MOBBING

MOBBINGZAKONSKA REGULATIVA

1

SADRAJ

2

MOBBINGDEO I

3

ta je mobbing?

Oblik ponaanja na radnom mestu u kom dolazi do psihikog zlostavljanja i poniavanja druge osobe sa ciljem ugroavanja njenog ugleda, asti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.

ta je mobbing?Oblik ponaanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili vie njih periodino (najmanje est meseci) ili permanentno psihiki (moralno) zlostavlja i poniava drugu osobu sa ciljem ugroavanja njenog ugleda, asti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.

4

ta je mobbing?

HEINZ LEYMAN

Aktivnosti mobinga su veoma frekventne;

Odigravaju se tokom dueg vremenskog perioda;

Uglavnom nije seksualno i rasno motivisano;

rtva mobinga moe postati svako.

Nemaki psiholog HEINZ LEYMAN, prvi je naunik koji je poeo sa istraivanjem ovog fenomena, i prvi je upotrebio naziv MOBBING za odredjena ponaanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike, posledice na zdravlje i osnovao kliniku za pomo rtvama mobbinga.Aktivnosti mobinga su veoma frekventne (barem jednom sedmino) i odigravaju se tokom dueg vremenskog perioda (najmanje est meseci). Radi se o zlostavljanju koje uglavnom nije seksualno i rasno motivisano.rtva mobinga moe postati svako, bez obzira na pol, godine ivota, socijalni status, spoljanji izgled, stepen obrazovanja ili profesionalnu poziciju.

5

Poreklo rei mobbing

TO MOB - nasrnuti u masu, buno navaliti na nekoga;

BULLY - siledija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti;

BULLING - maltretiranje uenika od strane uenika ili nastavnika.

Poreklo rei MobbingRe MOBBING je engleskog porekla, kovanica od dva glagola sa znaenjem:TO MOB - nasrnuti u masu, buno navaliti na nekoga;BULLY - siledija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti;BULLING - maltretiranje unika od strane uenika ili nastavnika.

6

Vrste mobbingaVERTIKALNIPredpostavljeni zlostavlja:

Jednog podredjenog radnika;

Strateki mobbing;

Grupa podredjenih zlostavlja jednog predpostvljenog.

HORIZONTALNIJavlja se izmedju radnika koji su u jednakom poloaju u hijerarhijskoj organizaciji;

itava grupa radnika moe izabrati jednog radnika rtvu.

Vrste MobbingaVERTIKALNI: Predpostavljeni zlostavljajednog podredjenog radnika;jednog po jednog radnika dok ne uniti itavu grupu (strateki mobbing);jedna grupa radnika (podredjenih) zlostavlja jednog predpostvljenog.HORIZONTALNI:javlja se izmedju radnika koji su u jednakom poloaju u hijerarhijskoj organizaciji; itava grupa radnika zbog unutranjih problema, napetosti i ljubomore, moe izabrati jednog radnika rtvu na kojim e dokazati da su snani i sposobniji.55% je vertikalni, 45% horizontalni mobing.

7

Vrste mobbingaGRAFIKON 1.

8

MobberOsobe koje psiholoki, moralno, seksualno, i na druge naine maltretiraju, zlostavljaju i na sve naine pokuavaju da eliminiu osobe za koje smatraju da im smetaju.

Osobine linosti;

Iza svake prepotencije stoji neka impotencija;

Neki zlostavljai to rade svesno.

MobberPod ovim terminom podrazumevaju se osobe koje psihiloki, moralno, seksualno, i na druge naine maltretiraju, zlostavljaju i na sve naine pokuavaju da eliminiu osobe za koje smatraju da im smetaju.Osobine linosti moberaPsiholozi tvrde da su moberi osobe sa poremeajem linosti. To su manje sposobne, ali mone osobe, bez kapaciteta za ljubav, igru, kreativnost, davanje i deljenje, kao i empatija prema drugim osobama. Njima se lako pridruuju slabe linosti (poltroni) u strahu da ne postanu rtve mobinga, identifikuju se sa agresorom, staju na njegovu stranu oekujui linu korist (biofeedback = primena).Moberi mobbingom prikrivaju nemo u nekoj drugoj sferi svoga ivota (najee privatnog, tj. u braku ili porodici), formirajui oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju mo i vanost na raun rtve. esto se zlostavjajui, zapravo oseaju inferiorno (iza svake prepotencije stoji neka impotencija). Neretko to ine iz linog straha da nee biti cenjeni i da e sami postati neija rtva. Neki zlostavljai to rade svesno, sa namerom da nakode drugome i da ga prisile da napusti radno mesto.

9

rtve mobbingaPotenjaci

Veoma kreativne osobe

Osobe koje su uoile i prijavile nepravilnosti u radu

Osobe koje trae vie samostalnosti u radu ili bolje uslove rada

Mlade osobe na poetku karijereOsobe pred penzijom

Bolesne osobe

Osobe sa posebnim potrebama

Pripadnici manjinskih grupa

Osobe sa specifinom seksualnom opredeljenou

Koje su karakteristike rtava mobbinga?PotenjaciVeoma kreativne osobeOsobe koje su uoile i prijavile nepravilnosti u raduOsobe koje trae vie samostalnosti u radu ili bolje uslove radaOsobe koje nakon vie godine besprekornog radnog staa trae priznanje (moralnu satisfakciju)Mlade osobe na poetku karijereOsobe proglaene tehnolokim vikomOsobe pred penzijomBolesne osobe (esto izostajanje s radnog mesta zbog bolesti moe izazvati negativnu reakciju)Osobe sa posebnim potrebamaPripadnici manjinskih grupaRazliitost polova (ena u grupi mukaraca ili mukarac u grupi ena)Osobe sa specifinom seksualnom opredeljenouOsobe obolele od netipiih bolesti (aids, hepatitis c)Slabe linosti - podlone uticaju autoriteta funkcijeOsobe sa neadekvatnom kvalifikacijom10

Vrste napada

Napad na mogunost adekvatnog komuniciranja;

Napad na mogunost odravanja socijalnih odnosa

Napad na linu reputaciju

Napad na kvalitet profesionalnog rada

Napad na zdravlje

Vrste napadaNapad na mogunost adekvatnog komuniciranja; Nadredjeni ili kolege ograniavaju mogunost izraavanja rtve. rtva se prekida u razgovoru, odbijaju se i verbalni i neverbalni kontakti sa rtvom, izbegavaju se pogledi . . .Napad na mogunost odravanja socijalnih odnosaIzolacija rtve, niko joj se ne obraa, svi se ponaaju kao da ista i ne postoji, premeta se u prostoriju daleko od kolega ili rukovodioca, ne poziva se na zajednike sastanke, ne poziva se da uestvuje na zajednikim proslavama, pauzama, neformalna druenja i slino . . .Napad na linu reputacijuNeosnovane prie o rtvi i njenom privatnom ivotu, ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari linih karakteristika rtve itd.Napad na kvalitet profesionalnog radartvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju sredstva rada (kompjuter, telefon) - sindrom PRAZNOG STOLA ili zatrpavanje zadacima sa veoma kratkim rokovima - sindrom PUNOG STOLA.Napad na zdravljertva se prisiljava da obavlja zadatke koji naruavaju njeno zdravlje, nedoputaju joj se godinji odmor i slobodni dani, prigovaraju se korienje bolovanja i ista kontroliu, preti se fizikim napadima, rtvi se preti ili se seksualno zlostavlja.

11

ZDRAVSTVENE SMETNJE I SIMPTOMIDEO II

12

ZDRAVSTVENE SMETNJE I SIMPTOMI

Maltretiranje rezultuje velikom mentalnom, psihosomatskom i socijalnom patnjom.

1. Promene na psihikoj i emocionalnoj sferi;

2. Promene na telesno-zdravstvenom planu;

3. Promene u ponaanju.

ZDRAVSTVENE SMETNJE I SIMPTOMIZbog velike uestalosti i dugotrajnosti neprijateljskog ponaanja ovo maltretiranje rezultuje velikom mentalnom, psihosomatskom i socijalnom patnjom.Promene na psihikoj i emocionalnoj sferiDepesijaAnksioznostKrize plaaOseaj depersonalizacijeNapad panikeSocijalna izolacijaEmocionalna otupljenostPromene na telesno-zdravstvenom planuGlavoboljaPoremeaj spavanjaVrtoglavicaProblem sa varenjemHiprtenzijaHiperglikemijaSrani problemiKone promenePromene u ponaanjuAgresivnost (hetero ili autoagresija)PasivizacijaPoveano konzumiranje alkoholaPoveano konzumiranje cigaretaPoveano konzumiranje lekovaSeksualni poremeaj...

13

NAINI SPREAVANJA MOBBINGADEO III

14

ISTRAIVANJA

Moberi - ene rukovodioci;

"Fenomen fotelje";

Primer dominantnih struktura linosti.

IstraivanjaPol: Mukarci (45%) i ene (55%) su mobirani, grubo gledajui, u jednakim proporcijama, razlika je neznatna. Kada je u pitanju ko koga mobira, istraivanje pokazuje da je 76% mobiranih mukaraca bilo mobirano od strane mukaraca, a samo 3% je bilo napadnuto od strane ena, 21% je bilo predmet mobiranja od strane oba pola. Sa druge strane, 40% mobiranih ena je mobirano od strane ena, 30% je napadnuto od mukaraca i 30% od oba pola.U skoro svim sluajevima moberi su ene rukovodioci. Kod istih je prisutan "fenomen fotelje", iste primenjuju autokratski nain rukovoenja, ne trpe konkurenciju, rigidne su i nemaju empatije za svoje radnike. Plastian primer dominantnih struktura linosti koji je u stvari odbrambeni mehanizam za svoje line propuste.

15

ISTRAIVANJA

16

NAINI SPREAVANJA MOBBINGA

ODLUNO recite osobi da njeno ponaanje nije za Vas prihvatljivo. VODITE dnevnik.

UVAJTE kopije pisama, e-maila, faksova, poruka, reenja...

NE VRAAJTE istom merom

OBRATITI SE za pomo

OBAVESTITE najblie udruenje ili savetovalite za mobbing

ZATRAITE od nadlenog lekara da utvrdi da je pogoranje zdravstvenog stanja posledica mobbinga.

OBAVEZNO obavetavanje javnog mnjenja.

Nain spreavanja MobbingaODLUNO recite osobi da njeno ponaanje nije za Vas prihvatljivo i da smesta prestane. VODITE dnevnik:Beleite datum, vreme i dogadjaj sa to je mogue vie detaljaBeleite imena svedokaBeleite kako se to dogodilo (opis dogadjaja)UVAJTE kopije pisama, e-maila, faksova, poruka, reenja, zahteva koje aljete ili dobijate od osobe koja Vas maltretira.NE VRAAJTE istom merom jer ete teko dokazati da Vi niste zlostavlja, ve zlostavljena osoba, te ete dovesti u nedoumicu osobe kojima ste se obratile za pomo.OBRATITI SE za pomo psihologu ustanove (ukoliko je ima), predstavniku sindikata, osobi koja je zaduena za kadrovske poslove u skladu sa kolektivnim ugovorom i zakonom, Odboru za zdravlje i bezbednost na radu u svojoj ustanovi.OBAVESTITE najbliem udruenju ili savetovalitu za mobbing.ZATRAITE od nadlenog lekara da utvrdi da je pogoranje zdravstvenog stanja posledica mobbinga-stresa na radnom mestu.OBAVEZNO kontaktirajte ovlaenog predstavnika sindikata za Vau optinu ili region u cilju obavetavanja javnog mnjenja putem sredstava javnog informisanja (pisanih ili elektronskih)

17

Zavod za govorne poremeaje, Beograd

PRIMER 1.

18

ZAKONSKA REGULATIVADEO IV

19

Zakon o spreavanju zlostavljanja na raduPredmet zakonalan 1.

Ovim Zakonom ureuje se opta zabrana i oblici zlostavljanja na radu, postupak zatite od zlostavljanja na radu pred poslodavcem, postupak sudske zatite od zlostavljanja na radu, mere za unapreivanje odnosa na radu, prekrajna odgovornost za nepotovanje odredbi ovog Zakona, kao i nadzor nad primenom Zakona.

Uvod

I UVODPredmet zakonalan 1.Ovim Zakonom ureuje se opta zabrana i oblici zlostavljanja na radu, postupak zatite od zlostavljanja na radu pred poslodavcem, postupak sudske zatite od zlostavljanja na radu, mere za unapreivanje odnosa na radu, prekrajna odgovornost za nepotovanje odredbi ovog Zakona, kao i nadzor nad primenom Zakona.

20

Zakon o spreavanju zlostavljanja na raduNaela zakonalan 2.

1. Potovanja dostojanstva i zatite psihikog i fizikog integriteta, privatnosti i drugih linih prava zaposlenog;

2. Potovanja opteprihvaenih moralnih pravila ponaanja u drutvu, a posebno pravila o pristojnom ponaanju u radnoj sredini;

3. Sveobuhvatne zatite svih kategorija lica od zlostavljanja na radu;

4. Stvaranja uslova neophodnih za zdravu i sigurnu radnu sredinu.

Uvod

Naela zakonalan 2.Ovaj Zakon zasniva se na naelima:Potovanja dostojanstva i zatite psihikog i fizikog integriteta, privatnosti i drugih linih prava zaposlenog;Potovanja opteprihvaenih moralnih pravila ponaanja u drutvu, a posebno pravila o pristojnom ponaanju u radnoj sredini;Sveobuhvatne zatite svih kategorija lica od zlostavljanja na radu;Stvaranja uslova neophodnih za zdravu i sigurnu radnu sredinu.

21

Zakon o spreavanju zlostavljanja na raduObaveze poslodavcalan 8.

1. Poslodavac je duan da sprei svaki akt zlostavljanja na radu, kao i da se sam uzdri od preduzimanja ovog akta.

2. Poslodavac je duan da sprovede postupak zatite od zlostavljanja na radu, na osnovu pritube ili po sopstvenoj inicijativi.

OPTA ZABRANA ZLOSTAVLJANJA NA RADU

Obaveze zaposlenihlan 10.

1. Zaposleni je duan da se uzdri od svakog akta zlostavljanja na radu.

2. Akt zlostavljanja na radu iz stava 1. ovog lana predstavlja povredu radne obaveze, odnosno radne discipline.

II OPTA ZABRANA ZLOSTAVLJANJA NA RADUObaveze poslodavcalan 8.Poslodavac je duan da sprei svaki akt zlostavljanja na radu, kao i da se sam uzdri od preduzimanja ovog akta.Poslodavac je duan da sprovede postupak zatite od zlostavljanja na radu, na osnovu pritube ili po sopstvenoj inicijativi.Obaveze zaposlenihlan 10.Zaposleni je duan da se uzdri od svakog akta zlostavljanja na radu.Akt zlostavljanja na radu iz stava 1. ovog lana predstavlja povredu radne obaveze, odnosno radne discipline.

22

Zakon o spreavanju zlostavljanja na raduPokretanje postupka podnoenjem pritubelan 11.

1. Postupak zatite od zlostavljanja na radu pokree se podnoenjem pritube poslodavcu.

2. Pravo na podnoenje pritube ima zaposleni koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu.

3. Uz saglasnost zaposlenog iz stava 2. ovog lana, pravo na podnoenje pritube imaju i predstavnik sindikata, savet zaposlenih, kao i profesionalno udruenje iji je zaposleni lan.POSTUPAK ZATITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU

III POSTUPAK ZATITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADUPokretanje postupka podnoenjem pritubelan 11.Postupak zatite od zlostavljanja na radu pokree se podnoenjem pritube poslodavcu.Pravo na podnoenje pritube ima zaposleni koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu.Uz saglasnost zaposlenog iz stava 2. ovog lana, pravo na podnoenje pritube imaju i predstavnik sindikata, savet zaposlenih, kao i profesionalno udruenje iji je zaposleni lan.

23

Zakon o spreavanju zlostavljanja na raduPokretanje postupka po inicijativi poslodavcalan 12.

1. Poslodavac pokree postupak zatite zaposlenog ako doe do saznanja o preduzetom ili nameravanom aktu zlostavljanja na radu.

2. Odluku o pokretanju postupka poslodavac bez odlaganja dostavlja licu protiv koga je postupak pokrenut, kao i zaposlenom koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu.

POSTUPAK ZATITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU

Pokretanje postupka po inicijativi poslodavcalan 12.Poslodavac pokree postupak zatite zaposlenog ako doe do saznanja o preduzetom ili nameravanom aktu zlostavljanja na radu.Odluku o pokretanju postupka poslodavac bez odlaganja dostavlja licu protiv koga je postupak pokrenut, kao i zaposlenom koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu.

24

Zakon o spreavanju zlostavljanja na raduPrivremene merelan 14.

Mere radi spreavanja zlostavljanja na radu do okonanja postupka zatite:

1. Zabrana pribliavanja zaposlenom koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu na odreenoj udaljenosti;

2. Premetanje u druge radne prostorije zaposlenog protiv koga je pokrenut postupak;

3. Udaljenje sa rada zaposlenog protiv koga je pokrenut postupak.POSTUPAK ZATITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU

Privremene merelan 14.Ako preti neposredna opasnost od nasilja, upotrebe sile ili nastanka nenadoknadive tete, poslodavac moe pre donoenja odluke iz lana 13. stav 1. ovog Zakona, po predlogu zaposlenog ili po sopstvenoj inicijativi, izrei sledee mere radi spreavanja zlostavljanja na radu do okonanja postupka zatite:zabrana pribliavanja zaposlenom koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu na odreenoj udaljenosti;premetanje u druge radne prostorije zaposlenog protiv koga je pokrenut postupak;udaljenje sa rada zaposlenog protiv koga je pokrenut postupak.

25

Zakon o spreavanju zlostavljanja na raduZabrana zlostavljanja i mere zatitelan 15.

Mere zatite:1. Opomena;2. Umanjenje zarade do 30% na period do 6 meseci;3. Zabrana pribliavanja zaposlenom koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu na odreenoj udaljenosti, u trajanju od 3 meseca do 1 godine;4. Privremeno ili trajno premetanje u druge radne prostorije ili na drugo radno mesto;5. Privremeno udaljenje sa rada u trajanju do 3 meseca.POSTUPAK ZATITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU

Zabrana zlostavljanja i mere zatitelan 15.Ako utvrdi da je zaposleni pretrpeo, trpi ili da mu preti opasnost od zlostavljanja na radu, poslodavac izrie licu protiv koga se vodi postupak zabranu zlostavljanja na radu, kao i jednu ili vie sledeih mera zatite:opomena;umanjenje zarade do 30% na period do 6 meseci;zabrana pribliavanja zaposlenom koji je pretrpeo, koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja na radu na odreenoj udaljenosti, u trajanju od 3 meseca do 1 godine;privremeno ili trajno premetanje u druge radne prostorije ili na drugo radno mesto;privremeno udaljenje sa rada u trajanju do 3 meseca.

26

Zakon o spreavanju zlostavljanja na raduPrekrajilan 29.

1. Novanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:ako ne izradi, odnosno ne dostavi informator iz lana 27. ovog Zakona; ako ne organizuje obuku na nain predvien lanom 28. ovog Zakona.

2. Novanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara kaznie se za prekraje iz stava 1. ovog lana, preduzetnik, kao i odgovorno lice poslodavca.KAZNENE ODREDBE

IV KAZNENE ODREDBEPrekrajilan 29.Novanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:ako ne izradi, odnosno ne dostavi informator iz lana 27. ovog Zakona;ako ne organizuje obuku na nain predvien lanom 28. ovog Zakona.Novanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara kaznie se za prekraje iz stava 1. ovog lana, preduzetnik, kao i odgovorno lice poslodavca.

27

Zlostavljanje mukaraca na poslu

Primer 2.

28

ZAKLJUAK

DEO V

29

ZAKLJUAKOno to ne eli sebi, ne radi drugima!

ZakljuakZajedno moemo pobediti mobbing!

30

HVALA NA PANJI!Nataa Petrovi 08/847; Milica Janakovi 08/933; Jelena Marjanovi 08/1041; Bojana Rali 08/1459; Duan Marinkovi 08/1137.

31