EKONOMSKI FAKULTET

EKONOMSKI FAKULTETUNIVERZITETA U NIU

MONOPSON

Seminarski rad

Mentor:

Student:

Dr Sneana Raduki

Milena Stevanovi; 40236Ni, januar, 2014.

SADRAJ

I.....................................................................................UVOD

II.................................................................O MONOPSONU

III............TRITE RADNE SNAGE KAO MONOPSONIV..............MONOPSONSKA DISKRIMINACIJA CENA

V............... POREENJE MONOPOLA I MONOPSONA

VI........................................................ MO MONOPSONA

VII................................ IZVORI MONOPSONSKE MOI

VIII..................................................................ZAKLJUAK

IX...................................................................LITERATURA

I UvodP

rolo je vie od pola veka od vremena kada je nemaki ekonomista takelberg dao klasifikaciju trinih stanja, koja e sve do dananjih dana ostati jedna od najire prihvaenih meu onima koji istrauju probleme trita, cena, poslovne politike preduzea. Pojava ove klasifikacije predstavljala je znaajan doprinos tadanjim izuavanjima trinih struktura. Prvenstveno se u ekonomskim analizama polazilo od ekstremnih trinih stanja - potpune konkurencije i potrpunog monopola, a samo su neki istraivai ukazivali i na drugaija trina stanja (Kurno je znaajnu panju posveivao duopolu).Najvei znaaj savremene obrade ove tematike je u izuavanju procesa i mehanizama formiranja cene, prodajne i nabavne politike preduzea itd. pa je sa te strane mogue celovitije poznavanje trinih struktura.Klasifikacija trita se moe izjednaiti sa utvrivanjima razliitih tipova konkurencije, tako da se konkurencija, njeno prisustvo i intenzitet, pojavljuje kao polazni kriterijum za klasifikaciju trinih situacija. Grubo reeno, trite se pribliava monopolu ukoliko je konkurencija limitiranija i obrnuto, ukoliko je zastupljenija, trite se blii takozvanoj potpunoj ili savrenoj konkurenciji.Polazna pretpostavka, prilikom ovakve analize: ekonomska mo svakog pojedinanog prodavca ili kupca utoliko je manja ukoliko je na datom tritu njihov broj vei.

Nasuprot ponude od strane jednog prodavca (proizvoaa), imamo sluaj kada na strani tranje imamo samo jednog kupca. Kada ne postoji mnogo kupaca oni mogu imati trinu mo i profitabilno je koristiti da utiu na cenu proizvoda koji kupuju. Ovako trino stanje naziva se monopson.Monopsonje trino stanje kada odreeni proizvod potrauje samo jedan kupac, a na strani ponude stoji mnotvo prodavaca.Na savremenim tritima dosta su pristune i oligopsonske trine situacije, analogne oligopolu, samo na strani tranje. S obzirom da u oligopsonu kupci znaajno utiu na visinu cena i na obim prodaja, meu oligopsonistima moe doi do janih ili preutnih dogovora o nekoj zajednikoj akciji na tritu. U ovakvim situacijama oligopson se transformie u monopson. Pojam monopson je prvi put upotrebilaDoana Robinson 1933. godine, u svojoj knjiziThe Economics of Imperfect Competition. Doana Robinson je sledila ortodoksni (tradicionalni) pristup teoriji cena, da odvojeno treba analizirati ponudu i tranju, snage koje sotje iza njih i njihovo delovanje. Poto je bila predstavnik kole koja eliminie savrenu konkurenciju kao osnovni model, ona je smatrala da se glavna naela prodaje moraju izloiti i izuiti kroz monopol, a glavna naela kupovine kroz monopson, drugim reima, da monopol i monopson predstavljaju dva prirodna dela savremene teorije cena.II

O monopsonuM

onopson je trina situacija kod koje nasuprot jednom kupcu postoji mnotvo konkurentih prodavaca (na primer, preduzee prehrambene industrije se u odreenom regionu pojavljuje kao monopsonist prema velikom broju individualnih prodavaca nekih od tih proizvoda, preduzea koja kupuju otpadne materijale u gradovima najee su monopsonisti, drava se moe pojavljivati kao monopstonist u kupovini oruja, eleznice u kupovini vagona i eleznikih materijala, PTT u kupovini TT ureaja itd., iako razvoj meunarodne razmene ograniava ovakve monopsonske situacije, esto su centralne banke monopsonisti u kupovini deviza).Monopsonist vri uticaj na cene proizvoda koji kupuje. Ali, kada je re o normalnoj krivi ponude, rastuoj sa leva na desno, monopsonist sa poveanjem kupovina mora da plaa viu cenu. Ravnoteni model monopsona esto se u literaturi istrauje na primeru preduzea koje ima monopson na tritu (lokalnom) radne snage, a svoju proizvodnju realizuje na irokom nacionalnom tritu (gde vlada konkurencija). Tri glavna naina za odreivanje ravnotee u monopsonu su:

1) Kod odreivanja ravnotee u monopsonu na slici br. 1 je pretpostavljeno da se kao monopsonista pojavljuje preduzee koje kupuje odreenu robu (npr.sirovinu) i z arazliite obime te kupvone ima ukupne trokove izraene krivom Utr. Ta kriva je za prodavca kriva ponude robe o kojoj je re. Monopsonista tu robu prerauje tako da njegovi ukupni trokovi nabavke i prerade iznose Utr1. Kada preduzee tako preraen proizvod prodaje, njegovi ukuprni trokovi iznose Utr2, a prodajom stvara ukupan prihod izraen krivom Upd. Ravnotea se nalazi tamo gde je razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnog troka najvea, odnosno raspon izmeu krivih Upd i Utr2. Na slici, Q (recimo da iznosi 10 000 jedinica neke sirovine) predstavlja onu optimalnu (ravnotenu) koliinu koju monopsonista treba da kupuje da bi maksimirao svoju dobit. C je ukupna suma koju monopsonista plaa za Q.Slika br. 1 - Ravnotea u monopsonu - maksimiranje dobiti

2) Drugi nain odreivanja ravnotene koliine je taka preseka graninog prihoda i graninog troka monopsoniste. ME na ovom grafiku oznaava granini troak, S - krivu ponude, dok MV - oznaava granini prihod monopsoniste. Slika br. 2 - Ravnotea u monopsonu - primena graninih veliina3) Ravnotea u uslovima monopsona moe se odreivati i korienjem krivih indiferentnosti (jednake dobiti). Postoji samo jedna taka u kojoj e kriva ponude biti tangenta neke od krivih indiferentnosti. Ta taka odreuje ravnotenu koliinu i cenu.Slika br. 3 - Krive jednake dobitiOdreivanje ravnotee u monopsonu, kao i u drugim trinim situacijama, moe se vriti korienjem metodologije teorije igara. Za analizu ravnotee u bilateralnom monopolu, monopsonu i oligopolu, bitno je tano odrediti znaenje krivulja indiferencije odnosno jednake dobiti.III

Trite radne snage kao monopsonN

a tritima radne snage veoma su prisutne monopsonske situacije. Jedan od najpoznatijih modela istraivanja takve situacije potekao je od Hendersona i Kvanta.

Po ovom modelu jedno preduzee ima monopolsku poziciju na tritu radne snage, dok na tritu njegovih proizvoda vlada potpuna konkurencija. Moe se pretpostaviti da je re o jednom gradu u kojem postoji jedno jedino veliko preduzee koje zapoljava najvei deo raspoloive radne snage tog grada a svoje proizvode prodaje na itavom nacionalnom pa moda i meunarodnom tritu. Polazna pozicija monopsona ispoljava se u porastu najamnina svih zaposlenih radnika, kako zaposlenost polako raste. Doana Robinson je postavila pitanje koja koliina kupljene radne snage je optimalna sa stanovita maksimiranja profita. Ako sa x obeleimo koliinu radne snage, onda je obim proizvodnje funkcionalno zavisan od nje, pri ostalim jednakim uslovima.:

Q = f (x)

ako C oznaava cenu, N najamninu, profit je jednak:

Pf = Upd - Utr = C * f(x) - N * X

Sama najamnina je rastua funkcija zaposlene radne snage:

N = g (x), gde je prirataj najamnine pozitivna veliina

Granini troak, vezan za novoangaovani rad, premauje najamninu za sve sluajeve gde je koliina rada vea od nule.

Tr/ X = N + X * g (x)Na osnovu ovih jednaina, dobijamo tri krive:

1. Krivu vrednosti graninog proizvoda (C * Gpr)2. Krivu najamnine

3. Krivu graninog troka

Na slici br. 4 ordinata oznaava novane veliine (najamninu, granini troak, vrednost graninog proizvoda), dok apcisa oznaava angaovanje faktora proizvodnje (koliinu rada). Kako raste zaposlenost, raste i najamnina, pa krivulja najamnine N ima pozitivan nagib. Takav nagib ima i kriva graninog troka , dok kriva vrednosti graninog proizvoda ima najpre rastui, a potom opadajui nagib. Kriva VGP ima takav oblik jer preduzee prodaje svoje proizvode po ceni koja je za njega data, poto je re o tritu potpune konkurencije ( vrednost graninog proizvoda jednaka je umnoku cene i graninog proizvoda).Kada bi na posmatranom tritu radne snage postojala potpuna konkurencija, a ne monopson, ravnotea bi bila u taki K, to znai da bi ravnotena najamnina bila Nk, a ravnotena zaposlenost Rk. Meutim, u sluaju monopsona preduzee ima pre svega u vidu granini troak, do kojeg dolazi sa zapoljavanjem nove radne snage. Kriva N je tada kriva prosenog troka tog zapoljavanja. U sluaju monopsona taka M odreuje ravnoteu, odnosno ravnotena najamnina je Nm, a ravnotena zaposlenost Rm. Slika br. 4 - Monopson na tritu radne snage

Iz ove analize se vidi da su u sluaju monopsona na tritu radne snage najamnina i zaposlenost nii nego kada bi na tom tritu postojala potpuna konkurencijaIV

Monopsonska diskriminacija cenaJedna od moguih monopsonskih situacija jeste ona kod koje monopsonsko preduzee vri diskriminaciju cena - od jednih prodavaca kupuje robu po jednoj ceni a od drugih po nekoj drugoj ceni. Monopsonska tranja (kupovina) se, znai, parcelizuje na dva ili vie segmenata. Na grafikonu, ukupna ponuda se deli na dve posebne: P1 i P2. Tim posebnim ponudama odgovaraju i posebne cene: C1 i C2. Kada ne bi bilo parcelizacije trita i diskriminacije cena, cena bi bila C. Ravnotea je svuda tamo gde se izjednaavaju granini prihod monopsoniste i granini troak. Apcisa izraava koliine, a ordinata trokove, Gpd i cene. C1 i C2 su vee od C. Mogui su u drugi sluajevi monopsonske parcelizacije trita i diskriminacije cena.Slika br. 6

Na tritu rada diskriminacija cena moe da se vri u odnosu na razliite kategorije radnika. U starijoj ekonomskoj literaturi to se ilustrovalo injenicama da se enska radna snage bila slabije plaena od muke. U savremenim uslovima bolje bi odgovarao primer diskriminacije stranih radnika u odnosu na domae. Bez obzira na primere, re je o radnicima jednakih kvalifikacija i jednake efikasnosti rada, ali sa razliitim ponudama tog istog rada ( strani radnici su spremni da rade za nie najamnine od onih koje se daju domaim). Na slici br. 6 T je tranja rada od strane monopsoniste, Pd je ponuda rada domaih, a Ps stranih radnika. GTrd je linija graninog troka kojeg monopsonista ima kada zapoljava domaeg radnika, GTrs kada zapoljava stranog radnika, a Gtru je linija graninog troka kojeg monopsonista ukupno ima zapoljavanjem domaih i stranih radnika. Ukupan obim zapoljavanja je OU a on je sastavljen od zapoljavanja domaih (OD) i stranih (OS) radnika. Meutim, najamnina domaih radnika (Nd) vea je od najamnine stranih (Ns). U nekih sektorima zapoljavanja u zemljama Zapada moe se esto naii na situacije sline ovoj: da je obim zapoljavanja stranih radnika nekoliko puta vei od obima zapoljavanja domaih, a da su plate domaih priblino 1/3 vee od plata stranih radnika. Sledei grafikon izraava situaciju u kojoj se, takoe, zapoljavaju domai i strani radnici, sa tom razlikom, da su domai sindikalno organizovani, a strani ne. Domai radnici preko svog sindikata uspevaju da nametnu najamninu Nd kao najniu, koju im preduzetnici moraju plaati, tako da su ponuda rada domaih radnika (Pd) i granini troak preduzetnika za njihovo zapoljavanje savreno elastini - linije su paralelne sa apcisom: ako preduzetnici pokuaju da odrede najamnine nie do Nd dolazi do potpune obustave ( ponude) rada od strane domaih radnika. Meutim, na tom tritu rada postoje i sindikalno neorganizovani strani radnici (tzv. crno trite rada, koji su spremni da rade za nie najamnine. Ponuda rada stranih radnika izraena je linijom Ps, a granini troak preduzetnika za njihovo zapoljavanje linijom GTrs. Preduzetnici se ponaaju ekonomski racionalno: zapoljavaju OS stranih radnika po najamnini Ns i SD domaih radnika, po najamnini Nd. Apscisa i ordinata izraavaju iste veliine kao i na prethodnim grafikonima.Za preduzetnike je optimalno da zapoljavaju onoliko radnika do koliko je troak zapoljavanja svakog dodajnog radnika nii od onoga to taj radnik preduzetniku stvara. Reima ekonomske analize zapoljavanje dostie svoj optimalni obim, za preduzetnika, onda kada granini neto prinos tog zapoljavanja vie ne pokriva granini troak.. Ta cena odreena je takom jednakosti prosene neto produktnivnosti radnika i prosenog troka preduzetnika za to zapoljavanje.V

Poreenje monopsona i monopola

M

onopson je lake razumeti ako se uporedi sa monopolom, Pogledammo ovo porenje na sledeim dijagreamina:

MONOPOL

MONOPSONMoe se ustanoviti da monopol moe voditi politiku cena iznad graninog troka - budui da ima opadajuu krivu tranje odnosno krivu graninog prihoda, tako da je granini prihod manji od prosenog prihoda. Izjednaavanjem MR sa MC (graninog prihoda sa graninim trokom) dobija se koliina Q* koja je manja od one koja bi bila proizvedena da imamo trite savrene konkurenicje, a uz cenu od P* koja je via od konkurentne cene Pc.Kod monopsona situacija je vrlo slina. Na dijagramu monopson moe kupiti neko dobro po ceni ispod svoje granine vrednosti jer kriva ponude sa kojom se suoava, tj.kriva njegovog prosenog troka, ima pozitivan nagib. Prema tome, za monopson je granini troak vei od prosenog trola. Izjednaavanjem granine vrendosti sa graninim trokom dobija se koliina Q* koja je manja od one koja bi na bila kupljena na tritu savrene konkurencije, uz cenu P* koja je nia do cene Pc.

VI

Mo monopsona

M

nogo je ea situacija na tritu da imamo vie kupaca koji meusobno konkuriu (oligopson), tako da svako preduzee ima odreenu monopsonsku mo. Tako, na primer, imamo da veliki proizvoai automobila u Francuskoj meusobno konkuriu kao kupci automobilskih guma. Svaki od njih poseduje veliki udeo u kupovini guma na tritu, pa svaki ponaosob od njih raspolae sa odreenom moi.

Na tritu savrene konkurencije cena i granina vrednost su jednake veliine. Kupac koji raspolae sa monopsonskom moi ipak moe kupiti robu po ceni ispod granine vrednosti. U kojoj e meri cena biti ispod granine vrednosti zavisi od elastinosti ponude sa kojom se kupac suree. Ako je koeficijenat elastinosti veliki, pad u ceni e biti mali i kupac e imati malu monopsonsku mo. Suprotno tome, ako je ponuda veoma neelastina, snienje cene moe biti vee i kupac e imati znaajnu monopsonsku mo.Kao to smo istakli, monopsonska mo proizilazi iz elastinosti ponude. Kada je ponuda elastina, granini izdatak se ne razlikuje mnogo od prosenog izdatka, tako da je cena blizu one koja bi se formirala na tritu savrena konkurencije. Kada je ponuda neelastina, vredi suprotno.VII

Izvori monopsonske moi

P

ostavlja se jednostavno pitanje - ta odreuje stepen moi monopsona na tritu? Kod monopola smo ustavnovili da njegova mo zavisi od tri stvari: 1) elastinost tranje, 2) broj prodavaca (proizvoaa) na tritu, 3) interakcija prodavaca. Kod monopola je slina situacija: 1)elastinost ponude, 2) broj kupaca na tritu i 3)interakcija kupaca na tritu.Elastinost trine ponude - kao to smo istakli, monopson ima koristi jer se suoava s rastuom krivom ponude, tako da granini troak premauje proseni granini troak. to je kriva ponude strmija (manje elastina), vea je razlika izmeu graninog i prosenog troka, pa monopson uiva veu monopsonsku mo. Kada na tritu postoji samo jedan kupac (ist monopson) - onda je monopsonska mo u potpunosti odreena elastinou krive ponude. Ako je ponuda jako elastina, monopsonska mo je mala i kupac malo dobija od toga to je jedini na tritu.Broj kupaca - ako na tritu postoji vei broj kupaca taj broj bitno utie na mo monopsona. Kada postoji veoma veliki broj onda nijedan nema veliki uticaj na cenu. Svaki kupac se tada suoava sa izuzetno elastinom krivom ponude, tako da je trite skoro savreno (konkuretno).

Interakcija meu kupcima - na kraju, pretpostavimo da na tritu imamo tri ili etiri kupca. Ako meusobno konkuriu veoma agresivno, onda se moe desiti da povise cenu gotovo do graninih vrednosti proizvoda i tada e imati malu monopsonsku mo. S druge strane, ako njihova konkurencija nije tako agresivna, ili ak se sporazumu, onda cene nee znatno porasti i stepen monopsonske moi kupaca moe biti tako visok, kao da postoji samo jedan kupac.VIII ZAKLJUAKKao to nam je svimapoznatotritepredstavljaukupnostponudeipotranje razliitih roba, usluga, vrednosnih papira i novca ikao skup svih ustanova,ureaja i instrumenata na osnovu kojih se odreuju ukupne drutvene potrebe idefiniu ceneprethodnonavedenihrobaiusluga.Jednuodsvojihvanijihfunkcijatriste obavlja posredstvom delovanja samog mehanizma konkurencije. Konkurencija predstavlja oblik uspostavljanja odnosa izmeu, s jedne strane ponude (prodavca) i s druge strane potranje(kupaca)natritu.Sutina ekonomske funkcije konkurencije sastoji se u tometo uspostavljanjem odnosa ponude i potranje, naravno uz posredstvo porasta ili sniavanja cena: daje odreene signale proizvoaima o bitnim elementima njihove sadanje i budueproizvodnje, ostvaruje neophodnu ravnoteu u samim odnosima izmeupojedinih delatnosti u okvirima celokupne zajednice i stalno postie sve uesnike trine utakmice kapostizanju maksimalnih ekonomskih rezultata.

PAGE 1