Mit o ptici drugi deoIITeko je danas i opisati te nae udnovate pretkeobrasle vetrom i svetlou.Jedino nas jo zagrljaji pomalo podseajuna njihov nain letenja.Ili to, kad neoekivano otkrijemo u sebimogunost da stvaramo takve oblikeiz kojih - kad se primakne uho i oslune -dopire lepet krila.Ako se i znalo za postolja u njihova doba,to nisu bila uporita i temelji, ve katapulti.U prevelikoj strasti da prevaziu sve to toneispisivali su pesme u prostoru pomou takvih dimenzijakoje nas dovode na samu ivicu panike.Ve tada bili su: sutra. Ve tada bili su: mi.