Miodrag Ili}

PU^drama u 10 slika

134 Miodrag Ili}

MIODRAG ILI], dramski pisac, romansijer i novinar, poti~e izstare beogradske porodice trgovaca i slu`benika. Zavr{io je Filo-zofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profesoraJosipa Kulunyi}a, 1966).

U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji suprikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavqeni ili pre-vedeni na strane jezike (Ilon – i{~ezli grad, Pred slepim zidom, Ve-{tac, Kafana u luci, Pu~, San zimske no}i, Psi, Valcer poru~nikaNidrigena, Apis, Legenda o zemqi Lazarevoj...). Autor je nekoliko ra-dio-drama (Polikarp, Fontana àla Medi~i, Brodolom i kako ga izve-sti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija).

Wegova drama Pu~, izvedena prvi put 1973. u kragujeva~kom Teatru“Joakim Vuji}”, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srpskomnarodnom pozori{tu u Novom Sadu, prvi put se pojavquje u {tampanomobliku.

Ili} je dramatizovao roman Milana Kundere [ala, preveo je s ita-lijanskog dramu Ema udova \okasta Alberta Savinija (Ateqe 212) i sengleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijateq naroda. Sa-ra|ivao je s mnogim kwi`evnim listovima i ~asopisima, kao pozori{nikriti~ar i esejist.

Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta, aod 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozori{ta, da bi se vrationovinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS, urednik, autori voditeq emisija dokumentarnog ‘anra.

LICA

STEFAN DE^ANSKI, 50 godina

MARIJA PALEOLOGOVA, 32 godine

DU[AN, 25 godina

ARHIEPISKOP DANILO, 60 godina

GIJOM ADAM, 41 godina

HREQA, oko 50 godina

MOSKIOS, oko 35 godina

QUTIMER, 28 godina

KARAVIDA, 40 godina

PRIBAC, 30 godina

OLIVER, 31 godina

VUKA[IN, 26 godina

MRWAN, 64 godine

VRATKO, 52 godine

PALMAN, 40 godina

BLA@, oko 50 godina

EPISKOP LIPQANSKI, preko 70 godina

VELMO@E, DVORANI, KOPQANICI, SLUGE

Radwa se zbiva 1331. godine.

Pu~ 135

Miodrag ILI]

PU^drama u 10 slika

SLIKA 1

Dvornica kraqevske ku}e u Nerodimqu. Sun~ano nedeqno jutro u avgu-stu, 1331. godine. Iz daqine dopiru veseli glasovi. Smeh i svirka nagajdama.

Vojvoda Hreqa uvodi vizantijskog glasnika, sevastokratora Moskiosa.

MOSKIOS: Prijavi me odmah kraqu i reci da dolazim pravo izCarigrada.

HREQA: Ma otkud da dolazi{, glasni~e, kraq je veoma zauzet.

MOSKIOS: Jahao sam cele no}i, a poruka je hitna...

HREQA: Za tebe i tvog kowa – mo`da, ali ne i za wega! Kraq je zaposlom. Posle slu`be bo`je po~iwe turnir, u ~ast su-tra{weg sabora. Ka`u da }e i mladi kraq izmeriti kopqe!

MOSKIOS: Odgovara}e{... Javi da sam ovde!

HREQA: Oho! Pretwa?

MOSKIOS: Zahtev.

Ulazi Qutimer.

QUTIMER: Koga to vodi{, vojvodo?

HREQA: Glasnika vizantijskog cara.

QUTIMER: Tako?...“I ptica vitokrilak’o da se sunca opilak’o da je snilablagosti raja,vinu se u nebo Bosfora,gde obla~je kideponosna Aja...”

MOSKIOS: Gospodin je lakrdija{?

QUTIMER: U neku ruku. ^ujem, govori{ na{ki?

HREQA: Kao da se rodio me|u nama!(Moskiosu)U~ini}u sve {to mogu.(@urno odlazi)

136 Miodrag Ili}

QUTIMER: (Odmerava Moskiosa)Je li, {ta ho}e{ da javi{ na{em gospodaru?

MOSKIOS: Slu`bena tajna.

QUTIMER: Vidi, molim te! A izgleda mnogo ti se `uri?

HREQA: Nije mi do brbqawa.

QUTIMER: Ba{ si ti neki dosadan ~ovek. U ovoj zemqi, prijatequ,takav je dar-mar, da jedna javna tajna vi{e ili mawe, ni{tane mo`e izmeniti. Uzmimo kraqa, na primer. Javna je tajnada ima gliste u stomaku, ali kako su to kraqevske gliste,niko ne sme da ih tamani... Mislim iznutra.

MOSKIOS: Ti si neka {aqiv~ina, ili – budala!

QUTIMER: Ta~no, gospodine moj! Vizantijska budala.

MOSKIOS: Kako?...

QUTIMER: ^uo si za Bosnu? Ja sam ti, vidi{, bosanski vitez, sva~ijipesnik i vizantijska budala. Dozvolio sam da mi tvojazemqa sve uzme: imawe zbog dugova, najboqe godine `ivotazbog nesre}ne qubavi, koja je bila nesre}na zato {to sam jehranio pesmom umesto zlatom i ugledom.

MOSKIOS: Ko tu da se sna|e?

QUTIMER: Niko. Zbrka je potpuna. Ali, evo kraqa...

Ulazi kraq Stefan De~anski, pra}en Mrwanom i Hreqom.

STEFAN: K vragu s glasnicima! [ta ho}e taj Grk u ovo doba?

HREQA: Ne slutim ni{ta dobro iz wegove zemqe... SveastokratorMoskios!

Moskios se nakloni.

STEFAN: Kakve nam vesti donosi tvoje gospodstvo?

MOSKIOS: Poruka velikog vasileusa Andronika Tre}eg.

STEFAN: Pismo?

MOSKIOS: Nare|eno mi je da ovo glasno pro~itam i da odmah dobijemodgovor.

STEFAN: Kako? Nare|eno ti je da dobije{ odgovor? Zna~i li to datvoj car i meni nare|uje?

MOSKIOS: (Malo se zbuni)Nalo`eno mi je da na svaki na~in odmah umolim odgovor.

Pu~ 137

Stefan mu daje znak da ~ita. Moskios razvija pergament i po~iwe.

MOSKIOS: ... Qubaznom i presvetlom kraqu Srbije, Stefanu Uro{uTre}em, mome vazda obqubqenom i juna~kom susedu – po-zdrav...

STEFAN: Presko~i to.

MOSKIOS: (Nakloni se, nastavqa)Tvoj vite{ki sin, blago~astivi kraq i suvladar tvoj, Du-{an, namesnik u Zeti, i wegove pristalice, neskrivenopokazuju nameru da ugroze zemqu helensku. Prete mome car-stvu re~ju i delom, stupaju}i u saveze sa mojim neprija-teqima...

STEFAN: U nas svako bira sebi prijateqa!

MOSKIOS: (^ita daqe)Ukoliko nam ne povrati{ Debrec, Siderokastron i svegradove koje nam Du{an uze posle bitke kod Velbu`da, iukoliko nam ne izru~i{ izdajnika, despota Manuela, kojisad u`iva Du{anovu za{titu iako je spleo zaveru protivmene, sa vojskom i spravama za ru{ewe krenu}u na tvojekraqevstvo. Sve zarobqene oslepe}u, tvoja sela pretvori}uu pepeo, a tvoje gradove u prah. Sa verom u razum, ostajem tibratski naklowen – samo jo{ sedam dana, koliko }u ~ekatida ispuni{ moje uslove.Andronik Tre}i.

STEFAN: Tvoj car, dakle, ucewuje! Mene koji sam mogao da ga zadavimjo{ dok je ~etvorono{ke hodao!

MOSKIOS: @eqa cara ne mo`e biti ucena.

STEFAN: A kako bi je ti nazvao?

MOSKIOS: Ne}e ti se svideti odgovor, kraqu. Moj gospodar ~ini isto{to i lav s mu{icom. Tera je {apom sa oka.

STEFAN: Lav mo`e da ugine od ujeda male otrovne mu{ice. Kaobugarski car na Velbu`du.

HREQA: Blagoverni moj gospodaru, za{to dopu{ta{ ovom Grku datera {egu s tobom?

STEFAN: Sti{aj svoju krv, vojvodo.

HREQA: Ako tebe omalova`ava, on pquje na sve nas. Reci mu da }eodjahati svome caru na magarcu, vezan naopa~ke. Mi ne damoni kozji kliker na wihove pretwe!

138 Miodrag Ili}

(Prilazi Moskiosu)Laku no}, gospodine. Ni mu{ko – Ni `ensko. Laku no},rekao sam...

MOSKIOS: (Stefanu)Da li si ti, blago~astivi, jo{ kraq ove zemqe, ili suovakvi prostaci preuzeli upravu?

HREQA: (Izvu~e ma~)Jo{ jednu re~, svilobubo...

STEFAN: Hreqa! nare|ujem ti...

Hreqa okleva trenutak, gledaju}i s mr`wom vizantijskog izaslanikakoji mu se sme{ka u lice s prividnom mirno}om. Najzad se s mukomsavlada i vrati ma~ u korice.

MOSKIOS: Sre{}emo se kad-tad, gospodine.

HREQA: Prdim od miline zbog toga. Hajde, idi sad. ^ekaju terobovi, da ti usli{e – jednu `equ!

STEFAN: Hreqa, ne vre|aj carskog izaslanika! To ne prili~i dvoru!

MOSKIOS: A mo`da ba{ prili~i – ovakvom dvoru! Laku no}, gospodinekraqu! Sa~eka}u va{ odgovor.

Moskios se nakloni i brzo iza|e.

STEFAN: Vojvodo, zar moja re~ za tebe vi{e nema zna~aja?

HREQA: Ima, qubqeni moj gospodaru. Ali ne dam tom pli{anompacovu da te ujeda!

Na vrhu stepenica pojavi se kraqica Marija Paleologova. Slu{aju}ineko vreme razgovor kraqa i Hreqe, ostaje pritajena.

STEFAN: Umukni! Okova}u te kao buntovnika!

HREQA: Mene – gospodaru?!

STEFAN: ^uli ste pretwu Vizantije. [ta sada?

MRWAN: Vrati im gradove i izru~i despota Manuela, ina~e...

STEFAN: Ina~e – {ta? Reci!

MRWAN: Ina~e, ~ime }e{ im se suprotstaviti?

HREQA: Podignimo vojsku.

QUTIMER: I udarimo na Andronika, pre nego {to on napadne nas!

Pu~ 139

MARIJA: (Silaze}i)Vojsku? Nekoliko hiqada pastira i ora~a protiv bez-brojnih legija carskih vitezova.(Hreqi i Qutimeru)Male vojni~ke ~arke udarile su vam u glavu!

STEFAN: Velbu`d je svima udario u glavu!

MARIJA: Na Velbu`du su odlu~ili bitku odli~ni nema~ki i {pan-ski pla}enici...

HREQA: ... i desnica Du{ana, Vuka{ina, Grebostreka, i krv stotinapastira i ora~a!

QUTIMER: “Svaka gospa nek lepotu ~uva,jer od ma~a, palo{a i vatrewene o~i zlo i tugu snatre.Svaka gospa nek lepotu ~uva...”

MARIJA: Jezik za zube, dangubo lakrdija{ka! Kako se usu|uje{...

STEFAN: Dobro, dobro... gospodo, ostavite nas! Mrwane, neka svebude spremno na poteci{tu za po~etak turnira!

Hreqa, Mrwan i Qutimer odlaze.

MARIJA: Ta dvoli~na pijana horda.

STEFAN: Nisi smela pokazati da te Qutimerova pesma vre|a.

MARIJA: Poku{ao je da mi se ruga!

STEFAN: On je pesnik i prijateq dvora!

MARIJA: Ja nisam politi~ar i diplomata...

STEFAN: Ti si kraqica jedne zemqe.

MARIJA: Zemqe koja me mrzi.

STEFAN: Otkuda ti takva misao?

MARIJA: Svi oni {uruju sa Du{anom!

STEFAN: Zapamti! Izme|u mene i Du{ana nema nesuglasica!

MARIJA: Taj ~eka prvi povoqan vetar da bi ti skinuo krunu zajedno sglavom!

STEFAN: Zabrawujem ti, ~uje{...

MARIJA: U Zeti glasno govore o novome kraqu, prori~u mu budu}nostAleksandra Makedonskog! Obesni sin bugarske ov~arke{aqe ubice, dok ti pije{ s tom ruqom!

140 Miodrag Ili}

STEFAN: Teodora nije bila “bugarska ov~arka”, ve} k}i jednog cara!

MARIJA: Princeza sa preslicom, odevena u smrdqive ov~je ko`e!

STEFAN: Ve} sam ti rekao, Marija, da ne podnosim da neko vre|a mojupokojnu `enu...

MARIJA: Oprosti.

Po|e. On je zaustavi.

STEFAN: (Tiho)Ona je imala du{u... da razume ~oveka.

MARIJA: I tom du{om rodila ti je Du{ana.

STEFAN: (Isto tako)Ja sam bio sre}an s wom, Marija...

MARIJA: Za{to je onda umrla?

STEFAN: Voqa bo`ja. Kunem ti se!

MARIJA: Suvi{e se kune{. Meni to nije potrebno. Kuni se onimakoji sumwaju...

STEFAN: Niko ne sumwa! La`u klevetala {to ho}e da me podriju, dasam ja...

MARIJA: Ti si je voleo?

STEFAN: Ne zavidi mrtvoj, Marija!

MARIJA: [ta ja uop{te za tebe zna~im? Za{to si me doveo me|u ovevarvare? Da bi se nekakvi prqavi, pijani pesnici sprdalisa mnom, i da bi na{ sin bio nepo`eqan...

STEFAN: Molim te, za mene su i Du{an i Simeon sinovi!

MARIJA: Ali Simeon mora vladati, gospodaru!

STEFAN: Simeon je jo{ dete!

MARIJA: Proro~anstvo ka`e da }e Marija Paleologova roditi cara!

STEFAN: Odluku o kruni done}u na saboru.

MARIJA: I Marija je rodila cara!

STEFAN: Rekao sam, na saboru!

MARIJA: Umiri}e{ Andronika samo ako proglasi{ Simeona zanaslednika!

Pu~ 141

STEFAN: A, tako! Da nisu u ovome i tvoji prsti?... Andronikovaucena treba da me prisili da krunu javno obe}am Simeonu,odnosno tebi, Andronikovoj ro|aci! Divan plan, gospo|o!Mo`da imate u vidu i moju smrt?

MARIJA: Odvratno. Kunem ti se...

STEFAN: Suvi{e se kune{, a zakletva `ene pouzdana je kolikotravka kojom je vezana galija!

MARIJA: Ma, {ta ho}e{ od mene? Tra`i krivca u Skadru, a ne ovde.Tvoj ponos, tvoj prvenac! Tovi buntovnike mr`wom! I nesamo {to ho}e tebe da uni{ti, ve} navla~i gnev ne-prijateqa na ceo narod. Kazni ga ako si jo{ kraq! Oslepiga i prognaj! Jer, on prema tebi ne bi imao milosti...

STEFAN: Svi su ovde protiv mog pti}a. Svi, osim mene. Jer, on je odsr`i mojih kostiju, i ja ga poznajem kao niko drugi. Kad suga pro{le godine nagovarali da ustane protiv mene, on nijemogao... Zato {to me voli!

MARIJA: Ne voli ta usijana glava nikog, osim sebe.

STEFAN: Ne razume{, Marija. Mladi} je okoreo od samo}e i `eqa,ali u du{i skriva qubav.

MARIJA: Podlac.

STEFAN: Bi}e{ prema wemu qubazna u ovoj ku}i!

MARIJA: Da li to kraq nare|uje?

STEFAN: Tvoj mu` te moli.

MARIJA: ^ini}u {to mogu.

STEFAN: Ne tu|i se od mene. Sa svih strana mi {aqu mr`wu, imamsamo tebe, Marija. [ta sam u~inio? Vi{e me ne prima{ ksebi ni no}u, ni dawu. Tvoje srce me ne prima, ja to ose}am...Gospode, za{to sam uvek sam?

MARIJA: Zato {to nikome ne veruje{.

STEFAN: Suvi{e sam iskusio. Suvi{e su me {ibali vetrovi, da bihverovao u sunce. Ali ja ga moram prona}i. Malo qubavi,odmora, snage... Vrlo brzo Andronik }e biti si}u{an paukpod mojom nogom!

MARIJA: Ne{to si naumio?

STEFAN: Sva zvona objavi}e novost.

142 Miodrag Ili}

MARIJA: Zar ja ne zaslu`ujem da je ~ujem pre tvojih meropaha isebara?

STEFAN: Rano je govoriti o tome.

MARIJA: ^ak i meni? Ne tu|im se ja od tebe, ve} ti od mene,gospodaru.

STEFAN: Samo malo strpqewa, radosti moja, malo strpqewa... Ibi}e kao pauk pod mojom nogom!(Spoqa dopire zvowava crkvenih zvona, pra}ena pojawemmu{kog hora)... Po~iwe slu`ba bo`ja. Idemo u crkvu.(Odlaze)

Hreqa ulazi s druge strane, `urno.

HREQA: Gospodaru, stigao je Du{an, sin tvoj... The, nema nikoga! Amo`da je i boqe, jer ne znam da li bih nekog obradovao tomve{}u. Umesto u crkvu, oti}i }u na gutqaj Hristove krvi sakraqevim potkiva~ima!(Odlazi)

SLIKA 2

Ista dvornica, kao u slici 1. I daqe se ~uju crkvena zvona i pesmamu{kog hora. Isprva nema nikoga, a onda se Marija oprezno u{uwa.Nervozno {eta gore-dole. Zadubqena u misli. U dubini pojavquju seQutimer. Posmatra jedan ~asak. A onda joj obazrivo prilazi i zagrli je sle|a. Uzbu|ena, ona se podaje wegovom milovawu.

MARIJA: Qutimere... nemoj, mili moj... [ta ako nas neko zatekne?

QUTIMER: Ubi}u ga i re}i }u da je poku{ao da poqubi presvetlukraqicu...(Privla~i je k sebi)Posvedo~i}e{ da sam odbranio tvoju ~ast, dok su svi bilina slu`bi bo`joj.

Poqubi je, ona nema snage da se oslobodi wegovog zagrqaja.

MARIJA: Za{to opet po~iwemo...?

Pu~ 143

QUTIMER: (Za`aren)

Rob sam tvoj, be`im od sebe, lutam od dvora do dvora,izazivam smrt, ali put me uvek dovede k tebi. Tvoj likvidim na povr{ini vode kad se oblaci i cvetovi u wojogledaju. Tvoje ime kazuje mi pucketawe vatre ili mi gasvojim krilima {ane ptica. Ose}am te kao nezaraslu ranu,kao ugu{en krik. Pusti me da ostanem kraj tebe...

MARIJA: Eh, moj pesni~e! Ja odavno nisam devojka iz Soluna koju sizavoleo.

QUTIMER: Ovoga puta ne odlazim bez tebe.

MARIJA: A kuda bi me poveo, Qutimere?

QUTIMER: Bilo kuda da po|em, u mom sedlu ima mesta za moju Mariju!

MARIJA: U sedlu? Tesno je postalo tvoje sedlo za jednu kraqicu. Nezaboravi da je Marija rodila budu}eg cara.

QUTIMER: I sad im reci zbogom i opet budi Marija!

MARIJA: Ne mo`e se natrag... @elim da {to pre ide{ iz Nerodimqa.

QUTIMER: Marija, ja te volim...

MARIJA: To ime da vi{e nisam ~ula!

QUTIMER: Ne teraj me od sebe!

MARIJA: Postaje{ neoprezan. Tvoje pesme i {ale izazva}e sumwu.Odlazi {to pre!

QUTIMER: Marija...

MARIJA: Rekla sam! Marija je umrla. Odlazi iz Nerodimqa!(Pojavi se Moskios. Ugledav{i ga, Marija i Qutimer

zaneme. On im prilazi sa podsmehom na licu. Qutimer

naglo ode)... Uhodio si nas?

MOSKIOS: Ja vrlo dobro razumem tvoju potrebu za malim zadovoq-stvima u ovom leglu ~amotiwe.

MARIJA: [ta ovoga puta tra`i od mene moj carski bratanac?

144 Miodrag Ili}

MOSKIOS: Wegove zapovesti ti~u se tvoje budu}nosti i budu}nostitvog sina.

MARIJA: [ta jo{ ho}ete od mene? Da trujem, da mu~ki ubijam, dapalim, da sejem smutwu, {ta?

MOSKIOS: Od tebe zavisi da li }e Vizantija baciti na kolena ovuhordu varvara!

MARIJA: Ali, kakva prava imamo da pot~inimo jedan narod?

MOSKIOS: Na{e pravo je u na{oj snazi i veli~ini, u slavi na{eistorije, u premo}i na{eg duha. Zar ovi mi{evi da pod-rivaju temeqe na{ih palata, da nagrizaju na{e u~enekwige, da mokre po na{im svetiwama? Ako bog to dopusti,satana ne}e. A ti, gospo, mora{ biti uz nas.

MARIJA: Moram?

MOSKIOS: Da. Kao Grkiwa, kao majka kraqevi}a Simeona, koga }emopodi}i na presto. On mora biti vaspitan u na{im tra-dicijama.

MARIJA: Ina~e – ti }e{ me odati! Zaqubqenim pticama bi}ezavrnuta {ija! To si hteo da ka`e{?

MOSKIOS: U svakom slu~aju, ro|ako, Andronik raspola`e tobom.

MARIJA: Samo da zna{ koliko te mrzim, Moskiose.

MOSKIOS: Usmeri svoju mr`wu prema nekome ko je vi{e dostojan.

MARIJA: Ti ima{ neki plan?

MOSKIOS: Pronicqivost je pravo lice mudrosti.

MARIJA: Ve} sam u~inila ono {to ste `eleli, ti i tvoj gospodar:usadila sam sumwu u kraqevo srce prema Du{anu, i on }ekrunu nameniti Simeonu.

MOSKIOS: Dosad su to bile samo re~i. A ko mnogo govori, sve se mawe~uje. Pre}i }emo na posao, kraqice.

MARIJA: Slu{am te, Luciferu.

MOSKIOS: Kad ~ovek ho}e da ubere jabuku, mora da savije granu, pa i daje polomi ako je potrebno. Posledwi je ~as da Zeta izgubiglavu, da joj kao rawenom golubu sopstveno jato iskqujeranu, o~i i utrobu, dok ne izdahne.

MARIJA: Du{an?

Pu~ 145

MOSKIOS: Taj drski gola}, ta slavohlepna neman gmi`e polako izsvojih mo~vara prema Aja Sofiji, prema na{im riznicamai na{im devicama. Wegova smrt izazva}e op{tu pometwu.Velika{i }e udariti jedni na druge. Proroci }e dozivatipoplave i nesre}e, majke }e `ivu decu bacati u ogaw kao`rtvu, prekliwu}i boga...

MARIJA: I ja }u poneti deo wihovih kletvi!

MOSKIOS: Ti }e{ vladati!

MARIJA: [ta treba da u~inim?

MOSKIOS: Taj lepotan {to je malopre plakao pred tvojim nogama... Jaga poznajem, zar ne? U~ini ga qubomornim, navedi ga dapoveruje da svoju milost ukazuje{ Du{anu. Ostalo }eu~initi sam.

MARIJA: (Slomqena)Dobro. Neka smrt, stara varalica, ovoga puta prevariDu{ana.

MOSKIOS: I ne gubi vreme, blago~astiva ro|ako, jer...(^uje se veseli smeh vi{e mu{karaca, ulaze Du{an, Vu-ka{in, Oliver, Pribac i Palman)... danas je danas, a sutra – mo`da nikada!

DU[AN: Blagorodnoj kraqici pozdrav i divqewe!

MARIJA: Dobro jutro, mladi kraqu. Kako ste putovali od Skadra, tii tvoja juna~ka pratwa?

DU[AN: Na brzim kowima, u peni i krvi, da ne zakasnimo na turnir.Gde je moj otac, gde su wegove vojvode?

MARIJA: U crkvi, na slu`bi bo`joj.

DU[AN: A za{to ti nisi tamo? Grehova je uvek na pretek. Treba semoliti.

MOSKIOS: Svako nosi boga u sebi, blagoverni kraqu.

DU[AN: Taj bog mo`e biti i |avo. Zato ga isteraj iz sebe {to pre, izatra`i mu paso{.

MOSKIOS: Odoh da te poslu{am, gospodaru.

DU[AN: Ako li ne htedne da iza|e lepim re~ima, prisili ga bi~em.Ako nema{ bi~, pozajmi}u ti svoj; a mo`e{ izabrati inekog od mojih vojvoda da ti u tome pomogne.

146 Miodrag Ili}

MOSKIOS: Zahvaqujem tvojoj milosti. Sna}i }u se nekako sam.(Pokloni se i upla{eno ode)

VUKA[IN: Osim na{e kraqice, na ovom dvoru nikada nema lepih `ena.Da li je to namerno ili slu~ajno?

DU[AN: Ni{ta se na ovom svetu ne de{ava slu~ajno, Vuka{ine. Kadu jednoj zemqi ima mnogo lepih `ena, znaj da }e ta zemqabrzo propasti. Uzmimo, primera radi, Vizantiju: tamo vamvrvi od lepotica sa svih strana sveta. Igraju se u vrtovimaza toplih no}i. Be`e goniocima nage uz vrisak {to krvmuti...

MARIJA: Bio si skoro tamo, kraqu?

DU[AN: Jesam.

MARIJA: I lovio te srne u vrtovima?

DU[AN: To ne, gospo...

MARIJA: [teta. Onda bi razumeo za{to to ~ine?

DU[AN: Mislim da razumem i ovako. Sunovra}ena kola br`e leteniza stranu, ako su ko~ija{i pijani od `ivota, slepi odizopa~enosti i bolesni od izobiqa!

MARIJA: A mo`da i zato {to im je krv vrela. Grkiwe umeju da voleludo, jer znaju da je ludo ne voleti ludo, kraqu!

DU[AN: Pokoravam se toj ludosti, jer ona radi za nas.

MARIJA: Ne strahujte, gospodo, za budu}nost Vizantije. Ona imadovoqno uma i snage da zadr`i svoja kola, ~ak i ako ih nekogura ustranu. Uskoro }e slu`ba bo`ja biti zavr{ena i mojDe~anski }e sa velmo`ama do}i ovamo. Zabavqajte se.Vide}emo se uskoro...

Odlazi, Du{an i vojvode je pozdravqaju.

DU[AN: \avolska `ena!

VUKA[IN: Strankiwa koja nas prezire.

KARAVIDA: Ni stra{ni sud za wu nije dovoqno stra{an.

DU[AN: Da je mu{ko, ona bi Mesec pribli`ila Zemqi da joj boqeosvetli put. Ona bi osvajala gradove i pronosila krstpobede.

OLIVER: ^uvaj je se, gospodaru!

PRIBAC: Besna kuja ujeda iz potaje...

Pu~ 147

DU[AN: Gospodo! Kraqici Mariji dugujemo po{tovawe podanika.Bez tog po{tovawa i sami smo bezna~ajni.

Ulazi Qutimer. Ugledav{i Du{ana i mlade vojvode, wegovo se lice ozariiskrenom rado{}u.

VUKA[IN: Gledajte ku~kinog sina! Dolutao je opet me|u nas da nasuveseli. Zdravo, brate!

Svi se glasno obraduju Qutimeru. Grle se i qube s wim.

DU[AN: (Srda~no)Qutimere, prijatequ moj!

QUTIMER: ^ekam te ve} nekoliko dana s nestrpqewem, gospodinekraqu.

DU[AN: U`eleo sam se tvog dru{tva i tvojih lagarija.

KARAVIDA: Zdravo, vu~e, lutalico neumorna!

PRIBAC: Zdravo, brate najmiliji!

OLIVER: @iveo nam, vite`e!

DU[AN: Odavno si u Nerodimqu?

QUTIMER: Ve} nedequ dana.

DU[AN: Reci, za{to kraq saziva sabor?

QUTIMER: (Okleva)Namerava da proglasi novog naslednika.

DU[AN: Da li je to on rekao?

QUTIMER: Budi spreman na najgore, gospodaru.

KARAVIDA: Ne}emo to dozvoliti. Zeta ima svoga kraqa.

VUKA[IN: Odupri im se, gospodaru! Mi smo s tobom.

DU[AN: A narod?

KARAVIDA: Narod je kao oblak – nekog orosi, nekog pokosi, nekognahrani, a nekog sahrani. Ne sekiraj se za narod. [to sevi{e kre{e, drvo sve vi{e raste.

DU[AN: Da ja potkre{em tvoju glavu, ~elni~e, pa neka ti druga,boqa, izraste?

PRIBAC: Ali, gospodaru, s tobom je na{a qubav, jer ti si Nemawi}.

KARAVIDA: Vlastela te svom du{om ho}e...

148 Miodrag Ili}

DU[AN: Boqe je da me mrzite. Meni qubav ne treba. Mrzite me, alislu{ajte. Bori}emo se na saboru za ono {to mislimo da jepravo.

VUKA[IN: Mladi su uz tebe. A ko je protiv?

PRIBAC: Starci. I kukavice. Vaqda im se ne}e{ pokoriti?

DU[AN: (Pauza. Sve ih osmotri)Da li ste ikada ~uli da su vrapci pobedili sokolove?

VUKA[IN: Nikada, gospodaru!

DU[AN: Mete`a i krvi }e biti. Sila je u wihovim rukama.

OLIVER: Nad silom uvek sile ima. A najve}a mora biti – tvoj um,kraqu, i tvoja vera!

Dva kopqanika ulaze i staju levo i desno, da bi propustili StefanaDe~anskog, za kojim ulaze Vratko i Mrwan, pra}eni jo{ nekolicinomstarijih velmo`a. Ugledav{i oca, Du{an mu pristupi, klekne i poqubiga u koleno.

STEFAN: Da li moje o~i dobro vide?... Du{ane!

DU[AN: Pozdravqam te, o~e i gospodaru na{!

STEFAN: Ustani, sinko.

DU[AN: Svome kraqu dugujem podvorewe.

STEFAN: Dobro mi do{li, gospodo. Otvorena su vam sva vrata ovogdoma...(Du{anu)^ujem da si u Dawu podigao nov dvor?

DU[AN: Da. Sagradio mi ga je neimar iz Dubrovnika.

STEFAN: O tebi, sine moj, svakojake pri~e kru`e. Ka`u da je tajneimar uhoda Mletaka i da si se preko wega povezao sadu`dom u Veneciji.

DU[AN: Ko sme takvu klevetu preda mnom da ponovi?

STEFAN: (Vratku)Govori, ~elni~e!

VRATKO: Obave{tewa koja smo primili tako ka`u.

DU[AN: (Ledeno, gledaju}i ga pravo u o~i)Od koga su ta obave{tewa?

VRATKO: Od na{ih qudi...

Pu~ 149

DU[AN: (Brzo)Uhoda?

VRATKO: (U nedoumici, tra`e}i pomo} od Stefana)Pa, moglo bi se...

DU[AN: Zna~i, uhodi{ svog kraqa?

VRATKO: S dopu{tewem tvog oca...

DU[AN: Za uho|ewe vladaoca, ili odavawe wegovih tajni, pre-stupnika u kqu~ali katran – pisa}e jednom u Zakoniku ovezemqe. Ti si mi ve} crn od katrana, ~elni~e.

VRATKO: (Zbuwen)Ja, zaista...

DU[AN: Uzalud re~i! Ne vidim te vi{e. Samo dim i miris iz-gorelog mesa.

VRATKO: (Stefanu)Blagorodni gospodaru, za{titi svog slugu od pretwi.

DU[AN: To nisu pretwe, ve} presuda.

VRATKO: (Upla{en, obra}a se o~ajni~ki Stefanu)Molim te, gospodaru, obuzdaj osionost mladosti...

STEFAN: Neka je obuzda istina tvog izve{taja.

VRATKO: Ali, ja – zapravo – i ne znam koliko su ta obave{tewapouzdana...

DU[AN: Onda ne}emo da slu{amo prazna blebetawa, zar ne?

VRATKO: Kako zapovedate, blago~astivi...

DU[AN: Zapovedam da sve uhode oko mene nestanu. A sad nam izrecite wihove brbqarije, koliko da ih znamo!

VRATKO: Pa... pretpro{log meseca, ka`u, ti si ~itave no}i biozatvoren s neimarom Igwacijem u najvi{oj kuli svog dvorau Dawu. Posle toga, Dubrov~anin je otputovao u Veneciju,gde ga je primio Du`d.

DU[AN: (Prsne u smeh)Da, radi opravke kubeta na jednoj crkvi...

STEFAN: O ~emu ste razgovarali vas dvojica cele no}i?

150 Miodrag Ili}

DU[AN: O divnim gradovima u kojima je Igwacije gradio palate, outvrdama tih gradova, i o tome kako se te utvrde mogusavladati vojskom...

MRWAN: (Stefanu)Dopusti mi jedno pitawe, svetorodni.

STEFAN: Pitaj, Mrwane.

MRWAN: (Du{anu)Da li su ti gradovi vizantijski?

DU[AN: Jesu. A {ta ti, star~e, ho}e{? Da saslu{ava{ svog kraqa,da mu sudi{?

MRWAN: Ti nisi moj kraq.

DU[AN: Tako? Nikad se ne zna ispod kog kamena zmija spava.(Stefanu)Jesam li zbog ne~eg optu`en, o~e? Ako jesam, zbog ~ega?

STEFAN: Optu`en si da izaziva{ Vizantiju protiv mene, i da u istovreme tra`i{ podr{ku u Mlecima!

DU[AN: (Obilazi oko Mrwana, mirno)Da li me to optu`uje ovaj islu`eni skutono{a?

MRWAN; (Uznemiren)Ne ja, mladi kraqu...

DU[AN: (Vikne)A ko, onda?

MRWAN: Gijom Adam.

DU[AN: La`e golobradi pop!

STEFAN: A za{to onda ispituje{ gradske utvrde u Vizantiji?

DU[AN: Zato {to `elim da znam sva rawiva mesta na{ih ne-prijateqa.

STEFAN: A za{to namerno pu{ta{ glas o tome?

DU[AN: Te glasove pu{taju tvoje uhode i ti sam.

STEFAN: Ja }u ti re}i za{to to ~ini{. Zato {to se nada{ daAndronikovim kopqima obori{ iz sedla svog oca.

DU[AN: Iz sedla ispada samo onaj ko slabo ja{e. A ti si o~e, ~uvenijaha~. Vojskovo|a. Mirotvoriteq. Svetac za `ivota, komese moli i staro i mlado! Zar sumwa{ da bih pro{lo-godi{wu gre{ku mogao da ponovim!

Pu~ 151

STEFAN: Govori{ kao da mi se podsmeva{.

DU[AN: Ne. Govorim kao odan podanik.

STEFAN: Zahtevam da odmah izru~i{ despota Manuela Androniku. Ida po{aqe{ pismo sa izviwewem!

DU[AN: Ne tra`i to od mene, gospodaru.

STEFAN: Mora{!

DU[AN: Za{to da se jedan vladalac izviwava drugom za ono {to~ini u svojoj zemqi?

STEFAN: Zato {to je obesan i lakomislen, {to gura u propast ceonarod.(Izvadi iz pojasa Andronikovu poruku i da mu je)Evo ti, ~itaj!

DU[AN: (^ita)Gradove ne damo, o~e! Oni su osvojeni ~asno i oni su na{i.To je cena kojom Vizantija pla}a svoju nevernost.

STEFAN: Ali ko si ti da sam mewa{ granice?

DU[AN: Ja sam onaj u koga qudi moraju da veruju, da bi sutra po{lisa mnom da umru. Ne prihvatam Andronikove uslove. Akoho}e, neka do|e sam po despota Manuela i svoje gradove!

STEFAN: Nare|ujem ti...!

DU[AN: Ako se ne pokorim?

STEFAN: Okova}u te i sudi}u ti!

DU[AN: Poku{aj!(Mlade vojvode se sabiju oko wega)To bi bio kraj za obojicu, a i za ovu zemqu. Neka saborodlu~i {ta da se u~ini!

Izlazi. Za wim Pribac, Karavida, Oliver, Vuka{in, Qutimer.

STEFAN: Kopile pogano!

MRWAN: Okuj ga, kraqu, i baci da trune. Taj nam zlo misli!

STEFAN: Umukni!

152 Miodrag Ili}

SLIKA 3

Ne{to docnije. Skroviti kut dvora. Hreqa i Gijom Adam u o~ekivawuda neko do|e.

GIJOM: Nisam siguran da me je tvoj kraq pozvao zato {to se u`eleomojih o~iju!

HREQA: To sigurno ne! Pogledaj samo te svoje sluzave o~i – kao dvapu`a! Gledaju i la`u.

GIJOM: Vi, ora~i i govedari, ni kad postanete dvorski qudi neumete da se ophodite. To sa o~ima bila je metafora!

HREQA: [ta je bilo, pope?

GIJOM: Ignoramus!

Ulazi Stefan De~anski i daje znak Hreqi da se udaqi, {to ovaj odmahbrzo u~ini.

GIJOM: Dominus vobiscum, Domine Rex!

STEFAN: Et cum spiritu tuo, Exclencis! Oprostite, monsiwore, moj la-tinski je od najgore vrste.

GIJOM: Ali zato va{ gr~ki ne hramqe.

STEFAN: Monsiwore, potrebna mi je va{a pomo}.

GIJOM: U na{oj svetoj bibliji pi{e: “Ja kao ti, narod moj kao tvojnarod, kowi moji kao tvoji kowi!”

STEFAN: Za koliko dana kowanici Mleta~ke Republike mogu sti}ido nas?

GIJOM: Zavisi koliko im se `uri: za pet dana ili za pet godina!

STEFAN: Pod pretpostavkom da odmah krenu?

GIJOM: Va{e veli~anstvo zna boqe od mene kolika je brzinakretawa kowice.

STEFAN: Andronik mi preti ratom. Sevastokrator Moskios doneo mije ultimatum iz Carigrada.

GIJOM: Taj glas je do mene dopro ju~e.

STEFAN: I vi ste, monsiwore, }utali?

GIJOM: Ja sam samo izaslanik wegove svetosti pape, gost na ovomdvoru i posmatra~ zbivawa, a nikako spiritus movens va{ihodluka.

Pu~ 153

STEFAN: Do nedavno niste tako govorili.

GIJOM: Veli~anstvo me, zna~i, optu`uje za la`?... Moj naklon imolba da me otpustite.

STEFAN: Gnev je greh, o~e Gijome! Ako odete, ja }u prihvatitiAndronikove uslove i va{a misija }e biti zavr{enaneuspehom jednom zauvek.

GIJOM: Moja misija?

STEFAN: O~e Gijome, vi niste do{li samo da biste pili na{umedovinu i molili se bogu za na{e zdravqe! Mislite da neznam koliko {pijuna imate u svakom gradu ove zemqe?

GIJOM: Sluge bo`ije nisu {pijuni, veli~anstvo! Udostojite menajzad va{e milosti i recite mi za{to sam pozvan.

STEFAN: Ja se nisam odrekao namere da prihvatim katoli~anstvo,monsiwore.

GIJOM: Bog bdi i ~eka va{a dela.

STEFAN: Dela ne}e izostati.

GIJOM: U tom slu~aju, ra~unajte na naklonost papske kurije i sveusluge koje su u mojoj mo}i.

STEFAN: [ta da odgovorim Androniku?

GIJOM: Usu|ujem se da primetim da Andronik nije jedina opasnostza va{e kraqevstvo. [ta ako biste sada primili i jedan ul-timatum iz Venecije.

STEFAN: Uzdam se u milost bo`ju da se to ne}e dogoditi.

GIJOM: Milost bo`ju treba zaslu`iti usrdnom i iskrenom verom.A svoju du{u treba predati, radi potpunog o~i{}ewa,zastupniku gospodina Isusa Krista na zemqi, svetomepontifeksu maksimusu. Wegova sveta stolica u Aviwonuume}e da bdi nad svom decom svojom...

STEFAN: Nije vreme za sve~ane govore, monsiwore. Recite mi {tatreba da u~ini kraq male zemqe kad mu pokazuje{ no` sasvih strana.

GIJOM: [ta ~ini brvno na kome su se sukobile ratoborne koze?Mirno ~eka da se koze umore i padnu u vodu, da bi ihnad`ivelo jo{ stotinu godina.

STEFAN: Vi me savetujete da sedim skr{tenih ruku i da ~ekam?

154 Miodrag Ili}

GIJOM: Ne ba{ sasvim tako. Zatra`i}emo odmah blagoslov wegovesvetosti pape i zamoliti ga da posreduje izme|u vas ikatoli~ke Evrope, kako biste {to pre stekli mo}ne sa-veznike. Andronik }e ustuknuti pred tim novostima, awegov ultimatum }e postati samo pregr{t besmislica.

STEFAN: Preduzmite odmah korake kod wegove svetosti...

Naglo ulazi Hreqa i `urno prilazi Stefanu.

HREQA: R|ave vesti, blagorodni kraqu!

STEFAN: [ta se dogodilo...? Pred ocem Gijomom nemamo tajni.

HREQA: Sirgijan, vojskovo|a Andronikov, uvukao se pro{le no}i uVeles sa svojim qudima i ubio na po~inku despota Manuela.

STEFAN: A gde su bile na{e stra`e?

HREQA: Ubice umako{e wihovim strelama.

STEFAN: (Gijomu)Kao {to ~ujete, monsiwore, Andronik se ne {ali. Mogao bijednog jutra da osvane pred Nerodimqem.

GIJOM: Budite spokojni, veli~anstvo. Va{a bra}a u Hristu ne}e vaszaboraviti. Neophodno bi bilo, me|utim, da sutra na saboru,izvestite veliku i malu vlastelu da vas katoli~ka crkvaprima pod svoje okriqe...

STEFAN: Vi kao da mi ne verujete, monsiwore?

HREQA: Da li sam dobro razumeo ovog popa?

STEFAN: Nisam ti odobrio da postavqa{ pitawa!

HREQA: Ali, on ka`e...

STEFAN: Tako mora da bude. Zabrawujem ti da ponovi{ ono {ta siovde ~uo.

GIJOM: Da, veli~anstvo, ima}ete malih nesporazuma dok budeteslomili otpor sumwivaca.(Gleda o{tro Hrequ)

HREQA: Ne treba nam pomo} po cenu koju nudi papa. On ho}e da kupina{e du{e, blagorodni!

STEFAN: Na{im du{ama potrebno je jedinstvo. S kim da se borimprotiv Vizantije?

HREQA: Skrati prste onima koji ih pru`aju daleko!

GIJOM: Recimo, mladom kraqu Du{anu?

STEFAN: Objasnite to, monsiwore!

Pu~ 155

GIJOM: Ima znakova da je postao nestrpqiv, i da `eli rat kako biizvukao korist za sebe.

STEFAN: Ali, mene i Du{ana vezuje zakletva!

GIJOM: Zakletva? [ta je to zakletva?

STEFAN: Ako imate ne{to da mi otkrijete, recite.

GIJOM: Mladi kraq je sa onima koji `ele va{u smrt.

STEFAN: Wihova imena, monsiwore!

GIJOM: Nisu nova. \ura{ Iliji} Karavida, Pribac Grebostrek,Oliver, Vuka{in Mrwa~evi}.

STEFAN: Imate li dokaza?

GIJOM: Uskoro }ete ih imati koliko `elite. Nova pobuna. Nadamse da }ete imati snage i odlu~nosti da najzad po{aqete tugospodu na ve{ala.

HREQA: Ne slu{ajte ga, gospodaru, on ho}e da nas zavadi.

STEFAN: Kada }ete mi pribaviti dokaze?

GIJOM: Mo`da jo{ danas, posle turnira.

Iz daqine dopire zvuk roga.

STEFAN: Zovu me na poteci{te. Nestrpqiva mladost me o~ekuje...Monsiwore!

Stefan i Hreqa `urno izi|u. S druge strane ulazi Moskios, nose}i dvejabuke. Jednu nudi Gijomu.

MOSKIOS: Uzmite, izvrsne su.

GIJOM: Ne, hvala.

MOSKIOS: Na{ ultimatum delovao je ta~no kao {to smo predvideli.Wegovo veli~anstvo se smrtno upla{ilo i poletelo pravo uva{ zagrqaj... Ho}u re}i, u zagrqaj katoli~ke crkve...

GIJOM: I svih zapadnih kraqeva koji stoje iza nas!

MOSKIOS: Mislim da mo`ete biti zadovoqni.

GIJOM: Uglavnom, da.

MOSKIOS: Moj car o~ekuje da }ete mu tu uslugu dostojno vratiti.

GIJOM: Svakako, sevastokratore. I on }e biti nama zadovoqan.

MOSKIOS: Bio bi da niste poslali jedno pismo Filipu [estom, kraquFrancuske, tra`e}i hiqadu kowanika i pet do {est hiqadape{aka za krsta{ki rat kojim biste, kako velite, osvojiliovu zemqu {izmatika!

GIJOM: Odli~no ste obave{teni!

156 Miodrag Ili}

MOSKIOS: Dakle, ~emu jedna poruka koja nije predvi|ena na{imtajnim sporazumom.

GIJOM: Vojnici francuskog kraqa ne bi o{tetili interese Vizan-tije. Oni bi samo do{li do vertikalne crte kojom smopodelili Ra{ku. Na{ dogovor o podeli i daqe je na snazi.

MOSKIOS: Nadam se da }e vam wegovo veli~anstvo, Andronik Tre}i,verovati.

GIJOM: Ali, molim vas, nemate nikakvog razloga da dve velike sileIstoka i Zapada budu u koliziji! Jo{ mawe je potrebno daizme|u vas i nas postoji nekakva tre}a, tobo`e nezavisnadr`ava!

MOSKIOS: [to se mene ti~e, u pravu ste. Od vas o~ekujemo revan{ zapostavqeni ultimatum: glavu mladog kraqa, i Simeona naprestolu.

GIJOM: Sve }e biti prema dogovoru.

MOSKIOS: Po`urite s tim.

GIJOM: Wegova milost, mladi kraq Du{an, polo`i}e uskoro ra-~une u ~istili{tu.

MOSKIOS: Mo`da }e vam biti od koristi jedna pri~ica, koja mi jepala na um. Bio jednom jedan kraq, pa imao mladu `enu istasalog sina. Mlada `ena se zaqubila u sina, a sinprihvatio wenu qubav. Oboje snevaju smrt starca...

GIJOM: Ima li istine u toj pri~i?

MOSKIOS: ... Starac saznaje za wihovu vezu i surovo ka`wava sina!... Akad budemo imali pred sobom samo blagovernog gospodinaStefana, jednim potezom zbrisa}emo svu ovu divqunadmenost i ...

GIJOM: ... Do}i samo do vertikalne crte! Vama Morava i Vardar,nama obala mora i zale|e!

MOSKIOS: Ipak, uzmite jednu jabuku, monsiwore. Oku{ajte ih, one suiz Makedonije.(Zaceni se od smeha i brzo nestane u tami.)

Gijom ostaje sa jabukom u ruci. Gleda je nekoliko trenutaka, a onda jezagrize s naro~itim u`ivawem.

Pu~ 157

SLIKA 4

Dvornica, ne{to docnije. ^uje se graja turnira, topot kowa, zveketoru`ja, zvuk roga. Odeven za turnir, sa metalnim {titnicima na no-gama i rukama, u panciru i sa kacigom pod mi{kom, ulazi Du{an.Spaziv{i Mariju, koja se pojavi na suprotnoj strani, okrene se i po|enatrag, ali ga wen glas zaustavi.

MARIJA: Be`i{ od mene, kraqu?

DU[AN: (Okrenut le|ima)Ne. Za{to bih...

MARIJA: Utekao si iz {atora, kad sam malo~as do{la.

DU[AN: A za{to ide{ za mnom?

MARIJA: Ohol si ako to misli{. Ko ti je protivnik?

DU[AN: Bori}u se sa onim koji sve druge bude pobedio.

MARIJA: Onda ostaje{ sa mnom dok se ne bude znao tvoj protivnik.

DU[AN: Ako `eli{ ne{to da mi ka`e{, pomajko...

MARIJA: Ne zovi me tako. Ja sam tek ne{to starija od tebe.

DU[AN: Oprosti.

MARIJA: Izmenio si se od na{eg posledweg vi|ewa. Nisi bio takoosion, dovoqan sebi...

DU[AN: Ni ti nisi imala skrivene namere u pogledu.

MARIJA: Skrivene namere? Pogledaj me boqe... [ta vidi{ u mojimo~ima?

DU[AN: Ne igrajmo se, kraqice. Ako ba{ ho}e{, vidim podsticajCarigrada da me omek{a{ lukavim re~ima, kako biste melak{e uklonili!

MARIJA: A tugu, ~e`wu i strah ne vidi{? Ni samotiwu, ni `udwu zasnagom na koju bih se oslonila? Nije sve tako jednostavno,Du{ane. Kad ja ne bih bila obi~na `ena, ve} samo oru`je,ne bih se ustru~avala da te uklonim...

DU[AN: Zar se ustru~ava{? ^emu ovaj razgovor?

MARIJA: Ho}u da budem s tobom. Ti si mi jedini sli~an u ovojgrobnici `ivih.

158 Miodrag Ili}

DU[AN: Recimo da je tako. A sad ja tebi ne{to da ka`em. Onima {tosu te poslali sa svim tim zavodqivim mamcima, poru~i daDu{an nije vi{e smu{eni de~a~i} koji podle`e varkamalepe `ene!

MARIJA: Nalazi{ da sam lepa?

DU[AN: Da, ali si i kraqica, i `ena mog oca, i Grkiwa.

MARIJA: I majka Simeona! Dovoqno bedema i za{iqenog koqa danikad ne pri|emo jedno drugom... Ka`u da u tvom dvorcu nemani jedne `ene. Tumaraju samo mrki nema~ki vitezovi. Da lije istina da oni ~uvaju ~istotu tvog tela koje jo{ ne poznajequbav?

DU[AN: Nedoli~no pitawe, gospo|o.

MARIJA: Tebi je potrebno malo qubavi...

DU[AN: Qubav je ratniku nagrada posle pobede, a pre boja jedanneprijateq vi{e.

MARIJA: Qubav je isto tako i uteha pora`enome. Kad no} ovladaSkadarskim jezerom, kad zamuknu svi glasovi i ostane{ samsa kupom vina ili kwigom pod upaqenim vo{tanicama, neoseti{ li nekad bol za usnama i bedrom neke milokrvne`ene?

DU[AN: Prestani o tome, gospo|o...

MARIJA: [ta je, kraqevi}u, pla{i{ se da prizna{?

DU[AN: Idem na poteci{te!

Po|e. Ona stane ispred wega.

MARIJA: Ne be`i od mene... I ja sam kao ti. Od svog detiwstvaprosja~im malo qubavi. Za{to me mrzi{?... Evo, jeste,poslali su me k tebi da bih te op~inila, ali to vi{e nijeva`no... Ti, uobra`eni, svojeglavi, ludi stvore!...

Uhvati mu glavu obema rukama. U pozadini pojavi se Qutimer. Spaziv{iih, ostane pritajen.

DU[AN: [ta to ~ini{, kraqice?

MARIJA: Nudim ti jednu bestidnu `enu! Ti i ja sve vojske bismopotukli!

DU[AN: (Uznemiren)Odlazi, satano, da ne bih zaboravio ko si! Kad tebe slu{am,~ini mi se da je smak sveta ve} pro{ao!

Pu~ 159

MARIJA: Nudim ti savez. Savez `ene i kraqice. Potreban si mi.

DU[AN: Ne ku{aj me vi{e!

MARIJA: Ho}u da se na turniru bori{ za mene i da iz moje rukeprimi{ pobedni~ki venac.

Du{an ostaje zami{qen, dok ona odlazi. Neprime}en, Qutimer nestane.Spoqa dopiru graja i zvuci roga. Dolazi Stefan.

STEFAN: [ta radi{ ovde sam? ^eka{ nekog? Mo`da neki tajnirazgovor... Dao sam predah borcima. Tvoj protivnik je mladiAltomanovi}... Ne ka`e{ ni{ta?

DU[AN: (Gnevno)Treba li da ga ubijem, ispe~em i pojedem?

STEFAN: Za{to si tako netrpeqiv?

DU[AN: Zato {to postupa{ sa mnom kao sa sebrom koji je silovaovlastelinku.

STEFAN: Oprosti, ali...

DU[AN: Kad bi ta re~ bila iskrena.

STEFAN: Sumwa{?

DU[AN: Da.

Pauza, ispuwena nelagodno{}u

STEFAN: Poku{ajmo da razgovaramo bez zle krvi, sine. Kao onda premnogo godina, kad smo bili su`wi u Vizantiji. Bio si mojvodi~, drug i sagovornik. Voleo si me tada, Du{ane...

DU[AN: (Primiren)Tada je bila i na{a majka `iva. Ona je umela da nas pomiri...

STEFAN: Se}a{ li se kad ste ti i tvoja sestra zalutali i izgubili seu uli~noj vrevi Carigrada? Molio sam se bogu, sve dok vasnisu prona{li kod nekog kova~a kako pritiskujete mehove.(Smeje se)Mo`da bismo ti i ja bili najsre}niji otac i sin, da nismopo sudbini kraqevi. [ta je to sa nama, Du{ane?

DU[AN: Ti boqe zna{, gospodaru.

STEFAN: Ne zovi me tako. Imam mnogo da ti ka`em, sine.

DU[AN: Slu{am te.

STEFAN: Ka`u da vazdan i vascelu no} sedi{ sam, zatvoren u svojojkuli. [ta tamo radi{?

160 Miodrag Ili}

DU[AN: Ka`u! Ko ka`e? Opet uhode?... Odgovaram na pitawa kojame mu~e.

STEFAN: Pitawa?

DU[AN: Da. Pitam se kakvo je to prokletstvo u nama, Nemawi}ima,da otimamo? Ti, recimo, nosi{ na svome no`u krv bra}e,Konstantina i Vladislava...

STEFAN: To je isto kao kad ora~ otima zemqu od korova, da bi u wuubacio seme. Ti si mlado drvo na mojoj kr~evini.

DU[AN: Ali, mlado drvo mo`e da ugu{i staro, ako mu grane hrle kasuncu.

STEFAN: Zar je sva qubav u tebi usahla?

DU[AN: Isparila od vatre koja me sa`i`e celog. Ja sam isti kao tinekad, o~e.

STEFAN: Ka`u i da nekakve kwige ~ita{. Zar u wima ni{ta ne pi{eo onome {to vezuje oca i sina?

DU[AN: Pi{e. Mr`wa i `udwa za vla{}u, bar {to se ti~e tebe itvog oca, kraqa Milutina.

STEFAN: Jeste, udario sam na oca, ali on je posle naredio da me li{evida! Ja nisam bio surov prema tebi kad si lane posegnuo zamojom krunom...

DU[AN: Ti si se uvrstio u svece, o~e, a to nije preporuka za jednogNemawi}a – na ovom svetu!

STEFAN: Da li je trebalo da te ubijem!

DU[AN: Da.

STEFAN: I to si nau~io iz kwiga?

DU[AN: Jesam. I da u mudro ure|enoj dr`avi vojnici vladaju,u~ewaci sastavqaju zakone, a sveti qudi slu`e bogu.

STEFAN: Ho}e{ da ka`e{ da ja nisam ni vojnik, ni u~ewak?

DU[AN: To si ti rekao.

STEFAN: I `uri ti se da {to pre mudro uredi{ ovu dr`avu?

DU[AN: Da. Jer, staru ku}u rasta~u crvi, a ti ih gleda{ i ne gazi{nogom!

STEFAN: Za te re~i mogu te okovati! Novom zaverom koju sprema{gazi{ zakletvu!

DU[AN: Nikakve zavere nema, jer vi{e nije potrebna.

Pu~ 161

STEFAN: Jesi li spreman na bo`ji sud?

DU[AN: Jesam! Neoprqene ruke dokaza}e moju nevinost!

STEFAN: Ili si drzak ili lud. Usijano gvo`|e je spremno...

Prilazi vratima i na wegov znak dva sna`na ~oveka unose posudu u kojojse cakli komad usijanog `eqeza.

STEFAN: Prene}e{ ga do prestola. A ja }u biti sudija. Dakle?

Du{an pri|e posudi, okleva, a onda odlu~i da poku{a. Zaustavi gaStefanov glas u posledwem trenutku.

STEFAN: Stani! Neka tako nevinost dokazuju zlo~inci. Mome sinu ja}u pokloniti poverewe.

Da znak qudima da odnesu posudu s gvo`|em, {to oni odmah u~ine.

DU[AN: Oprosti zbog nepokornih re~i... Moji vazali bi}e ti odanipod uslovom da nas pripremi{ za odbranu od islama.

STEFAN: Andronik je ve}a opasnost. Wemu se ne mo`emo odupretioru`jem.

DU[AN: Za{to ne?

STEFAN: Zato {to bi to bio na{ pokoq.

DU[AN: Ma, razbi}emo tu paradnu vojsku u{kopqenika i nami-risanih meku{aca, te naduvene labude ogrezle u sitosti!

STEFAN: Mlad si i nesmotren. Andronik }e se umiriti tek kadsrpski kraq ne budemo ni ja ni ti. Moje je ve} pro{lo,sinko...

DU[AN: O ~emu govori{?

STEFAN: Tra`im tvoj pristanak za ono {to sam odlu~io. U na{ojpro{losti dobro zemqe bilo je pre~e od prava prvoro|nogsina. Ti }e{ vladati, ali nevidqiv, u senci Simeona iwegove majke.

DU[AN: Simeon je jo{ dete!

STEFAN: Dete Andronikove ro|ake, tvoje pomajke. Dete koje namgarantuje mir i sigurnost.

DU[AN: I sramotu pot~iwenosti.

STEFAN: Sujeta! Kad nas opasnost od Vizantije mimoi|e, uzmi {toti pripada. Ali, nikada ne prolivaj krv brata. Ako ga neumirimo, Andronik }e sa svojim legijama za nekoliko danabiti u Nerodimqu. Ko }e sa~uvati zemqu od pusto{ewa?

162 Miodrag Ili}

Du{an ga posmatra ~vrstim, prodornim pogledom.

STEFAN: Stegni srce, pobedi sebe, sine. Jednog dana ti }e{ ipakbiti samodr`ac svih ovih zemaqa. I ja sam ~ekao ~etrnaestgodina...

DU[AN: Kad ~ovek premosti zemqu i nebo, treba da ide u nebo!

STEFAN: Mora{ biti spreman na `rtve!

DU[AN: I jesam, ako slu`e mome ciqu!

STEFAN: A to je?

DU[AN: Ra{ka koja se ne pla{i nikoga! Ra{ka u mojoj {aci!

Spoqa se za~uje rog. Ulazi Marija.

MARIJA: Dva kraqa vode poverqive razgovore, dok na poteci{tu svi~ekaju. Hajde, po`urite!

STEFAN: Da}u znak za po~etak tvoje borbe. Poka`i da si moj sin!

DU[AN: Pokaza}u to na saboru!(@urno ode)

Kraq i kraqica odlaze za wim.

SLIKA 5

Dvornica, jedan ~as docnije. Na sceni su arhiepiskop Danilo i Hreqa.

HREQA: Samo re~-dve u poverewu...

DANILO: Kakva je nevoqa, Hreqa?

HREQA: Velika. Za sve nas. Iako me kraqevo nare|ewe spre~ava,moram ti poveriti ono {to sam ~uo. Svetorodni na{gospodar odri~e se pravoslavqa i na{e svete crkve, iprihvata latinsku veru.

DANILO: Ah, ne pla{i se! To je ve} jednom poku{ao, kad su nampretili Ugari.

HREQA: Ovoga puta je sasvim ozbqno, o~e. Pozvao je barskog arhi-episkopa i rekao mu da {to pre...

Ulazi Stefan, sav ozaren.

Pu~ 163

STEFAN: Moj Du{an je pobednik, gospodo! U tre}em krugu oborio jeAltomanovi}a s kowa!... A {ta vas dvojica ovde kujete? O~emu razgovarate?... Hreqa, da nisi...?

HREQA: Neka ti se bog smiluje, gospodaru!(Klekne)Molim te, ako povede{ narod u latinsku veru...

STEFAN: Zabranio sam ti...

HREQA: ... Razba{tini me, gospodaru, oduzmi mi proniju i do-stojanstvo, pusti me da idem u tu|inu, ali da verujem u na{egboga!

DANILO: Francuski spletka{ nije gubio vreme. Kupio je poneko mekosrce jalovim obe}awima.

STEFAN: Umoran sam. Ostavite me svi.

DANILO: Molim za neodlo`an razgovor, gospodaru.(Slomqen, Hreqa izi|e)Papin trova~ je demon koji te ku{a.

STEFAN: Nemamo vremena da teramo demone. Andronik je jednomnogom ve} stao na na{e tle.

DANILO: I o~ekuje{ da }e te Gijom Adam spasti?

STEFAN: Iza wega je cela Evropa, sve vojske i svi kraqevi!

DANILO: Ali ni ~elik ni zlato ne skrivaju sramotu.

STEFAN: Ah, pri~e! Pi{i svoje kwige, ~ove~e, a mene pusti da vodimovu zemqu kako najboqe umem.

DANILO: O tome se radi {to ti to ne ume{, gospodine...

STEFAN: (Pauza)Kako se usu|uje{?!

DANILO: Tu|in ne}e da gine za nas bez plate. ^ime }e{ mu platiti?

164 Miodrag Ili}

STEFAN: A na koga ja ovde mogu da se oslonim, kome mogu da verujem?

DANILO: Samo svojima!

STEFAN: Svojima? Niko u ovoj zemqi nije uz svog kraqa, niko – nimoja `ena, ni moj sin, ni vojvoda Hreqa, ni svi oni koje samiz blata podigao, ni ti, o~e. Izdaja smrdi ovim bu|avimkamenim hodnicima, skriva se u svakom pogledu kojisretnem.

DANILO: “Zlo koje vi|eh pod suncem jeste pogrije{ka koja dolazi odvladaoca” – pi{e u Kwizi propovednika.

STEFAN: Vrlo dobro znam, o~e, {ta se {apu}e o meni, znam kolikomoje slabo telo i umornu du{u prezirete, vi, koji pro-povedate o qubavi.

DANILO: “Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u klijeti u kojoj spava{,jer ptica nebeska odnije}e glas i {to krila ima dokaza}erije~.”

STEFAN: Ah, prokleta trabuwawa! Pogubne gluposti! Za{to me nevoli{, o~e?

DANILO: Zato {to je gnev razo~aranog najstra{niji. Mi{qah da siod iste tvari tvoren od koje je tvoj otac, kraq Milutin,bio. Ali tobom upravqaju ze~ja }ud, jedna `ena i jedankatoli~ki antirhist. Izdaja je ono {to ti ~ini{,gospodaru!

STEFAN: Naredi}u da te kowima rastrgnu!

DANILO: Tri stotine godina tvoji preci grade dr`avu na stubovimajedne vere. Poru{i{ li stubove, ku}a se ru{i.

STEFAN: A ho}e{ li ti, ho}e li tvoji “stubovi” zadr`ati Andro-nikove legije? Ja verujem u boga vi{e od tebe, starirazbojni~e, ali bogu nisu potrebni popovi nego qudi. A akove} izme|u nas i boga postoje nekakvi posrednici, onda jesvejedno da li ~itaju “O~e na{” na slovenskom ililatinskom. U ovoj zemqi qudi }e se krstiti i nogom akotreba, ali trgova}e s celim svetom, brani}e se od Azijatarame uz rame sa nema~kim i francuskim vitezovima.

DANILO: Ti to ne}e{ u~initi, kraqu.

Pu~ 165

STEFAN: Ko }e me spre~iti?

DANILO: Ja.

STEFAN: Nad kraqem kraq, je li?

DANILO: Prokle}e te na{ sveti patrijarh.

STEFAN: Proklet sam se i rodio.

DANILO: Anatema i nesre}a prati}e tvoje ime i tvoja dela.

STEFAN: Uzalud preti{, arhiepiskope. O~isti}u zemqu od tvojihnapasnika i lewivaca, od vas {to no` krijete pod mantijomi {to qubavnice skrivate u }elijama.

DANILO: Ne}e{ istrajati, moj jadni kraqu. Zaboravio si {ta namduguje{.

STEFAN: Svi dugovi su namireni. I svako }e dobiti {to zaslu`uje.

DANILO: A {ta ti zaslu`uje{, krivokletni~e? Tvoju tajnu znamosamo nas dvojica.

STEFAN: U to ne diraj!

DANILO: Zahvaquju}i meni tvoje o~i ostale su zdrave, kad jebla`enopo~iv{i kraq, u gnevu izneverenog oca, naredio date u Skopqu oslepe i proteraju. Duguje{ mi par o~iju,kraqu! Nisam dao da te oslepe, zato {to sam verovao da }enas tvoje mlade zenice jednom povesti. Moji sve{teniciotpravili u te u Vizantiju i ~uvali tvoju tajnu ~etrnaestgodina. A kad si se vratio ovamo, bio si samo vanbra~ni sinkraqa koji je imao zakonitog naslednika. I Konstantin iVladislav imali su ve}a prava na presto od tebe. Bilo jepotrebno ~udo da bi ih pobedio. I ja sam izmislio to ~udo:pustio sam glas da ti je bog povratio vid, jer si ti wegovizabranik. U~inio sam te mu~enikom na koga se izlilamilost bo`ja, u~inio sam te svetim kraqem!

STEFAN: I sad ho}e{ da naplati{ svoju uslugu?

DANILO: Sa najvi{eg mesta u svakoj crkvi propovednici }e objavitinarodu tvoju prevaru.

STEFAN: To je bila va{a prevara!

166 Miodrag Ili}

DANILO: U~iwena zbog tebe, prevara bogu ugodna, jer di`e jednogkraqa, prevara koja se pra{ta, jer budi nadu u celomnarodu. Ako narod doku~i istinu o tvojim o~ima, wegovaqubav posta}e sryba, kao {to je vino postalo voda po kaznibo`joj. Ti vi{e ne}e{ biti sveti kraq, nego obi~navaralica. I mesto ti vi{e ne}e biti na prestolu.

STEFAN: Ne}e{ se usuditi da mi to u~ini{, o~e... Ucewuju me sa svihstrana, prete mi sramotom i smr}u kao da sam drumskikr~mar, opsednut razbojnicima!(Zatetura, gu{e}i se)K vra`joj materi... Spali}u crkve i manastire, protera}uvas bi~em... jer ja sam kraq, kraq, razumete li, podlaci,pseta...

DANILO: Ne huli. Pred tobom je duga no}. U|i u srce svoje irasplamsaj iskru qubavi prema svojoj bra}i. Na{e oru`jeja~e je od najtvr|eg ma~a. To je re~, to je voqa gospodwa kojumi sprovodimo u delo.

STEFAN: Odlazi pope... Gubi mi se s o~iju!... Odlazi u tvoju gre{nupe}inu da ~ita{ svete kwige uz muziku – kurvama! Odlazi!...

DANILO: Duga je no}. A na{e strpqewe je du`e.

Spoqa se za~uju trube. Dr`e}i se za ruke, nasmejani i radosni, ulazeMarija i Du{an. Na wegovoj glavi je pobedni~ki venac.

MARIJA: Ponosi se, gospodaru! Evo nam juna~kog pobednika!... Bla-governi kraqu! Dobri moj gospodaru... [ta ti je? Da po-zovem magistra Antonijusa, tvog lekara?

STEFAN: Ah, i taj bi me otrovao travama. Ne zovite nikoga. Nikogavi{e ne `elim da vidim. Pomozite mi da idem u lo`nicu...

Du{an i Marija ga prihvate za ruke i lagano izvedu, dok spoqa provalesmeh i svirka na gajdama.

DU[AN :(U hodu)Sutra }e svanuti novo jutro, o~e, i sve }e biti druk~ije.

STEFAN: Samo }ete svi vi ostati isti: izdajnici, pritvorice,ubice...

DU[AN: Zar sam i ja izdajnik?

Pu~ 167

STEFAN: I ti mi sneva{ smrt, i ti...(Izlaze)

Danilo je samo jedan trenutak sam na sceni, a onda s druge strane nai|eGijom Adam.

GIJOM: Kako ste, brate u Hristu?

DANILO: Za sada onako kako vi `elite, ekselencijo. Ali, posle danadolazi no}, a posle no}i uvek druk~iji dan. Budite mi sutragost. Proslavqam dan kada sam jedan pravoslavni manastirodbranio od razbojnika.(Odlazi)

GIJOM: Bi}e mi zadovoqstvo. Hvaqen Isus.

SLIKA 6

Dvornica sa prestoqem, sve~anije osvetqena zbog po~etka sabora: Mr-wan, Vratko i nekolicina starijih velmo`a na jednoj strani, GijomAdam i Moskios na drugoj. Arhiepiskop Danilo, sam, udaqen dva-trikoraka od Qutimera, Olivera, Karavide, Vuka{ina i Pribca. Marija iDu{an ulaze zajedno.

MARIJA: Uzdam se u tebe danas, mladi kraqu. Na saboru }e sere{avati tvoja i moja budu}nost.

DU[AN: U~ini}u {to mogu da te ni~im ne povredim.

MARIJA: Samo to?... Stasao si u ~oveka, ali jo{ si de~ak. Mi smopotrebni jedno drugome.

DU[AN: Navodi{ me ponovo na sablazan, pomajko?

MARIJA: [ta je, izabranik bo`iji se pla{i jedne `ene? U tvojimgodinama ne `ivi se od kwiga i politike. Ko propusti letosvog `ivota, dve zime ga ~ekaju u starosti... Na{e leto je tu,kraqu. Misli na to!

Graciozno se udaqi i pri|e Gijomu Adamu i Moskiosu. Danilo koji ih jeposmatrao, pristupi Du{anu.

DANILO: Lak{e je izi}i na kraj s re{etom buva, nego sa jednom`enom. Pogotovo ako nosi krunu i ne veruje u boga.

DU[AN: Odakle ti takva misao, u~itequ?

168 Miodrag Ili}

DANILO: Grkiwa je lukava. U ovoj ku}i zli duhovi vrebaju. Dobro bibilo da ne kona~i{ u dvoru.

DU[AN: Konak mi je uvek s vojnicima. Vitez Palman i wegoviNemci ~uvaju me u {atoru, pet stotina vrsta odavde. A ~emutvoje upozorewe?

DANILO: Dana{wi sabor je protiv tebe okrenut, a ti si jedina na{anada. Izdaja se sprema, gospodaru. Kraq je u vlasti tu|ina iinoveraca.

DU[AN: [ta o~ekuje{ od mene?

DANILO: Da ne poklekne{, da spase{ na{u veru.

DU[AN: Da se ponovo dignem na oca?

DANILO: [to je pravo celom narodu, pravo je i bogu. Crkva }e teosloboditi greha i podr`ati tvoju vlast.

DU[AN: Usluga za uslugu, je li? Poga|awe kao na kowskom va{aru?

DANILO: Zar da krunu damo Azijatima, a hramove papi? [ta }e ondaostati od nas? Gubavo robqe!

DU[AN: Oh, {to mi se um ne pomra~i, da sve zaboravim!

Ulazi Stefan De~anski, u sve~anoj odori, i seda na presto.

STEFAN: Ako smo svi ovde, da otvorim sabor... Pozdrav velikoj imaloj vlasteli, preosve{tenstvu i izaslanicima, momejuna~kom sinu i gospo|i kraqici... Okupio sam vas, gospodo,da ve}amo o krupnim poslovima. Moj pogled ne dopiredaleko kroz tamu od oblaka {to su se spustili na ovuseqa~ku zemqu, pa verujem da }e vi{e o~iju vi{e videti.Ne}u da vas korim za breme koje ste mi svalili, ostaviv{ime da tonem u pukotinu koja je me|u vama sve {ira i dubqa.Ja sam sâm! Ugarska i Mleci spore se oko Dalmacije iprimorskog dela Zete, a Vizantija mi preti ratom ako joj nepovratim oduzete gradove. Moj sin i suvladar, i mladavlastela, izazivaju gnev neprijateqa, umesto da pomognu daopstanemo u miru. Mi `ivimo na sredokra}i, biju nasnepogode sa dve strane. Ako umirimo jednu, druga }e seudvostru~iti. Ho}u da ~ujem va{e mi{qewe o onome {tosam naumio...

GLASOVI: Reci, kraqu! Slu{amo te...

STEFAN: Da bismo stekli saveznike protiv Andronika i Azijata,primi}emo katoli~ku veru!...

Pu~ 169

(Glasno protivqewe, `agor)Molim vas, gospodo, ~ujte me. Moj sin i suvladar Du{an bioje nepokoran. Oprostio sam mu {to se lane digao na mene,ali ne mogu da mu oprostim {to ponovo ugro`ava sigurnostnaroda. Zato sam nameran da proglasim novog suvladara,kome su nakloweni na{i prijateqi u Vizantiji. To je mojmla|i sin Simeon...

Mlade vojvode glasno protestuju.

DU[AN: Da li su to tvoje odluke?

STEFAN: To su namere va{eg kraqa, kojima je potrebna potpora.

DANILO: Mogu li da govorim, kraqu?

STEFAN: Tek posle mene, o~e... Gospodo, voleo bih da ~ujem boqepredloge, umesto praznog protivqewa. Ako promenimoveru, gubimo sve{tenike koji ne}e da se pokore, a dobijamovojnu silu. Ako proglasimo novog suvladara, moj sin sepovla~i, a ceo narod mo`e da odahne {to ga je mimoi{lokrvoproli}e. Va{ kraq ne tra`i od vas velike `rtve...

DANILO: Kraq tra`i va{e po{tewe!

STEFAN: Umeri se, arhiepiskope!

DANILO: A ima li mere u tvojoj verolomnosti?

DU[AN: I stra{qivosti!? Mi nismo metiqavo, krotko stado da naskomadaju sa svih strana!

Mladi povicima odobravaju i podr`avaju ovu misao.

STEFAN: Molim, neka govori otac Danilo...

DANILO: Stvari nisu tako jednostavne, kao {to ih kraq prikazuje.Dva bezbolna zahvata i zlo je otkloweno! Ne, dr`ava nijenatrula jabuka, koju mo`emo se}i ili bacati u tu|e krilo.Kraq zaboravqa da je na{a vera u nama. Ako je seodreknemo, odrekli smose sebe!

STEFAN: Ne, arhiepiskope. Odrekli bismo se samo tebe i tvojihpopova...

170 Miodrag Ili}

DANILO: I svog kraqa koga su popovi u~inili kraqem, i na{ihmolitvi kojima ~istimo du{u, i samih du{a koje }epripasti stranim gospodarima!

DU[AN: Da, to je sr` svega! Sramna pot~iwenost, u ime mira isigurnosti. Ne verujem da pot~iweni mo`e biti miran isiguran. On je svoj i sva~iji rob, i umire celog `ivota!Pitam se {ta je to sa nama? Qudi su lepi i hrabri! Ovazemqa i ovo toplo nebo nude bogatstvo i veli~inu. A mipuzimo jarugama, brstimo glog i dra~, skrivamo se,smi{qamo bekstvo i smrt... Moj otac nudi novu veru i s womtu|e vojnike. Nudi nam i novog suvladara kao obe}awe togbednog trajawa. Ja vam nudim borbu i nemir, u`as i `rtve!Nudim vam svoj `ivot za sna`nu Ra{ku. Boqe je umreti sciqem u srcu, nego micati kao pu` u sluzavoj tmini,grickati izmet sveta i nestati kao ugojeni glupan. Molim,birajte!

STEFAN: Ne}e biti nikakvog birawa! Tvoje re~i su buntovne!

MRWAN: Mladi kraq ti radi o glavi, gospodaru. Optu`uje te zane~asne ustupke katoli~anstvu, a sam se povezuje s La-tinima!

DU[AN: Doka`i to najzad, star~e!

MRWAN: On okupqa oko sebe na{e sinove, daje im zemqu i titule.Gde su moja tri sina?

VUKA[IN: Ugqe{a, Gojko i ja spremni smo da umremo na jednu re~mladog kraqa!

MRWAN: Umukni, izdajni~e!

VUKA[IN: Nikoga nisam izdao, o~e. Slu`im verno svog gospodara...

OLIVER: ... koji u srcu nosi sve nas!

DU[AN: U srcu! Ne, Olivere, ve} u glavi. Srce nije ba{ pouzdanvodi~ za ovakvu dru`inu, a ja sam boqi ra~unovo|a negopesnik ili bogomoqac.

STEFAN: Vidim, slo`ni ste. Moja je krivica {to vas nisam kazniopo zasluzi za pro{lu bunu!

KARAVIDA: Ako je neko kriv, svetorodni, to smo mi, vojvode. Minagovorismo mladog kraqa da ustane protiv tvoje vla-davine, da bi pobedi na Velbu`du pridodao druge pobede.

Pu~ 171

PRIBAC: Ako blagorodni povla~i svoj opro{taj i poni{tava sve~anoizmirewe, neka osudi nas, vlastelu Zete. Na{ mladi kraq jesamo poslu{ao ve}inu...

DU[AN: Ne, bra}o. Ve}ina je slepa, gluva i nema, i sli~na vodi kojase razliva, ako joj neko ne da o~i, u{i i glas! ^emu va{aobja{wewa? Ja sam suvladar i prestolonaslednik, a neguslar uhva}en u pohari, da bi se ovako o meni sudilo!

MLADEVOJVODE:

Tako je, gospodaru! @iveo mladi kraq!

STEFAN: Gospodo, mir!... Gospodo, va{ kraq zapoveda: mir!

Svi se postepeno sti{aju.

DANILO: Ako kraq Stefan oglasi katoli~anstvo kao veru svojihpodanika, ~u}e se glas na{ih sve{tenika. Mi imamo oru`jeprotiv tvoje izdaje!

MLADEVOJVODE:

Izreci ga, o~e! Na sunce sa istinom! Sve neka se zna! Krajla`ima i obmanama!

STEFAN: Tvoja pri~a ne}e ovde nikoga iznenaditi. Niko ne veruje utvoje “~udo”!

DANILO: Ali narod veruje!

STEFAN: Za{to me tako poni`ava{, arhiepiskope, za{to me pri-siqava{ da sabor pretvaram u svoju odbranu za ono {to siti u~inio? On govori o mojim o~ima, i o la`i koju je pustiou narod da me je bog iscelio. Svi znamo istinu. Boqe je dasam bio slep, nego {to sam do`iveo ovaj dan i va{unepokornost. Ali, ja sam jo{ kraq! Dosta je bilo pri~a!Sabor je zavr{en. Radi}u kako smatram da je najboqe, a svakaneposlu{nost bi}e ka`wena smr}u! Odlazite svi!...

Velmo`e se razilaze i napu{taju dvornicu. Kraq, turoban, sede}i naprestolu, ostaje u senci, dok svetlost pada napred levo, na Danila iDu{ana.

DANILO: [ta sad veli{, gospodaru?

DU[AN: ^eka}u.

DANILO: [ta? Latinske crnorisce i wihove trova~e, da zavedu strahi grozu, da podignu loma~e za slobodomislene i mu~ili{taza neposlu{ne, da truju kao {to su tvoju majku, kraqicu...

DU[AN: Prestani. Moja majka je umrla!

DANILO: A od koje bolesti?

172 Miodrag Ili}

DU[AN: Lekari ka`u...

DANILO: ... ono {to ho}e tvoj otac! A istina je na drugoj strani.

DU[AN: Kakva istina?

DANILO: O wenoj smrti. Da li se se}a{ da je tih dana ovde boravio\ulio Bertoldo, prelat iz Aviwona?

DU[AN: Bilo je uvek nekih popova...

DANILO: Bertoldo je kuvao neke trave.

DU[AN: Ho}e{ da ka`e{...

DANILO: Da, i to po nare|ewu. Kraq je `eleo da se o`eni Blankomod Tarenta ili Marijom Paleologovom – iz politi~kihrazloga.

DU[AN: Pazi se, uliva{ mi sumwu. Ima li dokaza za ono {togovori{?

DANILO: U manastiru Gra~anici, isposnik po imenu Bla`, ispa{tagreh sau~esni{tva.

DU[AN: I ti mi to otkriva{ danas, posle deset godina, kad ti se tleizmi~e pod nogama?

DANILO: Bio si dete, gospodaru.

DU[AN: Lo{e si to smislio! Ho}e{ da udari{ mojom rukom, je li?Oh, poznajem te dobro. Zar nisi ba{ ti proglasio mog ocaza sveca? Ubicu oven~ao oreolom!

DANILO: Crkva je slu{kiwa dr`avnih interesa.

DU[AN: Ne}e{ me uhvatiti u svoju mre`u. Ja nisam svetac, negovojnik! Ako su tvoje re~i la`ne, ja }u te postri}i pre pape,u~itequ! Ne}u da verujem da je kraq Stefan ubica! Ne}u,~uje{ li...

Naglo ode; Danilo se povu~e na drugu stranu. Svetlost utrne. Za~uju sekoraci i Hreqin glas.

HREQA: Svetorodni gospodaru, kraqu na{!... Vojska, hiqade vizan-tijskih vojnika na na{oj granici!...

Svetlost obasja nepomi~nu priliku Stefana De~anskog, a pored wegaHreqa. Kraq je utonuo u misli. ^ini se da ne slu{a uzbu|enog vojvodu.

Pu~ 173

HREQA: ... Stigao glasnik, ba{ sada... Ka`e, legije samo ~ekajune~iji znak da krenu na nas!...

STEFAN: Pozovi sevastokratora Moskiosa da objasni...

HREQA: Gr~ki u{kopqenik je nestao.

STEFAN: Kako?... Da! Ho}e da me upla{e. Brani}emo se kako budemomogli.

Na desnoj strani uka`e se Gijom Adam, Ostaje pritajen.

STEFAN: ... Brani}e nas moj Du{an.

HREQA: Ali, zar nije sada mladi Simeon tvoj suvladar?

STEFAN: Jo{ nije. A mo`da ne}e ni biti. Ako napadnu, Simeon mi netreba, ve} Du{an. Razume{? On se jedini mo`e suprot-staviti. Video si, kraqica je mome Du{anu predala po-bedni~ki venac na turniru...

GIJOM: On je vi{e wen, nego va{, blago~astivi gospodine.

STEFAN: Kako to mislite, monsiwore?

GIJOM: Onako kako bi trebalo vi da mislite, veli~anstvo. @ena jei vragu sa udice utekla.

STEFAN: Izjasnite se! Va{e dvosmislene re~i ti~u se kraqice?

GIJOM: Ne samo we, ve} i mladog kraqa...

STEFAN: Kako se usu|ujete, bestidni~e!

GIJOM: Istina ume da zaboli vi{e nego kvaran zub. Ali, zub semo`e izvaditi, a prvoro|eni sin...

STEFAN: [ta znate, govorite! Ako la`ete, zaboravi}u na va{ ~in!

GIJOM: Wih dvoje snuju u tajnosti budu}nost – bez vas.

STEFAN: To je ve} druga va{a optu`ba koju niste dokazali. Dajtedokaze, ili }u posumwati da ste obi~na huqa!

GIJOM: I jedna i druga optu`ba ukazuju na mladog kraqa kao naizdajnika. Ako doka`em jednu, ho}ete li poverovati da je idruga istinita?

HREQA: Ne!... Svetorodni, neka doka`e sve {to je izrekao protivkraqa Du{ana! Doka`ite prvo da zetska vlastela pripremanovu pobunu.

GIJOM: Obe}ao sam i ispuni}u. Razotkri}u vam dvoli~nost mladegospode.

174 Miodrag Ili}

STEFAN: (Sumwi~avo)Kako? Kako }ete proniknuti u wihove du{e?

GIJOM: (Hreqi)Vi }ete mi, vojvodo, u tome pomo}i.

HREQA: Ja?

GIJOM: Poslu`i}emo se jednom malom varkom, rekao bih spi-ritualnim eksperimentom. Ustanovi}emo da li su i u kojojmeri neprijateqski raspolo`eni protiv vrhovne vlasti,ta~nije da li su gotovi da u~estvuju u prevratu. Veli~anstvo}e posredno organizovati pu~ protiv sebe, i na taj na~instaviti na probu vernost kraqa Du{ana i wegovih vojvoda.

STEFAN: Kako? Pu~ – protiv sebe!

GIJOM: To je sasvim obi~na politi~ka igra, veli~anstvo. Sa va{imdopu{tewem, vojvoda Hreqa }e jo{ ove no}i pri}iwihovom taboru i pozvati ih na pobunu. Siguran sam da }eon to umeti...

HREQA: Svetorodni kraqu, po{tedi me takve podlosti!

STEFAN: A za{to, Hreqa?... Da se nisi upla{io?

HREQA: Ovaj pop, gospodaru, mrzi i tebe i mladog kraqa i sve nas.Zar ne vidi{, on ho}e da se sami pomorimo!

STEFAN: Nastavite, monsiwore!

GIJOM: Ukoliko zetske velmo`e i wihov kraq prihvate poziv izakunu se da }e vas sru{iti, vi }ete ih imati u {akama.Otkri}ete tobo`e zaveru, i osudi}ete ih na smrt za iz-dajstvo.

STEFAN: A ukoliko odbiju da se dignu na mene, bi}e ~isti. [ta }etevi onda, monsiwore?

GIJOM: Prizna}u zabludu i ne}u protestovati ako me va{e `ene ideca budu kamenovali!

STEFAN: Vi ste, zna~i, sigurni da Du{an `eli moju propast?

GIJOM: Sasvim siguran, veli~anstvo.

STEFAN: Hreqa, jesi li sve razumeo?

HREQA: Molim za milost, svetorodni...!

Pu~ 175

STEFAN: Ti si mi najodaniji. Zato }e{ ove no}i ba{ ti pripremitipu~ protiv mene! Ako moj sin i wegovi qudi pristanu da mesmaknu, posla}e{ kopqanike da ih savladaju i uhapse. Samopazi, ho}u ih `ive!... Bo`e, oprosti mi {to pribegavamtako stra{nom ku{awu, {to uzimam tvoje pravo daizazivam na svetlost dana ono {to krije tmina qudskogsrca. Ali, boqe je da prese~em u`e neizvesnosti inespokoja pre nego {to me wime obesi moj ro|eni sin...Hreqa, ho}u pu~! Pravi, }avolski, najpodmukliji pu~!

SLIKA 7

Gra~anica, ugao manastirske crkve. Istoga dana, uve~e. Na zidovimafreske – portreti Nemawi}a i religiozni prizori. U podu je grobkraqice Teodore. Pored groba stoji Du{an, a nedaleko od wega stra`ar– Nemac iz wegove telesne garde, sa buktiwom u ruci.

DU[AN: Kakvo je to ludilo ovog sveta da ~ovek ubija ~oveka u sebi?Kraq, moj otac, ubija iz politi~kih razloga. [ta ako supohotnog starca zaneli mirisi lukave Grkiwe i belinamlade puti? No, to nije mogu}no... Ako je posao kraqeva daubijaju u ime bezglave ve}ine, {ta bih ja da moram...? Ubiobih! Za{to onda istra`uje{, za{to vreba{ istinu, {ta }e{s istinom ako ti se poda? Porekni svoju potajnu misao, akomo`e{, lupe`u krunisani – da ruka lak{e no` pote`e akoje sryba pozove! Ti srybu tra`i{, a ne istinu. O, majko moja,za{to te nema da me svije{ k sebi, kao nekad kad me jeobuzimao strah?

Zanesen mislima, Du{an ne prime}uje viteza Palmana i Episkopalipqanskog, koji ulaze.

PALMAN: Blago~astivi gospodaru... Episkop je sa mnom.

DU[AN: (Okrene se)Episkop lipqanski?

EPISKOP: Kojim dobrom, mladi kraqu, u ovo doba?

DU[AN: Malo je dobra, o~e, a i {to ga ima ispod zla se krije.

EPISKOP: Vi{e od dve godine nisi pohodio manastir Gra~anicu. Dali je po voqi da sedne{ sa bra}om za trpezu?

176 Miodrag Ili}

DU[AN: Ne, osta}u ovde, pored groba svoje majke. Radi wega sam ido{ao.

EPISKOP: Bog dao – bog uzeo. ^ovek ti je tvr|i od kamena, a mek{i odjajeta. Mali udar i naprslina nikad ne zaraste.

DU[AN: Naprslina je u meni, o~e.

EPISKOP: Mlad si. Ispovest bi te iscelila... A jedan kraqevskiprilog manastiru obodrio bi bra}u da se danono}no mole zatvoje spasewe.

DU[AN: U ovom manastiru je isposnik Bla`. Dovedi ga ovamo.

EPISKOP: (Upla{en)Bla`?... Wega nema odavno me|u `ivima, kraqu!

DU[AN: [ta je bilo s wim – umro od bolesti, gladi ili kajawa?Govori, star~e...

EPISKOP: Groznica ga pokosila... kunem ti se Bogorodicom!

DU[AN: I tebe trese groznica! Kao da se zaraza uvukla ovamo...!Hajde, o`ivi molitvama tog mrtvog zlo~inca, o`ivi gapsalmima i zvonima, o`ivi ga novcem koji }u ti dati, o`iviga kako zna{ i ume{!

EPISKOP: Milost, gospodaru...

DU[AN: [ta je, ti, prodav~e opro{tewa i mira! Malo sam ponudio?Da}u ti svoju krunu i sve {to imam, dovedi mi Bla`a `ivog.Ako li to ne u~ini{, a mi ga prona|emo u nekoj od }elija,~uvaj se mog besa. Ja moram s wim da razgovaram...

EPISKOP: Svetorodni, najmiliji kraqu, zabranili su da taj ~ovekikada sretne nekog neposve}enog...

DU[AN: A, tako! Ipak si ga o`iveo! A ko je to zabranio?

EPISKOP: Tvoj otac, preko wegove svetosti arhiepiskopa Danila, jo{pre deset godina...

DU[AN: Dovedi ga ovamo!

EPISKOP: Ne}e biti dobro ako to u~inim, gospodaru. Stra{na pred-skazawa opomiwu. Grob Nemawin otvorio se, a iz wega vatrasuknu... Zvezde na nebu ~udna pismena obrazuju... Jednom robu,Bugarinu, slepi mi{ upleo se u kosu usred dana, on seobeznani i ugleda vu~icu kako jagwe doji... A svirku, slatkui zavodqivu, za~u{e iz niskih oblaka pastiri {arpla-ninski...

Pu~ 177

DU[AN: Nek se sva predskazawa na meni izvr{e. Ho}u da Bla`adovede{ ovamo, i to ovog ~asa! Kraq ti nare|uje!

PALMAN: Idemo, gospodine episkope!

Snebivaju}i se, pra}en Palmanom, Episkop izlazi.

DU[AN: Ova no} oda}e mi tajnu da li sam ikada imao oca, ili sam seizlegao kao gavranovo pile, mo`da nastao od truni nebeskepra{ine ili od semena otrovne biqke... Kako re~e: tvojotac je zabranio! Vojni~e, daj buktiwu ovamo. Osvetlislike ovih svetih ubica. Gle, kakvo dru{tvo – sve samiro|aci, bra}a, o~evi i sinovi. Vukan i Prvoven~ani–ubice, Milutin – nezasiti mnogo`enac uprskan krvqubrata, oslepqiva~ sina... Nedostaje samo slika StefanaDe~anskog. @ivopisci, naslikajte ga sa glavama svoje bra}ei lepom glavom Teodore pod pazuhom!

Palman dovodi Bla`a. Za wima ulazi Episkop.

PALMAN: Tvrde da se ovaj nakostre{eni jazavac zove Bla`. Pazi,gospodaru, opasno zaudara.

EPISKOP: Zaudara na muke koje wegovo telo podnosi.

DU[AN: Ti si, zna~i, ta zloguka sova! Hajde, kre{ti, kre{ti istinu,vreme odmi~e...

Bla` baca unezverene i prekliwuju}e poglede na Du{ana i Episkopa,uzmi~u}i prestravqeno.

DU[AN: ... Prepoznaje{ li me? Ja sam tvoj mladi kraq, ali tizaboravi da me je kraqica rodila. Kazuj kako je umrla ovaobi~na `ena {to pod nama le`i! Ne {tedi me, ho}u sve daznam... Ubio si, je li? Pomogao si da je ubiju?(Izvu~e ma~)... ]uti{, pasji sine, oduzeo ti se jezik, gubo ropska!

Bla` pusti nekakav nerazumqiv krik.

EPISKOP: Smiluj se, gospodaru, tom nesre}niku. On ne mo`e dagovori... Wegov jezik... I{~upali su mu jezik, da ne binikada govorio!

DU[AN: O tome {to samo on zna? Divne ste se la`i setili!(Bla`u)Kako je umrla moja majka? Ho}e{ li razvezati jednom?... Koje naredio da je ubiju? Moj otac?

178 Miodrag Ili}

Bla` odre~no klima glavom, mumlaju}i o~ajni~ki.

DU[AN: Jeste ili nije?... [ta, ne zna{, kopile |avolovo!... Pitam teposledwi put...

Bla` ridaju}i neartikulisanim, jezivim kricima, prepla{en, odre~noklima glavom.

DU[AN: Uzeli ste joj `ivot po kraqevoj `eqi?

Bla` neprestano odri~e, pada na kolena, udara glavom o pod, rida.

DU[AN: (Odgurne ga nogom, s ga|ewem)Ah, pogani smradna!... Vodite ga odavde!

EPISKOP: (Odvodi Bla`a)Laku no}, gospodaru.

DU[AN: (Palmanu koji je upravo u{ao)Taj nije nevin, Palmane. A ni moj otac...

PALMAN: Pred manastirom je glasnik.

DU[AN: Otkuda zna da sam ovde?

Palman nestane. Trenutak docnije ulazi oklopnik sa spu{tenim vi-zirom preko lica.

DU[AN: ... Ko te {aqe?

MARIJA: (Preru{ena u mu{karca)Imam za tebe usmenu poruku. Ne vra}aj se no}as u svoj {ator.

DU[AN: (Pri|e joj i skine joj kacigu. Po oklopu joj se raspe kosa)[ta to zna~i?

MARIJA: Ho}u da te spasem, da te uzdignem...(Drhte}i privija se uz wega)Ne bojim se vi{e ni~ega. Oko mene je i onako ve~na no}, kaou vreme pre stvarawa sveta, beznadna u`asna no}... Mrzelasam te, jesam, ali sada... Tako si blistav i veliki... Nepla{im se greha, ako je greh `iveti. Smalaksala sam od`udwe... Pomozi mi. Prekliwem te, ne be`i sad kad si mitako blizu, samo za du`inu daha... Baci me pod noge, ugu{ime, uni{ti me, ali ne gledaj me tako prezrivo! Ja nestajem irazum me napu{ta, bedna li sam!... Ali ti si u meni, gorim odtebe, sa`i`e me vrelina tvoje mladosti, mu~i me taj divnibol {to mi nanosi{ tvojom snagom. Stegni me ~vrsto, milimoj... Tvoja sam! Molim te... Molim te...

DU[AN: Nebo te gleda, Marija!

Pu~ 179

MARIJA: Ne}u u nebo kad umrem, jer tamo je hladno i pusto kao ovde.Ho}u da izgorim od naslade s tobom, ~ak i ako se to bogu nesvi|a. Uzmi mi `ivot, sve... Uzmi...

DU[AN: (Uhvati joj glavu obema rukama i posmatra je pravo u ze-nice)Satano, za{to si tako divna?...(Privla~i je k sebi, op~iwen, ali odjednom se trgne i,{~epav{i se za ruku, obori je na kolena)Nisam toliko slep! Mislila si da sam naseo tvojim ~inima,najlep{a ve{tice? Pa to bi bilo glupo i sramno od mene!

MARIJA: Nudim ti sre}u i slavu.

DU[AN: Zaboravila si da ovde le`i moja majka! Zar bih mogao daqubim usne koje su mog oca navele na ubistvo, da grlim telozbog koga je po~iwen zlo~in?

MARIJA: Ako me ne}e{, ti, oholi gade, baci me svojim gladnimvojnicima kao nevestu celog puka!

DU[AN: Ako bude{ i daqe brbqala kao pijana bludnica, ne}e{ dugobiti moja kraqica!

MARIJA: Ti mi preti{, pla{qiv~e? Oda}e{ me, je li?... Oh, iposledwa kudeqarka u ovoj zemqi ima vi{e sre}e odmene...Ho}e{ rat? Dobro, ima}e{ ga, okrutni i uobra`eni,ti, verni i ~asni nitkove! Do}i }e ubrzo vreme kada }e{moliti od mene milost. O~i }e ti iskopati usijanimgvo`|em, slepog }e te voditi od kolibe do kolibe...

Odmeriv{i je prezrivo, Du{an se okrene i izi|e iz crkve.

MARIJA: ... Du{ane, kuda }e{? Du{ane, mili moj, ~ekaj... Za{tovolim ba{ tebe koga moram da mrzim?... Svog sina zabo-ravila sam, prezrela bih i Vizantiju. [ta jo{ mogu da tidam? Ako je sve to malo, ako ni moja qubav nije dovoqna,onda umri, Du{ane, kao izdajnik. Mrzim te, mrzim, mrzim...

Iza stuba izi|e Qutimer. Prekr{tenih ruku posmatra Mariju kojapo~iwe da ose}a ne~ije prisustvo.

MARIJA: ... Ko je tu?

QUTIMER: Krasno mesto za sastanak zaqubqenih!

MARIJA: Qutimere!

180 Miodrag Ili}

QUTIMER: Te{ko je voleti }aknutog pesnika kad je u blizini jedankraq, je li?

MARIJA: On ne}e jo{ dugo biti kraq... Za{to nisam mu{karac dasama osvetim svoju ~ast?

QUTIMER: Znam te `enske pri~e. Prvo tra`ite |avola da vam nekouzme ~ast, pa ako je nekome utrapite, onda je progla{avateokaqanom i tra`ite osvetu!

MARIJA: Ubij ga, Qutimere! Ti jedini to mo`e{. Ubij svog la`nogprijateqa. Ubij na{epurenog pauna koji misli da mo`e danatkrili ceo svet. Bi}u tvoja, ~ini}u {to ho}e{, primi}ute k sebi kao svog ~oveka...

QUTIMER: Htela bi me da me iskoristi{ na prastari na~in pokva-renih `ena?

MARIJA: U ime vi{ih interesa, u ime politike...

QUTIMER: Politike `enskih butina! Nema la`i me|u nama, Marija.

MARIJA: Du{anu su izbrojani sati. Kad wega ne bude, Simeon i ja}emo vladati. Bi}e nam potreban veliki logotet...

QUTIMER: (Smeje se)Ne verujem ti ni re~i, prokleta `eno. Ti `eli{ moju smrtisto koliko i Du{anovu, jer ja sam svedok tvojihsmicalica...

MARIJA: Ne, ja `elim da `ivi{...(Skine pancir i baci ga. Govore}i, skida deo po deo oklopa,dok ne ostane u ko{uqi, dugoj jedva do kolena, bosonoga,neodoqivo privla~na i izazovna)Potreban si mi, moj lepi vite`e... Ti si mu{ko, zar ne?...U~ini}e{ za tvoju Mariju sve {to od tebe tra`i... To nijemnogo – smrt jednog slavoqubqivog prevrtqivca... On bi itebe i sve svoje vojvode prodao za jedno slovo vlasti, on volisamo sebe i sniva samo o svojoj veli~ini... [ta si ti zawega? Nekoliko oka poslu{nog mesa... Doka`i da nisi samoto... Doka`i da si moj... moj qubqeni... moj...

QUTIMER: (Zgrabi je i obori na pod)Prestani, ~uje{ li!... Ti, razvratna, ogavna, bestidna blud-nice...

Pu~ 181

MARIJA: A za{to ne... razvratna, ogavna, bestidna?... Ni to ne mo`esvako... Za{to ne?... Ne mo`e{ pore}i moje razloge, je li dane mo`e{?... Ha-ha, zacrvenele se u{i mom draganu...(Smeje mu se drsko, u lice)

QUTIMER: Marija... Zar ovde, u svetoj crkvi, pred o~ima boga?

MARIJA: Bog nas svuda vidi. Da ima ne{to protiv – spr`io bi nasmuwom. Ali, on }uti... On radoznalo ~eka... @ena je wegovizum, i sve {to se sa `enom mo`e on je izmislio... Ne tra`ive}eg boga od boga qubavi...

QUTIMER: Marija, to je ludilo!

MARIJA: Ne boj se... Ti }e{ sve u~initi za mene... Ubi}e{ Du{ana, jeli da ho}e{?... Ubi}e{ ga?

QUTIMER: Ubi}u... i wega i sebe, ako ho}e{...

On se nadnosi na wu, poklapa je svojim telom. Svetlost postepeno trne.

SLIKA 8

Dva ~asa docnije, na poqu nedaleko od dvora u Nerodimqu, pod {atoromsede na trono{cima ili stoje – Karavida, Pribac, Vuka{in i Oliver. Usredini je Hreqa. Pred wim, na niskom sto~i}u je sve}wak sa triupaqene sve}e. Ispred {atora naziru se prilike nekoliko Nemaca –kopqanika, obasjanih {turom svetlo{}u no}i.

HREQA: Kraq nas je prodao kao krdo stoke sa svojih pasi{ta. Doknas Grci ucewuju ropstvom, na{i heroji sa Velbu`da palekandila i klawaju se ikonama. Barjaktari su vodi~i trgo-va~kih karavana, strelci tro{e snagu sa milosnicama, akopqanici otupquju svoju bojnu ve{tinu love}i divqeveprove za kraqeve gozbe. Svuda slabotiwa, strah isamo`ivost. U kraqa vi{e nema ni vere, ni pouzdawa, nirazuma, ni odlu~nosti. Kao bezumno dete hvata se za sukweone zlurade Grkiwe. Odri~e pravo na presto na{em mladomkraqu, a obri~e ga Simeonu. Zar nam treba vladar koji jo{mokri na sebe, a majka ga uspavquje pri~ama o Vizantiji?

OLIVER: Za{to nam sve to govori{?

HREQA: Zato {to je na nama da uklonimo tu sramotu.

182 Miodrag Ili}

OLIVER: ^udno je da ba{ ti dolazi{ s takvom pri~om.

HREQA: [to, zar ja nisam bezbroj puta dokazao da slu`im odanoovom narodu?

OLIVER: ... I svome kraqu Stefanu!

HREQA: Svi smo mu slu`ili. Ali, on nije vi{e ono {to je bio. Zatoni ja vi{e nisam za wega.

OLIVER: A za koga si, vojvodo?

HREQA: Za Du{ana, za veliku i bogatu Ra{ku, za pobedu mladosti.

OLIVER: Mo`da si iskren, ali...

KARAVIDA: ^emu toliko nepoverewe prema Hreqi, Olivere?

OLIVER: Pet bezrukih kne`eva, pet nakaza, tumara po kazni pustimkrajevima, zato {to je za pro{le bune suvi{e verovalo u“pobedu mladosti”!

HREQA: Neka nas stigne jo{ stra{nija sudbina, ako smo kukavice,ako ne mo`emo da savladamo one krezube kurjake na umoru.Pred nama nije de~ja igra, ve} mu{ki posao, pun opasnosti,ali nama dodeqen usudom i ~a{}u.

PRIBAC: Tako je, vojvodo. Ko se pla{i za svoj `ivot, neka odstupi!

VUKA[IN: Kraqu Stefanu odzvonio je posledwi ~as. Zar da stra-hujemo od Vizantije, mi, {to mo`emo da je ise~emo kaopoqe mle~ike!

OLIVER: Polako i obazrivo, gospodo. Treba razmisliti...

KARAVIDA: Sada smo svi na okupu. Ne treba gubiti vreme.

PRIBAC: Odmah, jo{ ove no}i, dok su kraq i kraqica na po~inku...(Hreqi)Vojvodo, ti si najstariji i najiskusniji. Vodi nas. Odredinam du`nosti, slu{a}emo te.

VUKA[IN: Prihvati}u najte`e: da svoju ruku umo~im u krv kraqa –izdajnika!

HREQA: A ti, Olivere?

OLIVER: (Koleba se trenutak)I ja sam s vama. Pre|imo na delo.

HREQA: Strpqewa, dok mladi kraq ne do|e...

KARAVIDA: On }e se povinovati na{oj odluci.

Pu~ 183

HREQA: Ne. Samo sa wegovim pristankom ne}emo biti obi~neubice, ve} pravednici koji izvr{avaju nare|ewe svogkraqa.

VUKA[IN: Sa~eka}emo ga. Du{an i ova no} neka odlu~e.

Dolaze Palman i Du{an. Dok se prvi pridru`uje kopqanicima, Du{an seupu}uje u {ator. O{trim pogledom odmeri zaverenike, slute}i dane{to spremaju. Tajac.

DU[AN: Jo{ ste svi na nogama?

VUKA[IN: Tebe ~ekamo, gospodaru.

DU[AN: (Osmatra ih)[ta je, zar niko ne}e da progovori?

HREQA: Mi smo se slo`ili, blagorodni, da nam je potreban novikraq. Ho}emo tebe. Bi}emo oru`je tvoje voqe.

DU[AN: Tako? Obrlatio vas je verni vojvoda Hreqa?

PRIBAC: Mi smo sami ra{~istili sa sobom.

VUKA[IN: Tebi dugujemo vernost i poslu{nost, i zato ne mo`emodopustiti da bude{ izgnanik.

KARAVIDA: Stari kraq nas predaje na milost i nemilost papi iVizantiji.

OLIVER: Otvori o~i, blago~astivi! Ne smemo biti sa`aqivi imeku{ni!

DU[AN: Danas ste svi za mene. I odluka vam je, vidim ~vrsta. S vamabih jednim prstom pokorio Nerodimqe. Ali, ko migarantuje da sutra ne}ete isto tako `eleti moju smrt? Zarkraq nije ni{ta drugo nego kami~ak koji mo`ete da zgazitekad potamni?

KARAVIDA: Kraq je dobar dok slu`i narodu.

DU[AN: Dotle je dobar i svaki nu`nik! Jednom su me uvukli uzaveru. Gotovo svake no}i vidim u snu prete}a bezrukatrupla pobuwenih kne`eva, ~ujem zapomagawa umiru}ih izzgari{ta u Dawu. I oni su hteli da svrgnu bo`jegizabranika. I {ta se promenilo u ovoj zemqi?

PRIBAC: Uhvatila te malodu{nost zbog neuspeha. Ali, sada je svedruk~ije...

U {ator ulazi arhiepiskop Danilo.

184 Miodrag Ili}

DANILO: Dobru no} vam `elim, sinovi moji.

DU[AN: Da li wegova svetost dolazi da blagosiqa krvoproli}e?Zavera protiv mog oca izi{la je ispod oltara, zar ne?Suvi{e mi zaudara na tamwan?

DANILO: Ne znam ni{ta o zaveri. Ali, bogu i pravovernom srcu godinamera da se obori vlast Judinog sina.

PRIBAC: O~e, ako si sa nama, ulij veru mladom kraqu...

DU[AN: U meni je vi{e vere nego u svima vama. Ne, ne bojim sesmrti, ve} sebe ako usmrtim onoga {to mi je dao `ivot.

DANILO: Ali, on je ubica. Reci kuda si ve~eras jahao!?

DU[AN: Nikoga se ne ti~e moj obra~un sa ocem! I zavere ne}e bitiradi moje osvete. Ne, za mojim imenom se ne sme vu}isramota slavohlepnog oceubice, ve} poverewe naroda u vo|ukoji ~ini ono {to mora!

KARAVIDA: Ali ti mora{ da spase{ narod, na{u veru, nas...

Guraju}i ispred sebe nekog ~oveka u ogrta~u, sa kapuqa~om kakve obi~nonose hodo~asnici, u {ator bane Qutimer.

QUTIMER: Pogledajte koga sam vam doveo.

Smakne kapuqa~u ~oveku koga je gurnuo na zemqu. Uka`e se glava sevasto-kratora Moskiosa.

HREQA: O, dobro ve~e, hayijo!... Neobi~no mi izgleda{. Ili je tomo`da novi obi~aj da se Andronikovi {pijuni no}u obla~ekao hodo~asnici.

DANILO: Ili bi da okaje{ grehe na grobu Spasiteqevom?

MOSKIOS: Moja ode}a je samo moja stvar.

QUTIMER: Ali ovo pismo je pomalo i na{a stvar!(Vadi iz nedara savijutak hartije koji predaje Du{anu)Pro~itaj ovo, gospodaru, zanimqivo je.

Du{an razvija pismo, ~ita ga.

VUKA[IN: Kako si ulovio no}nu pticu?

QUTIMER: Sreli smo se na raskrsnici. Ja mu po`eleh dobru no}, a onpro|e bez odgovora. Smakoh mu kapuqa~u, kad on pote`ema~. Izudarao sam ga wime po hayijskoj stra`wici...

Pu~ 185

DU[AN: Ovo je kraqi~in potpis. Ona pi{e Androniku... Poru~ujemu da nas odmah napadne, da iskoristi na{u podvojenost...Tra`i hitno deset hiqada kowanika.

HREQA: Da, legije su ve} spremne na granici!

QUTIMER: Kraqu, ja sam najobi~nija skitnica, spremna na svakuludoriju stiha i ma~a, ali huqa nisam. Ne o~ekujem nikakvunagradu, ve} samo zato {to te volim, oda}u ti...

Neo~ekivano, hitrim pokretom Moskios trgne iz pojasa kratak bode` izada smrtonosan udarac Qutimeru s le|a. Qutimer padne. Kratkapometwa. Moskios, prete}i bode`om, poku{ava da se domogne izlaza iz{atora, ali put mu prepre~i Hreqa.

HREQA: ^asak samo, gospodine... I na{ ra~un ~eka izmirewe...

MOSKIOS: S puta, smrdqivi varvari! S puta, ruqo plebejska!... Umri,pasji sine!

Poleti na Hrequ, ali ovaj ga do~eka na isukani ma~ i probode. Moskiosjekne i sru{i se na zemqu bez znaka `ivota.

HREQA: Zbogom, otmeni gospodine!

QUTIMER: (Umiru}i)Ta ku~ka koju sam voleo... Podala mi se u crkvi, ve~eras... dabih tebi u~inio ovo {to je u{trojeni vizantijski }uranu~inio sa mnom... No` u le|a, za malo qubavi... Qubavi senisam odrekao, ~ovek sam... Ali na tebe nikad ne bih digaoruku... Kunem ti se, gospodaru... ^uvaj se!(Izdahne)

HREQA: (Posle kratke pauze, odjednom krikne)Sudite mi, kriv sam! Ve~eras su me poslali k vama...Razumete li?

DU[AN: Ko te je poslao?

HREQA: Tvoj otac i Gijom Adam. Nare|eno mi je da vas pobunim kakobiste svi bili uhva}eni u zaveri.

OLIVER: Znao sam da ne{to krije{!

VUKA[IN: [ta ka`e{ na ovo, blagorodni kraqu?

KARAVIDA: Neka me zemqa proguta ako to nije ne{to najpodlije...

PRIBAC: (Izvu~e ma~)Onda neka do|u, neka me uhvate!

186 Miodrag Ili}

DU[AN: Nije li to opet neka la`, Hreqa?

HREQA: Nije, gospodaru. Na moj znak doletelo bi stotinu kowanika.

VUKA[IN: Lepu si nam ka{u zakuvao! Trebalo bi i tebe da ope~e!(Izvu~e ma~)

KARAVIDA:Brani}emo se...(Izvu~e ma~)

HREQA: Poginu}u s vama!(Izvu~e ma~)

DANILO: Sti{ajte se, deco moja. Hreqa je me|u nama.

DU[AN: (Smireno, odlu~no)Hteo je pu~. Ima}e ga!

PRIBAC: Pu~ u ime novog kraqa!

DU[AN: Udarce do~ekujemo udarcima. Dobar ~ovek ima pravo na oca,majku, na qubav i samilost. Kraq je uvek sam. On i sudbina iokrvavqena se~iva. I nikakva prava, osim da ubija. Padobro, ~ovek je mrtav, pred vama je kraq.

PRIBAC: Tvoji smo, gospodaru. Podeli}emo greh.

DANILO: Nema greha, kad se na{a sveta vera brani od tu|ina.

DU[AN: Zakunite se da }ete no}as sa mnom zbaciti Stefana Uro{aTre}eg! I da }ete sebi oduzeti `ivot, ako nas sre}aizneveri!

VUKA[IN: Kunem se!

KARAVIDA: Kunem se i ja!

PRIBAC: Kunem se, gospodaru!

OLIVER: Kunem se!

DU[AN: Hreqa?

HREQA: Kunem se da }u zbaciti kraqa Stefana ili umreti!

DU[AN: Bi}u va{ kraq.

DANILO: Bog vas vodio svojom premudro{}u, sinovi moji.

DU[AN: Po}i }emo u dvor, ali razdvojeno. Oliver i Hreqa }e seprobiti do kraqeve lo`nice! Palmane!(Palman u|e u {ator)... Kreni sa svim na{im qudima u dvor. Rasporedi ih tako dana zvuk roga razoru`aju ili usmrte stra`are. Ubijajte akomorate. Za mnom sada!...

Pu~ 187

VUKA[IN: @iveo kraq Stefan Du{an!

SVI: (Prigu{eno)@iveo!...

Izlaze iz {atora. Posledwi ostaje Danilo. On klekne izme|u teladvojice mrtvih i po~ne da se moli. Svetlost trne.

SLIKA 9

Svetli trgovi upaqenih buktiwa ukr{taju se u pomra~ini; zvuk roga,mno{tvo nerazumqivih glasova i povika, trupkawe te{kih koraka izveket oru`ja – svedo~e o op{tem mete`u. Buktiwe, koje unosinekoliko kopqanika – Nemaca, obasjavaju dvornicu. Osim uzrujanihkopqanika, nema nikoga. A onda naglo utr~i Vuka{in sa isukanim ma~em.S druge strane nai|e Karavida.

VUKA[IN: Gore?

KARAVIDA: Ne!

VUKA[IN: Onda ovuda!

Obojica otr~e. Niz stepenice silazi Pribac. Osvr}e se oko sebe, pa sesudari sa Du{anom, koji `urno prolazi.

PRIBAC: Oprosti, gospodaru!

DU[AN: Govori!?

PRIBAC: Nema ih... Pretra`io sam sve dowe prostorije.

DU[AN: [ta je sa Oliverom i Hreqom?

PRIBAC: Ne znam, gospodaru.

Niz stepenice `urno si|e Palman.

PALMAN: Blago~astivi kraqu, sve stra`e su razoru`ane. Tvojigardisti dr`e ceo dvor.

DU[AN: Gde su Mrwan i Vratko?

PALMAN: ^elnik je zatvoren u najvi{oj odaji i pod na{om jeprismotrom. A Mrwan se negde skriva.

DU[AN: Prona|ite ga. Sve ostale zatvorite, ali tako da ne razgo-varaju me|usobno. Ne dajte nikome da utekne.

188 Miodrag Ili}

PALMAN: Bi}e tako, gospodaru!(Pokloni se i `urno izi|e kroz vrata)

DU[AN: Prib~e, obe}aj mi ne{to.

PRIBAC: Reci.

DU[AN: Ako nam ova no} ne bude naklowena, ako na bilo koji na~inbudemo izigrani i posramqeni, ti }e{ me ustreliti svojomrukom...

PRIBAC: Gospodaru!...

DU[AN: Nema vi{e povratka! Ja }u sko~iti na kowa i pohitati putDubrovnika, ali ti... ti me mora{ ustreliti s le|a.

PRIBAC: Uspe}emo, gospodaru! Moramo uspeti...

DU[AN: Ho}u da mi da{ re~. Stefan Du{an Nemawi} nikada vi{ene sme biti pora`en. Moja smrt u slu~aju poraza done}e tiveliku nagradu i izbavqewe. Dakle?

PRIBAC: (Te{ka srca)U~ini}u kako `eli{.

Pojavquju se Oliver i Hreqa, sa ma~evima u rukama, usplahireni.

HREQA: Nema kraqa Stefana!

OLIVER: Kao da je u zemqu propao.

DU[AN: Pretra`ili ste svaki ugao?

HREQA: Zavirili smo svuda gde bi `iv ~ovek mogao da se skloni.

DU[AN: (Hreqi)Priznaj da si znao da }e moj otac uma}i i da si nas namernonavukao u ovo!

HREQA: Nisam, blagoverni kraqu! @ivoga mi boga, nisam!... Tvojsam du{om i telom.

DU[AN: Gde je onda?

OLIVER: [ta da radimo?

DU[AN: Razoru`ajte Pribca i zatvorite ga sa ostalima.

PRIBAC: Ali za{to, gospodaru? [ta sam u~inio?

DU[AN: Rekao si da }e{ me ustreliti s le|a.

PRIBAC: Ti si to zahtevao od mene!

DU[AN: A ti si pristao!

Pu~ 189

PRIBAC: Samo u slu~aju poraza...

DU[AN: Nema poraza! Ja nemam prava na poraz. Qudima su ukraliboga i snove, i dali im zauzvrat strah i neizvesnost su-tra{weg dana. Ja ho}u da vratim veru qudima. Veru u sebe. Iza mene nema poraza, jer to je onda op{ti poraz!

PRIBAC: Nepravedan si kraqu! Bez mene si mawi za jedno oko ilijednu ruku...

DU[AN: Odse}i }u ruku i izvaditi oko, ako sumwaju u moj velikinaum. Vodite ga!

PRIBAC: Ti sumwa{, a ne ja! Sumwa{ u mene, u Hrequ, u Olivera, uovu no}, u svoju senku, u {u{aw mi{a! Ustreli}e te tvojposledwi skutono{a kad se bude{ molio! Ti si velika la`,kraqu!

DU[AN: (Oliveru i Hreqi)^uli ste ga. Sad je progovorio pravi Grebostrek! Birajte:ili ste za wega, ili mene. Za wegovu la`, prastaru obmanusveta, jer {ta su drugo samilost i popustqivost, negopredaja? Ili ste za moju la`, koja bar ima nade da sepremetne u istinu, ako se qudi oslobode slabosti?

OLIVER: (Posle duge pauze)S tobom sam, kraqu.

HREQA: I ja.

DU[AN: Onda izvr{avajte nare|ewe.

Oliver prilazi Grebostreku i izvu~e mu ma~. On i Hreqa odvedu ga doivice scene, gde ga preuzmu dva kopqanika. Wih dvojica se vra}aju kDu{anu.

DU[AN: ... A sada prona|ite mog oca!

OLIVER: Kuda da po|emo, gospodaru?

DU[AN: Na sve strane, i to odmah...

Slu{aju}i ovaj razgovor, Gijom Adam polako silazi, stepenik po ste-penik. Na mirnom i hladnom licu titra mu zagonetan osmeh.

GIJOM: Gospoda su razo~arana?

DU[AN: Za{to ovaj prelat nije zatvoren kao i drugi?

GIJOM: Vaqda zato {to me bog {titi. Tvoji gardisti su Nemci, aNemci su katolici, mladi gospodine. Ni jedan pravikatolik ne}e se usuditi da li{i slobode svog sve{tenika.

190 Miodrag Ili}

Ulaze Karavida i Vuka{in.

KARAVIDA: Ceo dvor je pretresen. Kraq je pobegao.

DU[AN: A kraqica?

VUKA[IN: Ni we nema.

GIJOM: Mo`da ja mogu da pomognem gospodi.

HREQA: Ne verujte mu ni re~i. Taj je izmislio klopku s pu~em.

GIJOM: Da nije bilo mog izuma, vi sada ne biste oborili vladavinustarog kraqa.

HREQA: Sto mu gubavih |avola, ako ovaj pop nije suvi{e bezobrazan!Jo{ }e dokazati da je on doveo kraqa Du{ana na presto!

GIJOM: Gotovo da je tako, deco moja. Vas zanima gde je nestao kraqStefan, zar ne? Vidite, ja to znam...

DU[AN: Govorite onda, monsiwore!

GIJOM: Ako odmah krenete za wim, uhvati}ete ga. On je tu blizu,pola ~asa jahawa odavde – u tvr|avi Petri~. Povukao setamo za svaki slu~aj, po mome savetu.

HREQA: Oslonio se na tebe?!

GIJOM: Da. Umesto mene, vi }ete ga tamo potra`iti. Zar to nijesada svejedno?

DU[AN: Primi}emo va{e re~i kao istinite.

GIJOM: Drugo vam ni{ta ne preostaje, gospodine.

DU[AN: Hreqa, Olivere, potecite u Petri~. Svojim `ivotimaodgovarate mi za kraqa. Ako ga zarobite, otpravite gaodmah u Zve~an. Iz te stare kule na okomitoj steni ni pticane mo`e da utekne. Dajte mu sve {to `eli, osim dodira saqudima! Idite sad.

Hreqa i Oliver `urno izi|u. Za wima ode i Karavida.

DU[AN: ... Za{to ste odali gde se krije moj otac?

GIJOM: Zato {to je va{ otac vanbra~ni sin kraqa Milutina,va{eg dede. A kopilad, makar i kraqevska, nisu nikadu`ivala simpatije svete crkve.

DU[AN: Samo zato?

GIJOM: Mo`da i zbog ne~eg drugog. Na vama ostaje ova zemqa,gospodine!

Pu~ 191

DU[AN: I vi, naravno, o~ekujete da vam se odu`im za u~iwenuuslugu? Ni{ta od na{ih zajedni~kih poslova, monsiwore!Jo{ ovog ~asa tovarite bisage na kowe i hvatajte put zaBar, Aviwon ili Versaj!

GIJOM: Progonite me, veli~anstvo?

DU[AN: Da. I to sa posebnim u`ivawem. Odlazite odmah!

VUKA[IN: ^uo si, pope, kraqa. Kidaj, dok te nismo ispratili kop-qima.

GIJOM: Ose}ate se suvi{e silnim, mladi gospodine? Ne vaqaprenagliti sa onima koji vam mogu biti potrebni.

DU[AN: Put pod noge, monsiwore!

Gijom, hladan i ogor~en, blago se nakloni i visoko uzdignutog, prezrivoglica, izi|e iz dvornice.

VUKA[IN: Ose}a{ li, gospodaru, da je vazduh odjednom postao ~istiji?Proteraj svu tu strana~ku gamad!

DU[AN: Ne, Vuka{ine, moja }e vrata biti otvorena, ali i moje oko –da bi prozrelo svakog neprijateqa...

Karavida uvodi kaznaca Mrwana, u no}noj ko{uqi, ali upadqivo na-garavqenog, zbuwenog i upla{enog.

KARAVIDA: Prona{li smo ga u dimwaku! Zar ga ne prepoznajete, to jekaznac Mrwan!

MRWAN: Milost, gospodaru, ja sam nevin...

DU[AN: Niko te ni za {ta ne optu`uje. Za{to se skriva{?

MRWAN: Pa, ti si govorio o katranu... to se, istina, nije odnosilo namene, ali ja... Star sam, i...

DU[AN: Zar je katran tako crn?

MRWAN: Ne, nije, gospodaru...

DU[AN: Beo je, zar ne?

MRWAN: Jeste, mo`e biti... Ali je vru}...

DU[AN: Ne, hladan je kad kqu~a!

MRWAN: Da, hladan je, gospodaru!

DU[AN: I nebo je plavo zato {to je ono more postavqeno naopa~ke?

192 Miodrag Ili}

MRWAN: Jest, ti boqe zna{... Ja sam star, i...(Du{an i Karavida prsnu u smeh)

DU[AN: Kad ro|enom slugi uzme{ gospodara, ostaju ti gajde bezsvira~a. Duvaju i kre{te...

MRWAN: Ne podsmevaj mi se. Ja sam verno slu`io tvog oca.

DU[AN: I navikao si da slu`i{, je li?

MRWAN: (Probu|enog ponosa)Boqe me obesi, nego {to mi se ruga{! Boqe je biti mrtav,nego `iveti pod tiraninom!

DU[AN: Dobro. Obesite ga!

Karavida povede Mrwana.

VUKA[IN: Stani, ~elni~e!... Za{to, gospodaru?

DU[AN: ^inimo mu uslugu. Zamolio je da ga obesimo.

VUKA[IN: Ali, on je moj otac! Oprosti starcu zarad mene. Molim te,kraqu.

DU[AN: I ja sam imao oca! U ovom poslu nema qubavi, Vuka{ine!(Pauza)Reci mu da mi nikada vi{e ne staje na put. I vodi ga {todaqe odavde.

VUKA[IN: Hvala, gospodaru!... Idemo o~e!

Vuka{in i Mrwan izi|u.

KARAVIDA: Gospodaru, hteo bih da te pitam za Pribca. On...

DU[AN: Nepouzdan je, Karavido! Nije du{om uz mene. A ti...?

KARAVIDA: Umro bih, kraqu, za tebe. Ali...

DU[AN: Mo`da }e ti se ukazati prilika.

Palman uvodi Mariju. Ona opet ima oklop na sebi.

PALMAN: Gospodaru, ovaj lepi vitez je upravo dojahao iz daleka.

MARIJA: Gde je moje dete? [ta ste uradili s mojim detetom?

PALMAN: Kraqevi} Simeon je kod va{e dvorkiwe.

MARIJA: Ubice!

DU[AN: Niko nije ubijen, osim...

MARIJA: Ako ima pravde, ti }e{ zavr{iti kao otima~ i lopov.

Pu~ 193

DU[AN: Iskqu~eno, gospo. ^ovek koga ste obilato nagradili svojimdra`ima da bi oslobodio svet mog prisustva, otkrio mi jeva{u malu tajnu pre nego {to je umro.

MARIJA: Qutimer – mrtav.

DU[AN: Da. Zahvaquju}i tvome ro|aku Moskiosu, koji je tako|emrtav.

MARIJA: Da li si ubio i svog oca, nitkove?

DU[AN: Ne. On }e zasad biti zatvoren u Zve~anu, a ti }e{...Karavido, vodi je u najdaqi `enski manastir! Neka svepreostale godine provede u okajavawu, neka pokvarenostugu{i molitvama, neka joj odricawa i `udwe ispiju lepotus lica, nek joj ispi{u rugobu greha i la`i u tim divnimo~ima...(Prilazi joj i sa rasplamsanom stra{}u gleda je u o~i. Wenprezriv, ali izaziva~ki osmeh, pokoleba za ~asak wegovuodluku)Vodi je odmah!

MARIJA: Milost, Du{ane!... Pusti me da odem u Vizantiju!

DU[AN: Ne. Vodi je u najdaqi manastir!

MARIJA: Prekliwem te...

DU[AN: Odlazi!

MARIJA: Moj Simeon }e osvetiti svoju majku! Tako me `ivi ogaw nesa`egao, tako me tu|e o~i ne vodile, tako mi se psi mesa nenajeli, tako mi se telo ne razlivalo kao pena morska, akoti dana{we izdajstvo glave ne do|e!... Ne bilo ti dostazemqe ni kad se ukopao! Zemqa te suncu ugrabila! Ne znaloti se ni groba ni mramora! Vrane ti se na veseqe kupile!Gavrani ti o~i ispijali! Dom ti se od mu{kih glavaispraznio!... Proklet da si, proklet i na ovom i na onomsvetu...!

Karavida je odvu~e uz pomo} Palmana.

194 Miodrag Ili}

SLIKA 10

Visoki, goli i hladni kameni zidovi zve~anske tvr|ave, potamneli odstarosti, okru`uju kraqa Stefana De~anskog, si}u{nog i sasvim oronu-log. Dva posledwa meseca od pu~a delovala su vrlo nepovoqno na wega.Neuredne kose i brade, pohabanog odela, odsutan duhom, sedi na niskomle`aju od grubo tesanog drveta, pokrivenim vunenim suknom. Na trono{cuispred wega je posuda za jelo. Odnekud s visine prodire zrak oskudnesvetlosti. U dubini levo naziru se te{ka vrata okovana gvo`|em, kojaneugodno za{kripe kad ih otvori arhiepiskop Danilo i u|e...

STEFAN: Ima li koga u toj pomr~ini?

DANILO: Ja sam, svetorodni, arhiepiskop Danilo.

STEFAN: Kloni me se, demone lukavi!... Zveri nemilosrdna...

DANILO: Tvoj sin, kraq Du{an, naredio mi je da do|em.

STEFAN: Ja nemam sina. Ne priznajem nikakvog kraqa.

DANILO: Ne `esti se...

STEFAN: Koje je doba godine? Koliko sam ve} ovde zatvoren?

DANILO: Sad je po~etak oktobra. U Zve~anu si ne{to vi{e od dvameseca, sveti gospodine.

STEFAN: (Gnevno)Ne zovi me “sveti”! Mrske su mi te idiotske izmi{qotine.

DANILO: (Prekrsti ga)Bilo ti opro{teno, huli{ u besu...

STEFAN: Ka`e{ – oktobar? Napoqu je zna~i jesen. Kesteni ogoleli,magle se leno vuku oko ove vrleti, ki{a natapa zemqu,omek{ava je da primi jednog roba... A koje je doba dana?

DANILO: ^ini mi se podne, gospodine.

STEFAN: Moje o~i ve} odavno ne razlikuju svetlost od tame. Ovde jeuvek no}. Za{to si do{ao arhiepiskope?

DANILO: Da ti olak{am teret na du{i.

STEFAN: Da me unizi{, je li? Upamti – ja sam kraq dokle god sam`iv!

DANILO: Do{ao sam da te ispovedim.

STEFAN: Ispovedi sebe, ima}e{ {ta da prizna{. Meni vi{e nisupotrebne ni~ije usluge. Ni tvoje, ni bo`ije.

DANILO: Ne izazivaj jarost svevi{weg!

STEFAN: Reci mi {ta je to milost bo`ja, ako zna{?

Pu~ 195

DANILO: To je qubav me|u bli`wima.

STEFAN: Qubav? Nema qubavi, arhiepiskope! Samo mr`wa pokre}eto~kove ovog sveta, mr`wa me|u narodima, mr`wa silnih inejakih, bogatih i nevoqnih, mr`wa koja se lakovernimludama kazuje katkad i kao qubav!

DANILO: Izgubio si veru, nesre}ni~e, potra`i je.

STEFAN: Ka`i tvom bogu, kad se s wim zdru`i{ u molitvi, daStefan, svetac pravoslavne crkve, `ivi bez boga u sebi, damrzi ovozemaqsko trkali{te budala, svu ovu napast koja sezove `ivot, da prezire sve la`i o potowem bla`enstvu i daveruje samo u neograni~enu mr`wu koja kovitla ~esticesvemira, koja poni{tava veze izme|u brata i brata, izme|uoca i sina. Ka`i mu to, licemerni pope, ako sme{!

DANILO: \avo ti je opseo du{u i razum. Prognaj |avola iz sebe.

STEFAN: Taj |avo je jedino {to postoji. Ako ga prognamo, osta}e samoprazne telesine na pustoj kamenoj ledini, na pepelu odsagorelih opsena... A sad se ~isti odavde! Kadi dvor svognovog kraqa, opijaj ga svojim la`ima...

DANILO: Do|i k sebi, bezumni! Ja nisam do{ao ovamo da slu{ampogrde!

STEFAN: Nego?

DANILO: Do{ao sam da ubla`im `estinu u tebi, da te povratimsmernosti, da te pripremim za `ivot u manastiru, me|ubra}om koja moraju verovati u qubav i biti iskrenobogoqubiva.

STEFAN: Reci svima da je Stefan, tvoj svetac, {enuo, da su mu ruke inoge zapretene lancima da ne bi zubima klao...

DANILO: (Krsti ga)Gospod s tobom, nesre}ni~e...

STEFAN: Ha, pacov! ^ujem pacova...(Zgrabi trono`ac)Ali nije jedan – stotine dugorepih gadova tr~kara naokolo!Treba se braniti, ubijati!...(Razmahuje trono{cem. Danilo uzmi~e i krste}i ga, izi|e)

Stefan, zadihan, klone na svoj le`aj. Vrata se otvore sa {kripom.Ulazi Du{an. Posmatra oca nekoliko trenutaka. Ose}aju}i ne~ijeprisustvo, Stefan se lagano podigne.

STEFAN: ... Ko je tu?

196 Miodrag Ili}

DU[AN: O~e, ja sam.(Wegovo dr`awe je sigurno)

STEFAN: (Prilazi mu, opipava mu lice kako to ~ine slepci)Ti... Zaista... Usudio si se...

DU[AN: Uistinu ne vidi{?

STEFAN: Tama ove smrdqive grobnice u~inila je ono {to qudi nisu,moj sin u~inio je ono {to moj otac nije uspeo. Slep sam.Ali, i vama }e do}i posledwi dan... Kao prokazana~udovi{ta, iskrivqenog lica, umira}ete od rana koje zlootvara na va{em telu i u va{oj utrobi! Za{to me do sadanisi ubio? Da sam ja, sa malo sre}e, bio na tvom mestu, nebih oklevao...

DU[AN: Moje oklevawe nije pro{lo bez posledica.

STEFAN: Kakvih to?

DU[AN: Pobuna, o~e. Vojvoda Bogoje i Arbanas Suma odmetnuli suse sa vojskom...

STEFAN: Pobuna – zbog mene?

DU[AN: Tvoje pristalice ne miruju. Uhva}en je ~ovek koga suposlali da me usmrti na po~inku. Nije bio pla}enik. Dok suga vezivali, kliknuo je: “Neka `ivi stari kraq”...^iwenica da si `iv uliva im nadu... Zemqa je podeqena izakrvavqena vi{e nego ikad. A ja imam toliko va`nijihposlova nego da gu{im pobune!

STEFAN: Mali otima~ vlasti upla{en je za svoj miran san? Kadubija{, ne ~ini to do pola!

DU[AN: Nisam mogao... Tvoj sam deo.

STEFAN: Stegni to kukavi~ko srce!

DU[AN: Ve} ga dr`im u ruci, o~e. Trza se kao rawena ptica, sveslabije i slabije... Mo`da je to savest?

STEFAN: Kraq ne sme imati savesti. Wegov ciq je jedina wegovasavest.

DU[AN: Moj ciq?... Nije ni lak, ni mali. Svuda oko nas {ire seplodne doline, pitomina i obiqe. Zovu nas Solun iCarigrad, sun~ane daqine istoka... Takav ciq ne priznajeni~iju savest.

Pu~ 197

STEFAN: Ho}e{ da osvaja{ tu|e? Pusti me da idem iz ove zemqe. Jasam star i bolestan...

DU[AN: Ne, ti si svetac! Mu~enik! Znamewe otpora protiv ti-ranije!

STEFAN: I {ta }e{ onda sa mnom?

DU[AN: Od dva kraqa jedan je uvek suvi{an.

STEFAN: Ali, kome je potrebna moja smrt?

DU[AN: Tebi koji gwili{ u ovoj rupi, meni koji sam uobra`avao damogu bez bola i ruku da otkinem, vlasteli koja zna da jesamo mrtav neprijateq bezopasan, crkvi koja ho}e da imasvog sveca, narodu koji strepi od novih krvoproli}a...

STEFAN: Ali, ja sam u stvari ve} mrtav ~ovek!

DU[AN: ... I `ivi podsticaj nemira.

STEFAN: Ja sam bio kraq... Ne}u da mi prere`u grkqan kao vepru...Skloni me u manastir, molim te... Ti si me voleo, Du{ane...

DU[AN: Vladar mora da mrzi i one koje voli, ako je to potrebno.

STEFAN: Ne}u da umrem tako sramno! Daj mi, kukavice, oru`je da seovako slab i slep ponesem s tobom, pa me onda ubij!(Spoqa iznenada dopre graja svetine)... [ta je to?

DU[AN: Narod. Ho}e da te vide da bi se uverili da si `iv.

STEFAN: Digli su glave oni koji ho}e starog kraqa.

DU[AN: Ne, nego oni koji ne}e mladog kraqa – ubicu. Pro{irio seglas da sam naredio da te ubiju, jer te niko nije video ve}dva meseca.

STEFAN: Ako ovoga ~asa umrem, tvoje }e se prestoqe ozbiqno za-quqati, a? Bi}e i novih pobuna!

DU[AN: Mo`da.

198 Miodrag Ili}

STEFAN: Ti zavisi{ od mene, svog roba, kraqu!(Smeje se)Ti bi, naravno, hteo da se pojavim na nekom prozoru i da immahnem.

DU[AN: Shvati da sam ja obi~ni opali list, plen vetrova koji duvaju,isto kao i ti. Oprosti mi, o~e moj... Oprosti mi, dobri mojstar~e... Ja sam najpodliji od svih sinova, oprosti mi...

STEFAN: (Dirnut)Neka ti je prosto, ~edo moje!... Ne daj me krvnicima... Pustime da odem u manastir, kao veliki `upan Nemawa, kao drugitvoji preci.

Graja se poja~ava.

DU[AN: Narod ho}e da te vidi, o~e... Po|i sa mnom...(Povede ga desno)Pojavi}emo se zajedno, nasmejani kao nekad... To }e ihumiriti...

Obojica nestaju. Nekoliko trenutaka scena je prazna. A onda se vrata{irom otvore: ulazi Vuka{in, a za wim ~etiri ~oveka sa crnimobrazinama koje im potpuno skrivaju glave. Vuka{in ih bez re~i ra-spore|uje oko Stefanovog niskog le`aja, tako da zauzimaju ~etiri mra-~na ugla prostorije. Jedno vreme ostaju nemi i nepomi~ni, dok spoqadopiru odu{evqeni poklici mase. Ne{to docnije, po{to zavlada ti-{ina, vra}aju se Stefan i Du{an. Du{an dovodi oca do le`aja, na kojiovaj seda.

STEFAN: Sada su svi videli da sam te blagoslovio i da priznajemtvoju vladavinu.

DU[AN: Hvala ti, o~e.

STEFAN: Kada }u po}i u manastir?

DU[AN: Ubrzo. Spremi se za put... Zbogom!

STEFAN: (Prekrsti ga)Bog te ~uvao. Ti si opet procvao na suvoj grani. Suva granatreba da umre, a cvet da poka`e svima svoju lepotu.

Du{an okleva jo{ nekoliko trenutaka, a onda kao da ne `eli da vidimaskirane prido{lice – `urno po|e prema izlazu, gde se sudari saDanilom i Hreqom.

DANILO: Nisam dopustio da te uznemirava, kraqu, ali...

HREQA: Re~ s tobom!

Pu~ 199

DU[AN: [ta je, {ta gori, vojvodo!

HREQA: Cela zemqa gori! Pobune, gnev se di`e protiv tiranije.

DU[AN: Ti }e{ ga ugu{iti, Hreqa. U krvi i dimu. A onda hrlimodaqe.

HREQA: Ne gazi u krv i mr`wu, gospodaru. Ne otimaj tu|e. Pa ja samti kao drugi otac...

DU[AN: Ni{ta nije tu|e, ve} onoga koji je ja~i i boqi!

HREQA: Molim te, gospodaru, umeri svoju pohlepu, jer }e{ belegrazdora me|u qudima nositi do veka!(Danilu)O~e, reci mu da su svi qudi bo`ija deca.

DANILO: Ima bogu milije i bogu mrskije dece.

HREQA: I ti si otima~ i lopov, pope, ti ga hu{ka{ na silu iubijawe!

DU[AN: Dosta je sada! Vojvodo, zaudara{ mi na memlu tamnice.(@urno izi|e)

HREQA: Gospodaru...

DANILO: Pokori se, ludi stvore.

HREQA: Nikada

Ode za Du{anom. Danilo slegne zami{qeno ramenima i izi|e. Po{tobaci pogled po svima, za wima izi|e i Vuka{in. Stanka.

STEFAN: (Odjednom sko~i)Hajde, {ta ~ekate, probadajte! Znam da ste tu!... Vidim vasiako sam slep! ^ekao sam vas ~etrnaest godina u Vizantiji,~ekao sam vas celog `ivota u ovoj zemqi...

^etvorica maskiranih vade ma~eve ispod ogrta~a i polako se sa svihstrana pribli`avaju Stefanu.

STEFAN: ... [ta je! Gde ste, stra{qivci? Probadajte ovo srce kojevas se ne pla{i... koje vas zove i moli... Ovako kraq umire,nitkovi! Probadajte ve} jednom!...

Ubice zamahnu ma~evima sa svih strana, dok se iz daleka jo{ ~uje Hreqinkrik “Nikada!... Nikada!”. Svetlost brzo utrne i padne.

ZAVESA

200 Miodrag Ili}