Miljenje

Miljenje

Sutina miljenja je u shvatanju ili uvianju odnosa Da li ova reenica u potpunosti objanjava proces miljenja?Prema Spirmanu postoje 2 oblika miljenja odnos izmeu razliitih korelata ili uoavanje relacija (otkriti nepoznati element)

Norman Majer kako je tekao njegov eksperiment i ta je njime pokazao?Pojam direkcije / modela traganja nain na koji smo prili problemu, zavisi od naina na koji se problem vidi ili od toga ta doivljavamo kao tekou. ta sainjava model traganja?Objasni znaaj starog iskustva i skrivene direkcije!!

Tok i faze misaonog procesa

Uoavanje i shvatanje problema

Stvaranje direkcije

Javljanje hipoteze

Proveravanje hipoteze

Da li su ove faze nepromenjive i fiksirane? Objasni zato.

Stvaralako miljenje

4 kriterijuma stvaralatva objasni koje su razlike izmeu njih?

Da li se moe biti kreativan na visokom nivou u vie razliitih oblasti?Tok i faze stvaralakog procesa Preparacija koja je razlika izmeu preparacije u irem i uem smislu? Inkubacija kako objanjavamo inkubaciju? Inspiracija / iluminacija kako objanjavamo inspiraciju? Verifikacija

Da li su ove faze nepromenjive i fiksirane? Objasni zato.

Imaginativno / divergentno miljenjeRealistiko / konvergentno miljenje

Mata je osloboena postojee stvarnosti, ona stvara neto novo

Bitna uloga motivacije, stavova i emocija

Trai se to vei broj razliitih i originalnijih reenjaPostoji objektivna istina

Eliminacija stavova, motiva i emocija

1 tano reenje

Vrste imaginativnog miljenja

1- oblici usmereni na stvaranje neke objektivne tvorevine (koja je uloga sredine u procesu kreativnosti?)2- matanje, sanarenje, fantazija ovdje preovladava logika elja (objasni ovo)Razvoj miljenja

Kako se razlikuje um odrasle osobe od uma deteta? Kako razmiljaju, opaaju i stiu znanje o svetu?

Pijae je smatrao da su deca aktivni uesnici sopstvenog kognitivnog razvoja, deca otkrivaju i konstruiu znanje kroz sopstvenu aktivnost. Kognitivni razvoj poinje sa nekoliko osnovnih ema kognitivnih struktura kojima identifikujemo i interpretiramo objekte, dogaaje i druge informacije u okolini. Suoeni sa novim informacijama deca se trude da ih prilagode postojeim emama asimilacija. Ali ponekad je to nemogue. (pr. nepoznati mukarac nije tata.) Kada ga roditelji ili netko drugi ispravljaju ili kada sami otkriju da neto ne moe da se asimilira koriste proces akomodacije, postojee eme se menjaju i kreiraju nove. Cilj je adaptirati se na okruenje.Kognitivne faze razvoja razvoj se odvija u 4 faze, koje se razlikuju prema nainu detetovog rezonovanja. Svaki stadijum reflektuje kvalitativno razliiti stadijum rezonovanja i razumevanja sveta. Stadijumi se odvijaju u fiksirnim sekvencama, pri tome se postignua ranijih stadijuma koriste u novim, predstavljaju njihovu bazu. Ipak postoje individualne razlike u brzini kojom deca prolaze kroz stadijume (maturacija i iskustvo), prelaz iz jedne faze u drugu je postepen i deca obino pokazuju znake obe faze tokom perioda tranzicije.

Senzomotorna faza od roenja do 2. godine, deca poinju da razumjevaju svet preko ula i sopstvenih motornih aktivnosti. Na roenju ponaanje je refleksno, s vremenom postaje kompleksno i evoluira u inteligentno ponaanje. Ipak inteligencija je od akcije ne od misli, odnosi se na objekte koji su prisutni i u trenutku opazivi, dete ui da odgovori i manipulie objektima, te da ih koriste u svrsishodnim aktivnostima.

Na roenju deca nisu sposobna da razmiljaju i nisu u mogunosti da diferenciraju sebe od ostalih objekata u okolini. Objekti postoje dok ih vide. Najvee dostignue je razvoj postojanosti objekta odnosno razumevanje da oni postoji i kada ih beba ne vidi, na kraju perioda dete je sposobno da mentalno predstavi objekat u njegovom odsustvu.

Preoperacionalna faza od 2. do 7. godine, period brzog razvoja jezika, dete je u mogunosti da predstavi objekte u reima i slikama, miljenje vie nije ogranieno onime to je direktno opazivo (dokazi imitacija, imaginativna igra metla kao konj). Miljenje je ipak i dalje veoma restriktivno, percepcija dominira njime, a dete je izrazito egocentrino svi vide svet na nain na koga ga i ono vidi. Njihovo miljenje je i animistino svi objekti oseaju, sve su napravili ili je u funkciji ljudi. Takoe deca jo ne mogu da izvode mentalne operacije koje prate zakone logike ne poseduju konzervaciju materija ne gubi na svojoj sadrini dok god joj neto ne oduzme ili doda, zatim centracija (tendencija da se fokusiraju samo na 1 dimenziju, serijacija) i ireverzibilnost (mentalno ne mogu da se vrate u predhodnu fazu akcije). SETI SE EKSPERIMENATA (tenost, loptice od plastelina, novii, tapii)Konkretne operacije od 7. do 11/12 godine, deca postepeno savladavaju prepreke logikog miljenja povezanih sa predoperacionalnim periodom, njihovo miljenje je manje egocentrino i shvataju da se pogledi drugih mogu razlikovati od njihovih. Mogu se decentrirati razmotriti dve ili vie dimenzija u isto vreme, shvataju koncept reverzibilnosti i stiu koncept konzervacije. Ipak mogu da upotrebe logike operacije samo za konkretne probleme koje direktno opaaju.

Formalne operacije od 11/12 godine pa na dalje, adolescenti mogu primeniti reverzibilnost i konzervaciju na abstraktne, verbalne ili hipotetike situacije i probleme u budunosti, sadanjosti ili prolosti. Tinejderi mogu da shvate apstraktne koncepte. Ne dostiu svi ovaj stepen, ali srednjokolsko obrazovanje, nauka i matematika ga podstiu ( ( (