ministar životne sredine i prostornog planiranja novi ... 7 - jun 2009.pdfoliver dulić, ministar...

Oliver Dulić,ministar životne sredine iprostornog planiranja

Novi propisiza više reda

Broj

7, j

un 2

009

.

Top Tema STraNe iNveSTicije u ekoNomSkoj krizi primer uSpeha Lapovo SrpSki projekTaNTSki breNd muLTicoN iNžeNjeriNg aNaLize erNST & YouNg: odgovor Na krizu



dnevni list danasAlekse Nenadovića

11000 Beograd, Srbijatel/fax. +381 11 344 11 86

www.danas.rs

1

SIEPA upravo sprovodi anketu među najvećim stranim investitorima u Srbiji. Ona treba da posluži u promotivne svrhe, tako što bi odgovori čelnih ljudi stranih kompanija bili iskorišćeni kao citati koji predstavljaju našu zemlju u pozitivnom kontekstu. Već postojeće investitore pitali smo šta misle o glavnim elementima poslovnog ambijenta, od potencijala tržišta, preko troškova poslovanja i kvaliteta infrastrukture, sve do podrške Vlade.

Uprkos našim molbama da odgovori, koliko je u ovoj situaciji uopšte moguće, budu afirmativni, neki od direktora velikih firmi nisu mogli da se uzdrže, a da ne upute ozbiljne kritike. Jedna od njih je, u tom smislu, vrlo indikativna. Generalna direktorka jedne poznate kompanije za naše tržište najpre kaže da ima „jasan razvojni potencijal i da još uvek nije zasićeno u raznim oblastima“. Drugim rečima, mogućnosti za profitabilno poslovanje su velike. Međutim, na naše pitanje da ukratko izrazi svoju poruku potencijalnim investitorima, ona doslovno odgovara: „Da snažno lobiraju kako bi obezbedili političku i funkcionalnu podršku za svoje aktivnosti“... Prevedeno na običan jezik, uslovi za poslovanje nisu normalni, najblaže rečeno. Ova kompanija dolazi iz jedne od najmoćnijih zemalja i nema sumnje da se njihove žalbe čuju i u matičnoj ambasadi i u udruženju privrednika i među drugim firmama koje razmišljaju o ulaganjima kod nas. Pored ovakve „reklame“, zaista nam ne treba ni CNN...

U ovom slučaju, problem je, pre svega, na lokalnom nivou i to u radu nekih javnih preduzeća. Tačnije, u ponašanju njihovih direktora koje centrale njihovih stranaka nisu mogle ili želele da disciplinuju. Ovaj primer samo pokazuje koliko je netržišni način razmišljanja, koji u prvi plan stavlja lične umesto javnih interesa, postao raširena pojava. Najmanje što naši lideri mogu da urade je da nesposobne kadrove pozovu na političku odgovornost i nedvosmisleno pokažu da takva praksa neće biti tolerisana. Bez pravih ljudi na važnim mestima, ni najbolji zakoni o regionalizaciji, o kojima se sada toliko govori, neće dati rezultate.

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd • tel: 011 3398 550; 3398 772; 3398 774fax: 011 3398 814 • e-mail: [email protected] • www.siepa.gov.rs

Urednik: Dragan PejčićZamenik urednika: Nikola Janković

Specijalni saradnik: Božidar Laganin

Saradnici: Miloš Ćurčin, Maja Vuković, Ines Novosel, Goran Radosavljević,Nataša Vujović i Milica Zatezalo

Tehnički urednik & dizajn: Saša ĐorđevićPriprema za štampu: Vladimir VuksanLektura i korektura: Boban Čupić

Štampa: Standard 2

Časopis je besplatan i izlazi kvartalno.

INVESTICIJE JUN 2009.

INVESTICIJE, Broj 7, jun 2009. Reč urednika

Dragan Pejčić[email protected]

4

14

16

27

Vesti ................................................................................................................. 2

Globalni trendoviStrane direktne investicije u svetu u 2007. godini .......... 4

Lokalni trendoviStrane direktne investicije u Srbiji u 2008. godini ......... 5

Top temaStrane investicije u ekonomskoj krizi ....................................... 6

Primer uspehaLapovo ............................................................................................................ 9

IntervjuOliver Dulić,ministar životne sredine i prostornog planiranja ......... 12

Lična kartaMulticon inženjering ......................................................................... 14

Investicije u praksiKako napraviti uspešnu prezentaciju (2) ............................. 16

Investicije u teorijiDefinisanje ciljeva i analiza investicionih trendova (1) ...... 18

Vaši partneriNALED .......................................................................................................... 20

Internet vodičDoing Business (www.doingbusiness.org) ........................ 21

SpecijalOkrugli sto:Promocija investicija i izvoza – koordinacija aktera ......... 22

AnalizeErnst & Young: Šanse u nesreći. ................................................. 24

Javno mnenjeUSAID/Urban Institute istraživanje ostranim investitorima ........................................................................ 26

Iz ugla investitoraDavid Banjai,generalni direktor, Ball Packaging Europe Beograd ..........27

Vesti

Erste: U Srbiji četiri potencijalne mete za preuzimanjeMete akvizicija među srpskim kompanijama mogle bi da budu Soja protein, Galenika Fitofarmacija, Metalac i Energoprojekt, navodi se u najnovijem izveštaju Erste grupe o tržištu kapitala u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

U celom regionu Erste grupa za 2009. prognozira usporavanje privrednog rasta, ali i zadržavanje razlike u visini stopa u odnosu na zapadna tržišta.

Inače, Erste grupa je jedna od vodećih na sektoru finansijskih usluga u Centralnoj i istočnoj Evropi i ima 16,4 miliona klijenata u osam zemalja, uključujući Srbiju.

Biznis

Na urbanističke dozvole će se čekati šest meseci manjeOsnovni razlog izmena i dopuna Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu jeste preciznije uređenje uloga učesnika u ovom postupku. Jasno definisanje pojedinih odredaba postojećeg zakona omogućiće institucijama efikasniji rad i donošenje pravovremenih odluka, što će na kraju rezultirati osetnim skraćenjem roka za dobijanje saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Izmenama zakona obezbediće se skraćenje procedure sa postojećih 270 na planiranih 108 dana, izuzimajući žalbeni rok za koji se predviđa postupanje po Zakonu o upravnom postupku. Važan cilj izmene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu jeste preciziranje veze sa propisima iz domena urbanizma i građevine. Predloženim izmenama se daje mogućnost nadležnom organu da, kroz rešenje o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja, odredi minimalne mere zaštite

životne sredine. Ovim bi se izbegla mogućnost da se, zbog dve ili tri sitnice, nalaže izrada studije o proceni uticaja i, na taj način, povećaju troškovi postupka i produži rok do konačnog završetka procedure.

Blic

Šalteri smanjuju konkurentnostPojednostavljenjem administrativnih procedura, kompanije i građani Kruševca, Vranja i Zrenjanina mogli bi godišnje da uštede 1,5 miliona dolara i 1,7 miliona dana koje bi proveli čekajući u redovima ispred šaltera

Šalter i fioka predstavljaju, uprošćeno gledano, najveću prepreku za brzo otvaranje preduzeća i izdavanje raznoraznih dozvola za poslovanje. Duge i složene pravne procedure, neusaglašenost propisa, kao i nedovoljno zaokruženi pravni sistem u velikoj meri utiču i na nisku konkurentnost srpske privrede.

Taj problem može biti rešen, između ostalog, pojednostavljenjem izdavanja dozvola i dokumenata, ali i smanjenjem troškova administracije, zaključeno je na konferenciji „Jačanje konkurentnosti privrede kroz regulatornu reformu“.

Politika

Za osnivanje firme 5 umesto 23 danaOd maja u Srbiji je počeo da radi jednošalterski sistem registracije (one stop shop) koji omogućava da se rok za osnivanje firmi skrati sa 23 na 5 dana. Taj sistem ubrzava i pojednostavlja proceduru osnivanja preduzeća i radnji, jer se u Agenciji za privredne registre uzimaju i podaci potrebni za izdavanje poreskog identifikacionog

broja (PIB), kao i za registrovanje u fondu Penzijsko-invalidskog osiguranja i fondu zdravstva, rekao je direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović.

Obradović je naveo da cena usluge, odnosno naknade za registraciju, nije promenjena, odnosno da je za osnivanje preduzeća potrebno 3.600 dinara, a za preduzetnike 560 dinara.

Obradović je najavio i da se radi na tome da se ubuduće, kao i u Evropi, godišnji finansijski izveštaji preduzeća predaju samo APR-u, a ne, kao do sada, i Narodnoj banci Srbije i Poreskoj upravi.

B92

Na snazi sedam hiljada propisaU Srbiji postoji oko 7.000 važećih propisa, od čega 3.000 posredno ili neposredno utiču na privredu, izjavila je rukovodilac vladine Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa Andreja Marušić i najavila da će od 31. decembra ove godine početi da radi „giljotina“ za zastarele i neprimenjive propise.

Više od 50 odsto svih važećih propisa doneto je od 2000. do 2009. godine, a tokom ove godine najavljena je izmena, odnosno usvajanje oko 1.000 propisa, istakla je ona, predstavljajući program Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) u Privrednoj komori Srbije.

Marušićeva je objasnila da Strategija regulatorne reforme za period od 2008. do 2011. godine, koju je Vlada Srbije usvojila u oktobru prošle godine, predviđa i instrument sveobuhvatne reforme propisa koja se sprovodi od 2008. do 2010. godine. Ti propisi proizvod su decenija zakonodavne aktivnosti, kazala je ona i dodala da se do sada niko nije ozbiljno bavio rešavanjem problema zastarelih propisa.

Marušićeva je ukazala da je Jedinica za SRP do 31. marta ove godine vršila popis svih propisa

2 INVESTICIJE JUN 2009.

na teritoriji Srbije po kriterijumu opštih propisa koji se odnose na treća lica. Ona je objasnila da je oko 5.500 propisa prijavilo 100 regulatornih tela (24 ministarstva i 76 drugih regulatornih tela), a inventarisano je i oko 1.500 međunarodnih propisa.

Marušićeva je kazala da će Jedinica za SRP do 1. septembra ove godine analizirati oko 1.800 propisa podeljenih u 10 oblasti i 34 podoblasti, i ukazala da predmet analize tog tela neće biti poreske i carinske stope, međunarodni sporazumi, kao i multilateralni propisi iz oblasti odbrane. Posle analize, Jedinica za SPR je obavezna da Vladi dostavi preporuke najkasnije do 15. decembra ove godine, posle čega će od 31. decembra slediti „giljotina“ propisa koja će trajati do 30. juna 2010. godine, dodala je ona.

Marušićeva je kazala da će se te preporuke odnositi na tri paketa propisa, i to na one koji su u nadležnosti Vlade i ministarstava, propise u nadležnosti Skupštine i propise koji su u nadležnosti nezavisnih regulatornih tela. „Preporuke mogu biti stavljanje van snage propisa u celosti, njihove izmene ili njihovo zadržavanje“, objasnila je ona.

Biznis

Sektor MSP će lakše preživeti krizuMala i srednja preduzeća imaju najviše šansi da prežive finansijsku krizu, jer su fleksibilnija od velikih kompanija, kaže Goran Džafić, direktor Republičke agencije za razvoj MSP i objašnjava da „mala i srednja preduzeća mogu lakše da promene delatnost i ne zavise od velikog kapitala“.

On je naveo da „kriza nije uzela maha u sektoru MSP" i u prva tri meseca ove godine nije bilo većih gašenja tih preduzeća, a osnivanje novih preduzeća i preduzetničkih radnji je na nivou prošlogodišnjeg.

Džafić je naveo da je prošle godine investirano 134 miliona dinara u MSP, a do sada je u 2009. obezbeđeno 60 miliona dinara.

„Odobravaju se i subvencionisani krediti za likvidnost, krediti za početnike, a nastavlja se program Nacionalne službe za zapošljavanje pripravnika, čiji će rad u malim i srednjim preduzećima godinu dana finansirati Vlada Srbije“, rekao je Džafić.

On je kao podršku tim preduzećima naveo i „start ap“ kredite za početnike bez hipoteke i dodao da je u prvom krugu, završenom u maju ove godine, odobreno 1.200 kredita, što znači 1.200 novih MSP u Srbiji.

B92

Lokalne obveznice izvor finansiranjaNacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) organizovala je regionalnu konferenciju „Razvoj tržišta obveznica lokalnih vlasti u Srbiji“, na kojoj su učestvovali članovi Vlade Srbije, domaći ekonomski eksperti i predstavnici međunarodnih organizacija.

NALED smatra da se municipalne (opštinske) obveznice, u ovom trenutku, nameću kao optimalno rešenje za obezbeđivanje novih izvora finansiranja na tržištu kapitala, ocenjujući da jedinice lokalne samouprave u regionu nedovoljno koriste mogućnost pribavljanja dodatnih finansijskih sredstava zaduživanjem putem emisije takvih obveznica, navedeno je u saopštenju te alijanse.

Emisija opštinskih obveznica nudi pribavljanje velikog iznosa kapitala odjednom, uz nižu kamatnu stopu, u odnosu na ostale instrumente zaduživanja, a uslovi pod kojima se one emituju dokazuju obostranu isplativost, kako za emitenta, tako i za investitore.

Opštinske obveznice su najčešće garantovane budžetom lokalne samouprave ili osigurane kod velikih osiguravajućih društava, dok u nekim slučajevima iza njih može da stoji i država. Posmatrano iz ugla korisnika, kupovina opštinskih obveznica podrazumeva relativno visoku kamatnu stopu i nizak rizik investicija, dok se prihod od obveznica najčešće ne oporezuje, što predstavlja dodatni podsticaj za ulaganje u te hartije od vrednosti.

Biznis

Kredit od 250 miliona za srpska preduzeća

Evropska investiciona banka (EIB) će u Beogradu otvoriti regionalnu kancelariju za Zapadni Balkan i odobriti kredit od 250 miliona evra za mala i srednja preduzeća u Srbiji, najavljeno je Vladi Srbije. Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić potpisao je s potpredsednikom EIB-a Darijem Skanapjekom Sporazum o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije EIB-a u Srbiji, kojim je predviđeno da kancelarija bude otvorena kada se Srbija kandiduje za članstvo u Evropskoj uniji.

„EIB je, odlukom da otvori kancelariju u Beogradu, prvoj izvan EU, iako u regionu ima zemalja koje su već kandidati za članstvo u EU, pokazala poverenje, kao i sve zemlje EU, da će sledeći koraci evropskih integracija Srbije biti brzo pređeni“, rekao je Đelić.

On je dodao da je EIB, zajedno sa novim kreditom od 250 miliona evra, do sada u Srbiji kreditirao projekte sa 1,6 milijardi evra, a ispregovarane su pozajmice u iznosu od 1,4 miliijarde evra, od čega je 750 miliona za Koridor 10 i obilaznicu oko Beograda.

Biznis

Vesti

3INVESTICIJE JUN 2009.

NATIONAL ALLIANCE FOR LOCAL ECONOMIC DEVELOPMENT

NACIONALNA ALIJANSA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

NALED

4

Globalno posmatrano, prema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), u 2007. godini priliv stranih direktnih investicija

dostigao je vrednost od 1.833 milijarde američkih dolara, što je za 30% više u odnosu na 2006. godinu. Četiri godine zaredom, uprkos finansijskoj krizi koja je uzela maha u drugoj polovini 2007. godine, sve tri glavne grupacije (razvijene privrede, zemlje u razvoju i tranzicione ekonomije) zabeležile su skok stranih ulaganja, a povećanje se odrazilo na relativno visok ekonomski rast i dobre privredne performanse u mnogim delovima sveta.

SAD na prvom mestu

U razvijenim zemljama, priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1.248 milijardi američkih dolara, što predstavlja povećanje od 33% u odnosu na vrednost u 2006. godini, pri čemu je u SAD registrovan najveći priliv investicija u iznosu od 233 milijarde dolara, a odmah za njom pozicionirale su se Velika Britanija, Francuska, Kanada i Holandija koje su zajedno privukle 590 milijardi dolara.

Priliv stranih direktnih investicija u zemlje u razvoju dostigao je do sada najveći nivo od 500 milijardi dolara, ili 21% više nego u 2006. godini. U okviru ove grupe zemalja, najveći priliv ostvarila je Kina (84 milijarde dolara), a odmah za njom je Hong Kong (60 milijardi dolara). U Singapuru, kao i u 2006. godini, priliv je dostigao vrednost od 24 milijarde dolara, dok je u Indiju uloženo 23 milijarde dolara. Inače, zemlje u razvoju nastavile su da dobijaju na značaju i kao izvor stranih direktnih ulaganja, sa porastom odliva koji se popeo na nivo od 253 milijarde dolara, uglavnom kao rezultat ekspanzije azijskih transnacionalnih kompanija.

Zemlje u tranziciji takođe beleže rast priliva investicija koje su u 2007. godini iznosile 86 milijardi dolara, pri čemu je oko 60% uloženo u Rusku Federaciju (52 milijarde dolara).

Uprkos globalnoj finansijskoj krizi, koja je počela kao kriza hipotekarnih kredita u SAD i koja je stvarala problem likvidnosti u mnogim zemljama, merdžeri i akvizicije su najviše doprineli globalnom porastu stranih direktnih ulaganja, i to u vrednosti od 1.637 milijardi dolara. U drugoj polovini 2007. godine, završeno je nekoliko značajnih transakcija – preuzimanje ABN-AMRO Holding NV od strane konzorcijuma koje su činile Royal Bank, Fortis i Santander (98 milijardi američkih dolara, najveće preuzimanje u istoriji bankarstva), kao i preuzimanje kanadskog Alcan-a od strane britanskog giganta Rio Tinto.

Primarni sektor kao magnet

Regionalno posmatrano, članice Evropske unije, kao i prethodnih godina, predstavljaju najatraktivniju investicionu destinaciju, sa prilivom od 804 milijarde dolara, što čini 43% svetskog priliva, i sa skoro 2/3 ukupnog priliva investicija u razvijenim zemljama. U Severnoj Americi, zabeležen je priliv od 342 milijarde američkih dolara, što čini skoro petinu svetskih tokova. Priliv stranih direktnih investicija u Jugoistočnoj, Istočnoj i Južnoj Aziji zadržao je svoj uzlazni trend u 2007. godini, dostigavši nivo od 249 milijardi dolara, uz udeo od 14% svetskih tokova. Zapadna Azija i dalje beleži impresivan rast od 12%, sa iznosom od 71 milijarde dolara, pri čemu je više od 4/5 priliva bilo koncentrisano na Saudijsku Arabiju, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate, najviše zahvaljujući energetskim i građevinskim projektima. U Africi, priliv stranih ulaganja porastao je na 53 milijarde dolara, i to zahvaljujući neprekidnom rastu tržišta robe široke potrošnje. U Južnoj i Centralnoj Americi, zabeležen je priliv od 126 milijardi dolara i to je do sada najveći zabeleženi rast u ovom regionu, zahvaljujući rudarstvu, proizvodnji čelika i bankarstvu.

Važnost usluga u stranim ulaganjima iz godine u godinu se povećava, s obzirom na priliv investicija koji je porastao u svim regionima, a to samo ukazuje na razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, finansija i nekretnina. Nakon velikog zaostajanja u poslednje dve decenije, primarni sektor, a naročito gas i nafta, privlači sve više stranih investitora, a procena je da će se ovaj trend zadržati, zbog velike tražnje za naftom i gasom koju generiše Kina svojim visokim privrednim rastom.

Maja Vuković[email protected]


gLOBALNI TRENDOVI

Strane direktne investicije u svetu u 2007. godini

Vrhunac pre padaNeposredno pre kulminacije ekonomske krize, u svetu je bilo više stranih ulaganja nego ikad

43%

18%

14%

7%

6%5%4%3%

Regionalna distribucija priliva SDI u svetu u 2007. godini

Južna, Istočna iJugoistočna Azija

Južna i Centralna

Amerika

Severna Amerika

Jugoistočna Evropai Zajednica

nezavisnih država

Ostalo

Afrika

Zapadna Azija

Evropska unija

Izvor: UNCTAD


U Srbiji je u 2008. godini uloženo 3,36 milijardi dolara bruto, što, na kraju, predstavlja nešto manji iznos nego u 2007. godini kada su bruto

strana ulaganja dostigla 3,57 milijardi. Tokom prve polovine godine, ostvaren je bruto priliv od 2,4 milijarde dolara, ali je u drugoj polovini zabeležen očekivani pad, sa 1,1 milijardom dolara ulaganja. Sa druge strane, neto vrednost robnih i novčanih stranih ulaganja iznosila je 2,49 milijardi dolara, što je za 13% više nego u 2007. godini. U strukturi odliva, na ulaganje domaćeg kapitala u inostranstvo otišlo je 398,2 miliona dolara, dok su strane kompanije u Srbiji ukupno transferisale u inostranstvo 608,9 miliona dolara.

Glavno obeležje prošle godine, u smislu stranih investicija, predstavlja nekoliko velikih akvizicija domaćih preduzeća. U tu grupu spadaju Heineken, koji je kupio tri srpske pivare, kao i kompanija PepsiCo koja je preuzela Marbo Produkt. U velike investicije ubraja se i dokapitalizacija firme MPC Properties od strane Merrill Lynch-a. Ovih nekoliko velikih transakcija, uz prodaju DDOR-a Novi Sad italijanskoj osiguravajućoj kući Fondiaria SAI, najviše su doprinele relativno zadovoljavajućem prilivu stranog kapitala, pošto su u 2008. izostali očekivani prihodi od privatizacije velikih sistema.

Skoro 40 novih grinfild projekata

Kad je reč o grinfild i braunfild projektima, podaci iz baze European Investment Monitor (EIM), koju priprema konsultantska kuća Ernst & Young, pokazuju da je prošle

godine bilo 37 takvih projekata. U 2007. registrovana su 64 projekta, ali je Srbija, uprkos smanjenju, i dalje na 2. mestu u Jugoistočnoj Evropi, odmah iza Rumunije.

Prema EIM bazi, vodeći sektori, po broju projekata, su proizvodnja auto delova, zatim hemijska i mašinska industrija, kao i prerada nemetala. Među vrstama ulaganja, dominiraju potpuno nove investicije, ali je registrovano i nekoliko slučajeva proširenja postojećih kapaciteta.

U strukturi priliva stranih direktnih investicija po zemljama, prvo mesto zauzela je Holandija koja, u odnosu na 2007. godinu, beleži veliki skok. Iza nje slede Italija i Austrija, a po nešto manjoj visini ulaganja izdvajaju se još i Hrvatska, Švajcarska i Slovenija. Zanimljivo je da Grčka, koja se u 2007. godini nalazila na drugom mestu, sada ne ulazi u listu prvih deset najvećih ulagača.

U sektorskoj distribuciji ulaganja, gde već godinama nema promena, i dalje dominira finansijski sektor (banke i osiguravajuća društva). Na drugom mestu ovoga puta su investicije u izgradnju i promet nekretnina, a na trećem ulaganja u prerađivačku industriju (najviše je investirano u proizvodnju osnovnih metala, prehrambenih proizvoda i pića, kao i tekstilnih prediva i tkanina). Značajne investicije zabeležene su još samo u oblasti saobraćaja i telekomunikacija, dok građevinarstvo, poljoprivreda i ostale delatnosti i dalje ostaju sa veoma niskim prilivom stranog kapitala.

Maja Vuković[email protected]

Strane direktne investicije u Srbiji u 2008. godini

Akvizicije „izvukle“ godinuNajveći doprinos zadovoljavajućem prilivu stranog kapitala u prošloj godini dale su velike akvizicije privatnih firmi. Broj najavljenih grinfild projekata i dalje je velik, ali su odlaganja zbog ekonomske krize neizbežna

LOKALNI TRENDOVI

Strana direktna ulaganja u novcu po zemljama u 2008. godini (u hiljadama USD)Zemlja Iznos ulaganjaHolandija 510.400Italija 485.884Austrija 475.613Hrvatska 143.148Švajcarska 122.563Slovenija 112.189Nemačka 88.882Francuska 78.345Luksemburg 76.147Crna Gora 73.900Izvor: Narodna banka Srbije

Strana direktna ulaganja po delatnostima u 2008. godini(u hiljadama USD)Delatnost Iznos ulaganjaFinansijsko posredovanje 1.290.817Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 609.727Prerađivačka industrija 579.871Trgovina na veliko i malo, opravka 410.402Saobraćaj i telekomunikacije 247.906Građevinarstvo 81.864Poljoprivreda 57.908Druge komunalne, društvene i lične usluge 27.818Vađenje ruda i kamena 26.801Hoteli i restorani 23.666Izvor: Narodna banka Srbije


Već je postala fraza da je svaka kriza istovremeno i – šansa. U istinitost ovog stava pokušali su da nas ubede i neki naši zvaničnici pre nekoliko meseci, ali ne previše uspešno. Zbog njihove nedovoljne ubedljivosti,

javnost je izjave ovog tipa primila sa podsmehom. Međutim, to ne znači da one nisu, bar delimično, tačne. I da krizu ne možemo da preokrenemo u svoju korist.

Oni koji su razumeli njen karakter već mesecima aktivno rade na kreiranju i primeni nove strategije. Na globalnom nivou, jedan od sektora, gde se najviše osećaju negativni efekti pada tražnje, iako ona, uglavnom, nema veze sa kvalitetom poslovnih odluka samih kompanija, sigurno je automobilska industrija. Naglo i masovno odlaganje novih kupovina, u kombinaciji sa ranijim problemima sa cenom goriva i zagađenjem okoline, čak i najbolje kompanije navodi da se ubrzano prilagođavaju novim okolnostima. Neke poteze u tom pravcu među prvima je počeo da povlači FIAT. Spajanje sa Chrysler-om, pregovori sa Opel-om, pa i planovi u vezi sa proizvodnjom u Srbiji deo su orijentacije italijanskog giganta ka koncentraciji u ovom sektoru i snižavanju troškova proizvodnje. Naravno, nema garancije da će ova strategija dati rezultate, ali oni koji su spremni da prihvate promene, imaju, po pravilu, više uspeha od drugih.

Kriza je opasnost…

U našem slučaju, kriza bi morala da navede na iskreno preispitivanje načina rada, uočavanje problema i ispravljanje grešaka. U poslednjih nekoliko meseci, pad inostrane tražnje i direktnih investicija razotkrio je nedostatke ekonomske politike izražene kroz unutrašnju i spoljnu neravnotežu. Fiskalni i platnobilansni deficit, u suštini, znače jedno isto – da i država i građani troše više nego što mogu da proizvedu i zarade. Takva praksa može da traje dok manjak ima ko da pokrije. Godinama su to činili strani investitori, naša dijaspora i finansijske institucije. Kako prva dva izvora postaju vrlo problematična, ostaje nam da se okrenemo stranim kreditorima. Zbog relativno niske spoljne zaduženosti zemlje, prostora za uzimanje novih zajmova ima dovoljno. Međutim, takva strategija može da bude uspešna samo u kratkom roku. Ona može da doprinese trenutnom prevazilaženju problema, bez ugrožavanja eksterne likvidnosti zemlje, ali vrlo brzo suštinske reforme postaće imperativ.

Tema reformi privrednog ambijenta vodi ka drugom pitanju koje je, takođe, povezano sa ekonomskom krizom. Radi se o stranim direktnim investicijama u svim svojim oblicima, uključujući i privatizaciju. Njihovo usporavanje u poslednja dva kvartala, koje bi bilo drastično bez prodaje NIS-a, pokazuje ono što je svima jasno – da kriza predstavlja veliku opasnost.

Iako je 2008. završena sa 2,25 milijardi evra stranih ulaganja, prva polovina je bila mnogo uspešnija. Nakon što je priliv od januara do juna iznosio

TOP TEMA

Strane investicije u ekonomskoj krizi

Šansa decenijeUsporeni priliv stranih ulaganja pokazuje da kriza predstavlja opasnost. Istočna Evropa je, čak i sada, veoma interesantna za investitore. Od dubine i brzine reformi zavisi da li ćemo iskoristiti šansu

preko 1,5 milijardi evra, u trećem i četvrtom kvartalu smanjen je na 335 i 365 miliona, da bi u prva tri meseca 2009. ponovo porastao na 678 miliona. Međutim, bez novca od Gazprom-a, stranog kapitala bi, ipak, bilo manje nego krajem prošle godine.

Osim nekoliko neuspelih velikih privatizacija i odložene uplate udela FIAT-a, silaznom trendu doprinose i grinfild investicije. Nasuprot tezi kako „u Srbiji nema grinfild investicija, osim one fabrike limenki“, kredibilna istraživanja beleže zaokret u poslednje dve godine. U svom izveštaju, pod nazivom European Investment Monitor, konsultanti firme Ernst & Young

U procesu pridruženja EU, strane investicije su u nekim zemljama Istočne Evrope skočile i za

po nekoliko stotina procenata


TOP TEMA

svrstavaju nas na 2. mesto u Jugoistočnoj Evropi u 2007, odmah iza Rumunije, a ispred Bugarske, Hrvatske, Grčke... Među 64 projekta, koji su bili najavljeni ili završeni u pretprošloj godini, dominiraju prehrambena i automobilska industrija, a značajan udeo imaju i elektronika i građevinarstvo. Kada se njima dodaju nekretnine i trgovina, koje Ernst & Young izostavlja iz svoje baze, zbir pokazuje mnogo veći broj grinfild projekata u odnosu na percepcije u javnosti.

Međutim, od samog broja grinfild investicija, važniji su njihova vrednost, broj zaposlenih i izvozni potencijal. Radi se, uglavnom, o manjim projektima, veličine od nekoliko miliona do nekoliko desetina miliona evra, u najboljem slučaju. Čak i u tehnološki-intenzivnim sektorima, kao što su automobilska ili elektronska industrija, oni najčešće podrazumevaju izradu poluproizvoda, pa je i njihov neto devizni efekat od izvoza relativno skroman u odnosu na visinu našeg deficita u razmeni sa svetom.

...koja odlaže investicije...

Na ovakvo stanje nadovezala se i eskalacija globalne krize. Sunovrat tražnje se najsnažnije oseća baš u automobilskom sektoru i, sa njim povezanoj, metalskoj industriji, a slične posledice primetne su i oblasti nekretnina, što, onda, utiče i na industriju građevinskih materijala u kojoj su stranci veoma prisutni kod nas. Logična reakcija svih kompanija na drastičan pad prihoda može jedino da bude redukcija troškova i odlaganje investicija u kratkom roku. Ukoliko je realan sektor i spreman za nova ulaganja, pojavljuje se problem pojačane rezervisanosti banaka prema finansiranju projekata. Rezultat ovog niza međusobno zavisnih procesa na kraju je znatno usporavanje globalnih tokova investicija.

Tako je 2008. završena sa 37 novih projekata, a u međuvremenu je realizacija nekoliko velikih poslova pomerena za neko vreme. Na tu temu, predsednik Saveta stranih investitora Aleksandar Radosavljević nedavno je izjavio da su te investicije

bile planirane za ovu godinu, ali da „to ne znači da su kompanije odustale od ulaganja, već su ih samo odložile“ i dodao da „sada nije najpogodnije vreme za ulaganje, jer je tražnja osetno pala".

Radosavljević nije eksplicitno navodio imena kompanija, ali je poznato da su odluke o odlaganju projekata doneli FIAT, U.S. Steel, Holcim, Embassy Group... Niko od njih nije u ovom trenutku u stanju da proceni kada će projekti biti odmrznuti, ali, u većini slučajeva, u pitanju je reinvestiranje od strane već postojećih kompanija, članica Saveta, pa će procedura njihove realizacije biti kraća nego kod potpuno novih ulaganja. Drugim rečima, ako krajem ove godine zaista usledi početak oporavka realnog sektora, značajan deo sume od 700-800 miliona dolara mogao bi da uđe u zemlju u prvoj polovini 2010. Kod novih grinfild projekata, period realizacije traje, u proseku, i duže od godinu dana, tako da ćemo na ostvarenje ovih projekata u punom obimu morati da čekamo i 2011.

Sve ovo pokazuje zbog čega je sinonim za krizu – opasnost. Gde je onda tu šansa?

...ali i šansa...

Šansa definitivno postoji, a od nas zavisi da li će biti iskorišćena. Niz istraživanja multinacionalnih kompanija obavljenih pre, ali i tokom krize daju razloge za optimizam celom regionu Jugoistočne Evrope.

Juna prošle godine, UNCTAD je završio svoju anketu pod nazivom World Investment Prospects Survey 2008-2010. Njihovi nalazi pokazuju da su, već u tom trenutku (možda zbog predosećaja krize?), kompanije bile generalno rezervisanije prema budućim ulaganjima nego u prethodnim istraživanjima. Na našu sreću, Jugoistočna Evropa, uz Zajednicu nezavisnih država, bila je među malobrojnim regionima za koje je iskazano rastuće interesovanje.

Ranije pomenuti Ernst & Young polovinom 2008. objavio je svoju Anketu o atraktivnosti Jugoistočne Evrope, čiji je cilj bio da se uporede realne mogućnosti tržišta Jugoistočne Evrope sa mišljenjima menadžera najvećih kompanija širom sveta koje su zainteresovane za

8

ulaganja u inostranstvu. Prema mišljenju većine ispitanika, tržište Jugoistočne Evrope se najbrža razvija u Evropi, što se objašnjava niskom cenom radne snage, fleksibilnošću radnog zakonodavstva, kao i dinamičnim rastom produktivnosti. Konkretno, čak 67% anketiranih kompanija smatra da je poslovno okruženje u JIE unapređeno u protekle tri godine. Isto tako, 12 odsto ispitanika smatra naš region najprivlačnijim za ulaganja u Evropi, u odnosu na 8 odsto u 2006. godini. Naravno, Zapadna Evropa je i dalje ubedljivo na prvom mestu, ali je razlika između Jugoistočne Evrope, na trećoj, i Centralne i Istočne Evrope, na drugoj poziciji, bitno smanjena. Važan rezultat ankete jeste da je JIE najinteresantnija za radno-intenzivne proizvodne projekte, kao i za autsorsing poslovnih usluga (Shared Service Centers), ali da zaostaje kada su u pitanju istraživanje i razvoj i osnivanje regionalnih centrala.

Još jedna poznata konsultantska kuća, PricewaterhouseCoopers, rangirala je Srbiju na 3. mesto po atraktivnosti ulaganja u proizvodnji i na 7. mesto u uslugama u svom prošlogodišnjem istraživanju EM20. Ovaj Indeks pokazuje da, pored zemalja u razvoju iz tzv. BRIC grupe (Brazil, Rusija, Indija i Kina), postoje i druge, bliže lokacije kao atraktivna alternativa za britanske kompanije koje žele da investiraju na rastućim tržištima u svetu. Politički rizik je faktor koji ima odlučujući uticaj na uspon i pad zemalja na ovoj listi i posebno se odnosi na Srbiju koja je dramatično popravila svoj položaj na listi, pre svega zahvaljujući povećanju političke stabilnosti posle 2000. godine. Indeks, koji obuhvata tržišta zemalja u razvoju, pokazuje da Jugoistočna Evropa, i pored određenih problema u oblasti infrastrukture i upravljanja, zaslužuje ozbiljnu pažnju kao region sa znatnim potencijalom.

...da ubrzamo reforme

Istine radi, treba reći da je u Jugoistočnu Evropu samo u ovoj deceniji već ušlo preko 100 milijardi dolara direktnih investicija. Međutim, od toga na Srbiju otpada tek 13%, a u odnosu na Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku zaostajemo ne samo po ukupnom prilivu, nego i po iznosu po

stanovniku. Bilo kakva poređenja sa Češkom, Mađarskom ili Slovačkom još su nepovoljnija...

Ovaj deo sveta je, dakle, sve interesantniji, ali mi nismo do sada dovoljno iskoristili tu činjenicu. Ima više razloga zašto su glavni konkurenti bolje prošli, ali se onaj glavni svodi na dve reči – Evropska unija. Kod nas se EU i dalje uglavnom posmatra kroz toliko željeni bolji standard i novac iz njihovih fondova. Fondovi jesu važni, jer služe i za izgradnju zapuštene infrastrukture, pa i za direktno subvencionisanje investitora ako je neophodno. Evropska unija, međutim, mnogo više od toga znači pravne reforme, sigurnost poslovanja i manje korupcije (osim kada sama Unija, kao u slučaju Bugarske i Rumunije, i sama pravi trule kompromise, tolerišući ono što ne bi smela). Kratko rečeno, Evropska unija znači bolje uslove za biznis.

Uspostavljanje ugovornih odnosa sa Unijom i kandidatura za članstvo, a, posebno, formalno pridruživanje, doneli su svim zemljama drastičan rast stranih investicija. U nekim slučajevima, one su skočile i za po nekoliko stotina procenata.

Recept je, dakle, očigledan – reforme, reforme i samo reforme. Čak i ako je perspektiva članstva neizvesna, čak i ako smo se više puta opekli, proizvoljno određujući godine ulaska u Uniju, nema više nikakvog opravdanja za spore reforme. Ovo je poznato svima, zna se i šta treba da uradimo i sada ostaje samo jedno pitanje: Da li će reforme zaista i biti sprovedene do kraja i kojom brzinom?

Posledice i jednog i drugog izbora su lako predvidljive. Privatizacija društvenog sektora je pri kraju, a ni među državnim monopolima ispostavlja se da nema mnogo onih koji mogu da nam donesu veliki priliv kapitala. Veoma brzo, naš razvoj postaće kritično zavistan od novih, grinfild investicija koje su izvozno-orijentisane i mogu da nam donesu brži rast zaposlenosti i značajnije povećanje izvoza.

Ima signala da se o tome razmišlja i da se ozbiljno radi, ali dobre vesti ostaju u dvadeset i nekom minutu udarnih informativnih emisija. O Koridoru 10 se već dovoljno govori, što nije slučaj sa nekim važnim zakonima koji bi trebalo da nam bitno poprave položaj na famoznoj listi Svetske banke. U ranijim studijama Doing Business najslabije smo bili rangirani kod registracije biznisa, izdavanja dozvola i zatvaranja firmi. Novi, pravi one-stop-shop sistem za otvaranje preduzeća već funkcioniše od maja, a u pripremi su zakoni u oblasti planiranja i izgradnje i stečajnog postupka. Izgleda da je vlast, koja, pre svega, treba da bude servis privrede i građana, počela da sluša njihov glas i da bi mogao da bude uslišen poziv predsednika Saveta stranih investitora da je „doba krize je prilika da se reforme sprovedu mnogo striktnije i dublje nego do sada i da se završe reforme koje su u Srbiji započete posle 2000. godine“.



TOP TEMA

Najbolji dokaz da šansa postoji predstavlja najnovija studija, urađena usred krize. Ernst & Young se ponovo bavio investicijama i pitao ukupno 337 članova upravnih odbora multinacionalnih korporacija (među kojima je više od polovine onih sa godišnjim prometom većim od 10 milijardi dolara) o uticaju svetske krize na njihove strateške ciljeve i metode poslovanja. Za nas je najinteresantnije da jedan deo korporacija posmatra recesiju kao priliku za proširenje – 34% svetskih i 38% evropskih korporacija u ovom trenutku razmišlja o strateškim akvizicijama. I dok ispitanici na većinu razvijenih tržišta gledaju kao na tržišta u stagnaciji, registrovane su značajne i povoljne prilike na tržištima u razvoju. Kina, Indija, Jugoistočna Azija i Istočna Evropa smatraju se za delove sveta u kojima svetske kompanije očekuje najbrži razvoj.

INVESTIRANJE I U KRIZI „Kompanije nisu odustale od ulaganja, već su ih samo odložile“

logističkom centru na 35 hektara i sa 75.000 vozila na placu. Posebna pogodnost za investitore je blizina pruge Lapovo-Markovac koja će biti dograđena za potrebe snabdevanja proizvodnih postrojenja u zoni. Tu je i logistički centar iz Londona, sa planiranih 7 hektara hala, koji će služiti za pakovanje robe široke potrošnje i zapošljavati 1.000 ljudi.

Osim toga, Lapovo će uskoro postati i regionalni centar za odlaganje i reciklažu otpada. Austrijsko-češka kompanija ASA već je otkupila 22 hektara za izgradnju velike regionalne deponije za opštine Lapovo, Velika Plana, Rača, Batočina i Despotovac. Ukupno će biti uposleno oko 150 ljudi. U Lapovo uskoro dolazi i britanska kompanija AND Property Developers LTD koja će u ovoj varoši graditi veliki trgovački centar robe široke potrošnje. Ova investicija je neobična po površini pokrivenih hala, čak 7,5 hektara. Po završetku gradnje, posao u ovoj londonskoj firmi naći će oko 400 radnika.

PRIMER USPEHA


Kao oaza na vetrometini pustinjskih vetrova, Lapovo je, verovatno, jedina opština u Srbiji, gde se, sudeći prema broju investitora koji su zbog svetske krize odustali od svojih investicija, kriza ne oseća.

„Naravno, kada se izađe na ulice i među običan svet, ona je prisutna i vidljiva, ali mi nemamo nijedan slučaj da je neko od najavljenih investitora odustao od dinamike realizacije svoje investicije“. Ovako nam je svoje viđenje „situacije na terenu“ dao predsednik Opštine Lapovo, Dragan Zlatković.

Ova šumadijska opština jedna je od nekoliko u Srbiji, u kojoj su ugovorene strane investicije, od kojih većinu čine grinfild projekti, vredne pola milijarde evra, a do sredine sledeće godine, prema Zlatkovićevim rečima, ova brojka bi trebalo da naraste na 1,2 milijarde evra.

Ambiciozne najave projekata

Navešćemo samo nekoliko aktuelnih projekata. Wacker Neuson, nemački proizvođač građevinskih mašina, namerava da investira oko 40 miliona evra u pogon za proizvodnju građevinskih mašina, dok će austrijski Kronospan zaposliti 700 radnika na 55 hektara radne površine. Očekuje se da ova faza projekta bude završena u junu ove godine, a već je zaposleno 150 radnika koji u ovoj fazi izvode građevinske i pripremne radnje. „Ovo je kolosalna investicija. Ukupna vrednost investicije je 300 miliona američkih dolara, a ono što je najznačajnije jeste da će tu svakog dana ulaziti 100 vagona i 300 kamiona. Planirano je da će se tu prerađuje 1.400.000 kubika građe godišnje“. Na lokaciji do ove nalaziće se GIK Prvi Maj, ali i kragujevačka Forma Ideale koja je otkupila 25 hektara i namerava da koristi pločaste materijale Kronospan-a.

Svoju investiciju u Lapovu realizovala je još jedna kragujevačka firma. Kompanija za preradu mleka i mlečnih proizvoda Kuč izgradila je štalu kapaciteta 750 krava muzara simentalske rase. Ova investicija je vredna oko 4,5 miliona evra, a u pogonima ove kompanije radi oko 150 ljudi. „Lapovo ima dugu tradiciju uzgajanja krava simentalske rase, još od 1902. godine“, objašnjava Zlatković. Sa privatizovanom i obnovljenom klanicom, Lapovo će, smatra predsednik, postati jedan od centara srpske industrije mesa i mesnih prerađevina. Zemljište u zoni obezbedio je i austrijski HödlMayr, sa centralom u Lincu, koji planira da zaposli od 500 do 1.000 ljudi u velikom

Lapovo

U Šumadiji sve po planuLapovo ima veoma ambiciozan plan realizacije ulaganja, uprkos ekonomskoj krizi. Uz položaj i infrastrukturu, tome znatno doprinosi i profesionalna lokalna uprava

Glavni pokazatelji za Lapovo

Površina 55 km2

Broj stanovnika (2008.) 8.228

Broj zaposlenih (prosek 2008.) 1.841

Broj nezaposlenih (mart 2009.) 1.104

Prosečna mesečna neto zarada (mart 2009.) 20.575 dinara

Najveći investitori

KronospanWacker Neuson

Kuč KompaniHödlMayr

Forma Ideale


PRIMER USPEHA

Više radnika nego stanovnika

Kao što se vidi, stranih investicija u Lapovu ne nedostaje, ali je izvesno je da će se Lapovo uskoro susresti sa problemom druge vrste, a to je raspoloživost radne snage. Prema broju novootvorenih radnih mesta u okviru svih najavljenih investicionih projekata, Lapovo treba da zaposli više radnika nego što ima stanovnika. Konkretno, samo u bližoj budućnosti, očekuje se zapošljavanje oko 6.000 radnika. Trenutno, Lapovo nešto više od 8.000 stanovnika, ali se infrastrukturno gradi i projektuje za 15.000 stanovnika. Očekuje se veliki priliv stanovništva iz okolnih mesta, jer će industrijski razvoj to zahtevati. Pored toga, tu su i stranci koji su već prisutni i rade na aktuelnim projektima, poput fabrike Kronospan.

Dakle, rešenje za nedostatak radne snage leži u konvergenciji stanovništva iz okoline Lapova. „Evropski standardi nalažu da se za pola sata vožnje stigne do baze stanoništva od 200-300 hiljada ljudi, a taj broj u slučaju Lapova je 600 hiljada. To su plitke destinacije“, objašnjava gospodin Zlatković. On navodi još jednu bitnu činjenicu koja, svakako, ima uticaja na odluke investitora. „Nalazimo se u epicentru države, na 360 kilometara od južne i severne granice, kao i na središnjem rastojanju od Minhena do Istanbula“.

U Lapovu se nalazi i najveća železnička postaja u državi, sa 32 koloseka, ranžirnom stanicom i međunarodnom železničkom stanicom. Preko teritorije Opštine prelaze svi magistralni putevi, autoput E75, kao i magistralni put ka Kragujevcu. Opština je aplicirala i za dobijanje statusa pristaništa na Moravi, u koju se na teritoriji Opštine ulivaju Rača i Lepenica, tako da će to biti još jedan transportni koridor koji povezuje Lapovo sa ostatkom države.

Iako ne spada u infrastrukturne projekte u užem smislu, pomenućemo i vektorsku mapu Opštine, prvu tog tipa u Srbiji, koja pruža 3D prikaz postojećeg terena i koja će uskoro predstavljati veoma važan alat za buduće planiranje, ali i

prezentaciju investicionih mogućnosti u Opštini. Urađena je i gasifikacija, tačnije 27 kilometara gasne mreže. Samo Kronospan je instalirao trafo stanicu od 28 megavata, dok čitavo Lapovo koristi 16 MW.

Građevinci ispred urbanista

No, da ne bi sve bilo tako sjajno „pobrinula“ se Direkcija za urbanizam koja trenutno priprema Generalni urbanistički plan, ali dinamika njegove izrade ne podržava brzinu kojom se radovi odvijaju na terenu. Gospodin Zlatković smatra da je to zbog prevelikog obima posla koji je na sebe Direkcija preuzela, ali realnost je da su rokovi sa investitorima ugovoreni, a svako kašnjenje kažnjavaće se penalima. Kako mu je ovo treći mandat predsednika opštine Lapovo, gospodin Zlatković nam je otkrio da je GUP opštine poslednji put rađen u toku njegovog prvog madata (1997-2000. godine), ali da je on u međuvremenu prevaziđen novim vizijama i planovima ekonomskog razvoja Opštine.

Sto se tiče načina na koji je uređena opštinska uprava u Lapovu, može se reći da je, po produktivnosti i efikasnosti, Lapovo na samom vrhu liste opštinskih uprava u Srbiji – čitavom industrijskom zonom od 1.800 hektara administriraju, odnosno bave se imovinsko-pravnim poslovima, samo tri zaposlena. Ljudski faktor se opet pojavljuje kao ključni, a gradonačelnik Lapova smatra da je „pozajmljivanje pameti” model koji treba koristiti ukoliko nedostaju vrhunski stručnjaci u pojedinim oblastima.

„Umeće pregovaranja sa investitorima od ključne je važnosti za njihovu sliku o ozbiljnosti i

profesionalnosti opštine“


PRIMER USPEHA

Činjenica da je zapošljavanje radnika na nivou opštinskih administracija uslovljeno odobrenjima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu veoma je ograničavajuća i otežava rad. Sa druge strane, ovakva situacija primorava zaposlene u Opštini Lapovo da rade efikasnije i produktivnije.

Ipak, ove probleme predsednik opštine Lapovo smatra banalnim u odnosu na način na koji se raspodeljuju sredstva iz NIP-a. „Politika raspodele ovih sredstava ne deluje stimulativno na one koji rade i imaju rezultate, već se oni na ovaj način sputavaju i guraju u prosek. Nama je odobreno samo 38 miliona za izgradnju dela puta do pogona Kronospan-a, iako je bilo opredeljeno mnogo više, shodno potrebama projekata koji se trenutno realizuju na teritoriji Opštine“.

Industrija i turizam –ruku pod ruku

Nedaleko od industrijske zone nalazi se i deo Opštine koji gradonačelnik Zlatković naziva „hedonističkim”, s tim da još uvek nije priveden nameni. Taj predeo je bogat termalnim vodama, jodom i natrijum-hloridom i predstavlja plodno tle za razvoj banjskog turizma, ali i drugih vidova turizma. „Postoji plan da se Lapovo napravi regionalnim sabirnim turističkim centrom, gde bi se iskoristilo prisustvo termalnih voda, napravila veštačka jezera, a voda koristila i za proizvodnju zdrave hrane”.

Vizija predsednika Opštine bila je da se od Lapova napravi industrijski i turistički centar. Zato nije tražio trgovačke centre, razmišljajući da je bolje

imati desetine manjih trgovačkih radnji koje zapošljavaju 300-400 radnika umesto jednog megamarketa koji bi ugasio manje objekte, a zaposlio dvestotinak ljudi. Naš sagovornik naglašava kako su ekonomske koristi od dolaska stranih investitora osetili svi meštani, jer je, primera radi, vozni park u gradu povećan za 500 vozila, mnoge kuće su dovršene od prodaje zemlje investitorima, a buduće generacije će se zapošljavati u fabrikama koje se sada grade.

Što se tiče promotivnih aktivnosti, gospodin Zlatković navodi da putovanja po inostranim konferencijama i sajmovima nisu sastavni deo njegovih aktivnosti i smatra da je umeće pregovaranja sa investitorima od ključne važnosti za njihovu sliku o ozbiljnosti i profesionalnosti opštine. Po rečima Zlatkovića, najviše su se namučili oko zakupa zemljišta za investitore, pogađajući se sa vlasnicima imanja koji su za, do juče takoreći bezvredne parcele, počeli da traže astronomske svote. „Ovo nije samo problem u Lapovu, već i u drugim opštinama, gde mnogi dolazak investitora posmatraju, pre svega, kao mogućnost za ostvarivanje lične koristi, a ne kao priliku da se uradi nešto korisno za društvenu zajednicu“. Vrlo često se u tome i pretera, pa se dešava da takav stav opštinskih vlasti „otera“ investicije i ostavlja loš utisak o čitavoj Srbiji. U Lapovu su to odavno shvatili, a rezultat je očekivanih 1,2 milijarde evra ulaganja.

Kronospan

Renomirani austrijski proizvođač dezeniranih pločastih materijala Kronospan za Lapovo se opredelio upravo zbog lokacije u blizini Koridora 10 i činjenice da Lapovo predstavlja jedno od najvećih železničkih čvorišta u Srbiji. Međutim, kao argument više, opštinska uprava je austrijsku kompaniju oslobodila plaćanja komunalnih i opštinskih taksi u narednih 10 godina. Opština se, takođe, obavezala da napravi i put oko budućeg kompleksa, a ugovor sa austrijskom kompanijom dobio je i podršku Vlade Srbije, pa je uvršten na listu prioritetnih projekata koji će biti finansirani iz Nacionalnog investicionog plana.

Izgradnja fabrike pločastih materijala u Lapovu predstavlja, trenutno, najveću direktnu investiciju u centralnoj Srbiji, a Kronospan će uposliti oko 300 radnika, uz godišnju preradu oko 1,4 miliona kubika drveta i dnevnu proizvodnju oko 100 vagona iverice, medijapana i laminata.

Goran Radosavljević[email protected]


INTERVJU

Ministarstvo na čijem je čelu Oliver Dulić preuzelo je nadležnosti za dve veoma značajne oblasti. Građevinsko zemljište i izgradnja godinama

predstavljaju veliki problem za investitore, dok se zaštita životne sredine nalazi među ključnim temama u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Za nešto manje od godinu dana, ovo Ministarstvo je, čini se, bilo među najaktivnijim – u međuvremenu je pripremljen novi zakon u sferi izgradnje, ali i niz ekoloških propisa. Na početku razgovora, ministar Dulić najpre objašnjava uzroke aktuelnog stanja.

Kao što je poznato, Srbija je jedna od zemalja sa nadužim i najskupljim procedurama izdavanja dozvola, a novi zakon u oblasti planiranja i izgradnje biće uskoro u Skupštini. Koji su, po Vašoj oceni, glavni uzroci ovakvog aktuelnog stanja?Osnovni uzroci tako lošeg stanja u pogledu brzine dobijanja dozvola leže u činjenici da mnoge opštine nisu donele urbanističke planove, iako je to Zakonom predviđeno. Zbog toga, opštine ne izdaju nikakva urbanistička akta ili izdaju Akt o urbanističkim uslovima, gde postoji velika mogućnost improvizacije i zloupotreba.

Sve počinje od planova

Već pomenuta dužina procedure od 271 dana predstavlja prosek, dok među pojedinim gradovima i opštinama postoje velike razlike, što u krajnjoj instanci, utiče i na opredeljenje investitora kod izbora lokacije. Kako su moguća tako drastična odstupanja prilikom tumačenja istih pravnih propisa?Kao što sam već rekao, prvenstveno zato što mnoge opštine nisu ispunile svoju zakonsku obavezu i donele urbanističke planove. Prema novom Zakonu, biće obavezna izrada dva plana, Prostornog plana opštine i Plana generalne regulacije, tako da će se urbanistički akti izdavati samo

na osnovu jednog važećeg plana. Sankcija za nedonošenje pomenuta dva plana za lokalne samouprave biće ista kao u slučajevima kada ne usvoje budžet. Trenutno postoje dve faze u izdavanju akata potrebnih za gradnju, sa izradom dva projekta i potvrđivanjem idejnog projekta, tako da investitor u ovoj fazi mora tri puta da podnosi zahtev nadležnom organu. U novom, Zakonu predviđena je izrada jednog projekta, a investitor će se samo jednom obraćati nadležnom organu, i to kada predaje zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

U poslednje vreme, javnost je zaokupljena aferama, poput Luke Beograd, kada investitori kupuju postojeće objekte zbog atraktivnog građevinskog zemljišta. Čini se, međutim, da pravni osnov za takvo postupanje nije dovoljno razjašnjen. Imaju li oni, po važećim propisima, kao korisnici zemljišta pravo da grade objekte koji nisu povezani sa osnovnom delatnošću? Prema važećem Zakonu, samo pravo korišćenja na neizgrađenom zemljištu nije osnov za sticanje aktivne legitimacije za dobijanje odobrenja za izgradnju, već je potrebno da korisnik dostavi i rešenje iz člana 84. postojećeg Zakona.

Rušenjem postojećeg objekta sagrađenog na zemljištu, na kome je vlasnik upisan kao korisnik, predviđen je prestanak prava korišćenja na zemljištu.

Mogućnost privatizacije zemljišta

Kakva rešenja novi Zakon predviđa kad je reč o privatizaciji građevinskog zemljišta?Novim Zakonom uvodi se i nova podela građevinskog zemljišta. Prvi put posle stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji, utvrđuje se mogućnost sticanja privatne svojine na gradskom građevinskom zemljištu, za kategoriju ranijih sopstvenika, njihovih zakonskih naslednika i lica koja su od njih, na osnovu zakona, stekla to pravo.

Pravo na gradnju utvrđuje se kada se utvrdi svojinski status podnosioca, a namena građevinskog zemljišta utvrđuje se planskim dokumentom. Za lica koja su pravo korišćenja stekla odlukom nadležnog organa pre 13. maja 2003. godine, a nisu nastavila korišćenje na osnovu zakupa prema važećem Zakonu, predviđeno je da se, po službenoj, dužnosti utvrdi prestanak prava korišćenja, osim u slučaju kada su korisnici rešili imovinsko-pravne odnose i upisali pravo korišćenja u javnu knjigu.

Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja

Novi propisi za više redaOsnovni uzroci lošeg stanja u pogledu brzine dobijanja dozvola leže u činjenici da mnoge opštine nisu donele urbanističke planove. Prvi put posle stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji, utvrđuje se mogućnost sticanja privatne svojine na gradskom građevinskom zemljištu. Set od 16 zakona iz oblasti životne sredine trenutno se nalazi u Skupštini i oni će uskoro biti usvojeni

„Po novom Zakonu, investitor će se samo jednom obraćati nadležnom organu, i to kada predaje zahtev za

izdavanje građevinske dozvole“


INTERVJU

Na koji način bi mogao da bude rešen problem obeštećenja ranijih vlasnika? Da li je u pitanju samo „nedostatak novca“, pa se restitucija odlaže već godinama?Pitanje restitucije nije u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Ministarstvo predviđa mogućnost konverzije prava korišćenja u pravo privatne svojine isključivo za kategoriju ranijih sopstvenika, njihovih zakonskih naslednika i lica koja su od njih, na osnovu zakona, stekla to pravo. Konačno rešenje pitanja restitucije trebalo bi da osmisli Ministarstvo finansija. Ovo Ministarstvo svojim novim odredbama delimično rešava pitanje restitucije u nespornim situacijama za nespornu kategoriju lica, bez implikacija na budžet Republike Srbije.

Možda naredno pitanje nije u Vašoj nadležnosti, ali je veoma povezano sa resorom planiranja i izgradnje. Naime, kod nas postoji apsurd da vlasnici udžerica na najskupljim lokacijama u centru plaćaju minimalan porez na imovinu. Zbog toga se nalaze u udobnoj poziciji da ucenjuju investitore, što onda znatno podiže troškove izgradnje. Da li ste razmišljali o tome da predložite izmenu propisa o porezima na imovinu koji bi visinu poreza uskladili sa realnom vrednošću imovine, u ovom slučaju zemljišta?Prema važećem Zakonu, plaća se naknada za uređivanje i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Novim Zakonom predviđeno je plaćanje samo naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, dok naknada za komunalne pogodnosti postaje deo integrisanog poreza na imovinu.

O stanovima za nekoliko meseci

S tim u vezi, nedavno se pojavila ideja o izgradnji takozvanih socijalnih stanova. Vi ste u početku bili protiv, ali nakon najnovijih izjava iz Vlade, izgleda da će ideja ipak biti realizovana. Kako u ovom trenutku ocenjujete izvodljivost ovog projekta?Potrebno je napraviti razliku između takozvanih socijalnih stanova i stanova izgrađenih uz pojačano učešće države za širi krug građana koji ne mogu da koriste komercijalne kredite poslovnih banaka. Formirana je radna grupa koja će za nekoliko meseci Vladi predložiti modele za rešavanje takvih situacija. Za sada se razmišlja o modelu učešća države kao investitora i modelu podsticajnih mera na relaciji država-poslovne banke-investitor. U okviru Vašeg resora, onaj drugi deo, zaštita životne sredine, neopravdano je u drugom planu, jer se radi o jednoj oblasti gde će biti najviše posla tokom pristupanja Evropskoj uniji. Da li biste nam predstavili koliko ekoloških propisa treba da bude usvojeno i koje su njihove ključne odredbe?Set od 16 zakona iz oblasti životne sredine trenutno se nalazi u Skupštini i oni će uskoro će usvojeni. To je naša obaveza, ne samo u procesu pristupanja Evropskoj uniji, nego i prema građanima ove države. Osim pomenutih zakona, prema Nacionalnom programu integracije Srbije u Evropsku uniju, prioritet je donošenje 177 podzakonskih akata do 2012. godine. U domaće zakonodavstvo će biti preneto više od 120 relevantnih propisa Evropske unije, kroz zakone i podzakonske akte. Ti propisi će urediti celokupnu oblast životne sredine, od upravljanja otpadom, skladištenja i proizvodnje hemikalija, zabrane upotrebe hemijskog oružja, sve do zaštite vazduha, prirode i zaštite od buke. Veoma je važno to što će kazne za zagađivače biti povećane i do deset puta.

Osim koristi koje unapređenje ekološke regulative donosi, ono sigurno zahteva i značajne troškove. Da li imate procene visine izdatka za državu i privredu? Kolika se pomoć očekuje od Evropske unije kroz njihove IPA fondove?Na osnovu nacrta Nacionalnog programa zaštite životne sredine, neophodna su minimalna ulaganja za implementaciju Programa za sledeću deceniju i ona se procenjuju u opsegu od 4,1 do 4,2 milijardi evra. U ta sredstva nisu uključeni operativni troškovi postojeće infrastrukture u oblasti životne sredine, kao ni troškovi za institucije i sistem monitoringa. Procenjeno je da više od polovine ulaganja, predviđenih Nacionalnim programom zaštite životne sredine, treba da finansiraju sami zagađivači, potrošači i privreda.

Inače, narednih meseci će početi tri projekta koja će se finansirati iz IPA fondova za 2007. godinu, ukupne vrednosti od 4 miliona evra. U procesu programiranja sredstava za IPA fond za 2008. godinu, Ministarstvu su odobrena sredstva za 3 projekta u vrednosti od 4,6 miliona evra. Takođe, za 2009/2010. godinu odobrena su četiri projekta ukupne vrednosti od 19,4 miliona evra.

Nikola Janković[email protected]

„Kazne za zagađivače biće povećane i do deset puta“

14

Četiri elementa kvaliteta

Šta je ono što, zapravo, čini kvalitet rada Multicona?„Ono što ja smatram kvalitetom jesu, prvo, jasne procedure poslovanja. Za sve imamo precizno definisane procedure, od dobijanja posla, do upotrebne dozvole. Kao drugi aspekt kvaliteta, naveo bih uigranost ljudi. Zaposleni u firmi imaju dobre lične reference, imaju u proseku 10 do 15 godina radnog staža. Mlada smo firma, ali i iskusna, imamo mnogo projekata iza sebe i svi dobijaju priliku da predlažu rešenja. Kao treću dimenziju kvaliteta, istakao bih primenu novih i modernih rešenja. Nije nam se do sada desilo da neki investitor bude nezadovoljan predloženim rešenjem. Kao poslednji, ali ne i manje važan, element, izdvajam fleksibilnost i izlaženje u susret investitorima. Znamo da je svaki projekat dinamična stvar i, ako prilike zahtevaju, možemo odstupiti od ugovora ukoliko bi neki posao dobio na kvalitetu. S obzirom na to da smo firma koja se bavi izvođenjem i project management-om, imamo kontrolu troškova, jer u svakom trenutku projekta objavljujemo kolika je vrednost te investicije na kraju i što su projekti detaljniji, to su procene sve tačnije. Ukratko, bili smo uporni


LIČNA KARTA

Za Multicon inženjering veći deo javnosti je prvi put čuo pre nekoliko meseci kada je beogradska kompanija ugovorila veliki posao projektovanja mreže hotela iz lanca Holiday Inn širom sveta. U pitanju je, međutim, samo kruna

dosadašnjih poslovnih uspeha u sedam godina dugoj istoriji Multicona. Njihovi rezultati pokazuju da se radi o jednoj od najbrže rastućih firmi u regionu u oblasti projektovanja i savetodavnih usluga kada su u pitanju složeni javni i industrijski objekti. Od osnivanja, 2002. godine, njeni ciljevi su postavljeni vrlo ambiciozno – da bude jedna od retkih firmi u Srbiji koja pruža kompletnu uslugu u investicionoj izgradnji, od pronalaženja lokacije, projektovanja, obezbeđivanja upotrebne dozvole, izbora izvođača, odnosno konsaltinga, sve do vođenja izgradnje i stručnog nadzora.

Više od stotinu projekata u portfoliju

O tome kako je izgledao početak rada Multicon inženjeringa govori njegov vlasnik Dragan Kovačević: „Ja sam i pre 2000. godine imao prilike da, putujući po inostranstvu, upoznam način na koji funkcionišu strane kompanije. Moja želja je bila propraćena vizijom da i u našoj državi treba da postoji kompanija kakve su one na Zapadu. Naš mali tim od petoro ljudi je krenuo od nule, ali je iza nas svakako bilo iskustvo. Zajedničko nam je bilo i evropski orijentisano razmišljanje. Rad je trebalo da bude transparentan, moderan, uz primenjivanje evropskih standarda. Fokusirali smo se na to da budemo bolji od konkurencije. Od naših klijenata, 80% čine privatni strani investitori, oko 15% su privatni domaći investitori, a samo 5% – državni, odnosno opštinski organi.“

Upravo je orijentacija na kvalitet u svim fazama realizacije projekta doprinela da Multicon, za kratko vreme, postane pravi domaći brend, sa kojim žele da posluju i najveće strane kompanije, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu. Za sada se u njihovom portfoliju nalazi preko 100 završenih projekata u Srbiji, Rusiji, Ugandi, Engleskoj, Maroku, Švajcarskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U ovom trenutku, Multicon inženjering projektuje 500.000 m2 prostora u četiri države, vodi izgradnju skoro 150.000 m2 i izvođač je radova na 60.000 kvadrata, a od poslova na kojima je angažovan izdvajaju se projektovanje Plaza centara u Kragujevcu i Beogradu, II faze Airport City-ja i poslovnog centra Blok 11a u Novom Beogradu, turističkih kompleksa u Crnoj Gori, kao i izrada tehničko-građevinske dokumentacije i stručni nadzor za rekonstrukciju aerodroma Adler u Sočiju. Ovako veliki obim posla uslovio je otvaranje predstavništava u Rusiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a u planu je širenje i na Makedoniju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Multicon inženjering

Srpski projektantski brendKao jedna od najbrže rastućih firmi u regionu, Multicon inženjering je do sada završio više od stotinu projekata. Investitori im se obraćaju uglavnom po preporukama zadovoljnih klijenata

15

da primenimo evropske standarde. Nas strani investitori preporučuju jedni drugima i to je najbolji kanal marketinga“, opisuje osnove poslovne strategije svoje kompanije gospodin Kovačević.

U kompletnom paketu usluga, koje pruža svojim klijentima, Multicon se bavi i posredovanjem u nalaženju građevinskih lokacija. Interesantan je ugao, iz kojeg gospodin Kovačević sagledava naš notorni problem funkcionisanja administracije: „Prva stvar koja ne zavisi od države su nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Mišljenje nas u firmi je da je zakon dobar, jedina mana je to što se ne primenjuje. Zakon je predvideo da je izvesna odgovornost i u rukama firmi koje se bave konsaltingom i projektovanjem i zbog toga je, u krajnjoj liniji, i uvedena Inženjerska komora koja svuda u svetu postoji. Imate licenciranog inženjera koji odgovara za sve što radi, a ljudi u Sekretarijatu se i dalje ponašaju kao u vreme kada nije bilo licenciranih inženjera i oni su imali odgovornost u slučaju da se zgrada sruši. Umesto da se ljudi u sekretarijatu staraju da li su zakoni ispoštovani i da li su pribavljene sve licence i urbanistički parametri, mi i dalje imamo kontrolu samog projektovanja i, u neretkom broju slučajeva, objašnjavamo da li je nešto dobro projektno rešenje ili nije.“

Mnogo prijatniji deo posla je sam rad sa investitorom. U tom segmentu, Multicon izrađuje idejni i glavni projekat, uz tehničku i finansijsku pomoć. Nakon toga, slede projektni menadžment, vođenje gradnje ili sama gradnja, zatim stručni nadzor nad obavljanjem radova, da bi, na kraju, bila ponuđena i pomoć u dobijanju upotrebne dozvole, kao i usluge tzv. facility management-a, odnosno održavanja objekta.

Naravno, brzina realizacije projekta u velikoj meri zavisi od lokalne samouprave. Gospodin Kovačević posebno ima reči hvale za Kragujevac, Inđiju i Lapovo koji, po njegovim navodima, sve čine da izađu u susret investitoru.

Uspešni i u krizi

Čak ni ekonomska kriza, izgleda, ne ostavlja veće posledice na poslovanje Multicona. Istina, kako objašnjava naš sagovornik, izgradnja je gotovo stala još od septembra prošle godine, ali konsultantske i projektantske firme ne suočavaju se sa većim padom obima posla. „I u ovom periodu ljudi ulažu novac da urade projekat i dobiju papire, bez obzira na složenu proceduru o kojoj smo pričali. Na taj način mi se borimo protiv krize. Plaćanje je ono što nama trenutno predstavlja problem. Sada rokovi plaćanja ne postoje. Mi pokušavamo da u saradnji sa bankama prevaziđemo krizu. Kako se borimo protiv krize? Mogu reći da smo postali brend u Srbiji u ovoj oblasti. Kad nema mnogo posla i kad investitor ne žuri, on se više raspituje sa kim bi radio. Najnepovoljniji su bili novembar i decembar, tada je sve stalo. Međutim, moram priznati da nisam pesimista, bio sam pred kraj godine, ali za ovu godinu imamo i veće planove. Svaki dan nam se javljaju novi investitori, dolaze delegacije, a srećna okolnost je to što smo mi upornim radom uspeli da se istaknemo“, u optimističnom tonu nastavlja vlasnik Multicona.

Jedan od glavnih ciljeva je agresivno širenje na teritoriji Rusije. Nepunih šest meseci nakon otvaranja ruskog predstavništva početkom ove godine, Multicon je dobio prvi posao, čiji je predmet izrada tehničko-građevinske dokumentacije za rekonstrukciju i nadzor nad izvođenjem radova na aerodromu Adler u Sočiju. Pored ovog velikog projekta, koji se radi u partnerstvu sa kompanijom Strabag, u toku je i realizacija poslova projektovanja i vršenja nadzora nad izgradnjom mreže hotela po čitavoj Rusiji. Hoteli su kategorisani sa tri i četiri zvezdice i njihovi operatori uglavnom će biti lanci Holiday Inn i Park Inn.



LIČNA KARTA

„Moja vizija je bila da i u našoj državi treba da postoji kompanija kakve

su one na Zapadu“

Naziv kompanije MULTICON inženjering Godina osnivanja 2002.Adresa Omladinskih brigada 90b/III (Airport City), 11070 BeogradTelefon 011 3532 000Faks 011 3532 182E-mail [email protected] site www.multicon-engineering.comGlavne usluge Projektovanje i inženjering Broj zaposlenih 160Realizovani projekti (m2) 1.500.000Planirani projekti (m2) 700.000Godišnji prihod (EUR) 22.800.000


INVESTICIJE U PRAKSI

Pravi prezentator publiku dovodi do vrhunca saznanja u okviru teme koju prezentuje ili maksimalno motiviše publiku da razmišlja i dela u vezi s temom. U

prethodnom tekstu, posvećenom neiskusnim prezentatorima, tek su nabrojane, dotaknute, osnovne stvari važne za veštine prezentacije. Redovi pred Vama imaju cilj da uđu u još neke slojeve veština prezentacije.

Poslednjih nekoliko godina, kao da je Power Point prezentacija (PPP) obaveza ili moda. Ovaj način prezentovanja često ima opravdanje, često je sasvim suvišan, ali i kada je potreban, a pripremljen i plasiran pogrešno, potpuno je kontraproduktivan. Ako pođemo od sasvim logične pretpostavke i ako svi znamo da je cilj prezentacije da predstavi proizvod, uslugu, projekat… a da u tome publika prepozna svoj interes, ako znamo da je želja prezentatora da pridobije publiku za ideju kompanije, institucije, organizacije koju predstavlja ili samo za svoju ideju, onda loša PPP može da bude jedan od razloga za neostvarivanje cilja. Zato će u centru pažnje ovog teksta biti pravila za pripremu dobre PPP. Naravno da svako pravilo možemo da dovedemo u pitanje.

Naravno da postoje različiti pristupi, ali namera ovog teksta nije da uspostavlja zakonitosti u ovoj oblasti, već da ponudi jedno od mogućih rešenja. Da li ćete ih prihvatiti zavisi samo od Vas, ali važno je da znate da su nastupi predavača koji su usvojili ove predloge bili uspešniji i zapaženiji od onih koje su držali pre poznavanja ovih, uslovno rečeno, pravila. Zarad podsećanja, ponavljamo nekoliko redova iz prvog teksta.

Svi znamo da su za komunikaciju najvažnije oči. Ne gledajte u slajdove, već u publiku. Ako već morate nešto da čitate, pravilo je da deset odsto vremena gledate u tekst, a ostatak u publiku. Niko ne veruje ljudima kojima ne može da vidi oči. Slajdova ne sme da bude previše, kao ni teksta u njima. Na slajdu stoje samo teze. Pažnja bi trebalo da bude na vama, kako biste mogli da prenesete veru u ono što govorite.

Emocije, pre svega

Zašto je neophodno da poštujemo ove sugestije? Zato što je najvažnije da Vi verujete u ono što govorite. Možete da naučite sve tehnike, verbalne i neverbalne, da napišete

Kako napraviti uspešnu prezentaciju (2)

Power Point kao obaveza?Vrhunski prezentator publiku vodi na vrh planine, ostavlja je ushićenu, pobada svoju zastavu i lagano odlazi niz padinu


INVESTICIJE U PRAKSI

najbolje strukturiran govor na svetu, da Vaši paralingvistički momenti (tempo, jačina glasa, pauze…) budu odlični, da su Vam stav i govor tela savršeni, da Vam je mimika izvanredna, ali ako nema emocije koja potiče iz uverenja u ono što pričate, niko Vam neće verovati. Zato nikada nemojte da pristanete da govorite o nečemu u šta ne verujete. Ljudi koji veruju u ono što govore imaju manje spoljnih pokazatelja treme, ali dešava se i najiskrenijim ljudima, ubeđenim u temu, da zbog pozitivnog uzbuđenja, na primer, ne rade najvažniju stvar – ne gledaju publiku u oči. U takvim situacijama, bez obzira na svu iskrenost, publika ne veruje prezentatoru. Vraćam se na temu prethodnog teksta. Vežbajte, pripremajte se za prezentaciju, ali ne brišite svoju emociju, svoje verovanje, jer ljudi, kada vide da govorite iz srca, znaju da Vam je stalo do onoga o čemu im pričate.

Na kraju, samo jedan primer. Pre prezentacije, prezentator je svima u publici podelio disketu sa svojom PPP. Ona je sadržala 78 slajdova. Na svakom slajdu bila je „gužva“. Previše sitno kucanog teksta. Slova se nisu videla na pozadini, pa je prezentator morao da priđe do platna i okrene leđa publici. Prvi red publike bio je najmanje pet metara udaljen od platna. Čitao je sve što je napisao na slajdovima iako je, ponavljam, svima već dao CD s prezentacijom. Posle 40 minuta takvog čitanja, publika je od organizatora tražila da isključi struju, jer njihove molbe prezentatoru da promeni način prezentacije nisu urodile plodom. Učite na tuđim greškama.

Srećno!Nebojša Andrić, konsultant

CromerGroup

Evo i konkretnih saveta za pripremu PPP:• Koristite uvek čiste fontove i najviše dva. Nikako

kitnjaste i vrcave fontove koje često srećemo kod naših prezentatora. Najbolji su Times New Roman i Gothic.

• Važna je i veličina fonta. Za tekst koristite najmanje 22, a za naslove i najvažnije redove – 28.

• Svaka tačka, teza trebalo bi da bude izneta u jednom redu. Samo izuzetno i ponekad možete je napisati u dva reda.

• Maksimalan broj tačaka, teza na jednom slajdu je šest, a ako imate veće fontove, logo, sliku ili crtež, onda je dobro da imate najviše četiri teze na slajdu.

• Zašto je važno da bude što manje teksta? Najpre zato što nije dobro da publika troši energiju na čitanje, već na slušanje. Uostalom, zašto bi čitali kada ćete im Vi već obrazlagati svaki slajd?

• Setite se da je brzina čitanja manja od brzine slušanja, pa je logično da će se publika zbuniti ako mora u isto vreme i da čita i da sluša.

• Slajd je osnova za nadgradnju Vaše prezentacije. Ne pravite „gužvu“ na njemu.

• Ne pišite cele reči i rečenice velikim slovima. To smanjuje mogućnost naglašavanja, a često publika pomisli da se radi o skraćenicama.

• Italik služi za naglašavanje, da se podvuku teze ili misli, ali ne koristite ga previše, jer se pre svega i najviše koristi za naslove knjiga, časopisa ili novina.

• Veoma je važno da oprezno koristite boje. Crvena i narandžasta imaju veliku energiju, ali odvlače pažnju i otežavaju fokusiranje. Zelena, plava i braon su mekše, ali ne privlače pažnju. Ne koristite belo na crnoj podlozi ako je publika udaljena više od tri metra. Ako boje razdvajate bojama, činite to kontrastnim bojama. Granične boje moraju da budu u harmoniji – na primer, zelena i žuta.

• Ako u nizu slajdova, kojih ne sme da bude previše, želite neki da naglasite, samo na tom slajdu promenite font i pozadinu. Ne činite to često u jednoj prezentaciji, jer umanjujete efekat naglašavanja. To možete da uradite na jednom od deset slajdova.

• Ilustracije koristite samo kada su stvarno potrebne, jer, u suprotnom, umesto da dobro komuniciraju sa publikom, one odvlače pažnju. Ilustracije moraju da imaju vezu sa porukom i da pomognu da se istakne poenta. Uvek pre nego što upotrebite ilustraciju, postavite sebi pitanje da li će ona da učini poruku jasnijom. Jednostavni dijagrami su odlični komunikatori.

• Ne koristite vizuelna pomagala za skrivanje. Publika je došla da čuje i vidi Vas. Vizuelna pomagala i različiti mediji bi trebalo da unaprede prezentaciju, a ne da budu prezentacija.

• Ukoliko je Vaša prezentacija čitanje slajdova, onda ne pozivajte ljude na prezentaciju, jer će shvatiti da gube vreme i da ih ne poštujete. Dovoljno je onda da im pošaljete slajdove.


INVESTICIJE U TEORIJI

Toliko toga smo čuli o stranim ulaganjima i šta sve mogu da donesu domaćoj ekonomiji, ali isto tako je važno šta mogu da donesu lokalnoj zajednici. Kako

bi lokalna samouprava mogla da ostvari najveće koristi od stranih ulaganja, potrebno je da prethodno ustanovi svoju kvalitativnu poziciju i formuliše ciljeve koji su u skladu sa njom. Da bi se postojeća pozicija sagledala u potpunosti, potrebno je da se odgovori na niz pitanja, kao što su: Šta želim da postignem privlačenjem stranih investicija i koji tipovi investicija će najbolje služiti tom cilju? Kakvi su aktuelni trendovi u privlačenju stranih ulaganja i kako utiču na moju sposobnost da privučem investicije? Kakve su karakteristike moje lokacije – koje su joj prednosti i nedostaci, kao potencijalnog mesta investiranja? Konačno, kako možete da ocenite karakteristike investicionog okruženja kod konkurencije i kako se vaša lokacija kotira u odnosu na njih?

Glavna strateška pitanja

Nakon što odgovorite na ova pitanja, otvoriće vam se mogućnost da sagledate svoju poziciju u odnosu na konkurenciju. Ipak, posmatranje jedne šire slike zahteva da,

pored svojih prednosti i nedostataka, u analizu unesete i procenu razvoja zemlje i postojeće trendove u tokovima SDI. Prema toma, za celokupnu analizu, koja predstavlja osnovu za donošenje ostvarljivih ciljeva u privlačenju stranih direktnih ulaganja, poslužiće vam četiri osnovna koraka:

1) identifikujte ciljeve razvoja zemlje, kao i ciljeve vaših stejkholdera;

2) procenite aktuelne globalne i regionalne SDI trendove;3) analizirajte vaše prednosti i nedostatke;4) procenite prednosti i nedostatke konkurencije.Svakako, da biste mogli u potpunosti i objektivno da

ocenite svoje mogućnosti i iskoristite nadolazeće prilike, potrebno je da se upustite u detaljniju analizu navedenih koraka. Objašnjenje koje sledi svakako će vam pomoći u daljem razvoju vaše ponude, kao atraktivne investicione lokacije.

Analiza nacionalnih razvojnih ciljeva

Analiza ciljeva zemlje u privlačenju stranih direktnih ulaganja je osnovna tema kojom treba da se bavite na samom početku. Vaša lokacija teži privlačenju stranih

Definisanje ciljeva i analiza investicionih trendova (1)

Kuda želimo da idemo?Želite da počnete sa privlačenjem stranih ulaganja? Važno je da pratite već proverene korake i realno sagledate prednosti i nedostatke svoje pozicije

19

ulaganja radi ostvarenja određenih ciljeva, bilo da je to veća zaposlenost, transfer tehnologije, prikupljanje poreza i slično. Ovako definisani ciljevi predstavljaju okvir za postavljanje vaše strategije. Povezanost vaše sa nacionalnom investicionom strategijom je siguran početni korak, jer će, ukoliko postoji usklađenost vaših promotivnih aktivnosti, proizvesti veće dobiti za lokaciju.

Za dobru procenu prednosti i nedostataka vaše investicione lokacije, potrebno je da budete dobro upoznati sa nacionalnim planom za privlačenje stranih investicija. U zemljama, gde su ovi planovi jasno predočeni, procena mogućnosti lokalnih uprava je znatno olakšana. Najbolji primer za to su zemlje koje su u planu razvoja istakle povećanje izvoza.

U ovakvim slučajevima je jasno da će privlačenje izvozno-orijentisanih investicija direktno doprineti ostvarenju ovako postavljenih ciljeva. Isto tako, ako je cilj povećanje zaposlenosti, potražićete izvore investicija sa intenzivnom upotrebom radne snage. Prema tome, kakvi god da su ciljevi nacionalnog razvojnog plana, oni će imati direktan uticaj na formulisanje vaše strategije za podsticanje investicija.

Sa druge strane, ako su ciljevi nejasni ili ne postoje, teže je razviti strategiju za privlačenje stranih ulaganja. U tom slučaju, potrebno je uspostaviti dijalog sa Vladom radi definisanja ključnih nacionalnih i regionalnih ciljeva i uspostavljanja konsenzusa kada je reč o zajedničkom privlačenju stranih ulaganja.

Bez obzira da li privlačenju stranih ulaganja pristupate po prvom ili drugom scenariju, važno je da prvo odaberete i obrazložite jedan od mnogobrojnih ciljeva koji želite da ostvarite kroz podsticanje stranih ulaganja. Povećanje izvoza kao nacionalni cilj jedan je od dobrih i čestih primera kod zemalja u razvoju.

Kao rezultat ove preliminarne faze u procesu razvoja strategije treba da dobijete:

• listu nacionalnih razvojnih ciljeva;• listu ciljeva povezanih sa SDI koji su bazirani na

ovim nacionalnim ciljevima;• definisanje strategije koja određuje odnos između

mandata lokalne uprave, ciljeva povezanih sa SDI i nacionalnih razvojnih ciljeva.

Milica [email protected]


INVESTICIJE U TEORIJI

Za dobru procenu prednosti i nedostataka vaše investicione

lokacije, potrebno je da budete dobro upoznati sa nacionalnim planom za

privlačenje stranih investicija

Agencija za strana ulaganja ipromociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) raspisuje

Konkursza mala i srednja preduzeća

ReDizajnStvaramo nove brendove

Ukoliko želite da unapredite vizuelni identitet Vašeg

proizvoda i povećate svoje šanse za uspeh na stranim tržištima, uključite se u akciju „Stvaramo nove brendove“.

Akcija Vam pruža šansu da bez ulaganja dođete do svežih ideja i rešenja za ReDizajn Vašeg proizvoda kroz rad sa mladim i talentovanim ljudima, pružajući studentima industrijskog dizajna odličnu priliku da primene svoja

znanja i doprinesu konkurentnosti privrede.

Stručna Komisija će odluku o pet preduzeća, čiji proizvodi ulaze u proces redizajna ambalaže, doneti na osnovu kriterijuma: profitabilnosti, cene koštanja proizvoda, vrednosti izvoza proizvoda, inovativnosti

proizvoda, stepena prerade i tržišta na koja se proizvod izvozi.

Popunjenu prijavu i fotografiju proizvoda pošaljitena adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije-SIEPA

ul. Vlajkovićeva 3/5, 11000 BeogradZa projekat „Stvaramo nove brendove“

Pravo učešća na Konkursu imaju mala i srednja preduzeća sa centrom poslovnih aktivnosti na

teritoriji Republike Srbije.

Za dodatne informacije možete se obratiti:

Milici Zatezalo:[email protected], 011/3398-772

Mirjani Aleksić:[email protected], 011/3398-550

Aleksandri Dimić:[email protected], 011/3398-644

Rok za podnošenje prijava je 15. jun 2009. godine.


Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) nastala je kao inicijativa formirana u okviru programa Podsticaja ekonomskom razvoju opština (MEGA),

finansiranog od strane američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID), a koji realizuje The Urban Institute iz Vašingtona. Osnovne aktivnosti NALED-a su certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, organizovanje foruma i radnih sastanaka sa državnim institucijama, pokretanje inicijativa za uklanjanje zakonskih prepreka za uspešno poslovanje i praćenje i analiza pravnih propisa u oblasti privrede.

Kroz ove aktivnosti, NALED omogućava dijalog lokalnih i republičkih vlasti, institucija i privatnog sektora i tako stvara privredni ambijent koji će olakšati poslovanje u Srbiji, privući nove investicije i ubrzati ekonomski razvoj.

NALED trenutno obuhvata 80 odabranih članova, među kojima su i velike strane i domaće kompanije i najuspešnije lokalne samouprave. NALED, kao poslovna asocijacija, pruža usluge svom članstvu, ali, istovremeno, i implementira projekte koji prate misiju Alijanse i potrebe njenih članova.

Certifi kacija opština

Jedna od aktivnosti NALED-a je i Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i partnerima, kao što su SIEPA i MEGA projekat. Program ima za cilj da poboljša saradnju svih aktera koji su uključeni u proces privlačenja i realizacije stranih investicija, kao i da promoviše standarde koji stvaraju povoljnu poslovnu klimu. Certifikat služi kao potvrda potencijalnim investitorima da opštine nude zdravo okruženje koje pogoduje razvoju biznisa.

Program certifikacije je instrument koji omogućava unapređenje i rast konkurentnosti lokalnih samouprava u Srbiji u odnosu na opštine u regionu. Konkretno, koristi koje opština može da ostvari prolaskom kroz proces certifikacije i samom certifikacijom su: jačanje njenih kapaciteta za privlačenje investicija, obezbeđivanje stabilnog i merljivog poslovnog okruženja, sistematizacija procesa, unapređenje rada kroz usvajanje najboljih primera iz prakse, formiranje „korak po korak“ vodiča ka daljim poboljšanjima, kao i definisanje jedinstvenog i

standardizovanog pristupa novim i postojećim firmama. Ovim se i privatni sektor upućuje na rad opštine, jer se izgrađuje svest privrednika o mogućnostima i potencijalima koje pružaju opštine, čemu doprinose i inovacije u načinu na koji se promovišu lokalni potencijali. Kroz sistem povratne veze i feedback iz privatnog sektora, opština lakše sagledava problematiku poslovanja i pronalazi konkretna rešenja za poboljšanje poslovnog okruženja.

Nakon što ispuni uslove za certifikat, opština dobija pravo da koristi žig opštine sa dobrim poslovnim okruženjem, a istovremeno se kvalifikuje za dugoročnu podršku MERR-a i NALED-a u promociji u zemlji i inostranstvu, što svakako doprinosi održivosti čitavog projekta i kontinuiranom napretku.

Prve opštine u Srbiji koje su zvanično dobile certifikat su opština Inđija i gradovi Kragujevac i Loznica, a certifikati su im zvanično uručeni krajem septembra 2008.

Certifikacija verifikuje potencijal i spremnost opštine da se uključi u proces izgradnje kapaciteta za privlačenje i realizaciju investicionih projekata, ali i njihovu svest o neophodnosti tog procesa. Sa druge strane, strane donatora, ona pruža određenu vrstu garancije da će uložena sredstva naći „plodno tle“ i osigurava održivost efekata projekta u budućnosti.

Goran Radosavljević[email protected]

NALED

Alijansa za bolju budućnostKao jedan od aktuelnih projekata NALED-a, Program certifi kacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem donosi velike koristi i samim lokalnim samoupravama, ali i investitorima

VAŠI PARTNERI

Prve opštine u Srbiji koje su zvanično dobile certifikat su opština Inđija i

gradovi Kragujevac i LoznicaUkratko, osnovni kriterijumi za ocenjivanje i certifi kaciju opština su:

• da opština ima sveobuhvatni strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja, u čijoj izradi su učestvovali predstavnici privatnog i javnog sektora, kao i nevladinih organizacija;

• da ima organizacioni kapacitet za efi kasan rad sa investitorima, što podrazumeva: da je nominovala posebno odeljenje ili pojedinca da se bavi promocijom lokalnog ekonomskog razvoja; da ima savetodavni odbor za ekonomska pitanja, sistem za obradu zahteva za građevinske dozvole na jednom mestu i mogućnost da pruži brze i tačne informacije o relevantnim pitanjima za započinjanje poslovanja i da je razvila promotivni materijal;

• da je sposobna da dokumentuje svoju kreditnu sposobnost, aktivno učestvuje u zadovoljavanju obrazovnih potreba lokalne privrede, razvija i implementira koncept javno - privatnog partnerstva, ima dobro razvijenu i adekvatnu komunalnu infrastrukturu i standarde zaštite životne okoline.

KRITERIJUMI OCENJIVANJA


INTERNET VODIČ

Projekat Doing Business, koji je iniciran pre sedam godina, predstavlja jedan od projekata Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Ova

studija bavi se analizom trendova u poslovnom okruženju širom sveta i rangira zemlje u pogledu sprovedenih reformi i jednostavnosti poslovanja.

Ceo svet u bazi

Prvi Doing Business izveštaj, objavljen 2003. godine, obuhvatio je 5 grupa pokazatelja za ukupno 133 države. Vremenom je oblast istraživanja proširivana, tako da najnovija studija sadrži 10 grupa pokazatelja u 181 zemlji. U ovu grupu spadaju i manje razvijene privrede, pa i one najsiromašnije, za koje ima vrlo malo dostupnih podataka.

Kao konkretne pokazatelje, Doing Business in 2009 obrađuje propise koji utiču na poslovanje u deset oblasti: 1) osnivanje preduzeća, 2) dobijanje dozvola, 3) zapošljavanje radnika, 4) registracija imovine, 5) dobijanje kredita, 6) zaštita investitora, 7) plaćanje poreza, 8) spoljna trgovina, 9) sprovođenje ugovora i 10) zatvaranje firme. Za većinu pokazatelja izveštaj meri broj potrebnih zakonskih procedura, njihovo trajanje i troškove u apsolutnom ili relativnom iznosu. Kombinacija ovih indikatora koristi se za analizu rezultata i izvlačenje zaključaka o efektima reformi privrednog zakonodavstva.

Zemlje su rangirane na osnovu lakoće u poslovanju, od 1. do 181. mesta, sa prvim mestom, kao najboljim za poslovanje. Konačan plasman dobija se kao prosek za svih deset oblasti, pri čemu svaki od indikatora nosi isti ponder. Najnoviji izveštaj sačinjen je prema podacima za period od aprila 2007. do juna 2008. godine.

Inače, na razmere ovog istraživanja uokazuje podatak da se kao izvori informacija koriste oko 6.700 advokatskih kancelarija, računovodstvenih kuća, špediterskih firmi, arhitektonskih biroa i državnih službenika širom sveta.

Odnedavno, na sajtu www.doingbusiness.org nalaze se i izveštaji o uslovima za poslovanje na regionalnom i nacionalnom nivou. U ovom trenutku, postoji 15 takvih studija koje, između ostalog, obuhvataju i Jugoistočnu Evropu, Južnu Aziju, Kinu, Brazil i druge regione i države.

Ograničenja podataka

Iako je veoma informativna, ova onlajn baza ima i određena ograničenja koje treba uzeti u obzir prilikom tumačenja rezultata. Pre svega, podaci se odnose samo na najveće gradove u svim zemljama i, kao takvi, ne moraju da važe i u drugim, manjim gradovima i regionima. Dalje, procedure su prikazane na primeru samo jednog pravnog oblika kompanije (najčešće je to društvo sa ograničenom odgovornošću), dok kod nekih drugih mogu da postoje razlike u pravnom okviru. Pored toga, informacije koje se prikupljaju na osnovu standardnog slučaja iz poslovne prakse obuhvataju ograničenu grupu pitanja i svakako ne mogu da pokriju sve situacije iz realnog poslovanja. Kad je reč o trajanju konkretnih procedura, podaci nisu sasvim egzaktni, jer zavise od procena eksperata koji učestvuju u istraživanju. Najzad, korišćena metodologija podrazumeva da kompanije poseduju potpune informacije o svim pravnim zahtevima i ne gube vreme u pojedinim fazama postupka, što, naravno, u praksi nije uvek slučaj.

Ines [email protected]

Doing Business (www.doingbusiness.org)

Barometar privrednih reformiStudija Svetske banke, pored svojih ograničenja, nudi najpotpuniji uporedni pregled uslova za poslovanje u celom svetu

Osim numeričkih podataka, Doing Business sadrži i pravnu biblioteku koja predstavlja najveću besplatnu onlajn bazu poslovnih propisa. U bazi je moguće pretraživanje dokumenata po zemljama i vrsti propisa, a informacije se redovno ažuriraju.

PRAVNA BIBLIOTEKA


SPECIJAL

Okrugli sto su, u prostorijama Privredne banke Beograd, zajednički organizovali Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza i Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, uz prisustvo predstavnika Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Na ovom skupu, šefovi lokalnih kancelarija upoznati su sa aktuelnim državnim programima podrške investicijama, izvozu i malim i srednjim preduzećima. Okrugli sto je izazvao veliko interesovanje predstavnika opština koji su izneli brojne predloge za poboljšanje međusobne saradnje. Kako bi bili maksimalno iskorišćeni raspoloživi resursi, uz sinergetski efekat na razvoj privrede, dogovorena je izrada Akcionog plana za koordinaciju aktera ekonomskog razvoja koji će strukturirati i jasnije definisati saradnju lokalnih samouprava i SIEPA-e i obuhvatiti i komunikaciju sa Agencijom za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.

Okrugli sto: Promocija investicija i izvoza – koordinacija aktera

Zajednički rad za brži razvojU organizaciji SIEPA-e i MEGA projekta, nedavno je održan Okrugli sto koji je okupio predstavnike Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj iz više od dvadeset opština


Ekonomska kriza ostavlja velike negativne efekte na svetsku privredu, ali i u ovoj situaciji

postoje mogućnosti za rast. Ovo je suštinski zaključak istraživanja pod nazivom Šanse u nesreći: Odgovor na krizu koje je Ernst & Young sproveo u januaru ove godine na uzorku od 337 članova upravnih odbora kompanija iz celog sveta, sa godišnjim prihodom od preko milijardu dolara.

Nikad više bankrotstava

Negativni efekti odnose se na povećane troškove finansiranja (zbog restriktivnije kreditne politike banaka), drastično usporavanje ekonomskog rasta, rastuću nezaposlenost, smanjeno poverenje potrošača, opadajuće zarade i državnu

intervenciju u pravcu striktnije regulative u poslovanju. Čak 200.000 kompanija u Evropi i 62.000 u SAD-u, po procenama autora studije, neće moći da se izvuče iz ove situacije, obarajući istorijske rekorde u broju bankrotstava. Među onima koji su najviše ugroženi, sa padom tržišne kapitalizacije od preko 50% u proseku, nalaze se firme iz sektora, kao što su bankarstvo, osiguranje i industrijska proizvodnja, a posebno hemijska industrija. S druge strane, u vreme kada je anketa sprovedena, kompanije u oblasti ugostiteljstva i farmaceutske industrije beležili su smanjenje tržišne kapitalizacije u rasponu do 10, odnosno 20 procenata. Uprkos nepovoljnim brojkama, većina je zadržala optimističan stav – svega 30% biće u sledećih godinu dana usmerena na „preživljavanje“, dok čak 70% veruje da postoje mogućnosti za rast biznisa. U novim okolnostima, svetske kompanije su reagovale konkretnim

potezima u odnosu na svoje kupce. Skoro tri četvrtine ispitanika izjavilo je da su pažnju usmerili na ključne klijente, a 39 odsto se fokusiralo na razvoj novih proizvoda. Trećina je izjavila da su proširili sopstvenu bazu kupaca, a druga trećina je rekla da su poništili ugovore sa kupcima koji su im se učinili rizičnim. Za sledećih 12 meseci velika većina smatra da će osiguravanje sadašnje pozicije biti ključna aktivnost, dok jednaku, ali i znatno manju, važnost pridaju zaštiti postojeće aktive, poboljšanju performansi i poslovnom restrukturiranju.

Strateški pristup upravljanju rizikom

Da bi izbegle bankrotstvo, kompanije moraju da obezbede što veću likvidnost, uspešno upravljaju gotovinom i strogo kontrolišu troškove. Mere za održavanje likvidnosti su raznovrsne, a najviše se koriste prodaja delova imovine, kratkoročni krediti, praćenje ugovora sa dužnicima, komuniciranje sa kreditorima, analitičarima i agencijama za kreditni rejting, kao i reprogramiranje dugova. Na osiguravanje trenutnog položaja prirodno se nadovezuje zaštita imovine, što je drugo ime za analizu rizika. Jedan od glavnih razloga, zbog kojih je kriza mnoge kompanije zatekla nespremne, jesu upravo nerazvijeni

Ernst & Young: Šanse u nesreći

Odgovor na krizuKriza žestoko pogađa najveće kompanije širom sveta, ali bolje prolaze one sa razvijenim sistemom upravljanja rizikom. Kratkoročne akcije su neophodne, ali bez ugrožavanja osnove za dugoročan rast. Posle Kine i Indije, Istočna Evropa je treća najatraktivnija ofšoring lokacija među tržištima u razvoju

ANALIZE

„Ma koliko čudno delovalo, kriza može predstavljati priliku da se promene izvrše brže i uspešnije nego u periodu rasta“

Koje od sledećih aktivnosti planirate da preduzmete u sledećoj godiniu odgovoru na ili u svetlu aktuelnih uslova na tržištu?

Izvor: Ernst & Young

Prodaja sporednih ili nepro�tabilnih delatnosti

Strateške akvizicije u osnovnim delatnostima

Izmeštanje aktivnosti na lokacije sa nižim troškovima

Povećana ulaganja u uslužne centre

Širenje na nova geografska tržišta

40%40%

34%

31%

31%

29%

27%

20%

19%

15%

Veće oslanjanje na autsorsing i kosorsing

Snažnije povezivanje u strateška partnerstva

Diversi�kacija poslovanja i razvoj novih proizvoda

Strateške akvizicije u novim poslovnim oblastima


ANALIZE

sistemi upravljanja rizikom. Neke firme nisu se čak ni bavile ozbiljnom analizom rizika, a i one koje su to činile shvatale su je pogrešno. Kako bi spremne dočekale neku sledeću sličnu situaciju, kompanije bi morale da razviju strateški pristup upravljanju rizikom, odnosno da ga uključe u proces strategijskog planiranja na nivou top menadžmenta.

Sledeća preporuka za sve kompanije vezana je za unapređenje poslovanja. Na nezabeležen pad tražnje one najpre odgovaraju kresanjem nepotrebnih troškova. Gotovo sve firme, tačnije njih 84%, već su izvršile detaljnu analizu mogućnosti ušteda, 60% kompanija smanjilo je

broj zaposlenih, a po 44, odnosno 42% sprovelo je racionalizaciju izdataka za IT i beneficije radnika. Kod smanjenja troškova one bi morale da budu veoma oprezne – odlaganje odluka o merdžerima i akvizicijama je razumljivo, ali ne i preterana štednja na marketingu, prodaji ili istraživanju i

razvoju. Neka ranija iskustva pokazuju da krizne situacije zahtevaju uravnotežen pristup – ravnotežu između kresanja troškova i ulaganja u poboljšanje internih procesa, kao pripremu za budućnost. Drugim rečima, bez obzira na to što su prinuđene da rešavaju hitne, goruće probleme, kompanije ne bi smele da izgube dugoročni fokus.

Jeftine lokacije kao prilika

Sudeći po tome što čak 82% firmi iz ankete planira restrukturiranje u narednih godinu dana, velika većina je svesna te potrebe. Neke od mera koje se najčešće navode u istraživanju

uključuju prodaju sporednih ili neprofitabilnih delatnosti, zatim strateške akvizicije u osnovnoj delatnosti, kao i ono što je za nas posebno značajno – izmeštanje aktivnosti na lokacije sa manjim troškovima, veće oslanjanje na autsorsing, širenje na nova geografska tržišta i povećana ulaganja u uslužne centre (Shared Service Centers).

Kao jedan od tri saveta za obezbeđivanje dugoročnog rasta, kompanijama se skreće pažnja na tržišta u razvoju. Među njima, naravno, dominiraju Kina i Indija, ali gotovo ¼ kompanija smatra da i Istočna Evropa pruža velike mogućnosti za dugoročan rast biznisa, približno koliko i Jugoistočna Azija i Latinska Amerika. Međutim, u odgovoru na pitanje koje od ovih tržišta će kompanije najverovatnije razmatrati kao ofšoring lokaciju, region Istočne Evrope skače na visoko 3. mesto.

U zaključku, autori navode da je kriza pravo vreme za odlučnu akciju na nivou top menadžmenta. Konkretno, iz krize će kao pobednici izaći one kompanije koje se budu koncentrisale na upravljanje gotovinom, razvile sisteme analize rizika kako bi bolje razumele sopstvenu poziciju i opcije za budućnost, usredsredile se na timske rezultate, pokrenule promene unutar organizacije i smelo iskoristile postojeće šanse.


„Krizne situacije zahtevaju ravnotežu između kresanja troškova i

ulaganja u poboljšanje internih procesa, kao

pripremu za budućnost“

Za koje geografsko tržište smatrate da nudi najbolje mogućnosti za rast vaše kompanije?

Izvor: Ernst & Young

Kina 59%

Indija 45%

Jugoistočna Azija 26%

Latinska Amerika 25%

Istočna Evropa 24%

Bliski Istok 20%

Severna Amerika 13%

Zapadna Evropa 9%

Afrika 8%

Australija i Novi Zeland 7%


Najnovije istraživanje o investicionoj klimi u Srbiji koje je finansirao Program podsticaja ekonomskom razvoju opština Američke agencije za međunarodni razvoj

(USAID), a sproveo Strategic Marketing Research, pokazalo je da 96% stranih investitora ne žali što je plasiralo svoj kapital u našoj zemlji. Ovo osmomesečno istraživanje obuhvatilo je ukupno 132 kompanije koje su analizirale Srbiju kao investicionu destinaciju. Glavni cilj ovog projekta bio je da se oceni investiciona klima u Srbiji iz ugla stranih investitora, s naročitim naglaskom na ulozi institucija na različitim nivoima vlasti, kako bi se izvukli zaključci o tome šta naša država može da učini kako bi stvorila povoljno poslovno okruženje za privlačenje direktnih stranih investicija.

Skoro svi bi uložili ponovo

Istraživanje je obavljeno kroz opsežno intevjuisanje menadžera i direktora koji su ujedno bili i ključni akteri u donošenju odluke o investiranju u Srbiji. Istraživanjem je obuhvaćeno oko 120 kompanija koje su investirale u Srbiji od 2001. godine do danas, a intervjui su obavljeni i sa manjom kontrolnom grupom menadžera iz 13 kompanija koje su aktivno razmišljale o tome da investiraju u Srbiji, ali su ipak otišle u neku drugu zemlju.

Ukupni rezultati istraživanja pokazali su da se 96% investitora koji su svoj kapital uložili u Srbiji ne kaje zbog svoje odluke (87% ne žali uopšte, 9% bi ponovo uložilo u Srbiji, ali u drugoj opštini). Samo 4% ispitanika odgovorilo je da ne bi ponovo investiralo u Srbiji ako bi bili u prilici da ponovo donose odluku o tome. Glavni konkurenti Srbije su njeni prvi susedi – zemlje bivše Jugoslavije i ostale države u regionu. Najveći konkurenti Srbiji su Bosna i Hercegovina i Hrvatska, a za njima slede Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Makedonija i Mađarska. Konkurentska pozicija ovih država varira od sektora do sektora, a tekstilna industrija se u ovom istraživanju pokazala najkonkurentnijom.

Premda se značajna većina investitora ne kaje zbog svoje odluke da ulože kapital u Srbiji, malo pažljivija analiza prikazuje donekle drugačiju sliku o investicionoj klimi u Srbiji, što dalje omogućava usvajanje zaključaka i preporuka o tome kako bi se Srbija mogla učiniti još privlačnijom za strane investitore. Jedan od prvih i najupečatljivijih zaključaka istraživanja tiče se dužine samog procesa investiranja. U proseku, u Srbiji prođe skoro 8 meseci od momenta kada investitor donese odluku da uloži svoj kapital u Srbiji do same realizacije investicije i otpočinjanja poslovanja, dok je investitorima u drugim zemljama bilo potrebno samo 2 meseca da otpočnu svoje poslovanje nakon donošenja odluke o investiranju. Da bi otpočeo poslovanje, investitor mora da pribavi različite dozvole i odobrenja, a iz ovih podataka vidimo da je ulagačima u Srbiji bilo potrebno četiri puta više vremena nego onima koji su odustali od Srbije i uložili svoj novac u nekoj drugoj zemlji.

Najvažniji su kontakti

Investitori su upitani koje su izvore informacija o Srbiji najčešće koristili, to jest, gde su pribavili informacije o uslovima za investiranje i poslovanje u našoj zemlji. Najčešće pomenut izvor informacija jesu poslovni kontakti (63% odgovora na pitanje s više ponuđenih odgovora), što ukazuje na značaj

„lokalnih biznis veza“, koje mogu biti, i uglavnom jesu, privatne prirode. Oko 25% investitora je navelo da je koristilo lokalnu samoupravu kao izvor, pa tek onda slede državni organi i institucije kao izvor informacija (24%). Investitori koji su se odlučili za neku drugu zemlju dali su značajno drugačije odgovore na isto pitanje. Čak 58% investitora je navelo da je kao prvi i osnovni izvor informacija o zemlji u kojoj su želeli da investiraju koristilo državne organe i institucije.

Iz rezultata ovog istraživanja vidi se i to da je većina investitora u Srbiju došla zato što je ranije imala neke uspostavljene poslovne veze ili prethodno iskustvo u Srbiji, dok su tržišni faktori tek na drugom mestu. Sledi i zaključak da Srbija nije učinila mnogo da se predstavi kao privlačna investiciona destinacija. Od 2007. godine, po investitorima, najveći nedostaci Srbije su pravne, administrativne i regulatorne prepreke osnivanju i funkcionisanju poslovanja

USAID/Urban Institute istraživanje o stranim investitorima

Investitori sami dolaze, ali dokle će?Investitori u Srbiji nailaze na brojne administrativne prepreke, ali su zadovoljni svojim poslovanjem. Lični kontakti služe kao glavni izvor informacija

JAVNO MNENJE

Ulagačima u Srbiji je bilo potrebno četiri puta više vremena da završe projekat nego onima koji su odustali od Srbije i uložili svoj novac u nekoj drugoj zemlji

Izvor: USAID/Urban Institute istraživanje o stranim investitorima

Dužina investicionog procesa (u mesecima)

Investitori u Srbiji 13 8

Vreme za donošenje odluke o ulaganju

Vreme za realizaciju ulaganja

Investitori u drugim zemljama 17 2


(63%), pa tek onda slede ekonomska i tržišna nestabilnost (43%), te politička nestabilnost (29%). S druge strane, kao najveću prednost ulaganja u Srbiji, investitori su mahom navodili to da „već poznaju srpsko tržište“ (60%). Ponovo su, dakle, tržišni faktori, kao što su „niski troškovi poslovanja“, „veće mogućnosti i prilike za ostvarivanje profita“, kao i „tržište koje se brzo razvija“, čini se, sekundarni. Od investitora je zatraženo i da po značaju poređaju faktore koje su razmatrali kada su odlučivali o investiranju u Srbiji. Istraživanje pokazuje se da je geografski položaj Srbije investitorima najznačajniji faktor, a za njim slede dostupnost kvalitetne radne snage i dostupnost sirovina. Važno je naglasiti da podsticajne mere koje se nude stranim investitorima nisu odigrale bitnu ulogu u privlačenju investicija, niti su od ulagača zahtevane, niti pohvaljene. Investitorima je bilo značajnije to što im je Srbija, kao investiciono okruženje, već poznata. Podsticajne mere su, čini se, bile privlačne samo onim investitorima koji su već bili upoznati sa srpskim tržištem, i kojima je samo bilo neophodno dodatno umanjiti rizik.

Administracija veći problem od nestabilnosti

Investitori su, takođe, predložili korake koje bi Srbija trebalo da preduzme kako bi unapredila svoju investicionu klimu. Oni investitori koji su uložili u Srbiji smatraju da bi centralna vlast trebalo, pre svega, da pojednostavi i ubrza administrativne procedure (46%), učvrsti političku i ekonomsku stabilnost (25%), zatim da unapredi pravni okvir i poslovnu klimu (15%), reši pitanja vlasništva nad zemljištem (8%), itd. S druge strane, investitori koji su se odlučili da ulože svoj kapital u drugim zemljama smatraju da bi srpske vlasti, pre svega, morale da postignu viši nivo političke i ekonomske stabilnosti (60%), te da se odlučnije suprotstave korupciji (40%). Što se opštinskog nivoa tiče, uzorak investitora u Srbiji ukazuje na to da bi se investiciona klima dala poboljšati time što bi lokalna samouprava ubrzala i pojednostavila administrativne procedure (33%) i poboljšala lokalnu infrastrukturu (20%).

Sanja GovorušićZamenik šefa tima za unapređenje

opštinskih kapaciteta, Urban Institute

IZ UgLA INVESTITORA

David Banjai,generalni direktor,Ball Packaging Europe Beograd

Koliko je iznosio izvoz vaše kompanije u prošloj godini i kakav vam je plan za 2009?

Poslovni rezultati kompanije Ball Packaging Europe su beležili konstantan rast u obimu prodaje limenki tokom 2008. godine, kako u Evropi, tako i u Srbiji. Naša fabrika je jedno od najmodernijih postrojenja u Evropi koje proizvodi oko 750 miliona limenki godišnje. Od januara do decembra prošle godine više od 70 odsto od ukupne prodaje izvezli smo na tržišta okolnih zemalja. Plan za 2009. godinu je dalji rast.

Da li ste počeli da osećate efekte globalne ekonomske krize i da li, s tim u vezi, smatrate da će vaša očekivanja u ovoj godini biti ispunjena?

Bez obzira na postojeće okolnosti i uticaje svetske ekonomske krize na Srbiju u ovoj godini, mi ne očekujemo značajne posledice na poslovanje kompanije, zbog toga što verujemo u veliki potencijal i očekujemo dalji rast tržišta u 2009. godini. Veru u dalji rast tržišta zasnivamo na analizama i podacima. Istina, taj rast će biti manji nego što bi bio da nije krize, ali ipak će ga biti. Važno mi je da ovde napomenem da težimo da održimo i uvećamo kompaniju i da nastavimo da doprinosimo razvoju tržišta u Srbiji.

Kao jedan od vodećih srpskih izvoznika, kako ocenjujete funkcionisanje trgovine u CEFTA zoni u praksi?

Tržište zemalja CEFTA je od ključnog značaja za Srbiju, što govori i činjenica da u trgovini sa ovim zemljama ostvarujemo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu. Kako su u pitanju ekonomije u razvoju, Ball Packaging Europe na ovim tržištima vidi veliki potencijal.

Potrebno je vreme da bi se dostigla puna operativna efikasnost ovakvih međudržavnih ugovora. Radi konstantnog unapređivanja kompetitivnosti, neophodna je bliska saradnja države i privrednih subjekata, naročito izvoznika, na pojednostavljenju i eventualnom otklanjanju administrativnih prepreka. Zato mislimo da su iskustva koja stičemo, kao veliki izvoznik u regionu, od velikog značaja. Tu smo da, u svakom pogledu, damo doprinos razvoju još efikasnijeg poslovanja.

Ines [email protected]

Izvoz i ekonomska kriza


Postavite nam pitanje

Dragi čitaoci,

Od narednog broja Investicija želeli bismo da vam damo priliku da našim stručnjacima postavljate konkretna pitanja iz oblasti investicija. Sva pitanja možete nam uputiti na sledeću adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike SrbijeNaznaka – Pitanje za časopis InvesticijeVlajkovićeva 3/V11000 Beograd

Pitanja možete postaviti i putem faksa na broj: 011 3398 814 ili na e-mail: [email protected].

Naručite besplatan primerak Investicija

Vaš besplatan primerak časopisa možete naručiti na isti način.

Investicije

Opština

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osoba

Investicije

Opština

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osobaPitanje

PITAJTE NAS

dnevni list danasAlekse Nenadovića

11000 Beograd, Srbijatel/fax. +381 11 344 11 86

www.danas.rs



Broj

7, j

un 2

009

.

Top Tema STraNe iNveSTicije u ekoNomSkoj krizi primer uSpeha Lapovo SrpSki projekTaNTSki breNd muLTicoN iNžeNjeriNg aNaLize erNST & YouNg: odgovor Na krizu



ministar životne sredine i prostornog planiranja novi ... 7 - jun 2009.pdfoliver dulić, ministar...

Documents