NAMIRNICE BILJNOG POREKLA

Voće Voće spada u posebnu grupu

namirnica koje se, sa pojedinim izuzecima odlikuju:

malom energetskom vrednošću velikim sadržajem vode malom količinom proteina i masti znatnim sadržajem ugljenih hidrata i

celuloze bogatstvom mineralnih sastojaka

i vitamina, kao i sadržajem drugih hranjivih sastojaka kao što su enzimi, organske kiseline, antocijani, tanini i dr.

Jabuka Jabuka je jedna od

najrasprostranjenijih voćki u svetu.

Jabuka nema veliku energetsku vrednost pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.

Kruška Kruške su dobar izvor

dijetalnih vlakana koja lekovito deluju najpre na zdravlje probavnog, a zatim i kardiovaskularnog sistema.

Zanimljiv je podatak da kruške sadrže više pektina od jabuka.

Dijetalna vlakna u sinergističkom delovanju sa mineralom bakrom podstiču delovanje debelog creva.

Breskva Za ishranu se koristi svež plod

breskve, ne koštica.

Veoma su lekoviti i korisni za ishranu sok ili kompot od breskve.

Najzdraviji je sok bez konzervansa i bez dodatka šećera.

Džem, marmelada ili slatko od breskve dobri su za ishranu jer se mogu koristiti u svako doba godine.

Šljiva Pod šljivom se najčešće

podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne.

Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta.

Često se od plodova prave marmelade i džemovi.

Jagoda Jagoda (Fragaria) je rod

skrivenosemenica iz porodice ruža (Rosaceae) s desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene u severnom umerenom pojasu, a samo jedna u Čileu.

Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni od 3 liske.

Cvetovi poseduju bele krunične listiće.

Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.

Povrće Sveže povrće je izvanredno važan

prehrambeni proizvod, koji organizmu obezbeđuje ne samo potrebnu energiju, uz drugu hranu, već i biološki značajne i neophodne sastojke za pravilan rad, razvitak, zdravlje i radnu sposobnost organizma.

Prema savremenim gledištima nauke o ishrani, zasnovanim na naučnim rezultatima standard ishrane ceni se, između ostalog, i po količini potrošnje svežeg povrća.

Kupus Kupus je povrće visoke

biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g), a prosečno sadrži: 92,52% vode; 1,21% belančevina; 0,18% masti i 2,3% dijetetskih vlakana.

Najviše su zastupljeni: vitamin C (42 mg/100 g) i beta-karoten (provitamin vitamina A), a zatim slede minerali: kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar.

Spanać Zbog velikog prisustva obilja

minerala i vitamina, spanać zovu “kraljem povrća”.

Samo u sto grama ima oko 1.400 miligrama mineralnih sastojaka.

Spanać je izvanredan izvor vitamina C i beta karotena.

Za zadovoljavanje dnevnih potreba dovoljna je šolja kuvanog spanaća.

Karfiol Karfiol (Brassica

oleracea var. botrytis) je jedan od kultivara (uzgojenih sorti) divljeg kupusa. 

Naziv potiče od italijanske rečice voli fiori.

Karfiol karakteriše zadebljalo i skraćeno stablo i sočna (najčešće bela) drška cvasti, radi koje se uzgaja.

Šargarepa Šargarepa je jedno od

najzdravijih povrća, jer sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka.

Ima antimikrobno (antibiotičko) dejstvo.Šargarepa je dvogodišnja zeljasta biljka, a za ishranu se koristi njen koren.

Krompir Krompir je

višegodišnja zeljasta biljka, visine od pola metra do jednog metra, životne forme geofita - poseduje podzemno stablo (tuber, odakle i potiče latinski naziv) po tipu krtole.

Pasulj Pasulj ima izuzetnu kaloričnu

vrednost (100 grama pasulja ima 143 kilokalorija) ali i sve druge neophodne biološke materije: proteine (26%), ugljene hidrate (52%), masti (2,1%), zatim sve esencijalne aminokiseline, lecitin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe.

Ljuska pasulja je bogata pektinom i drugim teško probavljivim sadržajima te se ne preporučuje osobama sa želudačnim, crevnim i drugim smetnjama.

Paprika Paprika se koristi kao povrće,

začin i lek. Koristi se sveža, konzervirana (turšija), suva ili suva mlevena (ili „tucana“).

Rod paprika obuhvata jednogodišnje biljke, visine do 1 m.

Duž nerava postoje žlezde koje sintetišu alkaloid kapsaicin („odgovoran“ za ljutinu i lekovitost paprike).

Paradajz Paradajz se upotrebljava širom

sveta i veruje se da njegova konzumacija ima pozitivne efekte na zdravlje, a posebno pozitivno dejstvo ima na srčani mišić.

Paradajz sadrži likopen, jedan od najsnažnijih prirodnih antioksidanata.

Lekoviti su pre svega plodovi, koji su bogati vitaminom C, karotinom, vitaminom B1, a ima i vitamina E.

Krastavac Krastavci sadrže veoma

malo kalorija, nimalo holesterola, masnoća i soli. 

Sastoje se u najvećem procentu od vode i izvanredan su diuretik, jer sadrže i veliki rpocenat vlakana a veoma malo kalorija i samo 1g proteina u 100g svežeg krastavca.

Žitarice Žitarice su jednogodišnje

biljke iz familije trava (Gramineae), čiji zrnasti plodovi (žita) služe za ishranu i kao sirovina u prehrambenoj industriji.

Plodovi žitarica su bogati ugljenim hidratima, belančevinama, celulozom, mineralnim materijama i vitaminima.

Gljive Gljive se koriste gotovo u svim

svetskim kuhinjama zbog prijatnog ukusa, ali i bogatstva potrebnih supstanci.

Poput drugih živih bića, gljive se najvećim delom sastoje iz vode (75-93%) i proteina (2,5-7%), ali su značajni i njihovi drugi sastojci: ugljeni hidrati, neki minerali (posebno je značajno prisustvo fosfora), kao i vitamini A, C, B1, B2, a kod nekih vrsta i D i K.

Kafa Kafa (arapski: kahva) je napitak koji

se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku.

Kafa (lat. Coffea) je rod niskih biljka (drvo ili grm) iz porodice broćeva (Rubiaceae).

Mnoštvo je biljaka koje spadaju u rod kafe, koje čine veliki broj raznih vrsta i podvrsta biljaka različitog sastava ploda.

Čaj Čaj je napitak koji se dobija od

biljke čaj Camelia (Thea) sinensis koja u sebi sadrži kofein i tanin.

U zavisnosti od podneblja, klime i nadmorske visine zavise i karakteristike ove biljke, pa samim tim i kakvoća čaja koji se od nje dobija.

Tako između ostalih poznati su cejlonski, indijski, ruski, gruzijski, kineski, japanski i afrički čajevi.

Kakao Za pripremanje kakao napitka koristi se

kakao prah koji se dobija mlevenjem isprženih, grubo samlevenih i presovanih semenki ploda biljke kakovac.

Biljka kakovac je tropsko drvo koje se danas pretažno gaji u Africi, Južnoj Americi i Indoneziji. Postojbina ove biljke je Južna Amerika, odakle je preneta u druge krajeve sa tropskom klimom.

Plod biljke kakaovac je u obliku manje dinje, težine do 500 g i u njemu se nalazi 50-60 semenki poređanih slično zrnima u klipu kukuruza.