Pretpostavite da su odnosi razmene jedne zemlje poboljšani u određenom vremenskom periodu sa 189.2 na 189.8

(a) Za koliko su pogoršani odnosi razmene njegovog trgovinskog partnera?

Indeksnih poena? procenata? Za oko 0.3 procenta

Kriva relativne ponude Kriva relativne ponude bliža je osi na kojoj se bliža je osi na kojoj se nalazinalazi

a. a. Uvozno dobroUvozno dobro b. b. Izvozno dobroIzvozno dobro cc. . Bilo koje dobrBilo koje dobroo d. d. Nerazmenljivo dobroNerazmenljivo dobro

Ako su odnosi razmene Ako su odnosi razmene Zemlje 1 jednaki Zemlje 1 jednaki 1.51.5, u , u Zemlji 2 su:Zemlji 2 su:

a. 3/4a. 3/4 b. 2/3b. 2/3 c. 3/2c. 3/2 d. 4/3d. 4/3

Ako raste tražnja za Ako raste tražnja za uvoznim dobromuvoznim dobrom::

a. a. Odnosi razmene ostaju istiOdnosi razmene ostaju isti b. b. Odnosi razmene se Odnosi razmene se

pogoršavajupogoršavaju cc. . Odnosi razmene se Odnosi razmene se

poboljšavaju u susednoj zemljipoboljšavaju u susednoj zemlji d. d. Sve navedeno je tačnoSve navedeno je tačno

Pogoršanje odnosa Pogoršanje odnosa razmene utiče na razmene utiče na blagostanje tako što gablagostanje tako što ga::

a. a. SmanjujeSmanjuje b. b. PovećavaPovećava c. c. Ne menjaNe menja d. d. Sve navedenoSve navedeno

5. Poglavlje – HOS teorema5. Poglavlje – HOS teoremaHekšer-Olin(Samjuelsonova) Hekšer-Olin(Samjuelsonova) teoremateorema

Eli F Heckscher Bertil Ohlin (1879-1952) (1899-1979)

University of Stockholm

1977 Nobelova nagrada Ohlin i Meade “for their pathbreaking contribution to the theory of international trade and international capital movements”

Tj. “za njihov pionirski doprinos teoriji međunarodne razmene i međunarodnog kretanja kapitala”

Dva pitanjaDva pitanja

dva važna pitanja ostala su uglavnom bez odgovora u radovima Smita, Rikarda i Mila.

Otkud razlike u relativnim cenamaOtkud razlike u relativnim cenama Šta se dešava sa zaradama nakon Šta se dešava sa zaradama nakon

razmenerazmene

teoremateorema

Zemlja će izvoziti robu u čijoj proizvodnji intenzivno koristi svoj obilan proizvodni faktor,

a uvoziće proizvod u čijoj proizvodnji koristi svoj relativno

oskudan (i skup) faktor proizvodnje.

pretpostavkepretpostavke

1. 2 zemlje - dva proizvoda - dva faktora proizvodnje (rad i kapital).

2. Obe zemlje koriste istu tehnologiju 3. Proizvod X je radno intenzivan, a proizvod Y je kapitalno

intenzivan.4. konstantna ekonomija obima u obe zemlje.5. nepotpuna specijalizacija 6. Ukusi su identični 7. savršena konkurencija na tržištima proizvoda i tržištima

faktora.8. savršena mobilnost faktora, ali nema faktorske mobilnosti9. Ne postoje transportni troškovi, carine, ili druge barijere 10. Svi resursi su potpuno uposleni 11. Međunarodna razmena je uravnotežena.

Pretpostavka 1Pretpostavka 1

1. Postoje dve zemlje dva proizvoda

2. i dva faktora proizvodnje (rad i kapital). +2

proizvodna faktora!

Ista tehnologija Ista tehnologija Ali cene faktora nisu Ali cene faktora nisu

isteiste Ravnoteža nije u Ravnoteža nije u

istoj tački!!!istoj tački!!!

Pretpostavka 2Pretpostavka 2

Proizvod X je radno intenzivan u obe zemlje

a proizvod Y je kapitalno intenzivan

proizvod u obe zemlje.

Pretpostavka 3Pretpostavka 3

u zemlji 1 – K/R je ¼U zemlji 2 – K/R je 1U zemlji 2 – K/R je 1

Proizvodnja žita u Srbiji i SADProizvodnja žita u Srbiji i SAD

Pretpostavka 4Pretpostavka 4

Konstantna Konstantna ekonomija obima ekonomija obima u obe zemljeu obe zemlje

F(nK,nR)=nF(K,R)F(nK,nR)=nF(K,R)

Na primer, ako je Zemlja 1 u proizvodnji X udvostruči količine rada i kapitala koje koristi, njen autput se udvostručuje

Pretpostavka 5Pretpostavka 5

nepotpuna specijalizacija u proizvodnji

U obe zemlje

Sledi – isključen slučaj male zemlje

Pretpostavka 6Pretpostavka 6

Ukusi su identični u obe zemlje.

Isključena Isključena mogućnost sa mogućnost sa slike 3.6slike 3.6

Pretpostavka 7Pretpostavka 7

7. U obe zemlje postoji savršena konkurencija na tržištima proizvoda i tržištima faktora.

znači da su proizvođači, potrošači i trgovci proizvoda X i proizvoda Y u obe zemljesuviše mali da bi uticali na cene ovih

proizvoda.

Pretpostavka 8Pretpostavka 8

8. Postoji savršena mobilnost faktora unutar svake zemlje, ali nema faktorske mobilnosti između zemalja.

Šta ako se sruši Šta ako se sruši ova pretpostavka?ova pretpostavka?

outsourcingoutsourcing

postoji nulta međunarodna pokretljivost faktora

Pretpostavka 9Pretpostavka 9

9. Ne postoje transportni troškovi, carine, ili druge barijere slobodnom odvijanju međunarodne trgovine.

To menja To menja relativne cene relativne cene uvozne robe!!!uvozne robe!!!

Pretpostavka 10Pretpostavka 10

10. Svi resursi

su potpuno uposleni

u obe zemlje.

Pretpostavka 11Pretpostavka 11

11. Međunarodna trgovina između dve zemlje je uravnotežena.

TROŠIO

TROŠIO

E

E’

70*80-60*50=

5600-3000=2600

60*100-80*42.5=

6000-3400=2600

FAKTORSKA FAKTORSKA ……

INTENZIVNOSTINTENZIVNOST RASPOLOZIVOSTRASPOLOZIVOST

KOME MERIMO KOME MERIMO FAKTORSKU FAKTORSKU INTENZIVNOST?INTENZIVNOST?

A.A. PROIZVODUPROIZVODU

B.B. ZEMLJIZEMLJI

C.C. KONKURENCIJI?KONKURENCIJI?

D.D. SVIMA NJIMASVIMA NJIMA

Ako je Ako je YY kapitalno kapitalno intenzivnointenzivno dobro dobro

To je relativna mera U odnosu na sta? Dobro je kapitalno intenzivno

ukoliko je koeficijent kapital/rad (K/R) veći od K/R u proizvodnji X.

Ako se…Ako se…

za 1X zahteva 1K i 4R 1Y zahteva 2K i 2R

Onda imamo ZEMLJA 1ZEMLJA 1

KK RR K/RK/R

XX 11 44 1/41/4

YY 22 22 11

Primetimo da nije važna apsolutna količina kapitala i rada

ZEMLJA 1ZEMLJA 1

KK RR

XX 33 1212 1/41/4

YY 22 22 11

za 1X zahteva 3K i 12R 1Y zahteva 2K i 2R

Onda imamo

proizvodnja će se odvijati duž prave linije čiji nagib=K/R

ObilnostObilnost

Postoje dva načina da se definiše obilnost faktora. – u izrazima fizičkih jedinica – u izrazima relativnih cena faktora

(tj., u izrazima cene rentiranja kapitala i cene radnog vremena u svakoj zemlji).

Kako to da...Kako to da...

Zemlja 2 može imati manje kapitala od Zemlje 1 a da ipak bude zemlja sa obiljem kapitala

Tako što TK/TR za Zemlju 2 veće od TK/TR za Zemlju 1.

ono što je važno nije apsolutna količina kapitala i rada, već odnos količine kapitala prema količini rada.

Drugi način Drugi način izražavanja obilnostiizražavanja obilnosti A koji je bio prvi? Količine A drugi Cene. Koje cene? Relativne. Čega?

Prema definiciji u izrazima cena faktora... Zemlja 2 ima relativno obilje kapitala

ukoliko je odnos cene rentiranja kapitala i cene radnog vremena (PK/PR) u Zemlji 2 niži nego u Zemlji 1

Tk PK/PR u Zemlji 2 je manje nego PK/PR u Zemlji 1

cena rentiranja kapitala je...– kamatna stopa (r)

cena radnog vremena je...– Nadnica w, PK/PR = r/w.

Ako su kamatne stope u Ako su kamatne stope u Zemlji 1 niže nego u Zemlji Zemlji 1 niže nego u Zemlji 22A.A. Zemlja 1 je K- intenzivnaZemlja 1 je K- intenzivna

B.B. Zemlja 1 je K-obilnaZemlja 1 je K-obilna

C.C. Zemlja 1 je L-intenzivnaZemlja 1 je L-intenzivna

D.D. Zemlja 1 je L-obilnaZemlja 1 je L-obilna

Kakav je smisao ovoga Kakav je smisao ovoga što radimo?što radimo? Finansijska krizaFinansijska kriza MMFMMF Nazaposlenost rasteNazaposlenost raste

Dakle,Dakle,

Da ponovimo, ono što određuje da li je jedna zemlja K obilna ili ne

nisu apsolutne vrednosti r, već je to r/w. Na primer, r može biti veće u Zemlji 2

nego u Zemlji 1, ali Zemlja 2 će još uvek biti K obilna zemlja ako ima nižu stopu r/w od Zemlje 1.

Odnos između dve definicije obilnosti Definicija obilnosti faktora u izrazima

fizičkih jedinica uzima u obzir samo ponudu faktora.

Definicija u izrazima relativnih cena faktora uzima u obzir i tražnju i ponudu

Pošto smo pretpostavili da su ukusi, ili preferencije tražnje identični definicije dovode do istih zaključaka.

Ako je TK/TR veće u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, s obzirom na iste ukuse i tehnologiju

PK/PR će biti manje u Zemlji 2.

Da li je Zemlja 2 K-obilna uizrazima obe definicije?

zaključakzaključak

Da li je Zemlja 2 je K-obilna prema obe definicije?

Prema prvoj TK/TL jePrema prvoj TK/TL jea.a. veće od nuleveće od nule

b.b. Veće od 1Veće od 1

c.c. manje od 1manje od 1

d.d. veće nego u Zemlji veće nego u Zemlji 22

Prema drugoj Prema drugoj definiciji, r/w je definiciji, r/w je ondaondaa.a. veće od nuleveće od nule

b.b. veće od 1veće od 1

c.c. manje od 1manje od 1d.d. manje nego u Zemlji 2manje nego u Zemlji 2

Ovo nije uvek slučaj.

Na primer, može se zamisliti da u Zemlji 2 tražnja za Y

Koji je K-intenzivan proizvod Pa dakle i tražnja za kapitalom

bude toliko veća nego u Zemlji 1 Pa da relativna cena kapitala bude

veća u Zemlji 2 nego u Zemlji 1

Šta onda?Šta onda?

U tom slučaju će se Zemlja 2 smatrati K obilna prema definiciji u izrazima fizičkih jedinica a R obilna prema definiciji u izrazima relativnih cena faktora.

U takvim situacijama koristiće se definicija u izrazima relativne cene faktora.

Drugim rečima, zemlja je K obilna ukoliko je relativna cena kapitala niža nego u slučaju druge zemlje

Mi ćemo pretpostavljati da ne postoji takva kontradikcija, sem ako nije eksplicitno ukazano na suprotan slučaj.

zemlja koja je K-obilna može da proizvede više K-intenzivnog proizvoda...

Molim zaključakMolim zaključak

kkk

R

Pošto Sjedinjene Države imaju veći relativni udeo u svetskim resursima kapitala i kvalif. rada (20,8 procenata i 19,4 procenata, u poređenju sa 5,6 procenata svih svetskih resursa

možemo očekivati da Sjedinjene Države imaju komparativnu prednost u kapitalno intenzivnim proizvodima

i proizvodima koji su intenzivnipo kvalifikacijama radnika

dok komparativno zaostaju u proizvodima za koje se koristi nekvalifikovan rad. Slična je situacija i u drugim industrijalizovanim zemljama.

Još jedan zaključak...Još jedan zaključak...

Kako se zvao Kako se zvao početak...početak...

Hekšer - 1919 “The Effect of Foreign Trade on the Distribution

of Income” Tokom više od deset godina ovaj članak je

ostao nezapažen sve dok ga Hekšerov student, budući Nobelovac

Bertil Ohlin nije preradio u 1933. Interregional and International Trade

(Međuregionalna i međunarodna trgovina).

2 dela ima2 dela ima

Hekšer–Olinova (H–O) teorija može se izložiti u vidu dve teoreme:

H–O teoreme (daje mehanizam razmene)

teoreme o izjednačavanju faktorskih cena

Teorema HOTeorema HO

Zemlja će izvoziti proizvod čija proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu relativno obilnog i jeftinog faktora proizvodnje u toj zemlji, a uvoziće proizvod čija proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu relativno oskudnog i skupog faktora proizvodnje

Na koji način HO teorija predstavlja proširenje

Ona objašnjava komparativne

prednosti Čime? Umesto da pretpostavlja njihovo

postojanje

•razlika u relativnim cenama proizvoda •I razlike u relativnim cenama faktora

•prevode se u razlike apsolutnih cena proizvoda i faktora

•Upravo je ova razlika u apsolutnim cenama proizvoda u dve zemlje ono što predstavlja neposredan uzrok trgovine.

Ponavljamo...Ponavljamo...

Ukoliko se rad i kapital mogu međusobno zamenjivati u proizvodnji oba proizvoda, kada će jedan proizvod biti kapitalno intenzivniji, a drugi radno intenzivniji?

ZEMLJA 1ZEMLJA 1

KK RR

XX 33 1212 1/41/4

YY 22 22 11