moŽeŠ pomoĆi - teach kids · da nam otkrije sebe da nam pokaže kako da se spasimo i kako da...

MOŽEŠ POMOĆISPASENOJ DECI

DA RASTU

Smernice za pomoć dečijim radnicima u podučavanju o duhovnom rastu dece

koja su uzverovala u Gospoda Isusa Hrista kao svog Spasitelja

dr Sem Doherti

Serija priručnika za obuku radnika sa decompod naslovom „Možeš“:

Možeš znati Božiji plan za decuMožeš evangelizirati decuMožeš podučavati biblijsku lekcijuMožeš dovesti decu HristuMožeš pomoći spasenoj deci da rastuMožeš savetovati spaseno dete

Ova knjiga je besplatna — nije namenjena za prodaju.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi citati iz Svetog pisma uzeti su iz prevoda Starog zaveta Đure Daničića,

a Novog zaveta iz prevoda Emilijana Čarnića.

Za srpsko izdanje: Udruženje za decu i porodicu „Dečija misija“

DEČIJA MISIJAUDRUŽENJE ZA DECU I PORODICU

uz dozvolu ACEW TrustNaslov originala: “U Can Help Christian Children to Grow”

by dr Sam Doherty © February 2011 All Rights Reserved2015

Adresa izdavača: Udruženje za decu i porodicu „Dečija misija“Radoja Dakića 49a/21, 18000 Niš

Tel: 018 548 087, E-mail: [email protected]: Aleksandar Rabrenović

Sadržaj

Uvod......................................................................................................1

Poglavlje 1:.„Lovljenje.i.hranjenje.riba“Dvostruka.odgovornost.dečijeg.radnika.........................................2

Poglavlje 2:.„Upamti,.upamti....“..Pet.osnovnih.principa.za.rad.nakon.obraćenja...............................7

Poglavlje 3:.„Vaša.odgovornost.prema.spasenoj.deci“Pet.koraka.kojih.se.treba.pridržavatiu.radu.nakon.obraćenja....................................................................12

Poglavlje 4:.„Kako.možeš.pomoći.spasenoj.deci.da.rastu?“.Petnaest.delova.u.programu.rada.nakon.obraćenja....................23

Poglavlje 5:.„Napasaj.moje.jaganjce“Deset.glavnih.tema.o.kojima.treba.podučavatispasenu.decu......................................................................................38

Poglavlje 6:.„Bog.mi.govori“Biblija.je.Božija.reč.............................................................................42

Poglavlje 7:.„Kako.mogu.biti.siguran?“Sigurnost.spasenja.............................................................................48

Poglavlje 8:.„Dobro.je.razgovarati“Praktikovanje.molitve......................................................................55

Poglavlje 9:.„Nasamo.sa.Bogom“Kako.imati.dnevni.tihi.čas...............................................................63

Poglavlje 10:.„Ispravno.i.bezbedno“Podučavajte.ih.o.biblijskim.doktrinama........................................67

Poglavlje 11: „Neka.vaša.svetlost.svetli......“Hrišćansko.ponašanje.......................................................................71

Poglavlje 12:.„Pobeda.sa.velikim.,P‘“Kako.se.boriti.sa.grehom.u.hrišćanskom.životu..........................77

Poglavlje 13:.„Kako.će.da.čuju.bez.propovednika?“Svedočenje..........................................................................................88

Poglavlje 14:.„Preko.ulice.......preko.mora“Misija...................................................................................................92

Poglavlje 15:.„Novi.Gospodar“Gospodstvo.Isusa.Hrista..................................................................96

Poglavlje 16:.„Snaga.i.bezbednost.izraženi.u.brojevima“Zajedništvo.i.crkva..........................................................................101

Zaključak.........................................................................................105

Možeš pomoći spasenoj deci da rastu 1

UVOD

Rad sa decom nakon obraćenja jeste (ili bi, barem, trebalo da bude) breme na srcu svakog ko podučava Božiju reč deci. Evangelizacija dece je apsolutno od životnog značaja. Međutim, postoji opasnost da uložimo previše vremena, energije, rada i novca u evangelizaciju, a nedovoljno svega pomenutog u program rada nakon obraćenja. Ovim programom ćemo pomoći spasenoj deci da rastu u svom hrišćanskom životu. Cilj svakog dečijeg radnika trebalo bi da bude da daje „duhovno mleko“ spasenoj deci kako bi mogla da rastu u svom spasenju. Gospod Isus nam zapoveda, ne samo da evangeliziramo (Marko 16, 15), već i da podučavamo i stvaramo učenike (Matej 28, 19-20a). On nam je, lično, dao primer tako što je proveo mnogo vremena ulažući samog sebe u podučavanje male grupe od dvanaest ljudi koji su odgovorili na Njegov poziv da ga slede. Apostol Pavle je učinio isto.

Ova knjiga, či ja tema je rad sa decom nakon obraćenja, napisana je kao pokušaj da se pomogne svima onima koji rade sa spasenom decom i koji traže pomoć u svojoj službi. Ovo je skraćena verzija duže i detaljnije knjige na istu temu, koju sam takođe napisao.

Moja molitva, dragi moji dečiji radnici, je da vam Bog pomogne da budete verni pastiri ovih jaganjaca koje je Gospod spasio i poverio vama na brigu. Gospod Isus je rekao: „Napasaj moje jaganjce“ (Jovan 21,15).

2 Poglavlje1

Poglavlje 1: „Lovljenje i hranjenje riba“ Dvostruka odgovornost dečijih radnika

Prva pitanja, koja bi svaki dečiji radnik trebalo da postavi, jesu: – Šta bi ja trebalo da radim? – Šta je moj opšti cilj? – Šta bi trebalo da budu konkretni ciljevi u mojoj službi sa

decom? Neko je rekao da ,,osoba koja nema nikakav cilj uvek pogodi

u prazno.” Prema tome, ovakva pitanja su veoma bitna i na njih se mora odgovoriti.

Postoje dve vrste deceMnogi koji rade sa decom i podučavaju decu misle o njima kao

o jednoj nedeljivoj grupi. Međutim, Biblija jasno daje do znanja da postoje dve vrste ljudi i, prema tome, dve vrste dece. Deca koja nisu poverovala u Isusa Hrista kao svog

Gospoda i Spasitelja. Biblija je jasna po pitanju stanja u kojem se nalaze deca koja su

bez Hrista. Ona su rođena sa grešnom prirodom (Psalam 51, 5). Gospod Isus je rekao da su deca zalutala kao ovce (Matej 18, 12. 13), da su izgubljena zbog položaja u kojem se nalaze (Matej 18, 14) i da su izvan Božijeg carstva (Jovan 3, 3. 5. i 7). Njihov greh ih odvaja od Boga. Ova deca su duhovno mrtva (Efescima 2, 1), duhovno slepa (2. Korinćanima 4, 4) i pod vlašću greha (Rimljanima 6, 17a). Ako su dosegla starosno doba u kojem poseduju odgovornost i razumevanje, a nisu uzverovala u Hrista, onda su kriva pred Bogom (Rimljanima 3, 19) i, ako umru u takvom stanju, onda će biti izgubljena zauvek (Jovan 3, 36).

Možešpomoćispasenojdecidarastu3

Božija zapovest ovoj deci je: „...poverujuGospodaIsusa,paćešbitispasenitiitvojdom“

(Dela 16, 31). Deca koja su uzverovala u Isusa Hrista kao svog Gospoda

i Spasitelja. U Bibliji se podučava da deca mogu da poveruju u Gospoda

Isusa kao svog Spasitelja (Matej 18, 6). Njihovi gresi mogu biti oprošteni (Dela 13, 39) i ona mogu znati da se u njima nastanio Sveti Duh (Dela 2, 38). Svojom ličnom verom ona mogu biti nanovo rođena, postati sveci i ući u životnu zajednicu sa Hristom (Efescima 1, 1; 6, 1). Ovoj deci nije potreban duhovni život; ona ga već imaju. Ali, njima je potrebna duhovna hrana da bi mogla da rastu.

Zapovest od Boga za ovu decu, kao i za sve vernike, jeste: „negorastiteublagodatiipoznanjuGospodanašegaiSpasiteljaIsusaHrista.Amin“ (2. Petrova 3, 18).

Bog koristi Njegovu reč da ispuni potrebe deceNaša služba sa decom mora se uvek zasnivati na Bibliji, Božijoj

reči. Bog nam je dao Njegovu reč iz najmanje tri razloga: Da nam otkrije Sebe Da nam pokaže kako da se spasimo i kako da rastemo Da nam omogući da pružamo duhovnu pomoć deci

kojoj služimo Bog koristi Njegovu reč i propovedanje jevanđelja da dovede nespasenu decu Isusu Hristu—da ih nanovo rodi (1.

Petrova 1, 23), da ih uvede u Božije carstvo (Kološanima 1, 13) i da ih spasi. „...evanđelja,jerjeonosilaBožijanaspasenje“(Rimljanima 1, 16).

Ovoj deci je potreban Isus Hristos kao njihov Spasitelj. On će im dati duhovni život (Jovan 6, 47), duhovne oči (Dela 26, 18), ulazak u Božije carstvo (Matej 18, 3) i novu prirodu (2. Korinćanima 5, 17). On će, takođe, slomiti silu greha u njihovim životima (Rimljanima 6, 18), oprostiti njihove grehe (Efescima 1, 7) i spasiti ih za večnost (Luka 19, 10; Jovan 3, 16).

4 Poglavlje1

Bog koristi Njegovu reč da pomaže spasenoj deci da duhovno rastu

„Kaonovorođenadecatrebadaželiteduhovno,pravomleko,danjimuzrastetezaspasenje“ (1. Petrova 2, 2). (Psalam 119, 9. 11 i Jovan 17, 17).

Dečiji radnik ima dve odgovornostiSlužba dečijeg radnika je da podučava decu Božijoj reči i da

je primenjuje. Međutim, postoje dve vrste dece. Zato, iako podučava istine iz

Božije reči svoj deci, dečiji radnik će primenjivati ove istine na dva različita načina, kako bi ispunio potrebe dve različite grupe dece. Dečiji radnik je ribar. Dok podučava, on „lovi“ decu koja nisu spasena. Njegova

prva uloga je uloga evangelizatora i on želi da primenjuje svoje podučavanje na nespasenu decu kako bi ih podstakao i pomogao im da poveruju u Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja.

Gospod Isus je pozvao Simona Petra da bude takav ribar: „Irečeim:hajdetezamnom,iučinićuvasribarimaljudskim“

(Matej 4, 19). Petrov prvi poziv je bio da LOVI. Kakav ribar je on postao! Njegov najveći ribarski ulov se

desio na Pedesetnicu (Dela 2, 41), kada je „ulovio“ 3.000 duša.

Prvi poziv Gospoda Isusa za svakog ko radi sa decom je da ih EVANGELIZIRA, da ih LOVI, i da, dok Sveti Duh radi u dečijim srcima, da ih HVATA i VODI ka Spasitelju.

Dečiji radnik je pastir. Svojim podučavanjem, dečiji radnik želi da nahrani decu

koja su spasena. On želi da primenjuje svoje podučavanje na spasenu decu, da im pomaže da duhovno rastu. Ova knjiga je napisana da mu pomogne u „hranilačkoj službi“.

Možešpomoćispasenojdecidarastu5

Gospod Isus je, takođe, pozvao Petra tri godine kasnije da hrani i da bude pastir:

,,Napasaj moje jaganjce” (Jovan 21,15). Kakav pastir je Petar trebalo da postane, vidi se iz sledećeg

— preko molitvene službe (Dela 4,23-31), preko govorničke službe u kojoj je podučavao i ohrabrivao (Dela 2,42; Dela 4,32-35; Dela 5,42; Dela 15,7-11), preko službe ispravljanja i disciplinovanja (Dela 5,1-11), i preko službe pisanja u kojoj je napisao dve poslanice!

Na sličan način, dečiji radnik je pozvan da bude pastir i da radi sa decon nakon obraćenja—da se moli za decu, da pomaže deci, da ih ohrabruje, i, ako je potrebno, da ispravlja decu koja su spasena.

Prema tome, svaki dečiji radnik ima dve odgovornosti —da LOVI i da HRANI. On je pozvan da radi među decom ŠTO GOD JE POTREBNO.

Nemojte zgrešiti protiv deteta

Gospod Isus upućuje svakom verniku ozbiljno upozorenje u vezi sa spasenom decom:

,,Akosablaznijednogodovihmalihkojiverujuumene,boljebimubilodaseovratnjegovobesimagarećižrvanjidapotoneudubinimorskoj”(Matej 18,6).Vi i ja ne smemo nikada navesti na greh nekog od ovih malih

koji veruju u Njega. Ako nam se to desi, onda se izlažemo Božijem kažnjavanju.

Kako se može desiti da navedemo na greh spaseno dete? Pogrešnim primerom Deca vas imitiraju—svesno i nesvesno. Ona misle da mogu

da rade ono što vi radite; ona misle da mogu da kažu ono što vi kažete. „Mora da je u redu kada moj učitelj to radi!“

Pogrešnim podučavanjem Malo je verovatno da će vam se desiti da pogrešno

podučavate decu koja su uzverovala u Hrista ili da im predajete pogrešne doktrine. Međutim, ako vi, iz nekog razloga, zanemarujete da ih podučavate o istinama koje su

6 Poglavlje1

im potrebne za njihov hrišćanski rast, onda biste mogli da ih time navodite na greh.

Pogrešnim očekivanjima Neprimereno kritikovanje spasenog deteta i postavljanje

nerealnih standarda za njegov život može, takođe, da stvori detetu probleme i navede ga na greh. Problem nastaje kada izražavamo svoje sumnje detetu u vezi njegovog spasenja zbog onog što smo videli ili čuli — a to može da navede dete da posumnja i, čak, da bude povređeno.

Pogrešnim stavom Ovo je, najverovatnije, najveća opasnost. Ako vi, na

bilo koji način, stvarate sumnje u detetovoj glavi u vezi njegovog spasenja, onda ga možete navesti na greh. Na primer, ovakve sumnje možete izazvati vašim očiglednim neverovanjem u detetovo obraćenje kada mu, prilično otvoreno, kažete: „Ti si suviše mlad (da bi bio obraćen)“.

Mi moramo uvek paziti na to da duhovno hranimo našu spasenu decu i da im pomažemo, i moramo se pobrinuti da ne budemo uzrok njihovog spoticanja. Mi želimo da budemo kamen za oslanjanje, a ne kamen za spoticanje!


Poglavlje 2: „Upamti, upamti . . .“ Pet osnovnih principa za rad nakon obraćenja

Postoji najmanje pet osnovnih principa za rad nakon obraćenja koje morate imati na umu sve vreme i na koje se morate stalno vraćati. Pravilno razumevanje ovih principa će vas podstaći da radite sa decom nakon obraćenja i da to radite uspešno!

1. Evangelizacija treba da bude biblijska i celovitaJedna od kritika koje se najčešće čuju protiv evangelizacije

dece i protiv mogućnosti da ona poveruju u Hrista kao Gospoda i Spasitelja jeste da ima mnogo dece koja su ispovedila da veruju u Hrista, ali nisu pokazala nikakvo svedočanstvo o duhovnom životu i duhovnom rastu. Ne poričem da se ovo ne dešava (mada, ovo se može desiti i u evangelizaciji odraslih), i verujem da postoji nekoliko razloga za ovakvu pojavu.

Jedan od glavnih razloga (kao što smo videli u uvodu ove knjige) je da takva deca nisu evangelizirana na celovit i biblijski način. Postoje najmanje četiri, moguća, pogrešna pristupa u našoj evangelizaciji dece Vršenje pritiska Kada se na decu primenjuje bilo kakva vrsta pritiska,

onda će ona, uglavnom, odgovoriti na poziv u velikom broju. U ovakve pritiske spadaju produženi pozivi i moljenja, i upotreba straha i pretnji. Odgovor na poziv može biti i rezultat privlačnosti i uticaja učitelja koji ima snažan i zapovednički karakter. Međutim, ovakva vrsta evangelizacije je rizična jer izaziva plitka i površna reagovanja koja se ne završavaju uvek spasenjem. Deca koja nisu spasena ne mogu duhovno da rastu, bez obzira koliko je efikasan program nakon obraćenja.

8 Poglavlje 2

Nedovoljno razumevanje Kada učitelj ne objasni jevanđelje na jasan način, onda deca

nemaju dovoljno informacija i ne znaju šta je on, u stvari, rekao. Gospod Isus je jasno dao do znanja da je dobro tlo, koje je primilo seme i donelo rod, bio onaj „koji sluša reč i razume“ (Matej 13, 23).

Izostavljanje ključnih istina iz jevanđelja Kada se predstavi poruka jevanđelja koja je veoma

privlačna i koja deci pruža svakakva obećanja, ali izostavlja činjenicu da će doći do promene u njihovim životima i da će Isus Hristos očekivati da se oni promene nakon što su poverovali u Njega, onda postoji rizik da deca brzo reaguju, bez razumevanja i bez vremena i mogućnosti da dublje razmisle o celoj stvari. Ovo može kasnije dovesti do problema u detetovom hrišćanskom životu kada shvati šta to sve podrazumeva, ili može imati za rezultat „prazno ispovedanje“, što znači da onaj koji ispoveda veru, u stvari, nema tu veru.

Uticaj drugih Kada dođe do situacije u kojoj se deca podstiču, svesno ili

nesvesno, da „slede predvodnika“, onda postoji stvarna opasnost od lažnog ispovedanja vere. Deca vide kako druga deca odgovaraju na određeni način i onda ona rade to isto, bez stvarnog razumevanja šta čine. Ovo se, naročito, odnosi na mlađu decu.

Prema tome, od najveće je važnosti da, pre nego što se uključite u program rada nakon obraćenja, vi preispitate vaš evangelizacioni program kako biste bili sigurni da ćete izbeći, što je više moguće, opasnost od lažnih ispovedanja spasenja.

2. Ceo rad nakon obraćenja zavisi od BogaVi i ja imamo odgovornost u vezi evangelizacije dece, ali Bog

je taj koji spasava decu. Shodno tome, vi i ja imamo odgovornost da radimo sa decom koja su uzverovala u Hrista, ali Bog je taj koji im daje duhovni rast.


Rad se decom nakon obraćenja je, pre svega, Božiji rad. Bog prati decu koja su uzverovala u Hrista i brine se o njima.

Pavle je napisao Solunjanima: „Ali veran je Gospod koji će vas utvrditi i sačuvati od zla“ (2.

Solunjanima 3, 3). Pavle ja napisao Korinćanima: „Ja sam posadio, Apolos je zalio, a Bog je dao da uzraste. Zato

niti je što onaj koji sadi, niti onaj koji zaliva, nego Bog koji daje da uzraste.“ (1. Korinćanima 3, 6-7).

Biblija podučava da „Poznao je Gospod koji su njegovi“ (2. Timoteju 2, 19); a On, lično, kaže: „Nikada te neću napustiti niti ću te ostaviti.“ (Jevrejima 13, 5).

Samo Bog može učiniti da spaseno dete raste u milosti. Duhovni rast je Božije delo. „... kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju,

da je posveti, očistivši je vodenim kupanjem i rečju“ (Efescima 5, 25-26).

„Posveti ih u istini; tvoja reč je istina“ (Jovan 17, 17). Mi smo, jednostavno, „Njegovi saradnici“ (2. Korinćanima

6, 1). Bog se brine o spasenoj deci mnogo više od nas. On može

da deluje u njihovim životima i da im omogući da rastu čak i kada su naše mogućnosti i sposobnosti da im pomažemo veoma ograničene.

Verujte Bogu da će sprovesti svoje delo u srcima ove dece i molite se da tako i bude.

„Mi se pak uzdamo u Gospodu za vas da činite i da ćete činiti ono što vam nalažemo“ (2. Solunjanima 3, 4).

Međutim, kao što smo već videli, i kao što ćemo videti kasnije, pouzdanje u Boga da će sprovesti Njegovo delo ne oslobađa nas od naše odgovornosti da sprovedemo naš deo posla. Bog nas koristi u našoj službi nakon obraćenja kako bi ostvario Njegove ciljeve u životima spasene dece.

10 Poglavlje 2

3. Bez rada nakon obraćenja deca će ostati „bebe u Hristu“

Već smo istakli da je Bog taj koji omogućava duhovni rast spasene dece i On je taj koji ih posvećuje. Ovo je apsolutna istina. Međutim, moramo održavati osećaj za ravnotežu između onog što Bog čini i onog što očekuje od nas. Bog koristi ljude da ostvari Njegove ciljeve i On poziva ljude kao što smo ti i ja da podučavaju decu Božijoj reči kako bi mogla da rastu. Ljudski govoreći, ako ih ne hranimo, ona neće rasti.

Ako se dete rodi i ako ga majka ne hrani, ono će gladovati i na kraju će iščileti. Sigurno je da neće rasti.

Prema tome, rad nakon obraćenja je apsolutno neophodan ako želimo da spasena deca rastu u svom hrišćanskom životu. Njihova budućnost je u pitanju. Njima je često teško da hrane sami sebe jer su njihova sposobnost za čitanje i moć koncentracije ograničeni, a nemaju pristup mnogim izvorima pomoći koje imaju odrasli.

Takođe, ako se sa njima ne radi nakon obraćenja na pravilan i celovit način, i ako, zbog toga, oni duhovno ne rastu kao što bi trebalo, onda će evangelizacioni rad trpeti kritike i smanjivaće se broj ljudi koji žele da dosegnu decu jevanđeljem. Stoga, u dugoročnom smislu, deca su ta koja će ispaštati.

4. Obraćenje je samo početakKada dete poveruje u Gospoda Isusa Hrista kao svog Spasitelja,

to nije kraj. Njegov novi život je tek počeo. Vi i ja još uvek imamo veliku odgovornost prema detetu — da ga podučavamo i da mu pomažemo u hrišćanskom životu. Božiji rad na posvećenju je povezan sa Njegovom reči i sa podučavanjem te Reči spasenoj deci (Jovan 17, 17; Efescima 5, 25-26). Vi i ja smo oni koji imaju odgovornost da podučavaju decu Božijoj reči — da bi mogla da rastu!

Svako novorođeno dete treba da se hrani mlekom (a kasnije mesom) ako želi da raste. Nijedna majka, kada joj se rodi dete, neće dozvoliti da dete bude danima napolju, na kiši i bez hrane, da bi videla je li stvarno živo ili nije. Nikako! Ona će ga negovati i hraniti i gledati kako raste, a to je ono što mi moramo raditi sa našom novorođenom duhovnom decom.


Uvek postoji opasnost da vi i ja, nakon što smo doveli dete Hristu, postanemo toliko zauzeti tražeći da evangeliziramo drugu decu da zanemarimo brigu o spasenom detetu. Od životne je važnosti da ne ostavljamo „bebe u Hristu“ i da uvidimo svoju odgovornost da se uključimo u dugoročan proces njihovog posvećenja i rasta nakon obraćenja. Potrebne su godine strpljivog rada sa spasenim detetom nakon obraćenja.

5. Evangelizacija je neophodna— čak i kada rad nakon obraćenja izgleda nemoguć

Ponekad su okolnosti takve da izgleda nemoguće sprovesti skoro nijedan oblik rada nakon obraćenja. Kao posledica toga, neki bi mogli da kažu da, ako nema mogućnosti za rad nakon obraćenja, onda decu ne bi trebalo evangelizirati.

Ovo nije tačno. Vaša prva odgovornost je da evangelizirate — bez obzira šta će se desiti kasnije. Ako biste šetali pored reke i videli dete kako se davi, vi biste pokušali da ga spasite. Ne biste odbili da to uradite zato što ne možete da mu date suvu odeću ili toplu hranu. Vaša prva odgovornost je da ga spasite. Kasnije morate učiniti sve što možete da mu pomognete.

Jedan važan način rada nakon obraćenja, koji je uvek dostupan, jeste MOLITVA. S toga, nikada nije ispravno reći da je celokupni rad nakon obraćenja nemoguć.

Važno je, takođe, upamtiti da je veliki broj dece iz nehrišćanskih domova evangeliziran i doveden Gospodu, i da su ta deca duhovno rasla u tako teškim okolnostima. Ponekad su, čak, doživela radost da vide kako ostali članovi njihove porodice dolaze Hristu preko njihovog životnog svedočanstva i njihovih reči.

12 Poglavlje 3

Poglavlje 3:Vaša odgovornost prema spasenoj deciPet koraka kojih se treba pridržavati u radu nakon obraćenja

U ovom poglavlju biće izloženo pet bitnih koraka ili smernica koje treba da sledite u radu sa detetom koje je poverovalo u Isusa Hrista.

1. Prihvatite kao hrišćanina dete koje je ispovedilo da je primilo Hrista

Ako izgleda da je dete uistinu primilo Hrista, prihvatite ga kao novorođenog hrišćanina, osim ako kasnija dešavanja ne ukažu na suprotno. U našem pravnom sistemu piše da je čovek nevin sve dok se ne dokaže da je kriv. Tako je i sa našim pristupom detetu koje se obratilo. Na njega treba gledati kao na hrišćanina osim ako ono konačno ne pokaže da nije. Izgleda da je prvobitna crkva prihvatala kao novorođene vernike one koji su ispovedili veru u Hrista (vidi Dela 2, 41; 16, 33). Druga mogućnost je da sumnjate da je dete spaseno sve dok ono ne prođe kroz probni period. Na žalost, dete lako uočava ovaj stav, koji je kritički i bezosećajan, i takav stav ga obeshrabruje. Detetu je teško da duhovno raste u atmosferi sumnje. Ovaj stav može da se uporedi sa situacijom u kojoj baštovan otkopava svoje biljke svaki dan da vidi da li rastu i time sprečava njihov rast!

S druge strane, ne želite da ohrabrujete dete da veruje da je nanovo rođeno ako ono, u stvari, nije. Samo Bog to može znati. Međutim, novo rođenje će postati očigledno tokom vremena, jer će dete to pokazati kroz ono što govori, što radi i što jeste. U međuvremenu, ako detetov život ne pokaže drugačije, vi bi trebalo da prihvatite da je dete nanovo rođeno ako ono tvrdi da jeste tako.


2. Iščekujte i molite se za plodove duha u njegovom životu Ne smete biti kritički nastrojeni prema detetu, to jest, da ste

spremni da ga krivite kada nešto pogreši. Ako je dete zaista nanovo rođeno, BIĆE promena u njegovom životu. Ova promena može biti mala, i možda će se sporo dešavati, ali, trebalo bi da dođe do nje.

„Dakle po plodovima njihovim poznaćete ih.“ (Matej 7, 20).„Prema tome, ako je ko u Hristu - novo je stvorenje“ (2. Korinćanima

5, 17). Postoje tri važne smernice koje treba slediti: Ne očekujte previše od deteta koje je primilo Hrista Mnogi učitelji ovde prave grešku. Oni očekuju da spaseno

dete odmah postane slično odraslom hrišćaninu i razočaraju se kada se to ne desi. Oni vide kako deca koju su doveli Hristu čine pogrešne stvari i odmah pomisle da deca uopšte nisu spasena. Neka žena mi je jednom rekla: „Imam jednu mlađu devojčicu u mojoj nedeljnoj školi koja kaže da je hrišćanka, ali ona to nije.“ Pitao sam je kako to zna. „Zato što ima veoma lošu narav“, bio je njen odgovor. Pitao sam je da li isto rasuđivanje važi i za odrasle!

Ne bi trebalo da očekujete previše od spasenog deteta i ne bi trebalo da očekujete da se ono ponaša kao odrasla osoba. Ne možete procenjivati dete prema svojim ličnim merilima, ili očekivati da vidite odrasle glave na nejakim ramenima. Ako je dečak koji je bio najveći nestaško na dečijim sastancima poverovao u Hrista, to ne znači da će on od sada biti anđeosko biće i da neće više biti sklon nestašlucima. Kada učini nešto loše, kada se naljuti, kada koristi ružne reči ili laže, ne bi trebalo odmah da zaključite da on nije hrišćanin. Ne smete procenjivati dečije obraćenje samo na osnovu toga.

Postoje najmanje tri načina na koje se spaseno dete razlikuje od odraslog vernika:

• Dete je pod velikim uticajem svoje porodice i prijatelja.

Dete provodi na klubu dobre vesti ili u nedeljnoj školi jedan sat svake nedelje, ali veći deo vremena

14 Poglavlje 3

provodi kod kuće. Kada, na primer, čujete ružne reči od deteta koje je došlo Hristu, morate imati na umu da su to možda izrazi koje je dete godinama slušalo kod kuće.

• Dete je pod autoritetom svojih roditelja. Odrasla osoba može da bira gde želi da ide i šta želi

da radi. Dete to ne može. Na primer, detetu koje je poverovalo u Hrista na klubu dobre vesti možda neće biti dozvoljeno da ponovo dođe na klub. Dete koje je primilo svoju prvu lekciju iz dopisnog biblijskog kursa će, možda, biti sprečeno da odgovori na drugu lekciju.

• Dečije emocije su lako uočljive. Što je detetu na srcu, to mu je na jeziku. Ono ne može

da sakrije svoja osećanja kao odrasli. Na primer, ako želi da nekog udari, ono će to da uradi; ili, ako želi da pokaže ljutnju, ono će verovatno to i uraditi. Ono ne može da se kontroliše kao odrasla osoba.

Prema tome, spaseno dete će često govoriti i činiti stvari koje odrasli vernik ne bi govorio i činio. To ne znači obavezno da odrasla osoba ne želi da radi takve stvari, već je razlog to što odrasla osoba ima veću samokontrolu od deteta. Odrasli mogu da sakriju svoja osećanja, da zadrže svoje reči i priguše svoju ljutnju, ali dete često ne može.

Ako vidite plod duha u detetovom životu—radujte se Galatima 5, 22 podučava nas da „plod duha je ljubav. . .“. Ovaj

plod je ono što treba, pre svega, da tražite u životu deteta koje je primilo Hrista.

Dete može pokazati svoj plod na različite načine:• Ljubav prema Spasitelju—želja da zna više o Hristu. • Ljubav prema Božijoj reči—zainteresovanost za Bibliju

i stvari koje dolaze od Boga.• Ljubav prema molitvi—sve veća žudnja da razgovara

sa Bogom u molitvi. • Ljubav prema ostalih hrišćanima—želja da bude sa

drugima koji takođe vole Hrista. • Ljubav za izgubljene duše—briga da vidi druge kako

dolaze Hristu.


Može se desiti da vidite promenu u njegovom ponašanju (koliko god da je mala) koja se ogleda u ispoljavanju jednog ili više od ostalih osam plodova Duha (radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost i uzdržljivost).

Ako vidite da dete pokazuje ljubav na jedan ili više navedenih načina, ili ako vidite bilo kakvu promenu u njegovom ponašanju, možete se radovati i biti ohrabreni. Taj plod može biti veoma mali i nezreo, ali to jeste plod i može biti dokaz novog rođenja.

Jedan ili više ovih plodova trebalo bi da se pojavi u životu mladog hrišćanina u nekom trenutku. To može biti neka reč, pogled, suza ili smireno držanje na sastanku, a može biti i nekoliko iskrenih reči u razgovoru sa vama. Ako ima novog života u njemu, pažljivo posmatrajte i videćete treptaje tog života. Taj „treptaj“ može, u početku, da se ispolji na neki manje upadljiv način, a kasnije će se sve više pojačavati ako su podučavanje i briga istrajni, intenzivni, srdačni i dobro pripremljeni.

Kada hoćete da naložite ugalj, prvo stavite papir u ložište, zatim drvo, a onda stavite ugalj na drvo. Zapalite papir i ostavite da se vatra razgori. Upaljeni papir će zapaliti drvo, a drvo će zapaliti ugalj. Kad vidite da vatra dobro gori, vi ćete se posvetiti drugim poslovima, ali kada kasnije opet pogledate vatru, izgledaće da se ugasila. Sve što vidite je crni ugalj! Počinjete da uklanjate neupaljeni ugalj i drvo kako biste ponovo naložili vatru, a onda ... vidite malo žara među komadima uglja, mali plamen! Nije mnogo, ali ga ima! Ne morate ponovo da ložite vatru! Umesto toga, potrebno je da podstaknete plamen kako bi se razgoreo. Kako plamen sve više gori, crni ugalj počinje da nestaje. Ako samo gledate na crni ugalj, obeshrabrićete se; ali, vaš zadatak je da podstičete plamen kako bi rastao i zahvatao ugalj. Tako je i sa spasenom decom. Ne smete se obeshrabriti onim delovim njihovih života („crni ugalj“) koji nisu u saglasnosti sa Hristovim likom. Vi nastojte da podstičete „plamen“. Podstičite decu na pozitivne hrišćanske vrline koje ona pokazuju u svom životu. Na taj način, ostali delovi njihovih života će se, takođe, promeniti.

16 Poglavlje 3

Ako nema plodova u detetovom životu, pronađite problem

Ako nema nikakve promene u detetovom životu nakon izvesnog vremena, razgovarajte lično sa njim i otkrijte šta nije u redu. Ima nekoliko mogućih razloga za nedostatak duhovnih plodova i rasta u hrišćanskom životu deteta:

• Nedostatak ili gubitak uverenosti u spasenje.• Nedoumice ili nepotpuno razumevanje u vezi koraka

koje je napravilo. Na primer, možda ima nedoumice u vezi načina spasenja, možda misli da se čovek spasava dobrim delima, ili verom i delima, ali ne razume da je spasenje samo verom. Osoba koja ga je dovela Hristu možda to nije uradila dovoljno jednostavno i jasno.

• Pogrešni uticaji ili pritisci u kući, u školi, ili od strane drugih dečaka i devojčica.

• Neki greh u njegovom hrišćanskom životu koji nije ispravilo - priznalo pred Gospodom.

Ako otkrijete da se radi o nekom od navedenih razloga, uputite dete ponovo na Bibliju i objasnite mu odgovor na njegov problem koristeći odgovarajuće stihove iz Svetog pisma.

Često se dešava da dete koje je primilo Hrista ne raste duhovno zbog nepriznatog greha. U ovom slučaju, trebalo bi da detetu objasnite 1. Jovanovu 1, 9 i da mu omogućite da se moli i prizna svoj greh pred Gospodom, i da se pozove na Njegovo obećanje o opraštanju greha. Navedite biblijske primere onih koji su to uradili.

• Još jedan razlog za nedostatak duhovnog rasta moglo bi biti to što niste uspeli da ga hranite i pratite na odgovarajući način. Morate biti sigurni da ga niste zapostavljali. Ako mislite da je ovo razlog, kažite mu koji je razlog i izvinite mu se, a onda odlučite da napravite novi početak u vašem radu sa detetom.

• Druga mogućnost za nedostatak plodova duha i duhovnog rasta jeste da dete uopšte nije spaseno.

Ako je očigledno da dete uopšte nije shvatilo šta je uradilo i da nije uzverovalo u Hrista, kažite mu to i onda pređite sve ponovo na jednostavan i jasan način, sve dok niste sigurni da je dete razumelo. Posle toga


možete da ga pitate da li sada želi da uzveruje u Hrista.Ako dete odgovori potvrdno, trebalo bi da ga dovedete Hristu.

Osim neshvatanja, postoje i drugi razlozi zbog kojih dete nije spaseno iako izjavljuje da jeste. Možda nije bilo iskreno kada je neko pokušao da ga dovede Hristu ili je, možda, izjavilo da veruje u Hrista samo da bi udovoljilo nekome, ili je jednostavno bilo radoznalo. Ako mislite da je u pitanju neki od ovih razloga, i da detetov život potpuno poriče njegovo prihvatanje Hrista, onda budite spremni da ga ponovo savetujete iz početka. Ako, nakon toga, ono iskreno želi da uzveruje u Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda, jednostavno mu pokažite, korak po korak, kako to može da uradi.

Naravno, trebalo bi da ga evangelizirate i vodite ka Hristu samo ako ste s razlogom sigurni da dete nije uistinu nanovo rođeno. Budite pažljivi jer dete može ostati pod utiskom da treba da se vrati i ponovo spasi svaki put kada ima sumnje ili napravi neku grešku.

Ako ste pod sumnjom u vezi toga šta da uradite, najbolje je da podstaknete dete da razgovara sa Hristom i raščisti stvar jednom zauvek. Recite mu da ni vi ni ono niste sigurni da li je ono spaseno ili nije, i da je za njega bolje da kaže Gospodu Isusu da nije sigurno je li spaseno ili nije; i neka zamoli Gospoda Isusa da ga spasi sada—ako nije spaseno.

3. Shvatite potrebe spasenog detetaUmesto da samo čekate da dete dokaže da je zaista nanovo

rođeni hrišćanin, trebalo bi da shvatite da ono ima sadašnje potrebe i da bi trebalo da nastojite da te potrebe ispunite sada.

Detetu je potrebno sledeće: Ljubav. Ljubav je jezik koji sva deca razumeju. Spasenom

detetu je potrebno da zna da ste uistinu zainteresovani za njega, i da želite da vidite kako ono raste u hrišćanskom životu.

Strpljenje. Spaseno dete će praviti mnogo grešaka, naročito na početku svog hrišćanskog života. Budite strpljivi sa njim.

18 Poglavlje 3

Razumevanje. Morate razumeti da je spaseno dete još uvek „beba u Hristu“.

Duhovna hrana. Vi imate odgovornost da podučavate spaseno dete Božijoj reči. To je njegova najveća potreba. Bebe ne mogu da rastu bez hrane. Dakle, bez duhovne hrane, nova beba u Hristu ne može da raste u svom hriščanskom životu.

4. Podučavajte spaseno dete o četiri stvari koje mora da radi

Dete koje je primilo Hrista je nanovo rođena beba u Hristu i potrebno mu je, kao i svakoj novorođenoj bebi, da nauči da radi četiri stvari: Da jede Apsolutno je potrebno da dete jede. Ako ne jede, gladovaće

i patiti. U početku, naučiće da pije (duhovno) mleko, a onda će naučiti da jede (duhovno) meso. Da jede sa vama. U početku će uveliko zavisiti od vašeg

hranjenja i podučavanja iz Biblije. U vašoj nedeljnoj školi ili Klubu dobre vesti, u okviru podučavanja uvek ubacite i deo za spasenu decu. Na primer, centralna istina svake biblijske lekcije trebalo bi da se uvek pri-menjuje i na spasenu decu—ako je moguće.

Da jede samo. Dete mora da nauči kako da se samo hrani iz Biblije. To znači da ga podučavate kako da ima svoj tihi čas i kako da nasamo čita Bibliju, svakog dana.

Da hoda U Bibliji se reč „hodati“ koristi u vezi sa hrišćanskim

životom (Efescima 4, 1, Galatima 5, 25). Kao što beba mora da uči da hoda, tako bi i spaseno dete trebalo da uči da hoda. Da hoda sa Bogom. Potrebno je dete podučavati o

hrišćanskom ponašanju u vezi sa njegovom dužnošću prema Bogu. Ovo obuhvata podučavanje o poštovanju, poslušnosti, veri i ljubavi prema Bogu.

Da hoda sa drugima. Detetu je potrebno podučavanje o


hrišćanskom ponašanju u vezi sa njegovom dužnošću prema drugima. Ovo obuhvata često podučavanje o potrebi da pokaže plod Duha u svom hrišćanskom životu kao svedočanstvo drugima (Galatima 5, 22-23).

Moramo imati na umu, a moramo i podsećati dete da bebi nije lako da nauči da hoda: :

– beba se spotiče i pada– beba mora da nastavi sa pokušajima da hoda– potrebna joj je pomoć– postepeno će da napreduje.

Da govori Spaseno dete mora da nauči kako da govori i da koristi svoj

dar govora na ispravan način. Da govori sa Bogom. Potrebno mu je da nauči kako da

razgovara sa Bogom u molitvi. Baš kao što roditelji vole da čuju kako njihova deca govore, tako i Bog voli da čuje dete, iako dete ne može da kaže mnogo, niti može to da kaže kako treba. Takođe, detetu je potrebno da shvati da je najbolji način da nauči da govori baš samo govorenje.

Da govori sa drugima. Potrebno je podučiti dete kako da govori sa drugima o Bogu. Deca su najbolji evangelizatori dece. Trebao bi ih podučiti kako da vode drugu decu Hristu.

Da bude poslušno Biblija stalno podučava koliko je važna poslušnost i

potčinjenost. „... poslušnost je bolja od žrtve“ (1. Samuilova 15, 22). Spaseno dete mora naučiti kako da bude poslušno. Poslušno Bogu. Potrebno ga je podučiti kako da sluša

Boga. Podučavajte dete da mu Bog govori preko Biblije i da bi njegova poslušnost prema Bogu trebalo da se podrazumeva i da bude potpuna.

Poslušno svojim roditeljima. Dete je potrebno podučiti da sluša svoje roditelje kao što se zapoveda u Efescima 6, 1 i Kološanima 3, 20. Pavle ističe koliko je važno da deca budu poslušna roditeljima. Vi biste, takođe, trebali da to ističete.

20 Poglavlje 3

Upamtite, bebi je potrebno dugo vremena da nauči— i na fizičkom i na duhovnom polju. Ono ne postaje odmah odrasla osoba. Mnogo grešaka će napraviti pre nego pravilno nauči.

S toga, budite strpljivi dok, o ovim stvarima, podučavate dete koje je primilo Hrista. Nemojte prebrzo očekivati previše. Za rast je potrebno vreme.

5. Nastavite sa radom nakon obraćenja sve dok niste postigli tri cilja

Dečiji radnik koji je angažovan u radu sa decom nakon obraćenja ima na umu tri glavna i konačna cilja. Ne bi trebalo da završi sa svojim radom nakon obraćenja sve dok nije ostvario ova tri cilja: Dok dete ne postane zreli hrišćanin U Kološanima 1, 28-29, možete videti da je ovo bio Pavlov

cilj kada ja podučavao: „Njega mi objavljujemo stavljajući u srce svakom čoveku i učeći

svakog čoveka u svoj mudrosti, da svakog čoveka postavimo savršenim u Hristu. Za to se i trudim boreći se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje.“

U Efescima 4, 12-13 Pavle predstavlja svrhu službe sa darovima u crkvi:

„... da se sveti priprave za delo službe, za izgradnju Hristova tela, dok svi ne dođemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Božijeg, do savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta.“

Reč „savršen“ u ova dva odlomka ima značenje zrelosti, potpune odraslosti, potpune razvijenosti, ali ne i bezgrešne savršenosti. Cilj u radu nakon obraćenja trebalo bi da bude da onaj koji je uzverovao u Hrista postane zreo, potpuno odrastao i potpuno izgrađen hrišćanin.

Važno je da dečiji radnik ima ovo na umu. Spasenom detetu potrebna je velika pomoć, molitva i podučavanje. U svom ranom hrišćanskom životu, ono će veoma da zavisi od drugih. Međutim, konačni cilj je da ono bude sposobno da hoda samo. Ovo znači, na primer, da bi trebalo da mu pomažete u proučavanju Biblije kako bi ono, kasnije, moglo samo da proučava Bibliju; da bi trebalo da mu pomažete u


njegovom molitvenom životu kako bi naučilo da se samo moli; da bi trebalo da ga podučavate kako da daje za delo Gospodnje kako bi umelo samo da daje.

Dok ne bude sposobno da podučava druge Pavle je rekao Timoteju u 2. Timoteju 2, 2: „... i što si čuo od mene pred mnogim svedocima, to poveri vernim

ljudima, koji će biti kadri i druge poučiti.“ Ne samo da bi spasena deca trebalo da postanu zreli

hrišćani, već bi trebalo i da budu sposobna da podučavaju druge. Gospod želi da Njegovi sledbenici budu i svedoci za Njega.

„nego ćete primiti silu - kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje.“ (Dela 1, 8)

Spaseno dete bi trebalo da nauči da svedoči drugima, baš kao što je neko svedočio njemu.

Dok se dobro ne uklopi u zajedništvo lokalne crkve, u kojoj se Biblija verno podučava

U Novom zavetu se ističe značaj pripadnosti lokalnoj zajednici vernika, u kojoj hrišćani mogu da slave Boga zajedno i da ispunjavaju službu koju im je Gospod poverio. Božija zapovest vernicima je:

„da ne ostavljamo svoje skupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre ukoliko vidite da se približava sudni dan“ (Jevrejima 10, 25).

Biblija podučava da se vernik ne poziva da živi hrišćanski život u samoći, već bi trebalo da bude živi kamen u Božijoj građevini (Efescima 2, 20-22) i deo Hristovog tela (Rimljanima 12, 4-8). Svaki deo Hristovog tela ima ulogu koju treba da ispuni u tom telu. Za vernika je radost da pronađe i ispuni ulogu koju mu je Bog dao u Njegovom telu. Prema tome, vi biste trebali da, u vašem radu sa decom nakon obraćenja, postavite kao treći cilj uklapanje spasene dece u zajedništo lokalne crkve, u kojoj se Biblija verno podučava. Ne samo da bi deca trebalo da pohađaju takvu crkvu, već bi trebalo da se osećaju kao stvarni deo crkve i da služe Bogu u okviru crkve. O tome će biti više informacija u sledećem poglavlju.

22 Poglavlje 3

Zajedništvo sa drugim hrišćanima u lokalnoj zajednici je neophodno da bi spasena deca imala pomoć u slavljenju, odrastanju i svedočenju.

Zajedno, ova tri cilja predstavljaju veliki zadatak. Međutim, vi niste sami u ovom zadatku. Pavle je rekao u Kološanima 1, 29:

„Za to se i trudim boreći se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje.“Pavle je znao da je radio u Božijoj sili, a ne u svojoj. Dok

nastojite da podučavate spasenu decu, Sveti Duh će vas osnaživati, voditi i opremati Njegovom silom.


Poglavlje 4:Kako možeš pomoći spasenoj deci da rastu? Pet delova u programu rada nakon obraćenja

Možda u vašem radu sa decom nakon obraćenja nećete moći da koristite, sa svakim detetom, sve metode koji su navedeni u ovom poglavlju. Trebalo bi da koristite one metode za koje smatrate da će biti delotvorni u vašoj konkretnoj situaciji. Međutim, trebalo bi da pokušate da uključite što više metoda u vaš program rada nakon obraćenja.

Takođe, neki od metoda koji su ovde izloženi možda nisu poznati u vašoj sredini (npr. vikend kampovi i seminari za mlade pomoćnike), a neki od predloženih materijala možda nisu dostupni (npr. dopisni kursevi). Zbog toga, a naročito ako ste punovremeni dečiji radnik, možda ćete morati da preuzmete odgovornost da započnete i organizujete takve aktivnosti u korist spasene dece.

1. Molite se za njihMolitva je najvažniji i najdelotvorniji način za praćenje spasene

dece. Imajte na umu kako se Pavle molio za hrišćane koje je ostavio za sobom (Efescima 1, 16-23; Filipljanima 1, 3-11; Kološanima 1, 9-12). Vodite molitveni dnevnik sa imenima i adresama dece

koju ste doveli Gospodu. Svakog dana, molite se za barem nekoliko dece sa spiska.

Potražite pomoć molitvenih partnera ili molitvenih grupa. Dajte im imena spasene dece.

Podstaknite vašu crkvu da imaju spasenu decu na srcu tokom svojih molitvenih sastanaka.

Molite se za svako pojedino spaseno dete, imajući na umu njihove konkretne potrebe, kao što su ove na listi koja sledi.Mogli biste da se molite za bilo koju od ovih potreba (ili za

24 Poglavlje 4

sve potrebe tokom određenog vremenskog perioda). Molite se da deca: imaju sigurnost spasenja rastu u milosti i poznanju Hrista žive život koji zaista proslavlja Boga uvek daju Hristu prvo mesto u svojim životima, i da

mu se predaju i budu poslušna u svim stvarima budu sačuvana u vreme iskušenja hodaju u zajedništvu sa Bogom i drugim vernicima postanu aktivni članovi crkve u kojoj se Biblija verno

podučava redovno pohađaju nedeljnu školu, crkvu i klub dobre

vesti budu svedočanstvo za Hrista i blagoslov drugima gde

god da idu budu ukorenjena i utemeljena u Božijoj reči budu deca koja se mole budu verni svedoci, koji zadobijaju druge za Hrista dožive radost da vide ostale članove porodice kako su

poverovali u Hrista u kasnijem životu nađu hrišćanskog partnera kojeg

Bog želi za njih znaju i ispunjavaju Božiju volju za svoje živote i, ako

Bog to želi, uđu u punovremenu hrišćansku službu čekaju i budu spremni za Hristov povratak.

2. Započnite klub dobre vestiMože biti da dete koje ste doveli Hristu potiče iz doma u kojem

roditelji nisu vernici i ne pohađa crkvu u kojoj može da dobije duhovnu pomoć.

U toj situaciji, od velike pomoći za dete bilo bi da pohađa nedeljne sastanke za decu koje vi vodite u svom domu ili u kući nekog ko živi u detetovoj blizini. Nehrišćanski roditelji će često dozvoliti svojoj deci da pohađaju međukonfesionalne sastanke u kući njihovog komšije iako ne bi dozvolili detetu da pohađa evanđeosku crkvu.

Klub dobre vesti ima dve svrhe:


Da se evangeliziraju deca iz komšiluka. Mnogi od njih verovatno još nisu čuli jevanđelje, ali bi

došli na sastanak koji se održava u kući koja je u njihovom komšiluku. Na tim sastancima, jevanđelje se može objasniti kroz biblijske lekcije, dobre pesme, stihove za učenje napamet, misijske priče i doktrinalne lekcije. Veoma često će se desiti da, barem neka od ove dece, poveruju u Hrista.

Da se pomogne spasenoj deci da duhovno rastu. Spasena deca obuhvataju one koji su već došli Hristu na klubu dobre vesti; takođe, obuhvataju i drugu decu koju ste vi već doveli Hristu. Jedan od razloga zbog kojih ste započeli klub dobre vesti jeste da radite sa njima nakon obraćenja.

Zbog toga, na klubu dobre vesti spasena deca će dobiti duhovnu hranu tokom svih delova programa podučavanja — a to će im pomoći da rastu.

3. Usmerite decu u crkvuSpasenu decu trebalo bi podsticati da pohađaju crkvu ili

nedeljnu školu u kojima se Biblija verno podučava. Lokalna evanđeoska crkva je božanska institucija, a svaka obraćena osoba trebalo bi da bude upućena u život takve crkve, gde god je to moguće. Svaki hrišćanski roditelj ili učitelj treba da bude primer

vernog člana lokalne crkve i da je redovno pohađa. Ako dete već pohađa nedeljnu školu u kojoj se Biblija verno

podučava, podstaknite ga da ide redovno svake nedelje. Budite pažljivi u vezi sa pokušajima da prebacite dete iz

jedne nedeljne škole ili crkve u drugu nedeljnu školu ili crkvu. Moglo bi da dođe do toga da potpuno izgubite kontakt sa detetom.

Pozovite svako spaseno dete da počne redovno da ide u nedeljnu školu ili crkvu ako to još uvek ne radi. Mogli biste imati privilegiju da povedete dete u vašu

crkvu i nedeljnu školu. Zamolite roditelje da dozvole svom detetu da, pre

svega, ide u nedeljnu školu.

26 Poglavlje 4

Predstavite decu (i njihove roditelje, ako je moguće) crkvi i predstavite crkvu deci u okviru nekog posebnog događaja, kao što je:

• dečiji dan u crkvi • Božićni program, muzički program, ili neki drugi

poseban skup • okupljanje roditelja čija deca pohađaju klub dobre

vesti. Dajte pastoru, učitelju nedeljne škole ili crkvenom

starešini imena i adrese dece koja ne idu u crkvu kako bi mogli da ih pozovu u njihovu nedeljnu školu i u crkvu.

Ako je potrebno, pobrinite se za prevoz dece u nedeljnu školu. Nemojte samo pozivati decu da pohađaju nedeljnu školu; povedite ih sa sobom.

Podstaknite vašu crkvu (i druge crkve, ako je moguće) da gledaju na dosezanje dece koja ne idu u crkvu kao na bitan deo svoje službe. Crkva kao celina, a naročito njen pastor, trebalo bi da se lično zainteresuju za rad sa decom u crkvi, i da imaju želju da dosegnu decu sa kojom crkva nema kontakt. Kada se dođe u kontakt sa takvom decom, crkva bi trebalo da ih primi i da se moli za njih.

4. Lično obavljajte savetovanje sa njimaVeći deo vašeg podučavanja u radu sa decom nakon obraćenja

će se odvijati tokom vaše nedeljne škole ili kluba dobre vesti — ili, u slučaju njihovih roditelja, tokom vašeg porodičnog proučavanja Božije reči.

Međutim, često će biti prilike za podučavanje nakon obraćenja u ličnim razgovorima sa detetom ili, čak, na savetovanjima na koja dete dolazi da razgovara sa vama. Pozovite spasenu decu da lično razgovaraju sa vama, nakon

sastanaka ili u bilo koje pogodno vreme, o svim problemima koje imaju u svom hrišćanskom životu. Kada dete dođe da razgovara sa vama, slušajte ga pažljivo i u molitvenom duhu, i pokažite mu, na najbolji mogući način, odgovor na njegov problem iz Božije reči.


Kad god imate priliku, provedite vreme u ličnom razgovoru sa svakim spasenim detetom i podstičite ga da hoda sa Gospodom. Vreme koje je provedeno sa detetom ne mora biti dugo. Pokušajte da redovno odvojite nekoliko minuta za podsticanje i pomaganje.

Pokušajte da saznate što više o ličnom životu svakog deteta. Saznajte činjenice o njegovom domu, njegovim hobijima i interesovanjima. Pokažite mu da ste lično zainteresovani za njega.

U većini slučajeva, nemojte odati ono što vam je dete poverilo. Nemojte ispričati drugima ono što vam je dete reklo u poverenju. Ono bi bilo veoma pogođeno ako bi saznalo da ste njegove tajne ispričali drugima. Takođe, budite pažljivi u vezi sa poštovanjem zakona o zaštiti dece u vašoj zemlji.

Pazite da ne pokazujete naklonost prema nekom određenom detetu. Ostala deca mogu da pomisle da više volite to dete i mogu da počnu da gledaju na njega kao na „učiteljevog mezimca“.

5. Posećujte ih u njihovim domovimaJedan od najboljih načina za uspostavljanje kontakta sa

spasenom decom i za stvaranje mogućnosti da im se pomogne u duhovnom rastu jeste da ih posećujete u njihovim domovima. Oponašanje biblijskog primera Pavle je posećivanje smatrao suštinskim delom u svom radu

sa vernicima nakon njihovog obraćenja: „Stogasmohtelidavamdođemo, ja,Pavle,nesamojedanputnegoidvaput,alisatananasjesprečio.“ (1. Solunjanima 2, 18).

„AsamBogiOtacnaš,iGospodnašIsusdaupravinašputkvama“ (1. Solunjanima 3, 11).

Pavle je poslao Timoteja da poseti hrišćane u Filipima i Solunu:

„AnadamseuGospoduIsusudaćuvamubrzoposlatiTimoteja,daseijaraspoložimkaddoznamkakostevi.“(Filipljanima 2,19).

„a Timoteja, svoga brata i Božijeg služitelja uHristovomevanđelju,poslasmodavasutvrdi i obodriuvašojveri, da se

28 Poglavlje 4

nikonepokolebauovimnevoljama.Jersamiznatedasmozatoodređeni.“(1. Solunjanima 3, 2-3).

Goruća potreba koju treba razumeti Mnoga deca koja dolaze Hristu potiču iz nehrišćanskih

domova. Kao što je Pavle morao da zna u kakvom stanju su Filipljani, tako i mi moramo da znamo kako deca napreduju u hrišćanskom životu. Kao i hrišćani u Solunu, tako i spasena deca moraju da se ukorene i ojačaju u svojoj veri.

Izvanredna služba u kojoj se uživa Učitelji nedeljnih škola, učitelji klubova dobre vesti,

domaćice i pomagači i drugi hrišćani koji su voljni da budu „Pavle“ i „Timotej“ i spremni da posećuju spasenu decu u njihovim domovima, otkriće da ova služba donosi najviše blagoslova — za decu i za njih. Posećivanje ove dece će vam, takođe, pružiti priliku da kontaktirate sa njihovim roditeljima i da im svedočite. Ovi lični kontakti sa roditeljima mogu, takođe, da pomognu da se odbace sve sumnje koje roditelji mogu imati u vezi vas i vašeg odnosa sa njihovom decom.

Odgovornost koju treba preuzeti Zamolite Gospoda da vam pokaže koju spasenu decu

možete posećivati. Odaberite nekoliko dece (ne više od 10), naročito onu decu iz nehrišćanskih domova koja imaju izuzetnu potrebu da im se lično pomogne.

Prilikom ovih poseta, imajte kod sebe knjižice bez reči, dopisne biblijske kurseve za decu, korisne knjižice kao što je „Svakodnevne avanture sa Bogom“, jevanđelja i nove zavete.

Budite spremni i voljni da posećujete svako dete jednom mesečno i da se redovno molite za njih. Svaka poseta može da traje od 10 do 20 minuta. Rano veče je najbolje vreme jer su deca i njihovi roditelji kod kuće.

Procedura koje se treba pridržavati (za prvu posetu) Predstavite se (kažite svoje ime i adresu). Objasnite cilj svoje posete roditeljima tako što ćete reći

nešto kao što je sledeće: „Vaš mali dečak (ili devojčica) je došao na klub dobre vesti (ili u nedeljnu školu ili na petodnevni klub, itd.). Došao sam da mu donesem mali


poklon (pokažite Novi zavet ili Svakodnevne avanture sa Bogom ili knjižicu bez reči), i da razgovaram sa njim.“

Nastavite tako što ćete reći: „Mogu li uzeti nekoliko minuta da vam kažem šta je dete naučilo?“

Predstavite poruku iz knjižice bez reči i ostavite jedan primerak detetu (ili deo Biblije ili neku knjižicu).

Pokušajte da navedete roditelje da ostanu prisutni. Tako će moći da čuju plan spasenja. To će, takođe, doprineti da ne budu sumnjičavi prema vama i onom što radite.

Ako roditelji dozvoljavaju, podstičite dete da se moli, da čita Bibliju svaki dan i da dolazi na klub dobre vesti ili u nedeljnu školu.

Kažite detetu i njegovim roditeljima da biste voleli da dođete ponovo za mesec dana.

Zatim, tokom druge posete, donesite detetu prvu lekciju iz dopisnog biblijskog kursa i pomozite mu da odgovori na pitanja. Nastavite ovako jednom mesečno sa ostalim lekcijama iz dopisnog kursa.

6. Započnite dečije molitvene grupeDečija molitvena grupa se sastoji od dvoje do šestoro dece

koja se sastaju jednom nedeljno na deset do dvadeset minuta da se mole za drugu decu i za živote i službe onih koji rade sa decom.

Molitvena grupa ima dve svrhe: Da se izgradi molitvena podršku za nedosegnutu decu i

našu službu sa njima. Da se pomogne deci koja učestvuju u molitvenoj grupi i da

se ta deca prate nakon obraćenja.Molitvene grupe za decu je započela i razvila grupa direktora

DM-a. Lokalni DM direktor iz Tibingena je, svojevremeno, pokrenuo preko 200 dečijih molitvenih grupa. Pisma su slata deci svakih šest nedelja da im se pomogne u njihovom hrišćanskom životu i da im se daju konkretni molitveni zahtevi. Jednom godišnje su organizovani regionalni skupovi klubova dobre vesti, na kojima se okupljalo od 500 do 700 dece.

30 Poglavlje 4

Nije teško organizovati i pripremati dečije molitvene grupe, a mogu biti od velike vrednosti i pomoći: Deca se mogu okupljati u vašem domu ili nekom drugom

pogodnom mestu za sastanke. Odaberite (ili podstaknite decu da odaberu) mesto i vreme koje odgovara deci.

Za decu je najbolje da se za molitvu okupljaju sama, ako je to uopšte moguće. Ako nije, onda odrasli hrišćanin može da vodi molitveni sastanak. U oba slučaja, potrebno je da deca imaju konkretne teme za molitvu. Možete zamoliti vašeg lokalnog DM direktora da vašoj grupi pošalje redovne molitvene zahteve, kao što čini za druge molitvene grupe; ili, vaš lokalni DM direktor može redovno da šalje posebno pismo u kojem iznosi potrebe za koje deca mogu da se mole i, istovremeno, pruža deci pomoć i uputstva za njihov hrišćanski život.

Nemojte dopustiti da molitvena grupa postane previše velika. Kada broj dece premaši šest, podelite grupu na dve grupe kako bi sva deca mogla da učestvuju.

Sadržaj molitvenog sastanka bi trebalo da bude jednostavan. Od tih deset do dvadeset minuta, najveći deo bi trebalo da se posveti molitvenim zahtevima. Na početku, jedno od dece može da pročita neki stih ili kratki pasus iz Svetog pisma.

Podstičite članove molitvene grupe da se drže dogovorenog vremena. Trebalo bi da počinju i završavaju u određeno vreme.

Ako je moguće, obavestite vašeg lokalnog DM direktora da vi (ili deca) nameravate da započnete molitvenu grupu. On bi mogao da vam pomogne i da neki savet.

Postoji posebno obećanje za ovakvu molitvenu grupu, koje se nalazi u Mateju 18, 19-20:

„Opetvamzaistakažem:akosedvojicaodvasnazemljisložeusvakojstvarikojuzamole,daćeimOtacmojkojijenanebesima.Jergdesudvojicailitrojicasabraniumojeime,ondesamjameđunjima.“


7. Podstičite pohađanje dečijeg kampaBiblijski kampovi su divna prilika za pomoć spasenoj deci —

naročito za sticanje dobrih navika, planiranje dnevnog tihog časa i za hrišćansko ponašanje. Mnogi misionari su prvi put čuli poziv od Gospoda da idu u misiju kada su bili na biblijskom kampu kao deca: Podstičite spasenu decu da pohađaju biblijske kampove. Ako ste savetnik za kampove, dobro se pripremite pre

početka kampa i iskoristite što veći broj mogućnosti za pomaganje deci i njihovo podučavanje.

Savetnici za kampove trebalo bi da budu spremni i dostupni da pomognu deci koja imaju probleme u ličnom životu. Deca će postavljati pitanja u različitim situacijama—za stolom, tokom igara i tokom biblijskog proučavanja. Budite spremni da odgovorite na njihova pitanja. Veoma značajno vreme je nakon večernjeg sastanka i neposredno pred spavanje.

Pripremite spaseno dete za povratak kući u kojoj vlada neprijateljsko raspoloženje prema jevanđelju. Započnite sa njim plan dnevnog proučavanja Biblije kojim može da nastavi nakon odlaska sa kampa. Knjige iz serije „Svakodnevne avanture sa Bogom“ su idealne u ovom slučaju.

Nakon završetka kampa, održavajte kontakt sa detetom i njegovim domom kroz lične posete i dopisivanje.

8. Podstičite pohađanje vikend kampova za spasenu decu Kratki kampovi, a naročito ovaj koji je namenjen spasenoj deci,

mogu biti od velike pomoći za njih. Moguće je organizovati boravak grupe dece na vikend

kampu u vreme koje je izvan letnje sezone. Obično nije teško naći pogodno mesto i organizovati vikend za manju grupu dece.

Vikend kampovi mogu biti od naročite pomoći za spasenu decu iz nehrišćanskih domova. Napravite posebne pozivnice za ovu priliku. Možda će biti potrebno da smanjite

32 Poglavlje 4

cenu za ovu decu ili da neko plati njihov boravak. Program bi trebalo da obuhvata sledeće: predmete kao što su biblijsko proučavanje, tihi čas,

hrišćansko ponašanje, svedočenje i misija; časovi podučavanja u malim grupama radi veće efi-

kasnosti i bližeg ličnog kontakta; ručni rad zasnovan na temama koje se podučavaju; rekreacija, sportovi i zajedničke igre.

9. Upišite ih na Seminar za mlade pomoćnikeNeke DM grupe organizuju seminare o različitim temama za

decu od dvanaest do petnaest godina. To su deca koja su spasena preko različitih DM službi. Svrha seminara je da se deca obuče da budu „mladi pomoćnici“ za klubove dobre vesti. (Program seminara, koji sledi u nastavku, uglavnom se razlikuje od zemlje do zemlje). Seminar se održava u pet subotnjih popodneva ili pet

uzastopnih dana, tokom praznika. Svaki čas traje sat i po. Seminar obuhvata predmete kao što su: pobedonosni hrišćanski život kako organizovati tihi čas i kako čitati Bibliju kako koristiti knjižicu bez reči pevanje, podučavanje biblijskog stiha napamet i ob-

navljanje na klubu dobre vesti. Mladi tinejdžeri imaju priliku da sami naprave vizuelno

pomagalo za pesmu, za stih za učenje napamet i za kviz, a postoji i mogućnost da to demonstriraju pred ostalim članovima grupe.

Svaki tinejdžer dobija priručnik za seminar. Ako odsluša ceo seminar i uradi sve praktične zadatke, polaznik seminara dobija sertifikat.

Kao mladi pomoćnici na klubu dobre vesti, tinejdžeri mogu da: pomažu u pripremi materijala pripreme prostoriju za dolazak dece pozdrave decu i pomognu da deca skinu kapute... beleže prisutnost dece i slušaju decu kako ponavljaju

svoj biblijski stih pre početka kluba dobre vesti


pomažu u problemima povezanim sa disciplinom vode pevanje vode obnavljanje (kviz) podučavaju stih za učenje napamet pomažu deci da obuku kapute i sl. dok odlaze pospreme i nameste prostoriju nakon završetka kluba

dobre vesti pozovu drugu decu na klub dobre vesti mole se za klub, za drugu decu i za učitelja.

Nakon što služi godinu dana kao mladi pomoćnik, dete ima mogućnost da pohađa napredniji seminar, a to je Seminar za pomoćnike na klubu dobre vesti. Na ovom seminaru, on uči kako da vodi drugu decu do Hrista, kako da podučava misijsku priču, a može i da uči kako da podučava biblijsku lekciju.

10. Podstičite decu da budu letnji misionari Ovaj program je veoma koristan za spasenu decu, naročito u

njihovim srednjim tinejdžerskim i zrelim tinejdžerskim godinama. U većini zemalja, Dečija misija organizuje ovaj seminar za omladinu na početku leta, i nudi im priliku da pomažu na evangelizacionim programima na otvorenom tako što će podučavati ili pomagati na petodnevnim klubovima. Lokalni DM direktor često obezbeđuje ovu obuku za uzrast

od 14 do 17 godina — naročito u vezi tehnika za pomaganje na petodnevnom klubu. Mladi ljudi se, zatim, šalju na petodnevni klub gde se ubacuju u program i pomažu prema svojim sposobnostima.

Dečija misija obično obezbeđuje obuku na nacionalnom nivou za one koji su stariji od 16 godina i žele da služe kao letnji misionari na petodnevnim klubovima. Obuka se sastoji od nastave, učenja, praktičnog podučavanja, rekreacije i zajedništva. Nakon obuke, mladi ljudi idu u timovima od dvoje, pod nadzorom i vođstvom lokalnih DM direktora, da podučavaju na petodnevnim klubovima. Za više detalja u vezi sa ovim programom, kontaktirajte vašu najbližu DM kancelariju.

34 Poglavlje 4

11. Podstičite njihovo učešće u programu „DM tins“ (Youth Challenge)

DM tins je služba Dečije misije za tinejdžere koja je osmišljenja da pruži podsticaj, obuku i inspiraciju mladim hrišćanima koji su zainteresovani za evangelizaciju dece. Ovaj program se sprovodi mesečno, dvonedeljno ili nedeljno, tokom školske godine. Program pruža izvanrednu mogućnost da se nastavi rad sa decom nakon obraćenja i u njihovim tinejdžerskim godinama, a njima pruža priliku da se sastaju, imaju zajedništvo i rade sa drugim mladim hrišćanima.

DM Irske je započeo i razvio veoma razgranatu i efikasnu DM tins službu, a njome rukovode punovremeni radnici. (Naziv ”Youth Challenge“ za ovu službu je dala DM Irske. U drugim zemljama se za ovu službu koriste različiti nazivi.)

DM Irske ima više DM tins grupa (uzrast 11-15 godina), koje se sastaju dvonedeljno, a ima i kategoriju Stariji tinejdžeri (Senior Youth Challenges) za uzrast 16-21 godinu, koji se sastaju jednom mesečno. Njihova glavna svrha je da rade sa decom koja su prerasla klub dobre vesti— iako već imaju razvijenu evangelizacionu službu za rad sa tinejdžerima i omladinom. Uz to, oni organizuju susrete KDV-ova i vikend konferencije za mlade hrišćane tokom godine, i redovno stvaraju prilike mladim hrišćanima iz šireg regiona da se okupljaju radi evangelizacije, podučavanja, rekreacije i zabave. Program na redovnim DM tins sastancima je raznovrstan

i prilagođen je starosnoj grupi koja se okuplja. Tu spadaju tematska predavanja, panel diskusije, specijalni govornici, naglasak na misiji i sistematske instrukcije o evangelizaciji dece. DM za Evropu je izradio seriju priručnika kako bi se obezbedio detaljan petogodišnji plan za podučavanje i pomoć ovim mladim ljudima.

Tokom školske godine, mladi ljudi mogu praktično da vežbaju evangelizaciju preko klubova dobre vesti, specijalnih božićnih i vaskršnjih klubova, ili da pomažu u adresiranju koverata i slanju dopisnih kurseva za decu iz lokalne DM kancelarije.

Za vreme leta, oni mogu da učestvuju u radu na otvorenom


ili u biblijskom klubu za vreme raspusta. Godišnja vikend konferencija može biti od velike pomoći

za ove mlade ljude. Moguće je organizovati da mladi ljudi provedu raspust

zajedno, pod vođstvom zrelih, odraslih hrišćana. Za svaki dan može se odrediti vreme za biblijsko proučavanje i za evangelizaciju dece.

12. Upišite ih u Dopisni biblijski kursDobri dopisni kursevi mogu biti od velike pomoći spasenoj

deci. Većina lokalnih i nacionalnih kancelarija Dečije misije

u svetu može da obezbedi kvalitetne dopisne biblijske kurseve.

Za decu sa nedovoljnim ili nikakvim poznavanjem Biblije, Dečija misija za Evropu je izradila dopisni kurs pod naslovom „Vidi i budi“ (See and Be).

U drugim zemljama možete naći razne dopisne kurseve koji su objavljeni na jezicima tih zemalja. Kursevi koje izrađuje Mail Box Club su naročito dobri, a informacije o njima možete dobiti ako pišete na adresu: Udruženje za decu i porodicu „Dečija misija“, Radoja Dakića 49a/21, 18000 Niš.

Lekcije se obično šalju poštom. Deca popune zadatke iz lekcije i vraćaju ih natrag poštom.

Drugi način je da učitelj lično deli lekcije iz dopisnog kursa i zatim ih lično kupi od dece. Kada se radi na ovaj način, onda veliki broj dece učestvuje u dopisnom kursu. Date detetu lekciju broj 1; sledeći put donesete lekciju broj 2 i uzimate odgovore iz lekcije broj 1; zatim, donesete lekciju broj 3 i ispravljene odgovore iz lekcije broj 1, i uzimate odgovore iz lekcije broj 2. Nastavljate tako do kraja kursa. Nikada i nipošto ne dajete detetu dve lekcije. Dete mora da uradi i vrati lekciju koju je dobilo pre nego što dobije sledeću.

36 Poglavlje 4

13. Lično se dopisujte sa njimaVećini dece je teško da pišu pisma, ali uživaju da čitaju pisma

koja dobijaju. Pišite u redovnim vremenskim periodima, kao i povodom

posebnih događaja kao što je Božić ili rođendan. Takođe, dobra ideja je da pišete deci na dan kada su se obratili, to jest, na njihov duhovni rođendan.

Pisma ne moraju biti dugačka; kratka poruka ili razglednica će biti dovoljna. U pismo ubacite i odgovore na ono što su vam pisali u pismu koje su uputili vama, zatim, lične novosti, podsticaje za njihov hrišćanski život, molitvene zahteve, stihove ili jednostavne misli iz Biblije. Takođe, možete ubaciti i traktat koji će im pomoći u njihovom hrišćanskom životu.

14. Dajte im knjige, knjižice, traktateSpasena deca, koja su dovoljno stara da mogu da čitaju, mogu

imati veliku korist od onog što pročitaju. Čitanje dobre hrišćanske litarature će pomoći spasenoj deci

da rastu. Detetu koje je primilo Hrista možete dati neki prigodan traktat ili knjižicu za rad nakon obraćenja. Dobra prilika za to je tokom posete njegovom domu nekoliko dana nakon obraćenja, ili da mu pošaljete poštom.

Evo nekih od knjižica i traktata za rad nakon obraćenja koje objavljuje Dečija misija: „Koraciuduhovnomrastu“(StepsinGrowing)— odgovori iz Biblije na pitanja u vezi spasenja i hrišćanskog rasta. „Prvikoraci“— osnovno učenje o tome ko je hrišćanin. „SvakodnevneavanturesaBogom“ — sa tekstovima i

objašnjenjima za svakodnevno čitanje. Druge knjižice i traktati za rad nakon obraćenja mogu se

naći kod izdavača u drugim zemljama. Dobro je da spaseno dete ima svoju sopstvenu Bibliju. Ako

nema svoju Bibliju, trebalo bi da mu date jevanđelje ili Novi zavet. Kasnije, dete može da kupi svoju sopstvenu Bibliju.

Veliki broj dobrih hrišćanskih knjiga je napisan kako bi


se pomoglo spasenoj deci da rastu. Podstičite ih da čitaju biografije misionara i drugu hrišćansku literaturu. Neki dobri učitelji KDV-a osmislili su ideju o biblioteci iz koje deca mogu pozajmljivati takve knjige.

15. Uključite ih u program ličnog čitanja Biblije Važno je da spasena deca lično čitaju i proučavaju Bibliju.

Zbog toga, trebalo bi da organizujete da dobijaju materijale za proučavanje koji su neophodni za ovakav program i iz kojih će jasno videti šta bi trebalo da rade.

Dečija misija je izdala seriju knjižica pod naslovom „SvakodnevneavanturesaBogom“koje sadrže tekstove za čitanje i misli za dnevnu pobožnost za svaki dan u mesecu.

Pokret „Biblijski klub“ (Bible Club Movement) je izdao materijal pod nazivom „Pomoć za proučavanje Biblije“ (Bible Study Helps), koji deca dobijaju jednom nedeljno.

Društvo ljubitelja Biblije (Scripture Union), koje se sada zove „Skripta“, godinama je izdavalo „Uputstva i napomene za čitanje Biblije“ (Bible Reading outlines and notes).

38 Poglavlje 5

Poglavlje 5: Napasaj moje jaganjce Hrana koja im je potrebna

Božija reč je duhovna hrana za vernike bez obzira da li su odrasli ili deca:

„A on odgovori i reče: napisano je: »Neće čovek živeti o samom hlebu, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih«.“ (Matej 4, 4).„Posveti ih u istini. Tvoja reč je istina“ (Jovan 17, 17).„... kao novorođena deca treba da želite duhovno, pravo mleko, da njim uzrastete za spasenje“ (1. Petrova 2, 2).Od suštinske je važnosti da podučavate vašu spasenu decu

Božijoj reči i da je primenjujete veoma pažljivo i jasno na nji-hov svakodnevni život, potrebe i probleme — ako želite da oni duhovno rastu.

Ovo obuhvata: Podučavanje biblijskih doktrina Iznošenje biblijskih zapovesti Objašnjavanje biblijskih principa Opisivanje primera koji se nalaze u Bibliji Primer Gospoda Isusa Primer ljudi kao što je Pavle

Ništa ne može da zameni, niti bi trebalo da zameni, redovno i sistematsko podučavanje Božije reči. Bog će poštovati takvu službu Njegove reči i upotrebiće je za rast i posvećenje dece.

Koristite biblijsku lekciju da ih nahraniteGlavni deo svakog kluba dobre vesti, dečijeg sastanka, ili

nedeljne škole jeste biblijska lekcija. Svaku lekciju bi trebalo da podučavate imajući na umu dva cilja: Da evangelizirate nespasenu decu. Da nahranite spasenu decu.


Dok proučavate biblijski odlomak na kojem se zasniva vaša lekcija, trebalo bi, pre svega, da nađete i utvrdite centralnu istinu tog odlomka. To je istina o kojoj ćete podučavati vašu decu dok radite prezentaciju vaše biblijske lekcije. Zatim, trebalo bi da postavite sebi dva pitanja: Kako mogu da upotrebim ovu istinu da evangeliziram decu

koja nisu spasena? Kako mogu da upotrebim ovu istinu da pomognem spasenoj

deci da rastu? Zbog toga, u svakoj biblijskoj lekciji podučavaćete detaljno

jednu centralnu istinu. Tokom lekcije, nastojaćete da primenite tu istinu na dve različite grupe dece, podstičući ih da reaguju na primenu koja se odnosi na njih. Ogromna većina biblijskih lekcija može se podučavati i primenjivati na ovaj način. Međutim, ako centralna istina može da se primeni na samo jednu od ove dve grupe, onda bi podučavanje i primena za drugu grupu trebalo da se obavi u nekom drugom delu podučavanja, odvojeno od biblijske lekcije.

Iskoristite ostale delove vašeg programa podučavanjaBiblijska lekcija nije jedini način na koji možete duhovno hraniti

spasenu decu i pomagati im da rastu. Neki od sledećih sadržaja, ili svi zajedno, mogu biti deo vašeg programa podučavanja. Pevanje Pesme mogu biti važan deo u radu sa decom nakon

obraćenja: dete uči biblijske istine dok peva dete izražava svoju radost, svoju veru i svoje potrebe dete slavi Boga.

Odaberite pesme koje će deca razumeti i koje se slažu sa podučavanjem iz Svetog pisma. Odvojite vreme za temeljno podučavanje svake pesme i za objašnjenje njenog značenja. Deca bi trebalo da shvate značaj reči koje pevaju.

Molitva Deca mogu biti divni molitveni borci, ali potreban im je

podsticaj i podučavanje. Podučavajte ih o molitvi — šta je

40 Poglavlje 5

molitva, i kada i kako mogu da se mole. Podstičite spasenu decu da učestvuju u molitvi tokom održavanja kluba dobre vesti.

Na primer, mogli biste odabrati nekoliko dece iz grupe da dođu i stanu u red ispred druge dece. Dajte svakom od njih određenu molitvenu temu. Zamolite svu decu da zatvore oči i sagnu glave, i dajte deci koju ste odabrali da se mole kratko, jedno za drugim.

Obnavljanje Jedan od osnovnih principa podučavanja jeste obnavljanje.

Deca više upamte kroz česta obnavljanja. U isto vreme, obnavljanje ih podseća kako da primenjuju istine koje su učili. Takođe, to je prilika za učitelja da, kroz upotrebu dobro pripremljenih pitanja, sazna šta su deca naučila, a šta nisu razumela.

Podučavanje o misiji Upotrebite ovo vreme da spasenoj deci prenesete viziju o

misiji. Zamolite Boga da pozove u misiju nekog od spasene dece koju podučavate: podučavajte o tome šta u Bibliji piše o misiji dobro obaveštavajte decu o misionarima koje ona

podržavaju podstičite decu da se mole za misionare i da za njih

daju priloge ohrabrujte ih, pomažite im i dajte im prilike da budu

misionari sada — da svedoče za Gospoda Isusa Hrista.

Stih za učenje napamet Podučavanje i podsticanje dece da pamte stihove iz Svetog

pisma je jedna od najplodonosnijih službi: morate lično znati stih napamet i mesto gde se nalazi podučavajte stih detaljno, koristeći ponavljanje objasnite značenje stiha obnavljajte stihove koje su naučili.


Doktrinalne lekcije Od suštinske važnosti za spasenu decu je da budu

podučavana o biblijskim doktrinama i da ih razumeju. Iako je biblijska lekcija najbolje mesto za to, možete, takođe, uključiti u vaš program i kratke doktrinalne prezentacije koje traju 5-10 minuta.

Druga mogućnost je da podučavate seriju doktrinalnih lekcija od 15-20 minuta, koje su ilustrovane fleškardima. Pomoću njih ćete pomoći deci da shvate velike biblijske istine na logičan i sistematičan način. Pripremili smo seriju ilustrovanih doktrinalnih lekcija. One se nalaze na kraju ove knjige; ako želite da nabavite neku i da je koristite, pišite na adresu vaše nacionalne kancelarije.

Deset ključnih tema o kojima treba podučavati spasenu decu

Ima najmanje deset predmeta ili tema koje bi trebalo da obradite tokom podučavanja spasene dece — u dužem vremenskom periodu, kako biste omogućili deci da duhovno rastu. Biblija, reč Božija Sigurnost spasenja Molitva kao praksa Biblijske doktrine (naročito doktrine o Bogu — ko je On i

šta On radi) Hrišćansko ponašanje Kako izaći na kraj sa grehom u hrišćanskom životu Svedočenje Misija Gospodstvo Isusa Hrista Zajedništvo i crkvaSvaka od ovih tema će biti obrađena u poglavljima koja slede.

42 Poglavlje 6

Poglavlje 6: Bog mi govori Biblija je Božija reč

Ovo je osnovna istina za podučavanje spasene dece jer se sve ostale istine zasnivaju na njoj i u njoj nalaze svoj izvor.

Šta to znači?Biblija je Božija reč kroz koju On govori nama: On otkriva u Njegovoj reči kakav je On i otkriva svoja dela

- prošla, sadašnja i buduća. On otkriva kakvi smo mi. On otkriva kako možemo postati onakvi kakvi On želi da

budemo: verovanjem u Isusa Hrista kao Gospoda i Spasitelja postajući sve više kao On svaki dan.

Biblija je apsolutno tačna i bez ijedne greške. Na nju se možemo potpuno osloniti. Mi verujemo u verbalnu inspiraciju Božije reči i podučavamo o verbalnoj inspiraciji Božije reči, što znači da je svaka reč iz originalnog teksta istinita i bez greške.

Zašto bi trebalo podučavati o ovoj temi?Postoje tri glavna razloga za podučavanje spasene dece o

Božijoj reči i o činjenici da u njoj nema nijedne greške. Na mnogim mestima u Njegovoj reči Bog nam zapoveda

da je podučavamo (5. Mojsijeva 6, 7; Psalam 78, 3-8; Matej 28, 19-20; 1. Timoteju 4, 13; 2. Timoteju 4, 2; Titu 2, 1).

Sveti Duh koristi Božiju reč: da nam pokaže put spasenja (2. Timoteju 3, 15) da nam da život (1. Petrova 1, 23) da nam omogući duhovni rast (1. Petrova 2, 2) da nas uputi kako da se ponašamo (Psalam 119, 11) da nas usmerava (Psalam 119, 105)


da nas posveti (John 17, 17) da pobedimo Sotonu (Matej 4, 1-11).

Razumevanje i potpuno verovanje u istinitost Svetog pisma je osnova za sve ostale doktrine — jer su ove doktrine obelodanjene u Svetom pismu.

Šta bi trebalo podučavati?Našu decu bi trebalo da podučavamo tri glavne istine o Bibliji. Šta je Biblija: knjiga koju nam je dao Bog; ona je verbalno inspirisana

i potpuno je istinita od početka do kraja (2. Timoteju 3, 16)

knjiga koju su napisali ljudi koje je vodio Sveti Duh u svemu što su napisali (2. Petrova 1, 21)

knjiga koja je sačuvana uprkos svim njenim nepri-jateljima (Matej 24, 35)

knjiga koju poseduje i čita najviše ljudi na svetu, i koja je štampana na više jezika od bilo koje druge knjige.

Šta Biblija čini: ona pomaže deci da vide kakav je Bog (5. Mojsijeva 7,

9-10) ona pomaže deci da vide kakva su ona (Rimljanima 3,

23) ona pokazuje deci kako da se spasu (1. Petrova 1, 23) ona pomaže deci da rastu (1. Petrova 2, 2).

Šta učiniti sa Biblijom: čitati je proučavati je učiti napamet njene delove nositi je sa sobom.

Kako bi trebalo podučavati o ovoj temi?Vi i ja moramo da znamo kako da podučavamo našu spasenu

decu o ovim istinama o Bibliji: Trebalo bi da podučavate šta je Biblija i šta Biblija čini

(kao što je prethodno navedeno). Ovo su istine za koje želite da ih deca saznaju i razumeju.

44 Poglavlje 6

Prvi način da ovo uradite je preko serije lekcija koje se posebno odnose na Bibliju i koje možete podučavati nedeljno, tokom određenog vremenskog perioda.

Drugi način je da podučavate istine o Bibliji kada se one pojave kao centralne istine u biblijskim lekcijama koje podučavate u vašoj redovnoj službi podučavanja, npr.

• Put u Emaus (Luka 24, 1-35) Centralna istina: Proročanstva koja je Bog dao u

Njegovoj reči su se ispunila.• Josija i Knjiga zakona (2. Carevima 22, 2) Centralna istina: Božija reč govori ljudskim srcima. • Iskušenje Gospoda Isusa (Matej 4, 1-11) Centralna istina: Božija reč je moćna i pomaže nam

da se odupremo đavolu. Važan način za podučavanje ove istine je kroz pevanje.

Deca vole da pevaju i mogu dobro da upamte reči pesme koja je temeljno podučavana i često pevana.

Pesme koje su od pomoći za podučavanje ove istine obuhvataju sledeće naslove:• „Biblija je nama“• „Božija reč je kao čekić“(God’s Word is Like a Hammer)• „U srce svoje zatvorio sam reč tvoju“ (Thy Word Have I

Hid In My Heart) Učenje biblijskih stihova kojima se podučava ova istina

je od velike pomoći:• 2. Timoteju 3, 16 • Psalam 119, 11• Psalam 119, 105 • Jovan 17, 17

Ono što može da ilustruje šta je Božija reč u stanju da učini jeste pripovedanje misionarskih priča. U njima se Božija reč pokazuje na delu u životima misionara i u srcima ljudi kojima misionari govore.

Trebalo bi da podučavate decu šta da rade sa njihovim

biblijama. Već smo videli da deca imaju četiri glavne dužnosti u vezi


sa Biblijom, a vi bi trebalo da ih podučavate i podstičete da obavljaju sve četiri. Podstičite ih da redovno čitaju njihove Biblije. Ovde postoje tri glavna koraka koje treba preduzeti:

• Pobrinite se da svako dete ima svoju Bibliju. Ako je nema i ne može da je nabavi, vi bi trebalo da mu date Bibliju.

• Dajte detetu jednostavan plan ili sistem za čitanje Biblije.

To može biti plan koji ste lično sastavili, ali, u tom slučaju, trebalo bi da ga napišete ili odštampate, i da bude lak za korištenje. Najbolje je započeti takav plan sa knjigama koje su lakše za čitanje, kao što su Jevanđelje po Marku i Dela apostolska. Međutim, obično je bolje kupiti gotov plan za čitanje Biblije — naročito onaj koji ima jednostavna objašnjenja.• Dajte deci neke predloge u vezi sa čitanjem i

proučavanjem Biblije: – „Ne čitaj previše teksta.“– „Ne brini ako ima nešto što ne razumeš. Kon-

cetriši se na ono što razumeš.“ – „Ako si suviše mali da bi čitao Bibliju, zamoli

tvoje roditelje da je čitaju sa tobom.“ – „Pokušaj da odvojiš svakog dana kratko vreme

za čitanje Biblije i molitvu. To se zove tvoj tihi čas.“

Pomozite deci da proučavaju, saznaju i razumeju sadržaj i strukturu Biblije.

• Sadržaj Biblije Vaše redovno nedeljno podučavanje biblijskih lekcija pomoći će deci da razumeju sadržaj Biblije i koja je pouka sadržaja. Vaše podučavanje će biti delotvornije ako je sistematično i ako su lekcije međusobno povezane - bolje nego da podučavate lekcije koje nemaju nikakvu stvarnu povezanost među sobom.

46 Poglavlje 6

Postoje dva načina za podučavanje biblijskih lekcija na sistematičan i međusobno povezan način: – Hronološki. Idite korak po korak kroz određenu knjigu iz

Biblije (npr. 1. Mojsijeva) ili kroz život neke biblijske ličnosti (npr. Pavle).

Na primer, Dečija misija je objavila seriju od 24 lekcije na temu „Život Isusa Hrista“.

- Tematski. Odaberite jednu temu (npr. Bog) i podučavajte

seriju biblijskih lekcija, od kojih se svaka lekcija bavi jednom stranom te teme.

• Struktura Biblije Za decu je od pomoći ako znaju koliko knjiga ima u Bibliji, naziv i mesto tih knjiga, i način na koji su te knjige grupisane zajedno u različitim odeljcima Biblije. Ovo se može uraditi:

– Preko posebnih ilustrovanih lekcija u kojima se prikazuju biblijske knjige i odeljci u kojima su grupisane.

– Preko takmičenja, kao što je „Ko pre pronađe biblijski stih“. Deca stavljaju svoje Biblije ispod levog pazuha na komandu „Stavi mač u korice“. Zatim, na komandu ,,Izvuci mač iz korica”, deca izvlače Biblije desnom rukom i drže ih ispruže-ne. Ona ponavljaju za vođom adresu stiha i, na komandu „Kreni“, deca počinju da traže stih. Pobednik je dete koje prvo pročita stih naglas.

Drugačije verzija ove igre je teža, ali je korisnija. Učitelj pročita stih, a deca ga traže. Kada ga nađu, izgovaraju adresu stiha.

– Preko pesama u kojima se nalaze imena svih biblijskih knjiga.

– Podsticanjem dece, tokom sastanka, da prate biblijske lekcije u svojim Biblijama i da nađu stih koji uče napamet.

Pomažite i podstičite decu da uče napamet tekst iz Biblije.


Detinjstvo je zlatno doba za pamćenje. Prema tome, učenje napamet teksta iz Svetog pisma trebalo bi da bude važan deo svake službe sa decom. Potrebno je uložiti vreme i napor da bi učenje napamet postalo zanimljivo i delotvorno. Ponavljanje (po mogućnosti, kroz zanimljive aktivnosti) je jedini način da se stih nauči kako treba. Osim toga, stihove treba povremeno obnavljati.

Podstičite decu da nose svoje Biblije na klub dobre vesti i u nedeljnju školu. Mogli biste, na primer, da napravite sistem nagrađivanja za redovno donošenje Biblije. • Trebalo bi da pokažete deci kako da koriste Bibliju na sastanku, na primer, pomoću igre „Ko pre pronađe biblijski stih“. Za dete je obeshrabrujuće ako donosi Bibliju na sastanak, a nema prilike da je koristi. • Trebalo bi da im pokažete da je nošenje Biblije delo svedočenja.

Iznad svega, podsećajte spasenu decu na tri glavna razloga zbog kojih bi trebalo da čitaju i proučavaju Božiju reč: • Božija reč će im pomoći da rastu (2. Petrova 3, 18)• Božija reč će ih sprečavati da sagreše (Psalam 119, 11)• Božija reč će ih voditi i pokazivati šta da urade

(Psalam 119, 105).

48 Poglavlje 7

Poglavlje 7: Kako mogu biti siguran? Sigurnost spasenja

Ovo je jedna od najvažnijih tema koju spaseno dete treba da poznaje i razume. Detetu je teško da duhovno raste ako ima nedoumice u vezi sa istinom spasenja, ili ako nije sigurno da je spaseno, ili, ako je izgubilo sigurnost spasenja.

Šta je sigurnost spasenja?Sigurnost spasenja znači da vernik Isusa Hrista zna i siguran

je u dve činjenice: Siguran je da je spasen, da je dete Božije i da ima večni život. Siguran je da će uvek biti spasen, da će uvek biti dete Božije

i da će uvek imati večni život — ne samo sada, već i kroz večnost.

Prema tome, podučavanje spasene dece o sigurnosti spasenja ne bi trebalo da se odnosi samo na činjenicu da ona sada imaju večni život, već i da, ako su uistinu spasena, ne mogu nikada izgubiti večni život.

Zašto bi trebalo podučavati o ovoj temi?Ako spaseno dete nema sigurnost spasenja na osnovu Božije

reči, onda sotona i ostali mogu lako da ga navedu da pomisli da njegovo iskustvo verovanja u Hrista i novog rođenja nije bilo stvarno. U stvari, detetu je lako da posumnja u svoje spasenje kada vidi sebe kako radi stvari koje su pogrešne. Dete koje zgreši često smatra da mora ponovo biti spaseno.

Ako spaseno dete nema sigurnost spasenja, ono može postati slab hrišćanin, koji se stalno bori sa sumnjom u svoje spasenje. Uz to, ako izgubi sigurnost spasenja, onda ono gubi i radost, mir i sigurnost koje Bog želi da dete ima.

Uz to, spaseno dete koje nema sigurnost spasenja može imati stalne brige o svojoj budućnosti:


Hoću li izgubiti spasenje ako zgrešim? Šta će se desiti sa mnom ako zgrešim?Glavni razlog zašto dete nema sigurnost spasenja (iako to nije

jedini razlog) jeste to da mu nije rečeno da može imati sigurnost spasenja i da nije podučavano, ili da mu nije pokazano kako da ima sigurnost spasenja.

Zbog toga, ovo predstavlja veliku odgovornost za vas, kao učitelja, da mu objasnite kako može znati da je spaseno.

Šta bi trebalo podučavati?Vaš prvi cilj trebalo bi da bude da spaseno dete jasno razume

svoj položaj u Hristu. Ono bi trebalo da, tokom vremena, dođe do saznanja da Biblija podučava sledeće:

– Ono je opravdano (Dela 13, 38-39)– Ono je nanovo rođeno (2. Kor. 5, 17)– Ono je kršteno Svetim Duhom (1. Kor. 12, 13)– U njemu prebiva Sveti Duh (1. Kor. 6, 19)– Ono je Božije dete (Jovan 1, 12)– Ono je otkupljeno (1. Petrova 1, 18)– Ono ima večni život (Jovan 10, 28)

Što više dete shvata svoj položaj u Hristu, to više će biti sigurno u svoje spasenje, a to je vaš krajnji cilj.

Trebalo bi da podučavate dete o dvema istinama: Možeš sada biti siguran da si spasen i da ideš u Nebo. Možeš biti siguran da ćeš uvek biti spasen i da ne možeš

izgubiti svoje spasenje. Ne bi trebalo da pokušavate da detetu date sigurnost spasenja,

niti da pokušavate da ga ubedite da je hrišćanin ako sumnja u svoje spasenje. Ono možda nije hrišćanin, a razlog zašto ima sumnje može biti to što nikada nije ni poverovalo u Hrista.

Vaša odgovornost je da detetu pokažete kako može imati sigurnost spasenja i kako može znati da li je hrišćanin, a onda morate da ga podstaknete da donese svoje lične zaključke.

Postoje tri načina na koje dete, ili bilo koja osoba koja je poverovala u Hrista, može zasigurno znati da je hrišćanin.

50 Poglavlje 7

Pomoću Božije reči Dete koje je uzverovalo u Hrista kao svog Spasitelja može

znati da je spaseno i da ima večni život jer Bog tako kaže u Bibliji.

„Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema života“ (1. Jovanova 5, 12).

„Ovo napisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate - da imate večni život“ (1. Jovanova 5, 13).

Bog je dao mnogo obećanja u Bibliji kako bismo mogli zasigurno znati šta se dešava kada se okrenemo od greha i uzverujemo u Isusa Hrista.

„Oni pak rekoše: poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen...“ (Dela 16, 31).

„...jer: »Svako, ko prizove ime Gospodnje, biće spasen«.“ (Rimljanima 10, 13).

„A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime,“ (Jovan 1, 12).

„Pokajte se stoga i obratite se, da vam se izbrišu gresi,“ (Dela 3, 19).

Bog uvek drži svoja obećanja. Stoga, ako je dete uradilo ono što mu je Bog u Bibliji rekao da uradi (poverovati/prizvati/primiti/pokajati se), onda Bog obećava da je ono spaseno/da je Božije dete/da su mu gresi izbrisani. Dakle, podstaknite dete da se oslanja na Božija obećanja i da veruje u njih. Dete ne bi trebalo da veruje i da se oslanja na ono što drugi mogu reći ili čak na ono što mu njegova sopstvena osećanja mogu ukazivati.

Kroz promenjen život Biblija kaže da osoba može znati da je spasena jer može da

vidi promenu u svom životu, a, s obzirom da to može da vidi, ta osoba je nova osoba ili novo stvorenje.

„Prema tome, ako je ko u Hristu - novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo“ (2. Korinćanima 5, 17).

To ne znači da nikada neće zgrešiti. Međutim, to znači da postoji novi pravac u životu te osobe i da će se dokazi njegovog novog života sami pokazati - čak i ako to sporo ide.

U svojoj prvoj poslanici, Jovan podučava da vernik može znati da je spasen jer vidi određene dokaze u svom spostvenom životu.


Ako hoće da ispunjava Božije zapovesti (1. Jovanova 2, 3).

Ako njegov život počinje da liči na Hristov život (1. Jovanova 2, 5- 6).

Ako hoće da živi život koji je istinit i ispravan (1. Jovanova 2, 29).

Ako voli druge hrišćane (1. Jovanova 3, 14). Ako pomaže drugima koji su u potrebi (1. Jovanova 3,

16-19). Kada vidi neku promenu, koliko god da je mala i koliko god

da se sporo dešava, to će mu pomoći da zna da je spasen. Ako nema nikakve promene u detetovom životu, onda je

verovatno da ono nije spaseno. Kroz svedočanstvo Svetog Duha Kako dete sve više razume šta je Bog obećao u Njegovoj

reči, i kako uviđa neke promene u svom životu, Sveti Duh ga ispunjava uverenjem da je ono Božije dete i da Gospod Isus živi u njemu preko Svetog Duha.

„Sam Duh svedoči s našim duhom da smo deca Božija.“ (Rimljanima 8, 16).

,,A pošto ste sinovi, posla Bog u vaša srca Duha Sina svoga koji viče: Ava, Oče!” (Galatima 4, 6).

„Po tome poznajemo da ostajemo u njemu i on u nama, što nam je dao od svoga Duha“ (1. Jovanova 4, 13).

„I po tom poznajemo da je u nama: po Duhu koga nam je dao.“ (1. Jovanova 3, 24).

Rezultati uverenosti u spasenjeKroz ovo svedočanstvo Svetog Duha i kroz uverenje koje On

donosi, dete može doći do spoznanja nekoliko istina: Svi njegovi gresi (prošli, sadašnji i budući) su oprošteni

(Dela 13, 39). Ono ima večni život (Jovan 3, 16). Ono je apsolutno sigurno u postojanje Raja (Jovan 14, 2-3). Ono ne može da izgubi svoje spasenje (Jovan 10, 28). Ono je Božije dete (Jovan 1, 12). Isus Hristos živi u njemu preko Svetog Duha (Otkrivenje 3,

20; 1. Jovanova 3, 24).

52 Poglavlje 7

Kada bi trebalo podučavati o ovoj temi?Sada shvatamo koliko je važna ova tema i zato bi naš cilj trebalo

da bude da podučavamo o njoj: Na početku detetovog novog života. Odmah nakon što dete dovedete Hristu, trebalo bi da mu

pokažete, iz Božije reči (a naročito iz stiha koji ste koristili kada ste ga doveli Hristu), da, ako je uistinu uzverovalo u Hrista, ono je sada spaseno i Božije je dete. Naglasite da Biblija, Božija reč, kaže da je tako.

Dobra je ideja da imate veliki kalendar na zidu u koji upisujete ime deteta i datum kada je poverovalo u Hrista. Možete povremeno ukazivati detetu na ovo. Ovo pomaže da se datum utisne u detetov um. Takođe, možete zatražiti od deteta da pokaže na datum i da ga pitate šta je uradilo na taj datum. Ovo mu pruža priliku da svedoči.

Redovno. Pitanjem sigurnosti spasenja trebalo bi da se bavite, s

vremena na vreme, kao značajnim delom vašeg redovnog podučavanja u klubu dobre vesti ili u nedeljnoj školi. Ako ova tema bude redovna u vašoj službi podučavanja, spasena deca će imati manje problema u vezi sigurnosti spasenja.

Kako bi trebalo podučavati o ovoj temi?Postoji najmanje pet načina na koje se ova tema može

podučavati kao bitan deo vaše redovne službe. Kao centralna istina vaše biblijske lekcije Nema mnogo biblijskih lekcija koje će vam pružiti priliku

za to. Međutim, postoji nekoliko mogućnosti: Obraćenje tamničara u Filipima (Dela 16, 19-34), sa

posebnim naglaskom na obećanje iz stiha 31. Petrovo propovedanje na dan Pedesetnice (Dela 2,

1-41), sa posebnim naglaskom na stihovima 38 i 39. Gospod Isus i Nikodim (Jovan 3, 1-16), sa posebnim

naglaskom na stihovima 15 i 16. Priča o izgubljenom sinu (Luka 15, 11-32), sa posebnim

naglaskom na očevoj dobrodošlici. Priča o opravdanom cariniku (Luka 18, 9-14). Ova


parabola pomaže da se objasni značenje opravdanja. Pavle i Varnava u Antiohiji (Dela 13, 14-52), sa poseb-

nim naglaskom na stihovima 38 i 39. Kao primena centralne istine iz vaše biblijske lekcije Može se desiti da se u odlomku na kojem se zasniva vaša

lekcija ne podučava o sigurnosti spasenja; ali, zato se podučava u primeni centralne istine: „Bog je veran“ može biti centralna istina lekcije o

Noji u Prvoj Mojsijevoj, poglavlja 6-8. Prema tome (a to je primena), „On uvek drži svoja obećanja. Ako ste poverovali u Hrista (Jovan 3, 16), On vam je obećao da ćete imati večni život. Zbog toga, možete biti potpuno sigurni da ćete živeti večno“.

„Biblija je Božija reč i potpuno je tačna“ može biti centralna istina odlomka u kojem se opisuje putovanje našeg Gospoda u Emaus, u Luki 24, 1-35. Taj odlomak pokazuje kako je Gospod Isus poštovao i koristio Sveto pismo. Takođe, pokazuje i da ono što piše u Svetom pismu da će se desiti, to se i obistini. Prema tome, (a to je primena), „kada u Bibliji piše da je osoba koja veruje u Hrista spasena (Dela 16, 31) - ona jeste spasena! Božija reče je uvek istinita“.

„Isus Hristos se moli za Njegov narod“ može biti centralna istina u priči o Petrovom padu i povratku (Luka 22, 31-34; Luka 22, 54-62; Marko 16, 7; Jovan 20, 1-10; Jovan 21, 1-17 i Dela 2, 14 pa nadalje). Petar je bio povraćen u veri jer se Gospod Isus molio za njega. On se moli i za tebe. Prema tome (a to je primena), „možete biti sigurni da nikada nećete biti izgubljeni“.

Kao posebna tema kojom se postavlja pitanje „Kako možeš biti siguran da si spasen?“

Ova lekcija može da se zasniva na osam fleškarda, a na svakom fleškardu bila bi jedna od sledećih rečenica, uz odgovarajuće vizuelno pomagalo ili sliku: Kako mogu biti siguran? Biblija je Božija reč—potpuno istinita. Bog uvek drži Njegova obećanja. On je obećao da će spasiti one koji poveruju u Hrista. Veruj u Njega—bićeš spasen zauvek. (lična primena

na nespasenu decu) Videćeš promenu u svom životu.

54 Poglavlje 7

Isus Hristos se moli za tebe. Sveti Duh ti daje mir. (lična primena na spasenu decu)

Kada podučavate i objašnjavate deci biblijske stihove dok ih ona uče napamet

Evo nekoliko dobrih primera: 1. Jovanova 5, 13. Jovan 10, 27-29. Jovan 5, 24. Rimljanima

8, 1. Neki od ovih stihova mogli bi da se uče napamet (i da se

objasne) tokom perioda od nekoliko nedelja. Kada objašnjavate i pevate pesme i stihove koji imaju

veze sa pitanjem sigurnosti spasenja, kao što su: Kada Bogu veruješ (pesma br. 10 sa CD-a „Seme ljubavi“) Svi moji tereti nestali su (Pesma br. 9, sa CD-a „Put

pobede“) Vernost je velika

ZaključakOd suštinske važnosti je da spasena deca imaju jasnu sigurnost

spasenja. Iako ova sigurnost dolazi od Svetog Duha, Bog koristi učitelje kao što ste vi i ja da pokaže deci iz Božije reči kako mogu znati da su spasena i kako mogu biti sigurna da nikada neće izgubiti svoje spasenje.

S toga, nemojte zanemarivati svoj zadatak. Pobrinite se da se stalno vraćate na ovu temu u svojoj službi — i podučavajte je na biblijskim osnovama, jednostavno i redovno.


Poglavlje 8: Dobro je razgovarati Praktikovanje molitve

Od najveće važnosti je da podučavamo spasenu decu kako da se mole. Deca bi trebalo da znaju kako, kada i gde mogu razgovarati sa Bogom.

Zašto da podučavamo decu da se mole?Biblija veoma jasno daje do znanja da bi spasena deca trebalo

da se mole. Biblija zapoveda deci (i nama) da se mole. „Molite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam

se.“ (Matej 7, 7). „A kaza im priču da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da

ne malaksavaju“ (Luka 18, 1). „Do sada niste ništa tražili u moje ime; tražite i dobićete, da vaša

radost bude potpuna.“ (Jovan 16, 24). „Budite istrajni u molitvi, bdijte u njoj sa zahvaljivanjem“

(Kološanima 4, 2). „Molite se Bogu bez prestanka“ (1. Solunjanima 5, 17). Gospod Isus postavlja deci (i nama) primer (Luka 5, 16;

Luka 11, 1; Marko 1, 35). U četiri jevanđelja, ima najmanje 15 mesta gde se napominje da se Gospod Isus molio.

Bogobojazni muškarci i žene u Bibliji daju deci (i nama) dobar primer: Danilo (Danilo 6, 10) David (Psalam 55, 17) Pavle (Filipljanima 1, 4; Kološanima 1, 3)

Bogobojazni muškarci i žene, kroz istoriju, daju svedočanstvo o potrebi da se molimo i o blagoslovima koje su primili iz svojih molitava. Među njih, ubrajaju se ljudi kao što su Martin Luter, vođa Reformacije u Nemačkoj početkom 16 veka; Džon Vesli, osnivač metodističke denominacije; Robert Marej Mekčejni (Robert Murray

56 Poglavlje 8

McCheyne), škotski pastor iz ranog 19 veka, kojeg je Bog silno upotrebio; Džordž Miler, osnivač domova za decu u Engleskoj iz 19. veka; i Čarls Spurdžen, čuveni baptistički pastor iz Engleske 19. veka.

Deca mogu biti veoma delotvorni molitveni borci. Njima je često lakše nego odraslima da imaju vere u molitvi, što je jedan od suštinskih uslova za molitvu.

Šta bi trebalo podučavati?Postoji sedam osnovnih principa o kojima moramo podučavati

spasenu decu. Svaki od ovih principa odgovara na jedno od sledećih pitanja. Mogli biste da odštampate ovih sedam pitanja na fleškardima, a onda da odgovarate na njih dok podučavate: Šta je molitva? Molitva je razgovor sa Bogom, našim nebeskim Ocem, koji

je svemoćan i koji nas voli. Kada bi trebalo da se molite? Ima nekoliko odgovora na ovo pitanje. Mogu da se mole u bilo koje doba. Kralj David je na-

pisao: „Večerom i jutrom i u podne tužim i uzdišem, i čuće glas

moj“ (Psalam 55, 17). Zabeleženo je da se Danilo molio tri puta svakog dana

(Danilo 6, 10). Pavle je pisao Timoteju da ga se seća u svojim molitvama noću i danju (2. Timoteju 1, 3).

Deca bi trebalo da svakog dana odvoje vreme da se mole i da budu nasamo sa Bogom. To se zove „tihi čas“ i obrađeno je detaljno u sledećem poglavlju. Jedan dan ima 96 puta po 15 minuta. Decu bi trebalo podsticati da odvoje barem jedan od tih 15 minuta za Boga.

Trebalo bi da se zahvale Bogu pre svakog obroka. Trebalo bi da znaju da mogu da mole „hitne molitve“,

odnosno, brze „telefonske molitve“, kada se suoče sa posebnim problemima. Ove molitve mogu biti veoma kratke i direktne. Prorok Nemija se često molio na taj način kada je bio suočen sa posebnim teškoćama (Nemija 2, 4; 4, 4; 5, 19; 6, 9; 6, 14; 13, 14).


Ko može da se moli? Trebalo bi da podučavate veoma jasno da je molitva

privilegija samo za one koji su članovi Božije porodice. Bog obećava da će čuti i odgovoriti na molitve onih koji su poverovali u Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja, i koji poznaju i vole Boga kao svog nebeskog Oca. Bog je Otac samo onima koji su poverovali u Gospoda Isusa (Jovan 1, 12) i, prema tome, samo oni mogu da mu se obrate kao Ocu (Matej 6, 9).

Gde bi trebalo da se mole? Spasenu decu bi trebalo podučavati da mogu da razgovaraju

sa Bogom bilo gde i bilo kada: – u crkvi– na klubu dobre vesti– u krevetu– bilo gde

Ovo je čudesna istina koju bi deca trebalo da shvate, a treba ih posebno podučavati o vrednosti kratkih, „hitnih molitvi“, koje su pomenute ranije.

Kako bi trebalo da se mole? Bogu, njihovom nebeskom Ocu (Jovan 16, 23). U ime Gospoda Isusa (Jovan 14, 13-14). Pod vođstvom Svetog Duha (Jovan 16, 13). U veri (Marko 11, 24). Po Očevoj volji (1. Jovanova 5, 14-15). Sa konkretnim zahtevima (Filipljanima 4, 6).

Decu, takođe, treba podsticati da govore normalno kada se mole. Njima nije potreban „specijalan glas“ ili „specijalan jezik“, a vi, kao učitelj, trebalo bi da im date dobar primer!

Kako Bog odgovara na molitve? On odgovara na molitve na tri načina: Može da odgovori sa „Da.“ Ana je tražila od Boga da

joj da sina i On joj je dao Samuila (1. Samuilova 1, 27). Može da odgovori sa „Ne“. Pavle se tri puta molio

Bogu da ukloni njegov trn u telu, ali Bog je odgovorio sa „Ne“ svaki put (2. Korinćanima 12, 8-9).

Može da odgovori sa „Čekaj“. Marija i Marta su molile Gospoda Isusa da dođe i izleči njihovog brata Lazara (Jovan 11, 3), ali Gospod Isus nije odmah došao (Jovan 11, 17).

58 Poglavlje 8

Takođe, trebalo bi da podučavate da molitva može biti neodgovorena zbog greha; međutim, Božija reč nas podučava da:

„Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan - da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti“ (1. Jovanova 1, 9). Šta bi trebalo da govore u molitvi? Decu bi brebalo podučavati da molitve počinju sa rečima

kao što su „Dragi nebeski Oče“, a da ih zavšavaju sa rečima kao što su „U ime Gospoda Isusa Hrista. Amin“.

Postoje četiri vrste molitve i deca bi trebalo da nauče da koriste sve četiri vrste tokom svog molitvenog vremena: Obožavanje— „Volim te“. (npr. Petrov odgovor

Gospodu Isusu u Jovan 21, 15-17) Ispovedanje (greha)— „Oprosti mi“. (npr. carinikova

molitva u Luka 18, 13) Zahvaljivanje— „Hvala ti“. (npr. izlečeni gubavac u

Luka 17, 16) Moljenje— „Molim te“. (npr. Vartimej u Marko 10,

47-48)Ako starija deca znaju za akrostih OIZM (Obožavanje—

Ispovedanje—Zahvaljivanje—Moljenje), to će im biti od velike pomoći. Nemijina molitva u knjizi proroka Nemije, poglavlje 1, sadrži ova četiri elementa—obožavanje (stih 5), ispovedanje (st. 6, 7), zahvaljivanje (st. 10) i moljenje (st. 8, 9, 11).

Kako bi trebalo podučavati o molitvi?Ima nekoliko „pravila“ kojih bi trebalo da se pridržavamo

kada podučavamo spasenu decu o molitvi: Podučavajmo ih o principima molitve (kao što je izloženo

pod naslovom „Šta bi trebalo podučavati“ na prethodnoj stranici).

O ovim principima trebalo bi redovno podučavati decu, u vašoj nedeljnoj službi i kada se ukaže prilika.

Koristite biblijske lekcije u kojima se podučava o molitvi. Dok redovno podučavate decu iz Božije reči, naći ćete mnoge biblijske priče koje se mogu iskoristiti za podučavanje jednog ili nekoliko ovih principa—a, takođe,


i drugih principa koji nisu do sada pomenuti. Na primer: „Samuilovo rođenje“ (1. Samuilova, poglavlje 1)

podučava sledeće: • Molitva obuhvata konkretne i posebne zahteve (11.

stih)• Moramo biti istrajni u molitvi (12. stih)• Trebalo bi da se molimo u veri i da prepustimo odgovore Bogu (18. stih)• Bog odgovara na molitve (20. stih)

„Ilija i vreme“ (1. Carevima 17, 1; 1. Carevima 18, 41-46 i Jakov 5, 17-18). Ovde učimo da:• Molitva treba da bude ozbiljna i iskrena (Jakov 5, 17)• Bog odgovara na molitve sve svoje dece, a ne samo

na molitve „supermena“ (Jakov 5, 17)• Bog može učiniti čuda u odgovoru na molitvu (Ja-

kov 5, 17-18)• Moramo istrajati u molitvi (1. Carevima 18, 43-44)• Trebalo bi da se molimo prema Božijoj volji (1.

Carevima 17, 1) „Petrovo oslobađanje iz zatvora“ (Dela 12, 1-19)

podučava nas:• Bog može da odgovori na molitvene zahteve koji

izgledaju nemogući (stihovi 7-11)• Moramo se istrajno moliti (5. stih)• Dobro je moliti se sa drugim hrišćanima (stihovi 5

i 12)• Dobro je moliti se za konkretnu stvar (5. stih).• Ne bi trebalo da sumnjamo u Božiju sposobnost da

odgovori na naše molitve (15. stih) „Danilo je bio čovek molitve“ (Danilo, poglavlja 6 i 9):

• Trebalo bi da se molimo u određeno vreme svakog dana (Danilo 6, 10)• Molitva treba da obuhvata zahvaljivanje (6,10), moljenje (6, 11; 9, 16-17), ispovedanje greha (9, 5-15)

i obožavanje, odnosno, slavljenje (9, 4. 9. 15)• Molitva može da nas košta i da zahteva da se žrt-

vujemo (6, 12-17)

60 Poglavlje 8

„Jelisije i mrtvi dečak” (2. Carevima, poglavlje 4):• Moramo istrajati u molitvi (stihovi 34, 35)• Nakon molitve, moramo preduzeti akciju (stihovi

34, 35)• Molitva mora biti potpomognuta svetim životom

(9. stih)• Postoje trenuci kada moramo biti sami sa Bogom u

molitvi (33. stih)• Ništa nije preteško za Boga (35. stih)

Mogli biste podučavati pojedinačne lekcije koje su napisane na temu molitve.

Na primer, „Molitva je uzbudljiva stvar—vi razgovarate sa Bogom“ (U izdanju CEF Inc.)

Takođe, moguće je podučavati seriju lekcija o molitvi tokom perioda od nekoliko nedelja.

Na primer: Napisali smo seriju ilustrovanih lekcija pod naslovom „Bog sluša svoju decu”

Kada podučavate misijske priče deci, možete često podučavati jedan ili više molitvenih principa.

Postoje najmanje tri odlične serije lekcija o misiji sa fleškardima koje će vam pomoći da to uradite: Hadson Tejlor (Hudson Taylor) (u izdanju CEF Inc.) Džon Paton (John Paton) (u izdanju CEF Inc.) Čarls Stad (C. T. Studd) (u izdanju CEF-a za Evropu)

Postoje pesme koje bi mogle biti od pomoći u podučavanju molitvenih principa: npr. „Danilo je bio čovek molitve”(Daniel Was A Man Of Prayer) „Čitaj Bibliju, moli svaki dan” „Kada počne dan” (pesma br. 9 sa CD-a „Seme ljubavi”)

Ima mnogo biblijskih stihova koji sadrže zapovesti da se molimo ili Božija obećanja na kojima možemo zasnivati svoje molitve. Kada deca uče ove stihove napamet, oni će im biti od velike pomoći u njihovom molitvenom životu.

Na primer: Marko 11, 24; Luka 11, 9; Luka 11, 10; 1. Jovanova 3, 22. Podučavajte ih kako da se mole nasamo. Ova tema je

obrađena u sledećem poglavlju. Podučavajte ih kako da se mole u javnosti. Dobro je podsticati spasenu decu da se mole pred drugima,


na klubu dobre vesti ili u nedeljnoj školi (ili u krugu porodice, tokom porodične pobožnosti). Međutim, ne treba sprovoditi nikakav pritisak na njih da to rade jer bi to moglo da donese više štete nego koristi.

Ima nekoliko jednostavnih, ali korisnih, koraka kojih možete da se pridržavate. Odvojite nekoliko minuta za dečije molitve tokom

svakog nedeljnog sastanka. Podsetite decu na neke molitvene principe koje ste

podučavali. Naročito naglasite da je molitva našem nebeskom Ocu privilegija koju imaju samo oni koji su poverovali u Isusa Hrista kao svog Spasitelja i koji, zbog toga, imaju Boga za svog nebeskog Oca.

Odaberite nekoliko molitvenih zahteva za decu tako što ćete:• pitati decu da predlože molitvene zahteve• predložiti deci molitvene zahteve • pročitati molitvene zahteve iz pisma od nekog

misionara. S vremena na vreme, vizuelno ilustrujte molitvene

zahteve:• napišite ih na listovima papira koje će deca držati• koristite slike da biste ilustrovali molitvene teme,

npr. slika dečijeg sastanka, deteta koje jede, poro-dice, starije osobe ili deteta u školi; spasena deca mogu da drže slike i svako dete može da se moli za temu koja je predstavljena na slici.

Koristite prste na ruci:• palac predstavlja one koji su mi bliski i dragi• kažiprst predstavlja moje učitelje • srednji prst predstavlja one koji imaju autorit nada mnom • domali prst, koji teško može da stoji sam, predstavlja

one koji su stari ili bolesni• mali prst predstavlja malu decu kao što sam ja—ili

malu decu u drugim zemljama. Svako od petoro dece može da odabere jedan od svojih

prstiju, da pridrži taj prst drugom rukom, a onda se pomoli za ono što taj prst predstavlja.

62 Poglavlje 8

Pokažite fotografije misionara, dece, i dr. za koje se deca mole.

Podstičite decu da se mole. Ostavite vreme za molitvu koje će biti otvoreno za sve

koji žele da se mole. Tražite dobrovoljce unapred. Ako koristite ilustrativna

vizuelna pomagala, ovi dobrovoljci bi mogli da pridržavaju vizueno pomagalo dok se mole.

Podučavajte Očenaš i podstičite decu da mole Očenaš zajedno.

Ne očekujte previše i prebrzo. Deca su stidljiva. Budite strpljivi. To će se isplatiti. Deca mogu biti predivni molitveni borci.

Podstičite decu da se „mole zajedno sa“ bilo kim ko se moli glasno.

Dok se neko drugi moli, dete može da učestvuje u molitvenom zajedništvu tako što će u sebi izgovarati reči te molitve, ili čak tiho izgovarati te reči. Na taj način, dete prati misli osobe koja se moli i moli se zajedno sa tom osobom. Ponekad, molitva nije dovoljna!

Podsetite decu da, kada se mole Bogu da pomogne drugima ili da spasi druge, trebalo bi da svoje molitve podrže spremnošću da pomognu da dođe do odgovora.

„Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved biva Hristovom rečju“ (Rimljanima 10, 17).

Pomoć i spasenje ljudima se ne dešava u bezvazdušnom prostoru. Bog koristi ljude—naročito one koji se mole—da ostvari Njegove ciljeve u životima ljudi oko nas.


Poglavlje 9: Nasamo sa Bogom Kako imati dnevni tihi čas

Ovo poglavlje je nastavak prethodna dva poglavlja u kojima se obrađivalo čitanje Biblije i molitva. S vremena na vreme, trebalo bi da, na vašim nedeljnim sastancima, podstičete decu da imaju „tihi čas“ svakog dana. Ovo je vreme koje bi deca trebalo da odvoje da budu nasamo sa Bogom, da čitaju Njegovu reč i da razgovaraju sa Njim u molitvi. Takođe, morate pokazati deci kako da to rade, pri čemu ćete morati da im date odgovore na sledeća pitanja.

Šta je tihi čas?To je vreme koje bi spaseno dete trebalo da odvoji i posveti

Bogu svaki dan za čitanje Biblije, slavljenje Boga i molitvu.

Kada je najbolje vreme za thi čas?Moramo biti pažljivi da ne budemo dogmatični prilikom

odgovora na ovo pitanje. Mnogo toga zavisi od individualnih okolnosti u kojim svako dete živi. Međutim, možemo im dati savete i nekoliko smernica: Tihi čas bi trebalo održavati svakog dana u isto vreme, ako

je moguće. Redovno održavanje učvršćuje tihi čas i daje mu veću osmišljenost.

Jutro je najbolje vreme. To je dobar način da se započne dan, a um je najsvežiji (nakon što se dete umije i obuče). Međutim, održavanje tihog časa ujutru može ponekad biti teško za dete iz velike porodice, naročito ako njegovi roditelji nisu spaseni. Ako je takav slučaj, podstaknite dete da nađe neko vreme koje je pogodnije—na primer, popodne, nakon što se vrati iz škole, ili, čak, u gradskoj biblioteci, ili na putu od škole do kuće!

64 Poglavlje 9

Večernji tihi čas može da posluži kao zamena za jutarnji tihi čas. Dobro je osvrnuti se unatrag na ceo dan, zahvaliti se Gospodu za ono što je učinjeno, priznati grehe koji su počinjeni i moliti se za ljude koje smo sreli tokom dana. Takođe, dete koje ujutro ima tihi čas može da se podstakne da ima veoma kratak tihi čas uveče, tokom kojeg će zahvaliti Bogu za dobar dan i predati se u Njegove ruke za predstojeću noć.

Koliko treba da traje tihi čas?Nije moguće dati jednostavan i direktan odgovor na ovo pi-

tanje. Kvalitet tihog časa je važniji od njegove dužine! Dete treba podstaći da provede onoliko vremene koliko mu je potrebno da čuje Boga kako mu govori kroz Njegovu reč, i da razgovara sa Njim.

Prema tome, detetov tihi čas bi mogao da traje od 10 do 15 minuta (ili duže). Međutim, treba savetovati dete da započne sa kraćim tihim časom, koji će, vremenom, verovatno biti sve duži kako dete bude uviđalo da mu je potrebno više vremena. To je bolje nego postavljati previsoke ciljeve, a onda se osećati krivim jer tihi čas postaje sve kraći i kraći — često iz praktičnih razloga.

Gde treba držati tihi čas?Dete treba da nađe mesto koje je najpogodnije — mesto koje

je tiho i gde može da bude samo. Ako nije moguće kod kuće, onda može napolju, u praznoj

učionici ili, čak, kao što je već predloženo, u čitaonici gradske biblioteke.

Šta dete treba da radi tokom tihog časa?Tihi čas treba da ima najmanje tri glavna dela: Vreme za čitanje Biblije Odlomak za čitanje treba da bude kratak. Dobro je, u jednom

vremenskom periodu, sistematski čitati neku knjigu iz Biblije, stih po stih. Dobro je početi sa Jevanđeljem po Marku jer je puno aktivnosti i lako ga je pratiti. Zatim, nastaviti sa Delima apostolskim, koja su, takođe, laka za čitanje. Posle


toga, mogu se pročitati neki psalmi. Dobro je i korisno dati deci plan za čitanje Biblije. Ovaj plan

može da obuhvata i neke misli ili komentare na odlomke koje dete pročita. Od velike koristi u ovom pogledu su knjižice iz serije Svakodnevne avanture sa Bogom, koje je objavila Dečija misija.

Druga mogućnost je da pokažete detetu kako da nađe nešto za sebe iz odlomka koji čita. Dete bi moglo da postavi samo sebi tri jednostavna pitanja (koja mu možete napisati ili odštampati na maloj kartici): Ima li ovde neka istina o Bogu? Ima li ovde neko obećanje od Boga? Ima li ovde neka zapovest od Boga?

Vreme za slavljenje Vreme za slavljenje treba da je veoma kratko. Moraćete

da objasnite detetu šta slavljenje znači. U slavljenju, mi ne tražimo nešto, već govorimo Bogu koliko ga volimo, zašto ga volimo i zahvaljujemo mu za ono što On jeste. Ako je dete našlo neku istinu o Bogu u biblijskom

odlomku koji je čitalo, ono bi trebalo da zahvali Bogu za to što je otkrilo i da ga slavi zbog toga.

Ako je dete našlo neko Božije obećanje u biblijskom odlomku koji je čitalo, ono bi trebalo da zamoli Boga da mu pomogne da traži svoje pravo na to obećanje za taj dan.

Ako je dete našlo neku Božiju zapovest u biblijskom odlomku koji je čitalo, ono bi trebalo da zamoli Boga da mu pomogne da ispuni tu zapovest toga dana. Ovo može da obuhvati i ispovedanje greha ako je dete shvatilo da nije do tada bilo poslušno toj zapovesti.

Vreme da se molimo za sebe i druge Trebalo bi da podstaknete dete da nabavi i koristi malu

molitvenu knjižicu - svesku, u kojoj će pisati svoje molitve. Mogli biste mu dati neku knjigu koja je pogodna za ovakvu svrhu i u kojoj bi moglo da piše svoje molitvene zahteve.

U molitvenoj knjižici, dete bi moglo da zapisuje: Neke molitvene zahteve za sebe, npr. da mu Bog

pomogne u vezi školskih obaveza.

66 Poglavlje 9

Imena osoba za koje će da se moli svakog dana. To će, najverovatnije, biti članovi njegove porodice.

Imena onih za koje će da se moli jednom nedeljno. Zatim, trebalo bi da napiše sedam kratkih lista sa imenima – jedna lista za svaki dan.

Ovih devet lista sa imenima će mu pomoći da bude sistematično u svom molitvenom zastupanju.

ZaključakDnevni tihi čas je velika pomoć i blagoslov za svakog vernika.

Verujem da vi, lično, imate takav plan, u kojem se pridržavate onog što je navedeno u ovom poglavlju. Morali biste, onda, da pokažete deci zašto, kada, gde i kako da imaju tihi čas—to morate da radite redovno.


Poglavlje 10: Ispravno i bezbedno Podučavajte ih o biblijskim doktrinama

Od suštinske je važnosti da naša spasena deca znaju u šta veruju i da su dobro ukorenjena u glavnim doktrinama iz Božije reči, tako da, dok odrastaju i budu izložena raznim uticajima i učenjima, „... ne budu više nejaki koje ljulja i nosi svaki vetar nauke koja ljudskom pre-varom i lukavstvom dovodi do zabludnog lukavstva“ (Efescima 4, 14).

Šta je doktrina?Doktrina je ono što verujemo i što želimo da deca veruju o

Bogu, Isusu Hristu, Svetom Duhu, Bibliji, grehu, sebi samima, načinu spasenja, posvećenju, crkvi, smrti, raju, đavolu, anđelima, i tako dalje.

Doktrina nije ono što radimo. Doktrina je ono što verujemo. Međutim, ono što radimo i ono što mi jesmo, zasniva se na onom što verujemo, i zato je doktrina tako važna.

Zašto se doktrina podučava? Biblija jasno daje do znanja da treba da podučavamo

doktrinu. Naš Gospod zapoveda da to činimo (Matej 28, 20). Primer našeg Gospoda. On je stalno podučavao dok-

trinu. Na primer, Njegovo učenje o Svetom Duhu u Jovanu, poglavlja 14, 15 i 16.

Pavlove zapovesti. Kada piše Timoteju i Titu, on naglašava značaj:• verovanja u ispravnu doktrinu (1. Timoteju 4, 6. 16;

2. Timoteju 1, 13; 3, 10; Titu 2, 7),• podučavanja ispravne doktrine (1. Timoteju 1, 3; 4,

13; 5, 17; 2. Timoteju 3, 16; 4, 2-3; Titu 1, 9; 2, 1), i• življenja na osnovu ispravne doktrine (1. Timoteju

1, 10; 6, 1. 3; Titu 2, 10). Pavlov primer u njegovim poslanicama. Svaka od

68 Poglavlje 10

njegovih poslanica je kombinacija doktrine i primene. Na primer, njegova poslanica Rimljanima sastoji se od jedanaest poglavlja doktrine i pet poglavlja praktične primene.

Praksa rane crkve: „Bili su istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba

i u molitvama“ (Dela 2, 42). Karakter i postupci spasene dece treba da se zasnivaju ,

kao što smo videli, na ispravnoj doktrinalnoj osnovi. Oni su ono u šta veruju. Pavle ovo jasno daje do znanja u

Drugoj poslanici Timoteju. „... i što iz malena znaš Sveta pisma, koja te mogu umudriti na

spasenje verom u Hrista Isusa. Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3, 15-17).

Treba upamtiti da podučavanje doktrine, takođe, treba da igra glavnu ulogu u evangelizaciji. Jevanđelje koje mi podučavamo spasenoj deci zasniva se na nizu jednostavnih i logičnih biblijskih doktrina.

Kako treba da podučavamo doktrinu?Postoji pet glavnih pravila kojih treba da se pridržavate: Podučavajte jednostavno. Jezik kojim se izražavamo mora

biti razumljiv deci. Podučavajte na zanimljiv način. Zanimljivo podučavanje,

uključujući i upotrebu vizuelnih pomagala, podstaći će pažnju i pridoneti razumevanju.

Podučavajte konkretne stvari. Nemojte pokušavati da podučavate previše materijala. Usredsredite se na jednu doktrinu koju ste odabrali, i podučavajte je na delotvoran način.

Podučavajte na logičan način. Sve biblijske doktrine se uklapaju u jedan čudesno logičan sistem, a svaku pojedinačnu doktrinu treba podučavati na sistematičan način — tako da se svaka istina nadovezuje na one koje su prethodno podučavane.

Podučavajte na praktičan način. Doktrinu ne treba


podučavati samo radi nje same. Podučavanje doktrine dolazi prvo, ali je uvek treba primenjivati. Primena je ono što sledi nakon izraza „ prema tome/stoga/dakle“. Primena dolazi nakon izlaganja doktrine i pokazuje kako doktrinu treba sprovesti u delo u svakodnevnom životu.

Gde i kada treba podučavati doktrinu?S obzirom da je doktrina toliko važna, uvek bi trebalo da

tražimo prilike da podučavamo ovaj predmet spasenoj deci. Očigledno—i najbolje—mesto za podučavanje doktrine jeste

u okviru redovnog, sistematskog, ekspozitornog izlaganja Božije reči, odnosno, podučavanja istina ili doktrina koje se nalaze u konkretnom biblijskom odlomku.

S toga, kada pripremate biblijsku lekciju, treba da postavite sebi pitanje — „Ima li neka istina ili doktrina u ovom odlomku koju bih voleo da moja deca razumeju i poveruju?“ To, onda, postaje centralna istina vaše lekcije. Vi ćete je podučavati u okviru lekcije i, takođe, primenjivati u cilju evangelizacije nespasene dece i pomaganja spasenoj deci da duhovno rastu.

Na primer, ako podučavate lekciju „Stvaranje“, mogli biste upotrebiti sledeće napomene kao osnovu za strukturu vaše lekcije:

Centralna istina (doktrina koju obe grupe dece treba da shvate i razumeju) — Bog je svemoćan i može da učini šta god hoće.

Primena na spasenu decu: Prema tome, On može da vam pomogne da promenite vašu lošu narav.

Primena na nespasenu decu: Prema tome, On može da vas spasi bez obzira koliko ste bili loši.

Postoje dva načina na koja možete izlagati istine ili doktrine u okviru biblijskih lekcija: Podučavanjem biblijskih lekcija po hronološkom

redosledu, pri čemu ćete podučavati svaku doktrinu koja se nalazi u vašoj lekciji. To znači da su lekcije po logičnom, hronološkom redosledu, ali doktrinalne istine verovatno nisu.

70 Poglavlje 10

Izborom doktrine (npr. doktrine o Bogu) i izborom serije biblijskih lekcija za podučavanje različitih aspekata te doktrine. To znači da će vaše lekcije biti logične i sistematične u odnosu na njihovu doktrinalnu temu, ali odlomci na kojima se lekcije zasnivaju neće biti prema logičnom redosledu.

Mnogo veći broj informacija o podučavanju biblijskih doktrina deci, preko biblijske lekcije, nalazi se u knjizi „Kako decu poučavati biblijskim doktrinama“. (Primerak ove knjige moguće je nabaviti od izdavača „Dete i svet“ - prim. prev.)

Neke posebne biblijske doktrine možete podučavati jasno i logično bez oslanjanja na konkretne biblijske odlomke. Te doktrine možete vizuelno predstaviti serijom fleškarda, gde će svaki fleškard imati nekoliko reči i odgovarajuću sliku.

Ove posebne doktrinalne lekcije mogu da zauzmu mesto biblijske lekcije i time postanu, same po sebi, biblijska lekcija; ili, mogu se podučavati nedeljno, korištenjem jednog po jednog fleškarda —na, recimo, pet minuta — kao dodatak uz biblijsku lekciju.

Ove lekcije mogu biti zasebne i nepovezane sa drugim lekcijama; ili se mogu podučavati u vezi sa drugim lekcijama iz serije.

Služba DM za izdavanje knjiga (CEF Specialized Book Ministry) objavila je nekoliko serija ilustrovanih doktrinalnih lekcija, navedenih na kraju ove knjige. (Neke lekcije su prevedene u izdanju organizacije „Dete i svet“ - prim. prev.)

Možete podučavati biblijske doktrine kroz podučavanje i pevanje crkvenih himni i pesama. Na primer: „Božija ljubav jeste predivna“ (doktrina—Bog je ljubav). „Isuse, dolazim ti“ (doktrina—ima samo jedan put spa-

senja—preko Isusa Hrista). „Novo sam stvorenje“ (doktrina—novo rođenje). „Kako moćan Bog je naš“ (doktrina—Bog je svemoćan).

Možete podučavati biblijske doktrine kroz objašnjavanje i učenje napamet biblijskih stihova. Na primer:

Rimljanima 3, 23. Dela 16, 31. Isaija 6, 3. Jovan 1, 1.


Poglavlje 11: „Neka vaša svetlost svetli“ Hrišćansko ponašanje

Dete koje je zaista poverovalo u Isusa Hrista nanovo je rođeno (Jovan 3, 3-5) i novo je stvorenje (2. Korinćanima 5, 17). Nova priroda koju je dete primilo mora da se pokaže — možda sporo i skoro neprimetno, ali vaša je odgovornost da pomognete detetu da razume šta Bog očekuje u njegovom hrišćanskom životu i kako bi sada trebalo da živi. Dakle, apsolutno je neophodno da podučavate dete o tome šta Božija reč kaže o „hrišćanskom ponašanju“.

Zašto bi trebalo podučavati ovaj predmet?Ima najmanje četiri razloga zašto treba da podučavate spasenu

decu o hrišćanskom ponašanju: U Bibliji se zapoveda da se ponašamo hrišćanski— na više

mesta. „Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da živite dostojno zvanja

u koje ste pozvani“ (Efescima 4, 1). Posle ovog stiha, u poslednja tri poglavlja poslanice

Efescima, sledi više od 50 navoda o hrišćanskom ponašanju. Hrišćanskim ponašanjem proslavlja se Bog. „Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra

dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.“ (Matej 5, 16). Hrišćansko ponašanje je svedočanstvo nespasenim

ljudima: „... da budete besprekorni i čisti, neporočna deca Božija usred

pokvarenog i naopakog roda, među kojima svetlite kao zvezde u svetu“ (Filipljanima 2, 15).

Hrišćansko ponašanje donosi blagoslov i spasenom detetu.

„Poštuj oca svoga i majku«, to je prva zapovest sa obećanjem, »da ti bude dobro i da dugo živiš na zemlji“ (Efescima 6, 2-3).

72 Poglavlje 11

Šta bi trebalo podučavati?Postoje dva osnovna principa o kojima treba podučavati decu

i koji su u osnovi našeg sveukupnog podučavanja: Treba da radite ono što je korisno za vaš duhovni život.Treba da izbegavate ono što je štetno za vaš duhovni život.

Mi sami, pre svega, moramo da razumemo detalje onog što treba da podučavamo decu u vezi hrišćanskog ponašanja, da bismo mogli da pomognemo deci da rade ono što je korisno i izbegavaju ono što je štetno. Vaša prva odgovornost je da podučavate decu o njihovoj

dužnosti prema Bogu. Ovo obuhvata sledeće: Ljubav prema Bogu (Matej 22, 37). Veru u Boga (Priče Solomonove 3, 5). Poslušnost prema Bogu (Dela 5, 29). Divljenje prema Bogu u Njegovoj prisutnosti (Avakum

2, 20). Morate, takođe, da podučavate decu o njihovoj dužnosti

prema drugima. Podučavajte ih da poštuju i slušaju one koji su im nadređeni kod kuće, u školi, u crkvi i u državi. Ovo je jasna biblijska pouka za sve vernike (Jevrejima 13, 7. 17; Rimljanima 13, 1).

Biblija naročito ističe koliko je važno da deca slušaju svoje roditelje (Izlazak 20, 12; Efescima 6, 1-3; Kološanima 3, 20).

Morate da podučavate decu o pozitivnim stvarima i da im pokažete koje su to dobre osobine koje Bog želi da vidi u njihovim životima—ljubav, poniznost, strpljenje, itd.

U isto vreme, morate da podučavate decu i o negativnim stvarima i da im pokažete koje su to osobine koje Bog ne želi da vidi u njihovim životima — ponos, laži, krađa, itd.

Treba da pomognete deci da steknu sledeće navike: Svakodnevno čitanje Biblije i redovan tihi čas Zahvaljivanje pre obroka Davanje novca za Gospodnje delo Redovno pohađanje crkve i nedeljne škole


Navike koje se stiču u ranim godinama se kasnije prilepe— bilo da su dobre ili loše. Stoga, pokušajte da im pomognete da se otarase loših navika i steknu dobre.

Morate objasniti da je hrišćansko ponašanje plod Svetog Duha koji je došao da živi u njima.

„A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona“ (Galatima 5, 22-23).

Zbog toga, Biblija podučava da će im Sveti Duh pomoći da žive na način koji je po Božijoj volji.

„Nego velim: živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu ploti“ (Galatima 5, 16).

Treba da ističete da su pravila i norme hrišanskog ponašanja jasno određeni u Bibliji. Deca treba da se rukovode prema Bibliji u svemu što rade, a ne samo prema njihovom osećaju šta je ispravno ili pogrešno, ili prema onom što drugi ljudi kažu.

„Kako će mladić očistiti put svoj? Vladajući se po Tvojim rečima.“ (Psalam 119, 9).

Treba da pokazujete, iz Božije reči, da poslušnost Božijim pravilima u vezi hrišćanskog ponašanja donosi blagoslov, a neposlušnost završava disciplinskim kažnjavanjem. „Poštuj oca svoga i majku, to je prva zapovest sa obećanjem, da ti bude dobro i da dugo živiš na zemlji“ (Efescima 6, 2-3).

„jer ko jede i pije, a ne pravi razliku između tela Gospodnjeg i drugog jela, sebi na sud jede i pije. Zbog toga su mnogi slabi i bolesni među vama, i dosta ih je umrlo“ (1. Korinćanima 11, 29-30). Za drugi stih bilo bi potrebno jednostavno objašnjenje ako bi se citiralo deci ili koristilo u radu sa decom.

Apsolutno je neophodno da uvek podučavate da izvršavanje Božijih zapovesti ne donosi spasenje i da se ne spasavamo dobrim delima. Dobra dela su rezultat spasenja, a ne uzrok spasenja.

„spasao nas je ne na osnovu dela koja smo mi učinili u pravednosti, nego po svojoj milosti - banjom koja preporađa i obnavlja Duhom Svetim“ (Titu 3, 5).

„koji je dao samoga sebe za nas, da nas izbavi od svakoga bezakonja i očisti sebi narod koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela“ (Titu 2, 14).

74 Poglavlje 11

Kako bi trebalo podučavati ovaj predmet?Podučavanje o hrišćanskom ponašanju trebalo bi biti sastavni

deo svakog nedeljnog sastanka ili nedeljne škole. Može se podučavati kroz pevanje kratkih korusa i pesama, učenje stihova napamet, misijskih priča i, naročito, u okviru biblijske lekcije. Uvek morate isticati da ono što podučavate dolazi iz Božije reči (i pobrinite se da tako bude), a ne da iznosite stavove i ideje koji potiču od vas i od drugih ljudi. Najbolji način za podučavanje hrišćanskog ponašanja

jeste u okviru redovne prezentacije biblijske lekcije. Kada podučavate lekcije o Gospodu Isusu Hristu,

naglasite da Biblija podučava da je On naš uzor ponašanja i da naš cilj uvek mora biti da budemo nalik Njemu.

Na primer:• Rođenje Isusa Hrista (Luka 2, 7) pokazuje nam

Njegovu poniznost, a Biblija podučava da treba da budemo ponizni kao On (Filipljanima 2, 5-8).

• Kada je Gospod Isus prao noge Njegovim učenicima (Jovan 13, 1-17), On je pokazao Njegovu pažnju i ljubav prema drugima (Jovan 13, 14-17).

• Kada su Gospoda Isusa ismejavali i tukli pre raspeća (Matej 27, 26-31), On nije uzvraćao niti je rekao nešto da bi sebe odbranio ili vređao svoje napadače. Petar piše u svojoj prvoj poslanici da mi treba da reagujemo na kritike i napade na isti način (1. Petrova 2, 20-23).

Kada podučavate lekcije o ljudima i ženama koji su prikazani u Bibliji, možete koristiti te ljude kao primere hrišćanskog ponašanja koje treba praktikovati ili kao primere nehrišćanskog ponašanja koje treba izbegavati: • Pozitivni primeri: Josif (1. Mojsijeva 39)—moralna čistota David (1. Samuilova 26)—poslušnost autoritetu Danilo (Danilo 1 )—samokontrola Stefan (Dela 7)—opraštanje


• Negativni primeri: Jakov (1. Mojsijeva 27)—prevara (obmana) David (2. Samuilova 11)—moralna nečistota Saul (1. Samuilova 18-20)—loša i nekontrolisana narav Ananija i Safira (Dela 5)—laži

Možete podučavati i objašnjavati biblijske stihove koji se odnose na hrišćansko ponašanje, i podsticati decu da ih uče napamet.

Naravno, ima mnogo biblijskih stihova koji jasno i autoritativno objavljuju Božije norme.

Na primer: Efescima 4, 25 (Budite istiniti). Efescima 4, 26 (Ne padajte u gnev). Efescima 4, 28 (Ne kradite). Filipljanima 4, 4 (Radujte se). Kološanima 3, 13 (Praštajte).

Međutim, posebnu pažnju treba obratiti na Deset zapovesti koje su, možda, najjasnije i najsažetije objašnjenje onog što Bog očekuje od Njegove dece. Sve zapovesti (osim, možda, četvrta) su izričito ponovljene u Novom zavetu, a četvrta se ovde sigurno podrazumeva.

Možete podučavati hrišćansko ponašanje dok pevate sa decom.

Ima mnogo pesama koje ističu različite aspekte hrišćanskog ponašanja: „Ja imam radost u srcu mom“ „A-la-la-la-la-la aleluja“ „Sveća moja mala“ „Budi veran kao Danijel“

Možete podučavati hrišćansko ponašanje dok pripovedate misijske priče.

Ima mnogo crta hrišćanskog karaktera i primera hrišćanskog ponašanja koji se mogu prikazati iz života misionara kao što su Meri Slesor (Mary Slessor), Džim Eliot (Jim Eliot), Hadson Tejlor, Bil Vuds (Bill Woods) i Vilijam Keri (William Carey).

76 Poglavlje 11

Možete podučavati hrišćansko ponašanje na osnovu svog života, i na času i van časa.

Svaki hrišćanin treba da bude primer deci i da pazi da se deca zbog njega ne spotiču u veri.

„A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubini morskoj“ (Matej 18, 6).


Poglavlje 12: Pobeda sa velikim „P“ Kako se boriti sa grehom u hrišćanskom životu

Dva glavna problema sa kojima se spaseno dete suočava i dva glavna pitanja koja spaseno dete najčešće postavlja su: Kako mogu biti siguran da sam spasen? Šta mogu da uradim sa grehom u mom životu?Prvo pitanje je obrađeno u poglavlju 7, a drugo pitanje ćemo

istražiti u ovom poglavlju. Moramo zapaziti da ovo pitanje o grehu obično obuhvata još

četiri pitanja (izgovorena ili neizgovorena), a sa svakim od ta četiri pitanja ćemo se posebno pozabaviti: Hoću li činiti grehe kao hrišćanin? Koji su rezultati greha u mom životu? Šta da uradim kada zgrešim? Je li moguće pobediti greh?Odgovori na ova pitanja uglavnom nisu poznati spasenoj

deci i često, za njih, ne postoji drugi način da saznaju odgovore osim preko vašeg podučavanja. Ako se ovi odgovori ne daju i ne podučavaju, spasena deca će biti zbunjena, obeshrabrena i mogu čak izgubiti radost spasenja.

Stvarnost greha u hrišćanskom životuNeka deca veruju da nikada više neće zgrešiti kada poveruju

u Isusa Hrista kao svog Spasitelja. Ovo ubeđenje je često posledica nepotpunog i manjkavog objašnjenja od strane učitelja, ili je uzrok to što je učitelj koristio izraze koji, bez dodatnog objašnjenja, mogu navesti decu da pomisle nešto takvo. Ako učitelj kaže da „Ako poveruješ u Isusa Hrista kao svog Spasitelja, bićeš spasen od greha“, a da pri tom ne objasni šta je rekao, onda će deca zaključiti da nikada više neše zgrešiti!

78 Poglavlje 12

O čemu treba decu podučavati?Postoje tri istine o kojima spasenu decu treba posebno

podučavati: Treba jasno podučavati da, kada dete poveruje u Hrista,

ono ne postaje savršeno. Još uvek može da zgreši, čak iako ne želi (1. Jovanova 1, 8. 10).

Iako dete sada ima novu prirodu, još uvek postoji stara priroda koja se bori sa novom prirodom (Efescima 4, 22-24; Galatima 5, 16-17).

Kada dete zgreši, Gospod Isus ga neće napustiti i dete neće morati ponovo da bude spaseno (Jovan 10, 28).

Kako treba o ovome podučavati?Postoje dva glavna načina za podučavanje ovih istina: Podučavanjem biblijskih lekcija koje prikazuju ove istine u

životu pobožnih ljudi iz Biblije: Apostol Petar je ozbiljno zgrešio (Marko 14, 53-72). David, čovek koji je bio po Božijoj volji, pao je u greh

(2. Samuilova 11). Avram, čovek velike vere, bio je kriv za prevaru (1.

Mojsijeva 12, 14-20). Apostol Pavle pisao je o velikoj borbi koju je imao sa

grehom (Rimljanima 7, 14-25). Ipak, niko od njih nije izgubio spasenje, niti ih je Bog

napustio. Umesto toga, Bog Sveti Duh je radio u njihovim srcima, a Biblija podučava da je On obnovio zajedništvo sa njima i da ih je ponovo blagoslovio. Petar (Marko 16, 7; Luka 24, 12. 34; Jovan 21, 15-17). David (2 .Samuilova 12, 1-13). Avram (Postanje 13, 1-4). Pavle (Rimljanima 8, 1).

Objašnjavanjem biblijskih stihova u kojima se obrazlaže istina koja se podučava — i podsticanjem dece da uče napamet te stihove. I dalje je moguće da će zgrešiti: „Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema

u nama. Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan - da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti. Ako kažemo


da nismo zgrešili, pravimo ga lažom i njegove reči nema u nama“ (1. Jovanova 1, 8-10).

Nakon spasenja, mi imamo dve prirode koje su suprotstavljene jedna drugoj.

„Jer plot žudi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne činite što biste želeli“ (Galatima 5, 17).

Gospod Isus nas ne napušta kada zgrešimo. „Ne budite srebroljupci, budite zadovoljni onim što imate, jer je

on sam rekao: »Nikad te neću napustiti niti ću te ostaviti«. Zato možemo slobodno da govorimo: »Gospod je moj pomagač, neću se pobojati; šta će mi učiniti čovek?«“ (Jevrejima 13, 5-6).

Rezultati grehaZa decu je bitno da razumeju koje su posledice kada svesno

zgreše.

Šta se NE događa?Pre svega, dete treba da zna šta se ne događa kada svesno

zgreši. Spaseno dete neće izgubiti svoje spasenje. Kada zgreši, ono ne

mora ponovo da se spasava. Spasena deca često misle da greh u njihovim životima znači gubitak spasenja, a to može da dovede do zbunjenosti i zabrinutosti. Biblija jasno daje do znanja da, ako neko uistinu veruje u

Hrista kao svog Spasitelja, to dovodi do sledećih rezultata: – On je opravdan (Dela 13, 39)– On je nanovo rođen (2. Korinćanima 5, 17)– On je Božije dete (Jovan 1, 12)– On je kršten Svetim Duhom (1. Korinćanima 12, 13)– Sveti Duh dolazi da živi u njemu (Dela 2, 38)– On je zapečaćen Svetim Duhom (Efescima 1, 13-14)– On je iskupljen Hristovom krvlju (1. Petrova 1, 18)– On prima večni život (Jovan 3, 16)

Ako dete shvati šta se dešava kada poveruje u Hrista, onda postaje očigledno da ne može da izgubi svoje spasenje — naravno, pod uslovom da je zaista poverovalo u Hrista, a ne da je donelo samo ljudsku odluku, odnosno, odluku na koju ga Bog nije naveo.

80 Poglavlje 12

Biblija, takođe, jasno daje do znanja da se Gospod Isus moli za spasenu decu (Jovan 17, 9. 20) — da budu sačuvana od zloga (Jovan 17, 11. 15), da budu sa Njim (Jovan 17, 24) i da njihova vera ne prestane (Luka 22, 31-32). Mi znamo da će sve Njegove molitve biti uslišene.

Pored toga, ima mnogo stihova i odlomaka u kojima se naglašava činjenica da, bez obzira šta da se desi, ako je dete uistinu spaseno, Bog će držati svoju ruku nad njim i pomagaće mu da istraje.

Ovi stihovi i odlomci obuhvataju i sledeće: Jovan 5, 24; Jovan 6, 37-40; Jovan 10, 27-29; Dela 13, 38-39; Rimljanima 5, 1-11; Rimljanima 8, 1; Rimljanima 8, 31-39; 1. Korinćanima 1, 8; Filipljanima 1, 6; 1. Solunjanima 5, 23-24; 2. Timoteju 1, 12; 2 .Timoteju 4, 18; i 1. Petrova 1, 5.

Ovo je, dakle, opšte učenje iz Svetog pisma. Postoje i stihovi koji izgledaju kao da protivreče opštem učenju. Međutim, to ne može biti. Nema protivrečnosti u Svetom pismu i mora da postoji drugo objašnjenje za takve stihove. Ovu temu sam obradio mnogo detaljnije u knjizi „Kako decu poučavati biblijskim doktrinama“ (strane 132-143) i u knjizi „100 pitanja i odgovora koji se odnose na službu sa decom“ (strane 108-110). Primerak ove knjige moguće je nabaviti od izdavača „Dete i svet“.

Šta se ZAISTA dešava?Ako spaseno dete svesno greši i nastavlja da to radi bez

priznavanja greha i pokajanja, onda može doći do nekoliko rezultata: Dete će izgubiti svoju radost. Kako može biti istinski srećno

kada zna da je zgrešilo? Dete će izgubiti zajedništvo sa Bogom (Isaija 59, 2). To je

potpuno različito od gubitka spasenja! Dete će, verovatno, izgubiti sigurnost svog spasenja. Dete će, verovatno, pretrpeti Božije disciplinovanje — ne

Božiju osudu. Nema Božije osude za vernika (Rimljanima 8, 1), ali postoji mogućnost da će biti disciplinovan. Bog Otac kažnjava i disciplinuje svoju decu za njihovo dobro i zbog njihovog duhovnog rasta. Ovo se jasno podučava


u Jevrejima 12, 5-13, a primer za to je ono što se dogodilo proroku Joni u prvom poglavlju Knjige proroka Jone.

Većina od ovih četiri rezultata, ako ne i svi, mogu se videti u iskustvima Davida i Petra. Njihova iskustva ponovnog zapadanja u greh prikazana su na nekoliko mesta u Bibliji, uključujući i Psalam 51 i Luka 22, 54-62. Oni su dosta izgubili — ali ne i svoje spasenje. Obojica su teško zgrešili, i pretrpeli su posledice koje su na ovim mestima date u glavnim crtama. Međutim, Božija ruka je ostala nad njima i On je obnovio zajedništvo sa njima koje je bilo prekinuto.

Šta treba da podučavate decu?Morate podučavati dve jednostavne, ali važne istine. Ako si uistinu spasen, a zgrešiš, ne gubiš spasenje. Izgubićeš

radost i zajedništvo sa Bogom — ali, ne moraš biti ponovo spasen.

Bog te voli i, ako nastaviš da svesno grešiš, moguće je da će te Bog ispravljati (ili „šamarati“) — za tvoje dobro.

Kako treba podučavati ove istine? Jednostavnim tumačenjem biblijskih stihova (kao što su oni

koji su citirani na prethodnoj strani) koji pojašnjavaju ove istine.

Korištenjem primera za ove dve istine u životima i iskustvima biblijskih ličnosti. Gubitak zajedništva i radosti—David i Petar Kažnjavanje i ispravljanje — Jona i izraelski narod.

Davanjem primera iz misijskih priča i crkvene istorije. Pozivanjem na svoje sopstveno iskustvo.

Reakcije na grehŠta treba da učini spaseno dete kada zgreši? Odgovor na ovo

pitanje moramo podučavati redovno i jednostavno jer, ako dete ne zna odgovor, biće zbunjeno i obeshrabreno.

82 Poglavlje 12

Šta treba da podučavate decu?U Bibliji se veoma jasno daje do znanja da vernik koji zgreši

mora da prizna svoj greh Bogu i da, ako to uradi, njegov greh će biti oprošten (1. Jovanova 1, 9). Dete treba da zna da je bolje priznati greh što pre — a ne stalno odgađati.

Očigledno je da priznanje greha dolazi nakon ubeđenja o grehu. Sveti Duh je taj koji nas ubeđuje da smo zgrešili (Jovan 16, 8-11); vernik je taj koji priznaje greh (1. Jovanova 1, 10).

Deca moraju shvatiti da ovakvo priznanje greha nije uopšteno priznanje greha („Molime te, oprosti mi za sve grehe koje sam učinio“), već priznanje za konkretnu situaciju („Dragi nebeski Oče, slagao sam moju mamu jutros. Pogrešio sam. Žao mi je. Molim te, oprosti mi — i pomozi mi da ne uradim to ponovo“.)

Dete, takođe, treba da shvati da priznanje greha nije dozvola ili izgovor za činjenje greha. Ne smete mu stvoriti utisak da može da nastavi da čini greh, da radi istu stvar iznova i iznova — pod uslovom da ga prizna. Priznanje greha, takođe, znači da dete u svom srcu namerava da učini sve kako ne bi ponovo zgrešilo.

Kako treba da o ovom podučavate decu?Postoje dva glavna načina da ovo uradite: Podučavanjem biblijskih lekcija u kojima se prikazuje vernik

koji je zgrešio i koji je opravdan priznanjem tog greha Bogu. Najbolji primer za ovo je David: Teško je zgrešio (2. Samuilova 11). Bio je ubeđen da je zgrešio (2. Samuilova 12, 1-12). Priznao je svoj greh Bogu (2. Samuilova 12, 13a). Bog mu je oprostio (2. Samuilova 12, 13b).

Davidovo priznanje i Božije oproštenje su prikazani u Psalmu 51, koji je David napisao u to vreme.

Dobri primeri gde vernici priznaju svoj grehove mogu se, takođe, naći u: Nemija 1, 4-11 gde se Nemija poistovećuje sa svojim

narodom i priznaje njihove grehe (uključujući i svoj greh).

Danilo 9, 3-19 gde Danilo priznaje svoje sopstvene grehe i grehe svog naroda.

Objašnjenjem biblijskih stihova u kojima se podučava o


priznanju greha i podsticanjem dece da ih nauče napamet. Na primer: „Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan - da nam oprosti

grehe i očisti nas od svake nepravednosti“ (1. Jovanova 1, 9). „Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće

milost“ (Priče Sol. 28, 13).

Pobeda nad grehomOvo je, na neki način, najvažniji element za podučavanje u

okviru ove teme. Verovatno najveći problem sa kojim se spasena deca suočavaju jeste greh i nesposobnost da se suoče sa grehom i da ga pobede. Vaša odgovornost, kao učitelja, je da im pomognete što više možete.

Zašto treba podučavati o ovoj temi?Ima nekoliko razloga zašto bi trebalo da ovo bude važan deo

vaše službe. Božija volja je da vernici budu sveti. „Jer ovo je volja Božija, vaše osvećenje, da se klonite bluda“ (1.

Solunjanima 4, 3). Ovo je moguće i ovome se podučava u Bibliji kao o nečem

čemu treba težiti i što treba postići. „Jer greh neće više imati vlasti nad vama; niste, naime, više pod zakonom

nego pod blagodaću“ (Rimljanima 6, 14). Ovaj drugi stih i stihovi koji ga okružuju podučavaju da

je tiranija i vladavina greha nad vernicima već slomljena, i da, ako predaju sebe i svoje telo Bogu, onda mogu doživeti pobedu nad određenim grehom koji želi da ih zarobi (Rimljanima 6, 16-23). Rat je dobijen, ali mnoge bitke još uvek treba voditi i dobiti. Neprijatelj je poražen, ali gerilski rat se nastavlja „iza linija fronta“.

Postoje dve krajnosti koje treba izbeći u našem shvatanju i podučavanju: da hrišćani treba da vode život u kojem su stalno

poraženi, da hrišćani treba da vode život u kojem su stalno

pobednici.

84 Poglavlje 12

Prosečni, tipični hrišćanski život ima svoje uspone i padove, vreme pobeda i vreme poraza. Posvećenje i rast u svetosti znače da imate sve više uspona i sve manje padova. Jasno je iz biblijskog podučavanja i ličnog iskustva da hrišćanski život znači ratno stanje i borbu — i nema jednostavnog, gotovog rešenja za pitanje greha.

Spasena deca uglavnom ne znaju ove istine; ako ih ne podučavamo o tim istinama, deca će biti poražena i obeshrabrena — i izgubiće radost svog spasenja.

S druge strane, ako podučavamo spasenu decu o ovim istinama i ako, kao rezultat toga, deca uspeju da kontrolišu ili pobeđuju konkretni greh u svom životu (čak i privremeno), to će izazvati radost kod dece i biće dobro svedočanstvo drugima, a Bog će se proslaviti.

O čemu treba podučavati?Deca moraju da shvate nekoliko važnih elemenata o ovoj temi: Nijedan hrišćanin nije savršen. Greh je još uvek stvaran u

hrišćanskom životu — i uvek će biti. Ima dece koja misle da, kada poveruju u Isusa Hrista i budu spasena, nikada više neće zgrešiti. Deca moraju razumeti da to nije istina:

„Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama“ (1. Jovanova 1, 8).

„Ako kažemo da nismo zgrešili, pravimo ga lažom i njegove reči nema u nama“ (1. Jovanova 1, 10).

Svaki nanovo rođeni hrišćanin ima dve prirode. U Efescima 4, 22-24, one se zovu „stari čovek i novi čovek“ .

Ove dve prirode su u stalnom sukobu između sebe. „Nego velim: živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu ploti. Jer plot

žudi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne činite što biste želeli“ (Galatima 5, 16-17).

Svestan greh u hrišćanskom životu ima svoje posledice (kao što smo već videli): On ne uzrokuje gubitak spasenja (Jovan 10, 28). On uzrokuje prekid zajedništva sa Bogom i stvara

prepreku između deteta i Boga (Isaija 59, 2). On može da uzrokuje gubitak radosti i stvaran osećaj

krivice. Ako se istrajava u grehu, to može da uzrokuje

disciplinovanje od Boga (Jevrejima 12, 5-11).


Bog Sveti Duh, koji živi u spasenom detetu, je spreman, voljan i sposoban da detetu da snagu kojom će nadvladati svaki greh koji detetu stvara probleme: „Nego velim: živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu ploti“ (Galatima 5, 16).

„Kako nam je njegova božanska sila darovala sve što služi životu i pobožnosti...“ (2. Petrova 1, 3a).

Božija snaga i moć su na raspolaganju detetu koje zaista želi da ih dobije.

Dete mora da zna šta treba da uradi da bi se suočilo, kontrolisalo i nadvladalo svaki greh ili grešnu naviku u svom životu. Dete mora da prepozna konkretni greh, da ga prizna

Gospodu i da zatraži Njegovo oproštenje. „Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan - da nam

oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti“ (1. Jovanova 1, 9).

Dete, onda, treba da shvati i poveruje da mu je Bog oprostio.

Dete treba da razume da ono, lično, nema sposobnost da prevaziđe svoj greh.

„Bedan sam ja čovek; ko će me izbaviti od ovog smrtnog tela?“ (Rimljanima 7, 24).

Dete treba da zamoli Boga da mu da snagu da prevaziđe greh.

„Postavi, GOSPODE, stražu kod jezika mog, čuvaj vrata usta mojih“ (Psalam 141, 3).

Dete treba da uradi svoj deo posla tako što će pokazati samodisciplinu i samokontrolu.

„Rekoh: Čuvaću se na putevima svojim da ne zgrešim jezikom svojim; zauzdavaću usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom“ (Psalam 39, 1).

Dete, takođe, treba da nauči da izbegava greh kada se suoči sa njim.

„A ti, čoveče Božiji, izbegavaj sve to; idi za pravednošću, pobožnošću, verom, ljubavlju, strpljivošću, blagošću“ (1. Timoteju 6, 11a).

Svakog dana, dete treba da odvoji vreme za sledeće stvari. Da čita Božiju reč. „Posveti ih u istini; tvoja reč je istina“ (Jovan 17, 17).

86 Poglavlje 12

Da razgovara sa Bogom. „Mnogo može delotvorna molitva pravednika“ (Jakov 5, 16b). Da bude u zajedništvu sa hrišćanima. „... da ne ostavljamo svoje skupštine, kao što neki imaju običaj,

nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre ukoliko vidite da se približava sudni dan“ (Jevrejima 10, 25).

Kako treba podučavati o ovoj temi? Može se podučavati kao centralna istina u nekim biblijskim

lekcijama, kao što su: David i Golijat (1. Samuilova 17). Danilovi prijatelji u vatrenoj peći (Danilo 3). Ilija na planini Karmil (1. Carevima 18). Mojsije i dvanaest uhoda (4. Mojsijeva 13). Petar i Pedesetnica (Dela 2). Iskušenja Gospoda Isusa (Matej 4). Josif i Potifarova žena (1. Mojsijeva 39).

U ovim lekcijama nalazimo primere ličnosti koje su bile pobednici na razne načine. Postoje, takođe, biblijske lekcije koje se mogu upotrebiti za podučavanje ove istine sa stanovišta onih koji nisu bili pobednici: Samson (Sudije 14-16). Saul (1. Samuilova 15). Petar pre Pedesetnice (Jovan 18). David i Vitsaveja (2. Samuilova 11).

O ovoj istini može se podučavati kroz niz biblijskih lekcija. Na primer, mogli biste, tokom perioda od šest nedelja, da

podučavate šest lekcija o životu Isusa Navina (u izdanju Dečije misije), gde svaka lekcija ističe jedan aspekt pobede, kao što sledi: Osnova za pobedu—Božija reč (Isus Navin 1, 1-18). Prvi korak ka pobedi—spasenje (Isus Navin 2, 1-24). Ostvarivanje pobede—vera (Isus Navin 3, 1–5). Uslov za pobedu—poslušnost (Isus Navin 5, 13; 6, 25). Opasnost po pobedu—neposlušnost (Isus Navin 6,

17-19; 7, 1-26). Nastavljanje pobedničkog života—molitva i otvorenost

za Božiji glas (Isus Navin 8, 1-2; 8, 30-31; 9, 14).


Mogli biste objasniti deci i podstaći ih da uče napamet biblijske stihove koji imaju veze sa ovom temom:

Psalam 119, 11; Rimljanima 8, 35. 37; 1. Jovanova 2, 1; 1. Jovanova 5, 4; Jevrejima 12, 1.

Mogli biste objasniti deci i podstaći ih da pevaju pesme i refrene koji se bave ovom temom:

„U srce sakrih tvoju reč“ (Pesmarica „Pevajte veselo“, prvi deo, br. 40)

„Pobeda“ (CD „Da rastemo“, br. 6) „Da li znaš za Golgotu“ (CD „Seme ljubavi“, br. 16). Treba da pokažete u svom sopstvenom životu šta znači

imati život koji je pobednički i koji je ugodan Bogu—pre nego što pokušate da prenesete ovu istinu deci.

88 Poglavlje 13

Poglavlje 13: „Kako će da čuju bez propovednika?“ Svedočenje

Spasenu decu treba podučavati kako da svedoče drugima o svom spasenju. Treba ih podstaći da svedoče prvo svojim roditeljima i rodbini; međutim, morate biti oprezni i postupati mudro i nenametljivo, jer ovo može da uzrokuje probleme i zatvoriti vrata za evangelizaciju. Najbolji dečiji evangelizatori jesu deca. Ona mogu da svedoče tamo gde mi ne možemo, i mogu da dosegnu decu koju mi ne možemo. Takođe, njihov način svedočenja može biti veoma jednostavan i prirodan, i njih će često bolje slušati od nas bez obzira na naše uložene napore.

Zašto treba da podučavamo decu da svedoče?Moramo da uvidimo koliko je važno podučavati spasenu decu

da svedoče drugima o svom spasenju: Biblija zapoveda svim vernicima da svedoče (Dela 1, 8;

Marko 16, 15). Biblija daja mnogo primera vernika koji su svedočili. U njih

spadaju i Pavle, Stefan i Nemanova sluškinja. Bog obećava da će blagosloviti i nagraditi one koji svedoče

(Priče Sol. 11, 30; Danilo 12, 3). Svedočenje će osnažiti spaseno dete i pomoći mu da raste. Mnoga druga deca moraju da čuju jevanđelje, a spasena

decu su najbolji svedoci.

Šta treba da podučavamo spasenu decu o svedočenju?Postoji pet osnovnih principa koje treba imati na umu kada

podučavate vašu decu o svedočenju: Podučavajte ih da svedoče svojim životima: „Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela

i proslave Oca vašega koji je na nebesima“ (Matej 5, 16).


Ovo je najznačajniji aspekt svedočenja. Ako deca ne žive za Gospoda i ne pokazuju svoju veru u Njega na praktičan način, bilo kakvo govorno svedočanstvo će imati malu vrednost i mali uticaj.

Podučavajte ih da svedoče svojim usnama. „... svagda spremni na odgovor svakom ko traži razlog nade koja je u

vama“ (1. Petrova 3, 15b). Decu treba podstaći da koriste svaku priliku da govore

drugima o Spasitelju. Ona treba da se mole da njihovi životi budu svetlo u kojem se ogleda Hristos i da dobiju mogućnost da govore drugima kako je Hristos napravio razliku u njihovim životima.

Podučavajte ih da svedoče zahvaljivanjem pre svakog obroka.

„Isus tada uze hlebove, zahvali Bogu i razdeli onima koji su polegali, isto tako i od riba koliko su hteli“ (Jovan 6, 11).

U većini slučajeva, zahvaljivanje neće biti glasno, ali deca će samo sagnuti glavu, zatvoriti oči i, u svom srcu, zahvaliti Bogu.

Podučavajte ih da svedoče tako što će pohađati crkvu, nedeljnu školu i klub dobre vesti, i nositi, u tim prilikama, Bibliju sa sobom.

„... da ne ostavljamo svoje skupštine“ (Jevrejima 10, 25). Upozorite ih da svedočenje za Hrista nije lako: „A i svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni“ (2.

Timoteju 3, 12). Drugi će im se možda smejati i ismevati ih zato što su

hrišćani, a možda će, čak, želeti da ih povrede.

Kako treba podučavati decu da svedoče?Vaše podučavanje o ovoj temi treba da bude što jednostavnije

i praktičnije: Prvi korak je da se deca koja su poverovala u Hrista ohrabre

da svedoče ili daju svoje svedočanstvo odmah nakon što ste ih savetovali prilikom njihovog spasenja (Matej 10, 32). Mogli biste da ih ohrabrite da kažu odraslom hrišćaninu koji je prisutan ili spasenom detetu, da su poverovali u Hrista.

90 Poglavlje 13

U okviru vaše redovne nedeljne službe za decu, ohrabrite ih da svedoče i podučavajte ih kako da svedoče. Postoje biblijske lekcije koje bi, kao svoju centralnu

istinu, mogle imati potrebu za svedočenjem drugima o Isusu Hristu i kako da se to radi: • Nemanova sluškinja (2. Carevima 5).• Život, svedočanstvo i smrt Stefana (Dela 7).• Četiri gubavca na kapiji Samarije (2. Carevima 7).• Izlečenje i obraćenje opsednutog iz Gadare (Marko

5).• Filip i etiopski evnuh (Dela 8).• Petar i Kornelije (Dela 10).

Misijske priče mogu da se upotrebe kao podsticaj spasenoj deci da svedoče. Treba da im pomognete da shvate da su oni sada misionari—misionari u svojoj kući, u komšiluku i u školi.

Lekcije sa fleškardima o životu i službi misionara kao što su Vilijam Keri, Čarls Stad, Džim Eliot i Hadson Tejlor (sve u izdanju Dečije misije) mogu biti pravi podsticaj za decu.

Objašnjavajte i pevajte zajedno sa njima pesme koje se dotiču teme svedočenja.• Hajde, reci sad.• To jednostavno je.• Stop da ti objasnim.

Objasnite deci i podstaknite ih da uče napamet stihove koji se bave temom svedočenja, npr:

• Marko 16, 15• Luka 24, 47-48• Jovan 20, 21• Dela 1, 8

Treba, takođe, da podučavate spasenu decu kako da koriste knjižicu bez reči, kako da dele evangelizacione traktate i kako da dovedu drugu decu Gospodu Isusu Hristu.

Važno je da ubacite demonstracije za sve tri aktivnosti. Deci ne treba samo da kažete šta da rade, već treba da im pokažete kako da to rade.


Spasenoj deci treba da pružite priliku na klubu dobre vesti da podele sa drugom decom svoja iskustva iz svedočenja tokom prethodne nedelje.

Takođe, treba da omogućite spasenoj deci priliku da svedoče na klubu dobre vesti: tako što ćete im postavljati pitanja o tome šta Gospod

Isus znači za njih ili šta je učinio za njih, i tako što ćete im omogućiti da daju svoje svedočanstvo.

92 Poglavlje 14

Poglavlje 14: Preko ulice . . . preko mora Misija

Jedna od najvažnijih odgovornosti za učitelja spasene dece jeste da ih upozna sa temom „Misija“ i sa potrebom da se jevanđeljem dosegnu ljudi (a naročito deca) u zemljama koje su manje duhovno blagoslovene od njihove zemlje. Prema tome, treba da planirate 5 minuta, ili, još bolje, 7 minuta za temu „Misija“, svake nedelje na vašim sastancima sa decom.

Zašto podučavati o misiji?Važno je da vi, lično, „imate srce“ za misiju i da shvatate zašto

treba da podučavate spasenu decu o misiji.Gospod Isus Hristos je zapovedio da se jevanđelje objavljuje

svuda po svetu (Marko 16, 15), i da svaki hrišćanin treba da učestvuje u ovoj odgovornosti.

Podučavanje o misiji će pomoći i osnažiti spaseno dete u njegovom hrišćanskom životu.

Podučavanjem o misiji vi pripremate i obučavate buduće misionare.

Takođe, vi podstičete decu da SADA budu misionari. Aktivnim misionarima su potrebne dečije molitve i prilozi.

Šta treba da podučavamo o misiji?Treba, takođe, da znate šta da podučavate o misiji. Podučavajte ono što Biblija govori o misiji. Predstavite da je svet u velikoj potrebi, tako da deca shvate

zašto su misionari potrebni, da se zainteresuju i uzmu na sebe breme za misiju.

Pokažite deci kako mogu da pomognu misionarima sa svojim molitvama i prilozima.


Podstaknite decu da budu misionari sada—u svojoj kući, u kraju gde žive i u školi.

Kako da podučavamo o misiji?Morate pronaći i koristiti delotvorne načine za podučavanje

dece o misiji: Pobrinite se da podučavanje o misiji bude redovan deo

vaše nedeljne službe sa decom. Preko biblijskih lekcija koje kao centralnu istinu imaju

temu o misiji: • Nemanova sluškina (2. Carevima 5).• Jona (Jona 1-4).• Filip, Samarija i etiopski evnuh (Dela 8).• Vaznesenje Isusa Hrista (Luka 24, 36-53 i Dela 1, 1-9).• Četiri gubavca na kapiji Samarije (2. Carevima 7).• Pavle u Filipima (Dela 16).

Preko objašnjavanja i učenja napamet biblijskih stihova u kojima se podučava o misiji i podstiče na misiju:

Na primer: Matej 28, 19-20; Marko 16, 15; Jovan 10, 16; Jovan 4, 35; Dela 1, 8; Dela 4, 12; Rimljanima 10, 11-15.

Preko podučavanja dece o biografijama misionara.Biografije će pokazati deci kako Bog priprema i poziva svoje sluge, i pomoći će im da vide šta je sve obuhvaćeno misionarskim radom.

Ima mnogo vizuelnih prezentacija koje se mogu upotrebiti u ovu svrhu. Na primer:• „Usuđujem se“ (Priča o Ejmi Karmajkl)• „Hadson Tejlor“• „Čarls Stad“

Ove, i mnoge druge, dostupne su u izdanju Dečije misije.

Preko pevanja pesama o misiji, npr. • „Na tome svetu mnoga deca danas ne znaju“ (Pjesme

za djecu, 2. dio, izdavač „Duhovna stvarnost“, Zagreb, 1980)

• „Pljesnimo, cupnimo“ (Zlatna pevanka za decu, izdavač „MBM - PLAS“, Veternik 1993)

94 Poglavlje 14

• „Gospod Isus ljubi decu“• „Hajde reci sad“• „Sveća moja mala“

Upoznajte decu sa „živim“ misionarima, njihovim misijskim poljima i njihovim radom. Odaberite jednog ili više misionara za koje se deca

posebno interesuju. Dajte što više informacija o njima, njihovom radu i

potrebama na njihovom misijskom polju. Koristite mape, slike, fotografije, PowerPoint prezentacije, i sl.)

Pozovite na sastanak sa decom misionare koji su zanimljivi deci.

Zamolite misionara (ako ne može da dođe) da pošalje snimljenu poruku.

Podstičite decu da se uključe, na neki način, u misijski rad. Neka naprave misionarski album ili izložbeni sto o

njihovim misionarima i zemljama u kojima oni rade. Neka se mole za misionare—kod kuće, tokom svog

tihog časa i na klubu dobre vesti. Čitajte informa-cione biltene misionara kako biste deci mogli da date konkretne predloge za molitvu i slavljenje.

Neka pišu pisma misionarima. Neka daju novčane priloge kao pomoć radu njihovih

misionara (2. Korinćanima 9, 7).• Objasnite deci zašto je novac potreban i kako može

da se upotrebi.• Pošaljite pismeno objašnjenje roditeljima u slučaju

da misle da ćete vi primiti taj novac. • Podstaknite decu da izdvajaju iz svog sopstvenog

novca, uz Božiju pomoć;• Postavite grupi dece cilj koji će ostvariti svojim

prilozima. Odredite visinu iznosa koju bi deca mogla da ostvare u periodu od nekoliko nedelja ili meseci.

• Veličina priloga koji deca daju ne mora biti velika. Često, u stvari, veoma često, novčani iznosi će biti veoma mali. Međutim, nije bitna veličina iznosa,


već je u pitanju princip da deca daju nešto čime pomažu da se druga deca dosegnu jevanđeljem.

Podučavajte decu kako da SADA budu misionari —u kući, u školi i gde god se kreću—tako što će govoriti drugima o Gospodu Isusu Hristu. Podstaknite ih činjenicom da ne moraju da čekaju da postanu misionari kada odrastu.

Predstavite im izazov da u budućnosti postanu misionari sa punovremenom službom. Mnogi današnji misionari primili su poziv od Boga za misijski rad kada su bili mladi. Molite se da Bog pozove neku od spasene dece da, jednog dana, stupe u punovremenu službu za svoju zemlju ili neku drugu—kao misionari, pastori, evangelizatori, učitelji, medicinske sestre ili doktori.

Pobrinite se da vi, lično, kao hrišćanski roditelj ili učitelj, imate misionarsku viziju. U slučaju da nemate misionarsku viziju, ne možete delotvorno podučavati o misiji.

96 Poglavlje 15

Poglavlje 15: Novi Gospodar Gospodstvo Isusa Hrista

Ovo je jedna od najznačajnijih tema — ako ne i najznačajnija — koju spaseno dete treba da razume i primenjuje na svoj svakodnevni život. Ovom temom se bavimo pri kraju odeljka u kojem izlažemo glavne teme za podučavanje spasene dece. Međutim, ova tema nije pri kraju odeljka zato što je manje značajna od drugih za podučavanje spasene dece — razlog je upravo suprotan. Na više načina, ova tema povezuje, sažima i dovodi do vrhunca ovaj odeljak i njegov sadržaj.

Reč „gospodar“ znači „onaj koji poseduje moć i autoritet“, a reči „Gospodstvo Isusa Hrista“ opisuju položaj moći i autoriteta koji sada zauzima i ostvaruje Bog/čovek Isus Hristos. ON JE GOSPOD. Apsolutno i potpuno Gospodstvo Isusa Hrista nije budućnost. Ono je stvarno i funkcioniše u današnjosti.

Zašto se podučava ova tema?Treba da je očigledno svakom dečijem radniku da je ovo jedna

od najznačajnijih tema o kojoj može i treba da podučava svu decu u svojoj službi — a naročito spasenu decu — iz nekoliko razloga: To je jedna od glavnih tema u Novom zavetu. Biblija stavlja

veliki naglasak na činjenicu da je Isus Hristos Gospod. Ovo se može videti u mnogim odlomcima, naročito u sledećim: Matej 28, 18 Dela 2, 36 Efescima 1, 20-23 Filipljanima 2, 9-11.

Apostoli su propovedali o Gospodstvu Isusa Hrista kada su evangelizirali.

Na primer — Dela 2, 33-36; 3, 20-21; 5, 31; 10, 36.


Apostoli su isticali Gospodstvo Isusa Hrista kada su pisali svoje poslanice vernicima, i jasno davali do znanja da je odgovornost vernika da ga priznaju kao Gospoda i da se povinuju Njegovom autoritetu. Na primer: 2. Korinćanima 4, 5; Rimljanima 10, 8-10; 1. Korinćanima 12, 3; 1. Korinćanima 8, 5-6; Efescima 4, 5.

Neko je rekao da je priznavanje „Isusa kao Gospoda“ najjače pojedinačno hrišćansko ispovedanje u Novom zavetu i u ranoj crkvi. S toga, na nama kao učiteljima spasene dece je da im pokažemo šta to znači i kako se primenjuje na njih.

Spasena deca moraju da uvide da imaju novog Gospodara kojem su odgovorna. Naravno, deca bi već trebalo da budu svesna ove činjenice, barem u izvesnoj meri, pre nego što poveruju u Isusa Hrista kao svog Spasitelja. Deca bi trebalo da budu unapred obaveštena da, kada poveruju u Isusa Hrista, On će biti ne samo njihov Spasitelj, već i njihov novi Gospodar i Gospod.

Priznavanje Gospodstva Isusa Hrista i povinovanje Njegovoj volji omogućiće detetu da živi nesebičan i radostan život; a, to je jedini način života koji vredi živeti i koji se isplati.

O čemu treba podučavati?Treba da podučavamo decu o osnovnoj istini — da je Isus

Hristos Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, i da On ima potpunu i apsolutnu vlast i suverenitet.

Dok podučavamo detaljno o ovoj istini, želimo da vidimo tri rezultata u životima naše spasene dece. Želimo da deca shvate ovu istinu Deci je potrebno da vide i razumeju Isusa Hrista kakav On

stvarno jeste — Gospod i Gospodar univerzuma. Mnogo češće deca imaju sliku o Isusu Hristu kao o onom koji se zalaže za druge i moli, a retko kao o onom koji zapoveda i zahteva. Apostolima je bilo stalo do toga da njihovi slušaoci vide Isusa Hrista u Njegovoj sili i slavi.

Isus Hristos je oduvek bio Bog. Onda je postao čovek. Njegovo utelovljenje je značilo da je bio i Bog i čovek. Nakon Njegove zastupničke smrti za naš greh, On je podignut iz

98 Poglavlje 15

mrtvih i uzvišen na mesto apsolutnog gospodstva kao Bog/čovek (Matej 28, 18: Filipljanima 2, 9-11).

Želimo da se oni slože sa ovom istinom Deca moraju lično da priznaju i da se slože da je Isus Hristos

Gospod. Bog Otac ga je učinio Gospodom. On je Gospod. Ne treba

podsticati decu da ona učine Isusa Gospodom. Oni to ne mogu da učine. Bog Otac ga je već učinio Gospodom. Prema tome, njih treba podučavati i pomagati im da priznaju i slože se da je On već njihov Gospod — i treba im pokazati šta to znači i šta to podrazumeva.

Postoje oni koji podučavaju da je Isus Hristos Spasitelj onih koji su poverovali u Njega, ali još nije postao njihov Gospod; kasnije, kao drugi korak, oni ga moraju „učiniti svojim Gospodom“. Ovakvo podučavanje nije zasnovano na Bibliji. Dete koje je poverovalo u Hrista već je, na neki način, palo na kolena pred Isusom Hristom. Dete je poslušalo zapovest Isusa Hrista i Božiju Reč da poveruje u Njega (Dela 16, 31). To je samo prvi korak, ali to je stvaran korak i početak života poslušnosti. Odgovornost deteta je da sve više priznaje i prihvata da je Isus Hristos Gospod i da je On njegov Gospod. Na taj način, činjenica da je Hristos Gospod, koju je dete priznalo prilikom obraćenja, biće postepeno sprovođena u praksi i dovešće do njegovog posvećenja.

Želimo da se deca sve više povinuju Gospodu Isusu Hristu Deca se moraju povinovati autoritetu Isusa Hrista kao

Gospoda svaki dan, i to treba da bude deo života u kojem se postepeno i sve više razume Njegovo Gospodstvo. Vaša odgovornost, kao mentora, je da podučavate, pokazujete i podstičete dete da se povinuje Isusu Hristu redovno i svakodnevno.

Ovo bi trebalo da dovede do tri rezultata u životu deteta: ono bi trebalo da proučava Božiju reč da bi saznalo

koje su Božije zapovesti, ono bi trebalo da bude poslušno ovim zapovestima, u

sili Svetog Duha koji prebiva u detetu, ono bi trebalo da shvati sledeće: da Gospod Isus želi

da ono preda svoje telo Njemu na službu (Rimljanima


12, 1-3), da On želi da mu dete preda svaki deo sebe — oči, usta, uši, ruke i noge — da radi samo ono što On želi od njega.

Kako treba o ovom da podučavamo?Od najveće je važnosti da podučavamo o ovoj životno važnoj

temi u našoj službi sa spasenom decom i da se stalno vraćamo na nju. Najbolji način da podučavamo o Hristovom Gospodstvu

je da podučavamo biblijske lekcije koje jasno i očigledno prikazuju Njegovo Gospodstvo kao centralnu istinu: vaznesenje i proslavljenje Isusa Hrista (Luka 24; Dela

1; Filipljanima 2), Njegova kontrola nad demonima, bolestima i smrću u

Marko 5. Njegovo Gospodstvo i primena Gospodstva može se

podučavati predstavljanjem i opisivanjem života biblijskih ljudi i žena koji su ga poslušali i pokorili mu se: Pavlovo obraćenje i njegov poziv u službu (Dela 9), poslušnost učenika u odgovoru na Hristov poziv

(Marko 1, 16-21), Stefanova služba i hrabrost u suočavanju sa protivnicima

(Dela 6 i 7). Izazov Njegovog Gospodstva može se, takođe, prikazati

ako ukažemo na one koji su odbili da prihvate i povinuju se Hristovom Gospodstvu i zbog toga su stradali.

Neki su zauvek odbili Njegovo Gospodstvo i zauvek stradali: Mladi bogataš (Matej 19, 16-22). Kralj Agripa (Dela 26).

Drugi su to uradili privremeno i izgubili radost i zajedništvo sa Hristom: Petar (Matej 16, 21-28)

Reči „Bože sačuvaj“ i „Gospode“, koje Petar koristi u ovom pasusu, u protivrečnosti su jedne sa drugima. Istinsko priznavanje Hristovog Gospodstva isključuje reči „Bože sačuvaj“.

100 Poglavlje 15

Prezentacijom misijskih priča i biografija koje pokazuju da su ovi muškarci i žene poslušali poziv Isusa Hrista da napuste svoje domove i objavljuju jevanđelje — uprkos ceni koju će platiti: Hadson Tejlor Vilijam Keri Ejmi Karmajkl

Objašnjenjem i učenjem napamet biblijskih stihova u kojima se ističe Njegovo Gospodstvo: Matej 28, 18 Dela 16, 31 Rimljanima 10, 9 Rimljanima 10, 13

Pevanjem pesama koje imaju za temu Njegovo Gospodstvo: „Car careva, Gospod nad svima“ „On je Gospod slave“

Praktičnim pokazivanjem Gospodstva Isusa Hrista u vašem ličnom životu. Spasena deca obično nauče više iz vašeg ličnog primera nego iz vašeg podučavanja!


Poglavlje 16: Snaga i sigurnost izraženi brojevima Zajedništvo i crkva

Božiji plan za vernike je da se sastaju i da imaju zajedništvo sa drugim vernicima u okviru lokalne crkve. Takođe, deo Božijeg plana za nas je i da mi lično odvojimo prvi dan nedelje kao Njegov poseban dan. Ovaj dan bi trebalo da bude različit od drugih dana, posebno u ovom danu mi se srećemo sa drugim vernicima u lokalnoj crkvi. Ovo su istine o kojima bi trebalo da podučavamo našu vernu decu.

Bog želi da se vernici sastaju zajednoBiblijska zapovest je „da ne ostavljamo svoje skupštine“

(Jevrejima 10, 25). Stoga, u vašem programu za rad sa decom nakon obraćenja, morate pokazati deci da Bog ne želi da ona žive svoj hrišćanski život sama – već da to rade u zajednici sa drugima. Trebalo bi da objasnite da je hrišćanin kao komad uglja u vatri. Kada gori sa drugim komadima uglja, on ostaje vreo, daje toplotu i koristan je. Međutim, kada je samo jedan komad uglja na ognjištu, on ubrzo postaje hladan i ne može da zagreje druge. Hrišćani pomažu jedni drugima da ostanu zagrejani za Boga i druge ljude tako što se sastaju zajedno u ime Gospoda Isusa Hrista.

Božiji plan usmeren je na lokalnu crkvuDela apostolska pokazuju nam da, kada su apostoli počeli da

propovedaju jevanđelje i kada su ljudi poverovali u Isusa Hrista kao svog Spasitelja, oni su postavili sebi za cilj da podstiču te ljude da se sastaju zajedno u organizovanoj grupi koja se zvala crkva (Dela 2, 47; Dela 8, 1; Dela 20, 28). Grčka reč za crkvu je „EKKLESIA“—ili „pozvani iz“. Biblijski koncept je da se vernici iz svake teritorijalne oblasti redovno okupljaju — naročito prvog dana u nedelji — zajedno sa drugim vernicima, i da postave ljude

102 Poglavlje 16

koji bi bili njihove vođe. U početku, nije bilo crkvenih zgrada i crkve su se okupljale po kućama.

Ove lokalne crkve bile su centri zajedništva, slavljenja, rada, svedočenja i dosezanja ljudi u lokalnoj zajednici. Od svih vernika se očekivalo da se uključe u lokalnu crkvu, i to odmah.

Današnja situacija je nešto drugačija i složenija jer ima raznih crkava i denominacija u mnogim krajevima. Međutim, princip ostaje isti. Svaki vernik trebalo bi da bude deo lokalne crkve — lokalna crkva bi trebalo da bude ona u kojoj se u Bibliju potpuno veruje i gde se Biblija verno podučava.

Sve ovo bi trebalo objasniti spasenoj deci na jednostavan način, sa čestim ukazivanjem na službu apostola u Delima apostolskim i na njihovo osnivanje lokalnih crkava, uz obrazloženje činjenice da je apostol Pavle napisao većinu svojih poslanica za lokalne crkve.

U koju crkvu bi deca trebalo da idu?Dobro je objasniti deci kakva je „idealna“ crkva, to jest, dati im

biblijski prikaz crkve. Naravno, ne bi trebalo da dajete ime neke crkve ili denominacije. Trebalo bi samo da iznesete odlike koje bi deca i mi, lično, trebalo da tražimo u crkvi. Biblijska crkva je crkva koju pohađaju PRAVI hrišćani.

Morate objasniti deci da ima mnogo ljudi u svetu koji sebe nazivaju hrišćani, ali to nisu. Kako deca mogu da identifikuju PRAVE hrišćane, koji se okupljaju u dobroj, biblijskoj crkvi? Pravi hrišćani vole Gospoda i vole da pričaju o Njemu

(Malahija 3, 16). Oni vole druge vernike (Jovan 13, 35). Ljubav prema

drugim vernicima je obeležje koje krasi svakog pravog hrišćanina (1. Jovanova 3, 14).

Oni vole Božiju Knjigu — Bibliju (Psalam 119, 97). Oni veruju da je ona Božija Reč u kojoj nema omaške ili greške.

Oni vole Gospodnje delo i žele da potraže i spasu ono što je izgubljeno (Luka 19, 10).

Biblijska crkva je crkva koja ima pastora/sveštenika i vođe koji su nanovo rođeni.


Biblijska crkva je crkva čija služba je usmerena na Bibliju i potpuno se zasniva na Bibliji.

Kako da podstičemo decu da pohađaju crkvu?

Odgovor zavisi od životnih okolnosti svakog deteta: Ima dece koja već pohađaju crkvu koju mi ne smatramo

idealnom crkvom. Mnoge crkve nisu zasnovane na Bibliji, odnosno, nisu pravoverne. Morate biti veoma pažljivi šta da radite u takvom slučaju. Ako pokušate da, na neki način, odvojite dete od takve crkve i da ga povedete u svoju crkvu, može se desiti da potpuno izgubite takvo dete.

U tom slučaju, bolje je da vaš nedeljni klub dobre vesti bude zamena za biblijsku crkvu i da podstičete decu da ga stalno pohađaju. Deca mogu da uživaju u blagodetima zajedništva na klubu i da dobiju pomoć u okviru kluba.

Zatim, kasnije, kada dovoljno odrastu da mogu da donesu sopstvenu odluku, deca bi mogla, na osnovu vašeg podučavanja, da pređu u neku crkvu koja je više zasnovana na Bibliji.

Ima dece koja već pohađaju dobru crkvu. Takvu decu bi trebalo da podstičete da nastave da je

pohađaju i da im date ideje u vezi toga šta bi ona mogla da rade u njihovoj crkvi. „Budite revnosni u dolaženju na sastanke koliko je god

moguće — naročito na prepodnevnu nedeljnu službu i u nedeljnu školu.“

„Pridružite se službi u crkvi — pevajte, molite se i slušajte zajedno sa prisutnima.“

„Tražite od Boga da vam da nešto da radite u crkvi. Možete pozivati drugu decu da dođu, možete da delite traktate, možete pevati solo pesme ili se pridružiti horu, a možete, kasnije, da podučavate u nedeljnoj školi.“

Ima dece koja ne pohađaju nijednu crkvu. Trebalo bi da sebi postavite cilj da, ako je moguće,

dovedete takvu decu u vašu crkvu. Ali, pre svega, morate da razgovarate sa njihovim roditeljima i zatražite njihovu

104 Poglavlje 16

dozvolu. Ako ste već izgradili dobar odnos sa njihovim roditeljima, oni će, možda, biti prilično otvoreni za vaš zahtev. Međutim, nemojte previše insistirati. Pobrinite se da ne uvredite roditelje i tako izgubite decu iz vašeg kluba dobre vesti.

Vaš lični primer je bitanNe možete govoriti deci o uključivanju u dobru lokalnu crkvu

ako vi lično niste uključeni ni u jednu crkvu. Svaki dečiji radnik bi trebalo da bude član neke crkve u kojoj se Biblija verno podučava, da redovno pohađa takvu crkvu i da bude uključen, što je više moguće, u aktivnosti takve crkve.


verujem da će vam Bog omogućiti da pomažete spasenoj deci da rastu dok ih duhovno hranite i negujete kao novorođene bebe koje vam je Bog poverio. Vi ste taj negovatelj. Negovanje deteta (fizičko i duhovno)

je često teško i mučno, ali može biti veoma zahvalno i dragoceno, i na ovom svetu i u budućem.

„I kći faraonova reče joj: Uzmi ovo dete i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dete i odoji ga. A kad dete odraste. . .“(2. Mojsijeva 2, 9-10a). Biblija je hrana ili mleko koje pomaže detetu da raste.

Međutim, mora se davati u obliku koji je pogodan za piće.

„kao novorođena deca treba da želite duhovno, pravo mleko, da njim uzrastete za spasenje“ (1. Petrova 2, 2).

Sveti Duh je nadzornik, pomoćnik, „doktor“ i onaj koji daje silu i sposobnost „negovatelju.“

„nego ćete primiti silu - kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje.“ (Dela 1, 8). Mi se molimo da rezultat bude — rast. „nego rastite u blagodati i poznanju Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista.“ (2. Petrova 3, 18).

Postoji opasnost da, ako dete nije pravilno negovano, ono može da se „spotakne i padne“ i postane u duhovnom smislu kao Mefivostej, dete koje je dadilja ispustila tako da je postalo hromo na obe noge do kraja života. „I imaše Jonatan, sin Saulov, sina hromog na nogu, kome beše pet

Zaključak

106 Zaključak

godina kad dođe glas o smrti Saulovoj i Jonatanovoj iz Jezraela, te ga uze dadilja njegova i pobeže, i kad brzo bežaše, on pade i ohronu; a ime mu beše Mefivostej.“(2. Samuilova 4, 4).

Dok se molimo i radimo, mi verujemo Bogu da će deca rasti u Hristu i postati zreli vernici. Hajde da zajedno sa Pavlom kažemo:

„Njega mi objavljujemo stavljajući u srce svakom čoveku i učeći svakog čoveka u svoj mudrosti, da svakog čoveka postavimo savršenim u Hristu. Za to se i trudim boreći se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje.“ (Kološanima 1, 28-29)

Izdanja koja su na raspolaganju dečijim radnicima koji će ih dobro iskoristiti u biblijskoj službi sa decom. Serija knjiga dnevne pobožnosti za dečije radnike:

„Problemi sa kojima se susreću radnici sa decom i Božija rešenja“ „Poslušnost nebeskoj viziji“„Uspešno napredovanje u međuljudskim odnosima i vođstvu“„Život koji vredi živeti“ Autobiografija„Spasenje jedino verom“„Istine za učitelje“„Božija reč za Božije radnike - prvi tom“„Božija reč za Božije radnike - drugi tom“

Serija priručnika za obuku dečijih radnika:„Prvi koraci“„Kako dovesti dete Hristu“,,Kako decu poučavati biblijskim doktrinama”„Zašto evangelizirati decu?“„Principi poučavanja“„100 pitanja i odgovora koji se odnose na službu sa decom“„Kako evangelizirati decu“„Biblijske priče za decu - prvi tom“„Biblijske priče za decu - drugi tom“„Sada vidim“

Serija ilustrovanih lekcija za podučavanje dece o biblijskim doktrinama:„Pitanja koja deca postavljaju“ (5 lekcija)„Ko je Bog?“ (10 lekcija)„Kakav je Bog?“ (10 lekcija)„Biblija“ (5 lekcija)„Gospod Isus Hristos“ (5 lekcija)„Šta nije u redu sa svetom?“ (5 lekcija)„Spasenje – Božiji dar – prvi deo“ (10 lekcija)„Spasenje – Božiji dar – drugi deo“ (10 lekcija)„Rast - Božiji plan“ (20 lekcija u dva dela)„Sveti Duh“ (10 lekcija)„Bog sluša svoju decu“ (11 lekcija)„Stvaranje i evolucija“ (10 lekcija)

Za informacije o dostupnosti ovih izdanja, molimo kontaktirajte nacionalnu DM kancelariju.

Udruženje za decu i porodicu „Dečija misija“

Služba Dečije misije za izdavanje knjiga (CEF Specialized Book Ministry) je sastavni deo službe Dečije misije (DM) u celom svetu. DM je najveća misija koja je posvećena evangelizaciji dece. Kvalifikovani radnici DM-a mogu se naći u preko 165 zemalja, a svake godine preko 10 miliona dece čuje jevanđelje. Radnici DM-a pružaju obuku u rasponu od jednosatne obuke do tromesečnog obrazovnog instituta. Širok izbor ilustrovanih biblijskih lekcija i dodatnih sredstava za podučavanje objavljuju se na velikom broju jezika.

Za dodatne informacije o DM-u, kontaktirajte vašu nacionalnu kancelariju:

Udruženje za decu i porodicu „Dečija misija“Radoja Dakića 49a/21, 18000 Niš

Tel: 018 548 087, E-mail: [email protected]

moŽeŠ pomoĆi - teach kids · da nam otkrije sebe da nam pokaže kako da se spasimo i kako da...

Documents