moja skriptavss

7/31/2019 Moja Skriptavss

1/79

1

1)76. Pojam i osnovne karakteristike projektovanja naunog istraivanja

Proces izrade projekta istraivanja je smisaona, umna aktivnost na izradi projekta istraivanjaProjektovanje je smisaona, umna aktivnost, zato to istraiva prvenstveno praksom i aktivnou svoguma konstatuje pojavu kojom se istraivanje bavi i njene razliite inioce, utvruje i odabira postojea

saznanja o toj pojavi i njenim iniocima. Sve to stavlja u meusobne odnose i veze, i na osnovu svih tihsaznanja formira odreene stavove i pretpostavke o toj pojavi i njenim iniocima, dajui im odreenaznaenja i formirajui smisaonu celinu. Projektovanje je dinamiki sistem delatnosti, meusobnokoordinisanih i sinhronizovanih.

Sve delatnosti u procesu izrade projekta istraivanja moraju biti meusobno saglasne, jer su usmereneka istom cilju i istoj svrsi. Svaka od njih ima tano utvreno mesto i ulogu u procesu izrade projekta. Svaka od njih je u funkciji drugih delatnosti i u odnosima sa njima. Nijedna se ne moe obaviti naodgovarajui nain bez obavljana drugih.Delatnosti projektovanja su preteno naune i strune, kreativne ali i rutinske. Strune su sve one zakoje ve postoje data i proverena reenja, koja se primenjuju po utvrenim normama i pravilima struke,ali ne potpuno liene kreativnosti i samostalnosti. Rutinski poslovi su oni koji se na manje - vie

uobiajen nain ponavljaju. To su tipina reenja za tipine situacije.Osnovne faze procesa istraivanja:1)Stvaranje polazne hipotetike osnove2)Pribavljanje potrebnih obavetenja o stvarnosti3) Da se rezultati istraivanja ukljue u postojei fond saznanjaProces izrade projekta sadri sledee delatnosti:

1. opaanje i shvatanje problema i predmeta istraivanja odn. njihovog manifestovanja,2. prethodnu (preliminarnu) identifikaciju izdvajanje iz ukupne drutvene stvarnosti i svesti o

njoj,

3. preliminarno odreenje i klasifikaciju analogijom po kriterijumu srodnosti, slinosti irazliitosti sa drugim pojavama i problemima,

4.

analizu izdvojene i definisane pojave odn. problema, postupno, kreui se od strukturalne dofunkcionalne odn. genetike analize,5. koncipiranje modela problema, predmeta i situacije i njihova razrada.

Moe se zakljuiti da je projekat istraivanja rezultat procesa projektovanja, da je to dokument koji imavie svojih karakteristika, funkcija i delova.

2) Konceptualizacija

Konceptualizacija moze znaciti samo izradu,izgradnju,razvijanje najopstije zamisli o pretpostavljenom,

predstojecem istrazivanju.Ova zamisao pocinje opstom idejom o opazenom odnosu,o opazenom

problemu naucne ili prakticne prirode.Na osnovu formulisane ideje imamo preliminarno definisanjeistrazivackog problema koje nas upucuje na blize informisanje o njemu.Postojece naucno i empirijsko

saznanje do kojeg smo dosli ukazuje nam na mogucnosti istrazivanja definisanog

problema.Ipak,valjano naucno istrazivanje ne moze se izvesti na osnovu opstih odredaba

koncepcije,vec zahteva dublju i detaljniju naucnu obradu.

Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istrazivanja


2/79

2

Prva radnja po konstatovanju problema koji je opsti predmet istrazivanja je ostvarivanje uvida u vec

postojeci naucni fond, sto podrazumeva otkrivanje teorijskih saznanja i drugih naucnih saznanja o

problemu i o mogucim resenjima problema.Analiza naucnog saznanja o problemu je istovremeno i

pocetna faza analize problema,selekcija i klasifikacija njegovih cinilaca na one koji se mogu smatrati

istrazenim,na one koje tek treba i moguce je istraziti u savremenim okolnostima i na one koje jepozeljno istraziti ali uslovi ne dozvoljavaju.Imajuci u vidu da teorije i saznanja sadrzana u naucnom

fondu pripadaju odredjenim naucnim pravcima ,i nalaze se u odredjenom paradigmatskom sistemu,

analiza naucnog saznanja sadrzana u naucnom fondu je ujedno i uspostavljanje odnosa sa paradigmom

(paradigmama) i svesno ili nesvesno odredjenje prema njima odnosno prihvatanje jedne od

njih.Konceptualizacija istrazivanja u sustini pocinje prihvatanjem odredjene paradigme i

paradigmatskom artikulacijom istrazivanja.To prakticno znaci izbor odredjenog pogleda na

svet.Paradigmatska artikulacija se ne moze izbeci ni kada je istrazivac antiparadigmatski

opredeljen.Za valjano istrazivanje neophodna je teorijska i metodoloska zasnovanost sa jasno

iskazanim pristupima i postulatima.

Izbor teme

Bitan cinilac konceptualizacije je otkrivanje teme odnosno formulisanja preliminarnog odredjenja

predmeta istrazivanja.Izbor teme se vrsi po odredjenim pravilima:

1)tema je naucno znacajna,tj.njenim istrazivanjem se resava ili artikulise neki znacajan problem nauke-

naucne discipline.

2)tema moze biti istrazena u okvirima datog paradigmatsko-teorijskog sistema do zadovoljavajuceg

nivoa i obima

3)u datim drustvenim okolnostima istrazivanje se moze konkretno sprovesti i izloziti naucnoj i

drustvenoj kritici i upotrebi.

Jedan od problema je formulisanje teme.Najcesce su greske nesklad izmedju stvarnog sadrzaja i

iskazanog naziva teme ,kao i preopsirnost (oskudnost) date formulacije.Tokom citavog procesa

konceptualizacije se tezi da:

1)preliminarno odredjenje predmeta istrazivanja bude konkretno i precizno

2)bude izbegnuta upotreba sveza koje ne specijaliziraju veze na koje se odnose

3)budu izbegnuti homonimi i sinonimi

4)budu izbegnute slozene recenice prilikom formulisanja preliminarnog odredjenja predmeta

istrazivanja kad god je to moguce

5)u izboru i formulisanju teme oslonac bude na prethodnom naucnom saznanju, istrazivackoj i

drustvenoj praksi


3/79

3

Izbor i formulacija teme tj.preliminarno odredjenje predmeta je veoma znacajno jer obavezuje na

koncentraciju paznje na odredjene delove,dimenzije,svojstva pojave i odnose unutar pojave

Istrazivacki zadatak

Projektni zadatak je prvi potpuno formiran naucnooperativni dokument kojim se dovoljno

odredjeno i sistematski iskazuju bitne odredbe koncepcije o problemima i mogucem predmetuistrazivanja ,kao i o mogucim nacinima istrazivanja.On ukazuje na potrebna okvirna sredstva za

sprovodjenje predstojeceg istrazivanja.Sadrzaj i odredbe projektnog zadatka saopstavaju samo

opste,pretpostavljene,mogucnosti istrazivanja tj.to je predstavljanje opste ideje o kojoj se vodi rasprava

izmedju naucnika-istrazivaca i njih i narucioca.Izrada i razmatranje projektnog zadatka su faze procesa

konceptualizacije.

Idejna skica

To je vec znatno razradjenija opsta zamisao.U njoj se formulisu opste preliminarno odredjenje

predmeta,moguci ciljevi istrazivanja,generalna (a nekad i posebna) hipoteza,bitni metodi

istrazivanja,orijentacioni rokovi,potrebna sredstva i kadrovi.Idejna skica je dokument koji prethodi

projektu istrazivanja.Njena funkcija je dvostruka:

1)ona ima karakter poslovnog dokumenta-ponude mogucem naruciocu istrazivanja. Podstaknut skicom

narucilac treba da blize odredi svoje potrebe za istrazivanjem,da preciznije definise problem i pitanja za

koja trazi resenja,ostvari uvid u kolicinu sredstava i vremena koje je potrebno.

2)ima orijentacionu funkciju za narucioca i istrazivaca-istrazivac vrsi selekciju i klasifikaciju pitanja na

koje bi se istrazivanje moglo odnositi po kriterijumima znacaja,mogucnostima dubljeg saznavanja, i na

taj nacin usmerava paznju narucioca na bitna pitanja.Takodje,uspostavljanjem odgovarajucih teorijsko-

metodoloskih okvira u skici ,istrazivac utvrdjuje osnovne orijentacione tacke svog rada na ostvarivanju

projekta.

Idejna skica ne prelazi obim od 10 kucanih str.(najcesce 5-7).Ona uglavnom sadrzi:

1)preliminarno odredjenje predmeta istrazivanja-naziv teme sa skracenim opisom moguceg sadrzaja

2)moguce ciljeve istrazivanja

3)osnovni hipoteticki stav o pojavi,problemu,predmetu istraz.

4)znacaj i opravdanost istraz.

5)osnovne metode i tehnike istraz.

6)potrebno vreme,kadrove,sredstva

Nekad idejna skica zapocinje uvodnom napomenom koja daje opis situacije i procesa kojim se

doslo do opredeljenja za predlozenu temu,a cija je funkcija da animira i uvede moguceg narucioca u


4/79

4

temu,da aktivira njegovu paznju u pravcu trazenja sopstvenog interesa u predlozenom istrazivanju i da

ga ucini osetljivim na argumentaciju datu u textu skice.

Idejna skica i rasprave o njoj su ,po pravilu,osnov od koga se polazi u izradi nacrta naucne zamisli.Iako

korisna,ona ne moze zameniti ni projekt istrazivanja u celini ni nacrt naucne zamisli.Ona je opis

moguceg u predlozenom istrazivanju,nerazradjen i uopsten,dok su nacrt naucne zamisli i projektistrazivanja razvijeni i precizni dokumenti koji ne dozvoljvaju proizvoljnosti.

3)78. Pojam, funkcije i struktura istraivakog projekta

Projekat istraivanja je:

a. zamiljeni model naunog saznanja o predmetu istraivanja,b. on je zamiljeni, ciljni, svrsishodni, racionalni, funkcionalni sistem,c. to je nauni dokument, id. projekat istraivanja je operativno organizacioni dokument.

1)Za projekat istraivanja moe se konstatovati da je zamiljeni, teorijsko praktini model sticanjanaunog saznanja o problemu i predmetu istraivanja.Prema tome projektovanjem dolazimo domodela-celine, koju smo u svojoj svesti konstruisali i oblikovali na osnovu naunog i iskustvenogsaznanja, imaginacije, nadahnua, putem miljenja po pravilima nauke i logike. Iskazan je znacima isimbolima, najee pismeno i grafiki, u obliku dokumenta koji nazivamo projektom istraivanja.2)Projekat istraivanja definiemo kao ciljni, racionalan, svrsishodan sistem zato to je on strukturisanacelina delova, saznanja, zakljuaka, sudova, stavova, meusobno saglasnih i funkcionalno povezanih.

Iako se ne osporava ve naprotiv istie uloga imaginacije, nadahnua, obdarenosti, svaki stav, sud,zakljuak, mora imati racionalnu osnovu, racionalan iskaz.On je ciljan i svrsishodan jer je u slubi ciljanaunog saznanja, a racionalan jer se zasniva na saznanjima razuma. 3)Projekat istraivanja jedokument zasnovan na injenicama predstavljenim kroz naune stavove, sudove, zakljuke i hipoteze.On je nauni dokument zasnovan na injenicama: 1)Projekat istraivanja je zasnovan na prethodnomnaunom saznanju2) to je projekat istraivanja nuno struktura naunih stavova, sudova, zakljuaka, ihipoteza, o problemu i predmetu istraivanja.3)Da taj dokument sadri naune stavove, sudove,zakljuke, i hipoteze, o najefikasnijim putevima naunog saznanja o problemu i predmetu istraivanja.4) I operatvinoorganizacioni, tehniki dokument jer se njime planiraju i potrebna sredstva, postupci,subjekti, njihove uloge, funkcije, ovlaenja, nadlenosti...Svoju ulogu projekat istraivanja ostvaruje kroz sledee funkcije:

1. funkciju povezivanja teorije istraivake prakse. U svim sluajevima naunogistraivanja polazi se od postojeeg saznanja, ma kako ona nastala, koja se direktno ili indirektnoodnose na problem i predmet istraivanja. Projekat istraivanja povezuje ranija, tekua i budua naunasaznanja, i povezuje teoriju i metodologiju, teoriju i stvarnost.Nauna istraivanja, ukoliko se eli dabudu korektno izvedena, oslanjaju na postojea nauna teorijska saznanja, koja se direktno iliindirektno odnosee na problem i predmet istraivanja.

2. funkciju usmeravanja istraivanja prikupljanja, obrade i tumaenja podataka,opisivanje i objanjavanje pojave odn. problema i predmeta istraivanja.Meutim, ostvarivanje sa


5/79

5

znajnog i idejnog jedinstva polaznih stanovnitva, sistema,vrednosti, kriterijuma i merila,kategorija,stavova,sudova, zakljuak, je izuzetno teak i sloen proces.

3. sinhronizirajuu funkciju to podrazumeva obezbeivanje odreenog dinamikogjedinstva i saglasnosti u okvirima jedinica vremena svih inilaca istraivanja. Pravovremenost jeproblem koji se reava ovom funkcijom.

Projekat istraivanja je strukturirani sistem. Sastavljen je iz tri osnovna dela: nacrta naune zamisli,planova istraivanja i instrumentarija, ukljuujui i plan obrade. Svaki od ovih delova ima svojeinioce, i svaki je i sam struktura.Nacrt naune zamisli je deo projekta koji se istrauje.Nacrt naune zamisli je po svojimkarakteristikama, deo projekta istraivanja koje se moe smatrati iskljuivo naunim. U ovom delu sesaoptavaju se nauno saznanja od kojih se polazi, naune i druge kategorije, pojmovi, stavovi, sudovi,zakljuci, hipoteze, problema, predmeta koji se istrauje. Stoga se moe rei da je nacrt naune zamisli,celina, sistem nauno teorijskih i metodolokih stavova, o pojavi, problemu i predmetu istraivanjakojim se projekat istraivanja bavi.Nacrt naune zamisli se sastoji od est osnovnih delova:- formulacije problema, - hipotetikog okvira hipoteza,- odreenja predmeta istraivanja, - naina istraivanja,- ciljeva istraivanja, - naune i drutvene opravdanosti istraivanjaSvaka od ovih delova nacrta naune zamisli, ima unapred utvreno posebno mesto i saglasno tomeposebnu ulogu i funkciju. Korektno istraivanje podrazumeva doslednu i preciznu izradu svakog delaod pomenutih delova nacrta naune zamisli.

4)79. Formulacija problema: pojam, funkcije, struktura

Formulacija problema je poetni deo nacrta naune zamisli. Njom se uspostavlja odnos izmeu realnedrutvene pojave, problema koji se javlja u vezi sa tom pojavom, naunog i drugog saznanja o tojpojavi.

Osnovne funkcije formulacije problema u nacrtu naune zamisli jesu:a. izdvajanje delova, dimenzija i svojstava pojave, koji se mogu odrediti kao problem kojitreba reavati,b. utvrivanje osnovnih hipotetikih stavova o problemu na osnovu postojeih saznanja,c. rangiranje po stepenu znaajnosti izdvojenog problema i njegovih delova,d. usmeravanje na postojee rezultate prethodnih istraivanja, koji se u razmatranju ovogproblema mogu koristiti sa veim ili manjim stepenom neposrednosti.

Istraivanja nikada ne obuhvataju pojavu u celini sve inioce njene strukture, funkcija, veza i odnosa.Jedan od bitnih principa naunog saznanja je princip daljeg i dubljeg saznanja. Saglasno tome svakapojava saznaje se postepeno.Polazei od forme i od prostornog i vremenskog najblieg, kreui se kaprostorno vremenski najudaljenijem.Osnovne funkcije formulacije problema ostvaruje se kroz tri osnovna dela, to su:

hipotetiki stavovi o problemu, znaaj istraivanja, i rezultati prethodnih istraivanja.

Hipotetiki stavovi su deo formulacije problema kojim se:a. definie procespojava na koju se istraivanje odnosi,b. izdvajaju delovi, dimenzije i svojstva, koji se mogu smatrati problemom pojave. Uovom sluaju terminom problem oznaavamo aktuelnu situaciju koja zahteva odgovarajua


6/79

6

reenja, a koja su nam, u datom momentu nepoznata, nedovoljno poznata, nezadovoljavajua ilinedovoljno proverena.

c. Izdvojeni delovi organizuju se u celine i definiu, pa se potom klasifikuju po srodnosti irangiraju po unapred utvrenom kriterijumu najee po kriterijumu prirode sadraja injegovog znaaja za pojavu odn. problem

Prilikom izrade ovog dela formulacije problema u prvom redu koristi se metoda analize, kako bi se

utvrdilo koji inioci pojave mogu biti obuhvaeni celinom koju smo oznaili kao problem. Zavisno odstepena naunog saznanja o pojavi koriste se funkcionalna, kauzalna, komparativna, genetika analiza.Zatim, veliku ulogu ima i dedukcija. Izdvojeni problem nije dovoljno istraen i nauna saznanja suograniena, ak oskudna. Stoga je izvoenje nepoznatog iz ve poznatog i opt ijeg metoda kojim sesluimo prilikom konstruisanja hipotetikih stavova. Takoe, metod specijalizacije i klasifikacije jeneophodan, s obzirom de se hipotetiki stavovi odnose na odreeni problem. I kada o odreenimpojavama odn. problemima ne postoji provereno nauno saznanje, izvesna iskustevna opaanja,predstave i saznanja nesumnjivo postoje. Koristei takva pojedinana i sistematizovana saznanja, moese primenom svih tipova nepotpune indukcije konstruisati, u celini ili delimino, svaki pojedinihipotetiki stav.Prilikom izrade hipotetikih stavova, treba imati na umu da se ti hipotetiki stavovi, nemogu indentifikovati sa hipotezom ni sa stavovima hipoteza u tom odreenom istraivanju. Hipotetikistavovi su u odreenoj meri, uopte uzev, istiniti za njih postoje odreeni dokazi, stepen verovatnoenjihove istinitosti je vea nego kod hipoteza. Hipotetiki stavovi su od bitnog znaaja za odreivanje predmeta istraivanja, jer opredeljuju okvirsadraja iz koga se izvodi i izdvaja predmet istraivanja. I hipotetiki stavovi su, takoe dvostrukodeterminisani:1) Pojavom i Problemom na koje se istraivanje odnosi 2) Temom naslovom tjpreliminarnim odreenjem predmeta istraivanja.

Znaaj istraivanja je drugi deo formulacije problema, i pri utvrivanju znaaja problema kojim seistraivanje bavi, polazi se sa stanovita da problem ima drutveni i nauni znaaj. Znaaj je sloenakategorija, vie je stvar procene nego merenja i moe se konstatovati posredstvom sledeih indikatora:

d. znaaj problema: rasprostranjenost, trajnost delovanja na ukupnu situaciju (u uloziuslova, uzroka, inioca pozitivnognegativnog, itd),e. znaaj istraivanja i to:

- drutveni delovanje, domet rezultata istraivanja na razreavanje drutvenogproblema, rasprostiranje, trajanje, intenzitat;

- naunidejstvo rezultata istraivanja na fond nauno teorjiskog saznanja, domet togdoprinosa, njegovo rasprostiranje, trajanje i intenzitet.Mogue je da postojei drutveniproblem i istraivanje tog problema imaju mali ili nikakav nauni znaaj.Naime mogueje da je sve to je iz oblasti naunog saznanja potrebno u vezi sa postojeim problemompripremljeno, nauno obraeno, ali da to zbog odreenog razloga nije primenjeno naproblem, i on i dalje postoji. To je po pravilu sluaj sa akcionim istraivanjima. Mogueje da je znaaj istraivanja bude sea naunog aspekta veliki a sa drutvenog mali.Nasuprot tome, samo izuzetno je mogue da 1 problem i jedno istraivanje budu naunoznaajni, a da im drutveni znaaj bude mali ili nikakav. Moe se smatrati da upolitikim naukama takvih istraivanja nema, zbog prirode politikih pojava. Mogue jeda istraivanje ima vanredno veliki nauni znaaj a da mu je aktuelni drutveni znaajmali. Odreivanje drutvenog znaaja i naunog znaaja istraivanja u formulacijiproblema.

Najjednostavnije je utvrditi znaaj problema polazei od znaaja pojave i iskustvenog saznanja ukupneaktuelne, pa i ukupne ljudske prakse. Meutim, znaaj konkretnog istraivanja je prilino tekoodrediti, stoga to se rezultati istraivanja i njihov doprinos ne mogu sa sigurnou predvideti.Predvianja rezultata su u velikoj meri uslovljeni prethodnim saznanjima o pojavi i problemu, i to


7/79

7

praktino znai da je vea tanost procene znaaja istraivanja prilikom verifikatornih nego prilikomheuristikih istraivanja. Meutim, tu se javljaju razlike na relaciji drutveni znaaj nauni znaajistraivanja. Verifikatorna istraivanja kada potvrde odreena nauna saznanja, imaju vei aktuelni idrutveni znaaj. Nasuprot tome, heuristika istraivanja koja vode otkrivanju novog, imaju veinauni znaaj, stoga to su uvek, dalje i dublje saznanje.Nauni znaaj se odnosi na 2 oblasti 1)Napojavu, 2) Metodima istraivanja.

Funkcije ovog dela formulacije problema su trojake:o prvo, njime se dimenzioniraju oekivanja od konkretnog istraivanja, ime se otklanjaju,bar u naelu, mogue kasnije nesuglasice izmeu naruioca korisnika i istraivaa;o drugo, ovim delom se prognoziraju mesto i uloga ovog istraivanja u aktuelnom procesunaunog saznanja i u razreavanju tekuih drutvenih i naunih problema;o tree, uspostavlja se okvirna obaveza konkretnog istraivanja-(1) Ovaj deo je uneposrednoj vezi sa druga 2 dela nacrta naune zamisli 1) Sa ciljevima istraivanja, 2) Saopravdanou istaivanja. Utvren znaaj konkretno istraivanja deluje obavezujue naopredeljenje za ciljeve istraivanja i obrazloenje opravdanosti istraivanja. Izmeu ova 3 dela,a naroito izmeu naunog znaaja i naunog cilja istraivanja, mora postojati odgovarajuasaglasnost.

Rezultati dosadanjih istraivanjasu trei deo formulacije problema. U ovom delu se saoptava kojirezultati se odnose posredno. Prilikom izrade ovog dela neophodno je koristiti sledee kriterijumeklasifikacije:

1. neposrednost veze problema i predmeta istraivanja sa postojeim naunim saznanjem;2. karakter istraivakih rezultata naunog saznanja (teorijsko empirijski);3. nauka odn. discipline kojoj pripadaju nauni rezultati koji se ovde koriste.

Funkcije ovog dela formulacje problema su viestruke; Prvo, pregled rezultata naunog saznanja odkojih se polazi, pokazuje poetni fond istraivanja, irinu njegovog uvida u selektivnost, a ukazuje i naneka osnovna polazita koja e istraiva koristiti u istraivanju. Drugo, ukazuje na to koliko jeproblem predmet istraivanja ve nauno obraen, i koji su nauni ciljevi konkretnog istraivanjamogui. Tree, ovaj deo formulacije problema uslovljava rad na odreenju predmeta istraivanja. On jeu neposrednoj vezi sa teorijskim odreenjem predmeta istraivanja i klju za njegovo razumevanje itumaenje.

5)80. Predmet istraivanja: pojam, funkcije, struktura

Predmetom istraivanja konkretno odreujemo ta istraujemo i tako dimenzioniramo sadraj naegistraivanja. Dimenzioniranje istraivanja ostvaruje se viestruko:

- smisaono i pojmovno,(utvrujui znaenje bitnih kategorija i pojmova)- sadrajno, vrei strogu selekciju izmeu onog to emo obuhvatiti iz okvira problema

na koji se predmet istraivanja odnosi, (nabrajajui lanice, forme, sadraja pojave,svojstva, eksterne i interne veze).

- predmetom istraivanja, istraivanje se dimenzionira vremenski, prostorno i nauno disciplinarno.Predmet istraivanja se neposredno izvodi iz formulacije problema ipredstavlja njenu konkretizaciju.

Pre svega treba napraviti odnos izmeu preliminarnog odreenja predmeta i predmeta istraivanja apotom odnos izmeu formulacije problema i predmeta istraivanja.Preliminarno odreenje predmeta,nesumnjivo uspostavlja okvire u kojima e se kretati dalja razrada jer to prethodno odreenje predmeta,istraivanja nuno je opte, opti stav. Ono je opti stav,1)Izraava stav autora ta treba istraivati,2)To


8/79

8

je stav o odreenoj realnoj situaciji, 3)To je opti stav stoga to mnogobrojna pojedinana saznanja kaoi druga saznanja u vezi sa predmetom istraivanja, uoptava u odnosu na predmetnu pojavu.4)To jeopti stav stoga to sam predmet ne konkretizuje, ve ga samo specijalizuje.Preliminarno odreenjepredmeta ima tri funkcije:

1. iz mnotva optih i konkretnih pitanja u vezi sa predmetnom pojavom, izdvaja jedno pitanje ilikompleks pitanja, kojim e se ovo istraivanje konkretno baviti;

2. ograniava irinu zahvata

sadraja predmeta istraivanja, i

3. definie opti stav, a time i pristup, polazno stanovite.Preliminarno odreenje predmeta izvedeno je iz aktuelnih potreba nauke, potreba drutvene i pol.prakse, ukljuujui i potrebe ideologije i dovoljno uticajnih interesnih grupa. Potrebe nauke javljaju seu obliku zahteva za temom kojim se popunjava izvesno nauna praznina, dostie vii nauni cilj, ili severifikuje jo neverifikovano nauno saznanje, i u tom smislu odabrane teme mogu da budu:

a. o predmetu nauke kao odrutvenom realitetu; (Iz teme proizilazi i zahtev za odreenimvrstom istraivanja.Istraivanje predmeta nauke i metodoloka istraivanja preteno suempirijska. Nauka o predmetu tei prvenstveno teorijskim istraivanjima.b. o predmetnoj nauci i njenim stvaraocima;c. o metodima istraivanja, id. kombinovana.

Na izbor teme (preliminarno odreenje predmeta) deluju i inioci kao to su:- opti drutveni uslovi i raspoloenja prema nauno istarivakom radu;- izvori podataka i njihove karakteristike;- razvijenost nauke i njeni potencijali, itd

Bitni kriterijumi za izbor tema mogli bi se odrediti kao:

nauna i drutvena aktuelnost, nauna i drutvena znaajnost, nauna i drutvena korisnost, nauna i drutvena produktivnost realistinost teme.

Odreenje predmeta istraivanja ima dva osnovna dela:I. teorijsko odreenjeII. operacionalno odreenje

Teorijsko odreenje predmetaIzmeu naunog saznanja i konkretnog predmeta istraivanja ijim se odreenjem bavimo u nacrtunaune zamisli, ostvarujemo nunu vezu izmeu dva dela formulacije problema i teorijskog odreenjapredmeta. To se ostvaruje izdvajanjem odreenog hipotetikog stava iz formulacije problema ianalizom tog stava.

Ostvarivi uvid u sadraj, strukturu, svojstva itd. analiziranog stava, uspostavlja se veza izmeu njega irezultata dotadanjih istraivanja. Na taj nain se formiraju dve celine: prva, koja razmatra postojeesaznanje; druga, koja operacionalizuje zahteve sa novim saznanjima. Ova celina se sastoji od etiridela:

1. provereno nauno saznanje o predmetu istraivanjau okvirima nauke odn. naunedisicpline u koju spada dati predmet, ali i u okvirima drugih srodnih nauka odn. naunih disciplina.Akonema naunih saznanja o predmetu istraivanja, u okvirima nauke, naune discipline u koju predmetneposredno spada, nedopustivo je zapostavljanje rezultata drugih nauka tj naunih disciplina. Ovimdelom su umnogome, determinisane mogunosti izbora naunog pa i drutvenog cilja istraivanja.Ukoliko je ovaj deo predmeta istraivanja sadrajno razvijeniji i na viem nivou saznanja, utoliko seistraivanje nuno usmerava ka viem naunom cilju. Ako je predmet istraivanjanauno saznat i tosaznanje provereno u okvirima date nauke, odnosno naune discipline kojoj predmet istraovanja


9/79

9

pripada, ako je predmet objanjen i pravilnosti njegovog delovanja utvrene, svako dalje istraivanjeizuzev prognostikog postaje nepotrebno. Po pravilu, ukoliko proverena nauna saznanja obuhvatajuvei deo istraivanja, ukoliko su potpunija, a samo istraivanje skromnije, utoliko su manji zahtevi zarazvijanjem ovog dela predmeta istraivanja.Po pravilu ovde se saoptavaju samo bitni naunipostulati, sudovi, zakljuci, na kojima se zasnivaju svi dalji stavovi o predmetu istraivanja.

Izgraivanje ovog dela teorijskog odreenja osnov je daljeg razvijanja predmeta, dedukovanja ianalogije svih delova predmeta istraivanja koji nemaju karakteristike naunog saznanja, kritrijumselekcije odreenih inilaca predmeta i osnov izgradnje kategorijalnog i pojmovnog sistema.

2. bavi se jo neverifikovanim, ali ipak naunim saznanjem o predmetu istraivanja.Naime nauno saznanje je proces koji se kree ka daljem i dubljem saznanju, razvojni proces za koji jekarakteristian i prelaz jedno u drugo(kvantitet u kvalitet), te je normalno da se to neprekidno izraavau stepenima i oblicima saznanja. Ova saznanja se mogu smatrati istinskim predmetom verifikacionih

istraivanja, za razliku od proverenih naunih saznanja, koja ne mogu biti istinski predmet istraivanja,ali slue za njegovo odreenje. U svim nacrtima naune zamisli, ovaj deo je obuhvatniji od prethodnog.On je sam po sebi oblik selekcije i odreivanja materije koja se obuhvata procesom istraivanja.Npr. Upol. naukama je, zbog njihove dinaminosti obim nauno saznatog ali jo neverifikovanog vei nego udrugim naukama i po sadraju promenljiviji. Stoga saoptavanje bitnih naunih stavova o predmetuistraivanja podrazumeva i odreeno rangiranje po stepenu proverenosti.

3. teorjiskog odreenja predmeta istraivanja sadri empirijsko, iskustvenonenauno saznanje.Mada takvo znanje ne mora biti lieno svake naune osnove, niti steeno iskustvobez korienja naunim metoda. Za razliku od prethodnih delova koji se bave sistematizovanimsaznanjem i koje se izgrauju u prvom delu analizom i dedukcijom.Ovaj deo se bavi pojedinanim,nesistematizovanim, ponekad stihijski i spontano steenim saznanjima. Zadatakovog dela je upravo daindukcijom i generalizacijom, sistematizacijom, klasifikacijom i analogijom, oslanjajui se naprethodna dva dela, formira jednu verovatnu, sistematizovanu saznajnu celinu, koja je istinski predmet

istraivanja.4. obuhvata nepostojee saznanje o predmetu istraivanja. Njime se ne obuhvata ni

nauno ni nenauno saznanje, ve oslanjajui se na prethodna tri dela, aktivnom imaginacijom, uzkorienje posebnih metoda i naunih principa, konstruie ono to nedostaje, ali to je verovatno i toprethodni delovi impliciraju.Ovaj deo zahteva veoma visoki stepen kreativnosti i veoma iroko itemeljno obrazovanje. Sa stanovita pol nauk., tu se skoncentrisu nevidljivi i neopipljivi kretanjerealnosti ljudskih i politikih interesa.

Dva poslednja dela (nenauno iskustveno saznanje i izvdeno nepostojee saznanje) iskljuivi supredmet heuristikih istraivanja. Drugu bitnu celinu teorijskog odreenja predmeta istraivanjaini kategorijalni pojmovni sistem.Kategorijalni pojmovni sistem i jezik- nuni su i sastavni deo svake filozofije, nauke, i naunediscipline svake teorije. Istraivako iskustvo upuuje na zakljuak da se radi o sistemu izsledeih razloga:1) Prvo nacrt naune zamisli i svaki deo samo su ui podsistem delovi jednogireg sistema. Stoga meu njima mora postojati potreban stepen funkcionalne saglasnosti. 2) Sobzirom na veliku ulogu analize, dedukcije i indukcije, apstrakcije, kao i klasifikacije u

teorijskom izgraivanju predmeta istraivanja, pogotovu oako se radi o heuristikimistraivanjima u kojima je nuno u velikoj meri koristiti saznanja drugih naunih disciplina iliak nauka, ne moe se preuzeti potpuno, nov, zavren, kategorijalni sistem koji bi u svakomistraivanju, uz malo dorade mogao zadovoljiti.3)Kategorijalni sistem je nuni osnov i instrument tumaenja iskaza podataka, iskaza ,stavova, uprocesu istraivanja, odnosno dobijenih istraivanjem te stoga mora biti sistem.

Drugu bitnu celinu teorijskog odreenja predmeta istraivanja ini kategorijalni pojmovni sistem.Prilikom izrade kategorijalnog sistema polazimo od teorijskog, nauno verifikovanog saznanja i


10/79

10

kategorija i pojmova koji se u njemu smatraju prihvaenim i dovoljnim, pa iz njih, ukoliko je tomogue, izvodimo pojmove koji nam nedostaju ili ih konstruiemo. Moemo konstatovati javljanjesledeih osnovnih vrsti pojmova:

a. pojmove koje preuzimamo u celini, prihvatajui njihovo dato znaenje i sadraj, mesto usistemu, odnose sa drguim pojmovima, njihovu naunu i saznajnu funkciju i termine kojima suoznaeni;

b. pojmove koji sadrajno preuzimamo, ali ije termine selekcioniemo i preciziramo;

c. pojmove koje preraujemo;d. pojmove koje konstruiemo iz dva ili vie pojmova, ie. nove pojmove koje stvaramo za potrebe istraivanja

Izgraivanje kategorijalnog pojmovnog terminolokog sistema podrazumeva:- izbor postojeih definicija i odabiranje trajnog znaenja za svaku od njih u svim

kontekstima u kojima se u toku istraivanja mogu nai;- selekciju termina iskljuivanjem sinonima i homonima,- utvrivanje hijerarhije kategorija i pojmova (osnovni pojmovi, izvedeni, pomoni)

Operacionalno odreenje predmetaOperacionalno odreenje predmeta istraivanja je konkretizacija i specijalizacija, preciziranje onog toe se konkretno istraivati. Postupak izrade operacionalnog odreenja predmeta zapoinje razradompreliminarnog odreenja njegovim dovoenjem u vezu sa odgovarajuim hipotetikim stavom uformulaciji problema. Prvi in u tom procesu je analiza(strukturalno-funkcionalna), kojom se utvrujui klasifikuju komponente predmeta istraivanja. Na taj nain pribavlja se mogunost da se izvriselekcija izdvajanjem bitnog od nebitnog, realnog mogueg, da se prihvati za predmet konkretnogistraivanja od nemogueg, da bismo na kraju doli do inilaca potrebnog za konstruisanjeodgovarajueg modela.Sastoji se od etiri osnovna dela:

1) se naziva inioci sadraja predmeta istraivanja, i u njemu se taksativno nabrajaju, poutvrenom redosledu, komponente i inioci koji e biti neposredno istraeni. Oni se organizuju u segmente sloene celine srodnih elementarnih inilaca i predstavljaju organizacioni okvirhipoteza. Ono to je navedeno u ovom delu istraivanja konkretno je mera sadraja istraivanja.

2) Vremensko odreenje predmeta istraivanja, to znai odreenje vremena koje emo obuhvatitiistraivanjem. To je period postojanja predmeta koji obuhvatamo istraivanjem.

3) Prostorno odreenje predmeta istraivanja, znai utvruje prostor koji e istraivanjem bitiobuhvaen.

4) Disciplinarno odreenje predmeta istraivanja to znai opredeljenje za jednu(intradisciplinarnu) ili za vie (interdisciplinarnu) naunih disciplina u okviru kojih e sepredmet istraivati.Ovde je potrebno tano navesti nauku-naunu disciplinu u okviru koje sepredmet istrauje zbog zahteva koji iz toga proizilaze prema ciljevima istraivanja.Intradisciplinarno istraivanje zahteva takvu obradu predmeta da se kroz predmet izrazeposebna svojstva i dimenzije predmeta istraivanja koji odgovaraju odreenoj disciplini.Funkcije operacionalnog odreenja predmeta istraivanja prvenstveno su:

- selekcioniranje inilaca sadraja predmeta istraivanja,- vremensko dimenzioniranje,- prostorno dimenzioniranje,- disciplinarno opredeljivanje,- uslovljavanje ciljeva istraivanja,- usmeravanje hipoteza na odreene sadraje,- uslovljavanje indikatora, i


11/79

11

- uslovljavanje metoda i tehnika prikupljanja i obrade podataka.Mogua je takoe situacija kada nemamo samo 1 projekat istraivanja: 1)Prva situacijaje kada imamo istraivanje sa jednim osnovnim projektom u ijem sastavu se razvijavie potprojekata, a svi pripadaju istoj nauci odnosno istoj naunoj disciplini.2)Drugasituacija je kada imamo jedan osnovni(generalni) interdisciplinaran ili multidisciplinaran

projekt u ijem se sastavu nalazi vie potprojekata koji pripadaju raznim naunimdisciplinama ili raznim naukama. 3)Trea situacija je slina prethodnoj. Tu nailazimo nageneralni projekt koji obuhvata vie samostalnih projekata.

6)81. Ciljevi istraivanja: pojam, funckije, strukture

U literaturi i praksi konstituisan je opti stav da su ciljevi istraivanja sticanje odgovarajuih,prvenstveno naunih saznanja.1)Tako na primer, teorijsko istraivanje je orijentisano na sticanjeteorijskog saznanja, 2)Empirijsko istraivanje je usmereno na praktino teorijsko znanje Moe sekonstatovati da je saglasno osnovnim principima naune metode ispravno shvatanje:

a. da ciljevi istraivanja izraavaju kvalitativna i kvantitativna svojstva saznanja koja se stiu

datim istraivanjem, njihov nivo i saglasno tome, svrsishodnost;b. da su ciljevi istraivanja nauni, to podrazumeva njihovo mesto, ulogu i funkciju unaunom, i time i u teorijskom saznanju; takoe ciljevi istraivanja su i drutveni, to znaiaktuelno ili potencijalno praktini.

Sa ovog stanovita ciljeve moemo podeliti na:- naune ciljeve, i- drutvene ciljeve.

Nauni ciljevi, kao deo projekta istraivanja, razmatraju i iskazuju obavezu o nivou naunog saznanja,koje realizacijom istraivanja treba ostvariti.Poemo li od injenice da je mogue da se predmetistraivanja u jednom projektu tretira multidisciplinarno(interdisciplinarno), moramo prihvatitimogunost da u okviru svake naune discipline mogue formirati drugaiji nauni cilj. Jer ne mora

pojava da bude podjednako istraena, unutar svih naunih disciplina, odnosno nauka istovremeno.Saglasno tome mogue je formulisati vie razliitih naunih ciljeva istraivanja, bilo da se radi opredmetu interdisiplinarnog istraivanja, bilo da se radi o sloenom predmetu intra-disciplinarnogistraivanja.Nauni ciljevi mogu biti: nauna deskripcija, nauna klasifikacija i tipologija, naunaotkria, nauna objanjenja i nauna prognoza. Najniim nivoom naunog saznanja smatra se naunadeskripcija a najviim nauna prognoza.Drutveni ciljevi istraivanja determinisani su nivoom prethodnog naunog saznanja o predmetuistraivanja. Naime, praktina upotrebljivost istraivanja je utoliko vea ukoliko je prethodno saznanjevee a predmet ui i konkretniji.Ciljevi istraivanja su uslovljeni formulacijom problema i predmetomistraivanja. To proizilazi iz injenice da se ciljevi istraivanja odnose na sadraj hipotetikih stavova,formulacije problema koji su konkretizovani i razraen predmet istraivanja, a da su uslovljavani vepostojeim naunoteorijskim saznanjem o njima. Cilj istraivanja je nii ukoliko je prethodno saznanjeo predmetu oskudnije. Kada je nova pojava u pitanju dovoljna je nauna deskripcija, ali kada je upitanju verifikatorno istraivanje mora postojati vii nauni cilj.Politikoloka istraivanja su vie odostalih orijentisana na udovoljavanje praktinim potrebama. Karakteristike politike kao procesaupravljanja interesima, podrazumevaju i istorijske i strategijske, taktike i operativne zahvate.Politikoloka istraivanja imaju jo jednu specifinost vezanu za drutveni cilj istraivanja. Dok se udrugim naukama drutveni cilj istraivanja svodi na drutvene ciljeve za ije ostvarenje e bitikorieni rezultati istraivanja, drutveni cilj politikoloki istraivanja moe biti i usmeravanje tenjedrutvenih subjekata pol. procesa na odreena pitanja, uticanjem na njihove stavove odn. ponaanje idrugosamim inom istraivanja.


12/79

12

Osnovne funkcije ciljeva istraivanja su blie izgraivanje osnova za hipoteze i kvalitativnopreciziranje predmeta istraivanja. Predmetom istraivanja, njegovim operacionalnim odreenjem,utvreno je u emu i u kom obliku, kom prostornom, vremenskom i disciplinarnom okviru e sepostavljati hipoteze. Ciljevima istraivanja se odreuju usmerenost hipoteza ka odreenom nivousaznanja i posebno akcentuju izvesni aspekti predmeta istraivanja. Tako nauni cilj imenovan kaonauno otkrie, usmerava istraivanja na nova saznanja o do tada nepoznatim, neotkrivenim svojstvimapredmeta, bez obzira na postojea nauna saznanja o drugim delovima

predmeta. Zato bi se moglo rei

da je nauno otkrie opti i uvek prisutan, paralelni nauni cilj sa bilo kojim odabranim ciljemistraivanja. Dok se nauno otkrie moe odnositi i samo na neke nesaznate forme pojave, naunoobjanjenje podrazumeva nauno saznanje o mestu, ulozi, odnosima, redosledima, uslovljenostima iuzronostima, pravilnostima i zakonitostima. Nauna prognoza nije mogua bez naunog objanjenja,jer ona podrazumeva, na osnovu saznanja tendencije, njihovog vrednovanja i rangovanja, predvianjedogaanja i situacija.Ciljevi istraivanja sa predmetom istraivanja opredeljuju polje istraivanja i determiniu zadatkeistraivanja.

7)82. Hipoteze u nacrtu naune zamisli: pojam, svojstva i funkcije

Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanja u celini, njegovim iniocimasvojstvima, odnosima i vezama, situaciji, dimenzijama, o sutini, sadrini, obliku i formi. Osnovno jepravilo da hipoteze ne treba da budu ni ue ni ire od predmeta istraivanja. Drugo pravilo je da morajubiti adekvatne i simetrine operacionalnom odreenju predmeta istraivanja tj. da budu razvijene nasvakom nivou optosti na kojem je razvijeno operacionalno odreenje predmeta istraivanja. Treepravilo je da hipoteze moraju biti odgovarajue, saglasne sa ciljevima istraivanja, u prvom redunaunim, ali i drutvenim ciljevima.Saglasnost se izraava tako to su one usmerene na sticanjenaunog saznanja onog nivoa koji je za predmet istraivanja, predvien ciljevima istraivanja.Dakle,

da budu usmerene na sticanje naunog saznanja onog nivoa koji je predvien ciljevima istraivanja. Ietvrto, pravilo je da je hipoteza teorijski ili empirijski proverljiva. Postavlja se pitanje da li jeempirijska proverljivost hipoteze mogua kada su u pitanju teorijska istraivanja? Ako se poe odinjenice da je teorija samo nauno ferifikovano i od prakse provereno saznanje, moemo dati potvrdanodgovor.

Ova osnovna pravila upuuju na neka osnovna svojstva hipoteza upotrebljivih u naunom istraivanju:1. da je iskaz hipoteze smislen, da sadri odgovarajui stav o predmetu ili delu predmetana koji se odnosi;

2. da je taj iskaz o stavu logiki i teorijsko empirijski osnovan;3. da je predmetno konkretan i u tom smislu strogo odreen;4. da je precizan i jasan po svim svojstvima znaenja korienih u hipotezi;5. da je iskazstav dovoljno sadrajan i obuhvatan.

Moe se rei da je hipoteza stav o nepoznatom ili nedovoljno poznatom, zasnovan i izveden izpostojeeg naunog saznanja. Taj stav treba da bude iskazan u skladu sa normama iji su bitni zahtevi:

a) da je saznajnonauni smisaon i znaajan;b) da je nauno problemski;c) da je logiki neprotivurean u okviru teorije odn. nacrtu naune zamisli;d) da izraava razlike suprotnosti i protivurenosti u okviru sistema modela nacrtanaune zamisli;


13/79

13

e) da iskaza bude ostvaren jezikom svojstvenim dotinoj nauci i kategorijalno pojmovnom terminolokom sistemu definisanom u teorijskom odreenju predmetaistraivanja.

Svojstva korektinih hipoteza u nacrtu naune zamisli, prema tome uslovljena su razlozima njihovognastanka.

etiri su osnovna nauna razloga nastanka hipoteze:

- sticanje novog naunog saznanja o novim pojavama,

- proirivanje i produbljivanje postojeeg saznanja o pojavama;- provera postojeeg naunog saznanja;- obrada, sistematizacija, verifikacija i pretvaranje svakodnevnog iskustvenog saznanja u

nauno.Shodno tome, njihova osnovna optenauna funkcija je:

o otklanjanje praznina u postojeem naunom saznanju;o otklanjanje prevazilaenjem, protivurenosti pojedinih delova naunog saznanjao ostvarivanje sve vieg nivoa istinitosti naunog saznanja.

8)83. Osnovne vrste hipoteza (kriterijum podele, klasifikacija, uloga)

Mogue su mnogobrojne klasifikacije hipoteza po razliitim kriterijumima. Najee su korieni:1. PREDMET, za klasifikaciju na:

- teorijske, one koje se izgrauju u teorijskim istraivanjima;- empirijske, u empirijskim istraivanjima;- iluzorne, kada su pogrene odn. nauno neosnovane.

2. LOGIKA PRIRODA, u okviru koje se javljaju dva potkriterijuma:- logiki proces nastajanja, prema kome se dele na:

a. prosto-implikacione,b. induktivne,c.

deduktivne,d. statistike.

- Modalitet sudova, prema kome imamo:a. mogue,b. verovatne,c. sluajne

3. OPTOST, u okviru koje takoe imamo dva potkriterijuma:- obuhvatnost materije, prema emu imamo:

a. opte i kao poseban njihov nivo generalneb. posebne, kao delove optih odn. generalnec. pojedinane, kao delove posebnih.

- optost vaenja, prema emu imamo:a. hipoteze empirijske unifomnosti i jednoobraznostib. hipoteze statistike generalizacijec. hipoteze relacionih analitikih varijabli

4. SAZNAJNA ULOGA, takoe sa dva potkriterijuma:- funkcije u delatnosti istraivanja, prema kojoj se mogu formirati:

a. ad hoc hipotezeb. radnec. pomoned. naune hipoteze


14/79

14

- cilj istraivanja odn. nivo naunog saznanja u vezi sa kojim se susreu sledeeklasifikacije:

a. deskriptivne (koje su usmerene na opisivanje, iji je sadraj oblikispoljavanja)

b. klasifikatorske (koje se bave slinostima i razliitostima svojstava ifunkciji su naune klasifikacije i tipologizacije pojava)

c.

eksplikativne (kauzalne) ili kao varijanta ove klasifikacije (koje se baveobjanjenjima, uzrono-posledinim vezama u odnosima):

1. deskriptivne 2. eksplikativne 3. statike koje su zasnovane i bave se kvantitativnimsvojstvima, statistikim pravilnostima.

Meutim,treba izdvojiti tri osnovna kriterijuma za klasifikaciju hipoteza ija je primena univerzalna: Prvo, to je kriterijum klasifikacija po optosti potkriterijum obim hipoteze;Drugo, to je logika priroda hipoteza potkriterijum logiki proces nastanka hipoteza;Tree, kriterijum saznajne uloge hipotezapotkriterijum nivo saznanja.Generalna hipotezaje uvek najoptija hipoteza jednog istraivanja odn. najoptija hipoteza u nacrtunaune zamisli jednog projekta istraivanja. Ona svojim sadrajem pokriva ceo predmet istraivanja iiskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom odreenju predmeta istraivanja. Ona istovremenomora biti dovoljno opta da se iz njenog sadraja mogu izvesti posebne hipoteze, ali i dovoljnokonkretnatako da ne moe biti shvaena kao hipoteza bilo kog drugog srodnog ili slinog predmetaistraivanja.U projektima istraivanja koji se mogu nazvati sloenim, jer se sastoje iz vie projekatakoji ine manje- vie samostalne celine ili iz vie potprojekata, to je obavezno kada je re omultidisciplinarnim, i interdisciplinarnim istraivanjima, korisno jepostaviti jednu zajednikugeneralnu hipotezu za ceo projekt koji emo nazvati generalnim projektom. To bi bilageneralnahipoteza generalnog projekta. Za svaki projekt odnosno potprojekt istraivanja mogue je i korisnorazviti generalnu hipotezu tog posebnog projekta, odnosno potprojekta u okviru generalnog projekta.

Te generalne hipoteze bi se bavile onim delovima predmeta istraivanja generalnog projekta koji ineposeban predmet istraivanja tih posebnih projekata, odnosno potprojekata generalnog projektaistraivanja. Ostaje pitanje da li je u jednom istraivanju koje nije koncipirano kao sloeno moe dabude vie generalnih i optih hipoteza. Oigledno je da u jednom takvom istraivanju moe da budesamo jedna generalna hipoteza.

Posebne hipoteze su i konkretizovan deo generalne odn. opte hipoteze, i posebna celina koja iskazujehipotetiki stav o jednom posebnom delu operacionalnog odreenja predmeta istraivanja. Taposebnost izraava se odnosom sa ciljevima istraivanja.Dok generalna hipoteza moe, na primer imatiza nauni cilj nauno obljanjenje, jedna ili vie posebnih hipoteza se mogu orijentisati ka otkriu ilinaunoj prognozi.Ipak veina posebnih hipoteza koje se odnose na bitne celovite delove predmeta,treba da imaju isti nauni cilj kao i generalna hipoteza. Za svaki segmentarni deo operacionalniodreenja predmeta istraivanja neophodno je postaviti najmanje jednu posebnu hipotezu. U svimsluajevima u kojima je u predmetu istraivanja posebno naglaen jedan aspekt ili deo ili je jednafunkcija, veza, odnos, svojstvo stavljeno u prvi plan, konstruiemo hipotezu nazivamo kumulativnomposebnom hipotezom. Pored kumulativne mogue su i posebne specifikovane hipoteze koje obraujupojedine bitne ravnopravne aspekte segmentarnog dela operacionalnog odreenja predmetaistraivanja. Posebne hipoteze osnov su za izvoenje pojedinanih hipoteza(ako imamo samokumulativnu posebnu hipotezu, sve pojedinane hipoteze se zasnivaju na njoj. .Pojedinanehipoteze to su najjednostavnije i najkonkretnije hipoteze, koje su razrada posebnih hipoteza, a iskazuju

stav o elementarnim iniocima operacionalnog odreenja predmeta istraivanja. Pojedinane hipotezemoraju biti dovoljno konkretne i jednostavne da se preko njih moe dospeti do indikatora.


15/79

15

Drugi kriterijum nauni cilj ili nivo naunog saznanja, u okviru njega uglavnom pominjemo:deskriptivne hipoteze, klasifikatorske, ekslikacijske (eksplikativne, kauzalne) i statistike.U okviru ovog kriterijuma radi doslednije klasifikacije treba dodati jo i:1. deskriptivne hipoteze (koje bi bile izvedeni iskazi o ispoljenim iniocima, oblicima i svojstvimapredmeta istraivanja)2. klasifikatorskotipoloke (koje bi bile izvedeni iskazi o srodnosti, slinosti i rezultatima svojstavapredmeta istraivanja)

3. heuristike hipoteze (koje bi bile iskazi o postojanju jo neotkrivenih inilaca svojstava, tendencijaitd. predmeta istraivanja)4. eksplikativne objanavajue kauzalne (koje bi bile izvedeni iskazi o uzrono posledinimodnosima, pravilnostima, zakonitostima, zakonima itd. predmeta istraivanja)5. prognostike hipoteze (koje bi bile iskazi o razvojnim tendencijama, predstojeim stanjima isituacijama predmeta istraivanja).Trei kriterijum logike prirode potkriterijum logikog procesa nastanka hipoteze, znaajan je jeristovremeno govori o karakteristikama hipoteze, njihovoj saznajnoj vrednosti i verovatnoi, kao injihovoj osnovanosti i nainu nastanka.Opet polazei od definicije projekta istraivanja i nacrta naune zamisli, moemo konstatovati:

- prosto implikacione hipoteze nisu na sadanjem nivou razvoja politikih nauka,karakteristine za politikoloka istraivanja.one su opravdane u nacrtu naune zamislisamo u sluajevima potpuno novih, celovitih pojava, iji razvoj nije odgovarajuiukupnom drutvenom sistemu;

- induktivne hipoteze nasatale indukcijom, daleko su ee u heuristikimistraivanjima, a mogue su u onoj meri u kojoj je i predmet konstituisan indukcijom;

- reduktivne hipoteze u nacrtu naune zamisli samo su sluajne i, po praviluneopravdane;

- deduktivne hipotezemogu se smatrati tipinim za hipoteze u nacrtu naune zamisli;- statistike hipoteze koje smatramo induktivnim.

Ostaje otvoreno pitanje nulte hipoteze, hipoteze nulte neizvesnosti. Nulta hipoteza moe se smatratianalitikim instrumentom prilikom analize prikupljenih podataka i formiranja saznajnih injenica, kadase koristi kao kriterijum selekcije prihvaenih tanih od pogrenih podataka. Nacrt naune zamislisadri samo hipoteze koje podleu proveri.Proverljive hipoteze podrazumevaju odgovarajuu strukturu. ine je:

1. stav hipotezesadraj, sutina i smisao iskaza jedne formulisane hipoteze;2. varijable hipoteze opti pojmovi stvari ili stavovi odreene pojmovne vrednosti, tanije,

odreenog sadraja, a koji i sami imaju tj, mogu imati svoje pojmovne vrednosti, tj mogusadrati jo ue srodne pojmove.Osnovno svojstvo svake varijable je da joj se znaenje moemenjati, pa ima svojsvto egzistencijalne ilipotencijalne promenljivosti. Nezavisne varijable su

osnov tumaenja, objanjavanja, opisivanja zavisnih varijabli. Osim zavisne i nezavisnevarijable pominju se jo:

a. antecedentne ili eksplanatorne, koje objanjavaju nezavisnu i zavisnu varijablu, odn.korelaciju izmeu njih;

b. intervenirajue ili interpretativne, koje objanjavaju razloge za postojanje odnosaizmeu zavisnih i nezavisnih;

c. kondicionirajue ili specifikatorne varijable, koje se odnose na intenzitet uslovaodnosa izmeu nezavisne i zavisne varijable.

9)84. Indikatori: pojam, finkcije, vrste


16/79

16

Indikatori ili pokazatelji su spoljanje manifestacije unutranje sutine. Ova definicija podrazumeva

stanovite da se sve pojave i procesi manifestuju, ispoljavaju u drutvenoj praksi i da ih je mogue,preko njihovih manifestacija neposredno opaziti.

O indikatorima u teorijskim istraivanjima ne moe se raspravljati bez tanog odreenja pojma ipredmeta teorijskog istraivanja. Ako se predmetom smatra teorija, mogu se javiti dva osnovna sluaja.Prvi sluaj, je kada postoje bitni inioci naune teorije (aksiomi, postulati, nauni zakon, itd) i kada jeta teorija iskazana u pisanom obliku u jednom ili vie sistemskih dela. Rezultati i tokovi miljenjaizraeni su odreenim jezikom, u pisanoj formi, dakle, pojmovima, stavovima, sudovima i zakljucima,tezama, kontratezama i argumentima. Pisani iskazi su u ovom sluaju, spoljanje manifestacije sadrinei sutine teorije. Saglasno tome, indikatori teorijskog istraivanja su pisani iskazi odreenog sadraja ioblika. Meutim, teorija odn. odreeni teorijski stavovi mogu da budu izraeni i usmeno, npr. unaunoj raspravi. U tom sluaju idikatori su usmeni ikazi o toj teoriji. I na kraju, iskazi se mogu javiti ikao empirijski- iskustveni indikatori. To je drugi sluaj koji se javlja u dve varijante. U prvoj, iskazi sezasnivaju i odnose na iskustva o vaenju, mogunosti primene, efektima primene teorije i odnosuprema teoriji. Druga varijanta je kada je predmet teorije relativno artikulisan, ali teorija ni u osnovnom

nije konstituisana ni u pisanom obliku izraena. Iskazi o predmetu teorije u tom sluaju nisu u pravomsmislu rei ni teorijski ni empirijski pokazatelji, ve su karakteristini po obelejima prelaza iz jednogu drugo.Uzmimo uee na izborima. Re uee u osnovnom znaenju podrazumeva odreeneaktivnosti, kojima se izbori ostvaruju, jedno od bitnih radnji je glasanje, dakle indikator je glasanje.

Odsustvo indikatora da su glasali indikator je da nisu glasali, ali nije indikator da nisu uestvovali naizborima. Izvesni delovi procesa nemaju svoje neposredne manifestacije, ali se manifestujuposredstvom drugih pojava i njihovih manifestacija. Dakle, indikatori mogu da budu i posredne

manifestacije. Na primer, uzdravanje od glasanja moe da bude posredan indikator, ije je pravoznaenje nemogue utvrditi.Postoji nedeljivost definicije da su indikatori spoljanje manifestacijeunutranje sutine, mora da postoji jo 1 uslov, a to je saznanje o postojanju i karakteristikama temanifestacije. To saznanje o manifestacijama je parcijalno, saglasno tome, moemo govoriti opotencijalnim i o moguim indikatorima, o manifestacijama koje mogu da budu indikatori.Svemanifestacije pod odreenim uslovima mogu da postanu indikatori-ako su izraz bitnih odredabipojave.Prema izloenom indikatore bi se mogli da shvatiti kao podaci o predmetu istraivanja,varijablama is stavovima hipoteza preko kojih ostvarujemo odgovarajue nauno saznanje.Sve indikatore moemo podeliti na:

A. 1) ekspresivneindikatore stavova, i2) predikativne . indikatore realnih dimenzijasvojstava;

B. 1) kvantitativneindikatore veliina, koliina, uestalosti, gustine, itd.2) kvalitativneindikatore kakvoe svojstava, osobina itd.

C. 1) objektivne ind. koji su realne objektivne injenice, koje se mogu empirijski,iskustveno opaziti;

2) subjektivne ind. koji su proizvod manifestacija subjektivnog suda, doivljavanja,oseanja, oseta itd.

Takoe je potrebno razlikovati elementarne, jednostavne indikatore i sindrome sloene indikatorekoji ine celinu smisleno povezanih elementarnih indikatora razliitih vrsta.Osim prema kriterijumu sloenosti, indikatore moemo klasifikovati po kriterijumu znaaja uispoljavanju sutine, prema kome ih inae, i odabiramo.I mogu biti izvorne injenice materijalne stvarnosti razne prirodne tvorevine, na zemlji i van nje,razne drutvene tvorevine, kao to su drutvene institucije, ustanove, organizacije, norme i sl., zatim


17/79

17

odreena ponaanja ljudi kao to su: delatnosti, radnje, inovi, operacije, iskazi ljudi reima i drugimsimbolima itd.

Potrebni podaci kojima se dokazuje opovrgava hipoteza opredeljuju potrebne indikatore. Pa je takoizbor indikatora uslovljen:

- karakteristikama predmeta i ciljeva istraivanja;- karakteristikama stava hipoteze i varijabli;- prethodnim naunim saznanjem o predmetu istraivanja.

Indikatori se utvruju odmah posle formulisanja svake pojedinane hipoteze i u vezi sa varijablamakoje ona sadri. Oni su veza izmeu stava hipoteze s jedne i instrumentarija kojim e se sakupljatipodaci s druge strane. Stoga se, iako su posebni, izdvojeni od hipotaze, indikatori smatraju sastavnim

delom pojedinanih hipoteza.Postupak izgraivanja hipoteza mogao bi se u najkraim crtama ovakoprikazati:1) Utvruje se ta je u vezi sa odrenim predmetom -iniocem predmeta ostalo neobuhvaenonaunim saznanjem ili to jo nije verifikovano. 2) Iz postojeeg naunog saznanja, onih delova kojiine teorijsku celinu, potrebni stavovi se dedukuju, polazei od parcijalnih pojedinanih saznanja oni seindukuju. 3)Na osnovu toga se odabiraju varijable pojmova-stavova, pridaju im se predmetne konstante

formiraju se predmetni iskazi i meusobno povezuju logikim iskaznim funkcijama.

10)85. Nain istraivanja kao deo nacrta naune zamisli: pojam, funkcije, struktura

Priroda predmeta istraivanja, nauni ciljevi, hipoteze i indikatori, zahtevaju odreene metode i tehnikeistraivanja. Iako smo ve terijskim odreenjem predmeta istraivanja preuzeli odgovarajue obaveze upogledu izbora i korienja metoda, ovim delom nacrta nauen zamisli blie preciziramo i taksativnonavodimo koje emo metode i tehnike koristiti u prikupljanju, obradi i interpretaciji podataka isaznajnih injenica.Istraivako iskustvo ukazuje na prednosti koje prua jasno paradigmatskoopredeljenje, saopteno na poetku ovog dela nacrta naune zamisli odnosno projekta istraivanja.Njime se saoptavaju teorijska metodoloka polazita i shvatanja o mogunostima upotrebe metoda itehnika istraivanja predmetne pojave.

U istraivanju pol. pojava zapoinje se osnovnim metodama: analizom (u prvom redu analizomsadraja i strukturalnom analizom) i analogijom. Po pravilu, koriste se gotovo sve vrste osnovnihmetoda i njihovi postupci, meutim, neke se koriste samostalno i neposrednije od drugih, to je sluajsa analizom, analogijom, klasifikacijom i indukcijom u empirijskom istraivanju. U ovom delu nacrtanaune zamisli treba navesti samo one osnovne metode koje e biti koriene ili samostalno ili u sprezisa drugim metodama. To praktino znai da je neophodno pobrojati vrste analiza, klasifikacija itd., iobrazloiti njihovu primenu, ukazujui na hipoteze koje e njima biti tretirane.Sve optenaune metode upotrebljive u u istraivanju pol. pojava. Moe se rei da su HD, statistika imetoda modelovanja nezamenljive i da se koriste u meusobnoj sprezi. U ovom delu nacrta naunezamisli treba rei koje e vrste podataka biti sakupljane, koje e se statistike serije i statistike analizekoristiti, zatim treba saoptiti kriterijume i merila, kao i merne skale jer je statistika metodakvantitativna, ona podrazumeva kvantifikovanje a to znai merenje. Metod modelovanja takoepodrazumeva preciziranje vrste modela, njihovog mesta i uloge, kao i postupak u korienju.Ovo jevano kada se odreni modeli koriste kao analitiki ili kao kriterijum klasifikacije, a posebno jeznaajno kada se modelima istrauju dinamika i tendencije. Osim optenaunih, koriste se i druge metode drutvenih nauka. To su komparativna metoda i nekemetode razvijene u okviru odreenih metodolokih pravaca kao to su biografska metoda i metodaidealnih tipova, strukturalnofunkcionalna analiza i druge.I na kraju, ovde treba precizirati i nain (tehnike instrumente i postupke) koji e biti korieni uprikupljanju podataka, kao i plan obrade (plan kontrole, sreivanja, iskazivanja, ifriranja i analize


18/79

18

podataka)uglavnom kao kodeks ifara, plan ukrtanja i plan tabela. Najee su ovde pobrojane samoosnovne tehnike sakupljanja podataka, a posebno se izradi uputstvo u korienju tehnika.

11)86. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja kao deo nacrta naune zamisli

Nauna opravdanost istraivanja povezana je i uslovljena pretpostavljenim doprinosom istraivanjanauci. Ovaj doprinos se ostvaruje u dva vida:

- kao heuristiki rezultat, i- kao verifikatorni rezultat.

Ako istraivanje ne doprinosi otkrivanju novog ili verifikovanju nauno nedovoljno proverenog,istraivanje nije nauno opravdano. Doprinos istraivanja moe biti u oblasti:

a. spoznaje same pojave u njenom opisu, kvalifikaciji, objanjavanju itd., i b. metodologijemetode, bilo u njihovom logiko saznajnom delu, tehnikom delu odn.u delu o naunoj strategiji.

U projektu se saoptava:o

doprinos u saznajnoj oblasti, io doprinos u oblasti logike, metodologije i metoda.

Drutvena opravdanost istraivanja uslovljena je doprinosom istraivanja reavanju drutvenogproblema.

U principu izmeu naune i drutvene opravdanosti postoji povezanost. Nauno opravdanoistraivanje, po pravilu je, i drutveno opravdano. Meutim, mogua su istraivanja koja su naunoneopravdana odn. nedovoljno opravdana, koja u oblasti naunog saznanja znae samo rutinsku proveruve poznatog, ali mogu biti drutveno opravdana.

12. ODNOS FORMULACIJE PROBLEMA I PREDMETA ISTRAIVANJA U NACRTUNAUNE ZAMISLI

Formulacija problema je prvi, poedni deo nacrta naune zamisli. Njome se uspostavlja odnos izmeurealne drutvene pojave, problema koji se istrauje sa predmetom istraivanja. Osnovna funkcijeformulacije problema povezana sa predmetom, jeste utvrivanje osnovnih hipotetikih stavova oproblemu istraivanja, na osnovu postojeih saznanja iz kojih e se moi izdovijiti i odrediti predmetistraivanja. Tri dela forumulacije problema: hipotetiki stavovi o problemu, znaaj istraivanja irezultati prethodnih istraivanja.

Hipotetiki stavovi o problemu su od bitnog znaaja za odreivanje predmeta istraivanja. Oniopredeljuju okvir sadraja iz koga se izvodi i izdvaja predmet istraivanja. Njima se:a) definie proces pojava na koju se istraivanje odnosib) izdvajaju delovi (inioci), dimenzije i svojstva koji se mogu smatrati problemom pojave.c) izdvojeni delovi se organizuju u celine i definiu, pa se potom klasifikuju prema srodnosti.

Rezultati dosadanjih istraivanja su 3. deo formulacije problema i njime se saoptava koji rezultati,koja nauna saznanja se neposredno odnose na problem istraivanja, kao i koji su to rezultati koji seposredno odnose. Funkcije ovog dela formulacije problema jesu pregled rezultata naunog saznanja odkojih se polazi i osnovne poetne pozicijie koje e istraiva koristiti u zasnivanju stavova, definisanjupojmova, opredeljenje za sadraj predmeta, hipoteze, indikatore, metode i tehnike. Ovaj deo takoeukazuje na to koliko je predmet ve istraivan i nauno obraivan te od njega direktno zavise nauniciljevi koji e biti odabrani. I na kraju, ovaj deo uslovljava rad na odreenju predmeta istraivanja. On


19/79

19

je neposrednoj vezi sa teorijskim odreenjem predmeta istraivanja i klju za njegovo razumevanje itumaenje.

Predmet istraivanja se tako izvodi neposredno iz formulacije problema i predstavlja njenju daljukonkretizaciju. Upravo je to razlog zato formulaciji problema treba posvetiti puno panje. Moe serei da je predmet istraivanja determinisan formulacijom problema.

Formulacija problema je znatno ira po sadraju od preliminarnog odreenja predmeta istraivanja iima konkretnije odnose sa predmetom istraivanja. Predmet istraivanje je neposredna razrada jednogdela (jednog ili vie srodnih hipotetikih stavova) formulacije problema.

13. ODNOS PREDMETA, CILJEVA I HIPOTEZA U NACRTU NAUNE ZAMISLI

Svaki od 6 delova nacrta naune zamisli su neposredno povazani i proizilaze jedan iz drugog. Zato jeneophodno posvetiti puno panje izradi svake od faza necrta naune zamisli, jer ako jedna nije dovljnoobaena, rizikuje se da ceo nacrt naune zamisli bude lo.

ODNOS PREDMETA I CILJA: Ciljevi istraivanja mogu biti drutveni i nauni. Nauni ciljeviistraivanja su:

1. NAUNA DESKRIPCIJA2. NAUNA KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIZACIJA

3. NAUNO OTKRIE4. NAUNA EKSPLIKACIJA

5. NAUNA PROGNOZA

Koji cilj emo odabrati zavisi neposredno od nivoa prethodnog naunog saznanja (radova, tekstova,istraivanja, eseja i sl.) o predmetu istraivanja. Ukoliko je predmet istraivanja mnogo puta istraivanu prolosti, onda e nam i nauni ciljevi biti vii (eksplikacija ili prognoza), a ukoliko imamo oskudno inedovoljno prethodno saznanje o predmetui istraivanja, onda e nam i nauni ciljevi biti nii(deskripcija ili klasifikacija).

Takoe, u naunom istraivanju, nije nuno da se fokusiramo samo na jedan cilj istraivanja, ve jemogue odabrati vie ciljeva istraivanja. Ako predmet istraivanja u jednom projektu tretiramomultidisciplinarno (interdisciplinarno), moramo prihvatiti mogunost da u okviru svake naunediscipline moemo da postavimo drugi nauni cilj. Jer, ne mora pojava da bude podjednako istraenaunutar svih naunih disciplina. (TO SVE SAOPTAVAMO KOD OPERACIONALNOGODREENJA PREDMETA Disciplinarno odreenje).

ODNOS PREDMETA I HIPOTEZE: Operacionalno odreenje predmeta istraivnja u svojoj prvojfazi inioci sadraja predmeta istraivanja u sebi sadri sve komponenete i inioce, taksativnonabrojene, koje e biti neposredno istraene.Ovaj deo predstavlja meru sadraja hipoteza, aistovremeno je i organizacioni okvir hipoteza. Njemu hipoteze moraju da budu simetrine i reciprone,kao i da imaju redosled kojim je sadraj predemeta istraivanja ovde izloen. Predmetom istraivanja,odnosno njegovim operacionalnim delom, utvreno je u emu i u kom obimu, kom prostornom,vemenskom i disciplinarnom okviru e se postavljati hipoteze.

ODNOS CILJEVA, PREDMETA I HIPOTEZA: Osnove funkcije ciljeva istraivanja su blieizgraivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje predmeta istraivanja. Ciljevima istraivanja


20/79

20

se odreuje usmerenost hipoteza ka odreenom nivou saznanja i posebno akcentuju izvesni aspektipredmeta istraivanja. Ciljevi istraivanja sa predmetom istraivanja opredeljuju polje istraivanja ideterminiu zadatke istraivanja.

Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predemetu istraivanja. Osnovno je pravilo da one nesmeju biti ni ue ni ire od predemeta istraivanja. Moraju biti ADEKVATNE i SIMETRINEoperacionalnom odreenju predmeta

istreivanja, i moraju biti

saglasneCILJEVIMA

istraivanja.

Ako je nauni cilj deskripcija, onda e i hipoteze biti deskriptivne ... tako PREMA NAUNOMCILJU hipoteze mogu biti:A) DeskriptivneB) Klasifikatorsko-tipolokeC) Heuristiko konstatujueD) Eksplikativne

E) Prognostike hipoteze

14)89. Planiranje istraivanja

Realizacija istraivanja ima svoje faze: planiranje istraivanja, preduzimanje prakitinih mera,organizovanje i izvoenje istraivanja.Planiranje istraivanja je strogo umni rad kojim se povezuje nauna zamisao sa praktinimdelatnostima u istraivanju.Rad na planiranju moe se klasifikovati kao nauno kreativnii struno rutinski. U heuristikim istraivanjima preovlauje kreativni rad, dok u verifikatornim istraivanjimapreteno struno rutinski.Planiranje istraivanja politikih pojava je sloenije i osetljivije odplaniranja drugih istraivanja u drutvenim naukama. O specifinost projektovanja istraivanjepolitikih pojava, treba naglasiti: dinaminost, vieslojnost, vieznanost, osetljivost, zatvorenost

subjekata politikog procesa, nekozistentnost ispoljenog politikog ponaanja mnogih subjekatapolitikog procesa.Osnovna funkcija planiranja istraivanja je sinhronizacija svih delatnosti, uesnika i sredstava uodreenom prostoru i vremenu. Rezultat procesa planiranja je operativni plan istraivanja. U iremsmislu, operativni plan istraivanja obuhvatio bi: prvo, deo nacrta naune zamisli nain istraivanja au nekim sluajevima kada istraujemo aktuelne pojave i vremensko i prostorno odreenje predmetaistraivanja; drugo, terminski, kadrovski i plan sredstava; i tree, instrumentarij sakupljanja i obradepodataka. U uem smislu, operativni plan istraivanja obuhvata dimenzioniranje vremena trajanjaistraivanja, konkretno utvruje uesnike saradnike i njihove zadatke u istraivanju, i najzad, utvrujematerijalna i finansijska sredstva potrebna za realizaciju istraivanja.Uobiajeno je da se u literaturi govori o tri plana istraivanja:

terminski plansadri precizno odreenje vremena trajanja istraivanja - od poetkarada na projektu do prezentacije rezultata istraivanja. Sadri popis svih funkcija, delatnosti, radnji,postupaka, inova i operacija, koje e se obavljati u odreenim rokovima i trajanju;

plan kadrova ostvaruje misaono povezivanje ljudi, vremena, prostora, njihoveaktivnosti i ukupnih uslova pod kojima e se aktivnost obavljati;

plan sredstava sadri odredbe o materijalno tehnikim sredstvima i o potrebnomiznosu novca.

Plan istraivanja, kao jedan celoviti i sistematski deo projekta istraivanja sadri:a. pripreme za realizaciju istraivanja;b. prikupljanje podataka,


21/79

21

c. obradu podataka, izradu izvetaja i prezentaciju rezultata istraivanja. Stoga je postupak planiranja potrebno sprovesti u skladu sa odgovarajuim principima i pravilima.Bitni su sledei principi:

1. potpunost planaobuhavtanje svih bitnih inilaca postupka realizacije;2. realistinost plana objektivnost procene stvarnih mogunosti i potreba u ostvarivanju

istraivanja u postojeoj situaciji;

3.

koherentnost i konzistentnost plana

podrazumevajui saglasnost zahteva istraivanja, linih i

tipskih sposobnosti istraivaa i najzad, sredstva istraivanja;4. elastinost plana predvianje alternativnih reenja u izmenjenim situacijama;5. pravovremenostpotovanje osnovnih rokova;6. ekonominost i rentabilnost planiranje najjeftinijih reenja.Prvo, angaovanje i koncentracija

uesnika-saradnika i sredstava u prostoru i vremenu treba da bude optimalno ispoljavanjenjihovih pozitivnih svojstava. Drugo angaovanje saradnika i sredstava u prostoru i vremenumora da obezbedi odgovarajui stepen upotrebljivosti. Problem mogu predstavljati1)Zakanjenje uplate sredstava potrebna za istraivanje, jer se time produava angaovanjekadrova i tehnikih sredstava, to nuno poveava trokove. 2) Niskim naknadama za radsaradnika ne postie se ekonominost istraivanja, zato to niske nadnice ne stimuliu radnike.3) I na kraju ekonominost se postie pravim odabirom saradnika.

Unutar jedinstvenog projekta treba da se formira tim sledeeg sastava:- nosilac (rukovodilac projekta), koji je odgovoran za teorijsku koncepciju i teorijska

reenja u projektu i izvetaj realizaciji istraivanja;- metodolog, koji je odgovoran za izbor metoda i tehnika istraivanja, njihovu primenu u

prikupljanju i obradi podataka, i izbor obuku strunog i tehnikog osoblja, kao i zarazradu okvirno datog plana istraivanja, to je odgovorna uloga zato to metodolognuno aktivno uestvuje u svim fazama postavljanja i realizacije projekta istraivanja.

- Ovo je odvojeno od ove podele(Struno osoblje-se angauje u zavisnosti odkarakteristika istraivanja. Po pravilu u politikolokim istraivanjima, potreban jeorganizaciono tehniki sekretar koji e se baviti finansijskim poslovima. Stoga on nasebe preuzima sve dunosti, tehnika pitanja organizacije, evidenciju, korespondenciju.Statistiar-odnosno matematiar-programer, je drugi struni saradnik neophodan u ovomempirijskom istraivanju veeg obuhvata.Statistiar je pomonig metodologa i radi neposredno po njegovim uputstvima na saobraavanju instrumentarija zahtevimakompjuterske obrade, izrade odgovarajueg kodeksa ifara, konkstrukcija matematikogmodela-

- nauni saradnici(istraivai)- struni saradnici(istraivai), ... statistiar, matematiar,- struno tehniki saradnici,- tehniki saradnici.

Saradnici na prikupljanju podataka: analitiar (analiza raznih dokumenata), posmatrai (neposrednoopaaju pojavu koja je predmet istraivanja), intervjueri (neposredno stupaju u kontakt sa ispitanicima),anketari, saradnici mediji (oni koji u eksperimentu imaju ulogu pokretaa eksperimentalnog iniocasa ciljem stvaranja eksperimentalne situacije, i mogu biti bilo kog nivoa obrazovanja, zavisno od

zadataka), evidentiari toka ekspeirmenta (saradnici visoke ili srednje strune spreme i slinih osobinakao posmatrai), instruktori kontrolori (saradnici VSS, bogatog iskustva).

Saradnici na obradi podataka: klasifikatori, ifranti, brojai.

15)90. Pojam injenice, podatka i obavetenja i njihov meusobni odnos


22/79

22

U dnevnom optenju esto se pogreno poistoveuju znaenja pojmova: podatak, injenica, informacijaobavetenje.U ljudskom ivotu objektivno postoje i na razliite naine se manifestuju mnogobrojne injenice.Prirodni predmeti, bia, prirodni, psihiki i drutveni procesi, aktivnosti, odnosi, itd. i njihovi delovi,okruuju oveka, odigravaju se uz njegovo uee ili bez njega, pri emu su neki od njih ugraeni usadraj njegove svesti, a neki ostaju vannje. Opravdano je, sa stanovita potreba istraivanja, to nazvatirealnim injenicama

. Osim realnih postoje iidealne injenice

, one su duhovne, koje su oteletvorene ustvarima. Sve to se posredstvom realnih manifestacija moe opaziti, pa prema tome i naunimmetodama, iskustveno, saznavati i proveravati smatramo realnim injenicama.Naa opaanja i saznavanja realnih injenica, ak i elementarnih, nisu u datom trenutku potpuna,kompleksna, produbljena. Po pravilu u kontaktu sa njima, mi ih opaamo i saznajemo jednostrano,delimino, manje vie povrno, uz znatnu udaljenost od njihove sutine. Takva naa pojedinanaopaanja, koja moemo da evidentiramo, nazivamo podacima.Pod obavetenjima treba podrazumevati smisleno organizovane podatke u poruku odreenog znaenja.Naime, u okviru istraivanja, podatak je konstatovanje postojanja nepostojanja odreenog indikatora.Obavetenje ve govori o kvantitativno kvalitativnim svojstvima indikatora.Takoe, u literaturi su poznate naune injenicekoje, uz odgovarajue pojednostavljivanje, moemodefinisati kao nauno utvreno saznanje o realnim injenicama. Ali ovde izraeno shvatanje nauneinjenice podrazumeva veliku logiku i misaonu udaljenost od podataka i obavetenja. Stoga je korisnouvesti pojam saznajna injenica. Pod nju bismo podveli smisleno organizovane i povezane podatke iobavetenja u celoviti deo saznanja do kojeg se dolo u toku istraivanja, ali koje jo nije donilovrednost verifikovane naune injenice.Sakupljanje podataka bi bilo sistem unapred organizovanih aktivnosti, usmerenih na opaanjeevidentiranje odabranih spoljnih manifestacija, odreene sutine, korienjem odgovarajuih naunoverifikovanih metoda, tehnika, instrumenata i postupaka, koji odgovaraju svojstvima pojave, predmetu

i ciljevima istraivanja i izvorima podataka i obavetenja.

16)91. Izvori podataka u politikolokim istraivanjima: pojam i vrste

Za istraivanja u polikologiji najznaajniji izvor podataka je tekua, iva pol. praksa . To znai pol.ponaanje uesnika u pol. akcijama. Meutim, to nisu jedini izvori podataka. Tu su pre svega i pol.dokumenti u kojim su zabeleena ranija i nameravana pol. ponaanja, rezultati ranijih istraivanja,materijalni spomenici, itd.

Pol. ponaanje je istovremeno najdirektniji, najaktuelniji, najpotpuniji, najvalidniji i najverodostojnijiizvor podataka, ali ujedno i najsloeniji.Kada je u pitanju istraivanje pol. aktivnosti, populaciju mogu sainjavati svi itelji zemaljske kugleodreenog nivoa mentalne zrelosti i sposobnosti, kao i veoma uske grupe malobrojnog i jedinstvenogsastava. To zavisi od predmeta istraivanja. Populaciju iz koje se mogu formirati osnovna statistikamasa i uzorak za istraivanje pol. ponaanja i aktivnosti mogu initi:

- stanovnici ili samo dravljani jedne pol. teritorijalne jedinice;- pol. i drutvene organizacije raznih vrsta;- institucije drave, nauke, obrazovanja, kulture i razne poslovne organizacije;- razne socijalne grupe, kao to su klase, slojevi, nacije, elite, starosne i polne grupe...- koncentracija stanovnitva na odreenim geografskim podrujima prema raznim

geografskoklimatskim i drugim bitnim prirodnim, kulturnim i drutvenim obelejimatog podruja;

- delovi socijalnog sastava stanovnitva klase, slojevi, nacije i narodnosti i grupe poraznim obelejima: polu, starosti, obrazovanju, zanimanju, itd.


23/79

23

Osnovni problem formiranja uzorka u politikolokim istraivanjima vezan je za obezbeenjereprezentativnosti. U politikolokim istraivanjima uzorak se ne formira na osnovu samo 1 kriterijuma.Stoga u gotovo svim sluajevima to je stratifikovani uzorak, osim kada je uzorak nameran.Sloenosti tekoe formiranja uzorka imaju tri osnovna izvora:

a. to su svojstva politike i pol. aktivnosti kao predmeta istraivanja: sloenost, uslovnakonkretnost, visok stepen prisustva mnogobrojnih parcijalnih protivurenosti itd,

b. to je totalitet svake linosti i svake skupine,

c. to je nuno ukljuivanje u uzorak antropoloke, istorijske, ekonomske, socijalne i drugihdimenzija.

Sve u svemu, svi inioci drutvene realnosti izvori su podataka o drutvenim i pol. pojavama.Spomenici kulture, graevine i razni drugi graevinski objekti, umetnika dela, orua i oruja,drutveno pol. ponaanje drutva, grupa, slojeva, klasa, pokreta, organizacija, itd.Sa stanovita istraivaa nisu sve klasifikacije izvora podjednako znaajne. Za poetak svakog rada naistraivakom projektu bitna je podela na:

iskustvene izvore (iskustvo subjekta) naune izvore podataka:

- teorijskeone koje ine fond verifikovanih naunih saznanja o pol. pojavama,- hipotetike empirijske u fazi hipoteza koje se istrauju ali jo nisu postalisastavni deo teorije.

Izvori se takoe mogu razvrstati i po sledeim kriterijumima:1. PRIRODI GRAE

- tvorevine materijalne kulture (umetnike, rekreativne i delatno operativne- tvorevine duhovne kulture(sve ono to nismo obuhvatili materijalnom kulturom)- neposredno ponaanje drutvenih subjekata koji ine drutvo

2. PREDMETNOSTI SADRAJA- izvori potpunog pol. sadraja (pol. programi, statuti pol. organizacija, planovi, objave...)- izvori kombinovane i srodne sadrine (ne bave se prvenstveno pol. pojavama, ali je

srodna; ustav, zakoni..)

- izvori ija je sadrina nepolitika (ali mogu biti prisutni podaci za istraivanje pol.pojava; statistiki izvori o razvoju privrede, tehnologije,stanovnitvu)

3. SUBJEKTUAUTORU- kompetentne (koji su situaciji da ostvare uvid u istraivanu pol. pojavu) - nekompetentne (koji nisu bili u situaciji da ostvare odgovarajui uvid)

4. OBLIKU ISKAZIVANJA SADRAJA ili nainu korienja izvora DA LI SI TI NORMALAN- auditivne (koji se mogu koristiti aktiviranjem ula sluha)- vizuelne (aktiviranjem ula vida)- audio-vizuelne (koji se koriste kombinacijom ula)- ostale (kombinacija ula i na druge naine)

5. JAVNOSTIdeterminie mogunost korienja izvoraa. - drutvene (ono to je u znatnoj meri opte i javno; sistem osnovnih drutvenih

vrednosti, drutveni moral)-privatne (ono to je u znatnoj meri lino i uslovno tajno)

b. - legalne izovre (koji su zakonom i propisima dozvoljeni za korienje)- ilegalne (koji nisu u skladu sa vaeim propisima, normama, itd)

c. - javne izvore (publikacije, sredstva javnog masovnog informisanja i sl.)- interne izvore (koji su usmereni na zadovoljavanje potreba jednog ogranienog krugakorisnika, ali ni drugi korisnici nisu u svim sluajevima iskljueni; interni bilteni, listoviradnih organizacija, interne publikacije)


24/79

24

- poverljive izvore (koji su namenjeni samo uskom krugu upuenih u iju nadlenostspada predmetni sadraj)- tajne, strogo poverljive izvore (ovi izvori sadre vojne, poslovne, profesionalne i pol.(dravne tajne)

6. DOSTUPNOST- dostupnim izvorima smatramo svaki izvor koji istraiva pod proseno normalnim

okolnostima u odreenoj drutveno-istorijskoj situaciji moe koristiti

- nedostupni izvori su svi ostali izvori, oni mogu biti nedostupni iz sledeih razloga:1. obrazovnokulturni (nepoznavanje jezika i pisma)2. ekonomskofinansijski3. tehniki (nedostatak odgovarajue tehnike opreme)4. organizacione, prostorne i vremenske smetnje5. retkost izvora6. informisanost, odn. neinformisanost o postojanju izvora itd.

7. SLUBENOST I OFICIJELNOST bitno je da su to izvori iju sadrinu garantuju ovlaenje iodgovornost

- slubene oficijelne- neslubene neoficijelne

8. IZVORNOST IZVORAusko je povezana sa istinitou ili uopte vrednou izvora- izvorne (ija je autentinost najvea zbog kompetentnosti tvorca i naina nastanka

izvora)

- interpretirane autentine (nastale od kompetentnih tvoraca kojine moraju biti uesniciu zbivanju, ali je sadraj unajveoj meri istinit)

- interpretirane neautentine- proizvoljne

17)92. Dokumenti kao izvori podataka u politikolokim istraivanjima

Pojmom dokument oznaavamo sve izvore podataka koji nisu aktuelno ponaanje (verbalno ili stvarno)subjekata. Dokumente razvrstavamo na:

1. naunenauna dela2. publicistike u koje ubrajamo i umetnika dela3. informativnesredstva javnog informisanja4. akcioneprogrami i planovi, i sl.5. propagandnesve oblike i sredstva propagandnih oblika6. evidencijskesve vrste evidencija, knjigovodstva7. normativnepropisi i sl., kao i proceduralne8. radnoposlovneugovori, protokoli itd.

Svi dokumenti nastali u pol. procesu iji sadraj ine obavetenja o predmetu i procesu politike supolitiki.To znai da je dokument nastao u toku odigravanja politikog procesa. Naroito je tekorazlikovati politika od pravnih reenja za to postoje 2 razloga:1)Ustav i Zakon su instrumentirealizacije odreenje politike.2)U samoj primeni prava evidentna je primena politike.Neki dokumentisu po svojoj ukupnoj prirodi politiko-pravni(ustav). Drave i stranke su glavni tvorci svihdokumenata. Ue odreenje pojma pol. dokumenta bilo bi da su to dokumenta iji je tvorac oficijelnipol. subjekt koji njime utvruje svoju politiku, njeno sprovoenje i kontrolu i ocenjuje vrednujeukupnu politiku, a nastao je odreenom procedurom.Ovde se postavljaju 2 pitanja 1) ta je to oficijelnipolitiki subjekt? Pod oficijelnim politikim subjektom podrazumevaju se u prvom redu politike


25/79

25

organizacije, njihovi organi, predstavnici ija ovlaenja, dunosti, zahtevaju odgovarajuu politikuulogu u politikom sistemu (skuptina, vlada, pol stranka).2)Drugo pitanje je ta smatramo pod polprocedurom po kojoj je donet pol akt? Ovde je neophodno razlikovati akte koji se donose procedurom

utvrenom propisom ili normativnim aktom, te imaju karakteristike slubenosti(dokumenta koja sunastala na pol skupu).Posebnu vrstu izvora saznanja o politici, politikologiji, i metodologija te nauke

jesu nauna dokumenta.Vrstu prelaznih dokumenata, ali sa naglaenim pol svojstvima ine glasila.Glasila odreenih stranaka i drava ubrajaju se u izvorne, dok su ostali prelazni.

Politiki dokumenti su

nezaobilazan izvor saznanja o politici, jer su to autentini akti politike, sadre obilje po dataka oaktivnostima,sredstvima,metodama,interesima,procedurama.Bila bi zabluda smatrati da politikidokumenti nude saznanja samo direktnim iskazima, naprotiv mnoga politika dokumenta mogu danedoreenou, konvencionalnim frazama, vie govore nego direktni iskazi.Mogui su mnogi kriterijumi za klasifikaciju pol. dokumenata. Sa stanovita istraivaa najvaniji su:

a. subjekti koji izrauju i donose dokument generalno moemo da razlikujemo:- dravna dokumenta (ustav, ustavni zakoni, zakoni, podzakonska akta i rezolucije itd.)- dokumenti pol. stranaka, pokreta, udruenja i pol. grupa- dokumenti interesnih organizacija i udruenja- razni drugi pol. dokumenti

b. uloga dokumenata u pol. procesuupuuje na dve osnovne dihotomije i jednu klasifikacijuA. Dihotomija po osnovnosti podrazumeva postojanje

- osnovnih dokumenata (u kojima su sadrane osnove organizacije i politike, kao to suustav, status, pol. programi)

- izvedenih dokumenata (koji su razrada, konkretizacija osnovnih i proistiu iz osnovnih)B. Dihotomija po optosti podrazumeva razlikovanje

- optih dokumenata (koja izraavaju stanovita o optim pitanjima i sadre porukenamenjene svim pol. subjektima i tiu se najoptijih pitanja politike)

- posebnih dokumenata (koji se tiu odreenih segmenata politike ili dela pol. subjekata)Prema ulogama moemo razlikovati:

1. programska dokumenta (njihov osnovni sadraj je utvrivanje ciljeva, sadraja, oblika i metodaaktivnosti, radi postizanja ciljeva. U ovu klasu dokumenata spadaju pol. platforme, programi i

planovi raznih nivoa istepena konkretnosti)

2. normativna dokumenta (dravni propisi, statuti, statutne odluke, poslovnici, itd)3. analitiki dokumenti (razne pol. analize, razne vrste izvetaja i informacija)4. evidenciona dokumenta (delovodni protokoli koji sadre popise celokupne prepiske i popis svih

dkumenata pol. subjekata, popisi svojine, registri lanov, finansijske evidencije itd.)5. operativna dokumenta (tj. dokumenta koja su neposredno u funkciji organizovanja realizacije i

kontrole tekuih akcija ikonkretnih aktivnosti):o akcionooperativna (odluke, zkljuci, nalozi, uputstva, smernice itd)o operativno informativna (od medija javnog informisanja do internih biltena,saoptenja, informacija, namenskih izvetaja itd.)

c. mesto u pol. procesu- inicijalni dokumenti (tj. dokumenti kojima zapoinje odreena pol. akcija, u njih

ubrajamo poziv na skup od sednice jednog pol. tela do pol. izbora, manifestacija idemonstracija)

- radni dokumenti (koji su u funkciji donoenja pol. odluka i zakljuaka odn. u funkcijipripremanja pol. akcija. Tako su svi analitiki dokumenti radni.)

- izvrni dokumenti (oni koji se neposredno praktikuju, putni nalog, reenje itd.)- meoviti dokument (koji imaju komponente karakteristine za prethodne vrste ili im je

izrazito svojstvo da menjaju mesta u pol. procesu, takav dokument je pol. plakat.)


26/79

26

d. opti adresat odn. subjekt kome se dokument obraa

18)93. Vrednovanje izvora podataka i vrednovanje podatakaOsnovni izvori informativnih podataka o izvorima:1)razne vrste bibliografija,2)katalozi

3)delovodniprotokoli, 4)sredstva javnog informisanja, 5)Katalozi izdavaa, 6)razni sajmovi.

Izvori podataka su uglavnom locirani u 1)Arhivama 2)Naunim Arhivama 3)Statistikimzavodima, 4)Sudskim registrima, 5)Poreskim knjigama.Mogunost korienja raspoloivihdokumenata, uslovljena je osposobljenou za korienje informativnih instrumenata, poznavanjumetoda analize sadraja, kao i osposobljenost za upotrebu raunara.

Vrednovanje izvora je neophodno zbog njihove razliite upotrebljivosti u istraivanju. Osnovnikriterijum vrednosti izvora podataka je, sa stanovita istraivanja, upotrebljivost izvora, odn.mogunost njegovog korienja. Dve su bitne dimenzije: prvo, da postoji opta realna mogunost zakorienje izvora, drugo, da sa stanovita predmeta istraivanja izvor bude sadrajno adektvatan.Indikatori za upotrebljivost izvora su:

- dostupnost-

pravovremenost (sa stanovita vremenskog odreenja predmeta i terminskog planaistraivanja)- adekvatnost sadraja (da zvor sadri podatke potrebne za proveru postavljenih hipoteza)- istinitost (verodostojnost podataka)- potpunost (shvaena kao dovoljan broj podataka da se od njih moe oformiti informacija

i konstruisati jedinstven stav)

Provera upotrebljivosti izvora vri se odgovarajuim postupkom koji se kree u dve osnovna pravca:a. prikupljanje informacija o izvoru podataka iz drugih izvorab. analiza samog dokumenta

Najsloeniji i najtei deo postupka je utvrivanje istinitosti. Osnovni inioci ovog postpuka su:

provera fizikog svojstva izvora (sastava, obima, teina, oblika, boje itd) provera sadraja izvora (logike konzistentnosti, povezanosti i saglasnosti podataka isl.) provera forme sadraja (jezika, simbola, znakova itd.)Vrednovanje podataka se ne moe poistovetiti sa vrednovanjem izvora.Vrednovanje podataka- se nemoe poistovetiti sa vrednovanjem izvora podataka. Postupak vrednovanja podataka zapoinje izboromindikatora. Tada se utvruje koji i kakvi podaci e posluiti za saznavanje predmeta, odreuje se njihovuzajamni odnos funkcije itd. Zapoeti postupak vrednovanja podataka nastavlja se u toku izradeinstrumenata istraivanja, kada se utvruju mogui okviri i oblici pojave, opaanja i evidentiranjepodataka, kao i njihova fizicka, logika, i psiholoka i sadrinska organizacija.Konano vrednovanjepodataka se zavrava u toku analize podataka-prilikom ocene podataka, kao i prilikom njihoveinterpretacije, i korienja u zajljuivanju. Ono je u sutini vrednovanje njihove adekvatnosti iistinitosti. U vezi sa tim koriste se termini: valjanost, validnost, pouzdanost. Osnovni kriterijumi

vrednovanja podataka:

Prvi kriterijum, je koliko se podaci odnose na predmet istraivanja. Mogue je utvrditi da se nekiodnose direktno na predmet istraivanja, drugi su u indirektnom odnosu, trei samo uslovno mogudovesti u vezu a etvrti uopte nemaju veze sa predmetom istraivanja.Adekvatni su prvenstveno onipodaci za koje moemo utvrditi dda se neposredno odnose na predmet istraivanja, odnosno da su uneposrednoj funkciji stava hipoteze.

Drugi kriterijum, je verodostojnost, istinitost podataka. Istinitost se obezbeuje unapred, izboromizvora podataka, instrumenata i postupaka u prikupljanju podataka. Stoga ono to je nauno ve


27/79

27

poznato, u mnogim konkretnim situacijama uopte ne mora biti dovoljan oslonac za procenu istinitostipodataka.

Trei kriterijum, je dovoljnost podataka. Koliko je podataka dovoljno zavisi od predmeta, ciljeva ihipoteza istraivanja.Dovoljno je podataka kada su svi odabrani bitni indikatori pokriveni podacima umeri koja dozvoljava dokazivanje-opovrgavanje.

19)94. Ispitivanje kao nain prikupljanja podtaka: pojam i vrste

Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih ali i

pisanih, koje daju ispitanici. Ono je nain neposrednog sakupljanja podataka, zato to se podacidobijaju u neposrednom verbalnom optenju sa davaocem iskaza, ali je istovremeno i nain posrednogsakupljanja podataka, zato to izmeu dogaanja i podataka o dogaanju posreduje ispitanik, davalaciskaza.

Predmet ispitivanja mogu da budu prolost, sadanjost i budunost, realni dogaaji, ponaanja, oseanjai zamisli, jednom reju, sve ono to moe da bude sadrina smislenog iskaza oveka.

Ispitivanje je, prema vaeim definicijama, nain prikupljanja podataka od drugih subjekataizazivanjem njhiovog verbalnog reagovanja verbalnom provokacijom. Dakle, dve su bitne odredbedefinicije: podaci se prikupljaju posredno i do njih se dolazi verbalnom provokacijom, kojom se

izazivaju verbalne reakcije.Ova definicija je samo okvirna i ne daje potrebne kriterijume za razgranienje ispitivanja od drugihnaina prikupljanja podataka. Jer verbalna provokacija ne izaziva uvek samo verbalnu reakciju, pa se utom sluaju javlja eksperimentalna situacija, a verbalna provokacija dobija znaenje eksperimentalnoginioca. U ovom sluaju gubi se opta granica izmeu eksperimenta i ispitivanja. Zato se pojamverbalna provokacija bar u metodologiji pol. nauka zamenjuje pojmom upitni iskaz.

Saglasno tome, definicija ispitivanja bi mogla da glasi: Ispitivanje je nain sakupljanja podataka, preko

iskaza drugih subjekata (ispitanika), a pute

moja skriptavss

Documents