5. jun 2017. godine

Minimalac treba povećati, ali i smanjiti parafiskalne namete

Svako povećanje minimalne cene rada je dobro, ali povećanje od 10 dinara po satu je isuviše malo, s

obzirom da smo jedna od zemalja sa najnižom minimalnom zaradom, ocenila je predsednica Asocijacije

slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić.

Direktor hotela „Mona“ Tomislav Momirović pozdravlja najavu o povećanju minimalca, ali napominje da je

važnija stvar smanjiti parafiskalne namete.

Gostujući u Novom danu na Televiziji N1, Savić je rekla, da po podacima tog sindikata, oko 400.000

zaposlenih u Srbiji prima minimalnu platu, a da oko 300.000 zaposlenih prima nešto veću od minimalne i da

ta plata od „25.000 dinara, koja nije minimalna, jeste 'minimum minimuma'“.

Tomislav Momirović se slaže da je cena od 140 dinara po satu mala, ali da su poslodavci opterećeni

parafiskalnim nametima, pa plata od 22.000 dinara sa porezima i doprinosima iznosi oko 38.000 dinara.

„Stvari su postavljene loše. Vlada ne može da reguliše cenu rada. Ako je to rešenje, hajde da povećamo

zarade na hiljadu evra! Kolika je plata dovoljna da čovek živi dostojanstveno? Ako je to 500 evra, ajmo da

povećamo na 500 evra“, rekao je Momirović i dodao da misli da su pregovori koji se vode između

poslodavaca, vlade i sindikata „lažni“.

Predsednica ASNS kaže da veruje da ako bi se smanjili porezi i doprinosi na minimalne zarade, da bi, po

logici tržišta, poslodavac više i zapošljavao.

„Tržište sve to reguliše. Srbija je jedna od zemalja koja ima najveću stopu oporezivanja minimalne

zarade...Na isti način oporezujemo minimalnu zaradu i zaradu guvernerke Narodne banke, na primer“,

objasnila je Savić i dodala da „minimalnu zaradu treba osloboditi poreza i doprinosa i ja sam sigurna da će

se više zapošljavati“.

Savić je međutim naglasila da po Zakonu o radu, poslodavac može da daje minimalnu zaradu zaposlenima u

situaciji kad mu je ugroženo poslovanje, ali da je ta mera ograničena na šest meseci, što u stvarnosti nije

slučaj, jer kad radnik krene s minimalcem, za taj iznos radi sve vreme.

Momirović je rekao da u njegovom preduzeću radnici ne rade za minimalac i da za njih to nije problem, ali

da bi trebalo rehulisati, tj. smanjiti parafiskalne namete.

„Ljudi su ugušeni porezima. Ja imam poverenja da će se to regulisati. Ne znam kako će sve to izgledati,

videćemo“, rekao je Momirović.

http://rs.n1info.com/a273193/Biznis/Minimalac-treba-povecati-ali-i-smanjiti-parafiskalne-namete.html

Svaki deseti na bolovanju zbog tumora

U prva tri meseca ove godine u našoj zemlji bilo je više od 68.000 izostanaka sa posla zbog bolesti.

Karcinom u valjevskom kraju je čak za 4,3 odsto češći nego što je prosek u Srbiji

GOTOVO svaki deseti zaposleni u Srbiji koji je u prva tri meseca

ove godine odsustvovao sa posla duže od 30 dana na bolovanju je

bio zbog tumora! Po ovoj crnoj statistici na prvom mestu je

Valjevo. Na teritoriji ove filijale Republičkog fonda zdravstvenog

osiguranja (RFZO) čak 15,4 odsto svih koji su bili na bolovanju

izostalo je sa posla zbog tumora, dok je u ostatku Srbije prosek

11,1 odsto. Iznad proseka po oboljevanju i bolovanju zbog tumora

su i stanovnici Novog Pazara, Pirota, Prokuplja, Kruševca i Zrenjanina!

U Požarevcu, Užicu, Vranju, Kosovskoj Mitrovici i Boru bolovanje zbog tumora koristio je manji broj

osiguranika: između 8,8 i 9,6 odsto ukupnog broja onih koji su išli na bolovanje.

Analiza dijagnoza zbog kojih se odustvuje sa posla duže od 30 dana pokazuje da su stanovnicima

Smedereva, Požarevca, Bora, Kraljeva i Kruševca najslabija tačka krvni sudovi. Oni, naime, prednjače po

odsustvovanju sa posla zbog bolesti krvotoka, dok su ove bolesti na teritoriji Kosovske Mitrovice,

Prokuplja, Šapca, Sombora i Novog Pazara u manje od prosečnih 7,1 odsto u Srbiji, razlog odsustva sa

posla.

Najveći broj sprečenih za rad, po dijagnozi duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja, u prva tri meseca

ove godine, prema evidenciji RFZO, registrovan je u Boru (11,1 odsto), Nišu (10,1) i Zaječaru (8,1), dok

zbog njih ispod proseka, koji je za Srbiju 6,1 odsto “boluju” zaposleni u Valjevu (3,1 odsto), Novom Pazaru

(3,3) i Prokuplju (3,8).

- Od januara do kraja marta lekarske komisije RFZO u 68.648 slučajeva cenile su dužinu privremene

sprečenosti za rad, što je za 10,5 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine - kaže za “Novosti” dr

Verica Lazić, v. d. direktora RFZO. - To zapravo znači da je bilo ukupno 68.648 izlazaka pred lekarske

komisije, neko jednom, a neko i više puta.

Direktorka Lazić kaže da se sa posla duže od 30 dana najčešće odustvovalo zbog trudnoće i rađanja (23,5

odsto), povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (20,2), bolesti mišićno-koštanog sistema i

vezivnog tkiva (11,6), tumora (11,1), bolesti krvotoka (7,1), duševnih poremećaja i poremećaji ponašanja

(6,1)...

Najviše beba, ako se pogleda učestalost odsustva sa posla zbog trudnoće, biće ove godine u Kosovskoj

Mitrovici, Leskovcu, Prokuplju, Valjevu, Požarevcu, Beogradu, Somboru, Zrenjaninu, Subotici, Čačku,

Kragujevcu i Šapcu. Na teritoriji ovih filijala RFZO privremena sprečenost za rad zbog trudnoće, porođaja

ili babinja veća je od prosečnih 23,5 odsto u Srbiji. U Filijali Kosovska Mitrovica čak 48,2 odsto svih koji su

koristili bolovanje su trudnice! A, na teritoriji Leskovca - 34,7 odsto. Rode će, nažalost, ređe sletati u

Kikindu, Zaječar, Smederevo i Novi Pazar, jer je tamo tek 12 do 14 odsto “bolovanja” zbog trudnoće.

Veći broj privremene sprečenosti za rad od proseka u Srbiji (20,2 odsto) zbog povreda, trovanja i posledica

delovanja spoljnih faktora imaju filijale Novi Pazar, Šabac, Sremska Mitrovica, Zaječar, Kikinda, Jagodina,

Valjevo, Subotica i Pirot.

Zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva na bolovanje najviše idu osiguranici Zaječara,

Novog Pazara, Vranja, Smedereva i Sombora, a najmanje iz Jagodine, Kragujevca, Valjeva, Prokuplja i

Subotice.

U PRVA TRI MESECA - TRI MILIJARDE DINARA

POREĐENjEM privremene sprečenosti za rad u istom periodu prošle godine uočava se da su se odlasci na

bolovanje smanjili, i to za dijagnoze iz grupa trudnoća, rađanje i babinje, bolesti krvotoka i duševnih

poremećaja. Povećani su odlasci na bolovanje zbog povreda, trovanja i posledica delovanja spoljnih faktora,

ali i zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, kao i zbog tumora. Doktorka Lazić kaže da je

za bolovanja u prva tri meseca ove godine iz kase RFZO isplaćeno 3.033.776.164,83 dinara, odnosno 29,6

odsto od ukupno isplaćenih sredstava u 2016. godini.

Srpske firme traže kupca iz bankrota

Od 526 neprivatizovanih preduzeća u našoj zemlji u poslednje tri godine čak 281 otišlo u stečaj. Redak

primer firme koja uspešno radi posle stečaja je "Prva petoletka" iz Trstenika

SKORO svako drugo neprivatizovano preduzeće u poslednje tri

godine je - otišlo u stečaj. Od 526 neprodatih firmi, kupca trenutno

traži 281. Privatizovanih je 46, za 90 prodaja je zaustavljena, a 153

se i dalje nudi privatnim investitorima. Kupcu se, između ostalih,

nadaju u PKB-u, "Galenici", HIP "Petrohemiji". Ovako ukratko

izgleda presek poslednje faze srpske privatizacije.

Nijedno od državnih preduzeća više ne uživa zaštitu države od prinudne naplate. Od 17 strateških firmi koje

su najduže imale ovakav tretman, u stečaj su posle skidanja "imuniteta", otišla tri - "Prva iskra" Barič,

"Grupa Zastava" i Industrija kablova Jagodina. O stečaj se "očešalo", sa unapred pripremljenim planom

reorganizacije, njih osam.

- Šansa za opstanak preduzeća sa unapred pripremljenim planom reorganizacije zavisi od ocene održivosti

plana od strane poverilaca - kažu u Minstarstvu privrede. - Sva preduzeća u privatizacionom portfelju sada

posluju po tržišnim uslovima i moraju da izmiruju obaveze prema poveriocima. Prodaja je bila oročena

samo za preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Kod ostalih nastavljamo aktivnosti u skladu sa

Zakonom o privatizaciji. Stečajni postupak je izvestan za sva preduzeća koja nemaju održivu poslovnu

aktivnost, odnosno ne izmiruju obaveze prema poveriocima i za koja nije pokazan interes potencijalnih

kupaca u postupku privatizacije.

U Srbiji su retki primeri da firma koja je otišla u stečaj - uspešno posluje. Nešto slično se, međutim, desilo u

"Prvoj petoletki". Posle skidanja zaštite, tri zavisna preduzeća su otišla u stečaj. Bivši radnici su otpremnine

iskoristili za osnivački kapital nove firme koja je zakupila pogone "Prve petoletke".

- Radnici su se udružili i od socijalnog programa njih 677 uplatilo po 500 evra osnivačkog kapitala -

obajšnjava Ljubisav Panić, direktor "Prve petoletke". - Proizvodnju smo počeli u februaru prošle godine i

završili godinu sa dobitkom. Ove godine imamo još ambicioznije planove, povećavamo proizvodnju za 50

odsto. Upošljavamo 830 radnika. Zakup svakog meseca plaćamo 20.000 evra, podmirujemo sve račune,

poreze i doprinose. Svakog meseca prihodujemo milion evra, čak 70 odsto proizvodnje izvozimo.

NE MOGU U KREDIT

NOVA "Prva petoletka" rado bi kupila pogone stare firme, ali još nemaju sredstava za taj poduhvat.

- Razmišljamo aktivno o tome da kupimo pogone iz stečaja, ali trenutno nismo u mogućnosti - objašnjava

direktor Ljubisav Panić. - Mi nemamo još pune dve godine poslovanja, dva godišnja bilansa, tako da ne

možemo da računamo na kredit. Stečajni upravnici rade procenu vrednosti, i čini mi se da su one nerealne.

Mi po tim cenama nemamo šanse.

Posao: Sediš i dobiješ 35.000 RSD - niko neće

Uslužna zadruga za zapošljavanje u Sivcu ne može da nađe sezonce za rad na njivi, u fabrici i trgovini.

Nezaposleni odbijaju ponude zbog niskih satnica, koje

se kreću od 150 do 200 dinara, pišu Večernje novosti

Iako u kulskoj opštini, a posebno u Sivcu, gde je

osnovana, ima mnogo nezaposlenih, Uslužna zadruga

"Oaza kreativa" ne može da nađe dovoljno radnika za

brojne poslove koje nudi na određeno vreme. Željko

Varagić, direktor ove zadruge, navodi da bi godišnje

mogao da zaposli više od hiljadu ljudi na privremenim i

povremenim poslovima, ali nezaposleni slabo reaguju

na oglase za hitno potrebne radnike.

”Zadruga dodeljuje poslove po ugovorima na 120 dana, koji se po isteku tog roka obnavljaju, pa se kasnije

može ostvariti i novčana naknada za slučaj nezaposlenosti, tzv. "materijalno". Svim radnicima se uplaćuje

socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje, a preko roditelja zdravstveno se osiguravaju i njihova deca.

Takođe, svakom radniku se obezbeđuje prevoz do posla i nazad, oprema za rad i jedan obrok u toku radnog

vremena”, predočava Varagić.

Jedan od poslova za koji zadruga ne može da nađe radnika je i nadziranje sistema za navodnjavanje.

“Potrebno je da taj radnik ima auto, u koji će poslodavac sipati gorivo, a zadatak je da se prati rad

automatski podešenog sistema i ponekad pritisne senzor. Radi se 12 sati, pa isto toliko odmara, a praktično

se presedi u autu za platu od oko 35.000 dinara”, ukazao je Varagić.

"Oaza kreativa" iznalazi poslove po satnicama koje se kreću od 150 do 200 dinara, a radna mesta su na

njivama, u fabrikama i trgovini širom Bačke.

“Potrebni su radnici na branju jagoda, okopavanju repe i krompira, prebiranju luka i utovaranju sena. Kad

uskoro krene metličenje semenskog kukuruza, moći će da se zaposli od 800 do 1.000 sezonaca. Ima posla i u

Fabrici biskvita "Jafa" u Crvenki, Industriji mesa "Karneks" u Vrbasu i Fabrici zamrznutog povrća "ABC

fud" u Ruskom Krsturu”, nabraja Varagić.

On je nedavno objavio oglas za 50 radnika u mikromarketima u Novom Sadu, na koji se niko ne javlja.

“To je samo sat vremena putovanja do posla, sa obezbeđenim prevozom u oba smera i fiksnom platom od

28.000 dinara. Nema interesovanja ni za posao kamiondžije u mlekari u Novom Sadu”, izneo je Varagić.

Direktor zadruge "Oaza kreativa" ne spori da su dnevnice relativno niske, ali ističe da ih je ipak bolje

zaraditi, "nego čekati da padnu s neba".

“Beži se od posla da bi se ostalo na socijalnoj pomoći, bavilo sitnim prevarama ili šverc komercom i živelo

na grbači roditelja”, kaže Varagić.

Nezaposleni u Sivcu objašnjavaju da ne žele da prihvate poslove koji se slabo, a uz to i s velikim

zakašnjenjem plaćaju. “Dok ne dobiješ ono što si pošteno zaradio, možeš da umreš od gladi. U fabrici "ABC

fud" trebalo je raditi dva meseca dok nije stigla prva plata. Sezonski poslovi su izuzetno teški, pa satnica ne

bi smela da bude niža od 300 dinara. Zbog toga se ljudi opredeljuju za lakšu zaradu, preprodajom robe iz

Mađarske ili duvana”, ističe Marko K. (27).

Zbog ove bolesti SVAKI DESETI RADNIK u Srbiji na bolovanju, a

evo kako bi država još TREBALO DA IH ZAŠTITI

Violeta, Sanja... ali i mnogi drugi građani Srbije koji su se suočili sa otkazom samo zato što su oboleli od

neke maligne bolesti, razlog je zašto je narodni poslanik i lekar Dušan Milisavljević (DS) pokrenuo

inicijativu za izmenu Zakona o radu.

On će već u sredu predati svoj predlog zakona po

kome poslodavci više neće moći da otpuštaju

radnike ukoliko obole od neke maligne bolesti,

odnosno sve dok im traje lečenje i rehabilitacija.

Takođe, tražiće da im se odobri da primaju 100

odsto platu sve dok su na bolovanju zbog lečenja.

- Na primeru Violete Petrović, samohrane majke

koja je obolela od karcinoma dojke, najbolje se

vidi kakav je domaći Zakon o radu, koji teško bolesnim građanima ne garantuje sigurnost. Kao lekar, ali i

građanin, smatram da bi ova promena zakona pomogla u lečenju svih ljudi obolelih od neke od najtežih

bolesti. Za osobu koja dobije karcinom, gubitak posla je veliki stres, koji negativno utiče na lečenje,

oporavak i dodatno pogoršava zdravstveno stanje. I zato zakoni treba da se pišu da bi građanima bilo bolje, a

ne da bi se sakupljali nekakvi politički poeni - kaže za “Blic” prof. dr Dušan Milisavljević.

Plata 100 odsto i sigurnost da neće doći do otkaza

Ovo bi se, dodaje on, odnosilo na radnike koji obole od bilo koje vrste malignih tumora - leukemije, hočkin

limfoma, sarkoma, karcinoma. Da se zakon primenjuje kao i kada su trudnice u pitanju, koje ne mogu dobiti

otkaz dok su u drugom stanju.

- Finansijska situacija je takođe bitna za ove ljude, jer tokom

lečenja potrebno je da im ishrana bude što kvalitetnija, da koriste

razne vitamine i minerale, što nije ni malo jeftino. Mislim da

država mora i na ovaj način da vodi računa o svojim građanima -

kaže dr Milisavljević.

Violeta, kao i Sanja, žene su koje su obolele od karcinoma, ali im

je u južnokojerskoj fabrici "Jura" istekao ugovor, dok su bile na

bolovanju zbog lečenja. Upravo je bolest bila razlog zašto im

poslodavci nisu produžili ugovor, što nije nezakonito, jer u Zakonu

o radu o ovakvim situacijama ništa nije precizirano.

Svaki 10 radnik na bolovanju zbog raka

Da stvar bude još gora sudbinu ove dve žene deli gotovo svaki deseti zaposleni ili 68 hiljada ljudi u Srbiji,

koji su u prva tri meseca ove godine odsustvovao sa posla duže od 30 dana upravo zbog neke od maligne

bolesti.

Naša zemlja je među vodećim kada je stopa obolelih u pitanju. Svake godine od raka oboli oko 36.000 ljudi,

a umre oko 19.000 pacijenata, zbog čega su maligne bolesti jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja

u našoj zemlji.

Menja zakone

Poslanik Dušan Milisavljević se prvi založio za usvajanje Zojinog zakona, koji sada omogućava bolji

tretman mališana obolelih od teških retkih bolesti. Sa Autonomnim ženskim centrom radio je na tome da se

naslinici udalje iz porodice.

Borio se i da se u Republičkom fondu za zdravstveno osguranje unesu nove šifre, kako bi deca, kojima je

potrebna transplantacija srca i pluća, ovu intervenciju mogla da obave u inostranstvu o trošku države. Mala

Anita Balaž bila je prvo dete koje je zahvaljujući tim novim šiframa transplantirana u Beču.

Nenajavljeni inspekcijski nadzor kod 239 poslodavaca

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je danas da je, prilikom

redovnih inspekcijskih nadzora tokom 2017. godine, Inspektorat za rad posebno obratio pažnju na 239

poslodavaca kod kojih je pronađeno tri i više radnika "na crno", saopšteno je iz Vulinovog Ministarstva.

"Da se ne bi desilo da su radnici samo zaposleni dok je tu inspekcija rada, a posle toga odmah otpušteni,

Inspektorat za rad je 1. juna izvršio veliki, nenajavljeni inspekcijski nadzor kod 239 poslodavaca i tom

prilikom u radu "na crno" zatekao 2.016 lica. Na osnovu naših rešenja odmah je bilo zaposleno 1.490

radnika i mi smo otišli da proverimo koliko njih i sada radi", navedeno je u saopštenju.

"Od trenutka zasnivanja radnog odnosa do danas radni odnos je prestao za 251 lice, dok smo za 78 radnika

pronašli da su bili prijavljeni, odmah nakon toga otpušteni i ponovo zaposleni kod istog poslodavca da rade

"na crno".

Vulin je rekao, saopšteno je, da je kod 178 lica otkriveno da su novi radnici "na crno", i to kod istih

poslodavaca koji su i ranije imali praksu zapošljavanja radnika "na crno".

"Ovo jesu bolji podaci nego što su bili prošle godine u istom periodu za sličan broj radnika, bilo je 74 odasto

radnika koji su nastavili da rade u skladu sa našim rešenjima i u skladu sa zakonskim rešenjima, a ove

godine to je blizu 89 odsto. Ali svejedno, to znači da i dalje hoćemo i moramo da se borimo protiv rada na

crno", navedeno je u saopštenju.

Скраћење радног времене не сме скратити плате

Скраћивање радног дана с осам на шест сати да би се повећала запосленост, слободно се може рећи

да није изводљиво у Србији, посебно зато што ниједан послодавац, сасвим сигурно не би пристао на

то да за мање сати рада радника плаћа исто као до сада. Уз то, био би приморан и на то да повећа

број запослених те би трошкови били већи.

Тај корак би, практично, значио да би било више

запослених, али би њихове зараде биле мање, те је велико

питање да ли би то имало позитиван утицај на запослене.

Чак и у много богатијим државама у којима је експеримент

са скраћењем радног времена дао добре резултате, попут

Шведске, то неће бити примењено у целој земљи. Наиме, у

тој земљи је у једном старачком дому радно време

медицинских сестара скраћено на шест сати, али им зарада није смањена. То је довело до бољег

учинка запослених и већег задовољства пацијената, било је и мање боловања, али су трошкови, због

запошљавања нових радника, били високи.

Дакле, ако тај експеримент није успео у Шведској, сасвим сигурно је да не би ни у Србији. Уз то, у

појединим секторима рада као што је трговина или услужне делатности није могуће скратити радну

недељу јер се ради свих седам дана у недељи. Треба рећи и то да многи радници на послу проводе

више од осам сати, а да је мало послодаваца који их за то стимулишу – било кроз зараду, било као

слободан дан, мада, наравно, има и оних који сваки прековремени сат плаћају. То је, вероватно,

добра стимулација за топ-менаyере, који проводе много више времена на послу, па су им и зараде

веће, али је велико питање да ли је износ до 130 динара, колико је минимална цена сата у Србији,

довољно стимулативан да се на радном месту проведе више времена од садашњих осам сати.

Краћи радни дан – тања коверта

Уз евентуално скраћење радног дана на шест сати, значајно би се умањила месечно примање

запослених. Наиме, уз садашња минималну сатницу од 130 динара највиша минимална зарада, у

месецу у којем се ради 184 сата, је 23.900 динара. Уз смањење броја радних сати – уместо 184 сата

радило би се 138 – највиша минимална зарада износила би 17.940 динара.

По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, идеја да се у

нашој земљи скрати радни дан или недеља није добра јер би уз мању сатницу сигурно дошло и до

смањења зарада, које су и сада веома мале и недовољне за пристојан живот.

“У Србији, где је минимална зарада, у просеку, око 22.500 динара тешко може да се преживи јер с

новцем којим се месечно располаже не могу да се задовоље ни основне потребе, а то веома тешко

успева и онима који раде и више сати и на боље плаћеним радним местима“, каже Милић.

Додаје да тоније успело чак ни у земљама с веома високим стандардом, као што је Шведска, где уз

смањење радног дана на шест сати није смањивана зарада.

Он указује на то да скраћење радног времена с осам на шест сати дневно није добар корак за

смањење незапослености, напротив, тиме би се само повећало сиромаштво.

“Због мање сати рада биле би смањене и зараде, а онда би, да би могли да обезебеде егзистенцију,

радници морали да раде на више места и резултат скраћења радног дана не би био видљив и вртели

би се укруг. Сигуран сам у то да скраћење радног дана на шест сати није најважнија тема везана за

положај запослених у Србији. За то је потребно побољшати услове рада, обезебедити поштовање

закона, заштиту права радника, важно је предузети кораке који ће створити повољан амбијент за

улагања и отварање нових радних места, смањити рад на црно, негативне ефекте сиве економије...”,

каже Милић.

Depresija svakodnevnog života (1): Srbija na bensedinima

Srbi su vekovima bili čuveni po smehu i šali kojima su odagnavali svaku muku i nevolju, ali je na

svetskoj mapi novog milenijuma Srbija osvanula kao zemlja "na bensedinima"! Više nego porazna

statistika govori da je samo tokom prošle godine ispijeno neverovatnih 5,3 miliona kutija ovih lekova

za smirenje, a istu sedmocifrenu količinu, većinom bensedina i bromazepama, Srbi su progutali i

2015. U 2014. ostvarili su i svojevrstan rekord sa 200.000 kutija više.

Stručnjaci veruju da se ovim lekovima, čija je kupovina bez

recepta zabranjena kako bi se smanjila njihova upotreba,

trguje i ispod tezge. Stručnjaci smatraju da je reč o mnogo

više "pilula za lilule", kako ih je svojevremeno opevao roker

Momčilo Bajagić Bajaga.

Da ljudi u Srbiji poslednjih godina sve više pate od depresije

nedavno je upozorila i Svetska zdravstvena organizacija

podatkom da je u Srbiji od ove boljke novog doba obolelo oko 420.000 ljudi, odnosno pet odsto populacije,

te da postoji tendencija porasta! Nije tajna i da se u psihijatrijskim ustanovama traži krevet više i da su zbog

prebukiranih bolničkih kapaciteta ulice pune "izgubljenih" ljudi.

Beda vodi u zločine

Psiholozi otvoreno govore i da je razlog velikom broju ubistava i samoubistava ekonomsko stanje u zemlji.

"Samoubistva usled depresije" povezuju sa nemaštinom, ukazujući da siromaštvo uvodi u depresiju, pa i u

samoubistvo. Sve govori da građani nisu po prirodi depresivni, već su dovedeni do takvog stanja opštom

situacijom, siromaštvom, neperspektivnošću, padom morala, odsustvom empatije i otuđenošću.

Ti podaci neumitno potvrđuju da je mentalno zdravlje nacije ugroženo, a psihijatar Sanda Rašković Ivić,

koja je istovremeno i republička poslanica, ukazuje da je sve više razloga za loše psihičko stanje ljudi u

Srbiji.

- Na bensedinima smo kao nacija, prvenstveno zato što su ljudi videli da su u praznom hodu. Odnosno, šta

god se u zemlji menja, stanje ostaje isto - pojašnjava sagovornica "Vesti".

Na visoko mesto "krivaca" za ovako loš trend Sanda Rašković Ivić stavlja negativnu selekciju i partijsku

pripadnost kao kriterijum za otvaranje svih vrata u Srbiji.

- Ta negativna selekcija ubila je svaku borbenost kod naših građana, ali i onu našu sposobnost za humor koji

leči - kaže Rašković Ivić.

Posezanje ljudi za pilulama je, prema njenim rečima, proizvod činjenice da ljudi u ovako lošem stanju u

Srbiji gledaju kako da nađu brzo rešenje za svoje muke.

- Nalaze ga u instant sredstvima poput lekova za smirenje i tako će biti sve dok se nešto ne promeni i dok

ovi koji vode državu ne budu na bensedinima. Izlaz iz ovakvog stanja je u drugačijem sagledavanju stvari.

Svako treba da se zapita šta može da uradi da se nešto promeni. Ne smemo da razmišljamo da je "važno da

meni ne bude gore", jer tako ne samo da stagniramo, već ćemo ići unazad, a prilikom vraćanja unazad iza

svakog ugla vrebaju bensedini - figurativno objašnjava Sanda Rašković Ivić.

Kao imperativ za građane, ona ističe odbacivanje svake pomisli na pasivnost.

- Neophodan je proaktivan stav, odnosno biti aktivan, nikako pasivan. Biti subjekt, a ne objekt. A, objekt ste

ukoliko ste na bensedinima - savet je poznatog psihijatra i političara iz redova opozicije.

Stručnjaci kažu da bi zbog teške situacije u zemlji, skeniranje stanja ljudi evidentno pokazalo bes, strepnju,

nespokoj, nemoć i strah. Ukazuju i da postoji čitava lepeza oboljenja, od manjih psihičkih problema do vrlo

ozbiljnih poremećaja, ali i da sve više ljudi zapada u stanja koja se kreću od depresije, do neverovatne

histeričnosti.

Krivaca za proterivanje humora iz svakodnevnog života ima i u ljudskom faktoru. Vlast, naime, poseže za

zabašurivanjem pravog stanja najjeftinijim sadržajima, poput rijalitija, a na red tog bluda, nasilja i narkotika

nadovezuje se red obraćanja predstavnika vlasti, hitne konferencije za novinare "uživo" i, kao šlag na tortu,

jeftina večernja zabava nadmetanja mladih anonimusa u raznim muzičkim takmičenjima.

Psiholozi ukazuju da virtualna zabava oblikuje podsvest, a televizijski ekran postaje opasan za sve koji u

njega gledaju. Naglašavaju i da TV utiče na socijalne odnose gledalaca, ali i da stvara značajne psihološke

poremećaje.

BIZLife/TV N1

NOVA FUNKCIJA: Maja brine o nuklearnoj sigurnosti

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković imenovana je 29.maja, na sednici Vlade kojom je poslednji

put predsedavao Aleksandar Vučić, za predsednika Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućih

zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.

Maja Gojković, koja je po zanimanju advokat, biće na čelu Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i

nuklearnu sigurnost Srbije.

Njen prethodnik je na toj poziciji primao mesečnu nadoknadu u iznosu od oko 65.000 dinara. Agencija se

bavi sprovođenjem mera za bezbednosti pri obavljanju radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti.

Na novu funkciju, Gojković je imenovana na sednici na kojoj je Vlada postavila i Bratislava Gašića na čelo

Bezbednosno informativne agencije. To su neke od poslednjih kadrovskih odluka Vlade koju je predvodio

sadašnji predsednik Aleksandar Vučić.

Profesor Valdimir Goati kaže za Insajder.net da su ovakva rešenja paradigma partijske države u kojoj

živimo.

„Nisam siguran da Gojković kao advokat dobro poznaje oblast jonizujućih zračenja i nuklearne sgurnosti pa

verujem da je ovo bio kavaljerski gest da se partijskom saborcu da još jedna funkcija. Zbog toga se u Srbiji,

kada se govori o državi, govori o partijskoj državi“, navodi Goati, podsećajući da je Maja Gojković uspela

da se do sada prošeta kroz niz različitih političkih partija, a simim tim i veliki broj funkcija.

Prema zakonu, obavljanje više funkcija istovremeno dopušteno je samo uz prethodno odobrenje Agencije za

borbu protiv korupcije.

Poslanici u proseku imaju 1.000 evra platu, a u prvoj godini radili

68 dana

Poslanici su radili svega 68 dana za tačno godinu dana koliko funkcioniše aktuelni saziv parlamenta,

pokazala je analiza koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

To znači da nas svaki parlamentarac košta skoro po 20.000 dinara ako se uzme u obzir da je njihova

prosečna mesečna plata oko 110.000 dinara.

Aktuleni saziv parlamenta obeležile su i žestoke svađe, psovke i prostakluci, a usvojeno je ukupno 88

zakona. Od toga, 48 su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 izmene i dopune postojećih zakona,

dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amadmana, a usvojen tek svaki trinaesti.

Malo više "rada" bilo je na sednicama odbora kojih je bilo 265. Od toga, najvredniji je bio Odbor za ustavna

pitanja i zakonodavstvo - 31 sednica, dok je najamnje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega

jednu sednicu. Rad parlamenta počekom proleća 2017. godine bio je i privremeno zaustavljen zbog

održavanja kampanje za predsedničke izbore, zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja

proveli svega 17 dana u plenumu.

Pored nerada i pljuvačina, prethodnu godinu obeležio je i rekordan broj preletača - ukupno 24 poslanika

napustila su prvobitne poslaničke klubove i prešla u drugi ili su postali samostalni. U parlamentu su u

proteklih godinu dana formirana i dva nova poslanička kluba - Za spas Srbije i poslanički klub Samostalnih

poslanika.