ELEKTRANE 2010

VRNJAČKA BANJA, 26-29.10.2010.

MOGUĆNOST ZA KORIŠĆENJE TOPLEMOGUĆNOST ZA KORIŠĆENJE TOPLE VODE KOJA NASTAJE HLAĐENJEM

POSTROJENJA U TERMOELEKTRANI NIKOLA TESLA U OBRENOVCU ZA

Ć

GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA

Miroslav Ćirković*, Nikolina Milošević*, Milorad Jovanović**, Miloš Bajić**, Mirjana Stojšić*, Maja

Marković***

Faculty of agriculture, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Serbia*

Thermal Power Plants Nikola Tesla, Bogoljuba Uroševića-Crnog Obrenovac Serbia**Crnog, Obrenovac, Serbia**

Faculty veterinary medicine, Bulevar Oslobođenja 18, 11 000 Beograd, Serbia***

Prednost korišćenja tople vode za gajenje riba

Korišćenje tople vode iz termoelektrane Nikola Tesla u ObrenovcuKorišćenje tople vode iz termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu

Iskustva gajenja riba iz termoelektrane Schwarze Pumpe u mestuJä h ld N čk jJänschwalde u Nemačkoj

Korišćenje tople vode iz termoelektrana i drugih industrijskih postrojenjaj ib ž biti t i t i tza uzgoj riba može biti u zatvorenom i otvorenom sistemu.

Dizajn sistema i smanjeni troškovi proizvodnje su prednost otvorenogsistema.

U Janschvalde je otvoreni sistem uzgoja riba u kome se pored šarana (okoJ j g j p120 T /u zimskoj sezoni) uzgajaju još i som, jegulja, jesetra i grgeč saprugama (bas) i pastrmka (ukupno 80 t / godišnje).

Ribnjak ima ukupno 22 okrugla bazena od 175 m3 sa aeratorima,pumpama, hranilicama

Proces proizvodnje u ovakvim ribnjacima je isti kao i u svim ostalim, aliposebno se mora voditi računa o kolicini kiseonika u vodi, kolicini dolazneode filte i a a e išća a je ode koja e aća u ekuvode, filterima za precišćavanje vode koja se vraća u reku

Izgled ribnjaka sa 4 okrugla bazena od 175 m3 sa aeratorima pumpama iIzgled ribnjaka sa 4 okrugla bazena od 175 m3 sa aeratorima, pumpama i hranilicama

Da bi se obezbedila efikasna i optimalna temperatura vode za svaku vrstuib t b d l ži t l d ći i l č j hl diriba treba da se raspoloživa topla voda u većini slučajeva rashladi.

Regulacija ovakvog sistema mešanja vode i kontrole temperature vode jepotpuno automatska.

Optimalna temperatura vode za većinu vrsta riba iznosi od 22 ‐ 28 ° C.p p

U ovom ribnjaku Janschvalde topla voda koja dolazi iz termoelektranejednim delom se hladi u cevima obilaznica (oko 1% ukupne količine vode)jednim delom se hladi u cevima obilaznica (oko 1% ukupne količine vode)koje dovode vodu do tornja za hlađenje

Voda iz tornja za hlađenje se odvodi do bazena za uzgoj riba a iz bazena zaVoda iz tornja za hlađenje se odvodi do bazena za uzgoj riba a iz bazena zaribe voda se ponovo ispušta u reku.

Na i la u i ba e a oda ola i k o doboš filte od 80 o edoNa izlazu iz bazena voda prolazi kroz doboš filter od 80 μm proredommreže da bi se sprečilo organsko zagađenje reke ostacima hrane i izmeta.

Visok nivo soli koja se nalazi u ohlađenoj vodi (specifična provodljivost 2‐3 mS / cm), na osnovu prethodnih iskustava, većina vrsta riba dobrod ipodnosi.

Po potrebi voda rashlađenja iz tornja za hlađenje može da se obogati sakiseonikom u reaktorima za kiseonik.

Ako se radi o bazenu mrestilištu tada bi u tim bazenima trebalo da postojep ji biljke zbog male razmene gasova sa atmosferom.

U mešavini tople i hladne vode, može se desiti prekoračenje količine AzotaU mešavini tople i hladne vode, može se desiti prekoračenje količine Azotai do 7%. Najčešći uzrok viška gasa jeste tenzija kontakta gasa sa vazduhomod vode pod pritiskom, npr. sistema pumpi ili pritiska filtera.

Prag početka oštećenja riba za uzgoj je između 4 ‐ 10% azota i starije ribena 5 ‐ 20% N2 zasićenja.

Najprikladniji način da se eliminiše višak gasa jesu pakovane kolone suotvorene tokom protoka vode i izduvnih gasova na Reaktoru za Kiseonik.

Šematski prikaz ribnjaka Jänschwalde u NemačkojŠematski prikaz ribnjaka Jänschwalde u Nemačkoj

Da bi se što efikasnije koristila postojeća topla voda kod otvorenogvodovodnog sistema pored bazena za ribe postoji i rezervoari –postrojenjavodovodnog sistema pored bazena za ribe postoji i rezervoari postrojenjaza izdvajanje gasa.

Pod uslovima veštačkog obogaćenja vode kiseonikom je visina ribljePod uslovima veštačkog obogaćenja vode kiseonikom je visina ribljepopulacije ograničena zbog opterećenja vode sa metaboličkim proizvodimaribe, posebno na škrgama koje izlučuju amonijak.

Koncentracija toksičnog amonijaka, zavisi od pH vrednosti ravnotžeizmeđu NH3/NH4 i ne bi trebalo da kod uzgoja toplovodnih vrste ribal i 1 d / lprelazi 0,01 do 0,02 mg / l.

Pod ovim uslovima za uzgoj mladunaca i konzumne ribe, specifičnapotrošnja sveže vode najmanje bi trbebala biti 5 ‐ 10 m³ / h * H.

Aparati za obogaćivanje vode kiseonikom rade pod pritiskom od 0,4 ‐ 0,8p g j p p , ,bara do maksimalno 35 mg / l.

Ribe kada dišu koriste kiseonik a oslobađaju ugljen dioksid.

U l č j i lik k liči ib b i d l i d i kU slučajevima prevelike količine riba u bazenima doalzi do visokekoncentracije CO2 u vodi.

Uzrok je nizak stepen razmene gasova sa atmosferom.

Tako je što je prag tolerancije CO2 u vodi za proizvodnju šarana 20 mg / l.j j p g j p j g

Neke vrste riba kao što su Tilapija ili som , tolerišu veće koncentracijeCO2.CO2.

U polikulturi uzgoja Šarana i soma pri koncentraciji CO2 većoj od 50 mg/ldolazi do uginućadolazi do uginuća.

Sa povećanjem kocentracije CO” u vodi dolazi do snižavanja Ph‐vrednostidvode.Kao pozitivan efekat ovog sniženja dolazi do smanjenja koncentracije

štetnog amonijaka u vodi.

Ako se obezbede optimalne kolicine kiseonika u vodi tada pri ovakvomuzgoju riba u okruglim bazenima otvorenog tipa može da se dostigne visokuzgoju riba u okruglim bazenima otvorenog tipa, može da se dostigne visokpotencijal rasta riba , naravno pti optimalnium temperaturama.

N i ib j k j k š k ličiNa primer u ovom ribnjaku za uzgoj konzumnog šarana količinapotrebnog kiseonika je 0,77 kgO2/kg prirasta a uzggustina naseljenostije.180 kg/m³.

Takođe u ovom ribnjaku se uzgaja jesetra za 18 meseci od početnih (2 ‐ 5 g)do završnih 4 bis 5 kg mase sa utroškom hrane od 2,0 kg/kg prirasta.g g g p

Sistem za prečišćavanje vode iz ribnjaka

HVALA NA PAŽNJI!