika Britanija i Francuska) u poraenoj Nemakoj nakon Drugog svetskog rata. Oni su zajedniki vrili nadzor u veim gradovima, posebno u Berlinu. Tako je nastao izraz "etvorica u dipu", kako glasi i naziv jednog poznatog filma.Kasnije, posle rata, dip se poeo upotrebljavati i u druge svrhe: u poljoprivredi, umarstvu i drugde gde treba savladati teko pristupane terene. Time je to popularno vozilo na neki nain opravdalo svoju prvobitnu oznaku GP (General Purpose) - "(za) optu upotrebu".TENK

Tenk, to opako i opasno vozilo, koje su ljudi izmislili da bi se meusobno unitavali, nastalo je, kako mu i prilii, za vreme jednog velikog rata.Bilo je to u drugoj deceniji dvadesetog veka, pre nekih osamdeset godina (1914-1918), kada je svet prvi put bio uvuen u sveopti sukob. Tada je za potrebe engleske vojske naruena izrada borbenog vozila posebnog izgleda i namene. Trebalo je da bude zatieno elinim oklopom od neprijateljskih metaka, a samo naoruano tekim mitraljezima i topovima. Uz to, moralo je biti osposobljeno za kretanje po neravnom terenu i savladavanje raznih prepreka. Zato su mu tokovi bili na pokretnoj elinoj traci (tzv. "gusenicama"). Tako se rodio tenk, iji dananji izgled i ratnu namenu svi dobro znamo. Zajedno s njim nastao je i njegov naziv. Evo kako.Kad je poela izgradnja prvih vozila te vrste, bila je to velika vojna tajna, koja se morala strogo uvati. Da neprijatelj britanske vojske ne bi za to saznao i sam poeo proizvoditi neto slino, novo ratno orue obeleeno je tajnom ifrom "tank". To se pokazalo kao odlina ideja. Jer, ko bi se dosetio da se iza te obine rei, koja inae znai: "veliki rezervoar za vodu" ili "cisterna", i to na indijskom, krije jedan veoma vaan proizvod ratne tehnike?!Kasnije, kada je novo orue prestalo biti tajna, naziv tank je ostao, pa se ustalio u engleskom i mnogim drugim jezicima.Poto Englezi tank izgovaraju na poseban nain (sa a koje zvui i kao e), tank je u na jezik preuzet u obliku tenk, mada se nekad govorilo i tank, prema engleskom nainu pisanja, a ne izgovoru.Jo jedan razlog je uticao da se uvrsti oblik tenk. Tank danas u nas znai "rezervoar", "cisterna" i sl., to je i bilo prvobitno znaenje te rei. Kae se, na primer, tankirati (automobil) - "napuniti rezervoar gorivom". Otuda i re tanker - "brod ili vagon za prevoz tenosti". Tako su od jedne strane rei nainjene dve nae: tank i tenk.Kamo sree da imamo manje tenkova, a vie tankova i tankera. Bilo bi nam svima bolje.AVION

Svojim izgledom, naroito kad je u letu, avion neodoljivo podsea na pticu: ima krila, rep, pa ak i "kljun" - u kome sede piloti. Na pticu ponajvie lii francuski nadzvuni avion "Konkord". Njegov prednji deo izgleda ba kao ptija glava sa oborenim kljunom. I prvi ljudi koji su se odvojili od zemlje i vinuli u beskrajna nebeska prostranstva poleteli su kao ptice. Bili su to legendarni Dedal i Ikar, otac i sin, koji su se na taj nain spasli zatoenitva u zloglasnom Lavirintu kralja Minoja na Kritu.Dedal je bio vet vajar i graditelj (izgradio je, pored ostalog, i sam Lavirint, u koji je bio zatoen). Stoga mu nije bilo teko da za sebe i Ikara od ptiijeg perja i voska napravi velika krila, pomou kojih su poleteli. Njihov let, meutim, zavrio se tragino. Legenda kae da Ikar nije posluao oev savet, podigao se visoko prema suncu, ije su jarke zrake otopile vosak, pa se nesretni mladi sruio u more i utopio. Bila je to, ako se tako moe rei, prva rtva avijacije. Naravno, samo u prii, u legendi.I u stvarnosti ljudi su odvajkada matali kako da se vinu u nebo. Jedan od njih bio je i glasoviti Leonardo da Vini (u XV stoleu). On je ovekov let planirao takoe pomou krila. I svim drugim istraivaima koji su razmiljali o izradi sprave pomou koje bi se ovek podigao uvis i poleteo, uzor je bila - ptica. Nije, onda, udno to i u osnovi samog naziva avion stoji upravo - ptica. Na latinskom jeziku, naime, ptica se kae avis. Od toga je kasnije u francuskome izvedena re avion, koja je preuzeta u mnoge jezike na svetu, a meu njima i u srpski.Iako su ljudi vekovima matali o letenju, prva letelica tea od vazduha odvojila se od zemlje tek pre nekih devedesetak godina. Taj podvig izveli su Amerikanci - braa Rajt, Vilbur i Orvil, 17. decembra 1903. godine. Njihov avion, sa benzinskim motorom od 12 konjskih snaga, leteo je "dugih" 59 sekundi i za to vreme preleteo rastojanje od 30 metara na visini od oko 3 metra!Posle toga avijacija se brzo i snano razvija tako da danas ima mnogo tipova aviona koji lete bre od zvuka, prevaljujui hiljade i hiljade kilometara za samo nekoliko sati.Ljudi se rado voze avionima i esto ih nazivaju "elinim pticama". Ne samo zbog njihovog izgleda nego i naziva, u ijoj je osnovi, kako smo videli, latinska re avis - "ptica".BANKA

U svakom gradu postoji ustanova koja se naziva banka. U veim gradovima ima i vie takvih ustanova (banaka), a nazivaju se: Narodna banka, Komunalna banka, Poljoprivredna banka i sl. U bankama dre svoj novac preduzea, ustanove, pa i graani - tedie. Dobar tedia, na primer, im zaradi ili dobije koji dinar ili banku (deseticu, desetodinarku), odmah je nosi u banku i ulae na tednju. Zato u bankama ima mnogo novaca, pa su bankovne zgrade i njihovi trezori (prostorije u kojima se uva novac i ostale vrednosti) posebno zatieni i osigurani.Banka je, dakle, veoma vana ustanova. Ali sam naziv te ustanove, banka, nikako ne odgovara njenom dananjem ugledu i znaaju. Jer, banka, kad se prevede s talijanskog jezika, odakle nam je ta re prispela, znai doslovno - "klupa".Kako je banka, da ne kaem "klupa", dobila tako udno ime?U srednjem veku, pa i ranije - u staroj Grkoj i Rimu - nisu postojale banke kakve mi danas imamo. Ali i u ono je vreme postojala potreba da se gotov novac poveri nekome na uvanje. Jer, trgovci (koji su imali najvie novca) bili su esto izloeni napadima gusara (na moru) i drumskih razbojnika (na kopnu), pa su nerado uza se nosili novac (zlatnike i srebrenjake). Zato su se u veim trgovakim centrima - recimo, u bogatoj Lombardiji, u severnoj Italiji - pojavili ljudi koji su od trgovaca primali novac na uvanje, a zauzvrat izdavali posebne priznanice. Te su se priznanice mogle unoviti, tj. zameniti za novac, u drugim gradovima, kod njihovih poslovnih prijatelja. Zamenjivai novca obavljali su svoj posao pod otvorenim nebom, na gradskom trgu. Imali su samo jednu klupu (talijanski: banka, ili, po njihovom nainu pisanja, banca - "klupa"), na kojoj su stajale posudice s razliitim novanicama. Po tome to im je radno mesto bilo banka ("klupa"), zvali su se bankijeri, ili, po naem - bankari.Bankari su postojali i u staroj Grkoj - jo u 7. stoleu pre nae ere. Nazivali su se trapezisti (prema grkom trapeza, to opet znai - "sto"). Zanimljivo je da se re trpeza (od grkog trapeza), kao i trpezarija ("prostorija u kojoj se jede"), zadrala u naem jeziku i upotrebljava se kao da je naa.S razvojem trgovine i industrije, a posebno posle otkria novih svetova, razvilo se i bankarstvo. Bankari i bankovni slubenici ne sede vie za klupama ili stolovima na gradskom trgu, nego u velikim i dobro osiguranim zgradama. Pa ipak, naziv banka ("klupa") ostao je do danas, i pored pokuaja da se zameni naom rei "novara". Neki pisci u prolosti pokuavali su da i stranu re bankar zamene naim "novar", "menovik", "menjalac", "menja" i sl. Nijedan od tih pokuaja nije uspeo, pa su tako u naem jeziku ostale rei banka i bankar.DINAR

U nas gotovo da nema oveka koji bar jednom dnevno ne izgovori re dinar. Nije to ni udno, jer bez dinara se teko moe iveti. Bez dinara se ne moe otii u bioskop, u pozorite ili u cirkus, ne moe se ui u tramvaj, trolejbus, autobus ili avion. O kupovini na pijaci ili u trgovini da i ne govorimo! ta je, onda, taj toliko cenjeni dinar, ta znai ta naa tako esto izgovarana re?Rekoh, eto, "naa re", mislei na dinar, a dinar po poreklu nije uopte naa re. Naa je samo po tome to se njome sluimo, to je upotrebljavamo ka