modul 4: strategije za osmišljavanje i procenu planova...

Modul 4: Strategije za

osmišljavanje i

procenu planova

ličnog razvoja

2016-1-ES01-KA204-025061

Sadržaj:

1. Izrada pograma i formulacija obrazovnih ciljeva

2. Vrste podrške

3. Postupci planiranja

4. Planiranje i evaluacija ciljeva i ličnih rezultata

5. Primeri dobre prakse

6. Prava, osnaživanje, monitoring prava osoba sa

autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

1. Izrada pograma i formulacija obrazovnih ciljevaSadržaj:

Poznavanje opštih smernica i obrazovnih principa;

Učešce u protokolu opštih procena;

Dijagnoza i protokol procene:

•Medicinska procena

•Kliničko ponašanje

•Procena veština za decu i adolescente

•Procena jezika

•Funkcionisanje porodice

•Funkcionalno ponašanje

Sinteza i formulisanje obrazovnih ciljeva

2016-1-ES01-KA204-025061

Ažurirane dobre prakse i smernice dostupne su u Evropi i SAD, Kanadi iAustraliji.

Glavni okvir:Korišcenje intervencije zasnovanih na dokazima: prakse podržaneaktuelnim naučnim znanjem.Izrada individualnih obrazovnih planova, prilagođenih za potrebe ipotencijale osobe sa autizmom i njene porodice.

Smernice za izradu individualnog plana1. Izrada pograma i formulacija obrazovnih ciljeva:

2016-1-ES01-KA204-025061

Opšti principi dobrog individualnog plana:

Multidisciplinarnost

Individualizacija

Doslednost

Mogucnost generalizacije

Funkcionalnost

Odlučnost i fleksibilnost

1. Izrada pograma i formulacija obrazovnih ciljeva:

2016-1-ES01-KA204-025061

• Konsultujte se zarad validnih informacija o osobi sa autizmom,kao i o dobrim praksama; potražite obuku/superviziju

• Izaberite odgovarajuce obrazovne ciljeve, u skladu sa dobrimopštim principima, smernicama i naučnim dokazima

• Ciljevi moraju biti zasnovani na potrebama, snagama iinteresovanjima osobe/porodice, istovremeno je važno imatisvest o njihovim slabostima

• Uključiti osobu sa autizmom/njenu porodicu u proces procene iplaniranja

Opšti koraci za izradu individualnog plana:


2016-1-ES01-KA204-025061

• Evaluacioni nivo 1 – skrining: nadgledanje/proveravanje razvoja i funkcionalnosti deteta/osobe sa autizmom

• Evaluacioni nivo 2 – detekcija: signalizacija / isticanje / upozorenje kašnjenje / odstupanje / regresija

• Evaluacioni nivo 3 – dijagnoza: utvrđivanje detetovog stanja, profil funkcionalnosti, stepen učešca i kontekst okruženja osobe sa autizmom (npr. EEG + genetika, psihološki profil, opservacija)

Pre osmišljavanja individualnog plana:1. Izrada pograma i formulacija obrazovnih ciljeva:

2016-1-ES01-KA204-025061

Na Evaluacionom nivou 3 – dijagnoza

Multidisciplinarni tim ce pomoci u uspostavljanju individualnog plana

sa svakim detetom, adolescentom ili odraslom osobom, kao i

roditeljima/starateljima/stručnjacima i drugim bliskim osobama.

Formulisanje obrazovnih ciljeva za individualni plan mora biti usredsređeno

na osobu sa autizmom, a ne na ono što nudi društveni kontekst.

Ciljevi su određeni potrebama i odlukama osoba sa autizmom.

• U prethodnim modulima objasnili smo proces koji sledi od trenutka kada porodica detektuje rane znakove do dijagnoze koju je postavio profesionalni tim.

• U sadašnjem modulu, kada govorimo o dijagnozi, govorimo o sveobuhvatnoj proceni, određivanju stanja deteta/osobe, profila funkcionalnosti, nivoa učešca i njihovog okruženja.

• Zaključno, procena obuhvata sve aspekte koji čine jednu osobu kako bismo razvili odgovarajuce individualne planove intervencije.

Od dijagnoze do procene

Multidisciplinarnost:

Uključenost različitih

stručnjaka:

•Neurolozi

•Psihijatri

•Psiholozi

•Logopedi

•Fizioterapeuti

•Defektolozi

•Radni terapeuti

•Socijalni radnici

2016-1-ES01-KA204-025061

• Procena je višestruki postupak koji sprovodi multidisciplinarni tim:

Višestrukost:

•Upitnici

•Dijagnostički intervjui

•Kognitivni testovi

•Razvojne skale

•Medicinska dokumentacija

•Opservaciono-dijagnostička

skala

2016-1-ES01-KA204-025061

Procena vs Dijagnoza

Instrumenti procene su širi od dijagnostičkih instrumenata.

Pri proceni se uzimaju u obzir višedimenzionalni aspekti koji čine svaku

osobu kako bi se razvili odgovarajuci individualni planovi intervencije

2016-1-ES01-KA204-025061

Sveobuhvatna procena

• Procena novorođenčeta: Bejli skala razvoja novorođenčeta (II izdanje) (BSID-II) (Bayley, 1993)

• Procena razvoja: Psihoedukativni profil – PEP 3; Grifitova skala

• Procena komunikacije: Pibodi slikovni test rečnika (III), CDI, CCS, ESCS

• Testovi inteligencije:

• Vekslerova (Wechsler) skala inteligencije za decu – trece izdanje (WISC-III) (Wechsler, 1991),

• Merrill-Palmer skala mentalnih testova (MPSMT) (Stutsman, 1931) za decu uzrasta od godinu i po

dana do šest godina. Ova skala ima široku upotrebu kao neverbalni test kojim se procenjuju vizuo-

spacijalne veštine.

• The Leiter International Performance skala (LIPS) (Leiter, 1948) meri nivo inteligencije kod dece

uzrasta od tri godine i starije, nezavisno od sposobnosti govora.

• Akademska procena: Test širokog spektra postignuca, broj 3 (WRAT3)

• Adaptivna procena: Vinelad skala za procenu adaptivnog ponašanja (VABS) (Sparrow, Balla, &

Cicchetti, 1984), DABS

• Procena ponašanja i procena porodice: intervju

http://www.behavior-consultant.com/aut-dx-devices.htm

http://www.behavior-consultant.com/aut-dx-devices.htm

2016-1-ES01-KA204-025061

Individualni ciljevi za osobe sa autizmom moraju:

•biti određeni multidimenzionalnim potrebama i kapacitetima osobe;

•uzeti u obzir različita životna okruženja svake osobe sa autizmom;

•da uključe doprinos osoba sa autizmom i njihovih porodica i / ili negovatelja koji bi sproveli sopstveni proces planiranja, a imajuci u vidu realna očekivanja.

Mora postojati ravnoteža između očekivanja i realnosti


Individualni ciljevi

2016-1-ES01-KA204-025061

Medicinski protokol o proceni

• Uključuje temeljni medicinski pregled: neurološki, genetski, slušni i vizuelni. Važno je otkriti moguce poreklo / uzrok autizma, a ne idiopatski poremecaj; kao i značajan komorbiditet koji treba uzeti u obzir

• Rutinsko testiranje gastrointestinalnog trakta, nivoa vitamina ili drugih metaboličkih funkcija nije preporučljivo za autizam.


2016-1-ES01-KA204-025061

Specifična dijagnostička sredstva: kliničko ponašanje

Revidiran intervju za dijagnostiku autizma (ADI-R) ili kratka verzija ovog instrumenta

obezbeđuje polu-strukturirani intervju za roditelje/negovatelje dece i odraslih osoba kod

kojih je moguce postaviti dijagnozu autizma.

Ovo omogucava osobi koja vodi intervju da dođe do kritične prekretnice i obrazaca

ponašanja u autizmu.

ADOS i ADOS-T su direktni testovi posmatranja osobe sa autizmom koja učestvuje u

različitim društvenim i komunikativnim situacijama, na osnovu čega se izvode zaključci o

njenom psihosocijalnom funkcionisanju. Predstavljen je u četiri modula, prema starosti

ispitanika i njihovim verbalnim sposobnostima.

Skala za procenu težine autizma za decu (CARS) pomaže identifikaciji dece sa

autizmom i njihovom razlikovanju od dece sa drugim posebnim potrebama. Kratak,

zgodan i pogodan za kliničare i vaspitače da prepoznaju i klasifikuju decu sa autizmom.

2016-1-ES01-KA204-025061

Specifična dijagnostička sredstva: CARS

CARS (Skala za procenu težine autizma za decu) je skala za dijagnozu koja je korisna za decu i prilagođena je i za adolescente. Lako je mogu

koristiti čak i stručnjaci bez značajne obuke ili iskustva (TEACCH Program).

2016-1-ES01-KA204-025061

Specifična dijagnostička sredstva: CARS

• Odnos sa drugim ljudima;

• Imitacija;

• Emocionalna responzivnost;

• Upotreba tela;

• Korišcenje predmeta;

• Prilagođavanje promenama;

• Vizuelna responzivnost;

• Slušanje

• Reagovanje na ukus, miris i dodir;

• Strah ili nervoza;

• Verbalna komunikacija;

• Neverbalna komunikacija;

• Nivo aktivnosti;

• Nivo i konzistentnost intelektualnog odgovora i

• Opšti utisci.

Stavke ocenjene u CARS-u uključuju sledece specifične kriterijume

ponašanja:

2016-1-ES01-KA204-025061

• Ova procena obuhvata simptome ponašanja i psihijatrijskesimptome (anksioznost, ADHD, OCD, tikovi, itd.) u školskoj dobi.

• Sprovođenje funkcionalne analize ponašanja može pomoci urazumevanju situacija u kojima se pojavljuju poteškoce i ukazujena pristupe kako bismo pomogli osobama sa autizmom da senose sa svojim okruženjem.

Protokol procene – Kliničko ponašanje i mentalno zdravlje

1. Izrada programa i formulacija obrazovnih ciljeva:

2016-1-ES01-KA204-025061

• Za planiranje intervencionih

planova sa decom školskog uzrasta

i adolescentima neophodno je

odrediti intelektualni potencijal i

funkcionisanje (npr. WISC III;

Raven) i adaptivni nivo (npr.

Posmatranje, upitnici, AAPEP,

Vineland adaptivne skale) u

različitim životnim sferama.

Protokoli procene sposobnosti – deca

• Kod male dece neophodna je

evaluacija razvoja (npr. PEP-3,

Raspored rastucih sposobnosti,

Griffiths) i uključenost/obuka

porodice.

• PEP-3 (Psihoedukativni profil-3) je

kreiran u okviru programa TEACCH.

Koristi se za procenu dece (od 6

meseci do 7 i po godina).

Protokoli procene sposobnosti – adolescenti


2016-1-ES01-KA204-025061

• Dostupan je niz različitih testova u zavisnosti od starosnedobi i sposobnosti: PVCS, TALC.

• Kako bi se izvršila potpuna procena veština funkcionalnekomunikacije pojedinca, ona mora uključivati: neverbalneveštine komunikacije, razumevanje, izražavanje ipragmatsku upotrebu jezika.

Protokol procene – jezik


2016-1-ES01-KA204-025061

Protokol procene – Funkcionisanje porodice

Procena potreba i kapaciteta članova porodice je od suštinskog značaja za razvoj najboljih mogucih strategija intervencije.

Svaka situacija može da se iskoristi za uspostavljanje komunikacije i premošcavanje društvenih odnosa, i autonomije.

Važno je razumeti kako porodica funkcioniše kao sistem, u svojim dimenzijama, odnosima i savezima među svojim članovima;

Uloga koju igra sestra, brat, otac i majka, deka ili baka može biti presudna.


2016-1-ES01-KA204-025061

Protokol procene – Funkcionalna procena

Raznolike potrebe u školama, domovima i ostalim zajednicama diktiraju individualizovanu i

sveobuhvatnu procenu, planiranje i monitoring

Uspešno izvršavanje obrazovnog plana zahteva učešce, kako profesionalaca tako i članova porodice

Ovaj kombinovani pristup obezbeđuje informacije o položaju i individualnom učinku učenika

Funkcionalna

Procena


2016-1-ES01-KA204-025061

Tradicionalne psihološke i obrazovne procene ponašanja osoba sa

smetnjama u razvoju obično se fokusiraju na tri glavna cilja:

1. posmatranje i evaluacija repertoara ponašanja;

2. analizu izveštaja i podataka dobijenih od roditelja/nastavnika kako bi se

dobio profil snaga i slabosti u ponašanju u različitim kontekstima;

3. sintezu nalaza za pomoc u dijagnozi i vođenju individualnih intervencija.


Protokol procene – Funkcionalna procena

2016-1-ES01-KA204-025061

Tehnike i procedure funkcionalne procene

Sistematična funkcionalna analiza performansi i kritičnog ponašanja smatra seglavnom komponentom sveobuhvatne obrazovne procene (Durand & Crimmins,1987).

Identifikacija varijabli koje doprinose specifičnim veštinama osoba sa

autizmom mogu olakšati donošenje odluka na kliničkom nivou, kao i

regulisanje ponašanja.

Upotreba tehnika bihevioralne procene u programiranju obrazovanja

unapređuje procese planiranja, projektovanja i pracenja, kao i ostvarene

rezultate obrazovnih intervencija.


2016-1-ES01-KA204-025061

Da bi se razvila delotvorna individualna intervencija, potrebno je sprovesti i

sveobuhvatnu i višedimenzionalnu procenu ponašanja pored same

dijagnoze, pa je važno proveriti kliničku istoriju i prikupiti korisne informacije

iz različitih kognitivnih i socijalnih područja (razvoj, komunikacija, adaptivno

ponašanje, senzorna pitanja, inteligencija, funkcionisanje porodice, igra itd.).

Sveobuhvatna i multidimenzionalna procena


2016-1-ES01-KA204-025061

2. Vrste podrške

Sadržaj:

•Model kvaliteta života•Multimodalna podrška•Podrška u okviru zdravstvenog sistema•Podrška u okviru obrazovnog sistema

• Rano detinjstvo – Rana intervencija• Odnosi• Komunikacija• Socijalne veštine

• Adolescencija i zrelost

•Formalne i neformalne socijalne veze

2016-1-ES01-KA204-025061

MATERIJALNO I FIZIČKO BLAGOSTANJE

PRAVA I UKLJUČENJE U

ZAJEDNICU

SAMOOPREDELJENJE

SUBJEKTIVNO

BLAGOSTANJE

Bolje razumevanje potreba

osoba sa autizmom i drugih

osoba sa invaliditetom dovelo

je do toga da kreatori modela

i drugi profesionalci pređu sa

medicinskog modela na

socijalni model tretmana koji

je fokusiran na društveno

učešce

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061

INSPSIC

Multidisciplinarna procena i

planiranje dovode do

multimodalnih vrsta podrške

Dobijanje zdravstvenih

podataka:

Dopunski medicinski

pregledi;

Regulacija mentalnih funkcija

Klinička procena i

intervencija

Dobijanje edukativnih

podataka:

Prilagođavanje različitih

okruženja za učenje;

sadržaja i procesa

Dobijanje socijalnih

podataka:

Porodica;

Socijalni aspekt;

Socijalna podrška;

Socijalno podučavanje;

Spoljašnje i unutrašnje

promene

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061

Podrška u okviru zdravstvenog sistema

Podrška u okviru zdravstvenog sistema se razlikuje od države do države.

Međutim, sam proces dijagnoze i procene stanja je sličan i uvek se obavlja

uz medicinsko učešce. Veoma često individualna procena i edukacija

počinju sa roditeljima, negovateljima ili vaspitačima koji se oslanjaju na

pedijatra.

Rani znaci upozorenja kod deteta: slab kontakt očima; smanjeno

responzivno smejanje; smanjen socijalni osećaj i poteškoće u razvoju

govora; umanjena koncentracija tokom igre ili održavanju socijalnih

interakcija.

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061


Zdravstvene ustanove zajedno sa obrazovnim institucijama daju:

Podršku deci i adolescentima u periodu školovanja.

Zdravstvene ustanove zajedno sa socijalnim ustanovama daju:

Podršku dnevnim centrima i domovima za osobe sa invaliditetom.

Zdravstvene ustanove moraju pružiti potrebnu podršku osobama

sa invaliditetom tokom čitavog života

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061


Stručnjaci zaduženi za individualni plan za osobe sa autizmom moraju

pronaci načine da objasne suštinu programa intervencije roditeljima,

neuropedijatrima/psihijatrima, psiholozima, drugim terapeutima i

stručnjacima iz multidisciplinarnog tima.

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061


Bolnice, klinički centri i roditeljska udruženja mogu ponekad da

obezbede kontakt sa grupama roditelja i školama, da organizuju

sesije koje pomažu roditeljima da se bave svojom decom sa

autizmom ili određenim temama, podstičuci takođe i obrazovnu i

društvenu podršku.

Nekoj deci može biti pružena pomoc u određenim centrima ili kod

kuce u terapeutskim programima organizovanim unutar

zdravstvenog sistema.

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061

Sistem državnih škola tokom godina radi na prilagođavanju fizičkogokruženja, nastavnih programa i osoblja, tako da svaki učenik, bez obzirana njegovo stanje, može imati pristup odgovarajucem obrazovanju uredovnom školskom sistemu.Postepeno, školske godine su postale društveno inkluzivnije za učenike saautizmom.Obrazovanje je takođe dobilo koncept celoživotnog učenja – uči se tokomcelog života, a učenje i osposobljavanje za osobe s autizmom razvija se upravcu adekvatnijih usluga za tinejdžere i odrasle osobe.

Podrška u obrazovnom sistemu2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061

2. Vrste podrške

Podrška u obrazovnom sistemu

Usluge obrazovanja zajedno sa zdravstvenim uslugama

omogucavaju:

Podršku deci i adolescentima u školskom uzrastu.

Usluge obrazovanja zajedno sa uslugama socijalnih službi

omogucavaju: Podršku dnevnim centrima i domovima za osobe

sa ometenošcu.

Usluge obrazovanja i učenja potrebne su osobama s

invaliditetom tokom čitavog života

2016-1-ES01-KA204-025061

Prioriteti u obrazovanju kod učenika sa autizmom

•Učenje komunikacije

•Interpersonalni razvoj

•Briga za pojedinca: ekološki pristup

•Pedagoška diferencijacija

•"Saznajte kako se uči"

Glavni izvori

• Vizuelna prezentacija uputstava i

zadataka

• Strukturirana fizička okolina

• Korišcenje rasporeda; planovi rada:

Kada, gde i kako se zadaci odvijaju

• Pristup kompjuterski

potpomognutom učenju


2016-1-ES01-KA204-025061

TEACCH Program – Strukturirane metode podučavanja

Vecina škola koje uključuju učenike sa autizmom usvajaju univerzalne strategije

iz TEACCH programa.

TEACCH: Tretman i edukacija dece sa autizmom i druge dece sa

teškocama u razvojuFokus je na intelektualnoj snazi osoba sa autizmom: pamcenju, posebnim

interesovanjima; vizuelnoj obradi i privrženosti rutinama

Fokus je na strategiji i načelima strukturiranja obrazovnog okruženja, vremenu i

aktivnostima kako bi se podsticala autonomija i socijalizacija učenika sa

autizmom.


2016-1-ES01-KA204-025061

Izgradnja odnosa

Rano detinjstvo – Rana intervencija

INSPSIC

• Prihvatanje; Intimnost; Empatija

• Regulisanje humora

• Regulisanje misli

• Savladavanje prepreka

• Izgradnja uzajamnosti

• Podsticanje izražavanja potreba, želja i ideja

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061

Vecina dece sa autizmom koja nema upotrebljiv govor mora poboljšati svoju

komunikaciju pomocu nekog oblika augmentativnog komunikativnog

sistema (Howlin, 1998).

Verbalna podrška je vrlo korisna kako bi pomogla razvoju komunikativnih

veština. Nekoliko alternativnih načina komunikacije koristi slike za

označavanje, potpisivanje, elektronska sredstva komunikacije i sisteme

slika ili simbola.


Alternativni augmentativni načini komunikacije

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061


Alternativni augmentativni načini komunikacije

2. Vrste podrške

PECS (Picture Exchange Communication System/Komunikativni sistem

razmene slika, Bondy & Frost, 1994) je sistem koji se koristi sa decom

predškolskog uzrasta i neverbalnim osobama s autizmom koje pokazuju

niske funkcionalne komunikativne veštine.

Cilj PECS-a je da deca brzo stiču određene ključne komunikativne

sposobnosti, naročito iniciranje komunikacije, u društvenoj razmeni (Bondy

1996).

2016-1-ES01-KA204-025061


Razvoj socijalnih veština

2. Vrste podrške

Socijalne veštine su sva ona ponašanja koja su potrebna da bi deca bila uspešnau prisustvu drugih ljudi ili koja utiču na ponašanje drugih:

•Pracenje društvenih pravila;

•Shvatanje znakova drugih ljudi;

•Pokretanje interakcije;

•Prikladno odgovaranje;

•Važne veštine koje utiču na verovatnocu pojave drugih veština: uključuju negu,higijenu, držanje tela i izraz lica.

2016-1-ES01-KA204-025061



2. Vrste podrške

Socijalne veštine prožimaju se u svim područjima nastavnog plana i

programa.

Sve praktične veštine imaju društvenu komponentu. To uključuje specifično

učenje kulturnih normi i značenja.

Prioritet se mora dati komunikaciji i interpersonalnim područjima (Jordan,

R.,1997).

Funkcionalne i životne veštine trebalo bi da budu uključene od samog početka.

2016-1-ES01-KA204-025061



2. Vrste podrške

Roditelji i stručnjaci često kažu da deca sa autizmom imaju mnoge veštinekoje ne koriste. Kada se socijalni elementi podučavaju u okviru nekekonkretne veštine ili aktivnosti, dete ih može bolje primeniti.

Kreiranje nastavnog plana namenjenog razvoju socijalnih sposobnosti obuhvata:

•Razvojna načela normalnog rasta deteta;

•Karakteristike učenja dece s autizmom;

•Komponente okoline koje utiču na učenje i performanse;

•Društvenu valjanost ciljeva nastavnog plana i programa.

2016-1-ES01-KA204-025061



2. Vrste podrške

Nastavni planovi koji su imali uticaj u podučavanju socijalnih veština imaju

zajedničke elemente:

1.Oni pripremaju malu decu za društvene potrebe škole, uključujuci veštine

potrebne u tipičnim učionicama. Funkcionalne veštine moraju se podučavati na

način koji odgovara razvojnom nivou svakog deteta.

2. Korišcenje bihevioralnih strategija za individualno postavljene ciljeve razvoja

socijalnih veština, koje se integrišu u kurikulum i eksplicitno podučavaju.

Koriste se tehnike modelovanja, podsticanja i socijalnog potkrepljivanja.

2016-1-ES01-KA204-025061



2. Vrste podrške

3. Učenje socijalnih veština u okruženjima gde deca sa autizmom mogu da

komuniciraju sa vršnjacima tipičnog razvoja. Na taj način deca sa

autizmom:

• stiču praksu u društvenim rutinama;

• imaju prilike za prirodnije potkrepljivanje uloženog truda;

• su više izložena dobrim modelima (vršnjačka edukacija);

• imaju više mogucnosti za generalizaciju naučenih veština.

2016-1-ES01-KA204-025061



2. Vrste podrške

Plan podrške može uključivati saradnju sa vršnjacima. Podstiče se vršnjačkopodučavanje. Kreiraju se prilike za igru. Igru treba uvrstiti u kurikulum (Jordan, R. iLibby, S.,1997):

Simbolična igra se može učiti; treba obezbediti više mogucnosti za saradnju sadrugima, što može pomoci razvoju konceptualnih i kognitivnih sposobnosti.

Aktivnost igre može se koristiti za emotivno angažovanje deteta i bolje prihvatanjeinterpersonalnih relacija.

Igra može sprečiti sekundarne posledice ometenosti uključivanjem dece usocijalne i kulturne aktivnosti.

2. Vrste podrškePodrška u obrazovnom sistemu

Individualni planovi trebalo bi da budu ekološki utemeljeni.

Funkcionalne veštine potrebne su za nezavisno učestvovanje u društvenojzajednici odraslih osoba sa autizmom;Odrasle osobe sa komorbidnom intelektualnom ometenošcu iograničenjima koje postavlja mentalni uzrast, moraju imati individualneplanove koji su, koliko je to moguce, prikladni hronološkom uzrastu.

Adolescencija i odraslo doba

2. Vrste podrške

Podrška u obrazovnom sistemuKurikulumi bazirani na funkcionalnosti za odrasle osobe sa autizmom

FunkcionalnostKomunikacija

Funkcionalne akademske sposobnosti

Socijalne veštine

Autonomija u zajednici

SamozastupanjeSlobodno

vreme

Zdravlje i bezbednost

Nezavisnost

Dnevne životne veštine

Posao

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija i odraslo doba

2. Vrste podrške

•U adolescenciji i životu odraslih, model kvaliteta života obuhvata spoj različitih društvenih podrški

kao i podršku u okviru same zajednice:

• Fizičko i materijalno blagostanje: Pristup stambenim objektima s nizom mreža podrške: stambeno

zbrinjavanje, povremena podrška za samostalan život;

• Lični razvoj: Potreba za trajnim, stalnim obrazovanjem; profesionalne mogucnosti uključujuci

strukturirane dnevne centre, zašticeno i specijalizovano zapošljavanje, mogucnosti zapošljavanja uz

svaku neophodnu dodatnu podršku

• Međuljudski odnosi: Pristup podršci kako bi se omogucilo učešce i uključivanje u život zajednice.

Osnaživanje za samozastupanje i zastupljenost

• Samoopredeljenje: Pristup pravnoj zaštiti i benefitima; Evropski zakoni za građane sa invaliditetom.

Podrška u obrazovnom sistemu

2016-1-ES01-KA204-025061

Formalne mreže socijalne podrške – primer Srbije

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, 2006

Zakon o dopuni zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, 2016

Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, 2017

Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, 2010

2. Vrste podrške

2016-1-ES01-KA204-025061

• Omogucavaju članovima da podele svoja osecanja i emotivne reakcije

• Omogucavaju povecanje društvenih mreža dok se uključuju druge porodice

• Mogu biti fokus za tekuce obrazovne programe

• Promovisanje društvene aktivnosti za porodicu

• Pomažu roditeljima da nauče kako da koriste resurse zajednice

2. Vrste podrškeNeformalne mreže socijalne podrške – grupe za porodice i grupe

podrške

2016-1-ES01-KA204-025061

Sadržaj

•Sastavljanje individualnog plana

•Formulacija obrazovnih ciljeva

•Planiranje

•Monitoring

•Evaluacija

•Strategije da se podstakne učestvovanje individue i porodice

3. Procesi planiranja

2016-1-ES01-KA204-025061

Individualni plan treba da:

•Proceni ispitanika

•Istakne uslove pristupa individualizovanom planu

•Opiše isplanirani prostor, smeštaj i mere podrške koji su planirani

•Kada je neophodno, da navede korišceni kurikulum/program

•Istakne kriterijume evaluacije

•Ukaže na osobe odgovorne za implementaciju: stručnjake, partnere

i značajne ljude u životu osobe sa autizmom

3. Procesi planiranjaSastavljanje individualnog plana

2016-1-ES01-KA204-025061

Kako bi se postavili dobri obrazovni ciljevi, potrebno je konsultovati

multidisciplinarne izvore i na taj način sakupiti informacije.

Formulacija i planiranje ciljeva moraju uzeti u obzir izbore i ukuse učenika/učenica

sa autizmom i njihovih porodica, i na taj način u svakom mogucem trenutku važno

je podržati učeničko samostalno donošenje odluka.

Takođe, ovakvo planiranje podrazumeva i sakupljanje validnih informacija u vezi

sa učenicima iz različitih konteksta i njihovo razmatranje, kao i sastavljanje

strategija prilagođenih ličnosti učenika.

Dobro postavljeni individualizovani obrazovni ciljevi govore o tome na kom nivou

je učenik, kao i o njegovoj narednoj zoni razvoja i buduceg učenja.

3. Procesi planiranja Formulacija obrazovnih ciljeva

2016-1-ES01-KA204-025061

• Prikladni obrazovni ciljevi treba da budu ponašanja i veštine koji

mogu biti praceni posmatranjem i čiji napredak može biti

izmeren, a koji podstiču samostalnost i društvenu odgovornost

osobe.

• U kontekstu specijalnog obrazovanja, od obrazovnih ciljeva se

očekuje da se ispune u definisanom roku (u toku polugodišta,

godine, itd.) i da utiču na učestvovanje učenika/učenice u procesu

obrazovanja, u društvu i u porodičnom životu.

3. Procesi planiranja Formulacija obrazovnih ciljeva

2016-1-ES01-KA204-025061

3. Procesi planiranjaPlaniranje

Dobre metode planiranja pomažu nastavnicima i negovateljima da bolje

rasporede i sinhronizuju aktivnosti, dnevne rutine, prilagode pristup materijalima i

procedurama i, uopšteno, postignu bolje rezultate u obrazovnom procesu.

Dokumenti koji se tiču planiranja nastave i rasporedi moraju biti precizno

usklađeni sa individualnim obrazovnim planovima svakog učenika/učenice.

Učenici i njihova neposredna okolina moraju se stalno uključivati u proces

planiranja kako bi se podstaklo njihovo aktivno učešce u primeni obrazovnih

ciljeva.

2016-1-ES01-KA204-025061

• monitoring omogucava prilagođavanje tempu napretka osobe sa

autizmom

• posmatra i meri napredak u odnosu na lične rezultate osobe koja je u

procesu obrazovanja

• ponekad je mali napredak velika pobeda

• osobe sa autizmom mogu sporo učiti sadržaje iz jedne oblasti, a

veoma brzo napredovati i biti vešte u drugoj oblasti

• nemojte upoređivate rezultate osobe sa autizmom sa rezultatima

učenika koji nemaju autizam

• različitim ljudima su potrebni različiti vidovi podrške.

3. Procesi planiranjaMonitoring

2016-1-ES01-KA204-025061

Evaluacija multidisciplinarnih ciljeva učenika sa autizmom treba da

obuhvati sledece oblasti:

•Evaluaciju socijalnih veština: unapređenje učestvovanja u porodičnom, školskom

i društvenom životu (npr. imitacija, iniciranje socijalnog kontakta i reagovanje na

odrasle osobe, interakcija sa vršnjacima i bracom/sestrama)

•Evaluaciju ekspresivnog jezika, neverbalnih veština komunikacije ili

funkcionalnog sistema komuniciranja.

•Finu i grubu motoriku koje su u skladu sa aktivnostima koje su prikladne za

uzrast učenika/učenice.


Evaluacija

2016-1-ES01-KA204-025061

•Specifične kognitivne veštine: uključujuci osnovne pojmove, akademske veštine,

rezonovanje i egzekutivne funkcije;

•Bihevioralne intervencije: Usmerene na zamenjivanje problematičnih ponašanja

konvencionalnim i prikladnim ponašanjima;

• Samostalno organizovanje svog vremena/zadataka i druga ponašanja koja su

preduslov za uspeh u uobičajenom kontekstu učionice (npr. samostalno

ispunjavanje zadatog cilja, pracenje uputstava unutar grupe, traženje pomoci u

obavljanju zadataka).

Nekada je mali napredak velika pobeda.

3. Procesi planiranja Evaluacija

2016-1-ES01-KA204-025061


U istraživanju nedavno sprovedenom u Španiji, profesionalci koji se

bave osobama sa autizmom su podelili svoje rezultate u vezi sa:

• strategijama koje koriste da unaprede učestvovanje pojedinaca i njihovih porodica u procesu

planiranja, monitoringu i evaluaciji procesa obrazovanja;

• načinima na koje dele informacije relevantne za donošenje odluka;

• načinima na koje konstantno primenjuju proces intervencije na pojedinačne učenike i njihove

porodice;

• dobrim rezultatima koje ovakav timski rad donosi.

EATAPI (2014)

2016-1-ES01-KA204-025061

Indikatori Facilitatori

Komunikacija – Obracam

pažnju na ono što porodica ima

da kaže, trudim se da efikasno

iznesem ideje, na jasan i lako

dostupan način kako bi ih

druge osobe razumele.

Ponašam se asertivno i trudim

se da situacije sagledam iz

perspektive osoba sa kojima

razgovaram.

▪ Aktivno slušam porodicu (51,7%)

▪ Poštujem njihove komentare i opservacije o osobi sa

autizmom (34,5%)

▪ Prilagođavam svoj rečnik nivou na kome je slušalac (29,3%)

▪ Pitam da li su razumeli ono što sam im predstavio/la (19,0%)

• Dostupan/dostupna sam porodici koja može da mi poveri

svoje brige, sumnje i da me pita šta je zanima

• Obracam pažnju na svoje držanje i na svoje gestove i

prilagođavam ih situaciji

• Kada je nešto teško objasniti, koristim konkretne primere,

trudim se da to objasnim iz različitih uglova.

• Tražim povratnu informaciju na kraju sastanaka sa

porodicom o mom stilu komunikacije, brzini, poštovanju

redosleda izlaganja, itd.


2016-1-ES01-KA204-025061


Samopouzdanje: Stvaram

atmosferu u kojoj se porodica

oseca sigurno i ima poverenje

da podeli informacije, emocije i

brige.

▪ Otvoreno komentarišem svoja ograničenja i svoje mogucnosti

i ne stvaram nerealna očekivanja (20,7%)

▪ Potvrđujem da su njihove brige normalna pojava (17,2%)

▪ Sa pozitivnim stavom prihvatam sve komentare (13,8%)

▪ Ispunjavam svoj ugovoreni deo posla (12,1%)

▪ Ohrabrujem porodicu da nastavi (10,3%)

▪ Izbegavam izraze kao što su “nemojte da brinete, nije to

ništa" (3,4%)

• Prihvatam sugestije porodice kao konstruktivne savete

• Potkrepljujem njihovu zainteresovanost i napredak

• Realističan sam i u isto vreme pozitivan, ohrabrujem ih da

učestvuju; ukazujem im na značaj timskog rada

• Stvaram prijatno okruženje za saradnju ispoljavajuci bliskost

• Ispoljavam neposrednost u komunikaciji, praveci kolokvijalne

opaske u vezi sa svakodnevicom.


2016-1-ES01-KA204-025061


Efikasna obuka za porodice:

Pomažem porodici da stekne

veštine ili dođe do informacija

kako bi pružili detetu ono što mu

je potrebno.

▪ Obučavam porodice i prenosim im korisna znanja (25,9%)

▪ Pomažem im da dođu do informacija o dostupnim resursima (13,8%)

▪ Trudim se da porodica adekvatno nauči potrebne veštine (12,1%)

▪ Imam u vidu aspekte obrazovanja koji ih zanimaju i koji su im potrebni i

na prvo mesto stavljam njihove potrebe i preferencije u učenju (12,1%)

▪ Postavljam pitanja o njihovim potrebama i brigama kako bih im ponudio

adekvatna rešenja za konkretnu situaciju (10,3%)

• Postavljam ciljeve i nudim usluge i podršku koji su usmereni na obuku

porodice

• Ono što mene najviše interesuje to je da obučim porodicu da nauči da

misli na način na koji misli njihovo dete. Zato uvek objašnjavam svoje

postupke prema detetu na osnovu razumevanja o detetovim

sposobnostima, interesovanjima, motivacijama i specifičnostima

• Sa porodicom tražim prilike za učenje u prirodnim kontekstima, prolazim

kroz situacije učenja sa njima

• Uvek podstičem i hvalim njihove napore, ističuci kvalitete koje poseduju

• Koristim Sokratovski metod, pitam ih kako bi sami mogli da dođu do

zaključaka i saznanja

• Zajednički sa njima komentarišem zapise o ponašanju ili videa koji mi

daju povratnu informaciju o realnim i svakodnevnim situacijama kroz koje

dete prolazi.


2016-1-ES01-KA204-025061


Poštovanje: Poštujem mišljenja

i tačke gledišta porodice.

To poštovanje se ogleda u mom

stavu – on je takav da dopušta

porodici da se slobodno izrazi i

iznese svoja mišljenja.

Pridržavam se profesionalnih

formalnosti, pratim svoje

obaveze i dužnosti.

▪ Trudim se da ne nipodaštavam mišljenja porodice (27,6%)

▪ Pokazujem interesovanje za mišljenja porodice (25,9%)

▪ Prihvatam drugačije perspektive posmatranja problema (24,1%)

• Brinem se za to da celi tim profesionalaca razume razloge za

postupke porodice, čak iako informacije o razlozima ne delim sa

timom

• Empatičan sam prema porodici i ne osuđujem njihova ponašanja

i komentare

• Razumem da je život porodice značajno izmenjen kada je u njoj

prisutno dete sa autizmom

• Pretpostavljam da svaka porodica može biti na različitom

stupnju prihvatanja invaliditeta svog deteta

• Prihvatam vizije života koju porodica i osoba sa autizmom imaju


2016-1-ES01-KA204-025061


Pravičnost odluka:

uključujem porodicu u

donošenje odluka o njihovom

detetu, stoga što verujem da

porodica i profesionalci, uvek

uzimajuci u obzir mišljenja

osobe sa autizmom, treba da

zajedno učestvuju u procesu

donošenja odluka.

▪ Pre donošenja bilo kakve odluke koja je u vezi sa detetom, moram

informisati porodicu i dete, i uzeti u obzir sve pojedinosti (interese,

mišljenja, specifičnosti) (19,0%)

▪ Naglašavam vrednost mišljenja porodice (12,1%)

▪ Trudim se da se ne priklonim nijednoj od strana u trenutku konflikta

(12,1%)

▪ Kao profesionalac, relativizujem svoje lično mišljenje i fokusiram se

na konretno gledište koje delim sa porodicom (10,3%)

• Sve odluke razmatram sa porodicom

• Eskplicitno naglašavam da sav posao mora da se odvija u timu, kao

timski rad

• U svakom trenutku pružam informacije koje su im potrebne kako bih

podstakao njihovo učešce i učinio da se osecaju sigurno

• Analiziram razloge za i protiv određene odluke iz perspektive osobe

sa autizmom, uz to analizirajuci i okruženje i koristeci te podatke

• Naglašavam ideju da je porodica “skup eksperata za svoje dete” i da

mi profesionalci možemo biti eksperti kroz korišcenje teorije i

metodologija

• Trudim se da svojim mišljenjem vodim, ali ne i da uslovljavam proces

donošenja odluka.


2016-1-ES01-KA204-025061

Sadržaj :

•Periodični monitoring potrebe za podrškom

•Proverene metode evaluacije

4. Planiranje i evaluacija ciljeva i ličnih rezultata

2016-1-ES01-KA204-025061

Multidisciplinarni model intervencije zahteva sinhronizaciju svih tipova podrške

koje su potrebne učeniku sa autizmom.

Periodični monitoring u koji su uključeni svi elementi podrške i kompletan tim

mora biti predviđen individualnim planom. Planiranje i monitoring individualnih

ciljeva moraju uzeti u obzir i promene u zdravlju učenika, njegovo socijalno stanje

i uopšteno mentalno stanje.

Periodični monitoring ciljeva i rezultata u koji su uključeni svi profesionalci iz tima

može nekada ukazati na potrebu za novim ciljevima i novim tipovima podrške koji

moraju biti uneseni u individualni plan.

4. Planiranje i evaluacija ciljeva i ličnih rezultataPeriodični monitoring potrebe za podrškom

2016-1-ES01-KA204-025061

Periodični monitoring individualne podrške i ciljeva je jedan od najbitnijih delova individualnog

plana.

Monitoring i evaluacija mogu biti urađeni u odnosu na kvantitet ili kriterijume, kao što pokazuje

tabela ispod.

Planiranje individualnih ciljeva mora biti spovedeno na način koji uključuje jasne indikatore

specifičnih potreba, izbora i uspeha individue. Ispod je jedan od primera:

4. Planiranje i evaluacija ciljeva i ličnih rezultataPeriodični monitoring potrebe za podrškom

U učionici, učenik ispoljava Uvek

75-100%

Često

50-75%

Ponekad

25-50%

Nikad

0-25%

Interesovanje

Usklađenost sa pravilima grupe

Autonomiju

Saradljivost

2016-1-ES01-KA204-025061

Metod ABA funkcionalne analize je veoma dobar pristup planiranja i evaluacije specifičnih ciljeva

u individualnom planu, naročito onih koji potpadaju pod alternativna polja školskog programa.

Ova metoda podrazumeva četiri glavna koraka:

Opservaciju: prikupiti informacije o tome šta dete spontano radi u datom kontekstu/prilikom

obavljanja određenih zadataka/u određenoj situaciji – ustanoviti osnovne ciljane zahteve.

Motivaciju: na osnovu posmatranja utvrditi koja su detetova interesovanja i uključiti ih u ciljeve i

procese učenja.

Kontrolu stimulusa/akomodacija: prilagoditi pristup motivatorima i pozitivnim potkrepljivačima

tokom procesa napredovanja

Generalizaciju: unapred predvideti da je veština potpuno usvojena samo onda kada je učenik

samostalno ispoljava u socijalnim kontekstima.

4. Planiranje i evaluacija ciljeva i ličnih rezultataProverene metode evaluacije

2016-1-ES01-KA204-025061

Opservacija i motivacija: ustanoviti osnovne ciljane zahteve

Kontrola stimulusa/ akomodacija: prepoznati narednu zonu razvoja učenika, planirati korake u

napretku, definisati i meriti indikatore napretka.

Generalizacija: meriti napredak učenika i predvideti da je veština potpuno usvojena tek kada je

učenik samostalno primenjuje u svim kontekstima.

4. Planiranje i evaluacija ciljeva i ličnih rezultataProverene metode evaluacije

U učionici, učenik ispoljava Osnovni

ciljani

zahtevi

37%

Nameravani

napredak

50%

Ostvareni

napredak

63%

Procenat

uspešnosti

100%

Interes

Usklađenost sa pravilima grupe

Autonomiju

Saradljivost

2016-1-ES01-KA204-025061

Naučili smo mnogo o praksama koje su zasnovane na trenutnim naučnim saznanjima i o onima koje to nisu. Ovakva

saznanja nisu široko rasprostranjena u Evropi.

Skorašnje ocene zasnovane na dokazima o intervencijama za osobe sa autizmom ukazuju na sledece:

Samo mali broj programa koji su dostupni zadovoljava metodološke kriterijume koji su neophodni da se

proceni vrednost medicinski orijentisanih intervencija.

Baza dokaza za širok spektar intervencija se proširuje, i sve su brojnije dobro sprovedene komparativne studije. Do

danas, programi koji imaju najjaču bazu dokaza koja potvrđuje njihovu efikasnost su oni programi koji su zasnovani

na bihevioralnom pristupu intervenciji, koji su usmereni na poboljšanje interakcije između roditelja i deteta, sa

naglaskom na razvijanju socijalnih i komunikacijskih veština.

•.

Praksa zasnovana na dokazima, intervencije koje podržavaju

razvoj osoba sa autizmom

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061

Prakse zasnovane na dokazima, intervencije kojima se

podržavaju osobe sa autizmom

Postoje mnogi drugi elementi koji značajno utiču na dugoročne rezultate:

1. Obrazovanje – što je ranije moguce, sa pažnjom usmerenom na socijalni, komunikacijski,

akademski i bihevioralni razvoj. Obrazovanje treba da se odvija u što je moguce manje

restriktivnom okruženju, a treba da ga sprovodi osoblje koje poseduje znanja o autizmu i razume

učenika;

2. Pristup podršci u okviru zajednice – različite institucije koje pružaju adekvatne usluge i koje

pomažu da svaka individua ispuni svoj potencijal i svoje životne ciljeve;

3. Pristup punom spektru psiholoških i medicinskih tretmana koji su dostupni ostatku

društva.

5.Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061



Primeri dobrih praksi su one intervencije za čije funkcionisanje postoje dokazi. One

se zasnivaju na četiri fundamentalna principa:

1. Individualizacija: Ne postoji nijedan tretman koji je podjednako efikasan kod svih osoba

sa autizmom. Individualizaciju diktiraju različitosti u spektru, lične veštine, interesovanja,

vizija života i okolnosti;

2. Struktura: Ovo podrazumeva prilagođavanje neposredne okoline kako bi se povecalo

učestvovanje svake individue. To znači ponuditi osobama različite nivoe predvidljivosti i

stabilnosti, efektivnije načine komunikacije, ustanoviti jasne kratkoročne i dugoročne ciljeve,

definisati načine na koje ovi ciljevi mogu biti postignuti i posmatrati rezultate metoda koji su

izabrani kako bi se ovi ciljevi postigli.

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061



3. Intenzitet i generalizacija: Korišcene intervencije ne smeju biti sporadične ili kratkoročne, negoprimenjene sistemski i svakodnevno, u različitim okolnostima i od strane onih koji žive i rade saosobom sa autizmom. Ovakav pristup omogucava da se veštine koje su stečene u struktuiranimkontekstima mogu primeniti i u stvarnim životnim situacijama;

4. Učešce porodice: Tokom celog detinjstva osobe, i kasnije, roditelji moraju biti prepoznati ivrednovani kao ključni elementi u bilo kom programu intervencije. Informisanje, obuka i podrška, kojisu uvek u kontekstu dobrih porodičnih vrednosti, moraju uvek biti zajednički imenitelj svakeprofesionalne intervencije.

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061

Intervencije u kojima učestvuju roditelji osoba sa

autizmom

1. Prvi korak ka stvaranju dobre prakse je prepoznavanje autizma kao stanja koje ima

specifične zahteve u vezi sa obrazovanjem.

2. Bitno je primeniti znanja kako bi se stvorila dobra praksa: treba primeniti veštine

opservacije; sposobnost da se osoba motiviše i uključi; znanje o tome na koji način

treba struktuirati situacije kako bi se omogucilo i podstaklo učenje.

3. Dobra praksa treba da bude pod uticajem profesionalnog rasuđivanja i sposobnosti da

se program prilagodi kako bi se izašlo u susret promenljivim potrebama deteta i

različitim situacijama.

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061

Intervencije usmerene na porodice

• Komunikacija i koordinacija: obracanje pažnje na brige porodice i davanje jasnih

objašnjenja koja je lako razumeti; ispoljavanje empatije.

• Poverenje: uticati pozitivno na samopouzdanje i zadobiti poverenje porodice.

• Efektna obuka: pomoci roditeljima/starateljima da usvoje nove veštine.

• Poštovanje: poštovati njihova mišljenja i specifičnosti.

• Uključiti porodicu u proces donošenja odluka.

• Odnositi se prema porodici kao prema partnerima u procesu obrazovanja njihovog

deteta.

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061

Pružanje informacija porodicama i njihova

obuka veoma su važni, baš kao i

uspostavljanje specifičnih procesa

orijentacije, koordinacije, dijaloga i obuke

koji su fokusirani na interakciju i

komunikaciju vec od ranih stupnjeva

razvoja deteta.

Takođe je bitno ohrabriti kontakt sa

drugim roditeljima, pomagati stvaranje

spontanih mreža podrške među

porodicama (AETAPI, 2014).

5. Dobre prakse

• Fokus intervencije je porodica kao društvena jedinica

• Intervencija se fokusira na unapređenju veština i

naglašavanju sposobnosti i snage porodice, ne samo

osobe sa autizmom

• Stvarne implikacije leže u planiranju podrške i usluga

• Stručno lice vodi porodicu kroz proces sticanja veština

koje ce im pomoci da samostalno rešavaju različite

situacije.

Model intervencije zasnovan na porodici

2016-1-ES01-KA204-025061

Zastupanje potpune inkluzije osoba sa autizmom u društveni život

5. Dobre prakse

Prakse inkluzije osoba sa autizmom u društveni život moraju biti koherentne i razumljive u svim

kontekstima:

•Inkluzija u porodici – odnos sa svim rođacima (vršnjaci, deke, bake, ujaci, ujne, strine, stričevi, itd.)

•Inkluzija u školi – ostali učenici, nastavnici, nastavno osoblje

•Inkluzija na poslu – drugi zaposleni, poslodavac, drugi ljudi

•Inkluzija u društvu – prodavnice, muzeji, sportski događaji, koncerti, pozorište, volonterski rad,

udruženja i organizacije za mlade.

Kako bi se postigli svi obrazovni ciljevi potrebne su nam inovativne prakse.

2016-1-ES01-KA204-025061

Zastupanje potpune inkluzije osoba sa autizmom u

društveni život

Šta je ono što porodica mora da radi kako bi svi bili zadovoljni?

• Da razume činjenicu da osoba sa autizmom može doprineti porodičnoj sreci

• Da uči kako da unapredi svoje veštine i prepozna svoje jake strane;

• Da razume “teška” ponašanja;

• Da nauči kako da ih ignoriše/umanji/promeni

• Neguje potrebu za komunikacijom osobe sa autizmom

• Podučava osobu socijalnim veštinama.

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061

Zastupanje potpune inkluzije osoba sa autizmom u društveni

život

Inkluzija u školi:

• Učenje i igranje sa drugom decom;

• Nastavnici i učenici moraju razumeti na koje načine učenik sa autizmom može doprineti

njihovom životu i kontekstu učenja;

• Saznanje o drugačijim perspektivama i pogledima na svet;

• Drugačiji načini učenja i komunikacije.

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061

10 KORAKA KA STVARANJU INKLUZIVNE ŠKOLE

• Skidanje etiketa sa vrata (i sa učenika)

• Skidanje etiketa sa profesora

• Uspostaviti filozofiju brige za druge ljude

• Uključiti kompletno osoblje i imati ga u vidu

• Posmatrati školu kao zajednicu i negovati osecaj zajednice

• Poštovati i slaviti različitosti

• Razmišljati otvoreno o planu i programu

• Saradnja, a ne kompeticija

• Osnažiti sve osobe u školi

• Maštati, imati smisao za humor i nikada ne odustati! (Joaquin Fuentes, 2000)

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061

Sprovođenje potpune inkluzije osoba sa autizmom u

društveni život

Inkluzija na poslu

Osobama sa autizmom je potrebna podrška:

• da dobiju i zadrže posao

• da nauče kako da prave planove za buducnost

• da razumeju u čemu su dobre

• da saznaju sa čime imaju poteškoce i koje su njihove

potrebe

• da dobiju obrazovanje i da prođu kroz specifične

edukacije

• da steknu iskustvo u radu

5. Dobre prakse

• da se prijave na oglase za posao i da idu naintervjue

• da razumeju kako da razgovaraju sa drugimosobama na poslu

• treba da imaju osobu koja ce biti njihova podrška,koja ce im pomoci da se na poslu zauzmu za svojaprava

• kako bi ih drugi ljudi na poslu razumeli.

2016-1-ES01-KA204-025061

Sprovođenje potpune inkluzije osoba sa autizmom u

društveni život

Kako bi se sprovela potpuna inkluzija u društvo, svi ljudi moraju razumeti osobe sa autizmom:

• njihov drugačiji način komuniciranja i igre;

• njihov drugačiji način rada;

• njihov jedinstven način učestvovanja u aktivnostima na poslu;

• prednosti saradnje sa njima;

• vrednost njihovog rada.

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061

Saradnja Kako bi se sprovela potpuna inkluzija ljudi sa autizmom u društvo, mora postojati stvarna saradnja izmeđusvih učesnika u procesu

• Kod kuce: svi članovi porodice, prijatelji, komšije• U školi: nastavnici, učenici, roditelji druge dece• Na javnim mestima: na bazenu, u radnjama, u sportskim klubovima• U javnom prevozu: u školskom autobusu, gradskom prevozu• U bolnicama, rehabilitacionim centrima, domovima zdravlja

Svi članovi drušva moraju sarađivati i shvatati značaj svog doprinosa u procesu inkluzije, kako bi se svakaosoba osecala kao ravnopravni član društva.

5. Dobre prakse

2016-1-ES01-KA204-025061


autizmom

Osobe sa autizmom imaju ista prava kao svi građani. Važno je imati svest o nekolikoključnih koncepata i tema:

• Socijalnom modelu ometenosti i inkluzije

• Ulozi usluga podrške

• Povelji o pravima osoba sa autizmom

• Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima ljudi sa invaliditetom

• Osnaživanju ljudi sa autizmom i potrebi da se oni adekvatno podrže i buduzastupljeni u procesima donošenja odluka

• Potrebi da postoji svest i razumevanje u društvu, kao i da se iskorenistigmatizacija.

Povelja o pravima osoba sa autizmom

Medicinski vs. socijalni model ometenosti Podrška socijalnom modelu ometenosti

Medicinski model

• Naglasak na invalidnosti * Naglasak na mogucnostima

(negativni aspekti) (pozitivan pristup)

• Osoba sa ometenošcu kao * Osoba sa ometenošcu kao subjekat

objekat asistencije (pacijent) asistencije, koji ima ljudska prava

• Usluge prilagođene oštecenju (NIŠTA O NAMA BEZ NAS SAMIH)

* Usluge prilagođene potrebama osoba

sa autizmom

Socijalni model

2016-1-ES01-KA204-025061

Medicinski model gleda na invaliditet kao na “problem” koji osoba sa ometenošcu ima – ova perspektiva

pretpostavlja da se invaliditet ne tiče nikoga osim same osobe sa invaliditetom.

Na primer, ukoliko student koji koristi kolica ne može da uđe u zgradu fakulteta zbog stepenica, medicinski

model bi pretpostavio da su za tu situaciju kriva kolica, a ne stepenice, tj. ne bi se bavio problemom

nepostojanja rampe za kolica.

Medicinski model je zasnovan na uverenju da sve poteškoce koje su u vezi sa invaliditetom treba da snosi

isključivo osoba sa ometenošcu, te da ta osoba mora dodatno da se potrudi (da uloži vreme ili novac na

primer) kako ne bi stvarala “neprilike” svom okruženju.

Medicinski model ometenosti


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Socijalni model ometenosti

Nasuprot medicinskom modelu, socijalni model bi video stepenice iz prethodnog primera kao ono što

onemogucava osobu. Ovaj model se zasniva na ideji da društvo čini određene osobe invalidima, kroz

prakse kreiranja okruženja koje odgovara vecini, ali ne i svim ljudima u društvu.

Postoji svest o tome da je odgovornost društva, a ne osobe sa invaliditetom, da ukloni barijere koje

ometaju normalno funkcionisanje svih njegovih članova.

Socijalni model je inkluzivniji u svom pristupu, on podrazumeva da osobe sa ometenošcu mogu da

aktivno učestvuju u različitim aktivnostima zajedno sa osobama koje nemaju ometenost.

Prema ovom modelu, normalno je da se okruženje prilagodi (iako to ponekad zahteva vreme i novac)

kako bi se osobe sa ometenošcu uključile u sve aktivnosti u društvu. Prema ovom modelu, odgovornost

organizatora dešavanja ili aktivnosti jeste da sve bude dostupno svim članovima društva.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Postizanje inkluzije u društvuInkluzija u svim segmentima života je jedan od osnovnih postulata konvencije o pravima osobasa invaliditetom, ona je temeljno ljudsko pravo.

Pojedinim osobama sa autizmom potreban je visok stepen podrške. Kako bi se inkluzija upotpunosti sprovela, potrebni su:

•Intenzivne, trajne i kvalitetne usluge koje su prilagođene specifičnim potrebama osoba saautizmom;

•Intenzivno planiranje i koordinacija između različitih institucija, profesionalaca, pružalacausluga i vladinih agencija, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou;

Njihov kvalitet života u velikoj meri zavisi od dostupnosti kvalitetnih usluga kojeodgovaraju na njihove potrebe i potrebe njihovih porodica.

(Coe Committee Of Ministers’ Recommendation on Disability Action Plan 2006-2015)


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Pristup zasnovan na povelji o pravima:

Tokom devedesetih godina dvadesetog veka u Evropi je usvojena povelja o pravima osoba sa

autizmom.

Pisana deklaracija Povelje o pravima osoba sa autizmom je odobrena od strane Evropskog

parlamenta 1992. godine

Tokom 2015. godine, druga pisana Deklaracija o autizmu je odobrena od strane Evropskog

parlamenta (018/2015).

Parlament preporučuje svim zemljama članicama da sprovedu preporuke navedene u ovom

dokumentu.

Preporuke nisu pravno obavezujuce.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Pristup zasnovan na ljudskim pravima: Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (engl. skrac. CRPD) je stupila na snagu 2008.

godine. Ovo je pravno obavezujuci dokument koji je ratifikovan od strane svih zemalja članica Evropske unije, izuzev

Irske, i od strane Evropske unije kao regionalne organizacije.

CRPD je zasnovana na pristupu invaliditetu iz perspektive ljudskih prava, što označava distanciranje od medicinskog

modela. Ova promena u diskursu je duboka i često se označava kao svojevrsna promena paradigme.

Opcioni protokol, koji su potpisale 92 države, je internacionalno priznat sporazum koji uspostavlja dve procedure čiji je

cilj da se ojačaju mehanizmi implementacije i monitoringa primenjivanja Konvencije:

•Peticije na individualnom nivou koje se upucuju Komitetu Ujedinjenih nacija, a koje ukazuju na kršenje individualnih

prava

•Istražne procedure koje Komitetu Ujedinjenih nacija daju autoritet da preduzme istragu teških i sistemskih kršenja

Konvencije.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom

Vodeći principi

“Države članice treba da preduzmu korake kako bi omogućile i podržale potpuno

ostvarivanje svih ljudskih prava i sloboda svim osobama sa invaliditetom, ne

diskriminišući ih ni na koji način.” (Član 4)


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Pristup invaliditetu zasnovan na konceptu ljudskih prava

U suštini ovog pristupa jeste premisa da su osobe sa invaliditetom aktivni subjekti sa pravima, a ne osobe

kojima je potrebna pomoc i koje tu pomoc pasivno primaju.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (UNCRPD) se bavi svim aspektima života.Ona podrazumeva – potpunu inkluziju i učestvovanje za sve osobe sa invaliditetom i to kroz:

• Legalne organe• Politike• Usluge i odredbe

Jednake šanse u svim aspektima života:• Obrazovanju• Zapošljavanju i usavršavanju• Pristupu medicinskoj nezi (što uključuje adekvatnu dijagnozu)• Habilitaciju, itd.


autizmom

Osnaživanje osoba sa autizmom Član 12 UNCRPD: jednakost pred zakonom

1. Države potpisnice potvrđuju da osobe sa ometenošcu imaju pravo da u svim

situacijama budu subjekt pravnih odnosa.

2. Države potpisnice prihvataju da osobe sa ometenošcu u svim područjima života uživaju

pravnu i poslovnu sposobnost ravnopravno s drugim osobama.

3. Države potpisnice ce poduzeti odgovarajuce mere da osobama sa ometenošcu osiguraju

potrebnu pomoc za ostvarivanje njihove pravne i poslovne sposobnosti.

2016-1-ES01-KA204-025061

6. Prava, osnaživanje, monitoring prava osoba sa autizmom

Osnaživanje osoba sa autizmom

Član 12 UNCRPD: jednakost pred zakonom (nastavak)

4. Države potpisnice osiguravaju da sve mere koje se odnose na uživanje pravne i poslovne

sposobnosti predviđaju odgovarajuce i delotvorne mehanizme zaštite koji ce sprečavati

zloupotrebu, u skladu s odredbama međunarodnog prava o ljudskim pravima. Ti mehanizmi

zaštite ce osigurati da mere koje se odnose na uživanje pravne i poslovne sposobnosti

poštuju prava, volju i sklonosti te osobe, da se isključi sukob interesa i zloupotreba uticaja,

da su proporcionalne i prilagođene okolnostima u kojima se nalazi ta osoba, da se

primenjuju u najkracem mogucem vremenu, te da podležu redovnoj reviziji nadležnog,

nezavisnog i nepristrasnog tela vlasti ili sudskog tela. Mehanizmi zaštite su proporcionalni

stepenu u kome takve mere utiču na prava i interese osobe.

2016-1-ES01-KA204-025061

6. Prava, osnaživanje, monitoring prava osoba sa autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Osnaživanje ljudi sa autizmom

Član 12 UNCRPD: jednakost pred zakonomLjudima sa ometenošcu (specifično sa autizmom) može biti potrebna pomoc kako bi bili adekvatno

zakonski zastupljeni. Kako bi se osigurala primena prava i pravno zastupanje osobe, Konvencija

UN navodi da osobe sa invaliditetom imaju pravo na tu pomoc.

Ipak, ispunjavanje punih pravnih kapaciteta zahteva da osoba sa invaliditetom uvek mora biti u

centru procesa, čak i kada osoba koja predstavlja njenu pomoc/podršku mora da u njeno ime

donese odluku. Stoga, u svetlu Konvencije UN, sve snage moraju biti usmerene kako bi se delalo u

najboljem interesu osobe koja se zastupa.

Ovakvo donošenje odluka, koje uklljučuje i osobu koja pruža pomoc/podršku osobi sa invaliditetom,

uvek mora započeti od pretpostavke punog i jednakog legalnog kapaciteta osoba sa

invaliditetom, uključujuci tu i osobe sa teškim slučajevima invaliditeta.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Osnaživanje osoba sa autizmom Donošenje odluka uz podršku

Neke osobe sa autizmom i teškom intelektualnom ometenošcu, koje ne mogu da procene posledice i

implikacije nekih svojih ponašanja (ili odsustva reakcije) mogu imati potrebu za višim stepenom podrške. Čak i

ako je individui potreban ovakav tip podrške, države potpisnice moraju preduzeti prikladne mere kako bi

osigurale potpunu pravnu ravnopravnost osobe sa invaliditetom.

Podrška u ostvarivanju pravne ravnopravnosti osobe sa autizmom ne sme biti zasnovana samo na ličnom

saznanju o osobi sa autizmom, vec i na saznanjima o metodama alternativne i augmentativne

komunikacije.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Osnaživanje osoba sa autizmom Donošenje odluka uz podršku

Osoba sa invaliditetom ili njena porodica treba da biraju osobu koja pruža podršku, kad god je to

moguce. Prednost može biti i to da osoba koja pruža podršku poznaje osobu koju zastupa duži vremenski

period. U svakom slučaju, osoba sa invaliditetom bi trebalo da ima mogucnost da izgradi odnos zasnovan na

poverenju sa osobom koja joj je podrška.

Takođe bi trebalo da postoji mogucnost da se osobi sa autizmom dodeli nekoliko osoba koje ce joj biti

podrška, naročito u slučaju osoba sa teškom intelektualnom ometenošcu. U tom slučaju grupa koja je

sastavljena od osoba koje pružaju podršku i koje iz različitih konteksta poznaju osobu sa ometenošcu može

bolje da reaguje na sve potrebe osobe sa ometenošcu.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061


Donošenje odluka uz podršku (nastavak)

Kako bi se izbegli sukobi interesa između osobe sa autizmom i osoba koje joj pruža podršku, osobe koje

pružaju podršku nikada ne treba da budu povezane sa psihijatrijskom ustanovom, državnim telom ili

pružaocem usluga od koga osoba sa invaliditetom zavisi (u smislu stanovanja, obrazovanja, medicinskih

usluga).

U slučaju da se konflikt dogodi, da bi se osigurala pouzdanost osobe koja pruža podršku moraju biti

ustanovljene alternativne procedure koje su lako dostupne osobi sa autizmom i njenoj porodici.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Osnaživanje osoba sa autizmomDonošenje odluka uz podršku: prikladne zaštitne mere

Konvencija UN zahteva da prikladne zaštitne mere moraju postojati kako bi se sprečila eksploatacija

i zloupotreba legalnih kapaciteta. Ovo je naročitno potrebno u slučaju osoba sa autizmom kojima je

potreban visok stepen podrške u svim aspektima života i kojima su ovakve zaštitne mere potrebne u

svakom trenutku.

Konvencija UN dodaje da zaštitne mere trebaju biti proporcionalne i skrojene prema situaciji svake

individue. To znači da zaštitne mere moraju biti više za osobe sa težim stepenom invaliditeta ili sa vecom

potrebom za podrškom, to jest za mnoge osobe sa autizmom. Zaštitne mere takođe moraju biti više kada

se donose bitne odluke koje su ključne za život pojedinca.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061


Donošenje odluka uz podršku: prikladne zaštitne mere (nastavak)

Zaštitne mere mogu podrazumevati: procedure pažljivog procenjivanja stvarne potrebe za

podrškom, periodično preispitivanje mera podrške koje su usvojene, mehanizme koji

omogucavaju osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama da ulože žalbu i promene

odluku koja je ranije doneta.

Zaštitne mere moraju biti odvojene od mehanizama zaštite, zato što moraju štititi osobu sa

invaliditetom od bilo kog vida eksploatacije ili zloupotrebe od strane osoba koje im pružaju

podršku.


autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Bibliografija

Autism – Europe. (2007). Documento de posição sobre o tratamento das pessoas comPerturbações do Espetro do Autismo – Uma abordagem baseada nos direitos e na evidência.Autism – Europe AISBL.

Autism – Europe. (2007). Position paper on care for persons with Autism Spectrum Disorders.Autism – Europe AISBL.

Berkell, D. E. (1992). Instructional Planning: Goals and Practice. In Autism - Identification, Educationand Treatment (pp. 89-105). New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.

De Clercq, H. (2003). Ensinar a reconhecer, nomear, compreender e comunicar emoções.Experiências e introspecções do meu filho Thomas. Livro de Actas. Proceedings 7th InternationalAutism – Europe Congress. Centro de Congressos de Lisboa, Portugal, 14-16 Novembro 2003. p.233.

De Clercq, H. (2003). Teaching to recognize, name, understand and communicate emotions.Experiences and insights from my son Thomas. Livro de Actas. Proceedings 7th International Autism– Europe Congress. Centro de Congressos de Lisboa, Portugal, 14-16 Novembro 2003. p. 233.

2016-1-ES01-KA204-025061

Goehner, A. L. (2007, December 24). Autistic Kids: The Sibling Problem. TimeMagazine, 170(26).Retrieved fromhttp://content.time.com/time/health/article/0,8599,1698128,00.html

Handleman, J. S. (Ed.). (1992). Assessment for Curriculum Planning. In Autism - Identification,Education and Treatment (pp. 77-88). New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.

Jordan, R., & Jones, G. (1999). Meeting the needs of children with Autistic Spectrum Disorders.London: David Fulton Publishers.

Jordan, R., & Powell, S. (1995). Understanding and Teaching Children with Autism. N.p.: John Wiley& Sons LTD.

Mundy, P., & Sigman, M. (1989). Specifying the Nature of the Social Impairment in Autism. In AutismNature Diagnosis & Treatment (pp. 3-21). New York: The Guilford Press.

Olley, G., & Stevenson, S. E. (1989). Preschool curriculum for children with autism. In Autism NatureDiagnosis & Treatment(pp. 346-366). New York: The Guilford Press.

http://content.time.com/time/health/article/0,8599,1698128,00.html

2016-1-ES01-KA204-025061

BibliografijaPowell, S., & Jordan, R. (1997). Autism and Learning – A guide of good Practice. London: David Fulton

Publishers.

Powell, T.H., Hecimovic, A., Christensen, L. (1992). Meeting the Unique Needs of Families in Dianne E.

Berkell (edit) AUTISM, Identification, Education and Treatment. USA: Lawrence Erlbaum Associates

Pub.

Pozo, P. et al. (2014). Estudio sobre las relaciones de colaboración entre profesionales y familias de

personas con trastorno del espectro del autismo (TEA): la perspectiva de los profesionales

Siglo Cero. 45(2)250.19-56

Schilmans, C., Vermeulen, P. (2003). Colaboração entre pais e profissionais: Uma pedra fundamental no

desenvolvimento da qualidade dos serviços: I: O modelo. Livro de Actas. Proceedings 7th International

Autism – Europe Congress. Centro de Congressos de Lisboa, Portugal, 14-16 Novembro 2003. p. 235.

Schilmans, C., Vermeulen, P. (2003). Collaboration between parents and professionals: a cornerstone in

the development of quality of services: I: The model. Livro de Actas. Proceedings 7th International

Autism – Europe Congress. Centro de Congressos de Lisboa, Portugal, 14-16 Novembro 2003. p. 235.

2016-1-ES01-KA204-025061

Bibliografija

Van Bourgondien, M. E., & Mesibov, G. B. (1989). Diagnosis and Treatment of Adolescents andAdults with Autism. In Autism Nature Diagnosis & Treatment (pp. 367-385). New York: The GuilfordPress.

Wetherby, A. M. (1992). Facilitating Language and Communication Development in Autism:Assessment and Intervention Guidelines. In Autism – Identification, Education and Treatment (pp.107-134). New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.

2016-1-ES01-KA204-025061

Linkovi

UN Convention on the Rights of Persons with Disabilities and its Optional Protocol (2006). United

Nations. [http://www.un.org/development/dese/disabilities/convention-on-the-rights-of-persons-with-

disabilities.html]

United Nations Enable. Rights and Dignity of Persons with Disabilities. [http://www.un.org/disabilities]

http://www.un.org/development/dese/disabilities/convention-on-the-rights-of-persons-with-disabilities.html

http://www.un.org/disabilities

2016-1-ES01-KA204-025061

Izvori

Autism – Europe. (2009). AUTISM AND WORK - Together We Can. A report on good practices in

employment for people with autism from across Europe. Autism – Europe AISBL.

Autism – Europe. (2009). PERSONS WITH AUTISM SPECTRUM DISORDERS – Identification,

Understanding, Intervention. Autism – Europe AISBL.

Autism – Europe. (2009). Pessoas com Perturbações do Espectro do Autismo – Identificação,

Compreensão, Intervenção. Autism – Europe AISBL.

European Parliament (2015) Written Declaration on Autism of the European Parliament. Brussels:

European Parliament.

European Parliament (1996). Charter of Rights for Persons with Autism. Written Declarations of the

European Parliament. Brussels: European Parliament.

Parlamento Europeu (1996). Carta para as pessoas com autismo. Written Declaration of the

European Parliament. Brussels: European Parliament.

2016-1-ES01-KA204-025061

Izvori

Instituto Nacional Para A Reabilitação. Convenção sobre os Direitos das Pessoas com Deficiência e

Protocolo Opcional. 2nd ed., Lisboa, INR, 2010

AETAPI – Grupo de Trabajo sobre Familia, Asociación Española de Profesionales del Autismo

(2014)

2016-1-ES01-KA204-025061

IPA + partneri

2016-1-ES01-KA204-025061

Gavni autori:Isabel Cottinelli, Rita Soares, Inês Neto, Aurélie Baranger, Cristina

Fernández & Haydn Hammersley

Saradnici:Celia Gil, Christian García, Conchita Garate,, Sunčica Petrovic, Nenad

Glumbic, Milica Jacevski, José Luis Cuesta & Ascensión Doñate

2016-1-ES01-KA204-025061

Odricanje od odgovornosti

Podrška Evropske Komisije za izradu ove publikacije ne odnosi se na njen sadržaj koji odražava isključivo stavove autora. Komisija se ne može smatrati odgovornom za upotrebu i informacije koje publikacija sadrži.

modul 4: strategije za osmišljavanje i procenu planova...

Documents