Milan Stanojković

DUBOKO IZ MENE

Beograd, 2011.

5

JA, SAM SA SOBOM I S TOBOM

Došla je noć,sve je zamuklo,svetla su se ugasila.Ostajem sam sa tobom u mislimai beskrajno dugim satima.Duga je noć,umor je na očima,san nije na vidiku.Ispred mene su samouspomene i pitanja,odgovora nema,u srcu koje je promenilo način rada samo zbog tebe,samo si ti.Mene nema,ležim na krevetu i čekamda se nešto desi,ne znam šta.Mene čekaju tvoja leđai još jedan dan ništavila.

6

ŽURKA

Bili smo nas trojei još neko dvojei neko četvoro i sve tako.I kao bilo nas je puno,i kao bilo nam je lepo,popili smo malo da se lakše slažemo,da razbijemo zid koji je bio između nas,to jest između nas troje,ono dvoje, ono četvoro i sve tako.I kao više nismo bili nas trojei neko dvoje i neko četvoro,sad smo bili kao, kao jedno.Kao bilo je to lepo veče.Ujutru, kad sam se probudio bio sam sam.

7

NELA

Kad imam tvoju ljubav,imam i prolećna jutra,bistar pogled,lake korake,kratke noćii sne u boji.

Ti svemu daješnovu boju i dimenziju,lepe stvari činis lepšim,a probleme oblačišu pesimizami teraš od mene.

Tvoja ljubavtera svaki strah od mene,kad imam tebesmem se svemu suprotstaviti,ne plašim se ničega,to jest, imam samo jedan strah,a to je da ne izgubim tvoju ljubav.

lll KAD IMAM TVOJU LJUBAV

8

U MAGLI

Ti si nežna,tvoja duša je bistra reka,tebi treba ljubav.

Tvoja želja je jaka,tvoje misli su slabe,razum je pomračen.

Ti se lomiš i padaš,puziš u magli i tražiš sreću,pa staneš i pitaš šta je to?

Da li je to ono što ti želišili ono što ti je zaista potrebno?Pitaš se zašto želiš to što želiša ne ono što ti je zaista potrebno?

Ali požuda je jaka,šalje oblake nad tvojim mislima,i vatru u tvom telu.

Odgovor se topi u vatri požude,tvoj razum ostaje pomračen,ali ne i srce,ono je vedro nebo tužnog pogleda,istina se krije u njemu.Poseti ga i saznaj ono što već znaš.

9

NAŠA VATRA JEDVA GORI

Spavam, i ne želim da se budim,jer znam šta me čeka: njen olovni osmeh,i lepe reči, radi reda kazane.

Zatim ja čupam iz srca najlepše reči,pune ljubavi i nade, dajem joj ih,ona ih pretvara u vic,od koga mi se plače.

Znam, naša vatra jedva gori,ti nemaš sa mnom gde da se ugreješ,i zato se hladiš i postaješ daleka.Znam kraj.

Osećam se poput osuđenika,koji čeka izvršenje egzekucije,i ne može ništa da promeni,spori su to sati,ipak ne želim da sat ubrza,želim da što duže lažem sebe,da se to možda i neće desiti.Ja drugačije ne mogu, pa šta bude.

10

JA ZNAM ŠTA MI TREBA

Ja znam šta mi treba,ali ne znam kako do toga.Pitam se da li sam dao sve od sebe,ili se ne vredi davati.

Možda ja nisam sunce,koje može otopiti led sa tvog srca,iako ti prijaju moji zraci,to nije dovoljno.

Ja znam da tvoje srce može postati toplo more,ali je za mene ledeni okean ili mrtvo more.Ja sam zarobljen u njemu, ne znam kako sam ušao,al znam: davim se.Pokušavam ali ne želim da izađem iz njegai nađem neki veliki, topli okean,bez velikih talasa.

Jer dok se ja davim u belom ledenom okeanu,u meni i dalje živi nada, da će se on otopiti,da će postati ono što je nekad bio,možda je pitanje vremena.

Nadam se da će mrtvo more oživeti,Da će postati more života,Da će biti srećno, i ja u njemu,Nadam se da će me primiti u sebe,i da će me milovati svojim blagim talasima.

11

ČUDNA JE STRATEGIJA LJUBAVI

Noć je tiha,čujem samo tišinu i tvoje ćutanje.Pokušavam da ga razumem.Tajanstveno je.

Izgleda kao bogati turista,A ustvari je skitnica,čije je srce slomljeno a ulice duge.A kada se ćutanje završi,daješ mi ljubavne reči,našminkane bojom bezosećajnostii nezainteresovanosti,obučene u odelo od hladnoće.

Ali te oštre reči,imaju tužan i blag pogled,poput ranjene srne.

Pa se pitam da li je to napad ili odbrana,da li to radiš jer sam te povredio,pa želiš da patim,ili jer ne želiš da patiš,pa stvaraš sebi lažnu sliku o sebi.

Mislim da je to ipak,odbrana i napad i povalačenje.Čudna je strategija ljubavi.

12

ONA SE PROBUDILA

Još od prvog dana sam osećaoda ona u tebi živi,da je nežna,da je velika, da je jaka,ali da spava tvrdim snom.

Ti si je uspavala,iako ti je bila potrebna.A probudila si nešto drugo,nešto što je nepotrebno, lažnog sjaja.

I koliko se god ona trudilada se probudi,ti si je gušila i uspavljivala.Tim praznim i malim stvarimasi je zamenjivala.Mislila si da je sreća u njima,da je može biti bez nje.

A ja sam znao,da te prazne stvari ne mogu da ispune,i verovao da je pitanje trenutka,kada ćeš osetiti njenu toplotu,i poželeti da se ne odvaja od tebe,i da te zauvek greje.

Verovao sam da je blizu dan,kada ćeš uvideti kako je ona velika,i kako si sigurna i spokojna

13

kad je ona kraj tebe.Verovao sam da ćeš se već večerasili sutra ujutru, umiti na njenom izvoru,od koga čovek postaje lepši,a misli čistije. I da ćeš shvatitida je ona ono što ti je za sreću potrebno,da je ona to što daje smisao životu,da je ona to za šta se živi,i bez čega se umire.

I čekao sam da se to desi,i čekao, i čekao.Ali to se nije desilo,i u meni je počela nada da umire polako.Tih dana je ona u tebi počela da se budi,i da plamti jako.

14

JA TI SE DIVIM

Meni nije važno ko si bila.Važno je ko si danasi još važnije,ko želiš da budeš sutra.

Biti čovek znači:biti slab,znači: padati,znači: gubiti se.

Ali biti čovek znači i:skupiti snagu da ustaneš posle pada.Boriti se da postaneš jači,da jačaš svakim danom.Biti čovek znači truditi seda se nađeš, i da nađeš svoj puti da ostaneš na njemu.

Život je jedna velika prašuma,puna močvara sa živim blatom.Ljudi koji su se izbaviliiz živog blata,dostojni su poštovanja,to su veliki ljudii njih ne poštuju samo onikoji su uvek išli autoputemi to po vedrom, sunčanom danui pritom imali vozača.

15

Al’ takvi bi doživeli udespri pojavi najmanje magle.

Ljudi koji su oduvek imali sve,Nisu imali vreme da shvatekakav je život, da je surov,nisu imali vreme da shvateda je čovek slab.Ne znaju oni to.

Ja znam da si ti ustalaPosle svojih padova,da si našla svoj put,i odlučno koračas njime.Ti si se izbavila iz živog blata,ja ti se divim.

16

BUDIM SE, NEMAM TE

Budim se, nema tea tako mi trebaš,da mi pomogneš da ustanem,ja ne mogu sam, slab sam.

Olovne misli su mizalepile glavu za jastuk,i samo mi ti možeš pomoći,jer samo ti postojiš,zato što sam ja tako odlučio.

Nema te, zovem te.Gledam u tvom pravcu,misli ne skrećem.Vidim samo prašinu,gubim se u njoj.

I dok čekam izbavljenje,svaka me sekunda boli,ja puštam glas ka tebi,i ako znam da ga nećeš čuti,zato što si tako odlučila.

Um moj spoznaje,uzroke tvoje odluke.Sebični su, a do juče samja bio taj, koji te je oživljavao,a sad me ostavljaš da umirem.

17

Mene, moju čeličnu ljubav,ubija tvoja ljubav od dima,ona ruši moj svet od mašte,i ja padam na kamenito,bez cveća tlo, iznad meneje taman oblak, koji me obasipakišom surove realnosti.

18

PROBUDI SE

Budiš se sam, ljubav nemaš.svaki ti je dan oblačan,minut dosadan,prijatelj imaginaran,život ti je isprazan,ti si nesrećan a mlad.

Sreću tražišpetkom i subotom uveče,jer tad izlaziš u grad.Tamo je puno ljudi raznih,očiju praznih, i oni sreću traže,misle da je ona u toj gomili.

I svi su oni nasmejani,dragi i mili,i kažu da traže samo zabavu,da sreću traže ne priznajuni za živu glavu.Tu istinu kriju i od njih samih.

Tako i ti, lakše ti je da spavaš,pokriven jorganom od lažii imaš lepe snove,nego da se probudiš,i pogledaš život svojod iluzije u oči,očima realnosti.

19

Probudi se,ne budi kukavica, bori se.nemoj samo da sanjaš snove,nego kreni, prođi kroz prašumui pustinju života,i nađi ih, živi ih.

20

ŽELIM

Želim svakog jutrakraj tebe da se budim,da posmatram svoj sankako spava.

Želim da ugledam tvoj osmeh kako se rađa,kako me obasjava,i da osetim kako me oživljava.

Želim da se okupamu bistrom jezeru tvog pogleda,i da plavetnilo tvojih očijuzauvek vedri moj dan.

Želim da me uzmeš za rukui da nam se usne spoje,da postanemo jedno,da ne budemo više dvoje.

Želim da se volimodok nas smrt ne rastavi,i da se naše jedinstvoi posle toga nastavi.

Želim da umremsa tvojim likomu mislimai imenom na usnama.

21

TREBAŠ MI

Naiđu ponekad dani,kad mi se dušau pustinji nastanii kada je prekrijetežak mrak.

Kada volja mi uvenepa ne mogu ili ne želim,ni napred, ni nazad.Samo sedim u prašinii davim se u tišinii nije mi ni do čega,i nije mi ni do koga,osim do tebe.

I ja te tad maštomstvorim kraj sebe,ti me uzmeš za ruku,pa mi kažeš sve zelenei plave reči,koje svako zna,ali niko ne zna da ihizgovori u toj bojii tom sjaju.

Da ustanem,te reči mi volju vraćajui snagu daju.

22

Mrak beži, zora sviće.Potom, ti me izvodišiz pustinje i vodišu mesto plavetnila i zelenila,tamo gde trava raste,nebo nam se smešii ptice pevaju.

Na tom mestugradimo kućicui život počinjemo.

23

MOJA LJUBAV JE PLAŠLJIVA, NESPRETNA I JAKA

Moja je ljubav prijatanprolećni dan,koji je čestovetrovima sumnjei straha napadan.Ponekad mi i ti pošalješneki slab vetar,i ja padam,hvata me panika, strah.Mislim da te gubimi počnem da se pretvaramu pepeo i prah.Moje oči su dve lupe,ja vidim velikimsve greške i sitnice,nevažne i glupe,i tad ceou zemlju potonem.Pa ti iz velike rupe,pružam svoje ruke,ali sve što do tvogsrca stiže, su rečioštre, lažne i teške.Pa ti više ne ličim na sebe,već na otrovnog stvora,što zemljom gmiže.Zato se suza za suzomna tvom licu počne da niže.

24

Da je to poziv u pomoć,tvoje srce ne uspeva da shvati,i zato počinje da pati.I tad me susretnenajveća nesreća.Jer dok tvoje oči plaču,moja se duša guši, i jeca.Boli me svaki tvoj uzdah,Peče me svaka tvoja suza,i razdire me tvoja sumnjai strah da ja nisam taj,koji će ti doneti miran san,vedar dan, srećan život.Boli me činjenica da te bolim.Ubija me to štone znam da te volim.

25

STRAH ME DA SE POGLEDAM TVOJIM OČIMA

Shvatam, nemam te.Nikad te nisam ni imao,nisi ti došla k meni,da nešto dašili da nešto delimo.Ti si došla samo da uzmeš.Ti si zaboravila voleti,ti ne umeš davati,nisi sposobna razumeti,ne umeš tešiti,niti želiš učestvovatiu mom losem danu, nitipomoći mi da pobedimsvoju lošu stranu.U tvom srcu ne postojimo mi,samo postojiš ti.Ja sam nebitan lik,samo sam put,koji te vodi ka sreći.Ali, ne trebam tebi ja,tebi samo treba neko,da te drži, da ne padneš,i da ti ruku pruži, ako padneš.Treba ti neko ko zna plesati,tvoj ples.A ako neki korakne zna, iz igre ispada,jer se ti ne želiš

26

vući s njim,a nemaš volje pomoćimu da ga nauči.Odjednom sve se menja.Tvoje nežne i tople reči,koje su me milovalekao blagi povetarac,i koje su dušu punilevoljom za životom,pretvaraju se uneopisivo jaku oluju,koja ubuja svo proleće u meni,i trera sve ptice iz njega.Ostaje samo tišina,koju remeti zvuk oštrog vetra,po koja mutna barica od kiše,i u mislima tvoj lik,koji nije tako lep više,zapravo, nikad nije ni bio,samo sam ga ja takav stvorio.Prava slika mi vidljiva nije bila,jer si ti stvarnost bojila,šminkom meni prijatnih reči,i osećanja.Pa tek sad vidim da su lažnasva tvoja milovanja i obećanja.Ti ne želis zajednička ratovanja,već da ja osvajam ratove za tebe.

27

NE ŽELIM DA UMREMO, JOŠ NISMO POČELI ŽIVETI

Skoro svu našu ljubav,koja mi je donosila vedre,tople dane, osunčane srećom,oduvao je vetar vremena,jer je stojalana staklenim nogamanepromišljenosti.Sada imam samotmurne oblake,koji me bombardujukišom ništavila.Osećam se kao da ne postojim,kao da ja više nisam ja,kao da je snaga pobegla od mene,kao da se mladost umorila.Ja više nemam snageda se borim,jer toliko puta sam paou pokušaju da podignemljubav tvoju,da sada namam voljuni da ustanem,nit da bilo šta pokušavam,jer novog neuspeha se bojim.

Zaboravio sam šta je to sreća,njen ukus mi odavno nije poznat.Osetim ga samo kada

28

kada se šetam po sobama memorije.Tu nađem velike kesepune ljubavi i sreće,satkanih od najnežnijih rečii najvećih osećanja, do osmeha,od lakih noći i prijatnih jutra,kao i planova za bolje sutrai vere u njihov uspeh.

Krije se tamo jedan lep čarobni svet,kada bi me napali mrak i zimatamo sam uvek odlazio, i topao, sunčan dansam pronalazio, uzimao sam toplotui svetlost iz kesa sacanja, idobijao sam snaguda ustanem i krenemda se borim za tvoju ljubav,za našu sreću, za naš život.Kese su sada skoro prazne,ja ću i sada uzeti odatle onomalo vere u uspeh,što je u kesi ostalo, za sebe,a ti prošetaj svojim sobama prošlostii uzmi malo ljubavi za tebe,pa da nastavimo tamogde smo stali,gde smo po neznani broj puta pali.

29

SREĆA SE KRIJE IZA BRDA STRPLJENJA I BORBE

Ponovo smo utonuli u tišinu.Moj sat je opet zaspao,vreme ne prolazi, jajoš uvek čučim u ćoškuonog bolnog trenutkakad su ti reči presušile,i ti nestala. Mi smo se izgubiliu magli nerazumevanja.Ja ne znam gde smo sadaali moramo tražiti jedno drugo,moramo se naći.Moramo nazad, na put ka sreći.

Svestan sam da smo umorni,i da kiše i magle su česte,a vetar nam stalnobaca prašinu u oči,ali ne smemo stati na pola,jer iako su nam tela umornau nama za životom postoji volja.

Znam da je sada mraki da nas davi pustinja,ali možda nam fali par korakada vidimo kako nam vedro nebo mašei kako nam se osmehuju zelena polja.

30

A da bi smo krenuli u potraguza svetlim bojama našeg života,moramo prvo naći sebe, naći nas.Moramo se naučiti da pričamoi da slušamo, i da osluškujemo.Trebamo naučiti i kada da ćutimo,i kada da zaćutimo, jer u ljubavimoramo malo i da trpimo.

A kad se nađemo, uhvtimo sečvrsto za ruke, udahnimo veru u nasi ukrcajmo se na brod naše ljubavi,podignimo jedra, izbacimo sav teret,pa gde nas odnesu vetrovi života.Mi moramo moramo pokušati,moramo dati sve od sebe.Možemo samo uspeti,nemamo šta da izgubimo.

31

STVARNOST

Vegetirašu podrumu ničega,bez vratai s prozoroms pogledomna strah,bez krova,nezaštićen siod prošlosti,duhovaumrlih snova.Više nemaš sne,ubija ih napadneočekivanog.Samo prašinudonose jutra nova.Ona nije tu,nema nikoga.Samo tišina,koja plaši te,pitanjima kojamuče te.Žmuriš, ne smeš očida otvoriš.Satne kazaljketrče u krug,život ide napred.Ti sediš izboran,a mlad si.

32

ĆUTIM

Ćutim,volju nemam daispustim glas,jer umorila si se,i ne postoji reč kojaspasila bi nas.

Nekad samza tebe bioharizmatičani simpatičan,a sada samtežak čovek,čudan,nezanimljvstvor,pravi smor.

Nemam višesmisla za humor,al imam za svađu.Ne umem da tipopravim raspoloženje,al’ umem da tipotopim lađu.

Ja sam taj,koji samo zna

33

da greši,ja sam onajko nema nikogda ga teši.Ćutim.Moja potonulaostrva nisu bitna.Bilo bi lepoda mogu i da ne mislim.

34

O MORU

More miruje,al ispod njegagori grad.

Ne zanima te.

A kad ti dosadida ga gledaštako uspavano,bacaš kamenčiće,i očekuješveliki talas.

Nadaš seuobičajenoj predstavi.Nema je.To te golica.

Znaš da je uvekbilo okačenona čiviluku,dovoljan je biojedan pokret rukom,i ono odsreće skače.

Šta se dešava s njimi kako mu je

35

dok visiobešeno o čiviluk,i čeka da dođeš,kako mu jekad odjednom odeš,to ne znaš.

Zato, more,tužno ćuti.Ono ne želida samo bacaškamenčiće.More bi htelo dati uđeš u njega.Ono bi da zaronišu njega, i poželišda ugasiš gradkoji gori u njemu.

36

O ČOVEKU

U sobi straha si,prozori srećesu zamagljenirazočaranjem,na zidu je slika dobre namerei loše procene.Smeje ti se.Stavljaš čepoveu uši, da ne čuještaj sablasni smeh,a neprijatna tišinarađa teške,lako izgorene reči.Samaraju te.Nemaš željuda se braniš,grizeš usne,trljaš oči,i nadaš seda je to sana znaš da nije.Istina kucana vrata,strašna je kaosmrt.Ne otvaraš joj,zatvaraš oči,a bolje bi ti bilo

37

kad bi je video.Ali nemaš hrabrostda se pogledaš.Zato, ljutiš se na podsvestjer ti govori da sideo mozaika tek,slike nekenečoveka nekog,koji nije slikar.I da si preceniou životu togslikara amatera,koga si umetnikomvelikim zvao.Nemoćan, plašiš se,Površne prošlostikoja prati te.Slomljen udarcemrazočarenja nemašsnage ili voljeda upoznaš budućnost,ti bi da spavaš,iako više ne znašni da sanjaš.

38

MUTNA BARA

Rekla si mi:okreni glavu na drugu stranu.A kada se najzad,naizgled to desilonemir se u tebi probudio.

Nisi znala da ne želiš da učinim onako,kako si mi kazala.

Ti si se, povredila,uvredila i odlučilada kazeš da odlaziš,da bi me povredila.Nisi to uradilaiz želje, nego zbog nemoći.

Al ne možeš otićiako vezana si jako.Ako pak nisi, onda idi,bolje je tako.

Ja ću samo da ćutim.Od pričanja, umorio sam se.Teško mi je da ispustim dah,jer nadanje je zamenio od razočarenja strah.

39

A ti, ako me ima u srcu tvomei želiš da ostaneš u oku momepomozi polju ljubavi mojeda ostane zeleno.

Zalij me kišom razumevanjaugrej me toplinom svog pogleda,podari mi nebo punovedrine i osmeha,i pruži mi svoje ruke,

zagrli me i kaži mi da me osećaš,stegni me jako da ostetim da me osećaš, i da nisam sam.

Pomozi mi da osetimda si život, a ne samo san.Uveri me da nisi sena,daj mi razlog da poverujem da si moja žena.Uveri me da mi ne kradeš vreme,Pa se vrati,sigurno je tu, kraj mene.

40

O TEBI

Tvoja ljubavje zvezdakoja sijai po oblačnomnebu.Tisi retkaptica selica,koja i zimiostaje kraj mene,na balkonumog srcai svojom pesmomdoziva prolećeu njega.U tebi nemapovršnih željaniti veštačkih boja,Kod tebe jesve od večnosti,razumevanja i utehetkano.Ponekad utebi ima ljutnje,ali nikadnema zlobe.Tvoje grubereči krijunežna osećanja,a napad šminka

41

strah, dok očitraže zagrljaj.Tvoje rukemi kazuju das tobom srećane jenjava,nego se uvek budi,pa me ispunjava.

42

BAŠ JE LEP OVAJ SVET

Ti bi daideš nekudali zidoviiz očiju ne nestaju,jer srce nikog ne vidis druge strane ulice.

One, koje oko vidi,oni, obično,ruke pružaju,ne da bida su uz tebe,ti pokazali,da bi te podržali,ili ako padašda bi tezadržali,nego da bi ih ugrejali.

I stavljaju u tvom,bistrom oku,

43

osmeh blag,da bi u njemu svoj lik ugledali.

I sve lepo,sto čine tebi, čine, za ljubavsebi.

Takvi nestajuzajedno sa pojavom magle u tvom oku.I svoje ruke sklanjaju, akoprimete da su tvoje hladne.Zato, lepše je u sobi sedeti, kroz zamagljene prozore,tmurno nebo,gledati, i slušatinemu ali iskrenu tišinu,nego je napustiti i gledati senke,i njihove oči bez ljubavi,prazne,i sluštati njihove reči,našminkane, lažne.

44

LJUBOMORA

Uvredila si se i pobegla.Sada, sama si, hladno ti je.Toplo more mog srca jeispred tebe.Glumiš da ga ne vidiš,želiš da ga tvoja leđabole, da sa njih pročitada ono za tebe ne postoji.Nad glavom su titmurni oblaci ljubomore,koji ti pomračuju um,pa iako znaš da ono postojizbog tebe, i da je tebi teškoda postojiš bez njega,ti okrećeš glavu u drugom pravcu,kao da ga ne želiš ni pogledomdodirnuti, a krišom ga gledaši tako rado bi se zatrčala premanjemu i zaronila u dubinunjegove ljubavi, tako rado bi seutopila u njega, sjedinila s njim,osetila živom.

45

HAUG

Mesecima si spavalai kad si se jutrosprobudila,počeo je loš danjer nije bilodobrog jutra.Otišao je onajko se budioda bi gatebi poželeoili da bi gati poželela njemu.Ti se nikadnisi žurila,jer se nisizato budila.Ono što je njemu,tebi nikad nijebilo važno,i otkud mu vatrau stomaku nije ti jasnojer dok jeon čekao tebe,ti se se zabavljalagledajući prašinu,pa nisi videlanjegovu reč,i od žica je

46

nisi čulaa kad jesi, nisiosetila njenu težinu.Sada samo slušaš tišinui dalje ti ništanije jasno.Meni je jasno das tobom se nikad ne znada li je leto ili zima,jer je kod tebepromenjiva klima,i stalno se smenjujuoseka i plima,tvoj osećaj sestalno menja,danas vedro nebo,sutra tmuran oblak,iza koga se ne krijurazumevanje i ljubav,nego samonemir i razočarenja.

47

DIM JE UGUŠIO SUNCE

Sunce te je peklo,sunce ti nije prijalo,pa ti je dalo povod,koji si predstavilakao razlog damaterijalizuješ željekoje sećanja ne vrede.

Kad ti se ostvareželje od dima,kad se završi skitanje,kad svane jutroi otvoris oči,pašće mrak,počeće zima.

Sunca neće biti,neće biti ničeg,a i ako bude nečegono neće moćida te ugreje kao sunce,niti će svaku noć umiratii svakog se jutrazbog tebe rađati.

Tada,ostaće ti samosećanje na sunce,ali tada se nećeš sećati

48

da je peklo,da nije prijalo,a, i ako se setiš,da je ponekad bolelo,bićeš srećna,jer ćeš znati da si bila živa,znaš da samoživi ljudi mogu osećati.

Tada,velika tvoja slikakoja je danas u mom srcu,u boji smisla života,u boji radosti postojanja,u boji iščekivanja nekihnovih jutara,sa nekim novim očima,koje nisu ni tvoje ni moje,a naše su,onda će ta slikaotići u fioku sećanja,i biće u bojirazočarenja i gađenja.Biće to fioka kojaće se izbegavatijer je slika koja je u njojvrlo potresna,i nije vredna gledanjai sećanja.

49

U MOJIM OČIMA

Danasnije vrednoukoliko sepretvoriu juče,ali ne iu sutrai prekosutrai tako redom.

Nije vredankoraka,put ka potokuako u njemuima dovoljnovode samo damalo pokvasiš grlo,da zavara žeđi da ožednišveć u povratku.

Sunce je vredno,svakog truda.Ono ti nudiosmeh radosti,toplinu ljubavi,svakog jutragleda teočima večnosti.

50

Za njega nikadnećeš bitipustinjski prahili morska pena,nego uveknepresušni okeanili neprolazna stena.

51

O LJUBAVI

Od ljubavise ne živi,ali se zbognje živi.Ona oživljavaživot,i bez nje nemaživota.

Ako se pak možeživeti bez ljubavi,to nije životto je kazna.Ceo svet je ondaza nas jednavelika samica,i mi koračamosebi smejuda priznaju,da se slobodai život krijuu zatvoru ljubavi.

Ostali,kriju od sebetu istinu,varajući seda ljubav imaalternativu,

Ceo svet je ondaza nas jednavelika samica,i mi koračamosvetom,mrtvi i sami,željni života.Ali samo hrabrisebi smejuda priznaju,da se slobodai život krijuu zatvoru ljubavi.

Ceo svet je ondaza nas jednavelika samica,i mi koračamosvetom,mrtvi i sami,željni života.Ali samo hrabrisebi smejuda priznaju,da se slobodai život krijuu zatvoru ljubavi.Ostali,kriju od sebetu istinu,varajući seda ljubav imaalternativu,

51

Ako se pak možeživeti bez ljubavi,to nije životto je kazna.Ceo svet je ondaza nas jednavelika samica,i mi koračamosvetom,mrtvi i sami,željni života.Ali samo hrabrisebi smejuda priznaju,da se slobodai život krijuu zatvoru ljubavi.Ostali,kriju od sebetu istinu,varajući seda ljubav imaalternativu,

52

i da mugu biti živi,ne dajući sebe nikom,već samo uzimajućidruge, kao neki eliksir,i ispijajućiiz njih nešto,što im liči na životjer šta je životnisu spoznali,zato sto nisuupoznali ljubav,a ljubav je darza velikodušnei hrabre, a ne zasebične kukavice.

Takvi ljudi ćenastaviti da se guše,i osećaju isprazno,sve dok umestoživotne prašinene udahnuvazduh ljubavi.I padaće krozprovaliju života,sve dok ne poželeda se vežu za nekogkonopcem ljubavi.svetom,mrtvi i sami,željni života,ali samo hrabri,

53

MOJA OLOVKA PIŠE TOBOM

Hteo sam da ubijemtebe u sebi,i da te zakopamu šumi zaborava.Činilo mi se dasam u tome uspeo,a onda si timrdnula prstomi ja te odmahvaskrsnuo.A možda nikadnisi ni umrla,ne znam.Znam samo da samte dugo gušio,i da sam umalodah ispustio.Možda je to biojedini način da te ugušim:da prestanem distati,jer dok postojim ja,postojaćeš i ti u meni.Takođe znamda mene jedinoti možeš da podigneš,i samo ti umešda me pokreneš,a ja osim tebinikom pisati ne želim,

54

ili ne umem da pišemnikom osim tebi.Jer ja samokroz tebe vidimi tobom osećam.Bez tebe sam sam slep:Ne vidim ni sunca, ni oblaka,Ni pustinje, ni potoka.Bez tebe sam mrtav,ne znam šta su to osećanja,ni šta je to olovka.Jedino me ti spajaš sa olovkom.Moja olovka piše tobom.

55

(O) PRESUŠENOM BUNARU

Smorio sam se tražeći vodu u presušenom bunaru.Jesam žedan, imam potrebu za vodom,imam i snage kopati dublje,iako je podloga tvrda, ali nemam naduda ću naci bilo šta drugo osim peskaili zemlje na kojoj raste samo korov.

Možda je u blizini neki drugi bunar pun vode,ali ja to ne znam,jer nisam želeo da znam.Toliko sam se zaneo kopajući ovaj,toliko sam duboko otišao u njega,umisleći da je to moj bunar,i želeo sam vodu samo iz njega,svog bunara.

Sad, da li je to moj bunar, ne znam,ali znam da je prazan,da mi neće dati vodekoja mi je potrebna da bih živeo.Znam da će mi dati samo pesak,i prašinu koja me guši,i od koje se i sam u prah pretvaram.

Znam da sam živeo za dan,kad će iz njega šiknuti voda,ali sam svestan da ukolikoželim nastaviti da živimmoram poći dalje.

56

ZAJEDNO A SAMI

Šta nam vredivatra u krevetukad nemamo sliku na zidu?

I zašto šetamo zajednoako su nam rukeu džepovima?Gde je radosti u tomešto pijem s tobom pivo uveče,kad ti ne želiš da piješ sa mnom kafu ujutro?

Kako da budem srećankad mi izmamiš osmehako u njemu ne vidiš suncei ne osetiš toplinu,i ako u očima mine vidiš nebo i u duši ne osetiš vedrinu?

57

O BISERU

Nisi ti kamen,koga može nekoidući ulicom pokupiti,igrati se njime, i baciti.Ti si neprocenjivi biser,skriven u dubinama morskim,do koga može stićii koga može uzetisamo najbolji poznavalacmora tvoje duše,neko ko je je tui kad je osekai kad je plimai kad je mirno more.A ti, izdaješ se za par srebrenjakalokalnom ribraru koji ne umeceniti tvoju jedinstvenosti tvoju lepotu.Ali tebi jeverovatno dosadnoda čamis skrivenau dubini mora,ti bi s nekimda ti prođe vreme,pa zaboravljaš da tebine treba neko s kimće ti vreme proći,nego neko s kimće ti vreme stati,

58

nestati, postati večnost.Ti za prah i maglunisi stvorenaa stalno po pustinjamai prašumama lutaš.I džabe šminkaš sebojama vedrim i živahnim,jer sva na tugui skrhanost mirišeš.

59

(O) MOJOJ ŽELJI

Korake bih da ti čujem,oči bih da ti vidim,ruke bih da ti osetim,u zagrljaj da te stegnem,u tebi da se utopim.Od samoće bih da te otmem,fioku briga da ti ispraznim,usne bih da ti osetim,srce bih da ti posetim,i baštu sreće da ti sadim.U osmeh bih da te obučem,slavujima bih da te budim.Za ceo život bih sebe da ti ponudim.Jer, sunce si što ne zalazi,u tvojoj blizini radost ne prolazi.Ti si ona kojoj se teško nalazi cvet,samo tvoj miris mi otkrivaonaj o kome sam sanjao svet.

60

O KAMENU

Prazne su ti oči,hladne su ti ruke,u tebi nema cveća,raste samo trnje,jer umesto srca,u grudima sujetati kuca.I treba ti nekoda ti da punoću,prazninu da nahraniš.Sad vidim, tmurnesam oblake,vedrim nebom zvao,i u pustinju samhteo da ronim.Kamen sam taman,nazvao biser sjajan.Kamen sam hladanmnogo uzdigaoi spusio duboko u meni,tamo, gde do tad,trag niko nijeostavio.

61

ISKUŠENJE - TEST LJUBAVI

Kad naiđemo na čovekai konačno osetimo,ili pomislimo da u njegovomprisustvu nismo sami,ne treba da nas obuzmeprevelika nada,jer uvod i razradau ljubav su cvetna livadačiji nas miris opija,pa je sve odsmeha i pesme,a možda razloga za to i nema.Možda smo sami,sa bezosećajnom trskom nekom isamo nam se, jer smo opijeni,čini da smo s čovekom.Zato je tukulminacijaiskušenja,kamenito brdobez uslova za život,test ljubavi.Ukoliko tada,kada nema cveća,nego je tuprašina iskušenjakoja nas guši,imamo nekogs kim ćemo pronaći način

62

kako do čistog vazduha,ukoliko je on još uvek tu,i nije pobegao natragna cvetnu livadu uvoda,nego nas čvrsto drži za rukuda nas vetroviiskušenja ne razdvoje.Onda možemo znatida nismo samii da smo položili test ljubavi.

63

O NAMA

Prvi si putna kojisam pošao.Pre tebenikad nisamiz sebeizašaoi podelio ses drugim.Ti si me pokrenula.

Kraj tvojih ulicazasađene suzimzelene ruže,a na granamatvojim su pticekoje ne prestaju pevati,i koje se nikada ne sele.

Ti si suncekoje me ogreja,i koje donesesvetlost mojimdanima,a ja sam zemljakoja tadizgubi svoju osui od ondaceo moj svetsamo seoko tebe vrti.

64

KAD NEMA SUNCA

Dosadio si stolici,zidovi te bole,jer kvaka seuželela tvojih dlanova.A tebi fali sunce.Fale ti jezeranjegova.Tako bi voleo dase ogledaš u njima,i da zaroniš u njih.Da se podesiši da osetiš da postojiš.Nedostaje ti i pesmaptica njegovih.Samo one znajute reči itu melodijukoje su tebiza srećupotrebne.Rado bi tiostavio stolicuna miru,pustio je da se odmori.Rado bi pobegaood zidova koji te stežu,i potrčao suncuu zagrljaj,jako ti je potrebna

65

toplota osmehanjegovog,ali sunca nema,i više te niko ne razumea samo ono imaizgled tvoje potrebe,pa nema svrhepraviti korake.

66

O EVI

Rebro moje,menjalo si duguza maglu,i napustilo sioazu jerprivukla tefatamorgana.

ZaštoEvo moja?Zar tine bešedovoljanedenkoji tidadoh,i sva slobodau njemu?

Nisi moglada oterašzmijuiz svogsrca?Morala sijabuku dazagrizeš?Mislila sida ćeš ondabiti srećnija?

67

Ništa tine misliš,i pojma nemašgde se krije sreća.Lice srećenećeš videtijer silaž, sujetai prašina.

Sve što sadamožeš naćisu pustinjei trskeu njimajer eden izdubii onogšto tiga dadeizneveri,a jabukupokušada sakriješ,da je ne vidionaj komenisi dostojnalice videti.

68

GOTOVO JE

Više menećeš videtijer neću dazbog sekundatvojihgubim sate,gradeći prugunekihbudućihdana naših.Neću višeda budemstolica,samoda bi tisela,kad te nogezabole.

Više nećeščuti moj glas,jer od ušijutvojih,moje rečidrhte.Umorio sam seod mudrostishvatanjaživota.

69

Živote,shvati maloti mene,jer moždati sveshvataš,ali meneuopštene razumeš,niti to želiš.

Neće tivišemoja pesmabiti stan,neću teviše stihomukrasiti.Nećeš višebiti prisutnau mojoj samoći,tobom više nećusebe u životvraćati.

70

PONOVO (O) TEBI

Svetlosttvog prisustva,izgoni tamustraha izmog srcai obasjava mespokojstvom.

Laste tvojih reči,teraju od menezimu pesimizmaa sunce tvogzagrljaja topi ledsa krila mog snai donosi lepotui radost prolećau moj dan.

Vedrinatvog pogledapobeđuje oblakenepoverenja mog srcai vraća me u ono vremekad sam voleo ludoi verovao ljudima.

71

PONOVO O NAMA

Sobe srcanaših suspojene,hodnicine postoje isamo nasvrata delene bi li seizlili izsebe iulili sejedno u drugo.

Videvšislike nekihreči koje sute grlile,i čuvši odjeketragovamilovanjanekih rukukoje su terazumele,ti osetipotrebu da ihiznova doživiš,iako su oneostale na tebi.

Ti mi navratima kucaš,zoveš me da uđem,

72

a ja sam odavno ušaoi izgubio seu tebi.

73

NELI

Sanjao samda si mepoljubila,onako bez jezika,tako jakoda mi je zastao dah,i da si memilovala svomsvojom snagom,da si ostavila tragovebez zarivanjanoktiju u kožu.Sanjao samda nisi reklada želiš da večnoostanem u tebi,već da želišda ti večnoostaneš umom srcu.Sanjao samda me ne slušašdok ti govorim,već da me razumeši osećaš.Sanjao sam,i još uveksanjam.

74

(O) KUĆI

Višenemam kuću,srušila sekad sam ostaobez tebe.

Nemam višekrov tvoje ljubavi,koja me je štitilaod svake životne nepogode.

Ostao sam i bez prozoratvojih očiju,kroz koje samsunčano nebogledao.

Izgubio sam ivrata poverenja tvog,kroz kojasam ti u sobu srca ulazio.

Nema višezidova tvojihruku, koje sume zagrljajem

štitile odhladnoćeusamljenosti,i koje su mistezanjempružale komfor.

Temelj je,čini mi se,ostao čitav.

7575

Impresum

Bez nebatvoih pogleda,ne bi biloni suncau danimamojimumornim.

Da nema pesmeptica tvojih,cvece u bastisnova mojihbi uvenulo.

Da nijezagrljajatvojih,bio bihgrana kojuje napustilolisce.

Na mracnimulicamazivota mogsvetiljkasi jedina.

SVETILJKA

SVETILJKA

Bez neba tvojih pogleda,ne bi bilo ni suncau danimamojim umornim.

Da nema pesmeptica tvojih,cveće u baštisnova mojihbi uvenulo.

Da nijezagrljajatvojih,bio bihgrana kojuje napustilolišce.

Na mračnimulicama zivota mogsvetiljka si jedina.

Bez neba tvojih pogleda,ne bi bilo ni suncau danimamojim umornim.

Da nema pesmeptica tvojih,cvece u bastisnova mojihbi uvenulo.

Da nijezagrljajatvojih,bio bihgrana kojuje napustilolisce.

Na mracnimulicama zivota mogsvetiljka si jedina.

77

Bez neba tvojih pogleda,ne bi bilo ni suncau danimamojim umornim.

Da nema pesmeptica tvojih,cveće u bastisnova mojihbi uvenulo.

Da nijezagrljajatvojih,bio bihgrana kojuje napustilolišće.

Na mračnimulicama života mogsvetiljka si jedina.

676

Sadržaj

Ja, sam sa sobom i s tobom /5Žurka /6Nela /7U magli /8Naša vatra jedva gori /9Ja znam šta mi treba /10Čudna je strategija ljubavi /11Ona se probudila /12Ja ti se divim /14Budim se, nemam te /16Probudi se /18Želim /20Trebaš mi /21Moja ljubav je plašljiva, nespretna i jaka /23Strah me da se pogledam tvojim očima /25Ne želim da umremo, još nismo počeli živeti /27Sreća se krije iza brda strpljenja i borbe /29Stvarnost /31Ćutim /32O moru /34O čoveku /36Mutna bara /38O tebi /40Baš je lep ovaj svet /42Ljubomora /44Haug /45Dim je ugušio sunce /47U mojim očima /49O ljubavi /51

Moja olovka piše tobom /53(O) presušenom bunaru /55Zajedno a sami /56O biseru /57(O) mojoj želji /59O kamenu /60Iskušenje – test ljubavi /61O nama /63Kad nema sunca /64O Evi /66Gotovo je /68Ponovo (o) tebi /70Ponovo o nama /71Neli / 73(O) kući /74

Svetiljka/757 Beleška o piscu

7

/786

Milan Stanojkovi}DUBOKO IZ MENE

Izdava~Beogradska izdava~ko-knji`evna zadruga

Za izdava~aOliver Kne`evi}

Urednik Oliver Kne`evi}

Prelom tekstaJovica \ur|i}

[tampaKarganovi} d.o.o, Beograd

Tira`100

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1

СТАНОЈКОВИЋ, Милан, 1988

Duboko iz mene / Milan Stanojković. - Beograd :

Beogradska izdavačko-književna zadruga, 2011

(Beograd : Karganović). - 76 str. ; 20 cm

Tiraž 100.

ISBN 978-86-88951-00-5

COBISS.SR-ID 187503372