Milorad Pavić - Hazarski rečnik

Ko su Hazari - O Hazarima nije moguće steći celovitu predstavu u pogledu njihovog porekla, istorije, teritorije, vere i jezika. O njima se mogu naći oskudne činjenice iz različitih (ali nesigurnih) izvora. Ime se u različtim izvorima javlja u različitim oblicima: Gazari, Kazari, Hazari, Kuzari, Izvori su rastureni na širokim prostorima evroazije: zapis kaluđera Kristijana Drutmara iz 864. godine nastao na tlu današnje Belgije; zapis pronađen u Mongoliji iz perioda 745 - 840; arapski izvor (al Masudi) iz vremena Haruna al Rašida (786 - 809); Žitije Ćirilovo spominje hazarsku polemiku na kaganskom dvoru 860. godine; Knjiga o Hazarima Jehude Halevija iz 1141. godine; al Bakrijev zapis iz oko 1094. godine. Na osnovu svih ovih izvora (neki nisu pronađeni, ali se spominju na drugim mestima) može da se skicira nesigurna i problematična istorija Hazara. Vlast hazarskog kaganata, čija je prestonica bio grad Atil, u delti Volge, protezala se na zapad do Kijeva a na istok do stepa preko Volge. Na severu Hazari su gospodarili Bugarskom na Volgi i okolnim narodima. Na jugu se hazarska vlast protezala do muslimanskih utvrđenja na severnom Kavkazu. Hazarska država je dostigla vrhunac svoje moći u devetom i početkom desetog veka: više trgovačkih puteda prolazilo je kroz nju pa se izdržavala od taksi na trgovačku robu. Kada su prihodi počeli da slabe, slabila je i hazarska država. Slabljenju su doprinele i unutrašnje borbe, karakteristične za tadašnja plemena

Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom Hazarski rečnik koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka.

Priča o Hazarima i njen završetak pokazuju dve stvari. Prvo, istina nije jedna i nije nikada konačna: ona se sagledava sa subjektivnog i objektivnog stanovišta. Svako svedočenje, ma koliko bilo potkrepljivano činjenicama, pokazuje se nesigurnim i nepouzdanim. Suština priče o Hazarima i hazarskoj polemici jeste u poenti kako se piše istorija i kako se stvaraju nacionalni mitovi. Istorija je upravo onakva kakvom je vidimo, pa je zato njena istina relativna i uvek otvorena za nove interpretacije. Drugo, priča o Hazarima sagledana je sa tri aspekta i ponuđene su tri mogućnosti: samim tim ona je ostala otvorena nezavršena. To znači da i Hazarski rečnik sa svojim drugim izdanjem nije konačan: on čeka svoju dopunu u nekom drugom vremenu.