FILOLOŠKI FAKULTET

Japanski jezik, književnost i kultura

Japan i svet 1

Mit o nastanku Japana

MENTOR STUDENT

Prof. Milica Jotov Vladimir Parezanović, 973/2011

Beograd, Novembar 2011.

UVOD

Šinto, što na japanskom znači „put bogova“, je tradicionalna japanska politeistička religija, koja je zasnovana na verovanju u mnoštvo kamija. Kami je imanentna duša, božanstvo ili sila koja se može pojaviti u najrazličitijim oblicima, a može biti i bez pojavnog oblika. Kamiji se kolektivno se zovu „yaoyorozu no kami“ – osam miliona kamija, što simbolizuje njihovo mnoštvo i sveprisutnost. Po šintoističkom učenju, prvih pet nebeskih božanstava je nastalo na Uzvišenom nebeskom polju (Takama no hara) posle razdvajanja Neba i Zemlje. Imena prva tri bejahu Ame no Minakuši, Takami Musuhi i Kamu Musuhi i oni su bili bogovi Stvoritelji. Ostala dva božanstva bejahu Ašikabi Hikođi, bog trskinog izdanka, i Ame no Tokotaći, bog večnosti Neba. Ovi bogovi su nastali bez fizičke manifestacije pre razdvajanja polova. Posle njih je nastalo sedam generacija božanstava, od kojih su prve dve generacije činili Kuni no Tokotaći, bog večnosti Zemlje, i Tojo Kumono, bog bujnog polja oblaka. Oni su jedini od sedam pokolenja bogova koji su nastali bez partnera suprotnog pola, dok je ostalih pet pokolenja nastalo u parovima od po dvoje – brata i sestre, koji su istovremeno bili i supružnici. Treću generaciju su činili Uhiđini, bog blata, i Suhiđini, boginja peska, a oličavali su stvaranje tla. Četvrtu generaciju su činili Cunogui, bog bokorenja bilja, i Ikugui, boginja rađanja bilja, i simbolizovali su nastanak flore. Peto pokolenje su činili Ootonođi i Ootonobe, bog i boginja velikih vrata koji oličavaju nastanak životinjskog sveta. Šesto pokolenje su činili Omodaru, bog usavršavanja Zemlje, i Ajašikone,

boginja velikog poštovanja. Sedmo i poslednje pokolenje su činili Izanagi i Izanami, bog i boginja zavođenja.

STVARANJE KOPNA I BOGOVA

Posle razdvajanja Neba i Zemlje, Zemlja je bila samo tamna površina ispod koje se nalazila slana voda, beskrajni okean. Pet iskonskih nebeskih bogova je zapovedilo poslednjoj generaciji bogova, Izanagiju i Izanami, da uobliče i učvrste bezobličnu i tečnu Zemlju. Da bi taj cilj bio ostvaren, dadoše bračnom paru draguljima ukrašeno nebesko koplje – Ame no nuboko. Stojeći na lebdećem nebeskom mostu – Ame no ukinaši, Izanagi i Izanami su tim kopljem promešali vodenu površinu Zemlje. Pošto su izvukli koplje iz vode, slani talog je pao sa vrha svetog koplja na površinu vode i formirao prvo kopno, mitsko ostrvo Onogoro.

Izanagi i Izanami su potom sa nebeskog mosta sišli na to ostrvo, podigli nebeski stub i palatu pored njega. Otelotvorivši se, primetili su da su im tela drugačija, pa su odlučili da obave obred spajanja njihovih tela. Ritual spajanja je nalagao da svako od njih obiđe nebeski stub sa svoje strane i da se susretnu i spoje sa druge strane stuba. Međutim, prilikom susreta, Izanami je progovorila prva, što je bio tabu i što je prouzrukovalo rođenje nedonoščeta Hiruka, deteta-pijavice rođenog bez kostiju. Božanski bračni par je Hiruka stavio u čamac od trske i pustio niz vodu. Posle ponovljene greške u ritualu spajanja, rodilo se ostrvo Ava. Hiruko i ostrvo Ava se zvanično ne ubrajaju u decu koju su stvorili Izanami i Izanagi.

Poslušavši savet pet iskonskih bogova, Izanagi i Izanami su obred spajanja primenjivali tako što bi od tada, pa nadalje, Izanagi progovorio prvi prilikom

susreta. Na taj način, oni najpre izrodiše osam ostrva, zbog čega je jedno od imena Japana „Oojašima“ – zemlja osam velikih ostrva. Potom izrodiše još šest ostrva. Pošto su porodili Zemlju, bračni par je dalje rađao nove bogove, sve dok Izanami ne rodi Hi no Kagucućija, boga vatre. Prilikom porođaja ovog božanstva, njena utroba je izgorela i ona se teško razbolela. Od njenog izbljuvka, urina i izmeta nastadoše nova božanstva. Stvorivši svoja poslednja božanstva, Izanami je otišla u podzemni svet mrtvih - „Jomi“, zemlju Noćne tame. Sahranjena je na planini Hiba. Izanagi je očajavao za svojom ženom i sestrom, a od suza njegovih nastade boginja plačne planine Nakisavame. U svom svom besu, Izanagi je svojim mačem odrubio glavu svom sinu, Hi no Kagucućiju. Od krvi i tela ubijenoga boga vatre nastalo je još božanstava.

IZANAGI U ZEMLJI JOMI

Izanagi je otišao u Zemlju Jomi da vidi svoju dragu Izanami sa nadom da je može izbaviti odatle. U podzemlju Jomi, on je našao Izanami i molio je da se vrati na Zemlju da bi je mogli zajedno završiti. Međutim, Izanagi je već jela hranu podzemnog sveta, što ju je činilo njenim stanovnikom, pa je morala da traži dozvolu od gospodara zemlje Jomi, boga Noćne tame - Jomocukamija, da se vrati na površinu Zemlje. Postavila je uslov Izanagiju da je ne gleda dok razgovara sa Jomocukamijem. Ne imavši strpljenja, Izanagi ju je na svetlu svog svetog češlja od bambusa video Izanamin potpuno novi izgled. Izanami je izgledala mrtvački trulo sa crvima koji gmižu svuda po njenom telu. Tih osam crva bejahu kamiji gromova. Zgrozivši se izgledom svoje supruge, Izanagi je počeo da beži iz zemlje Jome. Besna na njega, Izanami je za njim poslala grdobe Jomocušikome, osam bogova gromova i hiljadu i pet stotina demonskih vojnika, a on ih je bežajući odbijao uz pomoć svojih svetih magičnih predmeta i tri ploda sa drveta breskve. Kamiju

drveta breskve je dao ime Ookamuzumi, što znači bog velikog božanskog duha, i zamolio ga je da pomaže ljudima koji žive na površini Zemlje. Sama boginja Izanami je potom krenula za Izanagijem, ali je on uspeo da zauvek zablokira prolaz između Zemlje i Jomi ogromnim kamenom. Razdvojeni kamenom, njih dvoje je razveše jedno od drugog. Izanami je rekla da će svakoga dana ubiti po hiljadu ljudi sa Zemlje, na šta je Izanagi rekao da će svakoga dana stvoriti još po hiljadu i pet stotina ljudi.

EPILOG I ZAKLJUČAK

Pošto je pobegao iz zemlje Jomi, Izanagi je na sebi sproveo ritualno čišćenje u vodi. Iz tog njegovog kupanja je nastalo još dosta kamija, od kojih su najvažnija njegova uzvišena deca: Amaterasu, boginja Sunca i predak carske porodice; Cukojomi, bog Meseca; i Take Haja Susanoo, bog mora i oluja. Posle potere za Izanagijem, Izanami je postala gospodarica zemlje Jomi, Velika boginja Noćne tame, dok se Jomocukami više ne pominje u svetim tekstovima.

Japanski mit o postanju simbolički predstavlja da je svet nastao iz praiskonske strasti dva suprotna aspekta: Izanagija, muškog aspekta, i Izanami, ženskog aspekta. Zemlja nije postojala dok se ova božanstva strastiSve do Izanaminog odlaska u podzemlje, oni su zajedno rađali svet – ostrva i bogove. Posle njenog odlaska, muško-ženski kontrast evoluira u kontrast života i smrti, jer je Izanami postala sejačica smrti, dok je Izanagi ostao božanstvo stvaranja i bez nje, stvarajući ljude i stvorivši još mnogo božanstava. Zajedno, oni uspostaviše ravnotežu u prirodi i ciklus rađanja i umiranja.

LITERATURA

1. „Kođiki – Zapisi o drevnim događajima“, Rad, 20082. Silvi Bosije, „Mitologija“, Birografika Subotica, 20023. Arthur Cotterell & Rachel Strom, „The Ultimate Encyclopedia of

Mythology“, Anness Publishing, 1999, 2002