mini informatika

8/19/2019 Mini Informatika

http://slidepdf.com/reader/full/mini-informatika 1/7

1.) Informacija – Denicija InformacijeInformacija je indisciplinirani fenomen , a savaka je nauka pokusala I jos uvijek pokusavaprotumaciti. Kao rezultat tih nastojanja , stvorene su nove denicije I nova tumacenja ,ali se otkrilo da je informacijski fenomen jos kompleksniji I da se nemoze tacnodenirati. Prema nauci iz kibernetike Informacija je kvalitetni faktor koji odredzujepoziciju nekog sistema I utjecaj koji taj sistem ima na neki drugi system.

2.) Podatak , Sistem , Obrada PodatakaPodatak je bilo kakva forma u kojoj je zicki zabiljezen bilo kakav dogadzaj zapazanje ilicinjenica.Obrada podataka predstavlja skup logickih I aritmetrickih operacija koj racunarobavlja na d podatcima I informacijama radi dobijanja novih podataka I informacija. obradu podataka spadaju ! Prikupljanje , selekcija , struktriranje , memoriranje ,pretrazivanje , prenosenje ,diseminacija , Itd..

3.)Generacije Racnara"o #$$$ godine smatra se da je bilo % generacija racunara.& te su!' (eneracija ')*'+')*# (eneracija ')*)+')%-- (eneracija ')%+')/$ (eneracija ')/'+ ')/* (eneracija ') 0 '))*% (eneracija '))% + 1..

!.)"rste RacnaraPrema 2ehnologiji izrade , racunari se djele na' + 3ikroracunar# + 3iniracunar- + 4eliki 5acunari + 6uperacunari

#.) "e$iki racnarski sistemi

4eliki 5acunarski sistemi se koriste najucesce u obradi velikih baza podataka Iopsluzivanje brojnih korisnika7terminala8.Kako se koriste razlicite tehnologije , njihove mogucnosti I odlike razlicite su od sistema do sistema. 9bog velicine potrebnisu posebni uslovi rada , npr klima , poseban agregat , posebne sobe.3edzutim svakimdanom se dolazi do savrsenstva tako da se velicine I uslovi rada menjaju. & performancesu- 4ektorska Obrada- 3ultiprocesorska obrada- &sinhroni prijenos podataka- 6istemska zastita podataka- Prijenos putem optiskog kabla- :entralna memorija ima sve veci kapacitet- ;roj kanala za komunikaciju stalno se povecava%.) &ikroracnari3ikroracunari se neprestano smanjuju."imenzije se smanjuju I uvode se nove kategorijeracunara. 2ako da dobivamo nekoliko novih mikroracunara kao sto su!'. 0 laptop 7#. 0 palmtop-. 0 subnotebook. 0 notebook3ikroracunari su minijaturizirani racunari koji sluze svrsi koju kupac ili korisnik zeli daima u pokretu , kao I kod kuce. 6a performansama boljim svaki dan.



'.) (omonente Persona$in* racnara.'. 3aticna Ploca#. <edinica za napajanje-. Kuciste. 3onitor*. 2astatura

%. Procesor/. (racka kartica. 9vucnici 7dodatna oprema , po zelji8

+.) $a-ne I-$a-ne edinice Racnara.6u'. 2astature#. miseci-. citaci kod. skeneri*. 6; portovi.Izlazne jedinice su'. 3onitori#. elektronske plce-. pisaci. ploteri

/.) 0arder Racnara. <e 7:P , 3emorija , lazno+izlazne jedinice8.

1.) Softare racnara.6oft=are predstavlja ne matrijalni dio sistema , a cine ga programi I postupci za obradupodataka I infromacija , te dokumente u svemu tome.4rste soft=are+a su'. 6istemski#. operativni-. aplikacijski

''.8 Operativni 6istemi.Operativni sistemi su vrsta soft=area koja ima zadacu omoguciti izvrsavanje aplikativnihprogramama , kao sto I imaju kontrolu nad 7procesosrom

, 3emorijom , e>ternim I internim uredzajima , kodiranju podataka8.?eki od operativni sistema su

'. @indo=s )*A)A$$ABP#. Cinu>-. 5ed Dat

12.) Pro4ramski reoodite$ji.&plikativna programska podrska je system masinskih instrukcija koje su poredane tkvimredom da osiguraju zeljeni oblik transformacije ulaznog u izlazni sadrzaj. 2aj oblik

transformacije deniran je algoritmom.Programski prevodioci su posrednici izmedzuproblema iz poslovnog sistema opisanog u programskom jeziku I racunara koji se sluzibinarnim kodovima.

13.) Sistem -a ra$janje ba-am odataka.6u sistemi programa kojima je zadaca da obavljaju sve operacije nad podatcima u bazi , tenadgledaju podataka I vode brigu o zastiti I bazi.

1!.) 5$ikacijski Softer



&plikacijski soft=er je ustvari program koji sluzi kupcu za izvrsavanje nekog odredzenogposla ili zadatka.&pliklacijski soft=er se moze kupiti kao gotov proizvod ili kao dodataknekog programa.

1#.) "rste 5$ikacijsko4 Softera6u

'. 6oft=er za obradu teksta#. 6pell :hekeri-. 6oft=er za stolno izdavalstvo. 6oft=er za obradu tablica*. "atabase 6oft=er%. (ovorni 6oft=er itd1

1%.) 6acin Rada Racnara5egistri 0 ;rojaci 0 6abiraci 0 "ekoderi 0 Interni 6at 0 ;afer 0 AI interfejs 0 Put prenosa 0Kanali.

1'.) 6acin Prika-ianja PodatakaPrema matematickoj osnovi prikazivanje podataka se odvija pomocu binarnog koda , tjsvaka informacija , svaka slika , svaka komanda se u strukturi zavrsava na binarnomkodu tj 0 na nulama 7$8 I <edinicama 7'8. "anas najprosireniji kod je &6:II koji moze biti /;itni ili ;itni.

'.8 3etodoloski Koraci Programiranja.6et naredbi koje je korisni dao kompjuteru naziva se programom. Ovaj process se odvijau koracima preciznoscu. 2ehnologija programiranja je sastavljena od vise podfaza a tosu!'. &naliza problema#. Izrada algoritma-. Kodiranje. Kompajliranje Programa*. 2estiranje Programa%. 2estiranje Programa/. "okumkentovanje Programa

1/.) &etode I 7e*nike I-rade Pro4rama"ijagramom toka + (racki predstavljen Program3akrodijagrami 0 (lavni djelovi programa kao I veze izmedzu3ikronivo + &lgoritmicki i logicko prikazan program

2.) &etode Pro4ramiranjasu

'. 6trukturno programiranje#. 5acunarski potpomognuto programiranje-. Korisnicko programiranjeKao I svaki program koristena je neka razlicita vrsta koda. 5adi prepoznavanja svog radaI kao razlikovanje izmedzu sopstvenog rada I programa neke druge kompanije ili zickoglica.

21.) Strktre I "rste Datoteka'. Cinearne structure



#. Dijerarhijskie 6trukture-. 3rezne 6trukture4rste "atoteka'. (lavna "atoteka 0 Osnovne podatke o klasama I entitetima u in formacionom sistemu#. lazna "atoteka 0 6logovi (lavnih Podataka sistem.-. 2ransfer "atoteka 0 6logovi Podataka koji se cuvaju od jednog do drugog procesa

obrade.. 5adna "atoteka 0 6elektiraju podatke I stvaraju novu datoteku*. Izlazna "atoteka 0 6logovi iz racunara koji se dobivaju na izlaznim medijima racunara%. bibliotecke "atoteke 0 "atoteke aplikativnih programa , modula , usluga ,

programskih paketa , I dr neophodnih soft=era

22.) Or4ani-acija Datoteka'. 6ekvencijalne "atoteke 0 '6log #6log - 6log ?+ti slog

#. Indeksno 06ekvencijalna datoteka 0 inde>no podrucje (lavno podrucjePodrucje Prekoracenja.

-. "atoteke sa "irektnim pristupom 0 organizacijska datoteka Dijerarhijska"at 3rezna Organizacija 5elacijska Organizacija 4ideodatoteke.

23.) 8a-a Podataka <e skup ustrojenih logicko povezanih zapisa ili datoteka.

2!.) Re$acijske 8a-e odataka?acelo je da korisnik vidi bazu kao skup tablica podataka , a rezultat svake operacije nadsadrzajem baze je takodzer tablica podataka.

2#.) 8a-e 9nanjaPredstavlja ukupnost znanja ugradzenog u strucni system , odnosno skup podataka Iinformacija koji predocuju znanje o nekoj temi ili podrucju djelatnosti.

2%.) "rste Racnarski* &re-aC&? 7Cocal &rea ?et=orks84&?7@ide area ?et=orks8

2'.) :oka$ne &re-e. <e sistem koji mikroracunarima omogucava dijeljenje informacija unutar ogranicenogPodrucja , gdje je udaljenost izmedzu posluzitelja I radne stanice manja od jedne milje.

2+.)&re-ni Standardi I rotoko$i.Pravila po kojima se uspostavlja I osigurava protok podataka zovu se protokoli.?P5. 4eza izmedzu kompjutera I Printera. 6tandardi medzusobne povezanosti otvorenih

sistema cine model od sedam slojeva , koji omogucavaju komunikaciju unutar lana izmedzurazlicitih mreza.

2/.) &re-ni 0arder.'. 3rezne Kartice#. 2anki koaksijalni kabal-. kombo kartice. Inteligentni 6klopovi za ozicenje*. 3rezni sistemi za izredu sigurnosnih kopija datoteka



%. P6/. 5&I". "&2). 3rezni pisaci

3.) &re-ni Softer je Operativni 6istem 36+"O6

31.) &re-no ra$janje I kontro$a:etiri Eunkcionalnih podrucja'. :onguration 3anagement#. Eault 3anagement-. 6ecurity 3anagement. &ccounting 3anagement

32.) 8dcnost rada &re-iPovecanje potrebne 6irine pojasa prenosa.&sinhroni nacin prenosa podataka brzine od '.#(; As3nogo veci soft=erski paketi.

33.) InternetInformaticke mreze omogucavaju da se s mnogih medzunarodno udaljenih lokacijaostvari pristup informacijama u najbrzem mogucem vremenu zavisno od internetkonekcije.

3!.) 0arder -a internet'. Processor sa mticnom plocom#. (racki adapter-. monitor , mis , tastatura , :" 05O3 jedinica. 3odem*. 2elefonska Cinija

3#.) 0istorijat Interneta6vjetska mreza koja je vezana sa 2:PAIP , jos od ')%) god.&mericka kompanija&5P&?F2 7ministarstvo odbrane za mrezno istrazivanje8 .')/$ godine &5P&?F2O4Ihostovi postavljaju ?:P 73rezno kontrolni protocol8 .')/' godine &5P&?F2 sa #- hostapravi prvi program za e+postu. ')/- &5P&?F2 postavlja vezu sa hostovima uengleskoj.')# 2:PAIP postaje standard na internetu.

3%.) 7;P<IP 2ransfer :ontrol ProtocolAInternet Protocol.Pomocu IP adresa kompjuteri se razlikuju a Iujedno prepoznavaju7poput adrese postanskog broja I broja telefona8

3'.) Insta$acija &re-ni* =$emenata I Parametara.Instalacija se vrsi pomocu dodavanja novog hard=era na vas kompjuter.I 9atim se prati instalacija na Fngleskom ili ;osanskom jeziku.

3+.) Internet s$4e I Od4oarajci ro4ramski a$ati.'. D22P#. @@@



5 od4oarajci ro4ramski a$ati s'. Internet F>plorer#. ?escape ?avigator

3/.) formati Datoteka na Internet s>'. 9ip ekstenzija

#. &5< arhiva , a program koji se moze koristiti za njihov pregled su @inzip , Pkzip

!.) Internet =?$orer Program koji koristite kao bro=ser tj za surfanje na internetu zove se e>plorer.trenutnoimamo ?etscape F>plorer I Internet F>plorer

!1.) 0arder I Softer =?$orera'.8 -% ili bolji processor#.8 ?ajmanje 3;-.8 4eza sa internetom.8 3odem , brzine najmanje '$$ bps 7bitova u sekundi8

!3.) (oriscenje trake sa a$atima?ekoliko osnovnih funkcija a te su!

'. ;ack 0 Eor=ard 7?aprijed , ?azad internet stranice koje ste predhodno ukucali8#. Dome 0 Povratak na predeniranu stranicu Iz IF properties-. 6top 0 slucaju greske ili u slucaju nepotrebno posjecivanja stranice. 6earch 0 Pretraga slova , naziva ili slike u okviru =eb stranice*. Eavorites 0 Otvara arhivu vasih najomiljenijih =eb stranica koje ste predhodno spasili

radi brzeg dostupa toj stranici%. Distory 0 Prikazuje istorijat oposjecenih stranica , gdje , kada , I u koje vrijeme/. Print 0 (umb za printanje stranice te>ta ili slike sa odredzene =eb stranice. Eull 6creen + daje opciju pregledanja internet stranice preko citavog moniitora

ostavljajuci samo neka osnovna dugmad na IF.). 3ail 0 6lanje e+mail

!!.) Pretra-ianje @eba 2okom godina internet se prosirivao kao I Internet stranice. 9bog velikog broja internetstranica oko #$ 3iliona trenutno aktivnih , osobe koje su trazile zeljene informacije su bile upoteskocama. 9bog ovakvih slucajeva , stvoreni su 6earch Fngini tj. 0 (oogle , Gahoo ,3amma , &ltavista.

<ednostavnim ukucavanjem zeljenog dokumenta izlistavaju se stranice po listi posjecenosti ilipo validnosti stranica!#.) otreba a$ata -a retra-ianje A50OOnakon konekcije na internet otici na =eb adresu===.yahoo.com , u malom prozorcicu koji je na sredini stranice ukucati trazeni pojamI onda pritisnuti enter ili kliknuti misem na gumb 6F&5:D.

!%.) Ot$ook e?resss

<e program koji ima sve sto je potrebno da bi ste baratali mailom I pratili diskusijske grupe.

!'.) &$timedija odrcj racnarske 7e*no$o4ije.Predstavlja racunar sastavljen od djelova koji mogu prihvatiti vise medija na kojima jezapisan informacijski sadrzaj.3ediji koji sluze zapisivanju podataka I informacija udigitalnom obliku jesu magnetski I opticki mediji.

!+.) &$timedija (omnikacijskom odrcj.

http://www.yahoo.com/

http://www.yahoo.com/



Komunikolosko poimanje multimedije je prenosenje poruke u komunikacijskom sistemu odposiljaoca do primaoca , s razlogom da se postigne sto veci nivo razumijevanja.

!/.) &$timedijska sredsta -a rijenos orke.9a prijenos zvuka gramofon ili ganetofon9a prijenos slike epidijaskop I dijaprojektor

9a tekst , crtez , ili grakon (rafoskop9a lm kinoprojektor.

#.) 0iertekst I 0iermedija&plikacije koja omogucavaju nelinearno kretanje sadrzajem naziva se Diperte>t.&ko sadrzaj te>ta prikazemo slikom , grakom ili svukom ili sekvencom lma a svaki odnavedenih sekvencih znaci isto kao I te>t onda to nazivamo hipermedija.

#1.) &$timedija Informatici3ultimedija u infromatici ima drugacije znacenje. Posto je nemoguce stvoriti neku sliku iliprikaz sa identicno istim bojama ili nijansama.takvom primjenom multimedijskog opisarealnog sistema otvara se mogucnost razvoja prividne stvarnosti74iritual reality8

#2.) Priidna Starnost'. izmisljeni objekti , prostorije , izmisljeni odnosi#. 6likama realnih objekata u realnim ili izmisljenim prostorijama-. 5educiranim slikama realnih objekata u realnim prostorima I u realnim odnosima.

#3.) Podrjcje Primjene &$timedije.'. Prezentacijsko 0 promotivne aplikacije#. Poslovne aplikacije-. 3edicina. turizam*. trgovina%. Obrazovanje/. 9abava.

mini informatika

Documents