KORNjAČE

• Milica Milanović i Aleksandra Spasić• VI-1 O.Š.”Dušan Jerkovi攕 Inđija

Kopnene kornjače

• Imaju zdepaste , krljuštima prekrivene noge sa kratkim prstima. Ove kornjače se kreću polako koristeći svoj ispupčeni , debeli oklop kao zaštitu od grabljivica .

Šumska kornjača(Testudo hermanni) 

• Oklop je na leđnoj strani izrazito ispupčen. Boja oklopa može biti smeđa, narandžasta, žućkasta i zelenkasta i često sa tamnim mrljama. Noge su kratke i zdepaste sa prstima koji su srasli i završeni tupim kandžama. Ženke su krupnije od mužjaka.

• Može biti veličine od 12 do 130cm.

Čančara ( Testudo hermanni boettgeri )

• Noge su kratke i zdepaste, prsti su srasli zajedno, na prednjim nogama imaju 5, na zadnjim 4 kandže . Oklop je s gornje strane maslinastožut s tamnim šarama, odozdo je sa svake strane crna ivica . Nadrepna ploča na zadnjoj strani oklopa je uvek podeljena i prema tome parna. Na vrhu repa je oštar šiljak, dostiže dužinu oklopa od 12 – 20 cm, dok ženke  mogu narasti do 25 cm dužine .

Velika kornjača sa Galapagosa(Geochelone elephantopus)

• Najveća kornjača na svetu živi na Galapagosu. Najkrupniji primerci imaju i po 270 kilograma, a od glave do repa dostižu dužinu do metar i po. Ova kornjača je i najdugovečnija životinja na našoj planeti. Može da doživi i više od 150 godina. Hrani se kaktusom, voćem, lozom, travom i ostalim biljem koje raste na ostrvima. Jede ujutro i uveče, a preko dana se odmara u hladovini. Sposobna je da u telu napravi zalihu tečnosti i da, u slučaju potrebe, dugo izdrži bez hrane i vode. Velike kornjače su simbol Galapagosa. Čak je i ime Galapagos u vezi s kornjačama: njihov sedlasti oklop podsetio je španske istraživače na sedlo koje se zvalo "galapago", pa su po njemu dobili ime i ove životinje i ostrvo.

Vodene kornjače

• Žive u okeanima , slatkovodnim rekama , barama i jezerima . Prsti su im spojeni plovnom kožicom , dok su neke okeanske kornjače razvile peraja u obliku vesla koja im omogućavaju da plivaju velikom brzinom .

Barska kornjača(Emys orbicularis)

• Boja oklopa je prilično jednoobrazna, obično tamna pozadina, često crna, poprskana sitnim pegama, prugasta ili sa žutim šarama. Oblik i boja oklopa se menja tokom života. Veličina oklopa varira od 12 - 38 cm. Oklop ima od 12 pari ivičnih pločica. Glava, udovi i rep su tamnožute boje sa svetlosmeđim pegicama.Koža glave je glatka, a prsti udova su spojeni plovnim kožicama. Mužjaci ranije polno sazrevaju od ženki i uglavnom su sitniji od ženki.

Crvenouha barska kornjača(Trachemys scripta elegans)

• Crvenouhe kornjače su dobile ime po crvenim ili narandžastim, jače ili slabije izraženim, prugama koje se nalaze iza samih očiju, na vratu (gde bi otprilike bilo uvo kod ljudi). Oklop mladunaca je ovalan i simetričan, izrazito zelen, sa jasno izraženim rožnatim pločicama, a donja strana je svetla i prošarana tamnim mrljama nepravilnog oblika. Kako odrastaju, boja njihovog oklopa postaje sve tamnija tako da se rožnate ploče sve manje primjećuju.

• Ulogu zuba, koje ove kornjače nemaju, preuzima snažan kljun koji koriste za ubijanje plena i komadanje hrane. Nos se nalazi na samom vrhu glave kako bi mogle da dišu iznad površine vode, bez opasnosti od napasnika van vode. Noge se završavaju kandžama koje koriste za kopanje, držanje hrane i udvaranje.

• Ženke su uglavnom krupnije od mužjaka, sa blago ispupčenim stomakom. Ženke narastu do 25 cm, a mužjaci do 15, maksimalno 20 cm dužine. Mužjaci imaju duže kandže i deblji i duži rep .

Morska kornjača(Chelonia mydas)

• Živi u svim morima osim u hladnim severnim vodama . Većinu dana provodi pod vodom , samo povremeno izranja da bi udahnula vazduh. Noću se gnezdi na kopnu , obično na plažama procenjuje se da živi oko 80 god. U većini zemalja smatraju se ugroženom vrstom. Zavisno od vrste, morske kornjače dostignu veličinu od 1 do 2 metra.

Razmnožavanje

• Parenje kod nekih kornjača koje žive u području umerene klime je u proleće i jesen ,a kod kornjača koje žive u tropskim i suptropskim područjima zavisi od vlažnosti vazduha .Kornjače polažu od 3 do 100 pa i više jaja .Polaganje jaja se vrši na kopnu u jami koju je iskopala ženka .

KRAJ

• Kornjače su postale ugrožene najviše zahvaljujući ljudima koji se sada trude da ih spasu!!!