minority news - kancelarija za ljudska i manjinska prava · (emil kue) nakon godina iščekivanja,...

mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u SrbijiMinority News

Specijalno izdanje

U susret donošenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina

Novembar 2017

SPEC

IJAL

Zakon o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina

SVAKOGA DANA SVE VIŠE NAPREDUJEMO U SVAKOM POGLEDU

(Emil Kue)

Nakon godina iščekivanja, najava i ve-likih nada, izmene i dopune jednog oddva krovna zakona manjinske politikeulaze ovih dana u skupštinsku proce-duru. Nacrt Zakona o izmenama i do-punama Zakona o zaštiti prava i slo-boda nacionalnih manjina pripremljenje za svega mesec dana, u novembruprošle godine. U toku neoubičajenokratke javne rasprave, koja je formalnotrajala od 8. do 28. decembra 2016.godine, nezavisna tela, nacionalni sa-veti, stručna javnost i civilno društvo,formulisali su veliki broj primedbi i su-gestija, uključujući i potpuno novi pred-log nacrta Zakona, i dostavili ih naadresu nadležnog ministarstva u tra-ženom roku. Medjutim, od velikogbroja primedbi i predloga, prihvaćenasu samo dva, jedan koji se odnosi nakonkretan rok od 90 dana koji lokalnesamouprave imaju da donesu odlukupo zahtevu za uvodjenje manjinskogjezika u službenu upotrebu, i drugi, kojipredvidja nastavne i vannastavne ak-tivnosti o istoriji, kulturi i tradiciji na-cionalnih manjina i termin “suživot”menja terminom “interkulturalnost”. Reakcije učesnika u javnoj raspravi naovakav ishod očekivano su bile veomanegativne, uz ocenu da je to još jedanpokazatelj da ne postoji iskrena željanadležnih institucija da se obezbedi in-kluzivan proces, već se, kao i u dosa-dašnjoj praksi, pribegava pukom zado-voljenju forme. U tom smislu, javnarasprava je bila samo jedan od posle-dnjih činova procesa koji je od samogstarta bio više usredsredjen na formua ne na suštinu.Na ovakav zaključak neminovno upu-ćuju i navodi obrazloženja u vezi sa raz-lozima za izmene i dopune zakona, pokojima su, izmedju ostalog, ove izmeneneophodne zbog formalnog uskladji-vanja sa ostalim izmenama koje su upravnom sistemu Srbije nastale od2002. godine, pre svega zbog promenaUstava i sistemskih zakona izazvanihosamostaljenjem Republike Srbije

2006. godine. Kao posebni razlozi na-vode se i potreba za ovim izmenama irokovi za njihovo donošenje, koji suidentifikovani u Manjinskom akcionomplanu za Poglavlje 23, i neophodnostuvodjenja kaznenih odredbi. Ono štobi trebalo da budu primarni razlozi zaizmenu Zakona, a to je dalje unapred-jenje položaja nacionalnih manjina uRepublici Srbiji i promena postojećegsegregativnog modela multikulturalno-sti, pada u drugi plan upravo zbog in-sistiranja na formalnom a ne suštin-skom aspektu razloga za promenu. U svetlu očekivanih izmena Ustava,obrazloženje kojim se navodi neophod-nost uskladjivanja sa ostalim izme-nama u pravnom sistemu Srbije dovodiu pitanje i redosled koraka u ovom pro-cesu, te je jedna od primedbi učesnikau javnoj raspravi bila i da bi bilo logič-nije da se sačeka da se prvo donesenovi Ustav i da se tek onda pristupi iz-menama ovog Zakona. Stav stručne ja-vnosti je da insistiranje da se po svakucenu donese ovaj Zakon pre formuli-sanja novog Ustava da bi se zadovoljilirokovi predvidjeni Manjinskim akcio-nim planom predstavlja nastavak ne-sistematičnog pristupa u reformamazakonskog okvira, gde se neretko krećeod repa, pa se glava i ostatak tela pri-lagodjavaju tome, da bi na kraju pro-cesa sve opet bilo menjano, dopunja-vano, nedovršeno i teško uskladjeno. Najčešće primedbe se odnose i na hi-jerarhiju zakona, jer nacrt daje primatresornim zakonima, dok su nacionalnisaveti, stručna javnost i civilno društvosaglasni da manjinsko zakonodavstvotreba da ima prioritet. Sporan je i ne-adekvatan pristup pravu na demokrat-sku participaciju, jer čini ovo pravo ne-dostižnim za sve osim za nekolikomnogobrojnijih zajednica, dok ostali upraksi zavise od volje većih političkihstranaka većinske zajednice.Nesporno je da je položaj nacionalnihmanjina u Srbiji značajno unapredjenod 2002, godine, kada je donet Zakon

koji je sada predmet dopuna i izmena.Unapredjena je i komunikacija nacio-nalnih manjina sa državom i njenim in-stitucijama. Naravno, teško je izaći ususret svim zahtevima, jer je prirodnoda različite manjinske zajednice imajusopstvene prioritete, koji nisu nužnoono što ostale manjine smatraju zajed-ničkim interesom. I tu su i interesi i dr-žave i njenih institucija, koje neretkouključivanje nacionalnih manjina u za-konodavni proces svode na puko ispu-njavanje forme i nerealno postavljenihrokova, posmatrajući, istovremeno, po-stignuto kroz ružičaste naočare i idea-lizujući rezultate. Izmene i dopune Za-kona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina, nažalost, nisu izu-zetak u ovom smislu.Premijerka Brnabić izjavila je nedavnou Briselu da nije važna brzina, već kva-litet reformskog procesa u evropskimintergracijama Srbije. U slučaju re-forme manjinskog zakonodavstva, kojaje samo formalno inkluzivna, ovaj pri-stup očigledno nije primenjen do kraja,jer je proces konsultacija i javne debateneuobičajeno - i očigledno neoprav-dano - brzo završen, a da ni 11 mesecikasnije, nacrt, na čiji kvalitet javnostiod interesa imaju mnoštvo zamerki,nije ušao u skupštinsku proceduru. Upravo je u najvišem zakonodavnomtelu naše države poslednja linija od-brane časti ovog nacrta i mogućnostda se amandmanima popravi ono štose popraviti da. Poslanici koji predstav-ljaju nacionalne manjine spremno do-čekuju početak rasprave, odlučni daargumentima otvore put mnoštvu pri-premljenih amandmana na ovaj pred-log zakona, kao što su to donkihotovskičinili i do sada, u slučajevima ostalihpredloga od značaja za manjinske za-jednice. Da li će ovog puta procenatprihvaćenih amandmana koje predlažuposlanici stranaka nacionalnih manjinabiti veći od statističke greške kao štoje to bio slučaj do sada - ostaje da sevidi.

UVODNIK

3 Minority News -

Član 1.

U Zakonu o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina („Službeni listSRJ”, br. 11/02, „Službeni list SCG”,br. 1/03 – Ustavna povelja i „Službeniglasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i97/13-US), u članu 1. stav 1. menjase i glasi:

„Ovim zakonom uređuje se načinostvarivanja individualnih i kolektivnihprava koja su Ustavom Republike Sr-bije i potvrđenim međunarodnimugovorima zajemčena pripadnicimanacionalnih manjina.”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Ovim zakonom se uređuje i zaštitanacionalnih manjina od svakog oblikadiskriminacije u ostvarivanju prava isloboda i obezbeđuje ostvarivanjeprava nacionalnih manjina na sa-moupravu u kulturi, obrazovanju,obaveštavanju i službenoj upotrebijezika i pisma.”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav3. koji glasi:

„Prava nacionalnih manjina ostva-ruju se i u skladu sa zakonom kojimse uređuje položaj nacionalnih savetanacionalnih manjina, kao i na osnovudrugih posebnih zakona kojima seuređuju pojedine oblasti društvenogživota koje su od značaja za nacio-nalne manjine.”.

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav4. menja se i glasi:

„Pokrajinskim propisima mogu seustanoviti dodatna prava pripadnikanacionalnih manjina, u skladu saUstavom, a na osnovu zakona.”.

Član 2.

U članu 2. stav 1. reči: „Savezna

Republika Jugoslavija” zamenjuju serečima: „Republika Srbija”.

Član 3.

U članu 3. stav 1. posle reči: „jezi-čkoj” dodaju se zapeta i reči: „verskoji svakoj drugoj”, a posle reči: „prema”dodaju se reči: „nacionalnim manji-nama i”.

U stavu 2. reč: „federacije,”briše se, a reči: „grada i opštine” za-menjuju se rečima: „jedinice lokalnesamouprave”.

Član 4.

U članu 4. stav 1. menja se i glasi:

„Organi vlasti u Republici Srbijimogu u skladu sa Ustavom i zakonomda donose propise, pojedinačne prav -ne akte i da preduzimaju mere ucilju obezbeđenja pune i efektivneravnopravnosti nacionalnih manjinai pripadnika nacionalnih manjina kojesu suštinski u nejednakom položajusa ostalim građanima.“

U stavu 2. reč: ,,doneti” zamenjujese rečju: „donositi”.


„Neće se smatrati diskriminacijommere za unapređenje pune i efektivneravnopravnosti u zapošljavanju, od-nosno pogodnosti u slučaju prestankaradnog odnosa u javnom sektoru nasvim nivoima teritorijalne organiza-cije, koje su propisane odredbamaposebnih zakona kojima se uređujeradno-pravni status zaposlenih u jav-nom sektoru, ako takve mere važedo postizanja odgovarajuće zastu-pljenosti pripadnika nacionalnih ma-njina koja je utvrđena tim zakoni-ma.”.

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4.i 5. koji glase:

„Republika Srbija će obezbeditiuslove za efikasno učešće pripadnikanacionalnih manjina u političkom ži-votu, zastupljenost predstavnika na-cionalnih manjina u Narodnoj skup-štini i srazmernu zastupljenost na-cionalnih manjina u skupštinama au-tonomnih pokrajina i jedinicama lo-kalne samouprave, u skladu sa za-konom.

Republika Srbija će preduzeti od-govarajuće mere radi unapređenjaekonomskog položaja nerazvijenihpodručja na kojima tradicionalnožive pripadnici nacionalnih manji-na.”.

Član 5.


„U skladu sa Ustavom Republike Sr-bije zajemčenom slobodom izražavanjanacionalne pripadnosti, niko ne smepretrpeti štetu zbog izražavanja svojenacionalne pripadnosti ili zbog uzdr-žavanja od takvog činjenja.“.

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3.i 4. koji glase:

„Pripadnici nacionalnih manjinakoji to žele imaju pravo da se podacio njihovoj nacionalnoj pripadnostiupišu u službene evidencije i zbirkeličnih podataka, kada je to predviđenoposebnim zakonom.

Podatak o upisu iz stava 3. ovogčlana može se koristiti u svrhe i nanačin predviđen posebnim zakonom.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 6.

U članu 6. stav 1. reči: „Savezne

N A C R T

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMAZAKONA O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA

NACIONALNIH MANjINA

4 Minority News -

Republike Jugoslavije“ zamenjuje serečima: „Republike Srbije“.


„U cilju ostvarivanja prava iz stava1. ovog člana mogu se propisati po-sebne olakšice.”.

Član 7.


„Zabranjena je zloupotreba pravakoja su predviđena ovim zakonomkoja je usmerena na nasilno rušenjeustavnog poretka, narušavanje teri-torijalne celokupnosti Republike Sr-bije, kršenje Ustavom zajamčenihljudskih i manjinskih prava i slobodai izazivanje i podsticanje rasne, na-cionalne i verske mržnje i netrpelji-vosti.”

U stavu 2. reči: „se ne smeju” za-menjuju se rečima: „ne smeju se”.

U stavu 3. reč: „garantovana” za-menjuje se rečju: „uređena”.

Član 8.

Član 8. menja se i glasi:

„Ovim zakonom se ne smanjujedostignuti nivo manjinskih prava za-jemčenenih Ustavom, opšteprihva-ćenim pravilima međunarodnog pravai potvrđenim međunarodnim ugo-vorima.”

Član 9.

U članu 11. stav 2. menja se i gla-si:

„Jedinica lokalne samouprave ćeobavezno svojim statutom uvesti uravnopravnu službenu upotrebu jeziki pismo nacionalne manjine ukolikoprocenat pripadnika te nacionalnemanjine u ukupnom broju stanovnikana njenoj teritoriji dostiže 15% premarezultatima poslednjeg popisa sta-novništva. Jedinica lokalne samou-prave uvodi jezik i pismo nacionalnemanjine u službenu upotrebu naj-kasnije 90 dana od utvrđivanja ispu-njenosti zakonom propisanih uslo-va.“


„U naseljenim mestima u jedini-cama lokalne samouprave, čija je te-ritorija određena u skladu sa zakonomkojim se uređuje teritorijalna orga-nizacija Republike Srbije, u kojimaprocenat pripadnika određene na-cionalne manjine u ukupnom brojustanovnika na teritoriji naseljenogmesta dostiže 15% prema rezultatimaposlednjeg popisa stanovništva imenaorgana koji vrše javna ovlašćenja,nazivi jedinica lokalne samouprave,naseljenih mesta, trgova i ulica idrugi toponimi ispisuju se i na jezikudotične nacionalne manjine, premanjenoj tradiciji i pravopisu, i u slučajuda jezik te nacionalne manjine nijeu službenoj upotrebi na teritoriji je-dinice lokalne samouprave u skladusa stavom 2. ovog člana.”.


„Skupština jedinice lokalne samou-prave utvrdiće statutom naseljenamesta iz stava 6. ovog člana imajućiu vidu tradicionalnu naseljenost pri-padnika nacionalne manjine i pret-hodno pribavljeno mišljenje nacio-nalnog saveta.”.

U dosadašnjem stavu 7. koji postajestav 8. reči: „Savezne Republike Ju-goslavije” zamenjuju se rečima: „Re-publike Srbije”, a reči: „saveznim or-ganima” zamenjuju se rečima: „re-publičkim organima”.

Posle dosadašnjeg stava 7. koji po-staje stav 8. dodaje se novi stav 9.koji glasi:

„Pripadnici nacionalnih manjina čijibroj u ukupnom stanovništvu Repu-blike Srbije ne dostiže 2% prema po-slednjem popisu stanovništva moguse obratiti republičkim organima nasvom jeziku i imaju pravo da dobijuodgovor na tom jeziku preko jedinicelokalne samouprave u kojoj je jezikte nacionalne manjine u službenojupotrebi, pri čemu jedinica lokalnesamouprave obezbeđuje prevođenjei snosi troškove prevođenja dopisaupućenog republičkom organu i od-govora tog organa.”.


„Narodni poslanik koji pripada na-

cionalnoj manjini čiji broj u ukupnomstanovništvu Republike Srbije dostiženajmanje 2% prema poslednjem po-pisu stanovništva ima pravo da seobraća Narodnoj skupštini na svomjeziku.”.


„Narodna skupština obezbedićeuslove za ostvarivanje prava iz stava10. ovog člana i svojim aktom bližeće urediti način ostvarivanja ovogprava.”.

Član 10.

Posle člana 11. dodaju se članovi11a i 11b koji glase:

„Objavljivanje zakona na jezicimanacionalnih manjina

Član 11a

Ministarstvo nadležno za ostvari-vanje prava nacionalnih manjina (udaljem tekstu: Ministarstvo), obez-beđuje prevođenje i objavljuje zbirkeprečišćenih tekstova najznačajnijihzakona Republike Srbije čiji se pred-met uređivanja u celini ili najvećimdelom odnosi na ostvarivanje pravanacionalnih manjina.

Ministarstvo je u obavezi da zakoneiz stava 1. ovog člana učini dostupnimi u elektronskom obliku, na svojojinternet stranici i na portalu e-Uprave,kao i da sporazumno određeni brojzbirki prečišćenih tekstova zakona izstava 1. ovog člana dostavi nacional -nim savetima nacionalnih manjina.

O objavljivanju zakona iz stava 1.ovog člana Ministarstvo periodičnoi po potrebi izveštava Savet za na-cionalne manjine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana,nacionalni savet nacionalne manjinemože resornom ministarstvu podnetipredlog, uz obrazloženje da je to odposebnog značaja za ostvarivanjeprava i sloboda nacionalne manjine,da resorno ministarstvo obezbediprevođenje i objavljivanje zbirke pre-čišćenih tekstova određenih zakonaiz svog zakonskog delokruga koji sa-drže odredbe koje se odnose naostvarivanje prava i sloboda nacio-

5 Minority News -

nalnih manjina, odnosno uređujudruštvene odnose koji su od poseb-nog značaja za nacionalne manjine.

U slučaju da resorno ministarstvoprihvati predlog nacionalnog savetanacionalne manjine, ministarstvo jeu tom slučaju u obavezi da zakone izstava 4. ovog člana učini dostupnimi u elektronskom obliku, na svojojinternet stranici i na portalu e-Uprave,kao i da sporazumno određeni brojzbirki prečišćenih tekstova zakona izstava 4. ovog člana dostavi nacional -nom savetu nacionalne manjine.

Prilikom odlučivanja o predlogu izstava 4. ovog člana posebno se vodiračuna o raspoloživosti planiranihbudžetskih sredstava, kao i o tomeda li se u periodu od narednih godinudana nakon podnošenja predloganacionalnog saveta nacionalne ma-njine planiraju izmene i dopune ilidonošenje novog zakona umesto za-kona čije se prevođenje odnosno ob-javljivanje predlaže.

Resorno ministarstvo o postupanjuiz st. 4. do 6. ovog člana izveštavaSavet za nacionalne manjine.

Član 11b

Propisi autonomne pokrajine ob-javljuju se na jezicima nacionalnihmanjina u skladu sa statutom i opštimaktima autonomne pokrajine.

Propisi jedinica lokalne samoupraveobjavljuju se na jezicima nacionalnihmanjina, u skladu sa statutom i op-štim aktima jedinica lokalne samou-prave, u skladu sa zakonom.“.

Član 11.


„Ustanove, društva i udruženja izstava 2. ovog člana samostalni su uradu. Republika, autonomne pokra-jine i jedinice lokalne samoupravemogu učestvovati u finansiranju dru-štava i udruženja nacionalnih manji-na.”.

U stavu 4. broj „5“ zamenjuje sebrojem: „3“.


„Muzeji, arhivi i institucije za zaštituspomenika kulture čiji je osnivač Re-publika, autonomne pokrajine ili je-dinice lokalne samouprave obezbe-diće predstavljanje i zaštitu kultur-no-istorijskog nasleđa od posebnogznačaja za nacionalne manjine nateritoriji za koju su nadležni. U odlu-čivanju o načinu predstavljanja kul-turno-istorijskog nasleđa za koje jeu skladu sa odredbama posebnogzakona utvrđeno da je od posebnogznačaja za nacionalne manjine uče-stvuju i predstavnici njihovih nacio-nalnih saveta.”.


„Ustanove kulture čiji je osnivačjedinica lokalne samouprave koja seu smislu zakona kojim se uređuje lo-kalna samouprava smatra nacionalnomešovitom jedinicom lokalne sa-mouprave, svojim programima radaobezbediće sadržaje, mere, aktivnostiili manifestacije kojima se čuva i pro-moviše kulturni identitet i tradicijanacionalnih manjina tradicionalnonastanjenih na njenoj teritoriji.”.

Član 12.

U članu 13. stav 1. posle reči: „je-ziku” dodaju se zapeta i reči: „odno-sno govoru”, a reč: „institucijama”zamenjuje se rečju: „ustanovama”.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3-7. postaju st. 2-6.

U dosadašnjem stavu 3. koji postajestav 2. reči: „st. 1. i 2.” i zamenjujuse rečima: „stava 1.”


„Nacionalni saveti nacionalnih ma-njina učestvuju u izradi nastavnihprograma za predmete koji izražavajuposebnost nacionalnih manjina najeziku, odnosno govoru nacionalnihmanjina, dvojezične nastave i učenjajezika nacionalnih manjina sa ele-mentima nacionalne kulture, u skladusa propisima kojima je uređeno do-nošenje nastavnih programa za na-cionalne manjine.”.


„U cilju međusobne tolerancije na-cionalnih manjina i većinskog stano-vništva i obezbeđivanja interkul -turalnosti, realizuju se programi na-stavnih i vannastavnih aktivnosti uosnovnom i srednjem obrazovanju ivaspitanju o istoriji, kulturi i položajunacionalnih manjina u Republici Sr-biji.”.

Član 13.


„Za potrebe obrazovanja na jezikunacionalnih manjina iz člana 13. stav1. u okviru visokog obrazovanja po-držaće se razvijanje studijskih pro-grama za vaspitače i nastavnike najezicima nacionalnih manjina, u skla-du sa zakonom koji uređuje visokoobrazovanje.

Visokoškolska ustanova može or-ganizovati lektorat na jezicima na-cionalnih manjina gde studenti pri-padnici nacionalnih manjina moguda savladaju stručne termine i najeziku nacionalne manjine.

Republika, pokrajina i jedinica lo-kalne samouprave mogu da pomažustručno osposobljavanje nastavnikaza potrebe obrazovanja iz stava 1.ovog člana.

Republika pospešuje međunarodnusaradnju sa ciljem da se pripadnicimanacionalnih manjina omogući da stu-diraju u inostranstvu na maternjemjeziku i da se tako stečene diplomepriznaju u skladu sa zakonom.”.

Član 14.


„U finansiranju ustanova iz stava1. ovog člana, kao i u obezbeđivanjusredstava za viši kvalitet obrazovanjai vaspitanja na jezicima nacionalnihmanjina u ustanovama čiji je osnivačRepublika, autonomna pokrajina ilijedinica lokalne samouprave moguda učestvuju domaće i strane orga-nizacije, fondacije i privatna lica, uskladu sa zakonom.”.

6 Minority News -

Član 15.

U članu 16. stav 3. reči: „Saveznisavet” zamenjuju se rečju: „Savet”.


„Simboli i znamenja nacionalnihmanjina mogu se nakon objavljivanjaodluke Saveta za nacionalne manjineo njihovom potvrđivanju službenoisticati tokom državnih praznika Re-publike Srbije i potvrđenih praznikanacionalne manjine na zgradama i uprostorijama lokalnih organa i orga-nizacija sa javnim ovlašćenjima napodručjima na kojima je jezik nacio-nalne manjine u službenoj upotrebiodnosno na način utvrđen odlukomo potvrđivanju simbola.”.


„Uz znamenja i simbole nacionalnemanjine, prilikom obeležavanja dr-žavnog praznika Republike Srbije,obavezno se ističu Državna zastavaRepublike Srbije i Mali grb RepublikeSrbije, na način ustanovljen zakonomkojim se uređuje izgled i upotrebadržavnih simbola Republike Srbije.”.

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7.koji glase:

„Uz znamenja i simbole nacionalnemanjine, prilikom obeležavanja po-tvrđenog praznika nacionalne ma-njine, obavezno se ističu Narodnazastava Republike Srbije i Mali grbRepublike Srbije, na način ustanovljenzakonom kojim se uređuje izgled iupotreba državnih simbola RepublikeSrbije.

Na ulazu u službene prostorije na-cionalnog saveta mogu se, na prigo-dan način, tokom čitave godine, isti-cati simboli nacionalne manjine uzisticanje državnih simbola RepublikeSrbije.”.

Član 16.

U nazivu člana 18. reči: „Saveznisavet” zamenjuju se rečju: „Savet”.


„Član 18.U cilju očuvanja, unapređenja i za-

štite nacionalnih, etničkih, verskih,jezičkih i kulturnih posebnosti pri-padnika nacionalnih manjina i u ciljuostvarivanja njihovih prava, Vladaobrazuje Savet za nacionalne manjine(u daljem tekstu: Savet), kao stalnoradno telo Vlade.

Zadaci Saveta su da: prati i razmatrastanje ostvarivanja prava nacionalnihmanjina i stanje međunacionalnihodnosa u Republici Srbiji; predlažemere za unapređenje pune i delot-vorne ravnopravnosti pripadnika na-cionalnih manjina; prati ostvarivanjesaradnje nacionalnih manjina sa dr-žavnim organima, kao i sa organimaautonomne pokrajine i jedinica lo-kalne samouprave; razmatra usloveza rad nacionalnih saveta nacionalnihmanjina i predlaže mere u toj oblasti;prati ostvarivanje međunarodnih oba-veza Republike Srbije u oblasti ostva-rivanja prava pripadnika nacionalnihmanjina; razmatra međunarodnesporazume koji se odnose na položajnacionalnih manjina i zaštitu njihovihprava u postupku njihovog zaključi-vanja; razmatra nacrte zakona i drugihpropisa od značaja za ostvarivanjeprava nacionalnih manjina i o tomedaje mišljenje Vladi i potvrđuje sim-bole, znamenja i praznike nacionalnihmanjina, na predlog nacionalnih sa-veta nacionalnih manjina.

Članovi Saveta su rukovodioci or-gana državne uprave i službi Vlade učiji delokrug spadaju pitanja od zna-čaja za položaj nacionalnih manjina,kao i predsednici nacionalnih savetanacionalnih manjina.

Vlada svojim rešenjem imenuječlanove Saveta i određuje organ dr-žavne uprave, odnosno službu Vladezaduženu da pruža stručnu i admini-strativno-tehničku podršku radu Sa-veta.“

Član 17.


„Radi ostvarivanja Ustavom zajam-čenog prava na samoupravu u kulturi,obrazovanju, obaveštavanju i služ-benoj upotrebi jezika i pisma, pri-padnici nacionalnih manjina moguizabrati nacionalne savete.

Nacionalni savet predstavlja na-

cionalnu manjinu u kulturi, obrazo-vanju, obaveštavanju i službenoj upo-trebi jezika i pisma, učestvuje u pro-cesu odlučivanja ili odlučuje o poje-dinim pitanjima iz ovih oblasti i osnivaustanove iz ovih oblasti.

Nacionalni savet je pravno lice.

Nacionalni saveti formira se naprincipima dobrovoljnosti, izbornosti,proporcionalnosti i demokratičnosti.

Ovlašćenja, postupak izbora, fina-nsiranje i druga pitanja od značajaza rad nacionalnih saveta uređujese posebnim zakonom.”.

Član 18.

U nazivu iznad člana 20. reč: „Sa-vezni“ menja se rečju: „Budžetski“


„Član 20.Finansiranje programa i projekata

u oblasti kulture, obrazovanja, oba-veštavanja i službene upotrebe jezikai pisma nacionalnih manjina sred-stvima iz Budžetskog fonda za na-cionalne manjine uređuje se poseb-nim zakonom.”.

Član 19.

Naziv iznad člana 21. i član 21.brišu se.

Član 20.

Naziv iznad člana 23. i član 23.brišu se.

Član 21.

Posle člana 22. dodaje se novi Deošesti sa čl. 22a-22 v koji glase:

„Deo šesti

KAZNENE ODREDBE

Član 22a

Novčanom kaznom od 50.000 do100.000 dinara kazniće se za prekršajodgovorno lice u organu, odnosnoorganizaciji koja vrši javna ovlašćenjaako naziv organa odnosno organiza-cije ispiše suprotno odredbama člana11. st. 5. i 6. ovog zakona.

7 Minority News -

Novčanom kaznom od 200.000 do1.500.000 dinara kazniće se za pri-vredni prestup organizacija ovlašćenaza postavljanje saobraćajnih znakovai naziva mesta koja postupi suprotnočlanu 11. st. 5. i 6. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 2.ovog člana kazniće se i odgovornolice u organizaciji iz stava 2. ovogčlana novčanom kaznom od 50.000do 100.000 dinara.

Član 22b

Novčanom kaznom od 500.000 do2.000.000 dinara kazniće se pravnolice koje:

1) kao simbol i znamenje nacionalnemanjine, službeno, odnosno javnopredstavlja, ističe ili koristi simbole iznamenja druge države;

2) za praznik nacionalne manjineslužbeno, odnosno javno koristi naziv

praznika koji nije potvrđen od straneSaveta za nacionalne manjine i ob-javljen u „Službenom glasniku Re-publike Srbije”.

Za prekršaj iz stava 1. ovog članakazniće se i odgovorno lice u pravnomlicu novčanom kaznom od 50.000do 150.000 dinara.

Član 22v

Novčanom kaznom od 50.000 do150.000 dinara kazniće se za prekršajodgovorno lice u organu jedinice lo-kalne samouprave, organizaciji kojavrši javna ovlašćenja čiji je osnivačjedinica lokalne samouprave, odno-sno pravnom licu ako:

1) simboli i znamenja nacionalnemanjine nisu istaknuti ili su istaknutiprotivno odredbama članu 16. stav4. ovog zakona;

2) uz znamenja i simbole nacionalnemanjine pri službenoj upotrebi izčlana 16. stav 4. ovog zakona nisuistaknuta i znamenja i simboli Repu-

blike Srbije.”.

Dosadašnji Deo šesti postaje Deosedmi.

Član 22.

Imena organa koji vrše javna ovla-šćenja, nazivi jedinica lokalne sa-mouprave, naseljenih mesta, trgovai ulica i drugi toponimi ispisaće se uskladu sa 9. ovog zakona najkasnijedo 1. januara 2018.

Član 23.

Skupština jedinice lokalne samou-prave utvrdiće naseljena mesta izčlana 9. ovog zakona u roku od šestmeseci od dana stupanja na snaguovog zakona.

Član 24.

Ovaj zakon stupa na snagu osmogdana od dana objavljivanja u „Služ-benom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj EI USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjEZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Za-kona o izmenama i dopunama Za-kona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina sadržan je učlanu 14, čl. 75–81. i članu 97. stav2. Ustava Republike Srbije.

Članom 14. Ustava predviđeno jeda Republika Srbija štiti prava nacio-nalnih manjina i da država jemči po-sebnu zaštitu nacionalnimmanjinama radi ostvarivanja pot-pune ravnopravnosti i očuvanja nji-hovog identiteta.

Ustavno načelo iz člana 14. norma-tivno je razrađeno u čl. 75–81.Ustava kojima su, između ostalog,pripadnicima nacionalnih manjina,pored prava koja su Ustavom zajem-čena svim građanima, zajemčena idodatna, individualna ili kolektivnaprava (član 75. stav 1.), zajemčenaravnopravnost pred zakonom, pred-

viđena zabrana diskriminacije i mo-gućnost uvođenja posebnih propisai privremenih mera radi postizanjapune ravnopravnosti (član 76.), ga-rantovano pravo da učestvuju uupravljanju javnim poslovima i dastupaju na javne funkcije pod istimuslovima kao ostali građani, uz pro-pisanu obavezu da se pri zapošljava-nju u državnim organima, javnimslužbama, organima autonomne po-krajine i jedinica lokalne samou-prave vodi računa o nacionalnomsastavu stanovništva i odgovarajućojzastupljenosti pripadnika nacional -nih manjina (član 77.), propisana za-brana nasilne asimilacije (član 78.),zajamčena prava na očuvanje poseb-nosti, u skladu sa zakonom (član79.), predviđeno pravo na udruživa-nje i na saradnju sa sunarodnicima(član 80.) i propisana obaveza državeda podstiče duh tolerancije i među-kulturnog dijaloga i preduzima efika-sne mere za unapređenje

uzajamnog poštovanja, razumevanjai saradnje među svim ljudima kojižive na njenoj teritoriji, bez obzira nanjihov etnički, kulturni, jezički ili ver-ski identitet (član 81.).

Članom 97. stav 2. Ustava, izmeđuostalog, propisano je da RepublikaSrbija uređuje i obezbeđuje ostvari-vanje i zaštitu sloboda i prava gra-đana.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje ovog zakonaoličeni su u potrebi usklađivanja Za-kona o zaštiti prava i sloboda nacio-nalnih manjina sa izmenama koje suu pravnom sistemu naše zemlje usle-dile nakon njegovog usvajanja 2002.godine, kao i u prilagođavanju poje-dinih rešenja stvarnim potrebamaunapređenja položaja nacionalnihmanjina u Republici Srbiji i daljem

8 Minority News -

razvoju politike u oblasti njihove za-štite. Imajući u vidu istorijski značajZakona o zaštiti prava i sloboda na-cionalnih manjina koji po prvi put upravnom sistemu naše zemlje pred-video niz progresivnih rešenja kojasu u velikoj meri unapredila položajnacionalnih manjina (određenjepojma nacionalne manjine, primenaafirmativnih mera, pravo na samou-pravu koju oličavaju nacionalni sa-veti nacionalnih manjina, itd.) i kojanisu izgubila na svojoj aktuelnosti,predlagač stoji na stanovištu da nijeneophodno doneti novi zakon koji biu celini regulisao predmetnu mate-riju.

Zakon o zaštiti prava i sloboda na-cionalnih manjina usvojen je u Sa-veznoj skupštini SR Jugoslavije 2002.godine. Od vremena donošenja za-kona, usledile su dve značajne usta-vne promene – 2003. godinestvorena je Državna zajednica Srbijei Crne Gore, a 2006. godine usvojenje Ustav Republike Srbije, a donesenje i niz sistemskih zakona kojima sena celovit način uređuju društveniodnosi u oblastima društvenog ži-vota koje su od posebnog značaja zazaštitu nacionalnih manjina. U tomsmislu, neophodno je, kako nomo-tehnički, tako i sadržinski, izmeniti,odnosno uskladiti niz rešenja sadr-žanih u odredbama Zakona o zaštitiprava i sloboda nacionalnih manjinasa odredbama Ustava Republike Sr-bije, kao i sa odgovarajućim reše-njima sadržanim u sistemskimzakonima.

Stvarne potrebe unapređenja po-ložaja nacionalnih manjina u Repu-blici Srbiji i dalji razvoj politike uoblasti njihove zaštite iziskuju do-pune Zakona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina kojima bi sestvorio pravni osnov za dalje zakon-sko uređivanje mera za unapređenjepune i efektivne ravnopravnosti ucilju postizanja odgovarajuće zastu-pljenosti pripadnika nacionalnih ma-njina u javnom sektoru, kao i zaostvarivanje prava na upis podatakao nacionalnoj pripadnosti u služ-bene evidencije i zbirke ličnih poda-taka. Takođe, stvarne potrebeunapređenja položaja nacionalnihmanjina u Republici Srbiji i dalji raz-voj politike u oblasti njihove zaštitenameću potrebu dopuna Zakona ozaštiti prava i sloboda nacionalnihmanjina kojima bi se preciznije ure-

dili pojedini aspekti službene upo-trebe jezika i pisma nacionalnih ma-njina i prava na izbor i upotrebunacionalnih simbola i znamenja. Po-sebni razlozi za dopune Zakona o za-štiti prava i sloboda nacionalnihmanjina sadržani su u potrebi da sekaznenim i odgovarajućim prelaznimodredbama obezbedi dosledno po-štovanje i delotvorna primena za-konskih odredbi. Važno je istaći da jepotreba izmena i dopuna Zakona ozaštiti prava i sloboda nacionalnihmanjina identifikovana Akcionimplanom za ostvarivanje prava nacio-nalnih manjina koji je Vlada Repu-blike Srbije usvojila na osnovuAkcionog plana za pregovaračko po-glavlje 23, a kojim se Republika Sr-bija opredelila za strateškounapređenje institucionalnog i zako-nodavnog okvira u oblasti ljudskih imanjinskih prava.

III OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona vrši senajpre izmena člana 1. stav 1. Za-kona o zaštiti prava i sloboda nacio-nalnih manjina koja je nužna da bi seodredba tog člana terminološkiuskladila sa ustavnim rešenjima, jerUstav manjinska prava i slobode ne„garantuje“, već jemči, a prava kojapripadnici manjina uživaju naosnovu međunarodnih ugovoramogu biti samo ona koja su predvi-đena potvrđenim međunarodnimugovorima koji su, prema Ustavu, sa-stavni deo unutrašnjeg pravnog po-retka. Predviđena je promena i stava2. tog člana kojom se kao predmetZakona određuje i obezbeđivanjeostvarivanja prava nacionalnih ma-njina na samoupravu u kulturi, obra-zovanju, obaveštavanju i službenojupotrebi jezika i pisma, što je reše-nje koje je više u duhu ustavnihodredbi, budući da je deo dosada-šnje odredbe kojim je predviđeno dase Zakonom uspostavljaju instru-menti kojima se obezbeđuju i štiteposebna prava nacionalnih manjinana samoupravu prevaziđen donoše-njem Ustava koji je izričito predvideone samo pravo na manjinsku samou-pravu u opredeljenim oblastima dru-štvenog života, već i uspostavljanjenacionalnih saveta kao institucional -nog izraza prava na samoupravu.Članom 1. Nacrta zakona vrši se i do-

puna člana 1. Zakona tako što se do-daje novi stav 3. kojim se predviđada se prava nacionalnih manjinaostvaruju ne samo na osnovu Za-kona o zaštiti prava i sloboda nacio-nalnih manjina, već i u skladu sazakonom kojim se uređuje položajnacionalnih saveta nacionalnih ma-njina, kao i na osnovu drugih poseb-nih zakona kojima se uređujupojedine oblasti društvenog životakoje su od značaja za nacionalne ma-njine, a što je posledica činjenice daje materija izbora i ovlašćenja nacio-nalnih saveta nacionalnih manjinaregulisana posebnim zakonom, kao ičinjenice da i posebni zakoni regu-lišu način ostvarivanja Ustavom za-jamčenih prava u pojedinimoblastima društvenog života. Nacrtzakona predviđa i izmene stava 3.Zakona, koji postaje stav 4. propisi-vanjem da se pokrajinskim propi-sima mogu ustanoviti dodatna pravapripadnika nacionalnih manjina, uskladu sa Ustavom, a na osnovu za-kona, što je rešenje koje je uskla-đeno sa odgovarajućom odredbomčlana 79. stav 2. Ustava.

Članom 2. Nacrta zakona vrši se iz-mena, tako što se reči „Savezna Re-publika Jugoslavija” zamenjujurečima: „Republika Srbija”, bez pro-mene suštine i smisla odredbe člana2. stav 1. Zakona.

Članom 3. Nacrta zakona vrši sedopuna člana 3. stav 1. Zakona, jerse diskriminacija ne zabranjuje samoprema pripadnicima nacionalnihmanjina, već i prema manjinama kaokolektivitetima, a u zabranjeneosnove diskriminacije uvrštava se iverska, kao i svaka druga osnova.Istim članom predviđena je i izmenastava 2. člana 3. Zakona, jer su uskladu sa ustavnim rešenjima propi-sani brisanje reči federacija i zamenareči „grad i opština“ ustavnim poj-mom „jedinica lokalne samouprave“.

Članom 4. Nacrta zakona predvi-đene su izmene i dopune člana 4.Zakona. Najpre je predviđena iz-mena stava 1. tog člana kojom se be-neficijari mera za unapređenje punei efektivne ravnopravnosti i uslovi zapreduzimanje takvih mera određujuu skladu sa relevantnim ustavnim re-šenjima. Istim članom propisane sui jezičke korekcije u stavu 2. dok jesuštinskom izmenom stava 3. pred-viđeno da se neće smatrati diskrimi-nacijom mere za unapređenje pune

9 Minority News -

i efektivne ravnopravnosti u zapo-šljavanju, odnosno pogodnosti u slu-čaju prestanka radnog odnosa ujavnom sektoru na svim nivoima te-ritorijalne organizacije, koje su pro-pisane odredbama posebnih zakonakojima se uređuje radno-pravni sta-tus zaposlenih u javnom sektoru,ako takve mere važe do postizanjaodgovarajuće zastupljenosti pripad-nika nacionalnih manjina koja jeutvrđena tim zakonima. Izloženomodredbom stvara se pravni osnov zadalje zakonsko uređivanje mera zaunapređenje pune i efektivne ravno-pravnosti u cilju postizanja odgova-rajuće zastupljenosti pripadnikanacionalnih manjina u javnom sek-toru, pri čemu se jasno normira daće takve mere imati temporalni ka-rakter, odnosno da će važiti do po-stizanja odgovarajuće zastupljenostikoja mora biti opredeljena odred-bama tih zakona. Ovim članom vršise i dopuna člana 4. Zakona, tako štose dodaju novi st. 4. i 5. kojima se, uskladu sa Ustavom, načelno propi-suje da će Republika Srbija, u skladusa zakonom, obezbediti uslove zaefikasno učešće pripadnika naciona-lnih manjina u političkom životu, za-stupljenost predstavnika nacionalnihmanjina u Narodnoj Skupštini Repu-blike Srbije i srazmernu zastuplje-nost nacionalnih manjina uskupštinama autonomnih pokrajinai jedinicama lokalne samouprave,kao i da će preduzeti odgovarajućemere radi unapređenja ekonomskogpoložaja nerazvijenih područja nakojima tradicionalno žive pripadnicinacionalnih manjina.

Članom 5. Nacrta zakona vrše seizmene i dopune člana 5. Zakona,tako što se najpre stav 1. terminolo-ški usklađuje sa članom 47. Ustavakojim se jemči sloboda izražavanjanacionalne pripadnosti, a zatim sedodaju novi stavovi 3. i 4. kojima seuređuje pravo pripadnika naciona-lnih manjina koji to žele da se podacio njihovoj nacionalnoj pripadnostiupišu u službene evidencije i zbirkeličnih podataka, ali kada je to pred-viđeno posebnim zakonom, pričemu se podatak o upisu nacionalnepripadnosti može koristiti u svrhe ina način predviđen posebnim zako-nom. Izloženim odredbama stvara sepravni osnov da se posebnim zako-nima predvidi mogućnost upisa po-datka o nacionalnoj pripadnosti u

odgovarajuće službene evidencije izbirke ličnih podataka koji bi bili odznačaja prilikom kreiranja politika imera za unapređenje pune i efek-tivne ravnopravnosti pripadnika na-cionalnih manjina.

Članom 6. Nacrta zakona vrše seizmena člana 6. stav 1. tako što sereči „Savezne Republike Jugoslavije”zamenjuju rečima: „Republike Sr-bije”,dok se u stavu 2. vrši nomoteh-nička redakcija, bez promenesuštine i smisla odredbe.

Nomotehničko unapređenje bezpromene suštine i smisla odredbi iz-vršeno je i članom 7. Nacrta zakonakojim se menjaju st. 1-3. člana 7. Za-kona.

Članom 8. Nacrta zakona menja sečlan 8. Zakona i vrši se njegovousklađivanje sa odredbom člana 20.stav 2. Ustava.

Članom 9. Nacrta zakona vrše seizmene određenih stavova, kao i do-puna člana 11. Zakona. Stav 2. togčlana Zakona usklađen je sa odgova-rajućim rešenjima sadržanim u Za-konu o službenoj upotrebi jezika ipisma („Službeni glasnik RS“, broj45/ 91, 53/93, 67/ 93 i 48/ 94), jer jepredviđeno da će jedinica lokalnesamouprave, kada su ispunjeni za-konski uslovi, obavezno uvesti u ra-vnopravnu službenu upotrebu jeziki pismo nacionalne manjine svojimstatutom. Takođe, uvedeno je i novorešenje prema kome se obaveza je-dinice lokalne samouprave precizirapredviđanjem da se jezik i pismo na-cionalne manjine u službenu upo-trebu uvode najkasnije 90 dana odutvrđivanja ispunjenosti zakonompropisanih uslova. Istim članom Na-crta zakona predviđena je i izmenastava 6. tog člana. Propisanom izme-nom stvara se osnov za dalje una-pređenja položaja nacionalnihmanjina u Republici Srbiji i razvoj po-litike u oblasti njihove zaštite po-sredstvom uređivanja pojedinihaspekata upotrebe jezika i pisma na-cionalnih manjina. Tom odredbompredviđeno je da se u naseljenimmestima u jedinicama lokalne sa-mouprave, čija je teritorija određenau skladu sa zakonom kojim se ure-đuje teritorijalna organizacija Repu-blike Srbije, u kojima procenatpripadnika određene nacionalnemanjine u ukupnom broju stano-vnika na teritoriji naseljenog mestadostiže 15% prema rezultatima po-

slednjeg popisa stanovništva imenaorgana koji vrše javna ovlašćenja,nazivi jedinica lokalne samouprave,naseljenih mesta, trgova i ulica idrugi toponimi ispisuju i na jezikudotične nacionalne manjine, premanjenoj tradiciji i pravopisu, i u slučajuda jezik te nacionalne manjine nije uslužbenoj upotrebi na teritoriji jedi-nice lokalne samouprave. Takvo re-šenje dosledno omogućavaupotrebu jezika nacionalnih manjinau sredinama u kojima je značajnijenjihovo učešće u ukupnom stanovni-štvu. Istim članom Nacrta zakonapredviđeno je i uvođenje novogstava 7. prema kome će skupština je-dinice lokalne samouprave statutomutvrditi takva naseljena mesta ima-jući u vidu tradicionalnu naseljenostpripadnika nacionalne manjine iprethodno pribavljeno mišljenje na-cionalnog saveta. Takođe, istim čla-nom Nacrta zakona predviđeno je dase u dosadašnjem stavu 7. koji po-staje stav 8. izvrši neophodna za-mena reči: „Savezne RepublikeJugoslavije“ rečima „Republike Sr-bije“, a reči „saveznim organima” re-čima: „republičkim organima”.Takođe, ovim članom Nacrta zakonapredviđeno je da se izvrši dopunadodavanjem novog stava 9. kojim je,u skladu sa Zakonom o službenojupotrebi jezika i pisma, propisano dase pripadnici nacionalnih manjinačiji broj u ukupnom stanovništvu Re-publike Srbije ne dostiže 2% premaposlednjem popisu stanovništvamogu obratiti republičkim organimana svom jeziku i da imaju pravo dadobiju odgovor na tom jeziku prekojedinice lokalne samouprave u kojojje jezik te nacionalne manjine u služ-benoj upotrebi. Ovim članom Nacrtazakona predviđeno je i da se dosa-dašnji stav 8. koji postaje stav 10.menja tako da propisuje da narodniposlanik koji pripada nacionalnojmanjini čiji broj u ukupnom stanov -ništvu Republike Srbije dostiže naj-manje 2% prema poslednjem popisustanovništva ima pravo da se obraćaNarodnoj skupštini na svom jeziku.Istim članom Nacrta zakona izvršenaje i dopuna dodavanjem novog stava11. koji sadrži upućujuću normuprema kojoj će Narodna skupštinaobezbediti uslove za ostvarivanjeprava narodnog poslanika da joj seobraća na svom jeziku.

Članom 10. Nacrta zakona predvi-

10 Minority News -

đena je dopuna Zakona dodavanjemnovih članova 11a i 11b kojima seuređuje materija prevođenja i objav-ljivanja zbirke prečišćenih tekstovanajznačajnijih zakona Republike Sr-bije (član 11a), kao i objavljivanjapropisa autonomne pokrajine i jedi-nice lokalne samouprave na jezicimanacionalnih manjina (član 11b).Novim članom 11a predviđeno je daministarstvo nadležno za ostvariva-nje prava nacionalnih manjina obez-beđuje prevođenje i objavljujezbirke prečišćenih tekstova najzna-čajnijih zakona Republike Srbije čijise predmet uređivanja u celini ilinajvećim delom odnosi na ostvariva-nje prava nacionalnih manjina, ali jetakođe propisana i mogućnost danacionalni savet nacionalne manjineresornom ministarstvu podnesepredlog, uz obrazloženje da je to odposebnog značaja za ostvarivanjeprava i sloboda nacionalne manjine,da resorno ministarstvo obezbediprevođenje i objavljivanje zbirkeprečišćenih tekstova određenih za-kona iz svog zakonskog delokrugakoji sadrže odredbe koje se odnosena ostvarivanje prava i sloboda na-cionalnih manjina, odnosno uređujudruštvene odnose koji su od poseb-nog značaja za nacionalne manjine.Izloženim odredbama u unutra-šnjem zakonodavstvu stvara se pra-vna osnova za ispunjavanje obavezeiz člana 9. stav 3. Evropske povelje oregionalnim ili manjinskim jezicima(„Službeni list SCG – Međunarodniugovori”, broj 18/2005) koja je preu-zeta njenim potvrđivanjem da se namanjinskim jezicima nađu najznačaj-niji nacionalni zakonodavni tekstovi,a posebno oni koji se tiču lica kojakoriste ove jezike. Novi član 11b sa-drži odredbe prema kojima se pro-pisi autonomne pokrajine objavljujuna jezicima nacionalnih manjina uskladu sa statutom i opštim aktimaautonomne pokrajine, dok se propisijedinica lokalne samouprave objav-ljuju na jezicima nacionalnih ma-njina, u skladu sa statutom i opštimaktima jedinica lokalne samouprave,u skladu sa zakonom. Izloženimodredbama obezbeđuje se sistemskikvalitet rešenja o objavljivanju pro-pisa pokrajine i jedinice lokalne sa-mouprave na jezicima nacionalnihmanjina.

Članom 11. Nacrta zakona vrše seizmene i dopune u članu 12. Zakona.

Predviđena je izmena stava 3. togčlana Zakona, kojom se, umesto po-stojećeg rešenja prema kojem je u fi-nansiranju ustanova, društava iudruženja pripadnika nacionalnihmanjina, u skladu sa svojim moguć-nostima, učestvovala isključivo dr-žava, propisuje da, osim Republike,i pokrajina i jedinice lokalne samou-prave mogu učestvovati u finansira-nju, ali isključivo društava iudruženja nacionalnih manjina. Izlo-ženo rešenje je u skladu i sa odred-bama sistemskih zakona. Izmenamastava 5. koje su takođe predviđeneovim članom Nacrta zakona, uređujese materija predstavljanja i zaštitekulturno-istorijskog nasleđa nacio-nalnih manjina. Umesto dosada-šnjeg rešenja prema kome jeobezbeđivanje predstavljanja takvognasleđa bilo obaveza isključivo mu-zeja, arhiva i institucija za zaštituspomenika kulture čiji je osnivač dr-žava, predloženim članom 10. ta seobaveza proširuje i na ustanove čijije osnivač pokrajina i jedinica lo-kalne samouprave, ali se istovre-meno precizira da je reč okulturnom nasleđu od posebnogznačaja za nacionalne manjine na te-ritoriji za koju su te ustanove nadle-žne, uz zadržavanje prava dapredstavnici nacionalnih saveta uče-stvuju u odlučivanju o načinu pred-stavljanja takvog kulturno-istorijskognasleđa. Predloženo je i dodavanjenovog stava 6. kojim bi se predupre-dilo da ustanove kulture čiji je osni-vač lokalna samouprava unacionalno mešovitim sredinama usvojoj delatnosti zanemare kulturnepotrebe, odnosno identitet i tradi-ciju nacionalnih manjina koje su tra-dicionalno nastanjene na tojteritoriji. U tom smislu, novim sta-vom se izričito predviđa da će takveustanove u jedinici lokalne samou-prave koja se smatra nacionalno me-šovitom, svojim programima radaobezbediti sadržaje, mere, aktivno-sti ili manifestacije kojima se čuva ipromoviše kulturni identitet i tradi-cija nacionalnih manjina tradiciona-lno nastanjenih na njenoj teritoriji.

Članom 12. Nacrta zakona predvi-đene su izmene i dopune člana 13.Zakona koji uređuje materiju obra-zovanja. Najpre je propisana do-puna postojećeg stava 1. premakojoj bi, polazeći od rešenja koja po-stoje u praksi, pripadnici nacionalnih

manjina imali pravo na vaspitanje iobrazovanje u ustanovama predškol-skog, osnovnog i srednjeg vaspitanjai obrazovanja na svom jeziku, odno-sno govoru čime se zapravo omogu-ćava da pripadnici nacionalnihmanjina koje nemaju standardizo-vani jezik izučavaju nastavne pred-mete od posebnog značaja zaočuvanje njihovog identiteta, kaošto je to slučaj sa predmetom mater-nji govor sa elementima nacionalnekulture. Istim članom Nacrta zakonapredviđeno je i brisanje postojećegstava 2. člana 13. Zakona, budući daje tom odredbom propisana obavezadržave da stvori uslove za organizo-vanje obrazovanja na jeziku naciona-lne manjine, ukoliko u trenutkudonošenja zakona ne postoji obrazo-vanje na jeziku nacionalne manjineu okviru sistema javnog obrazova-nja, a što je uveliko ispunjeno. U ciljuusaglašavanja sa rešenjima sadrža-nim u sistemskim zakonima koji re-gulišu oblast obrazovanja ivaspitanja, predložene su izmenedosadašnjih stavova 6. i 7. koji po-staju stavovi 5. i 6. U tom smislu,predviđeno je da nacionalni savetinacionalnih manjina učestvuju u iz-radi nastavnih programa za pred-mete koji izražavaju posebnostnacionalnih manjina na jeziku, odno-sno govoru nacionalnih manjina,dvojezične nastave i učenja jezikanacionalnih manjina sa elementimanacionalne kulture, kao i da se u ciljumeđusobne tolerancije nacionalnihmanjina i većinskog stanovništva iobezbeđivanja interkulturalnosti,realizuju programi nastavnih i van-nastavnih aktivnosti u osnovnom isrednjem obrazovanju i vaspitanju oistoriji, kulturi i položaju nacionalnihmanjina u Republici Srbiji.

Članom 13. Nacrta zakona vrši seizmena člana 14. Zakona i njegovousaglašavanje sa sistemskim reše-njima kojima se uređuje oblast viso-kog obrazovanja, naročito onimakojima se garantuje autonomija vi-sokoškolskih ustanova. U tom smi-slu, predviđa se da će se za potrebeobrazovanja na jeziku nacionalnihmanjina u okviru visokog obrazova-nja podržati razvijanje studijskih pro-grama za vaspitače i nastavnike najezicima nacionalnih manjina, uskladu sa zakonom koji uređuje vi-soko obrazovanje, kao i da visoko-školska ustanova može organizovati

11 Minority News -

lektorat na jezicima nacionalnih ma-njina gde studenti pripadnici nacio-nalnih manjina mogu da savladajustručne termine i na jeziku naciona-lne manjine. Istim članom Nacrta za-kona precizira se i uloga države,odnosno pokrajine i jedinice lokalnesamouprave u kreiranju kadrovskihkapaciteta za potrebe osnovnog isrednjeg obrazovanja na jezicimanacionalnih manjina posredstvomodredbi prema kojima republika, po-krajina i jedinica lokalne samou-prave mogu da pomažu stručnoosposobljavanje nastavnika za po-trebe takvog obrazovanja, a repu-blika još i pospešuje međunarodnusaradnju sa ciljem da se pripadni-cima nacionalnih manjina omogućida studiraju u inostranstvu na ma-ternjem jeziku i da se tako stečenediplome priznaju u skladu sa zako-nom.

Članom 14. Nacrta zakona vrši seizmena člana 15. stav 2. Umesto do-sadašnjeg rešenja prema kome sudomaće i strane organizacije, fonda-cije i privatna lica mogla, u skladu sazakonom, da učestvuju u finansira-nju obrazovanja na jezicima nacio-nalnih manjina, a što je izazivaloizvesne nedoumice u pogledu mo-gućnosti da ti subjekti učestvuju i ufinansiranju obrazovanja koje sesprovodi u javnim obrazovnim usta-novama, predloženim rešenjem sepredviđa da ti subjekti mogu uče-stvovati u finansiranju privatnihobrazovnih ustanova, dok u ustano-vama čiji je osnivač republika, auto-nomna pokrajina ili jedinica lokalnesamouprave mogu da učestvuju uobezbeđivanju sredstava za viši kva-litet obrazovanja i vaspitanja na jezi-cima nacionalnih manjina.

Članom 15. Nacrta zakona vrše seizmene i dopune člana 16. kojim jeuređeno pravo izbora i upotrebe na-cionalnih simbola i znamenja. Timčlanom Nacrta zakona najpre jepredviđeno da se u stavu 3. reč:„Savezni savet“ zameni rečju: „Savet”. Predviđena je i izmena stava 4.kojom bi se preciziralo da se simbolii znamenja nacionalnih manjinamogu službeno isticati tek nakon ob-javljivanja odluke Saveta zanacional ne manjine o njihovom po-tvrđivanju, tokom državnih praznikaRepublike Srbije i, isključivo, potvr-đenih praznika nacionalne manjine,na zgradama i u prostorijama lokal-

nih organa i organizacija sa javnimovlašćenjima, i to ne samo na po-dručjima na kojima je jezik naciona-lne manjine u službenoj upotrebi,već i na onima koja su eventualnoutvrđena odlukom o potvrđivanjusimbola. Na taj način izbegavaju seeventualne nejasnoće u vezi sa mo-gućnošću službenog isticanja sim-bola nacionalne manjine preobjavljivanja odluke o njihovom po-tvrđivanju, kao i tokom praznika ma-njine koji nisu potvrđeni u skladu saodredbama Zakona, ali se i dopuštamogućnost da se službeno ističu isimboli nacionalnih manjina čiji je-zici nisu u službenoj upotrebi ni ujednoj jedinici lokalne samouprave.Predloženim izmenama stava 5, uskladu sa zakonom kojim se uređujeizgled i upotreba državnih simbolaRepublike Srbije, uređuje se pitanjedržavnog simbola koji se uz zname-nja i simbole nacionalne manjine,ističe prilikom obeležavanja držav-nog praznika Republike Srbije, uzpreciziranje da je reč o Državnoj za-stavi Republike Srbije i Malom grbuRepublike Srbije. Istim članom vršise i dopuna člana 16. Zakona takošto se novim stavom 6. propisuje dase uz znamenja i simbole nacionalnemanjine, prilikom obeležavanja po-tvrđenog praznika nacionalne ma-njine, obavezno ističu Narodnazastava Republike Srbije i Mali grbRepublike Srbije, na način ustanov-ljen zakonom kojim se uređuje izgledi upotreba državnih simbola Repu-blike Srbije, dok se novim stavom 7.uređuje do sada neregulisano pita-nje upotrebe simbola nacionalnemanjine na ulazu u službene prosto-rije nacionalnog saveta tako što sepredviđa da se simboli nacionalnemanjine, na tom mestu, mogu, naprigodan način, uz državne simboleRepublike Srbije, isticati tokom či-tave godine.

Članom 16. Nacrta zakona vrše seizmene člana 18. stav 1. Predviđa seda, u cilju očuvanja, unapređenja izaštite nacionalnih, etničkih, verskih,jezičkih i kulturnih posebnosti pri-padnika nacionalnih manjina i u ciljuostvarivanja njihovih prava, VladaRepublike Srbije obrazuje Savet zanacionalne manjine, pri čemu seodređuje da je to telo, po svojoj pri-rodi, stalno radno telo Vlade. Sta-vom 2. Opredeljeni su zadaci Saveta,dok se stavom 3. predviđa da su čla-

novi Saveta rukovodioci organa dr-žavne uprave i službi Vlade u čiji de-lokrug spadaju pitanja od značaja zapoložaj nacionalnih manjina, kao ipredsednici nacionalnih saveta na-cionalnih manjina. Novim stavom 4.propisuje se da će Vlada svojim re-šenjem imenovati članove Saveta iodrediti organ državne uprave, od-nosno službu Vlade zaduženu dapruža stručnu i administrativno-teh-ničku podršku radu Saveta.

Članom 17. Nacrta zakona menjase član 19. koji uređuje materiju na-cionalnih saveta nacionalnih ma-njina. Budući da je postojanjenacionalnih saveta prvi put predvi-đeno upravo ovim Zakonom, ali dasu pojedina rešenja uvrštena u ka-snije usvojeni Ustav, kao i da je ma-terija izbora i ovlašćenja nacionalnihsaveta podrobnije regulisana Zako-nom o nacionalnim savetima nacio-nalnih manjina („Službeni glasnikRS“, br. 72/09, 20/14- US i 55/14),predlagač se opredelio da ovim Za-konom načelno reguliše pitanja smi-sla izbora nacionalnih saveta (stav1.), njihovu ulogu i karakter (st. 2. i3.), principe na kojima se formiraju(stav 4.), uz upućujuću odredbuprema kojoj će se ovlašćenja, postu-pak izbora, finansiranje i druga pita-nja od značaja za rad nacionalnihsaveta urediti posebnim zakonom(stav 5.).

Članom 18. Nacrta zakona vrši seizmena člana 20. Budući da je posto-janje Budžetskog fonda za nacional -ne manjine predviđeno i Zakonom onacionalnim savetima nacionalnihmanjina čijim članom 119. je izričitopredviđeno da nacionalni saveti uče-stvuju u postupku raspodele sred-stava tog fonda koja se dodeljujujavnim konkursom, predloženim iz-menama propisano je da će se fina-nsiranje programa i projekata uoblasti kulture, obrazovanja, obave-štavanja i službene upotrebe jezika ipisma nacionalnih manjina sred-stvima iz tog fonda uređuje poseb-nim zakonom.

Članom 19. Nacrta zakona predvi-đeno je brisanje postojećeg člana21. Zakona kojim je predviđeno dase prilikom zapošljavanja u javnimslužbama, uključujući policiju, vodiračuna o nacionalnom sastavu sta-novništva, odgovarajućoj zastuplje-nosti i o poznavanju jezika koji segovori na područja organa ili službe.

12 Minority News -

Imajući u vidu da je Nacrtom zakonaizričito predviđeno preduzimanjemera za unapređenje pune i efek-tivne ravnopravnosti u zapošljavanjuu javnom sektoru, kao i činjenicu daje članu 77. stav 2. Ustava propisanoda se pri zapošljavanju u državnimorganima, javnim službama, orga-nima autonomne pokrajine i jedinicalokalne samouprave vodi računa onacionalnom sastavu stanovništva iodgovarajućoj zastupljenosti pripad-nika nacionalnih manjina, predlagačstoji na stanovištu da član 21. Za-kona treba brisati.

Članom 20. Nacrta zakona predvi-đeno je brisanje člana 23. Prematom članu, pripadnici nacionalnihmanjina i nacionalni saveti nacional -nih manjina mogu, u cilju zaštitesvojih prava, podneti tužbu za na-knadu štete nadležnom sudu (stav1.), dok su, prema stavu 2. naciona-lni saveti nacionalnih manjina ovla-šćeni da ulože ustavnu žalbuUstavnom sudu u slučaju da proceneda je došlo do povrede ustavnihprava i sloboda pripadnika nacional -ne manjine, ili u slučaju da im seobrati pripadnik nacionalne manjinekoji smatra da je povređen u svojimustavnim pravima i slobodama. Ima-jući u vidu da je članom 22. stav 1.Ustava propisano da svako imapravo na sudsku zaštitu ako mu jepovređeno ili uskraćeno neko ljud-sko ili manjinsko pravo zajemčeno

Ustavom, kao i pravo na uklanjanjeposledica koje su povredom nastale,kao i da je odgovarajućim odred-bama Ustava i Zakona o Ustavnomsudu regulisano pitanje ko možepodneti ustavnu žalbu, predlagačstoji na stanovištu da izloženeodredbe člana 23. treba brisati.

Članom 21. Nacrta zakona vrši sedopuna Zakona uvođenjem poseb-nog dela koji sadrži kazneneodredbe. Na taj način će se obezbe-diti dosledno poštovanje i delot-vorna primena zakonskih odredbi.Novim čl. 22a-22v propisuju se pre-kršaji, odnosno privredni prestupi iutvrđuju novčani iznosi kazni za or-ganizacije koje vrše javna ovlašćenja,pravna lica i odgovorna lica u njimakoja ih skrive. Predviđeni su privre-dni prestupi, odnosno prekršaji zaslučaj da su naziv organa odnosnoorganizacije ispisani suprotno zakon-skim odredbama (član 22a), za slučajda se kao simbol i znamenje nacio-nalne manjine, službeno, odnosnojavno predstavlja, ističe ili koristisimbol i znamenje druge države, ilida se za praznik nacionalne manjineslužbeno, odnosno javno koristinaziv praznika koji nije potvrđen odstrane Saveta za nacionalne manjinei objavljen u „Službenom glasnikuRepublike Srbije” (član 22b), kao i zaslučaj da simboli i znamenja nacio-nalne manjine nisu istaknuti ili suistaknuti protivno odredbama za-

kona, odnosno da uz znamenja isimbole nacionalne manjine pri služ-benoj upotrebi nisu istaknuta i zna-menja i simboli Republike Srbije(član 22v).

Članom 22. Nacrta zakona propi-sano je da će se imena organa kojivrše javna ovlašćenja, nazivi jedinicalokalne samouprave, naseljenihmesta, trgova i ulica i drugi toponimiispisati u skladu sa članu 9. ovog za-kona najkasnije do 1. januara 2018.godine dok je članom 23. Nacrta za-kona normirano da će skupština je-dinice lokalne samouprave utvrditinaseljena mesta iz člana 9. ovog za-kona u roku od 6 meseci od danastupanja na snagu ovog zakona.

Član 24. Nacrta zakona uređujestupanje na snagu ovog zakona.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nijepotrebno obezbediti sredstva u bu-džetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA PROPISA

Za Nacrt zakona nije potrebno iz-raditi analizu efekata zakona, s obzi-rom na to da se njime ne stvarajunove obaveze za privredne i drugesubjekte.

13 Minority News -

I. Pravni okvir, period i način spro-vođenja javne rasprave

Odbor za pravni sistem i državne or-gane Vlade Republike Srbije, naosnovu člana 33. stav 4. Zakona oVladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05,71/05-ispravka, 101/07, 65/08, 16/11,68/12 - US, 72/12, 7/14-US, 44/14) ičlana 41. stav 3. Poslovnika Vlade(„Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – pre-čišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10,69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14),na sednici održanoj 6. decembra2016. godine, doneo je Zaključak 05Broj: 011-11670/2016 kojim se odre-đuje sprovođenje javne rasprave oNacrtu zakona o izmenama i dopu-nama Zakona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina i utvrdio Programjavne rasprave, a na predlog Ministar-stva državne uprave i lokalne samou-prave.

Nacrt zakona o izmenama i dopu-nama Zakona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina (u daljem tekstu:Nacrt zakona) sačinila je Posebnaradna grupa obrazovana Rešenjemministra državne uprave i lokalne sa-mouprave broj:119-01-00218/2015-08 od 31. oktobra 2016. godine u kojusu imenovani predstavnici Ministar-stva prosvete, nauke i tehnološkograzvoja, Ministarstva kulture i informi-sanja, Ministarstva unutrašnjih po-slova, Ministarstva pravde,Republičkog sekretarijata za zakono-davstvo, Kancelarije za ljudska i ma-njinska prava, Koordinacionog tela zaopštine Preševo, Bujanovac i Me-dveđa, Republičkog zavoda za stati-stiku, Pokrajinskog sekretarijata zaobrazovanje, propise, upravu i nacio-nalne manjine – nacionalne zajednice,nacionalnih saveta mađarske, rumun-

ske, slovačke i bošnjačke nacionalemanjine, Kancelarije Saveta Evrope uBeogradu i eksperti OEBS-a.

Javna rasprava sprovedena je u pe-riodu od 8. do 28. decembra 2016. go-dine. Tekst Nacrta zakona bio jeobjavljen na sajtu Ministarstva državneuprave i lokalne samoupravewww.mduls.gov.rs i na portalu e-uprave, a zainteresovani su mogli svojeprimedbe, predloge i sugestije da do-stavljaju Ministarstvu na elektronskuadresu [email protected] iliu pisanoj formi na adresu: Ministarstvodržavne uprave i lokalne samouprave,Beograd, Birčaninova 6.

Tokom javne rasprave 22. decembra2016. godine održan je Okrugli sto,kojem su prisustvovali članovi Radnegrupe i predstavnici državnih organa,nacionalnih saveta nacionalnih ma-njina, međunarodnih organizacija i ci-vilnog sektora.

II. Učesnici javne rasprave

U javnoj raspravi učestvovali su dr-žavni organi, organi AP Vojvodine, na-cionalni saveti nacionalnih manjina,političke stranke i pokreti, udruženjagrađani i pojedinci. Na e-mejl adresuMinistarstva državne uprave i lokalnesamouprave primedbe, predloge i su-gestije na Nacrt zakona dostavili suučesnici u javnoj raspravi i to: Zaštitnikgrađana, Pokrajinski sekretarijat zaobrazovanje, propise, upravu i nacio-nalne manjine, nacionalni saveti al-banske i hrvatske nacionalne manjine,Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrej-skih opština Srbije, Srpski pokretDveri, Mađarski pokret, Mreža za in-terkulturalnost koju čine sledećaudruženja građana: Centar za istraži-vanje etniciteta, Centar za regionali-

zam, JUKOM – Komitet pravnika zaljudska prava, Beogradski centar zaljudska prava, CDCS, Urban – In,Damad –In, Liga Roma i Nacionalnikonvent o Evropskoj uniji, AleksandarMarton, odbornik u SO Zrenjanin.

III. Analiza rezultata javne rasprave

1. Primedbe i sugestije načelnog ka-raktera

Analizirajući dostavljene primedbe,predloge i sugestije učesnika javne ra-sprave na tekst Nacrta zakona, kao iusmena izlaganja na održanom okru-glom stolu, može se konstatovati sle-deće:

- Svi učesnici javne rasprave upoz-nati su sa razlozima i karakterompredloženih izmena Zakona o zaštitiprava i sloboda nacionalnih manjinakoje se sastoje u tri grupe izmena: 1.usklađivanju sa ustavnim rešenjima iodgovarajuće nomotehničke izmene,2. uvrštavanju u Zakon rešenja iz Ak-cionog plana za ostvarivanje prava na-cionalnih manjina koji je VladaRepublike Srbije usvojila na osnovuAkcionog plana za pregovaračko po-glavlje 23. i 3. unošenju u Zakon kaz-nenih odredbi kojima će se obezbeditidosledno poštovanje i delotvorna pri-mena zakonskih odredbi.

- Većina učesnika javne rasprave po-držala je rešenja koja se odnose nanomotehničke izmene i kazneneodredbe.

- Većina učesnika javne rasprave do-stavila je konkretne primedbe, pred-loge i sugestije.

- Deo učesnika javne rasprave dosta-vio je, ili izložio, načelne primedbe: daNacrtom zakona nisu otklonjene do

IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ JAVNOJRASPRAVI O NACRTU ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA

NACIONALNIH MANjINA

14 Minority News -

sada uočene prepreke koje su dovo-dile do nemogućnosti dosledne i efi-kasne primene, odnosno problema uostvarivanju prava propisanih Zako-nom, iako se kao razlog za donošenjezakona obrazlaže potreba da se poje-dina rešenja prilagođavaju stvarnimpotrebama unapređenja položaja na-cionalnih manjina; da Nacrt zakonanije predvideo kako da vlasti u Repu-blici Srbiji tumače ovaj zakon i odnossa drugim zakonima, tako što bi izri-čito predvideo primenu ovog zakonau slučaju da prema odredbama drugihzakona pripadnici nacionalnih manjinaimaju manje prava, odnosno da se, uslučaju da se propisima na drugačijinačin uređuje ostvarivanje prava, pri-menjuje propis koji obezbeđuje većaprava; da su se zbog toga što se Nacr-tom zakona menja više od 20 članovaosnovnog teksta, a što je u suprotno-sti sa jedinstvenim metodološkim pra-vilima za izradu propisa, stekli uslovida se pristupi izradi novog zakona, kaoi da su u predloženom tekstu uglav-nom sadržane formulacije u futuru.

2. Konkretne primedbe, predlozi isugestije

Konkretne primedbe, predlozi i su-gestije odnose se na pojedine članoveNacrta zakona, od kojih izdvajamo:

- Da se preciznije odredi definicijanacionalne manjine na način koji od-govara realnosti i potrebama građanakoji se tako osećaju i opredeljuju takoda brojnost etničke zajednice netreba, niti sme, da bude jedini kriteri-jum za priznavanje kolektivnih pravana osnivanje nacionalnih saveta, od-nosno da se izostavi definicija nacio-nalne manjine iz osnovnog tekstaZakona, jer je arbitrarno određivanjebroja građana koji se prilikom popisadeklarisao da pripada nekoj od ma-njina kao tačka razlikovanja priznava-nja ili nepriznavanja statusa manjinediskriminacija brojem, odnosno repre-zentativnošću grupe. Bilo je i sugestijada postojeća, „otvorena“ definicijakoja omogućava punu slobodu ma-njinskih etničkih grupa da zahtevajupriznanje etno-kulturnih identiteta ida na osnovu toga ostvaruju priznataprava, kao izvor pravne nesigurnosti,zahteva ili nabrajanje nacionalnih ma-njina u budućem zakonu (što se možeučiniti i eventualnom promenomUstava), ili utvrđivanjem tačnih, do-

voljno promišljenih i jasno obrazlože-nih kriterijuma za priznavanje statusanacionalne manjine.

- Da se izmeni član 4. Nacrta zakonakojim je predviđena primena afirma-tivnih mera i to na sledeći način:

- Da se u stav 1. koji propisuje da or-gani vlasti u Republici Srbiji mogu uskladu sa Ustavom i zakonom da do-nose propise, pojedinačne pravneakte i da preduzimaju mere u ciljuobezbeđenja pune i efektivne ravno-pravnosti nacionalnih manjina i pri-padnika nacionalnih manjina koje suu suštinski nejednakom položaju saostalim građanima formulacija „saostalim građanima“ zameni formula-cijom „pripadnicima većinske nacije“,kao i da se izostavi formulacija „kojesu u suštinski nejednakom položaju“,ili da se, sa druge strane, u postojećuodredbu uvrsti da se takve mere pre-duzimaju ako su usmerene na uklanja-nje izrazito nepovoljnih uslova životakoji ih posebno pogađaju.

- Da rešenja sadržana u stavu 3. togčlana Nacrta zakona suštinski ne defi-nišu meru afirmativne akcije, niti po-stavljaju cilj koji bi njome trebaloostvariti, i da, u tom smislu, postojedva problema: a) u svim ostalimodredbama Nacrta zakona ostvariva-nje prava nacionalnih manjina podra-zumeva da je Zakon o zaštiti prava isloboda nacionalnih manjina akt istepravne snage kao i ostali zakoni upravnom sistemu, dok mu se formula-cijom člana 4. stava 3. daje prioritet uodnosu na propise kojima se regulišeradno-pravni status i b) drugim propi-sima nije uređeno pod kojim uslo-vima, na osnovu kojih konkretnihmera i na osnovu kojih kriterijuma pri-padnici nacionalnih manjina ostvarujuprednost prilikom zapošljavanja.

- Predloženo je takođe, da se u članu5. stav 2. Nacrta zakona kojim je pred-viđeno da pripadnici nacionalnih ma-njina koji to žele imaju pravo da sepodaci o njihovoj nacionalnoj pripad-nosti upišu u službene evidencije izbirke ličnih podataka, kada je topredviđeno posebnim zakonom, uvr-sti da se to pravo odnosi i na javneisprave, a što je formulisano i Akcio-nim planom.

- Da se u stavu 5. člana 4. Nacrta za-kona koji se odnosi na zastupljenostnacionalnih manjina u predstavničkimorganima vlasti utvrdi ko ima pravo naovakve mere (nabrajanjem ili određi-

vanjem procenata), odnosno da se iz-ričito propiše da nacionalne manjineimaju pravo na zastupljenost u pred-stavničkim telima u skladu sa afirma-tivnim merama, a naročito brojčanomanje manjine, ili da nacionalne ma-njine imaju pravo na određeni brojmandata u predstavničkim telima narepubličkom, pokrajinskom i lokalnomnivou.

- Da se dopuni član 9. Nacrta zakonakojim se dopunjuje član 11. stav 2.osnovnog teksta, a kojim se propisujeda će jedinica lokalne samoupraveobavezno svojim statutom uvesti uslužbenu upotrebu jezik i pismo nacio-nalne manjine kada su ispunjeni zako-nom propisani uslovi, tako što bi seosmislio način na koji će se obezbeditineposredna primena zakonskeodredbe koja garantuje službenu upo-trebu nekog jezika i pisma, a što bi semoglo rešiti propisivanjem da jedinicalokalne samouprave uvodi jezik nacio-nalne manjine u službenu upotrebunajkasnije 90 dana od utvrđivanjaispunjenosti zakonom propisanihuslova, kao i propisivanjem odgovara-jućih kazni za jedinicu lokalne samou-prave ukoliko ne uvede jezik uslužbenu upotrebu. Takođe je predlo-ženo da se procentualno učešće pri-padnika nacionalnih manjina, kaouslov za obavezno uvođenje jezika ipisma nacionalne manjine u službenuupotrebu u jedinici lokalne samou-prave, sa postojećih 15% smanji na10%.

- Da se umesto postojeće odredbeprema kojoj narodni poslanik koji pri-pada nacionalnoj manjini čiji broj uukupnom stanovništvu Republike Sr-bije dostiže 2% ima pravo da se obraćaNarodnoj skupštini na svom jezikupredvidi rešenje prema kome to pravoima narodni poslanik koji pripada na-cionalnoj manjini čiji je jezik u službe-noj upotrebi na teritoriji APVojvodine, ili jedinica lokalne samou-prave, kao i da to pravo ima i narodniposlanik koji pripada nacionalnim ma-njinama čiji broj pripadnika u ukup-nom stanovništvu Republike Srbiječini najmanje 1%.

- Da se u odredbi kojom se propisujeda Republika, pokrajina i jedinice lo-kalne samouprave mogu učestvovatiu finansiranju društava i udruženja na-cionalnih manjina umesto reči„mogu“ unese reč „učestvuju“, odno-sno „će“.

- Da odgovarajuća odredba Nacrta

15 Minority News -

zakona u kojoj se ostvarivanje pravana zaštitu kulturnog identiteta dovodiu vezu sa teritorijom jedinice lokalnesamouprave koja se smatra naciona-lno mešovitom nije dobro rešenje, jerprocenti, odnosno kriterijumi naosnovu kojih se jedinici lokalne sa-mouprave priznaje takav status nisujasno definisani i nije poznato šta surazlozi zbog kojih su propisani baš tiprocenti.

- Da nije prihvatljivo predloženo bri-sanje člana 13. stava 2. osnovnog tek-sta koje je propisano članom 12.Nacrta zakona, a prema kome je, uko-liko u trenutku donošenja zakona nepostoji obrazovanje na jeziku naciona-lne manjine u okviru sistema javnogobrazovanja, država dužna da stvoriuslove za organizovanje obrazovanjana jeziku nacionalne manjine, a dotada obezbedi dvojezičnu nastavu, iliizučavanje jezika nacionalne manjinesa elementima nacionalne kulture. Uvezi sa članom 12. Nacrta zakonaistaknuta je i sugestija da u odredbi ukojoj se predviđa da se u cilju među-sobne tolerancije i suživota nacional -nih manjina i većinskog stanovništvarealizuju programi nastavnih i vanna-stavnih aktivnosti o istoriji, kulturi ipoložaju nacionalnih manjina u Repu-blici Srbiji opredeljenje stavlja na se-gregativni model multikulturalnostikoji je suprotan prirodi multietničnostiSrbije i da zbog toga ciljeve u tomstavu treba zameniti sa pojmovima„integracija“, ili „interkulturalnost“.

- Da se predloženim izmenamačlana 14. kojima je predviđeno da ćese za potrebe obrazovanja na jezikunacionalne manjine u okviru visokogobrazovanja podržati razvijanje studij-skih programa za vaspitače i nastav -nike, u skladu sa zakonom kojim seuređuje visoko obrazovanje, kao i davisokoškolska ustanova može organi-zovati lektorat na jezicima nacionalnihmanjina, predstavlja snižavanje dosti-gnutog nivoa zaštite ljudskih i manjin-skih prava, jer važeća verzija predviđaobavezu države da obezbedi katedre ifakultete.

- Da se drugačije uredi članstvo u Sa-vetu za nacionalne manjine tako što bise propisalo da su, osim rukovodilacaorgana državne uprave i službe Vladeu čiji delokrug spadaju pitanja od zna-čaja za nacionalne manjine, članovijoš i predstavnici nacionalnih savetakoje predlažu nacionalni saveti (ume-sto postojećeg rešenja prema kome su

to predsednici nacionalnih saveta),kao i stručnjaci u oblasti multikultural-nosti i etniciteta i predstavnici civilnogsektora.

- Da je, u vezi sa organizacijom i na-činom rada nacionalnih saveta nacio-nalnih manjina, racionalnije da se uNacrtu zakona predloži njihova decen-tralizacija, odnosno da se propišenačin izbora, organizacija, rada, na-dležnosti i finansiranje manjinskih sa-mouprava na lokalnom (mesnomnivou), predloži način izbora nacional -nih saveta na državnom nivou koji bibio jasno povezan sa prethodno iza-branim članovima manjinskih samou-prava u lokalnim zajednicama ipredlože nadležnosti i međusobni od-nosi između centralnih i manjinskihsamouprava.

- Da rešenje sadržano u Nacrtu za-kona prema kome će se finansiranjeprograma i projekata u oblasti kulture,obrazovanja, obaveštavanja i službeneupotrebe jezika i pisma sredstvima izBudžetskog fonda urediti posebnimzakonom nije racionalno, jer je pitanjefinansiranja prava iz oblasti kulturneautonomije suštinski vezano za ostva-rivanje prava uređenih članom 4. i čl.9-13, kao i da je, pored načina finansi-ranja, potrebno rešiti i pitanja u vezisa ustanovljavanjem, organizacijom,nadležnostima, odlučivanjem i odgo-vornošću Budžetskog fonda.

IV Razmatranje konkretnih predloga i sugestija

Ministarstvo državne uprave i lo-kalne samouprave razmotrilo je svedostavljene primedbe, predloge i su-gestije učesnika u javnoj raspravi.

Većinu konkretnih primedbi, pred-loga i sugestija Ministarstvo nije bilo umogućnosti da prihvati kako zbog togašto jednim delom nisu u duhu kon-cepta na kojem se zakon zasniva, takoi zbog toga što u značajnoj meri odu-daraju od sistemskih rešenja, zalaze umateriju koja treba da bude reguli-sana posebnim zakonima, ili predstav-ljaju kritiku već postojećih i važećihrešenja sadržanih u drugim zakonima.

U tom smislu, najpre treba istaći daMinistarstvo nije prihvatilo predloge isugestije u vezi sa izmenom postoje-ćeg i važećeg određenja nacionalnemanjine. Određenje nacionalne ma-njine izazvalo je veliko interesovanjeza diskusiju i dostavljeno je više suge-stija i mišljenja, ali Ministarstvo stoji

na stanovištu da važeće određenjepojma nacionalne manjine ne trebamenjati i da kriterijum reprezentativ-nosti u postojećoj definiciji, tim prešto nije izričito numerički određen,nije diskriminatoran. Štaviše, takavstav Ministarstva ima i svoje utemelje-nje u praksi nadležnih međunarodnihtela. U tom smislu, treba istaći da Sa-vetodavni komitet Saveta Evrope kojipomaže Komitetu ministara Saveta Ev-rope u procesu nadgledanja sprovo-đenja Okvirne konvencije za zaštitunacionalnih manjina, a koji čine priz-nati i nepristrasni autoriteti u oblastizaštite nacionalnih manjina, u odeljku23. svog Mišljenja o sprovođenjuOkvirne konvencije u okviru prvog ci-klusa monitoringa “smatra pozitivnimčinjenicu da ova definicija pokriva ve-liki broj grupa...uključujući i one kojesu brojčano male”. Budući da seprema članu 18. stav 3. Ustava,odredbe o ljudskim i manjinskim pra-vima tumače u korist unapređenjavrednosti demokratskog društva, sa-glasno važećim međunarodnim stan-dardima ljudskih i manjinskih prava,kao i praksi međunarodnih institucijakoje nadziru njihovo sprovođenje,jasno je da se postojeće određenjenacionalne manjine sadržano u za-konu o zaštiti prava i slobodanacional nih manjina ne može smatratidiskriminatornim.

Ministarstvo stoji na stanovištu danisu osnovane kritike upućene odgo-varajućim odredbama Nacrta zakonakojima se uređuje primena afirmativ-nih mera, kako zbog toga što definisa-nje, odnosno utvrđivanje vrste takvihmera (kvote, preferencijalni tretman,itd.) u korist pripadnika nacionalnihmanjina u oblasti radnih odnosa u jav-nom sektoru realno nije moguće una-pred utvrditi ovim zakonom (to jezaista materija posebnih zakona), veći zbog toga što nije tačna tvrdnja dacilj takvih mera nije postavljen, budućida je propisano da takve mere trajudo postizanja odgovarajuće zastuplje-nosti koja će biti utvrđena tim zako-nima (moguće je da to budeprocentualno učešće srazmerno uče-šću pripadnika nacionalne manjine uukupnom stanovništvu Republike, ilina području organa, ili će odgovara-juća zastupljenost biti određenaspram učešća govornika određenogjezika, itd), a što sve (kako vrsta mera,tako i bliže uređivanje opšteg cilja od-govarajće zastupljenosti) može da

16 Minority News -

bude različito regulisano u zavisnostiod ciljeva društvene politike i stoga nemože, unapred i na jednoobrazannačin, da bude regulisano ovim zako-nom za sve nivoe teritorijalne organi-zacije i sve delove javnog sektora.Zbog toga što predstavljaju rešenja uvezi sa materijom koja treba da budeuređena posebnim zakonima nisuprihvaćeni ni predlozi i sugestije kojise odnose na propisivanje prava naodređeni broj mandata u predstavni-čkim telima (materija zakona kojimase uređuje izbor narodnih poslanika ilokalni izbori, kao i materija koja seuređuje opštim aktima autonomnepokrajine), na organizaciju i način radanacionalnih saveta, kao i na finansira-nje programa i projekata sredstvima izBudžetskog fonda (materija Zakona onacionalnim savetima). Razume se daizložene primedbe i sugestije mogu dabudu od značaja za pripremu izmenai dopuna tih zakona i Ministarstvo ćeih, u okviru svog delokruga rada, kao isaradnje sa drugim nadležnim orga-nima, svakako uzeti u obzir u slučajuizmena navedenih zakona. Takođe,Ministarstvo nije prihvatilo da se ustavu 1. člana 4. Nacrta zakona kojipropisuje da organi vlasti u RepubliciSrbiji mogu u skladu sa Ustavom i za-konom da donose propise, pojedina-čne pravne akte i da preduzimajumere u cilju obezbeđenja pune i efek-tivne ravnopravnosti nacionalnih ma-njina i pripadnika nacionalnih manjinakoje su u suštinski nejednakom polo-žaju sa ostalim građanima formulacija„sa ostalim građanima“ zameni for-mulacijom „pripadnicima većinske na-cije“, kao i da se izostavi formulacija„koje su u suštinski nejednakom polo-žaju“, ili da se, sa druge strane, u po-stojeću odredbu uvrsti da se takvemere preduzimaju ako su usmerenena uklanjanje izrazito nepovoljnihuslova života koji ih posebno poga-đaju. Naime, Primenu afirmativnihmera uređuje i Ustav, ali na različitenačine. U osnovnim načelima o ljud-skim i manjinskim pravima, Ustav je učlanu 21. stav 4. predvideo da se dis-kriminacijom ne smatraju posebnemere koje Republika Srbija može uve-sti radi postizanja pune ravnopravno-sti lica ili grupe lica koja su suštinski unejednakom položaju sa ostalim gra-đanima. Sa druge strane, član 76. stav3. Ustava propisuje da se diskrimina-cijom ne smatraju posebni propisi iprivremene mere koje Republika Sr-

bija može uvesti u ekonomskom, soci-jalnom, kulturnom i političkom životu,radi postizanja pune ravnopravnostiizmeđu pripadnika nacionalne ma-njine i građana koji pripadaju većini,ako su usmerene na uklanjanje izra-zito nepovoljnih uslova života koji ihposebno pogađaju. Primetno je da seu izloženim odredbama Ustava na raz-ličite načine određuje osnov, odnosnorazlog primene afirmativnih mera, kaoi njihovi beneficijari, tako da bi, uko-liko bi se u sferi manjinske zaštite pri-menjivala isključivo odredba člana 76.stav 3. takve mere mogle biti predvi-đene samo u korist pripadnika nacio-nalnih manjina i samo u slučaju da suusmerene na uklanjanje izrazito ne-povoljnih uslova života koji ih posebnopogađaju, a što je i kritikovano odstrane relevantnih međunarodnihtela. Zbog toga je odredba koja je sa-držana u Nacrtu zakona zasnovana načlanu 21. stav 4. Ustava i njom je pred-viđeno da se takve mere donose, od-nosno preduzimaju u korist kakonacionalnih manjina kao grupa, tako ipripadnika nacionalnih manjina kojesu u suštinski nejednakom položaju.Sa druge strane, ukoliko se odredbaNacrta zakona zasniva na članu 21.stav 4. Ustava, utoliko je u istom duhupotrebno urediti i pitanje koja grupaje referentna za sagledavanje položajabeneficijara takvih mera, a premačlanu 21. stav 4. Ustava, ta grupa jeodređena kao „ostali građani“.

Ministarstvo nije prihvatilo predlogda se u članu 5. stav 2. Nacrta zakonakojim je predviđeno da pripadnici na-cionalnih manjina koji to žele imajupravo da se podaci o njihovoj naciona-lnoj pripadnosti upišu u službene evi-dencije i zbirke ličnih podataka, kadaje to predviđeno posebnim zakonom,uvrsti da se to pravo odnosi i na javneisprave, a što je formulisano i Akcio-nim planom, budući da je članom 161.Zakona o opštem upravnom postupku(“Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl.glasnik RS“, br. 30/2010) propisano daorgani izdaju uverenja, odnosno drugeisprave o činjenicama o kojima vodeslužbenu evidenciju (stav 1.), kao i datakva uverenja i druge isprave o činje-nicama o kojima se vodi službena evi-dencija moraju biti izdata saglasnopodacima iz službene evidencije i daimaju značaj javnih isprava (stav 2.).Ministarstvo stoji na stanovištu da iz-ložena odredba Zakona o opštemupravnom postupku predstavlja dovo-

ljan pravni osnov koji omogućava dase podaci o nacionalnoj pripadnostipripadnika nacionalnih manjina upišui u javne isprave.

Ministarstvo nije prihvatilo odre-đeni broj primedbi i sugestija zbogtoga što odudaraju od rešenja sadrža-nih u sistemskim zakonima. U tomsmislu, odbačene su sugestije da seodredba prema kojoj Republika, po-krajina i jedinica lokalne samoupravemogu da učestvuju u finansiranju dru-štava i udruženja nacionalnih manjinapreformuliše u obavezu svih nivoajavne vlasti da takva društva i udruže-nja finansiraju, budući da projektnosufinansiranje društava i udruženjapredviđeno posebnim zakonima po-drazumeva i mogućnost da se najavne pozive za projektno finansiranjene jave društva i udruženja pripadnikanacionalnih manjina, baš kao što po-drazumeva i mogućnost da u slučajunjihovog učešća predlozi projekta kojepodnose ne zadovoljavaju kriterijumeiz konkursa, a što svakako ne može dabude praćeno zakonskom obavezomrazličitih nivoa vlasti da finansiraju svadruštva i udruženja pripadnika nacio-nalnih manjina. Iz istog razloga odba-čene su i kritike predloženih izmenačlana 14. Zakona o zaštiti prava i slo-boda nacionalnih manjina, jer posto-jeća obaveza države da obezbedikatedre i fakultete za potrebe obrazo-vanja na jezicima nacionalnih manjinane odgovara Ustavom proklamovanoji Zakonom o visokom obrazovanjubliže uređenoj autonomiji univerzitetakoja, između ostalog, podrazumeva ipravo na utvrđivanje studijskih pro-grama.

Deo primedbi i sugestija nije prihva-ćen, jer predstavlja odstupanje odkoncepta na kojem se Nacrt zakonazasniva i narušavanje njegovog unu-trašnjeg sistemskog kvaliteta. To jenajpre slučaj sa predlogom da pravoda se obraćaju Narodnoj skupštini nasvom maternjem jeziku imaju i posla-nici koji pripadaju nacionalnim manji-nama čiji su jezici u službenoj upotrebiu autonomnim pokrajinama i jedini-cama lokalne samouprave, budući dane postoji veza između službene upo-trebe jezika i pisama nacionalnih ma-njina u autonomnim pokrajinama ijedinicama lokalne samouprave sapravom na obraćanje Narodnoj skup-štini na maternjem jeziku, a otvorenoje i pitanje da li postoje opravdani raz-lozi zbog kojih bi se takvi narodni po-

17 Minority News -

slanici Narodnoj skupštini, kao cen-tralnom predstavničkom telu kojepredstavlja sve građane Republike Sr-bije, obraćali na svom jeziku. Sa drugestrane, čini se potpuno opravdanimda se zadrži odredba prema kojoj topravo imaju narodni poslanici koji pri-padaju nacionalnim manjinama čijibroj u ukupnom stanovništvu dostiže2%, jer je taj procenat predviđen i kaouslov za uživanje i ostvarivanje pravapripadnika nacionalnih manjina da sedržavnim organima obrate na svom je-ziku i da dobiju odgovor na svom je-ziku. Iz istog razloga nije prihvaćenpredlog da se obaveza službenog isti-canja nacionalnih simbola nacionalnihmanjina proširi na celu godinu, jer nepostoji razlog da se simboli jedne na-cionalne zajednice kojima se izražavapripadnost toj zajednici službenoističu tokom čitave godine na zgra-dama i u prostorijama lokalnih organai organizacija sa javnim ovlašćenjima.

U ovu grupu spada i predlog da sečlanstvo u Savetu za nacionalne ma-njine uredi na drugačiji način. Mini-starstvo smatra da bi se propisivanjemda su, osim rukovodilaca organadržav ne uprave i službi Vlade, članoviSaveta predstavnici nacionalnih sa-veta koje predlažu nacionalni saveti,umesto postojećeg rešenja premakome su to predsednici nacionalnih

saveta, na određeni način umanjioznačaj ovog tela i da takvo rešenje nebi u potpunosti bilo u skladu sa potre-bom institucionalizovanja dijaloga iz-među čelnih ljudi nadležnih državnihorgana i nacionalnih saveta. Takođe,Ministarstvo stoji na stanovištu da biuvođenje u članstvo Saveta stručnjakau oblasti multikulturalnosti i etnici-teta, kao i predstavnika civilnog sek-tora, sa jedne strane bilo od značajaza ostvarivanje pojedinih zadataka Sa-veta (kao što je to slučaj sa praćenjemi razmatranjem ostvarivanja prava na-cionalnih manjina i stanja međunacio-nalnih odnosa u Republici Srbiji), dokbi, sa druge strane, u određenoj meri,umanjilo mogućnost da nacionalni sa-veti u neposrednom dijalogu sapredstav nicima državnih organa uče-stvuju u ostvarivanju zadataka Savetakoji su od značaja za njihov položaj irad (kao što je to slučaj sa praćenjemostvarivanja saradnje nacionalnih sa-veta sa državnim, pokrajinskim i lokal-nim organima i razmatranjem uslovaza rad nacionalnih saveta), ili autorita-tivno odlučuju o pitanjima u kojimapredstavljaju nacionalne manjine(predlaganje nacionalnih simbola,znamenja i praznika i učestvovanje uodlučivanju o njihovom potvrđivanju).Članstvo stručnjaka u oblasti multikul-turalnosti i etniciteta, kao i predsta-

vnika civilnog sektora u Savetu za na-cionalne manjine, kao stalnog radnogtela Vlade čije članove svojim reše-njem imenuje Vlada, otvorilo bi niz pi-tanja, od načina utvrđivanja njihovestručnosti, do njihovih prava i obavezau Savetu, a budući da postoje značajnii delotvorni mehanizmi posredstvomkojih stručna javnost i zainteresovaneorganizacije civilnog društva mogu dadoprinesu ostvarivanju zadataka Sa-veta, naročito onih koji su stručnog ka-raktera, Ministarstvo nije prihvatilo inavedeni predlog.

Prihvaćena je sugestija da seodredba člana 9. stav 1. Nacrta zakonadopuni određenjem prema kome bijedinica lokalne samouprave bila uobavezi da jezik nacionalne manjineuvede u službenu upotrebu najkasnije90 dana od utvrđivanja ispunjenostizakonom propisanih uslova.

Takođe, prihvaćen je i predlog da seu odredbi člana 12. stav 6. Nacrta za-kona u kojoj se predviđa da se u ciljumeđusobne tolerancije i suživota na-cionalnih manjina i većinskog stano-vništva realizuju programi nastavnih ivannastavnih aktivnosti o istoriji, kul-turi i položaju nacionalnih manjina uRepublici Srbiji, suživot kao cilj reali-zacije takvih programa i aktivnosti za-meni pojmom interkulturalnost.

18 Minority News -

organizaciji Centraza istraživanja mi-gracija, a uz podr-šku Fondacije za

otvoreno društvo, u okviruprojekta Minority News, usredu, 25. oktobra, održan jeokrugli sto koji se odnosio naizmene i dopune Zakona opravima i slobodama nacio-nalnih manjina.

Na okruglom stolu su uče-stvovali predstavnici Mini-starstva državne uprave i lo-kalne samouprave, Institutadruštvenih nauka, Komitetapravnika za ljudska prava,Koordinacije nacionalnih sa-veta nacionalnih manjina i pojedi-nih nacionalnih saveta.

Direktorka projekta, Biljana Jović,je tom prilikom naglasila da se radio izrazito važnoj temi, o kojoj su seu okviru javne rasprave u vidu pri-medbi i predloga izjasnili predstav -nici Koordinacije nacionalnih sa-veta nacionalnih manjina, civilnogsektora i stručne javnosti. „Prenego što konačan tekst Nacrta uđeu skupštinsku proceduru, veoma jevažno da sagledamo u kojoj merisu primedbe uvrštene u završnitekst“, istakla je Jović.

U ime Ministarstva državne upravei lokalne samouprave prisutnimase obratila Ljiljana Bekčić, koja jeistakla da je prioritet Ministarstvau prethodnom periodu bilo dono-šenje Izmena i dopuna Zakona ozaštiti prava i sloboda nacionalnihmanjina, kao i Izmena i dopuna Za-kona o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina. Prisutne je pod-setila da je donošenje zakonapredviđeno i Akcionim planom zaostvarivanje prava nacionalnih ma-njina. „S obzirom na to da smoimali vanredne parlamentarne iz-bore, došlo je do usporavanja ak-tivnosti na pripremi nacrta izmenai dopuna ovog zakona. Formira-njem vlade stekli su se uslovi da seformira radna grupa koja je pripre-

mila nacrt zakona. Javna ra-sprava je sprovedena u decem-bru prošle godine a 13. septem-bra ove godine, je stiglomišljenje evropske komisije natekst nacrta. Po dostavljanju mi-šljenja održan je sastanak sapredstavnicima Koordinacije,koji su razmotrili i tekst nacrtazakona i preporuke“.

Takođe, predstavila je u kompravcu su se kretale izmene.„Želela bih da naglasim da jeZakon o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina donet2002. godine, u vreme saveznedržave i da je 2006. godine, na-

U

Oba manjinska zakona do polovine decembra

Goran Bašić, direktor Institutadruštvenih nauka, ocenjuje da jetrebalo doneti jedan zakon koji biuredio položaj manjina i njihovoneposredno učešće u javnom ži-votu, kao i položaj manjinskih sa-mouprava. Po njegovim rečimazakon je trebalo da se izmeni izmnogo ozbiljnijih razloga negozbog ovih zbog kojih je sad me-njan. „Kao prvo zbog ostvarivanjaprava nacionalnih manjina“, na-vodi Bašić. „Zbog neposrednogučešća manjina u tom procesu,zbog toga što imamo segregativnimodel multikulturalnosti i što sumanjine sve dalje od većine. Na-crtom zakona se nije ništa prome-nilo da bismo mogli da kažemo damožemo konstruisati zdravu ma-njinsku politiku koja bi doprinelada se situacija unapredi. Čini mise da je trebalo sačekati da se do-nese novi Ustav i da se onda, bezobzira na kašnjenje Poglavlja 23,donesu ove izmene.“ Kako jeobrazložio, mnogo manje štete bipredstavljalo kašnjenje u ostvare-nju Poglavlja 23 nego donošenjezakona u kojem nema jasne dru-štvene politike koja opredeljujedugoročnu stabilnost demokratije

i odnosa među ljudima koji žive utoj zemlji.

Sa ovom konstatacijom su se slo-žili i predstavnici Bošnjačkog na-cionalnog vijeća, Muhedin Fijulja-nin i Ahmedin Škrijelj. Fijuljaninje mišljenja da je trebalo donetijedan zakon koji bi regulisao ce-lokupnu manjinsku politiku i kojibi imao karakter krovnog zakona,dok Škrijelj, koji je i član radnegrupe za izradu nacrta zakona,ističe da tokom izrade zakona nisusagledane realne potrebe ma-njina pojedinačno. „Bošnjačko na-cionalno vijeće je podnelo niz pri-medbi, čak i predlog zakona,međutim oni su odbijeni bez ika-kve dalje rasprave.“

BAŠIĆ: Jedan zakon za manjine i manjinske samouprave

19 Minority News -

kon izlaska Crne Gore iz savezne dr-žave, ovaj zakon je počeo da se pri-menjuje kao republički zakon. Aimajući u vidu da je 2006. donetUstav Republike Srbije bilo je po-trebno i terminološko usklađivanje,odnosno bilo je potrebno uskladitiniz rešenja u odredbama Zakona ozaštiti prava i sloboda nacionalnihmanjina sa odredbama Ustava Re-publike Srbije.“ Kako je dalje navela,drugi vid izmena odnosio se na pro-pisivanje odredbi zakona onih re-šenja koja su predviđena Akcionimplanom za manjine, pre svega zastvaranje pravnog osnova za upispodataka o nacionalnoj pripadnostipripadnika nacionalnih manjina uslužbene evidencije u skladu saustavnim principom o slobodi izra-žavanja nacionalne pripadnosti. Toje, prema njenim rečima, imalo zaposledicu i izmene i dopune Zakonao matičnim knjigama, koje su u za-vršnoj fazi. Treći vid izmena odnosise na stvaranje osnova za propisi-vanje afirmativnih mera za nacio-nalne manjine, kroz uvođenje odre-daba kojima se uređuje ravnopravnistatus zaposlenih u javnom sektoru.

Prema rečima Ljiljane Bekčić, zakonbi trebalo da bude usvojen polovi-nom decembra, kao i izmene i do-pune Zakona o nacionalnim save-tima nacionalnih manjina. Upravo

ova vest je izazvala reakciju prisut-nih, koji su kasnije obrazložili da suiznenađeni takvom odlukom, jer se

njihovi stavovi o zakonu o nacional -nim savetima i stavovi države zna-čajno razilaze.

Ispred Koordinacije nacionalnihsaveta nacionalnih manjina go-vorio je Emil Lulić, pravnik u Na-cionalnom savetu mađarske na-cionalne manjine. Kako je rekao,Koordinacija nije imala jedin-stven stav oko zakona. „Znamoda se ovaj zakon godinamaispraznio. Najbitnije odredbe ko-jima se štite individualna i kolek-tivna prava su prebačena ili uUstav ili su razrađene kasnijim za-konima, kao što je Zakon o na-cionalnim savetima nacionalnihmanjina. Bili smo jedinstveni popitanju pravne snage ovog za-kona. Složili smo se da manjinskozakonodavstvo treba da ima prio-ritet u odnosu na ostale i zbogtoga što se manjinski zakoni do-nose kvalifikovanom većinom.Veoma nas je bolelo kad smo čulikonstataciju da su neki zakonikrovni, sistemski a da su manjin-ski zakoni manje bitni. Nismo sesložili oko toga na koji način rešitiovaj problem. Neki su predviđalida se unese u zakon da treba da

ima primat u odnosu na druge za-kone, dok su drugi smatrali da zato ipak treba sačekati izmenuUstava i da rešenja su koja suovde data, iako privremena, ade-kvatna“, zaključio je Lulić.

Učesnici skupa su se složili da do-nošenje zakona u kratkom rokunije nešto što nam u ovom tre-nutku treba, već bi bilo učinkovi-tije da rasprava još uvek traje ida do usvajanja zakona dođe to-kom sledeće godine.

LULIĆ: Široka paleta različitih viđenja

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat

minority news - kancelarija za ljudska i manjinska prava · (emil kue) nakon godina iščekivanja,...

Documents