Zvončica & neky

~ 1 ~

Zvončica & neky

~ 2 ~

Morin Drejk

Zvončica & neky

~ 3 ~

Vinona je ušla u veliku, svetlu hotelsku sobu. Nakon što je spustila torbu kraj zida, osvrnula se oko sebe. Sve je delovalo čisto i lepo, ali je ipak bilo prazno. Glas joj je odjeknuo kao jeka umornih misli. Obavila je topli džemper oko tela, dok su joj ledeni žmarci klizili kičmom. Bio je mart, ali hladan, sa puno kiše i susnežice. Hotelska soba je bila topla, ali je njena hladnoća dolazila iznutra. Produžila je do kupatila, pustila da vrela voda puni kadu i zagreje prostor.

Umila se i zagledala u ogledalo koje je neumoljivo pokazivalo umor u njenim očima. Poželela je da ga udari svom snagom i uništi, ali je samo dlanom pokrila hladni odraz i za trenutak zatvorila oči.

- Možda je još neko bio usamljen kao ja, možda je baš u ovoj sobi shvatio da je sve besmisleno bez ljubavi...

Nastavila je da razgovara u pola glasa sa sobom, dok je lagano skidala deo po deo odeće. Često je vodila te dijaloge sa svojim drugim

JA, onim koje je bilo slabo, koje je navodilo da čini greške koje je kasnije skupo plaćala. Nedostajao joj je osećaj da nekome pripada, da je potrebna i željena. Nedostajalo joj je da je neko otprati na put, da grabi svaki tren da bude sa njom i da je dočeka kada se vrati. Umesto toga, čekao je samo prazan stan, lepe stvari ukusno raspoređene po njemu i mukla tišina koja je opominjala na to da je sama. Ponovo se umila i zaronila u toplu, mirišljavu penu. Pustila je misli da lutaju, vrate se unazad u vreme kada je stalno bila užurbana i puna planova. Ponekad je preskakala obroke, jer joj je i to bilo čisto gubljenje vremena. Sada se sve promenilo. Ostala je u kadi četrdesetak minuta, puštajući da se u toploti vode otope sva njena tuga i očaj. Nije joj se išlo u krevet, iako je znala da za nekoliko sati mora da ustane i krene na naporno snimanje. Treba da izgleda sveže i zanosno, a osećala se kao stara vreća. Zamotala se u frotir i na brzini osušila kosu. Opružila se po ogromnom krevetu i ugasila lampu na noćnom ormariću. Pokušala je da misli na nešto lepo, ali nije joj išlo. Znala je da će šminkeri sutra imati pune ruke posla sa njenim licem.

* * *

- Dobro jutro. Da li ste dobro spavali? - mladić joj se osmehivao sa očiglednim prepoznavanjem.

- Da, hvala. Gde je restoran?

Zvončica & neky

~ 4 ~

- Pođite pravo kroz ova dvokrilna vrata i odmah levo - objasnio je i dalje se osmehujući.

Odavno je naučila da iz pogleda i osmeha nepoznatih ljudi pročita da li je prepoznaju sa naslovnih strana i modnih revija. Umela je da proceni da li je njihova ljubaznost iskrena ili samo prazno laskanje, iako su je zapravo prezirali. Mladić je, očito, bio zadivljen time što ima priliku da razgovara sa nekom poznatom ličnošću i verovatno će taj događaj prepričavati čitavog dana. Osmehnula mu se i nastavila put. Restoran je bio pust. Svi stolovi bili su uredno postavljeni, a kroz velika stakla pogled je pucao na prekrasan obronak na kome se sneg još nije otopio. Odabrala je sto kraj prozora i poručila kaloričan doručak. Trebaće joj dosta snage da izdrži naporno snimanje, a kasnije možda neće imati vremena da misli na jelo.

Uživala je u jelu, svesna da prethodnog dana nije ništa jela osim malo peciva pred put. Bilo joj je drago što nema nikoga da joj skreće pažnju i ljubopitljivo je posmatra.

Otkad je postala poznata, nedostajali su joj bezbrižni dani u kojima je ljudi nisi prepoznavali na ulici, kada je mogla da nesmetano šeta gradom, pije čaj u kafiću i luduje u noćnom klubu, a da to ne objavi svaki tabloid. Zvuk mobilnog telefona prekinu je u razmišljanju. Pogledala je u displej i videla poznato ime. Don! Obuze je čudna nelagoda u stomaku koja se lagano pretvarala u tupi bol. Držala je prst na dugmetu, ali nije imala snage da se javi i razgovara sa njim. Od kada nisu bili zajedno povremeno je zvao da bi pitao kako je, ili bi poslao poruku da je pozdravi. Kao da nije želeo sasvim da izgubi vezu sa njom i izbriše ljubav koja je trajala pune dve godine. Bol u stomaku proširio se sve do grudi, gušeći je. Bila je sigurna da ne treba da se javi. Njegov glas bi je podsetio na dane kada je kraj njega osećala da je sve dobro i da ima sve što joj je potrebno.

Dona je upoznala na snimanju filma u kome je tumačila manju ulogu. On je bio uspešan, poznat glumac za kojim su ludovale žene širom sveta. Bio je uvek nasmejan i potpuno opušten, unosio je pozitivnu energiju u sve što bi radio i govorio. Bila je oduševljena njegovim životnim stavovima i pomalo mu se divila zbog njih. Prema njoj se ponašao brižljivo i zaštitnički i stalno je hrabrio i podržavao. Malo pomalo počeli su da se viđaju i posle snimanja, vodili su duge razgovore o svim mogućim temama i u svemu se slagali. Potpuno se prepustila i dozvolila da je događaji sami nose. A nosili su je pravo njemu u naručje. Bio je nežan prema njoj i ulazio sve dublje u svaku

Zvončica & neky

~ 5 ~

poru njenog života. Bilo je toliko lepo da je bila spremna da ostavi sve da je to zatražio od nje. Ali on je podržavao u njenom poslu, pratio na snimanjima, priređivao joj sitna iznenađenja, odagnavao njene loše misli i raspoloženja i davao joj snage da zaboravi na sve negativne strane svog posla i nastavi da gradi karijeru.

A sada je to bila prošlost, vreme za sećanje. Mrzela ga je zbog toga. Mrzela ga je, jer je uzeo toliko nje da su ostale samo mrvice koje je morala da sakupi i od njih ponovo sastavi svoj život. Mrzela ga je, jer je izdao i ostavio kao staru istrošenu stvar, puštajući da se na njoj taloži prašina i hvata paučina. On je, naprotiv iz njihove veze izašao nepovređen i jak, kao da mu nikada nije ni značila. Izgledalo je kao da je srećan što je voljen i može sujetno da uživa u tome. A tome se od njega najmanje nadala. Nije očekivala da će je lagati, a lagao je sve više, izbegavao susrete pravdajući se poslom, više nije imao vremena da bude kraj nje onda kada joj je to bilo potrebno...

Takve je muškarce najviše mrzela. Pitala se da li uopšte ima srce i poželela da ga nikada nije srela. Telefon je prestao da zvoni, ostavljajući za sobom tišinu i ogromnu prazninu u njenoj duši. U glavi je ponovo videla sve događaje, shvatajući da je on zapravo samodopadljivi egoista koji grabi sve što mu se nađe na putu. I ona je bila za njega samo usputna stanica, mesto gde je crpeo energiju i hranio ego da bi mogao da nastavi dalje da osvaja. Shvatila je da ne ume da voli i da se da je onako kako se ona davala njemu, dušom i telom, potpuno i bez imalo rezerve. Zato joj je bilo tako teško da shvati kako je sve tek tako prošlo i nestalo. Zato je jedva pronašla poslednji atom snage da se sasvim ne slomi i nastavi dalje da živi. Ali više nije verovala u ljubav i činilo joj se da je njeno srce postalo samo organ koji omogućava da telo funkcioniše. Bila je surovo kažnjena zbog svoje vere u ljubav i plašila se da više neće moći da dopusti nijednom muškarcu da joj se toliko približi.

Doručak je najednom postao bezukusan, pa je naručila duplu kafu. Imala je taman toliko vremena da se sredi i vrati u stvarnost do dolaska vozača koji je trebalo da je odveze u studio.

* * *

Čitav dan je provela u studiju. Snimanje je uspešno prošlo, ekipa je bila zadovoljna i dobro raspoložena. Kasnije su svi zajedno otišli na

Zvončica & neky

~ 6 ~

ručak i raspoloženje je postalo toliko dobro da je jedva uspela da se izgovori drugim obavezama i ode. Trebalo je da vozi nekoliko sati do kuće, a već je bila umorna od snimanja i loše prospavane noći. Trudila se da ostane prisebna tokom vožnje, ali je osećala kako je lagano hvata san i sve teže drži kapke podignute. Osetila je blagu paniku i odlučila da zaustavi u prvom motelu i odspava. Svetleća reklama koja je treperila u mraku privukla je i ona skrenu na poluprazan parking. Došla je na recepciju i sačekala da je debeljuškasta recepcionerka udostoji svoje pažnje. Podigla je oči sa žurnala koji je čitala i nezainteresovano je pogledala.

- Htela bih sobu za jednu noć - rekla je.

- Sami ste? - recepcionerka pogleda sumnjičavo u nju.

- Da, u prolazu sam i moram da se odmorim - procedila je, sve više se nervirajući zbog ponašanja žene.

- Dobro... - otegnuto je primetila i bacila pogled iza nje, kao da proverava da li govori istinu.

Otkačila je jedan ključ sa table i spustila ga. Okrenula joj je knjigu gostiju da se upiše. Vinona našvrlja svoje ime i dograbi ključ.

U sobi je bilo hladno, kao da grejanje ne radi. Stresla se i ušla u kupatilo. Molila je boga da ima tople vode i odvrnula staru slavinu. Na sreću, poteče vrela voda. Istuširala se i odmah bacila na krevet. Ovaj put nije imala problema sa snom, zaspala je istog trena.

* * *

Jutro je dočekalo blagom toplotom prolećnog sunca koje je grejalo kroz stakla. Bila je mnogo bolje raspoložena i odmorna. Spakovala je stvari, platila račun i krenula. Vozila je brzo i sigurno, ne razmišljajući ni o čemu. Sva pažnja joj je bila usmerena na put koji je promicao pod njom. Nikoga nije bilo pred njom i sa uživanjem je jurila u susret svom gradu. Pevušila je uz muziku sa omiljenog CD-a, kada je ugledala automobil na putu i priliku koja maše. Usporila je i zaustavila iza njega. Izašla je i krenula ka muškarcu koji je išao ka njoj.

- Mnogo vam hvala što ste stali - susrela je oči od čijeg se pogleda potreslo sve u njoj.

Često je slušala o takvom pogledu od drugih devojaka i pomalo sumnjala da zaista postoji, a sada ga je ugledala. Pokušala je da

Zvončica & neky

~ 7 ~

uspostavi kontrolu nad sobom i natera sebe da shvati da se nalazi nasred autoputa sa potpunim neznancem.

- Šta se dogodilo?

- Ne znam ni sam, jednostavno je stao... - slegao je ramenima.

- Zaista čudno - ni sama nije znala zašto je to rekla.

Zapravo nije ni bila svesna šta govori. I dalje je zadivljeno gledala u njegove sjajne oči i pogled koji je govorio više od reči. Po izrazu na njegovom licu shvatila je da je prepoznao i da je znao ko je ona.

- Kako mogu da vam pomognem?

- Tako što ćete me povesti deo puta, ako nije problem?

Nasmejao se. Njegov meki, razvučeni osmeh napravio je sitne borice oko sjajnih očiju. Iako je bila zbunjena, nasmejala se.

- Hajdemo! Ovde ne možemo ništa da učinimo. Usput ćemo pozvati šlep službu - rekla je i krenula.

Krenuo je za njom. Mogla je da oseti kako pogledom prelazi preko njenog tela i nesvesno se uspravila. Krenuli su. Ona se trudila da gleda isključivo put ispred sebe i pokaže da je dobar i iskusan vozač. Ni sama nije znala zašto želi da se dokaže pred nepoznatim muškarcem, ali je ipak to činila. On je okretao razne brojeve telefona. Pozvao je šlep službu i još nekoliko ljudi kojima je objasnio šta se desilo i da će zbog toga kasniti. Pravila se nezainteresovanom, ali je zapravo pažljivo pratila sve razgovore. Svi su bili poslovni, pa joj je laknulo. Već ranije je primetila da nema burmu na ruci, što je bio znak da nije oženjen. Ili, možda jeste, ali spada u onu kategoriju muškaraca koji ne žele da se to odmah vidi? Nije delovao naivno, pa je odlučila da bude na oprezu. Kada je završio razgovore, udobno se namestio i zagledao u njen profil. Osećala je da crveni i bila je ljuta na sebe zbog toga.

- Hteo bih još jednom da vam zahvalim što ste me povezli, užasno mi je važno - primetio je.

- Nadam se da sa vašim automobilom nije ništa ozbiljno - odvratila je.

Pogledi im se na tren susretoše i ona ponovo pretrnu.

- Ne znam šta bih uradio da niste bili tako ljubazni da me povezete. To ne bi učinio svako.

Vinona je osećala kako lagano otapa njen otpor. Odavno nije ovako lako “pala” pred nekim muškarcem. Imao je nešto toplo i opojno u pogledu, nešto što je obećavalo i prizivalo. Plašila se takvih muškaraca

Zvončica & neky

~ 8 ~

koji su svakoj ženi delovali kao da su baš za nju stvoreni. Usredsredila se na vožnju, trudeći se da zaboravi na njegovo prisustvo. I on je zaćutao, zadubljen u svoje misli. Kilometri su promicali u ćutanju. Osećala je sve vreme njegovo prisustvo tako snažno da je to plašilo.

Pre ulaza u grad zaustavila se na benzinskoj pumpi da natoči gorivo. Izašao je iz auta i protegao noge. Posmatrala ga je ispod oka, osećajući u svakom njegovom pokretu jaku muževnost koja joj je privlačila pažnju.

- Imate li vremena da popijemo kafu? - prišao joj je iza leđa. - Mislim da bar toliko mogu da učinim za vas, a i dobro bi vam došao mali predah.

- Naravno - brzo se složila. Vinona je osećala da se ovaj susret pretvara u nešto što neće tek tako izbrisati iz glave. Seli su za. sto u maloj kafeteriji, a on je skinuo jaknu i prebacio je preko stolice. Sada je mogla bolje da ga pogleda. Pravilan nos, izražajna brada i senzualne usne krasile su pomalo izduženo lice. Crne oči sa gustim trepavicama svetlele su na licu dajući mu konačni pečat. Gusta, tamna kosa uredno podšišana sa ponekom sedom ukazivala je na zrelost, nasuprot dečačkom stavu i osmehu koji mu je titrao na licu. Raspitivao se odakle putuje, neprimetno prestajući da joj govori “vi”. Onda joj je rekao da je i sam bio na poslovnom putovanju i da žuri na važan dogovor.

- Ružno je od mene što se nisam ni predstavio, ja sam Metju.

Pružila je ruku i rekla svoje ime. Nasmešio se i klimnuo glavom da joj stavi do znanja da zna ko je ona.

Metju... Ponavljala je u sebi. Ime mu je nekako pristajalo. Dopalo joj se. Poručili su kafu i sok od sveže ceđene narandže i neko vreme ćutali. Želela je sve da sazna o njemu, ali nije smela da pita. Zanimalo je kakvim se poslom bavi, a bila je sigurna da je u njemu uspešan, zanimalo je gde živi i da li ima nekog posebnog.

- Deluješ umorno. Hoćeš da ja vozim ostatak puta?

- Nema potrebe da se maltretiraš, izdržaču - odmahnula je rukom.

- Sigurna si?

- Da, sve je u redu. Nisam baš toliko umorna - nasmešila se.

Posmatrao je ispitivački.

- Znam da me se ne tiče, ali pitam se zašto takva devojka ide sama na put? Izvini što se mešam, ali pomalo je čudno - dodao je.

Zvončica & neky

~ 9 ~

- Znam, ponekad mi je muka od toga, ali nemam odgovor na tvoje pitanje.

Pogledao je tako da su joj se odsekla kolena. Sve je varničilo od pritajenih emocija i želja. Uplašila se sopstvene strasti koja se tako naglo rodila prema njemu. Bila je svesna da i on oseća isto i da je to sasvim suludo.

- Bolje da krenemo - ustala je. - Ti žuriš na sastanak, a i ja imam nekih obaveza danas.

Nije imala želju da mu objašnjava zašto je sama niti da dopusti da uđe u njenu intimu. Već ga je ionako bilo previše u njoj. Ustao je istovremeno i krenuo za njom. Htela da je plati račun, ali on je preduhitrio. Imao je manire džentlmena i dominantan stav koji joj se sviđao. Otvorio joj je vrata i pošao za njom. Opet je osećala njegov pogled na sebi i pomislila kako bi bilo bolje da je odenula nešto lepše. Onda je shvatila kuda to vodi, pa se nasmejala u sebi. Jedno je bilo sigurno, želela je da mu se dopadne.

* * *

Zaustavila je automobil u centru grada, na mestu gde je rekao da ima sastanak. Pružila mu je ruku, a on je prihvatio.

- Želim ti uspešan sastanak. Nadam se da nisi zakasnio.

- Hvala. I još jednom da ti se zahvalim što si me povezla. Bila si pravi spasilac na putu.

- Nije to ništa - osmehnula se. - I ti bi učinio isto za mene.

- Za tebe bih učinio i mnogo više od toga.

Nasmešio joj se. Vinona je osećala kako je obuzimaju slabost i panika, jer je imao tako jak uticaj na nju. Okrenula je ključ i htela da krene. Njegova ruka na prozoru je zaustavila.

- Mogao bih nekad da te pozovem na kafu, ako nemaš ništa protiv?

Njegovo pitanje je zateklo nespremnu. Nije očekivala da će poželeti ponovo da je vidi. Smatrala je ovo pustolovinom na putu koja budi maštu i uspavana osećanja, ali ništa više od toga. Srce joj je snažno zalupalo.

Zvončica & neky

~ 10 ~

Izvadila je iz tašnice vizit kartu i pružila mu kroz prozor. Da li je trebalo to da uradi, nije bila sigurna, ali je želja da ga ponovo vidi bila jača.

- Pozvaću te uskoro - opet su mu oči zasjale. - Drago mi je što sam te upoznao i još jednom hvala.

Nije odgovorila, samo je klimnula glavom i naglo dala gas. Želela je da pobegne što pre od njega i uticaja koji je imao na nju. Tek kada je stigla kući i istuširala se, kao da se otreznila i probudila. Ubedila je sebe da je sve plod njene bujne mašte i nedostatka ljubavnog života i više nije verovala da će je ponovo potražiti. A možda je i bolje tako.

* * *

April je doneo topli južni vazduh i prolećnu garderobu, a sa njom i nove revije i snimanja, nekoliko modnih performansa i mnogo jurnjave. Vinona je uvek bila negde između prezaposlene mlade žene koju budno prate svi mediji i sasvim obične devojke koja čezne za ljubavlju i potpunim ispunjenjem u svom privatnom Životu. Metju joj se nije javljao, kao što je i mislila. Ali je zato često sanjala teške snove u kojima su se preplitali Don i on. Budila se uznemirena i zbunjena. Želela je da se u njenom životu pojavi neko treći, ko će potisnuti i izbrisati tragove bivših ljubavi. Ali, nailazila je samo na muškarce koji su je doživljavali kao privlačnu avanturu i koji nisu imali nikakve druge namere osim da se posluže i pohvale njom. Digla je ruke od ljubavi i odlučila da to pitanje rešava nekom drugom prilikom, a u međuvremenu da se dobro provodi uz svoju najbolju prijateljicu Džoanu. Bila je nekoliko godina mlađa od Vinone, ali su se savršeno slagale. Džoana je bila vesele naravi, uvek raspoložena za akciju i izlaske, uživala je u tome da bude zapažena i popularna. Zbog izrazito crne kose i prekrasnih tamnih očiju, ljudi su je primećivali, a zbog temperamenta pamtili. Imala je bezbroj prijatelja i poznanika, ali sa Vinonom je imala nešto posebno. Vinona ju je cenila, jer je bila ambiciozna i vredna, iako je delovala kao da sve u životu uzima olako. Zapravo je bila vrlo ozbiljna i radila više poslova odjednom, pohađala koledž i izdržavala mlađu sestru. Vinona je veoma cenila ljude koji su umeli da uživaju u životu i žive ga punom brzinom, a istovremeno da guraju napred i sprovode svoje ideje i ambicije. Džoana je bila upravo takva i zato je njihovo prijateljstvo bilo iskreno i pravo, iako nisu imale dovoljno vremena da se često viđaju.

Zvončica & neky

~ 11 ~

Odlučile su se za lep, nov restoran sa prekrasnom baštom koja je bila zelenilom odvojena od gradske vreve. Vinona je razmišljala o tome kako bi rado i sama kupila kuću na nekom sličnom mestu i okružila je zelenilom i cvećem.

- Gde si odlutala? - prekinuo je Džoanin glas u razmišljanju.

- Nigde posebno... - slegla je ramenima.

- Još uvek razmišljaš o Donu? Pogledala je prijateljicu pomalo prekomo. Zašto ga opet pominje? Zar već nije vreme da sve to padne u zaborav?

- Ne, ne razmišljam o njemu - odmahnula je glavom i srknula kafu. - Zar bi trebalo?

- Ne, naravno - Džoana zabaci svoju gustu crnu kosu. - Ali ako ne razmišljaš o njemu, imaš li nekog drugog na umu?

- Ne - slagala je.

Nije mogla da joj priča o susretu sa Metjuom, kada nije imalo šta da se ispriča. Da joj kaže kako je sa njim doživela pogled od kojeg se odsecaju kolena i da je osetila da je on muškarac vredan pažnje... Uostalom, nije je potražio, što znači da nije ni bilo ničega osim njene bujne mašte.

- Nemam nikoga, a ni vremena za to... - odmahnula je rukom.

- Nije valjda da zbog Dona više ne želiš nijednu vezu?

- Naravno da želim. Samo nisam srela nekoga ko bi postao poseban.

- Budi oprezna! Znaš koliko si patila posle Dona.

- Znam, ali naša ljubav je bila dobra i bila je vredna toga.

- Možda nije morao da dođe kraj - naglas je razmišljala.

- Da, možda. Ali bih tada morala da zgazim sebe i pristanem na kompromis koji znači da on ne može sasvim da mi se da.

- Mislim da te je Don voleo, samo nije još bio dovoljno zreo za takav odnos. Uostalom, ti si bila ta koja je prekinula vašu vezu.

- Morala sam. Shvatila sam da mu je potrebno da nastavi neki svoj život i da se moje mesto na njegovoj listi prioriteta pomerilo naniže. To nisam mogla da podnesem i da mu oprostim. Kada sam mu to zamerila, rekao mi je da ne može sve da žrtvuje zbog mene i da sam previše posesivna. A nisam. Samo sam tražila da me voli. Kada sam mu rekla da je sve gotovo, nije ni pokušao da me spreči i zadrži. Ostavio me je da

Zvončica & neky

~ 12 ~

patim i kidam se na komade. A mogao je. I bila bih spremna sve da zaboravim, samo da je nazvao i rekao da sam mu potrebna.

- Znam, zato se i plašim da ne budeš opet povređena.

- Valjda me poznaješ. I pored sve popularnosti i slave, ja sam samo žena željna ljubavi - nasmejala se.

I Džoana se nasmejala. Možda je to zvučalo kao šala ili fraza, ali Vinona je znala da je to istina.

- Šta ima novo kod tebe? - Vinona promeni temu.

- Upoznala sam jednog divnog dečka - zablistala je. - Samo ima jedan problem...

- Nije valjda oženjen? - Vinona je pomislila na ono najgore.

- Ma ne... - nasmejala se. - Taman posla. Nije problem u tome, već u tome da nas je upoznala koleginica sa posla čiji je on sin, pa se brinem da nešto što bi se dogodilo među nama pokvari i moj odnos sa njom. Ona je divna žena i puno mu je pomogla.

- Da, shvatam. I ja sam zapostavila sve drage ljude dok sam bila sa Donom. Tada mi se činilo da za njih nemam vremena i grabila sam svaki tren da budem sa njim. Tek kada smo prekinuli, shvatila sam svoju grešku.

- Da, poznato mi je - tobože prekorno je pogledala.

Vinona se nasmeši prijateljici. Zaista joj je mnogo značilo njihovo prijateljstvo i više nikada ne bi napravila sličnu grešku. Bar ne sa pravim prijateljima.

Zvončica & neky

~ 13 ~

* * *

Dok su se pozdravljale, ispred restorana se zaustavio automobil. Vinona nije obraćala pažnju, ali zato je Džoana prigušeno zviznula.

- Kakav zgodan tip!

Vinona je htela da je prekori zbog indiskretnosti, jer je bila previše glasna, kada je dotače ruka na ramenu.

- Baš mi je drago što sam te sreo. Taj glas je prepoznala i znala je o kome je Džoana govorila i pre nego što se okrenula. Metju! Prihvatila je njegovu ruku i upoznala ga sa prijateljicom. Bila je pomalo osorna i hladna, povređena time što je nije potražio u međuvremenu. Džoana ih je pažljivo posmatrala i znala je da će kasnije morati mnogo toga da joj objasni.

- Imao sam još jednu nezgodu posle našeg susreta. Iz auta su mi ukrali tašnu dok sam izašao na tren da kupim novine. Tako sam ostao bez svega, pa i bez tvog broja. Ipak, izgleda da sam imao sreće da te ponovo sretnem.

- Zanimljivo - procedila je kroz zube.

Nije više imala volju da mu ponovo da je broj svog telefona, ali nije znala kako da se izvuče. Džoana ih je gledala sjajnih očiju i sa malim smeškom u uglovima usana. Nevoljno je izvadila vizit kartu i pružila mu. On se zahvalio i šamantnim osmehom pozdravio Džoanu. Nestao je u nekoliko krupnih koraka iz vidokruga, što je Vinona prihvatila sa olakšanjem.

- Kreten! - otelo joj se.

- Kakav kreten?! Šta je sa tobom, ženska glavo? Čovek je božanstven i kulturan.

- Da, ali voli da laže. Misli da sam glupača zato što sam plavuša, pa mi priča priče o krađi torbe - cinično je iskrivila lice.

- A šta ako je to istina? Ako se zaista tako dogodilo, a on žarko želeo da te pozove i ponovo vidi. Uostalom, duguješ mi objašnjenje o vašem prvom susretu.

Vinona je začuđeno pogledala. Zar od svih žena na svetu, baš njoj da priča o iskrenosti muškaraca! I zbog čega je, uopšte, bila tako nepoverljiva prema njemu? Da li je to bilo zbog lošeg iskustva koje je imala sa Donom ili zbog nečeg drugog? Nije znala odgovor, ali je znala da želi da pobegne od tog Metjua, čija je blizina bila izvor opasnosti.

Zvončica & neky

~ 14 ~

Usput je morala da odgovara na Džoanina brojna pitanja vezana za Metjua i njihov susret. Nije imala volje da priča o tome i, iz nekog čudnog razloga poželela je da ga nije ponovo srela.

* * *

Posle dugo vremena, ili joj se bar tako činilo, imala je slobodan dan koji može da posveti samo sebi. Skuvala je kafu i sela na balkon. Aprilsko sunce prijatno je grejalo njeno lice, pa mu se sa uživanjem prepustila. Razmišljala je o Džoani, kojoj je bio rođendan, i o tome šta da joj pokloni. Obećala je da će doći na zabavu, iako nije baš bila raspoložena za to. Odlučila je da joj pokloni jedan predivan broš koji je dobila od Dona, a koji se Džoani mnogo dopadao. Džoana će se obradovati, a ona ionako nije želela ništa što bi je podsećalo na njega. Tek što je odlučila da pre podne provede u lenjom uživanju, telefon je zazvonio. Broj joj nije bio poznat, pa je pretpostavila da je neki novinar koji želi intervju i slikanje. Htela je da prekine, ali se predomislila. Ipak je uvek bila korektna prema njima i zato je nisu mnogo povlačili po tabloidima.

- Halo? Vinona? Ja sam, Metju... - glas sa druge strane joj se učinio poznat.

Sreća što je sedela, inače bi izgubila ravnotežu. Uopšte nije očekivala da će joj se javiti.

- Da li si tu? - upitao je, pošto je ćutala.

- Da, tu sam - promucala je. Potrudila se da zvuči sigurno i ne previše zainteresovano, iako joj je srce snažno udaralo.

- Da li možeš da razgovaraš?

- Da, zašto pitaš?

- Mislio sam da si možda na nekom snimanju ili tako nešto...

- Ne, nisam. Kod kuće sam, imam slobodan dan.

Prikrivala je svoju zbunjenost kratkim, šturim odgovorima.

Plašila se da bi i preko telefona mogao da primeti kako je snažno uticao na nju.

- Onda se nadam da ćeš u tom slobodnom danu imati vremena za onu kafu? Ipak si ti moj spasilac i da nije bilo tebe ne bih uspeo sa sklopim tako važan posao.

Zvončica & neky

~ 15 ~

Iako je znala da neće odoleti ovom pozivu, još malo je tvrdila pazar pravdajući se umorom. Posto je insistirao da je vidi, na kraju je prihvatila poziv i obećala da će doći. Objasnio joj je da se mogu naći u onom restoranu ispred kojeg su se sreli, a ona je prihvatila uz uslov da dođe svojim autom. Nasmejao se i rekao da je i njegov sada u redu, ali se složio. Ona zapravo i nije razmišljala o tome, već o činjenici da bi bili sami u njegovom autu i tako blizu jedno drugom da bi to bila prevelika opasnost. A za to nije bila spremna, bila je previše slaba prema njegovom šarmu.

* * *

Umesto da dokono uživa u svom slobodnom danu, Vinona je čitav dan bila nervozna. Nekoliko puta je menjala odluku šta će da obuče, pozvala je Džoanu da joj objasni da će kasniti na zabavu, skidala šminku i ponovo se šminkala... Htela je da izgleda lepo, ali da ne primeti da se posebno pripremala za taj susret. I izludela je sama sebe. Kada se napokon spremila, bila je svesna da dobro izgleda i da će primetiti da se posebno pripremala, ali bilo joj je bitno da ostavi utisak. Izabrala je suknjicu uskog kroja i bluzu koja je bila skoro providna. Uz to je izabrala mantilić od bele kože koji se tesno obavijao oko njenog tela i čizme sa visokim potpeticama. Tašnica od belog krzna savršeno se uklopila uz tu kombinaciju i odavala je utisak pomalo tinejdžerskog stila, tek da razbije ozbiljnost ostalog dela kombinacije. Uz to, imala je izgovor za takvo odevanje, jer je posle susreta sa Metjuom išla na zabavu kod Džoane. Zadovoljno se osmehnula sebi i uzbuđeno proverila vreme. Jedva je čekala da krene.

* * *

Dok je vozila, obuzelo je naprasno dobro raspoloženje. Radovala se tome što će ga videti i što je on želeo da vidi nju. Nadala se da će ovo ipak značiti nešto u njenom životu, ma šta to bilo. Usput je svratila na benzinsku stanicu po gorivo, trudeći se da izgubi malo vremena i ne stigne prerano. Htela je da stigne pre nje i dobro je osmotri pri dolasku. Znala je da se ponaša detinjasto, ali joj je prijalo. Nasmešila se ljupko

Zvončica & neky

~ 16 ~

mladiću na pumpi koji je zadivljeno odmeravao. Bila je dobro raspoložena prema celom svetu, pa je čak u kolima pevušila dok se približavala restoranu.

* * *

Večera je bila prijatna i neobično opuštena. Metju je bio elegantan u tamnom odelu i košulji nežno plave boje. Primetila je da se i on potrudio oko svog izgleda i to joj je laskalo. Razgovarali su o svemu, kao da im ovo nije prvi ovakav susret. Potpuno se opustila i prepustila njegovom vođstvu. Bio je savršen džentlmen, ugađao joj i birao jela i vina. Pomislila je kako bi se lako navikla na ovakvog muškarca punog obzira i pažnje.

- Ne znam da li voliš slatkiše, ali ovde imaju predivne kolače i sladolede?

- Oh! - nasmešila se. - Slatkiše obožavam i tamanim.

- Zar to nije preopasno po tvoju liniju i posao?

- Ne, ni najmanje. Mogu da jedem koliko hoću, kilaža mi je uvek ista.

- Blago tebi - odmahnuo je. - Kod mene je dobar apetit počeo da se primećuje - pogladio se po stomaku.

- Ne bih rekla - odvratila je. - Mislim da imaš savršenu liniju i da si u formi.

- Hvala ti na tome, ali to je samo zbog stalnih treninga i sportova kojima se bavim. Inače bih bio... - naduvao je obraze.

Prasnula je u smeh. Sve više joj se dopadao, ne samo zbog svog izgleda, već i zbog pozitivnosti i humora kojim je zračio. Nekoliko puta je pogledala na sat, što mu nije promaklo.

- Žuriš negde? - u glasu mu je osetila nezadovoljstvo.

- Da, mojoj prijateljici Džoani, onoj sa kojom si me sreo prošli put, je rođendan i priređuje zabavu u jednom klubu, pa...

- Tako... - zaćutao je - Onda je bolje da krenemo.

Platio je račun i otvorio vrata restorana. Za trenutak je razmišljala da li da ga pozove da krene sa njom, ali je odustala.

- Otpratiću te do kola.

Zvončica & neky

~ 17 ~

- Nema potrebe, hvala - htela je da okonča ovaj susret i pružila mu ruku.

- Ipak ću te otpratiti - imao je tu mušku dominantnu crtu i nije joj dopustio da mu protivureči. I to joj se dopalo. Otvorio joj je vrata i pomogao da se smesti.

- Želim ti dobru zabavu, Vinona.

- Hvala. I još jednom da ti se zahvalim za divno veče.

- Nemoj prerano da zaključuješ, to još nije ništa - neodređeno je primetio. - Pozdravi prijateljicu i poželi joj srećan rođendan u moje ime.

- Hoću, hvala.

Zatvorio je vrata, a ona okrenula ključ i pokrenula auto. Dok je vozila poznatim ulicama, nije bila u stanju da dokuči šta je mislio poslednjom rečenicom? I da li je to dobro?

* * *

Zabava je bila mala, u najužem krugu prijatelja. Osim Vinone, bili su pozvani samo još Džoanin novi dečko i najstariji prijatelji, par koji je bio zajedno još od školskih dana i koji je bio sinonim za pravu ljubav, Džerod i Mardž, Popili su nekoliko boca vina i smejali se svemu što je iole bilo smešno. Taman su se potpuno opustili, kada ju je ulazak jednog para u restoran potpuno blokirao. Don je bio u društvu visoke brinete, raskošne kose koja je dopirala do struka. Osim toga, a to je morala da prizna, devojka je bila izuzetno lepa i delovala je simpatično. Njihov ulazak nikome od prisutnih nije promakao i sve oči su se okrenule ka njoj. Sagnuta je glavu i sakrila pogled. Iako je do pre par minuta bila srećna i radovala se novim događajima u svom životu, sada je sve izgubilo smisao. Svi su se trudili da nadvladaju nelagodu koja je nastala, ali je ona visila u vazduhu. Don je nije primetio, bio je previše okupiran devojkom kraj sebe. Sedela je taman tako da može neprimećena da ih posmatra i da vidi kako se naginje ka devojci i ljubi je. Osetila je kako je bol slama i pokušala da proguta suze koje su navirale. Bilo joj je žao da prijateljici pokvari zabavu, ali više nije bila u stanju da sedi tu gde se njen život raspadao naočigled svih. Izvinila se na brzinu i pobegla napolje. Skrenula je iza restorana pokušavajući da zaustavi jecaje koji su je potresali. Suze su tekle naglo i nezaustavljivo, kao letnji pljusak kada se obruši na začuđene prolaznike. Prošlo je

Zvončica & neky

~ 18 ~

nekoliko minuta pre nego što je uspela da se smiri i sabere toliko da može da vozi. Brisala je lice umrljano suzama i šminkom, kada je telefon zazvonio. Metju! Šta je on hteo? Ipak se javila.

- Gde si? Je li zabava u punom jeku? -zvučao je veselo.

Nije joj bilo ni do čega, ali je pokušala da zvuči normalno.

- Ne. Krenula sam kući - rekla je.

- Čudno zvučiš, kao da si plakala. Šta se dogodilo?

- Izgleda da mnogo dobro poznaješ žene, kada preko telefona prepoznaješ ženske suze - izbegla je direktno da mu odgovori.

- To u ovom trenutku nije važno - odvratio je zabrinuto. - Reci mi šta ti se dogodilo?

- Ne mogu... Ne želim da pričam o tome.

- Reci mi gde si, dolazim!

- Molim?! - bila je potpuno ne pripremljena na ovakvu reakciju.

- Pitao sam te gde si - ponovio je polako. - Odmah ću doći.

- Nalazim se ispred kluba “Henson” - promucala je.

- Stižem za pet minuta.

Opet je bio tako muški dominantan i nije trpeo pogovor. Trgla se i iz torbice izvukla ogledalo. Vlažnom maramicom je uklonila svu šminku i već je izgledala bolje. Oči su joj ponovo dobile sjaj, valjda zbog njegove pažnje i brige. Prsnula je malo parfema i sela da ga sačeka. Pojavio se za manje Od pet minuta. Otvorio je vrata i seo pored nje. Pogledao je sa osmehom u očima.

- Bolje si?

- Da, hvala. Mada izgledam užasno - mahinalno je popravila frizuru.

- Meni ne. Zapravo izgledaš mnogo mlađe i lepše bez teške šminke.

- Stvarno? Mislila sam da ćeš doživeti šok kada me budeš video bez šminke.

Nasmejao se zvonko.

- Nisam znao da ti je važno šta ja mislim o tvom izgledu. Ali, ako želiš iskren odgovor, umalo sam pomislio da sam seo u pogrešan auto.

- Zaista! Tako loše izgledam? Ponovo se nasmejao.

- Šalim se, naravno. Lepota neke žene, za mene, ne dolazi samo spolja, već mnogo više iznutra. Mnogo toga možeš učiniti da budeš ružna u mojim očima, ali to nema veze sa šminkom.

Zvončica & neky

~ 19 ~

Nije znala šta da kaže. Nikada joj nijedan muškarac nije rekao nešto slično. Svakog trenutka i pri svakom susretu ostavljao je na nju utisak da se razlikuje od drugih i to u onakvom smislu kako je oduvek maštala da treba da izgleda muškarac iz snova.

- Nadam se da ćeš mi reći ko te je tako povredio i rasplakao? - umeo je tako dobro da poveže sve što se odigravalo oko njega, da je to plašilo.

Nije bila voljna da mu dopusti da se toliko uvuče u njenu intimu, jer bi se time sasvim ogolila. Shvatio bi kakva je ona žena i šta želi, a onda bi mogao da manipuliše njom i njenim osećanjima. Morala je nešto da sačuva i sakrije, da drži konce u svojim rukama i ne prepusti se potpuno.

- To je duga i dosadna priča, a ja nisam raspoložena da je pričam - izbegavala je njegov upitni pogled.

- To znači da je u pitanju neki muškarac koji te je jako povredio - odgovorio je sam na svoje pitanje.

Prećutala je, gledajući niz ulicu.

- Neću da insistiram, ne brini. Želim samo da znaš da mi je žao zbog toga i mislim da je taj muškarac veoma glup kada te je pustio da odeš.

Pogledala ga je očima punim bola. Pitala se da li je i on nekoj ženi naneo takav bol, a da to nije ni znao. Verovala je da ni Don nije bio svestan koliko je povredio, bio je previše površan da shvati.

- Možemo li da promenimo temu?

- Naravno, Vinona. Pričaćemo o čemu god želiš.

- Čime se baviš? Mislim, ti znaš ko sam ja i čime se bavim, a ja o tebi još ništa ne znam.

- Bavim se zaštitom autorskih prava.

- Kako to? Ti si advokat?

- Da, ali sada radim više kao agent za neke ljude koji žele da na tržište plasiraju svoja autorska dela. Ja to lepo pravno zapakujem i zaštitim ih od krađa i plagijata i obezbedim im prihod od eksploatacije njihovih dela, uz malu nadoknadu.

- Ne bi se reklo da su tvoje usluge jeftine, bar prema onome što sam videla. Deluješ kao neko ko ima dosta novca.

- To je sitnica prema onome što tim ljudima obezbedim. Veruj mi, nisam derikoža - nasmešio se.

Zvončica & neky

~ 20 ~

Nasmešila se i ona. Pomislio je kako je lepa kada se smeši.

- Šta još želiš da znaš o meni?

Slegla je ramenima. Želela je da zna sve, gde živi, ko su mu prijatelji, koliko ima godina, koja mu je omiljena boja, ali nije želela da pita i otkrije koliko je interesuje sve što je u vezi sa njim.

- Dobro, pošto nećeš da pitaš, sam ću ti reći. Imam trideset tri godine, sopstvenu agenciju i dobar stan. Imam puno poznanika i malo prijatelja i volim žene koje nije strah da se pojave bez šminke.

- Hvala na iscrpnim informacijama - pokušala je šalom da prikrije da je zbunjena.

- To što sam ti rekao o sebi znak je da te poštujem kao ženu i da mislim da nisi samo lepa već i pametna.

- Hvala - ponovo se zahvalila.

- Ali nisam ti rekao još jednu istinu, ovaj put o tebi - nastavio je. - Mislim da si izuzetno seksi žena kojoj retko koji muškarac može da odoli, ali ma koliko me privlačila, neću navaljivati dok ne budem bio siguran da si prebolela tog drugog i da si spremna za mene.

Bila je potpuno zatečena ovom poslednjom primedbom i njegovom otvorenošću, ali je to prikrila.

- Nisam znala da se ja tu ništa ne pitam i da je to svršena stvar.

Opet se zvonko nasmejao.

- Sad mi pokazuješ da si pored svega i duhovita. To mi se jako dopada.

- A mene jako zabavlja tvoja samouverenost. Vi muškarci ste tako jednostavni.

- Kako to misliš?

- Mislim da se kod žena, kad je ljubav u pitanju, sve svodi na emocije, a kod vas na komad nameštaja.

- Ne razumem? - posmatrao je zbunjeno.

- Mislim na krevet na kome se nalaze sve vaše emocije prema ženama. Ali, stvari su malo komplikovanije od toga i tu ćeš imati poteškoća sa mnom.

Smejao se od srca.

- Stvarno si neverovatna. Slegala je ramenima, kao da želi da mu kaže da stvari tako stoje i da se neće promeniti zbog njegove slatkorečivosti. Kada su se rastali, ništa nije rekao. Ni da će je ponovo

Zvončica & neky

~ 21 ~

pozvati. Samo joj je pružio ruku i poželeo laku noć. Kada je pogledom otpratila njegov automobil, pomislila je da je i toj priči došao kraj, možda zbog njene primedbe da je neće lako odvući u krevet. Opet se osećala praznom i usamljenom.

* * *

Sutradan nije imala vremena da razmišlja o svemu što se dogodilo. Imala je posla čitav dan i uveče je bila iscrpljena, ali ne i neraspoložena. Džoana je zvala da proveri kako je nakon događaja sa Donom i iznenadila se Vinoninom mirnoćom. Propustila je da joj ispriča o susretu sa Metjuom. Ionako je to bila završena stvar i bolje da ne priča o tome. Obećala joj je da će uveče izaći na kafu i obližnji kafe da čuje sve tračeve sa dela rođendana koji je propustila i požurila da se istušira i spremi za izlazak.

Džoana je bila puna priče, kao i uvek. Prepričavala joj je događaje sa novim dečkom, pokazivala ponosno predivnu ogrlicu koju je dobila na poklon od njega sa velikim kamenom u obliku crvenog srca i prosto blistala od zadovoljstva. Vinona je bila srećna zbog nje, ali nekako odsutna. Pokušala je da se koncentriše na njenu priču, ali su joj misli stalno lutale. Glumila je razdraganost i dobro raspoloženje i jedva je čekala da se veče završi. Tek što su se rastale, zazvonio je telefon. Videla je Metjuovo ime na displeju i pitala se da li treba da mu se javi. Možda i ne bi trebalo, ali se ipak javila.

- Halo.

- Ovde Metju, nadam se da te ne prekidam u nečemu?

- Ne, upravo sam krenula kući.

- Negde si u gradu?

- Da, bila sam na kan sa Džoanom. Sećaš se moje prijateljice?

- Naravno. Bio sam na kratkom putovanju danas i doneo sam ti nešto, pa bih da ti to predam.

Bila je zbunjena. Otkuda sad to?

- Pa dobro... - promucala je.

- Objasni mi gde si i stižem za par minuta.

Objasnila mu je i veza se prekinula. I dalje je bila zbunjena. Otkuda mu ideja da joj nešto donese sa puta i šta je to moglo biti? Ipak, mogla je

Zvončica & neky

~ 22 ~

bar sebi da prizna da je bila polaskana njegovim gestom. Neko je razmišljao o njoj, neko ko bi mogao da joj ukrade misli i useli se u njih. Čekala je strpljivo, podstaknuta radoznalošću. Pojavio se vrlo brzo, parkirao iza nje i izašao iz auta. Pogledi su im se sreli i ona oseti isto što i prvi put.

- Izvoli - pružio joj je poveću kutiju, brižljivo zapakovanu u ukrasni papir neobičnog izgleda.

- Hvala - primila je paket i dalje osećajući zbunjenost.

- Otvori! Želim da čujem tvoje mišljenje o tome.

- Dobro.

Otpakovala je i otvorila kutiju. Bila je to predivna ljubičica retke kombinacije boja.

- Otkuda si znao da gajim ljubičice? - zapanjeno ga je pogledala.

- Pročitao sam u jednom tvom intervjuu. Kada sam je ugledao, pomislio sam na tebe i doneo je. Znam da nije neki značajan poklon, ali pomislio sam da možda nemaš tu vrstu.

- Nisi mogao da odabereš bolji poklon čak i da si hteo. I zaista nemam ovu vrstu.

- Drago mi jeako tako misliš. Onda mi jedrago što sam je doneo.

Krenula je da ga poljubi u obraz iz zahvalnosti, ali se okrenuo, pa je dotakla njegove usne. Povukla se naglo, pre nego što je uspeo da reaguje.

- Hvala ti još jednom. Nasmešio se.

- Idem sad, kasno je. Pozvaću te da čujem kako napreduje.

Ušao je u svoj auto i krenuo. Vinona je sela u svoj i brižljivo spustila ljubičicu na sedište. Nežno je pogledala u nekoliko navrata na putu do kuće.

Zvončica & neky

~ 23 ~

* * *

Ujutru mu je napisala kratku poruku da mu se zahvali i čitav dan očekivala uzalud da je pozove. Želela je da zna gde je i sa kim provodi vreme, da li je bilo pametno što ga je poljubila prethodne večeri i kakve su mu namere. Zbog čega joj donosi poklon i trudi se da bude pažljiv, a onda nestane i ne javlja se? Da li igra neku igru sa njom, ili je samo pun strpljenja.

Nije joj se javljao nekoliko dana, a onda je pozvao na zajedničko trčanje u subotu ujutru.

Trčali su kao da su to već mnogo puta radili zajedno, tek ponekad razmenivši poneku reč. Osećala je umor i zastala. Stao je kraj nje i uzeo je za ruke. Nije joj smetalo. Naprotiv. Njegove oči lutale su njenim licem, kao da nešto traže. Nije se pomerala, gledala je i ona njega. Nije se pomerila ni kada je privukao i poljubio. Odgovorila je na poljubac, ali nekako oprezno i bojažljivo.

- Čini mi se da nemaš ništa protiv ovog poljupca, ali da imaš neki odbrambeni stav. Pitam se da li je problem u meni ili u tebi.

- Ne znam ni sama...

- Još uvek voliš onog drugog, ili se plašiš da bih te i ja mogao povrediti?

- Ne, nije tako.... - odmahivala je glavom.

Zapravo ni sama nije znala šta je sprečava da se prepusti osećanjima koja su se rađala prema njemu.

- Voleo bih da možeš da mi veruješ kada ti kažem da mi je stalo do tebe.

- I ja bih volela da verujem u to.

- Stvarno si.... užasna!

- Znam. I oprezna. Bolje je da digneš ruke od mene.

- Vidiš kakva si! - nervirao se.

- Pokušavam da ti stavim do znanja da si mi nešto posebno, a ti odmah puštaš kandže da bi sakrila ono što stvarno misliš. Znam da ti se dopadam, znam da voliš muškarce koji te poštuju i ugađaju ti, znam da misliš da su svi gadovi, ali ja nisam. Ja sam jedan od onih koji su spremni sve da učine za ženu do koje im je stalo i da uvek budu uz nju. Ja ne moram da budem samo poznanik sa autoputa u tvom životu! Njegove reči su je paralisale. Bile su to reči koje je oduvek čekala da

Zvončica & neky

~ 24 ~

čuje, reči koje će reći muškarac njenog života onoga dana kada bude pristala da se uda za njega. Samo što su bile suviše rano izgovorene, i nije mogla da im veruje i prepusti se.

- Zar ne misliš da se ne poznajemo dovoljno za takvu izjavu?

- Mislim - klimnuo je glavom potvrdno. - Ali da sam čekao da se sve lagano odvija, ti bi već pobegla i možda našla nekog drugog.

- Misliš da nas je sudbina spojila na onom mestu na autoputu?

- Ne, ne razumem se u te stvari. Ali znam da sam u tvom pogledu pronašao ono što sam tražio. To je bio razlog što sam verovao da treba da pokušamo. I još uvek verujem.

Ponovo je privukao i poljubio. Ovaj poljubac bio je mnogo drugačiji od prvog. Osećala je želju za njim i njegovu želju za njom. Jedva je pustio iz zagrljaja.

- Da nismo na javnom mestu, ne znam šta bi se dogodilo... - primetio je.

Nasmešila mu se. Oči mu zasijaše, a ona oseti kako ta nežna svetlost greje njeno srce. Uhvatio je za ruku i poveo. Nije rekla ni reč da ne poremeti taj trenutak bliskosti.

* * *

- Hoćeš li mi, već jednom reći šta se događa sa tobom? Danima se ne javljaš, sva si izgubljena i stalno gledaš u taj telefon! - Džoana je skrstila noge i igrala se pramenom svoje, kao ugalj crne kose.

Vinona je razmišljala šta da joj kaže. Nerado je pričala o događajima sa Metjuom, ali Džoanu nije mogla da laže. Pročistila je grlo i popila malo vina, tek da se ohrabri. Počela je od samog početka, od susreta na autoputu, pa do najnovijih događaja, izbegavajući da govori o svojim osećanjima. Džoana je zainteresovano posmatrala, povremeno se smeškajući.

- Eto, to je to! Ne znam kuda će me to odvesti, ali.... - slegla je ramenima.

- Znači, zaljubila si se u njega! -zaključi Džoana.

Vinona sakri pogled iza tamnih naočara. Razmišljala je o onome što je Džoana rekla. Nije bila sigurna da li treba da prihvati to kao činjenicu ili da se bori protiv toga.

Zvončica & neky

~ 25 ~

- Ne znam ni sama... - pogled joj je lutao negde u daljinu. - Kada smo zajedno to je nešto najdivnije što mi se skoro dogodilo, ali se plašim...

- Čega se plašiš? Da će te povrediti kao Don?

- Možda... možda je previše rano da se prepustim nekom drugom. Još uvek nisu zacelile rane od Dona.

- Znam, ali možda je ovo najbolji put da sve ostaviš iza sebe i zaboraviš. Ljubav je čudna stvar. Dogodi se onda kada je najmanje očekuješ i kada si najmanje spreman. Kao grom iz vedra neba! - mudrovala je.

- Lako je tebi da pričaš, ti nisi nikada prošla kroz takav pakao.

Džoana se koketno osmehnu. Ona je uživala u svojoj slobodi i maksimalno je koristila. Muškarci su za nju bili samo zabava, ili dobar povod za zabavu. Sve dok ne naiđe onaj pravi. Za njega je čuvala svoje srce i zato ga je davala drugima tako malo. Vinona je mnogo puta pomislila kako bi volela da bude poput nje, da se ne prepušta emocijama tako lako i da manje razmišlja, a više uživa.

- Ti odlično znaš šta ja mislim o ljubavi. -rekla je, kao da joj je pročitala misli. - Kada se bude pojavio pravi muškarac za mene, daću mu sve, a dotle... - nasmejala se zvonko.

Zavodljivo je prekrstila noge i koketno se osmehnula dvojici mladića koji nisu skidali poglede sa njih. Nekoliko minuta kasnije, konobar im je doneo piće koje su im poslali mladići pored njih. Ona im se zahvalila prekrasnim osmehom.

- Eto vidiš kako se to radi. Muškarci nisu previše komplikovani, samo treba dobro proučiti uputstvo za upotrebu!

Vinona se slatko nasmejala komentaru. Džoana je imala kvalitet pravog prijatelja koji uvek ume da je izvuče iz lošeg raspoloženja i navede da sve posmatra iz veselijeg ugla. Zbog toga je njihovo prijateljstvo bilo tako čvrsto, čak i kada nisu imale dovoljno vremena jedna za drugu.

- Znaš da imamo poziv za jedan zanimljiv događaj - nastavila je Džoana. - Mardž priprema zabavu iznenađenja za Džeroda povodom njihove desetogodišnjice braka. Džerod nema pojma šta mu se sprema, a zabava je upriličena u onom novom klubu gde se okupljaju poznate ličnosti. Mardž očekuje da dođemo obavezno! - poslednje reči je naglasila, jer je znala koliko Vinona izbegava izlaske na takva mesta.

Zvončica & neky

~ 26 ~

- Baš lepo, ali...

- Nema ali, oni su nam najstariji i najbolji prijatelji i moramo da idemo! - Džoana nije htela da joj dozvoli da nastavi.

- Dobro, ako baš moram... - Vinona je znala i sama da bi bilo ružno da ne ode.

- Mardž je razradila sve detalje. Obavezala je Džerodovog kolegu sa posla da ga zamajava čitavog dana i uveče dovede tamo. Skup je zakazan za sutra u devet uveče, a Džerod bi trebalo da stigne oko pola deset. Mi ćemo već biti na okupu i sakrićemo se u jednom separeu, a kad stigne.... - nasmejala se zamislivši Džerodovo iznenađeno lice.

- Sjajna ideja! - nasmešila se i Vinona. - Njihov odnos me uvek iznova oduševljava.

- Da, oni su idealan par u svakom pogledu - Džoana je zabacila kosu i uzdahnula. - Onda je dogovoreno.

- Jesi li smislila šta ćeš im pokloniti?

- Ne, znaš ti mene. Biće to verovatno nešto šaljivo. A ti, šta planiraš da im pokloniš?

- Ne znam još, ali smisliću već nešto.

Tog trenutka joj se rodila ideja, koja joj se sve više dopadala, Što je duže razmišljala. Odlučila je da to bude “ljubavna korpa”, kako je u glavi nazvala. Napuniće korpu divnim sitnicama i slatkišima u znaku srca, naravno u obaveznoj, crvenoj boji. Objasnila je Džoani ukratko šta je smislila.

- Mislim da je divna ideja i da će im se dopasti - rekla je. - Znaš kako Mardž pada na takve stvari.

- Da, baš kao i ti - nasmejala se.

- Od mene ne možeš da sakriješ kakav si, u stvari romantik u duši.

Džoana se nasmešila i namignula.

- Pst! To znamo samo nas dve i niko više.

Obe se nasmejaše od srca. Vinona pogleda na sat i poskoči.

- Moram da jurim! Imam snimanje i već kasnim. Vidimo se večeras.

Džoana joj mahnu u znak pozdrava. Kada je ostala sama, pozvala je telefonom Mardž da još sazna nove detalje vezane za planirani događaj.

Zvončica & neky

~ 27 ~

* * *

Vinona nije imala običaj da bude bezobrazna u saobraćaju, ali je ovaj put morala, jer je kasnila. Presekla je put jednom automobilu iz druge ulice i projurila kroz žuto, nadajući se da se u međuvremenu nije uključilo crveno i da u blizini nema policije. Bila je nervozna, jer nije imala običaj da kasni, pa se neobično žusto javila na telefon koji je već dugo zvonio u torbici.

- Halo!

- Nešto nije u redu, sireno? Samo je Metju mogao sa nekoliko reči da je umiri i otera svu nervozu.

- Ma ništa, samo sam u cajtnotu i pravim namerne prekršaje u saobraćaju - ukratko je objasnila.

- Nije to razlog da, pre vremena, izboraš to lepo lice.

Morala je da se osmehne.

- A gde si ti? - odvratila je pitanjem, jer nije znala kako da odgovori na njegove komplimente.

- Vraćam se sa sastanka. Nažalost, bilo je dosadno i nimalo poučno. Ponekad zaista imam problema da umetnicima objasnim neke praktične stvari.

- Znam. Oni žive u svom svetu, a ti u stvarnosti.

- Upravo tako.

- Onda nemoj da se nerviraš, već izbegavaj da im daješ previše pojedinosti i time ih zbuniš. Kaži im samo da će dobiti svoj novac i odmah će potpisati svi potrebnu dokumentaciju.

- Ha, ha. Baš ti hvala na savetu, ako ostaneš bez posla, zaposliću te kod mene da to primeniš.

- Neka hvala, ne mešam posao i zadovoljstvo.

- Kad smo kod zadovoljstva, kad ćemo se videti?

- Večeras idem na zabavu kod prijatelja. Hoćeš li sa mnom?

- Uh, ne mogu. Imam obavezu da se vidim sa nekim i moram to da odradim.

- Onda ništa - prikrivala je razočaranje u glasu. - Čućemo se.

- Ljubim te, čujemo se.

Zvončica & neky

~ 28 ~

Bila je pomalo tužna što ga neće videti čitavog dana, ali je odlučila da ne dopusti da joj to pokvari veselje zbog zabave.

Znala je da će zabava biti dobra, baš kao i uvek kada se okupljalo staro društvo. Uostalom, Metju će već sutra opet biti samo njen.

* * *

Haljina boje šampanjca na Džoani je izgledala prosto božanstveno. Vinona se odlučila za haljinu boje crnog vina i kosu podigla visoko na temenu. U rukama je nosila ogromnu korpu uvijenu u celofan sa štampanim srcima, uvezanu likom i ukrašenu suvim ružama i bršljanom. Mardž ih je dočekala širokim osmehom i poljupcima, a konobar poslužio penušavim pićem dobrodošlice. Smestila se na poziciju odakle je mogla sve da posmatra, a Džoana je odmah pojurila na plesni podijum. Društvo se lagano okupljalo i uzbuđeno pripremalo veliko iznenađenje. Malo posle pola deset u klub je ušao Džerod sa kolegom. U klubu je nastala dogovorena tišina, a svetla su se pogasila. Dok je Džerod začuđeno komentarisao neobičnu atmosferu, svetla se naglo upališe i svi prisutni prijatelji povikaše uglas i zazvečaše zvečkama koje je Mardž kupila za sve goste. Džerodovo iznenađenje odmah se pretvorilo u oduševljenje. Grlio je sve prisutne i zahvaljivao im se.

- Srećna godišnjica, Mardž - zaljubljeno je gledao u njene oči koje su plamtele.

- I tebi - jedva je izustila, jer su je njegove usne sprečile da govori. Zagrlio je, nežno je gledajući.

- Kada si sve ovo pripremila?

- Ovo se priprema već mesec dana - dobacio je kolega veselo.

- Hvala ti - ponovo je poljubio.

- Hvala svima što ste došli i što ste tako dobri prijatelji!

Svi podigoše čaše i nazdraviše.

- A sada, da se ne bi previše raspekmezili, počinjemo sa zabavom! - veselo je objavio.

- Pre toga dodela poklona! - najavila je Mardž.

Uz piće i muziku, atmosfera je dostigla vrhunac, kada je Vinona primetila da u klub ulazi visoka devojka izrazite lepote, kakvu je

Zvončica & neky

~ 29 ~

nemoguće ne primetiti. Taman je htela da skrene pažnju muškarcima na nju, kada je iza nje ušao Metju, odeven u tamno odelo, savršene frizure i osmeha. Pogled joj se skamenio, dok je telo obuzimala obamrlost. Nije mogla da poveruje da se scena sa Donom ponavlja, sem što je to sada bio Metju. Džoana je primetila bledilo na njenom licu i u trenutku sve shvatila.

- Moram da idem odavde - promucala je.

- Idem sa tobom - Džoana je na brzinu objasnila situaciju Mardž i požurila za Vinonom, znajući kakav je haos nastao u drugaričinoj glavi.

* * *

Jutro je resilo sve samo od sebe. Džoana je dojurila neobično rano sa novim brojem tabloida i svežim fotografijama sa kojih su se smešili Metju i Ešli Vens, kako je pisalo. Ispostavilo se da mu tajanstvena devojka nije samo pratilja za to veče, već njegova životna saputnica. Pisalo je o njenom porodičnom bogatstvu i njihovoj vezi koja je počela pre dve godine romantičnim putovanjem jahtom njenog oca po Mediteranu. Vest ju je prosto ošamarila i od tog je udarca sva drhtala. Džoana je ćutke skuvala duplu kafu, sipala konjak i ponudila je cigaretom.

- Sada mi je sve jasno, sve kockice su se složile - primetila je muklo.

- Zar nisi ni naslutila? - pitala je Džoana, ne znajući šta da kaže.

- Ne znam... - vrtela je glavom odsutno. - Ništa više ne znam...

Džoana je posmatrala fotografiju ćurke neko vreme.

- Deluju hladno - pokušala je da je uteši.

Vinona joj se slabašno osmehnula. Bilo je tako slatko što je htela da je uteši tom primedbom.

- Meni deluju kao savršen par. Nije mi jasno zašto sam mu bila potrebna?

- Možda njihov brak ne funkcioniše, možda je samo iz interesa - pokušala je Džoana da ga opravda.

- Kakve to ima veze sa tim što me je lagao! - Vinona se uznemirila.

- Ne znam. Možda nije imao hrabrosti da ti kaže.

Zvončica & neky

~ 30 ~

- I šta sada da radim? - Vinona je delovala očajno. - Tek što sam se malo oporavila od Donovih laži i stala na svoje noge, sada me sustižu nove laži. A ja više ne mogu da ih gutam! Sita sam svega!

- Znam, razume m te potpuno - klimnula je Džoana. - Možda bi trebalo da razgovaraš sa njim.

- O čemu? Da mi ispriča priču o tome kako je njegov brak loš, kako ga održava iz navike ili zbog interesa, kako ne spavaju zajedno i vode odvojene živote! To je stara priča koju priča svaki oženjeni muškarac kada zavodi novu žrtvu! Mislim da sam malo pametnija od žena koje to progutaju!

- Ipak mislim da bi trebalo da razgovarate i da saslušaš njegovo objašnjenje - ustrajala je Džoana.

- Ti si zaista draga i hvala ti što me tešiš, ali ne vidim čemu taj razgovor.

* * *

Metju je zvao čitavo popodne. Telefon je neprestano zvonio, ali Vinona nije imala volje da se javi. I narednog dana je zvao, ali ni tada se nije javljala. Dobila je i nekoliko poruka u kojima je pitao gde je i zašto se ne javlja, ali ni na njih nije odgovarala. Drugog dana uveče došao je do njenog stana i dugo zvonio. Onda je pokušao da razgovara iza zatvorenih vrata, ali je Vinona ostala nepomična i nema. Samo je nekoliko tužnih suza pokazivalo koliko je teško podnosila sve što se događalo. Kada je otišao, zavukla se u krevet, ali nije imala sna. Razmišljala je o svemu. Nije mogla da pronađe nijedno opravdanje za njega koje bi joj zvučalo prihvatljivo. I nijedno objašnjenje za svoju vezu sa oženjenim muškarcem. Nikada sebe nije smatrala ženom koja ruši i razara tuđe veze i brakove i nameravala je da takva ostane i nadalje. Poziv iz agencije da otputuje na nekoliko dana zbog snimanja prihvatila je oberučke. Telefon je i narednih dana uporno zvonio, a ona je i dalje odbijala pozive.

Novi hotel bio je isti kao i svi prethodni. Opet je bila sama i ranjena, ali je ipak legla na veliki krevet rešena da spava. Praznina sobe i kreveta podsetila je na neke noći i zagrljaje i na gubitke koje je pretrpela u poslednje vreme.Više nije znala odakle joj snage za patnje i razočaranja. Ni Čemu sve, kad ljubavi, za nju očito nema, a neće je ni

Zvončica & neky

~ 31 ~

biti. Sklopila je ruke i pomolila se za malo mira i sna. Tako bar neće razmišljati.

* * *

Ispostavilo se da je Vinonina tuga u očima bila upravo ono što je sponzor reklamnih fotografija tražio. Snimatelj je bio oduševljen njenim profesionalizmom i mogućnošću transformacije, dok se ona u sebi gorko smejala. Ponekad život baš ume da se poigra! Zbog njenog predanog rada, kojim je bežala iz stvarnosti, završili su pre zakazanog roka i mogla je ranije da se vrati kući. Ali nije se radovala. Nije ni imala čemu, a ni kome.

* * *

- Džoana, pa gde si ti?

Nisu se dugo videle zbog obaveza, pa su na brzinu zakazale kafu u omiljenom kafeu.

- Pitaš me gde sam ja, a ti si ta koja stalno putuje i nema vremena za najbolju prijateljicu. Šta ima novo?

Vinona je znala na šta se pitanje u stvari odnosi, ali je odlučila da ne načinje tu temu. Ionako ne bi imala ništa novo da joj kaže.

- Baš ništa. Snimanja, poslovi i eto.... A kod tebe?

- Imam novog dečka! - nasmešila se ljupko.

Htela je da kaže opet, ali se samo nasmejala.

- Stvarno? Je li ozbiljno?

- Ne znam. Možda... - zagonetno je zatreptala. - Nego, htela sam da ti kažem da on ima preslatkog druga koji te obožava i stalno me napada kada će te upoznati.

Vinona zakoluta očima. Nije joj bilo do upoznavanja novih ljudi, niti do novih veza.

- Ne znam baš...

- Molim te, moraš to da mi učiniš kao prijateljici. Ne mogu da živim od njega, a stvarno je dobar dečko. Ne moraš sama da izađeš sa njim, izaći ćemo učetvoro.

Zvončica & neky

~ 32 ~

- Dobro, ali samo da mu ništa ne obećavaš u moje ime.

- Naravno, to je dalje vaša stvar. Mislim da će ti se dopasti, pomalo je zanesenjak kao i ti. Super ćete se slagati.

Džoanina procena zapravo i nije bila pogrešna. Čarls joj se zaista dopao na prvi pogled. Imao je visinu košarkaša, izduženo, produhovljeno lice i specifičan šarm koji se nije ispoljavao odmah, već je plenio postepeno. Osim toga, bio je odlično obrazovan, a njegova inteligencija je bila urođena i samo nadograđena učenjem i čitanjem. Bavio se vajarstvom i slikarstvom i obožavao žensku lepotu iskreno, umetnički.

- Ne pratim modu i aktuelna dešavanja tog tipa, ali sam video neke tvoje fotografije i oduševljen sam.

- Hvala - nasmejala se.

- Nisam balavio nad njima - dodao je šaljivim tonom.

Ponovo se nasmejala, ovaj put glasno.

- Zašto se smeješ? Zar ne misliš da neki muškarci to rade dok te posmatraju?

- Ne znam... - smejala se. - Nisam nikada o tome razmišljala.

- Ali se stalno smeješ od kada razgovaramo, a to je dobar znak.

Posle pola sata, razgovarali su kao stari prijatelji, a Čarls je planirao njihove nove izlaske i mesta koja želi da joj pokaže. Prijali su joj njegova pažnja i optimizam koji je širio, ali je smatrala da je prerano da se bilo šta planira. Džoana i njen dečko su se posle večere izvinili, a Vinona je takođe krenula sa njima. Nije želela da ostane sama sa Čarlsom i veče pretvori u neko ozbiljnije udvaranje. Čarls se nije ljutio, ljubazno je zamolio za broj telefona i otpratio do automobila.

- Nadam se da nisam bio previše dosadan...

- Naravno da nisi - osmehnula se - samo...

- Ne moraš ništa da kažeš, ja sam Strpljiv i spreman da sačekam.

- Ne znam da li ima svrhe da čekaš na mene. Nisam baš spremna na bilo kakvu vezu u ovom trenutku.

- U redu je, shvatam. Pustimo vreme da čini svoje, a dotle možemo provoditi neko vreme zajedno, čisto da vidimo kako nam ide.

Nasmešila se i pružila mu ruku. Čarls je zaista bio drag muškarac i bilo joj je žao što je već nekom drugom dala srce, nekome ko ga ne zaslužuje.

Zvončica & neky

~ 33 ~

Mahnuo joj je kad je krenula. U retrovizoru je videla da stoji i gleda za njom. Nije joj bilo jasno zašto neki muškarac, kome je dala tako malo žudi za njom, a drugi, kome je mogla da pruži sve, pokušava da joj slomi srce. Setila se kako je Don jurio za njom u početku, pa zatim Metju, a sada i Čarls. Možda ima nešto u njoj što istovremeno privlači i odbija muškarce. Možda je bila tačna Džoanina primedba da se muškarci nje plaše, jer je jaka i samosvesna ličnost. Ili je bar takav utisak ostavljala, dok je u suštini bila vrlo krhka i nežna žena koja žudi da se prepusti nekome bez rezerve.

Već je bilo jako kasno kada je stigla u stan i jedva je čekala da se uvuče u krevet i razmisli o svemu. Pitala se da li je problem u njoj samoj i u pogrešnom odabiru muškaraca. Možda je podsvesno tražila muškarca koji će biti jači od nje i navesti je da se pokori. Ili samo nije umela da proceni osobu kojoj poklanja poverenje. Odlučila je da više ne razbija glavu takvim mislima, ionako je očekuje težak radni dan.

* * *

Probudila se nešto bolje raspoložena, ali neispavana. Izgrdila je sebe zbog tamnih kolutova oko očiju i neprofesionalizma. Zahvalila je kozmetičkoj industriji na korektoru i pokušala da ublaži posledice prekratkog sna. Imala je dovoljno vremena do početka snimanja da prošeta kroz tržni centar i obraduje sebe kupovinom. Nije tražila ništa posebno, samo je razgledala, čekajući da je nešto privuče i opčini. Tada je primetila Ešli Vens, Metjuovu suprugu, koja je radila isto što i ona. Nesvesna onoga što radi, krenula je lagano za njom. Ešli je obišla nekoliko butika, ali očito nije bila zadovoljna ponudom. Zato je sela u kafe i naručila kafu. Vinona je učinila isto i ispod oka je posmatrala, praveći se da čita časopis. Ešli je imala tamne naočari poznate marke, iza kojih nije mogla da joj vidi oči. Pri dnevnom svetlu nije izgledala ništa manje lepa, samo se još više isticala njena negovanost i elegancija. Vinona oseti tako tipičnu žensku zavist. Odmah se pokajala i umesto zavisti osetila grižu savesti. Iako nije znala čak ni da Vinona postoji, ipak je na neki način povredila. Ešli je iznenada ustala i krenula ka njoj. Vinonina prva misao je bila da ustane i pobegne, ali je ostala prikovana za stolicu, svesna da je to glupo.

- Izvinite, da nemate možda upaljač?

- Ne, nemam - promucala je.

Zvončica & neky

~ 34 ~

- Baš sam glupa, pa vi nemate ni cigarete na stolu, zašto biste onda imali upaljač? - nasmešila se ljubazno.

- Nema problema - uzvratila je osmehom. - Rado bih pomogla, ali... -raširila je ruke.

- Videla sam vas u tržnom centru - nastavila je Ešli da ćaska. - Ni vi niste ništa pronašli za sebe?

- Ne, mada nisam nešto posebno ni tražila. Mislila sam da se obrađujem nečim, čisto zbog raspoloženja.

- Potpuno vas razumem, to je naša ženska terapija. To i kafica sa prijateljicom.

Vinona se osmehnu. Pomislila je kako bi, u nekoj drugoj prilici zaključila kako je Ešli simpatična, možda bi čak postale i prijateljice.

- Da li bi vam smetalo da sednem za vaš sto da popijemo kafu? Mrzim da sedim sama u kafeu.

Vinona je htela da pukne od smeha! Da li to život pokušava potpuno da je sludi, pa joj namešta sve te neverovatne situacije, ili je svet tako mali?

- Naravno da mi ne smeta, samo izvolite.

- Baš ste zlatni - nasmešila joj se. - Kafa u društvu uvek ima bolji ukus.

Dok je odlazila po svoje stvari, Vinona je posmatrala i razmišljala. Šta je to Metju tražio van braka, a što nije imao kraj nje? Savršeno lepa, kulturna i pametna, idealan primer moderne i samosvesne žene kakvu bi svako poželeo.

Razgovor između dve žene tekao je u različitim pravcima. Ispostavilo se da Ešli zna ko je ona i da prati modna zbivanja. Pričala je o svojoj karijeri i interesovanjima, o stalnom nedostatku vremena za lepe stvari i druženja.

- Zapravo, najbolji trenuci su kada odem na službeno putovanje - objašnjavala je. - Tada sam sama i uvek nađem vremena da se opustim u nekoj lepoj sauni ili u dugoj šetnji. To me relaksira i zato volim da putujem.

Vinona je htela da je pita da li sa njom ide i suprug, ali je odustala. Primetila je da ga, za vreme razgovora nije nijednom pomenula.

- I ja često putujem, ali nažalost retko imam priliku da nađem malo slobodnog vremena - rekla je, umesto onoga što joj se motalo po glavi.

Zvončica & neky

~ 35 ~

- Sigurno imate pune ruke posla sa takvim licem i telom - primetila je, ali bez zavisti.

- Ne žalim se, mada ponekad nastupi i mrtva sezona.

- Naravno, ali to vam ionako treba da malo predahnete i akumulirate utrošenu energiju - pogledala je na sat i mahnula konobaru. - Rado bih ovde sa vama ćaskala čitavo pre podne, ali obaveze...

- I ja moram da krenem, imam zakazano snimanje.

Ešli joj pruži ruku.

- Drago mi je što smo se upoznale, bilo mi je vrlo prijatno.

- I meni. Videćemo se opet u nekom tržnom centru - našalila se.

- Naravno - potvrdila je. - Čim ponovo budemo istovremeno u lošem raspoloženju.

Učinilo joj se da je time rekla više od onoga što su same reči značile. Posumnjala je da Ešli nešto zna, ali je brzo odbacila takvu mogućnost. To bi bilo previše, čak i za neobičnu igru sudbine koja je pratila u poslednje vreme.

* * *

Veče je uveliko pokrilo grad i donelo mu bleštavo, uvek pomalo tajanstveno, noćno lice. Vinona je parkirala ispred zgrade i umornim koracima ušla u zgradu. Osetila je miris poznatog parfema u liftu i pomislila na Metjua. Taj miris bi svuda prepoznala. U grudima joj se steglo od tuge. Zašto nije mogla da prestane da misli na njega? Izašla je u hol i krenula da otključa vrata, kada jedna prilika izađe iz senke. Trgla se uplašeno. Bio je u jednom koraku kraj nje i njegove ruke je snažno obgrliše. Poznate usne i osećaj u čitavom telu sasvim je obuzeše. I da je htela, nije imala snage da mu se odupre. Imao je tu moć nad njom i znao je da je upotrebi. Uzvraćala mu je poljupcima punim gladi, ne razmišljajući mnogo o onome što radi.

- Hoćeš li me pustiti da uđem? Klimnula je. Tek kada su seli i razmenili onaj pogled, shvatila je koliko joj je nedostajao.

- Zašto si me čekao pred vratima?

- Zato što me izbegavaš i ne javljaš se na moje pozive. Ne razumem zbog čega.

Zvončica & neky

~ 36 ~

- Ako sam te izbegavala, to valjda znači da nisam želela da te vidim.

- Zašto? Šta se dogodilo?

Grlo joj se steglo. On je bio tako miran, kao da ništa nije učinio.

- Mislim da ti znaš šta je razlog - odvratila je.

Zaćutao je. Nije htela ništa više da mu kaže i tako olakša. Ako želi, moraće sam da prizna ono što je skrivao od nje.

- Znači, saznala si... - pognuo je glavu. - I to je moralo jednom da se dogodi.

- Nije moralo da se dogodi! - planula je. - Trebalo je da mi kažeš odmah da si oženjen i da tražiš aferu!

- Ne tražim aferu i ti to nikada nisi bila za mene - pogledao je u oči

- Znam da mi ne veruješ i verovatno imaš pravo što tako misliš, ali u tome se ne slažem sa tobom. Tačno je da sam trebao da ti kažem, ali nisam to učinio odmah, a posle je bilo sve teže. A i plašio sam se da nećeš hteti da me vidiš kad budeš saznala!

- Naravno da neću da te viđam. Zaboga, zar ti tvoj brak ne znači baš ništa? Zar možeš tek tako da pogaziš ljubav jedne žene da bi je dao drugoj!?

- Ljubav! Ha! - cinično se nasmejao. - Ti očito živiš u nekom idealnom svetu gde se svi vole i žive srećno do kraja života!

Prošao je prstima kroz kosu i uzdahnuo.

- Ljubav nema nikakve veze sa mojim brakom. Možda sam nekada mislio da ima, ali sam brzo shvatio kako stoje stvari. A što se tebe tiče, to je nešto sasvim drugo i nije avantura. Šta da radim! U tebe sam zaljubljen, a njom oženjen! Misliš da je to tako lako i jednostavno!?

- Ipak je trebalo da mi kažeš istinu.

- Znam. Ali nisam i šta sada da radimo?

- Ne znam. Samo znam da je za mene ljubav isto što i bol. I stalno mi se to dešava.

Ustala je i krenula da šeta po sobi. Metju je ustao i obgrlio je rukama. Oslonila je glavu na njegovo rame i udahnula dobro poznati miris.Tu joj je bilo tako dobro, da je poželela da ostanu zauvek tako. Ipak se istrgla iz njegovog zagrljaja i odmakla da bi bila na sigurnom.

I pored onoga što je osećala za njega, sve u njoj se bunilo protiv toga da bude sa njim.

- Šta sada? - pitao je.

Zvončica & neky

~ 37 ~

- Ne znam, Metju... - odmahivala je glavom. - Ne mogu da budem sa tobom, ne na ovaj način. Nikada nisam razorila ničiju vezu, a kamoli brak i to jednostavno nisam ja.

- To, da li će moj brak opstati, ne zavisi od tebe.

- Šta onda očekuješ od mene? Da ti budem utešna nagrada posle neispunjenog braka, da se krišom sastajem sa tobom i čekam? Ja nisam takva, Metju! Ako ne mogu da imam nekoga potpuno, ne želim ni tako.

- Da li sam to tražio od tebe? Naravno da nisam nikada planirao tako nešto. Ali, nisam planirao ni da će mi se dogoditi ljubav koja će me pogoditi kao grom iz vedra neba! To nema veze sa mojim brakom. U svakom braku u kome nema ljubavi, tako nešto je moguće.

- Pa šta onda očekuješ? - nije joj bilo jasno.

- Da pustiš stvari da se odvijaju ovako neko vreme, dok ne resim neke probleme.

Njegov pogled je pokazivao šta oseća. U tom trenutku nije sumnjala u njegovu iskrenost, ali nije videla rešenje.

- Ne znam, Metju. Nisam sigurna da to mogu...

Ćutao je neko vreme. Onda je ustao i pogledao je očima punim bola.

- Potpuno te shvatam.

Dok je išao ka vratima, sve u njoj se lomilo. Svim srcem je želela da ga zaustavi i kaže mu da ništa sem njihove ljubavi nije važno, ali nije mogla. Razum je govorio da je tako najbolje i da mora hrabro podneti svoju sudbinu.

Zvončica & neky

~ 38 ~

* * *

Čarls je nekoliko puta pozvao na piće, ali je uvek pronalazila neki izgovor i način da ga izbegne. Džoana je znala pravi razlog, ali je ipak nagovarala.

- Ne razumem zašto ga izbegavaš? On je tako fin momak i načisto je lud za tobom.

- Nemam sada snage za to. Imam mnogo posla.

- I sama znaš da to nije istina. Karijera ti nikada nije predstavljala prepreku da bi bila sa nekim muškarcem.

- Možda. A možda sam shvatila da mi je bolje da se držim karijere. Tu bar znam šta mogu da očekujem.

- Znam i za drugačiju Vinonu. Onu koja je zbog Dona otkazivala snimanja i ostajala danima zaključana u stanu.

Morala je da se nasmeje. Džoana je tako dobro poznavala, da je bilo nemoguće glumiti pred njom.

- To me je opametilo i naučilo da drugačijem poređam prioritete.

- Možda si u pravu, ali Čarls neće tek tako odustati. Zaljubljen je u tebe.

To je tako često čula u poslednje vreme, a ipak je bila nesrećna i sama. Sudbina je opet pravila paradoksalne situacije i menjala pravila.

- Ne verujem više u ljubav kao ranije i mislim da mi je već dosta priča o tome. A što se Čarlsa tiče, rado bih popila piće sa njim, pod uslovom da mu kažeš da od mene ne očekuje ništa sem druženja.

- To mu sama reci, a ja ću mu reći da ti se javi.

Prihvatila je, ali samo zato da mu objasni da ne očekuje ništa od nje. Našli su se u Vinoninom omiljenom kafeu. Dočekao je elegantno odeven i sa cvećem. Ubrzo su ćaskali kao stari prijatelji. Vinona je pomislila da je Čarls shvatio ono što je nameravala da mu kaže. Taman je odahnula i opustila se, kada je promenio temu.

- Hteo bih nešto da ti kažem - otpočeo je. - Ja jesam umetnička duša koja uvek pomalo lebdi iznad stvarnosti, ali ono što mi se dogodilo kada sam te upoznao nije mašta i nije nestvarno. Iskreno mi se dopadaš i mislim da smo dobar par koji ima potencijala. Možda za vezu, a možda i za nešto više od toga... - zastao je i pogledao je u oči. - Otkada sam te sreo, samo o tebi razmišljam i ne želim nijednu drugu. Imam dovoljno godina i životnog iskustva da znam da to nije malo i da osetim da bih

Zvončica & neky

~ 39 ~

mogao tu da se zaustavim. Njegove reči pokosile su je kao sečivo mača. Podsetile su je na reči koje je več jednom čula od čoveka kome je poklonila poverenje i srce. Skoro da je zaplakala za drugim muškarcem pred mladićem koji joj je nudio sebe na dlanu.

- Čarlse, ja... - u grlu joj se stezalo i gušilo je.

- Ne moraš odmah da mi odgovoriš, razmisli - uzeo je ruke i stegao. - Čekaću...

Nagnuo se preko stola i poljubio je. Nije reagovala, jer nije očekivala taj poljubac. Samo je pomislila koliko je nesrećna i ukleta. Mogla je da ima ovog divnog mladića i da bude srećna, a čeznula je za muškarcem koji ne može biti njen.

- Obećaj mi bar da ćeš razmisliti. Klimnula je. Nije imala snage da mu kaže da je njeno srce izdajnički lupalo u ritmu nekog drugog imena.

* * *

Metju je čekao ispred zgrade u kolima. Kada se pojavila, krenuo je za njom i uhvatio za ruku. Okrenula se i susrela njegov pogled. Znala je šta misli i oseća, jer je i sama osećala isto. Kada je potražio njene usne, nije ni želela da se odupire. Ljubila ga je kao da se ništa nije dogodilo i da među njima nema prepreka. Ušao je za njom u stan i zatvorio vrata. Oči su mu plamtele od želje, a nju je hvatala drhtavica kao da se smrzava. Kada je privukao u zagrljaj i počeo da otkopčava dugmiće na bluzi, znala je da je to poslednji trenutak kada može sve da zaustavi. Ali nije... Po prvi put u životu zatvorila je oči pred problemom i napravila se da ga ne vidi.

Zvončica & neky

~ 40 ~

* * *

Jun je bio neočekivano lep i topao. Zbog toga je zakazano snimanje na obali. Pakovala se i razmišljala o svemu što se dogodilo poslednjih meseci.

Ušla je u vezu koja nije imala budućnosti, planirala svaki dan i sat kao da je poslednji i potiskivala grižu savesti kad god bi isplivala i pokrenula razum. Znala je dobro da će joj se to uskoro obiti o glavu i da će trpeti, ali je odbijala da razmišlja o tome sada kada je još sve bilo u redu. Metju je provodio svaki slobodan trenutak kraj nje, često je ostajao i da prespava u njenom stanu. Nije se usuđivala da ga pita kako opravdava svoje odsustvo kod kuće, a verovatno nije ni imala pravo na to. Jedino što je bilo koliko toliko izvesno i čvrsto, bila su njihova osećanja. Nisu ni o tome razgovarali, smatrali su da se to nekako podrazumeva i oseća. Planove nisu pravih, samo su grabili trenutke i prepuštali se stihiji koja ih je nosila. Uzdahnula je i zatvorila kofer. Taksi će uskoro stići po nju da je odveze do aerodroma, a još je trebalo da svrati do komšinice kod koje je uvek ostavljala ključ i da obavi nekoliko razgovora. Na izlasku iz stana, zaustavila je zvonjava telefona. Brzo se javila.

- Zdravo sireno, ja sam.

- Hej, ljubavi! - nesvesno se nasmešila.

- Kad krećeš?

- Za pola sata. Gde si ti?

- U kancelariji, završavam neke ugovore i onda idem da ih odnesem na potpis kod klijenta. Reci mi, koliko traje snimanje?

- Ne znam tačno. Ako bude teklo po planu, do kraja nedelje bi trebalo da se vratim.

- Nemoj.

- Ne razumem... - iznenadila je njegova primedba.

- Imam jedan mali plan - objasnio je. - Javićeš mi kada završavaš, a ja ću doći tamo i onda idemo negde na par dana da budemo sami.

- Stvarno!? - radosno je uskliknula.

- Da, završiću neki službeni put otprilike kada i ti, a onda možemo biti sami nekoliko dana.

- To je lepo - nije znala šta da kaže.

Zvončica & neky

~ 41 ~

- Nije, tek će biti - dodao je tiho.

- Nadam se...

- I ja. Želim ti srećan put i čujemo se.

- Da, ljubim te.

- I ja tebe.

* * *

Našli su se na aerodromu. Došao je kolima po nju i odvezao u malo mesto na obali. Iznajmili su kuću na samoj plaži, sa spoljne strane okruženu gustim zelenilom i okrenutu ka pučini. Bili su izolovani od sveta i skriveni od nepoželjnih pogleda. Metju je sam obavio kupovinu svega Što će im biti neophodno za nekoliko dana, kako ih neko ne bi video zajedno. Na tom usamljenom mestu, osećali su se kao da nema prepreka među njima i zaboravili na sve probleme. Bilo im je fantastično. Metju je bio nežan i pun iznenađenja. Sjajno je kuvao, pravio brojne koktele i najbolju kafu na svetu. Ona je njega mazala kremom za sunčanje, donosila mu doručak u krevet i čitala naglas. Ćutali bi, zatvorenih očiju, osluškivali zvuke mora i udisali tople mirise koji opijaju. Umeli su zajedno da ćute, a da ne osete dosadu ili napetost zbog toga. Ili bi razgovarali satima, na kraju ne znajući ni o čemu su pričali.

Jednog mirnog jutra, dok su doručkovali u senci, Metju pruži ruku preko stola i uhvati njenu.

- Volim te - rekao je to toliko tiho da se pitala da li je dobro čula.

- I ja tebe - odvratila je tiho. . Znala je u tom trenutku da to nije varka i prolazna zaljubljenost. A znala je i da se njihovom uživanju primakao kraj i zbog toga je obuzimala seta.

* * *

Povratak u stvarnost ličio je na pad sa velike visine. Svakodnevica se opet sastojala od posla i ukradenih trenutaka. Morala je da prihvati ono malo što joj se nudilo i da primi čežnju u svoje okrilje kao sastavni deo života.

Zvončica & neky

~ 42 ~

Džoana je dočekala sa gomilom pitanja. Nije želela da o tome priča negde gde bi ih mogli čuti, zato je pozvala u stan. Dan je bio kao stvoren za sedenje na balkonu, pa su sa uživanjem prihvatile lepotu koja im se nudila.

- Hoću sve da čujem! Do detalja! Nasmejala se. Tipično za Džoanu.

Ali, nije joj smetalo. Džoana je bila jedan od retkih osoba pred kojom je mogla da se sasvim otvori i bez rezerve priča o sebi.

- Bilo je zaista sjajno! Kao da smo bili sami na svetu i da nema ničega osim naše ljubavi.

- Uh! - odmahnula je. - Baš si mi sve rekla!

- Pa dobro, ali ne znam ni sama kako to da opišem. To su za mene bili dani kakve sam zamišljala kada sam pored onog koga volim. Tamo sam zaboravila na sve prepreke i shvatila da ga volim.

- I šta ćeš sad?

Postavila je pitanje koje je Vinona sama sebi postavljala u poslednje vreme. Ali, nije imala odgovor.

- Ne znam... - slegla je ramenima.

Džoana je ćutala. Vinona se pitala da li je osuđuje. Osuđivala je sama sebe, ali nije umela drugačije. Pustila je stihiju da je nosi i znala je da će se negde nasukati, ali više nije mogla da je zaustavi.

- Plašim se da ćeš biti povređena - rekla je, kao da je pročitala njene misli.

- I ja ... - tužno je uzdahnula.

* * *

Neka pritajena slutnja nagrizala je već neko vreme. Kao da je neki unutrašnji glas stalno govorio da nešto nije u redu između nje i Metjua, a ona ju je ućutkivala i terala od sebe. Ali slutnja je bila tu, počinjala da raste i prevara se u strah da će ga kad tad izgubiti.

Primećivala je neke sitne naznake i promene u njegovom ponašanju, ali se pravila da je sve u redu i nije ga ništa pitala. Plašila se odgovora. Ali nije bilo kao ranije. Nisu se viđali tako često, nije joj govorio da je voli kada su zajedno i nije imao onaj sjaj u očima kada je pogleda. Počela je da veruje da se umorio od nje i da mu pažnju privlači neka druga. Osuđivala je sebe što je ispala glupa i nasela na priču o

Zvončica & neky

~ 43 ~

neuspelom braku i velikoj ljubavi. Ono što je verovala da joj se ne može dogoditi, sada se pojavilo pred njom i smejalo joj se u lice. Bila je glupa! Naizmenično se osećala tugu i bes zbog svoje naivnosti i gluposti. Jedne večeri,, dok su večerali u restoranu van grada, bio je odsutan više nego obično. Potiskivala je ljutnju i gutala sa mukom zalogaje. Napeta tišina isprečila se kao zid među njima. Kao da više nemaju o čemu da razgovaraju i da su postali dva neznanca. Ipak, previše je dobro poznavao da bi od njega mogla da sakrije svoje neraspoloženje.

- Nešto te muči? - nije izdržao da je ne upita.

- Ne.

- Problemi na poslu? - Ne.

- Problemi sa porodicom?

- Ne i ne. Dosadan si.

- Zašto mi ne kažeš, pa neću biti dosadan. Znaš da brinem za tebe.

Htela je da ga gađa nečim. Kako je samo mogao to da kaže, kada je zanemarivao i pravio se kao da ne postoji! Pogodio je tamo gde je najviše boli.

- Nisam baš primetila da brineš o meni i onome što se događa! Stalno si odsutan i nemaš vremena, retko razgovaramo, a i tada samo o tvom poslu i tvojim obavezama!

Iznenađeno je pogledao, kao da ne zna o čemu ona priča.

- Nisam znao da se tako osećaš? Zašto nisi ništa rekla?

- Zato, jer nemam prava na tebe! Zato, jer si oženjen, imaš porodicu, posao, sve... A ko sam ti ja? Dobra zabava za trenutke kada si raspoložen za malo promene i zabave!

- To nema nikakve veze sa tobom - nagnuo se ka njoj.

- U poslednje vreme imam velikih problema sa kojima jedva izlazim na kraj. Mislio sam da će se to mnogo brže rešiti, ali nije. Žao mi je što imaš tako malo poverenja u mene.

Osećala se glupo. Sve je to bilo zbog straha da će otići.

Uhvatio je za ruku i povukao bliže. Naterao je da podigne pogled.

- Mislio sam da je ovo među nama čisto i pravo, da nema nepoverenja i laži... - uzdahnuo je. - Moraš da shvatiš da te ne lažem i da se ništa nije promenilo. Da jeste, ja bih ti to rekao, jer te veoma poštujem.

Postidela se svoje ljubomore.

Zvončica & neky

~ 44 ~

- Mislila sam da ti više nije stalo do mene, a to me je užasno uplašilo - priznala je.

- Znam, ponekad i ja mislim o tome kako si ti slobodna, lepa i svi sanjaju da budu sa tobom i to me užasava, ali moramo verovati jedno drugom. Trenutno sam okupiran velikim brigama, a kada je tako onda ne mogu da mislim na sebe i svoje želje - osmehnuo joj se tako da je zaboravila na sve svoje sumnje i ružne slutnje.

- Izvini što sam bila sebična...

- Ništa, to mi laska i čini me srećnim muškarcem.

- Znači, voliš me...

- Naravno! A ti mene?

- I ja tebe.

Poljubili su se preko stola. Osećala je potrebu da se isplače i olakša od užasne napetosti koja je već nedeljama pritiskala. Osećala je i da je voli, ali i da postoji neki drugi Metju koga još nije upoznala.

* * *

Džoana je zakazala kafu u njihovoj omiljenoj kafeteriji uz obrazloženje da ima nešto da joj ispriča. Kada je Vinona stigla, Džoana je već srkutala kafu i listala novine.

- Zdravo, stigla sam.

- Ćao! Ja sam već poručila, nisam mogla da čekam.

- Izvini, zadržala sam se u studiju. Reci, šta imaš tako važno da mi kažeš?

- Prvo sedi i poruči kafu, a možda i nešto žestoko - bila je tajanstvena njena prijateljica.

- Zašto, nešto se dogodilo? - Da.

Vinona je zainteresovano posmatrala Džoanu, pitajući se zbog čega je tako tajanstvena.

- Ako hoćeš da dobijem nervni slom zbog tvog odugovlačenja, onda me drži da se pečem na vatrici još malo!

- Čekaj, polako...

Polako je podigla ruku i pred Vinoninim očima zablistao je prsten.

- Udajem se!

Zvončica & neky

~ 45 ~

- Šališ se?

Vinona je sa nevericom primila tu vest.

- Ne, odlučila sam da je bilo dosta ludovanja i da je vreme da se skrasim.

- Znači, istina je!

- Da - značajno je klimnula.

- I voliš ga, jer je on onaj pravi? - Da!

Vinona ciknu od radosti i dohvati prijateljicu, umalo je srušivši sa stolice. Grlile su jedna drugu, smejući se i plačući u isto vreme.

- Toliko sam srećna zbog tebe da ne mogu da ti objasnim!

- I ja sam srećna i volela bih da jednoga dana ti mene ovako iznenadiš i obrađuješ.

Vinoninim licem prelete senka, ali samo na trenutak. Onda se ponovo nasmejala i zagrlila prijateljicu.

- Pustimo sad mene, pričaj mi otkuda to tako iznenada?

- Znaš da smo već dugo zajedno i da sam bila zaljubljena u njega. Vremenom, ni sama ne znam kako, shvatila sam da to više nije zaljubljenost, već nešto drugo. Postao je centar mog sveta i bez njega više ništa nije imalo smisla.

Znala je Vinona itekako dobro taj osećaj, osećaj koji je toliko plašio da se ponekad budila iz sna uznemirena.

- Znam kako se osećaš. To je divno. Zaista se nadam da ćeš biti srećna!

- I ja. A sada da ti ispričam planove za venčanje. Podrazumeva se da ćeš biti moja kuma.

Zvončica & neky

~ 46 ~

* * *

Veselje je bilo na vrhuncu. Kao kuma, Vinona je bila vesela, igrala je i pevala i pravila dobru atmosferu. Bilo joj je žao što Metju nije mogao da bude pored nje, ali to je bilo razumljivo. Džoana je izgledala prekrasno u dugoj venčanici i sa malom tijarom u kosi. Blistala je i plenila osmesima sreće.

- Više mi nisi samo najbolja prijateljica, već i kuma - zagrlila je Vinonu.

- Da, kumo! - zagrlile su se i tako jedna drugoj potvrdile koliko im znači to prijateljstvo.

- Gde je najlepša kuma na planeti?! Živeli! - Čarls je pratio u stopu.

Čitavo veče je pokušavao da je ponovo zavede i uspe u onome što mu je prošli put izmaklo. Vinona se trudila da bude ljubazna, ali i da ne ostavi pogrešan utisak kao prvi put.

- Red je da sa mnom odigraš jedan ples - ne čekajući da odgovori, uzeo je za ruku i poveo do podijuma.

Dok se vrtela u njegovom naručju, ponovo joj je proletelo kroz glavu kako je mogla da bude sa njim da pre toga nije srela Metjua.

- Dajem novčić za tvoje misli... -šapnuo joj je.

- Mislim da vrede mnogo više - nasmejala se i pomislila da bi se složio sa njom da je znao o čemu razmišlja.

- Spreman sam da se pogađam - prihvatio je šalu.

- Ali ja nisam - pogledali su se. - Ti si stvarno drag mladić.

- Da... - pomalo gorko je rekao. - Ali ne dovoljno.

Prećutala je ovu primedbu. Videla je da je još zaljubljen u nju i nije želela da ga povredi više nego što mora.

Vratila se u gužvu gde se veselje nastavljalo nesmanjenom žestinom. Nedostajao joj je Metju, pa su i romantični zvuci počeli da deluju sa gomilom pića koje je popila. Obuzela je čežnja i tuga zbog toga što je i ovaj događaj dočekala sama. Noć je već bila odmakla i gosti su se lagano opraštali i odlazili. Vinona je sedela sama za stolom i vrtela polupraznu čašu. Nije mogla da odagna misli o Metjuu iz glave. I o sebi. I o svom nedosanjanom snu da će jednoga dana obući venčanicu i stati kraj čoveka koga voli. Sada, na Džoaninom venčanju, postalo joj je jasnije nego ikada koliko je daleko taj san od stvarnosti. Plakalo joj se toliko da je jedva zadržavala suze. Na brzinu se pozdravila sa

Zvončica & neky

~ 47 ~

mladencima i krenula. Nije se osećala baš dobro, ali je uključila motor i krenula. Ulice su bile skoro puste, a njoj se mutilo u glavi i stomaku. Dodala je gas da što pre stigne kuće i zavuče se u krevet. Strašan umor i piće potiskivali su joj je kapke naniže, a ona ih je sa mukom održavala. Samo je na tren zatvorila oči, kada se ispred nje našao ulični stub. Naglo je okrenula volan, pokušavajući da ga izbegne, ali trenutak kasnije vise ničeg nije bilo. Sve je. nestalo u dubokom mraku u koji je potonula.

* * *

- Vinona!

Kao iz velike daljine čula je svoje ime, a potom osetila jak bol u glavi. U prvom trenutku nije shvatila gde se nalazi, ali je u sledećem videla bolničku sobu i shvatila. Nad njom je bilo zabrinuto Džoanino lice. Ponovo je osetila užasan bol i namrštila se.

- Nije ti dobro? - Džoana je bila bleda skoro kao i Vinona. - Da pozovem doktora.

- Ne... ne znam...

Bilo joj je teško da govori, svaki pokret je izazivao nepodnošljive bolove.

- Šta se dogodilo? - prošaputala je.

- Imala si nesreću - objasnila je, mada je i sama shvatila da je o tome reč. - Udarila si u stub punom brzinom i prava je sreća da si ostala živa!

- Sećam se...

- Kako se osećaš?

- Kao da me je pregazio bager - uspela je da se našali.

- Užasno si nas uplašila! Umalo sam se onesvestila kada su mi javili.

- Žao mi je... Upropastila sam ti najlepši dan u životu.

- Ne budi luda! Hvala bogu da si se probudila. Lekari nisu bili sigurni kada ćeš doći svesti.

- Tvrda je to glava - slabašno se osmehnula.

- Da, mada neću nikada sebi oprostiti što sam te pustila da odeš sama.

- Ma ne brini, tako je moralo da bude - umirivala je.

Zvončica & neky

~ 48 ~

- Nije moralo! Nije trebalo da te pustim samu i gotovo!

- Dobro. Nemam snage da se raspravljam - umorno je rekla.

- Joj, izvini. Baš sam glupa. Da li te mnogo boli?

Htela je da odmahne rukom, ali je jeknula.

- Nemoj da se pomeraš, doktor je naredio strogo mirovanje. A kada izađeš odavde, ideš kod mene na oporavak. To je naređenje!

Nasmešila se. Divno je imati takve prijatelje.

- Hvala ti. Ne bih da ti kvarim medeni mesec.

- Kakav medeni mesec! Neću moći ni da razmišljam o tome, dok ne budem sigurna da si dobro.

- Hvala ti - ponovila je.

- Na čemu?

- Na tome što si tako dobar prijatelj.

Džoana je nežno pomilovala po ruci.

- Samo da tebi bude dobro.

- Biće, zato jer si ti tu.

Kada je to rekla, pomislila je da bi volela da je još neko tu.

- Gde mi jetelefon?

- Zašto?

- Moram da pozovem Metjua i da mu kažem šta se desilo.

Džoana je pronašla telefon i pozvala broj. Dodala je telefon Vinoni.

Zvonio je dugo, ali bez odgovora. Pretpostavila je da je na nekom poslovnom sastanku i da ne može da se javi.

- Pozvaću kasnije - prekinula je vezu.

- Hoćeš li da ga ja pozovem?

- Ne, sama ću.

Zvončica & neky

~ 49 ~

* * *

Tek narednog dana je uspela da se čuje sa Metjuom. Bio je zabrinut za nju, ali je objasnio da ne može doći da je vidi zbog poznatih razloga. Bila je užasno razočarana. Nije mogla da prihvati činjenicu da mu je toliko važno da ih ne vide zajedno čak i u ovakvoj situaciji. Pitala se čemu takav oprez, ako je tačna priča da je njegov brak samo farsa? Zbog čega se onda tako plašio da ga dovede u opasnost. I gde je ona u svemu tome i u njegovom životu?

Požurila je da okonča razgovor, da ne bi primetio suze koje su joj se gomilale u grlu.

Trećeg dana u bolnicu je došao Čarls. Vinona se osećala malo bolje, ali je izgledala užasno sa velikim modricama i podlivima na licu. Imala je i veliku posekotinu na glavi, pa je bila uvezana zavojima. Desna noga bila joj je u gipsu, ali osim tih, nije imala drugih, težih povreda.

- Zdravo, lepotice - pozdravio je, trudeći se da zvuči veselo.

- Zdravo. Ovo lepotice si mogao da izostaviš - šalila se na svoj račun.

- To je činjenica, a to što si sada u ovoj situaciji nema veze sa njom.

- Hvala ti, veoma si ljubazan.

- Kako se osećaš? - seo je na ivicu kreveta i uhvatio je za ruku.

- Dobro - osmehnula se. - Nadam se da će me uskoro pustiti odavde. Poludeću od dosade i ležanja.

- Moraš malo da prikočiš - ozbiljno je gledao. - Ne prestajem da razmišljam o tome kako sam dopustio da odeš sama. Da sam krenuo da te otpratim, sve bi bilo drugačije.

- Nemoj da se opterećuješ time, sama sam kriva za ono što mi se dogodilo.

- Ipak, nije trebalo sama da odeš.

- Dobro - osmehnula se. - Kako si ti? Radiš li na nečemu novom? - promenila je temu.

- Da, radim jednu sklupturu u kamenu - oči su mu zasijale. - Imam sjajnu ideju!

- Super. Nadam se da ćeš mi jejednom pokazati.

- Naravno - ponovo je uhvatio za ruke i primakao se. - Nadao sam se da ćeš možda ponovo razmisliti o nama...

Zvončica & neky

~ 50 ~

Htela je da mu kaže da se ništa nije promenilo, kada je primetila senku osobe koja je stajala na vratima. Kada je video da nije sama, Metju se brzo povukao i nestao.

Vinona samo uzdahnu. Imala je utisak da se čitav svet urotio protiv nje.

* * *

Vinonin oporavak tekao je bez problema i osećala se skoro dobro, izuzev gipsa koji je usporavao i ružnih modrica na licu koje nije mogla da sakrije ni najbolja šminka. Agent joj je rekao da se ne brine za posao i poslao joj veliki buket ruža, a Džoana je posećivala svakodnevno. Sa Metjuom se nije čula od onog dana kada je video sa Čarlsom u bolnici. Pretpostavila je da je ljut i ljubomoran, a i ona je bila ljuta. Ako nije smatrao da treba da je poseti i proveri kako je, nema potrebe više ni da se vide. Trudila se da uvede neki red u svom životu, bar je za to sada imala vremena.

Ipak, nije bilo trenutka da nije razmišljala o njemu, o svemu. Činilo joj se da se sve promenilo i da više nikada neće biti onako lako i lepo kao nekada. Onda je pozvao. Nije je pitao kako je, odmali je počeo sa prebacivanjem. Optužio je da se iza njegovili leđa viđa sa drugim muškarcima, da je koristila svoju moć i lepotu da ga zaludi i da je nepoštena prema njemu.

- Sačekaj da to objasnim...

- Nema potrebe. Sve mi je jasno. Možda si pomislila da je bolje da se obezbediš i imaš pored sebe još jednog u rezervi.

- Užasan si! Ne mogu da verujem da mi to govoriš, a znaš da to nikada ne bih uradila. Zar me nimalo ne poznaješ?

- Izgleda da ne.

- A ja sam tebi verovala i gutala sve samo da bih sačuvala našu ljubav. Ćutke sam podnosila činjenicu da nikada nemaš vremena za mene, da pripadaš drugoj ženi i da za mene odvajaš mrvice sebe onda kada to tebi odgovara. Nikada se nisam bunila i nisam ništa tražila od tebe. Uzdahnuo je.

- Hajde da se ne viđamo izvesno vreme.

- Da li to ozbiljno misliš? - nije mogla da poveruje šta joj je predložio posle svega.

Zvončica & neky

~ 51 ~

- Da.

- Dobro.

Prekinuli su razgovor, a Vinona se osećala užasno. U grudima je osećala težinu i bol od kojeg nije mogla da diše. Pitala se da li je Metju tražio prekid zbog Čarlsa ili je njegova ljubav počela da se menja i nestaje pod pritiskom svili događaja. Obrisala je suze koje su nezadrživo tekle licem. Htela je da poveruje da je ovo samo privremeno, kao što je rekao, a ne konačno. Nije želela kraj.

* * *

Dani su sporo prolazili. Od onog dana kada joj je Metju rekao da se neće viđati, nisu se videli, ni čuli. Poslao joj je par poruka u kojim je pitao kako je i to je bilo sve. Ali Vinoni to nije bilo dovoljno. Htela je da bude pored nje, da oseti njegove ruke i ljubav. Htela je da se bori za njili i postupcima pokaže da joj je stalo. Ali, nije ništa preduzimala, jer je smatrala da to nema smisla. Pa ipak, često je držala telefon u ruci žudeći bar da mu čuje glas. Ponekad joj se činilo da bez njega ne može da diše, da je guše zidovi stana i da sve podseća na njega. Ali je ćutala i borila se sa svojim željama i strepnjama. Odlučila je da ispoštuje njegovu odluku da neko vreme ne budu zajedno i čeka.

Nakon mesec dana, skinut joj je gips i bila opet na nogama. Morala je da posećuje terapeuta, jer su mišići ispod gipsa malo atrofirali, ali se kretala. Čak je odradila i nekoliko sitnih poslova, ali ništa je nije ispunjavalo. Bila je prazna i istrošena čekanjem.

Zvončica & neky

~ 52 ~

* * *

Prošla su dva meseca od kada je poslednji put videla Metjua. Pitala se šta radi i kako provodi vreme? Da li je i dalje obuzet svojim poslom i da li razmišlja o njoj? Ali, to je mogla samo da nagađa.

Vreme bez njega je najviše provodila sa Džoanom, kada je ona imala slobodnog vremena. Nije imala šta da priča o sebi, pa su se razgovori uglavnom ticali događaja u Džoaninom bračnom životu, poslu i izlascima. Džoana je nije pitala za Metjua, kao da su se prećutno dogovorile da se ta tema ne otvara.

Jedne subote odlučila je da ode u šoping i malo podigne svoje samopouzdanje. Hodala je tržnim centrom i zastala kraj jednog izloga sa krznom. Pažnju joj je privukao mantilić od astragana na velikom sniženju. Taman je htela da uđe i pogleda ga izbliza, kada je zaustavio poznati glas.

- Vinona!

Okrenula se u pravcu glasa i ugledala Dona.

- Zdravo. Otkud ti ovde?

- Došao sam da kupim nešto. A ti? Malo šopinga, ha!

- Da, ženska posla - nasmejala se.

- Predivno izgledaš - zadivljeno je odmerio. - Bolje nego ranije...

- Zaista? - prijale su joj njegove reči.

Bilo je divno ponovo se osećati poželjno i uživati u nečijoj pažnji.

- Da, znaš da si mi nedostajala. Nekoliko puta sam hteo da te pozovem, ali sam se plašio da ćeš reći da ne želiš da me vidiš.

- Mogao si da me pozoveš bilo kada - slegla je ramenima - Razišli smo se kao prijatelji, zar ne?

- Pa... - oklevao je. - Da, naravno. Imaš li malo vremena? Mogli bi na piće i da se ispričamo.

Oklevala je trenutak. Zapravo, sad kad ga je ponovo videla shvatila je da više nema nikakve gorčine u njoj zbog onoga što joj je uradio. Na pamet su joj padali samo lepi trenuci koje je provela sa njim.

- Zašto da ne?

Ručali su u malom restoranu poznatom po izvanrednim italijanskim specijalitetima i pili odlično belo vino. Razgovarali su o poslu i neutralnim temama.

Zvončica & neky

~ 53 ~

- Čudi me da takva devojka ide gradom sama - najednom je promenio pravac razgovora. - Imaš li nekoga?

- Ne, imala sam jednu ozbiljnu vezu posle tebe, ali...

- Posle svega što se desilo, shvatio sam da sam napravio glupost sa tobom - priznao je. - Ali sam te stvarno voleo.

- Da, voleo si me ti, voleo me i on, ali ja uvek prođem najgore.

- I ja sam imao jednu ozbiljnu vezu, ali se završila. Često razmišljam o nama i šta bi bilo da sam bio malo zreliji u ono vreme.

- To je prošlost i ne treba se vraćati na to. Nije nam bilo suđeno.

- To ne znaš... - zastao je. - Možda je sudbina danas odlučila da nas ponovo spoji.

- Sudbina sa tim nema nikakve veze - odmahnula je rukom. - Samo smo u isto vreme odlučili da odemo u kupovinu i to je sve.

Nasmejao se. Uvek mu se sviđalo što je bila realna i duhovita. Razgovor ih je vratio u prošlost, u vreme koje su proveli zajedno. Prisećali su se, uz dobru hranu i piće, lepih i smešnih situacija i smejali do suza. Vinona se sasvim opustila uz, uvek veselog i nasmejanog Dona i uživala prvi put posle dugo vremena. Posle popijene boce vina, sve im je bilo smešno, pa su jedva izašli iz restorana. Don je pozvao taksi da ih odveze, jer su previše popili. U taksiju su se gušili od smeha, stalno se gurkajući kad god bi ih taksista pogledao prekorno. Kada su stigli do njenog stana, Don je izašao sa njom. Nije tog trenutka razmišljala zašto to čini, činilo se nekako prirodno. Spremila je kafu, da ih malo otrezni. Kada je sela na krevet, Don je ustao iz fotelje i smestio se kraj nje. Obgrlio je jednom rukom i povukao ka sebi, tako da je osetila njegov dah na svom licu. Poljubac je isprva bio blag, ali je prerastao u strast koja ih je oboje obuzimala. Dopustila mu je da joj otkopča bluzu. Bilo joj je lepo što je želi i što je ponovo pridobila muškarca koji je jednom ostavio. Šaputao joj je nežne reči, govorio koliko je lepa i koliko je želi. Htela je da se prepusti i ne misli ni o čemu, u glavi joj se mutilo, ali joj se pred očima pojavio Metjuov lik. Htela je i njemu da se osveti za to što je tako dugo ostavio da ga Čeka, ali je znala da neće moći to da uradi. Zato se lagano izmigoljila iz Donovog naručja i zakopčala bluzu. - Izvini, ne mogu!

Don je iznenađeno pogledao. Bio je vidno zbunjen, dok mu je u očima gorela želja za njom.

- Šta ti je?

Zvončica & neky

~ 54 ~

- Ništa, samo ne mogu...

- To je zbog onog drugog?

- Da. Volim ga i ne bi bilo pošteno ni prema njemu, ni prema tebi da to uradim.

- Da li je vaša veza gotova?

- Na neki način. Sada smo u fazi da se ne viđamo.

- Zašto?

- To je duga i komplikovana priča i ne mogu sad o tome...

- Ne želiš da ga prevariš, jer se nadaš da će ti se vratiti? - nije to rekao cinično, više kao da saoseća sa njom.

- Da - pognula je glavu.

Uzdahnuo je. Znala je da je razume. Nije imalo šta više da se kaže. Krenuo je ka vratima, okrenuo se i vratio. Poljubio je nežno u obraz.

- Drago mi je što smo se videli. Nadam se da će taj drugi biti pametniji od mene.

Izašao je i nije čuo kada je tiho rekla da se i ona tome nada.

* * *

Bio je početak jeseni. Hladan vetar počeo je snažno da fijuče pod prozorima i prevrnuo nekoliko saksija na terasi. Vinona je izašla, pokupila rasutu zemlju i unela saksije. Još jednom je izašla da sklopi sto i stolice i smesti ih u ugao. Tada je primetila jednu priliku koja se udaljavala ulicom. Metju! Šta je tražio tu? Htela je da vikne za njim, ali neka teška knedla joj je zapela u grlu. Nije mogla da veruje da je došao do njenog stana, a nije je potražio. Šta je zapravo radio? Zbog čega je oklevao da joj se javi? Da li nije imao snage, kao i ona, da načini taj prvi korak? Da li je i ona njemu nedostajala kao on njoj? U srcu joj se ponovo javila nada da nije kasno za njih i da će sve ovo jednom proći.

Zvončica & neky

~ 55 ~

* * *

Vreme je sporo prolazilo. Od onog dana kada ga je videla pred svojom zgradom, više ništa se nije dogodilo. Nije je zvao, čak su se i poruke sasvim proredile. Džoana joj je poslala poruku da se nađu za pola sata u kafiću, jer nema mnogo vremena. Kada su sele i naručile kafu, usledio je uobičajeni razgovor o novim događajima i poslovima. Džoana je izveštavala o svim prijateljima, jer je Vinona slabo izlazila. Saznala je da Mardž i Džerod očekuju bebu i jako se obradovala. Kada su iscrpele sve teme, nastupila je tišina.

- Još te nije zvao? - najednom je upitala.

- Ne.

Vinona je vrtela čašu u ruci i izbegavala prijateljičin pogled. Džoana je htela da sazna nešto više o svemu, jer joj je bilo žao Vinone.

- Možda je ljut zbog onoga sa Čarlsom?

- Ne znam. Trebalo bi da me poznaje toliko da zna da se ništa nije dogodilo među nama.

- Da, ali znaš kakvi su muškarci kada im je povređena sujeta.

- Znam, ali šta ja tu mogu.

- Misliš li da ćete ponovo biti zajedno?

- Sve manje mogu da verujem u to. Prošlo je previše vremena...

Zaista je tako mislila. Prošlo je već dosta vremena od kada su se rastali i nijednog poziva sa njegove strane. Kao da su se potpuno udaljili i zaboravili jedno na drugo. Ona je ispunjavala vreme radom, putovanjima i vrtela se u krugu svojih misli i pitanja bez odgovora.

- Hoćeš li ti njega zvati?

- Ne, neću.

- Žao mi je što se sve ovako desilo. Mislila sam da ćeš ovaj put pronaći sreću.

- I ja, ali…

- Da naručim neko konkretno piće?

- Može.

Nasmejale su se. Obe su znale da je Vujonin smeh, osmeh očaja, a piće samo način da spere gorki ukus svog očaja.

Zvončica & neky

~ 56 ~

* * *

Tri dana posle susreta sa Džoanom, Vinona je primila poruku od Metjua. Bila je kratka, rekao joj je da misli na nju i da se nada da ga nije sasvim zaboravila. Bila je srećna, opet je verovala u njihovu ljubav i bila spremna bilo šta da učini za nju. Sačekala je malo da sakupi snagu, sela i uzela telefon. Zvonilo je nekoliko puta pre nego što se javio.

- Halo, Vinona je.

- Znam da si ti - glas mu je zvučao nekako daleko.

- Prekinula sam te u nečemu?

- Na sastanku sam.

Nije rekao da će se čuti kasnije, ni bilo šta drugo što bi joj govorilo u prilog poruke koju joj je poslao. Osećala se užasno glupo što ga je pozvala, ali je odlučila da istraje.

- Treba da razgovaramo.

- O čemu? - delovao je poslovno, pa je pomislila da je Ešli pored njega i da ne može da razgovara.

- Mislim da ima nekih stvari koje treba da raspravimo i odlučimo šta će biti dalje sa nama.

- Dobro. Javiću se da potvrdim dogovor.

Prekinuo je vezu pre nego što je sačekao njen odgovor. Bila je sigurna da je bio sa njom i nije se ljutila.

* * *

Parkirala je ispred motela i izašla. On je već bio tu, videla je automobil dok je prilazila. I on je izašao i krenuo ka njoj. Kada je prišao, primetila je promene na njegovom licu. Kao da je ostario za tih nekoliko meseci. Lice mu je bilo tamno, a ispod očiju su se nazirali tamni tragovi.

- Hoćemo li?

- Da - krenula je za njim.

- Sačekaj me ispred, brzo ću. Klimnula je. Ubrzo se vratio sa ključevima bungalova. Ušla je za njim, dok joj je srce lupalo kao ludo. Posmatrala je njegove dobro poznate kretnje, lice i usne koje su je

Zvončica & neky

~ 57 ~

nekada ljubile. Sve je bilo tu, a kao da nije. Imala je osećaj kao da je u sobi sa nepoznatim muškarcem. Seo je i skrstio ruke.

- Slušam te.

Trudila se svim silama da ga ne otera dođavola zbog takvog ponašanja. Šta je on mislio, da je dovede ovde i ponižava? Da je natera da se oseća kao poslednja očajnica koja se baca pod noge muškarcu koga voli. U njoj proradiše ponos i sujeta.

- Kako si? - upitala je.

- Dobro. Ti?

- Dobro sam. Mada to tebe nije mnogo zanimalo, čak ni kad nisam bila dobro - morala je da mu prebaci.

- Našla si ti način da se utešiš - cinično je odvratio.

- Znaš ti dobro da to nije istina, taj mladić je došao da u bolnicu da me poseti i to je sve. Između nas nije bilo ničega.

- Možda. Možda to sad i nije važno.

- Šta hoćeš da kažeš? Da sve ovo više nema smisla i da smo uzalud trošili vreme i energiju jedno na drugo? - povišenim tonom je upitala.

- Koji je smisao raspravljati sada o tome? Tada sam verovao da me voliš.

- A sada? Zbog čega si promenio mišljenje? Znaš da te volim i to ne bih umela da sakrijem, sve i da hoću. A šta je sa tvojim osećanjima, da li ti mene voliš?

- Da, možda i vise nego tada.

- Zašto onda nisi hteo da budeš pored mene sve ovo vreme?

- Zato što sam neke stvari morao da raščistim sa sobom i napravim prostora za nove ljude i ljubavi.

Nije znala šta da kaže. Ona je volela njega, on je voleo nju, a ništa nije funkcionisalo.

- Šta sada? - pitala je.

- Sada ne mogu ništa da ti obećam, niti da ti kažem šta ćeš da radiš. Na tebi je da odlučiš šta ćeš dalje, jer ja nisam slobodan i nemam prava ništa da tražim od tebe. Već si dovoljno vremena izgubila...

- Tako znači... - osećala je slabost u kolenima.

Na lep i jednostavan način se opravdao i dao joj do znanja da je više ne želi. Sakupila je poslednje atome snage da mirnim, uspravnim hodom izađe i stigne do svog automobila. Kada je sela, ruke su joj toliko

Zvončica & neky

~ 58 ~

drhtale da nije mogla da ubaci ključ u bravu. Onda je briznula u plač. Očaj, bes, bol, sve se slilo u tom potoku suza i jecajima koji su joj potresali telo. Pritisnula je papučicu gasa i pojurila. Nije želela da izađe i vidi je takvu. Na prvom sporednom putu je skrenula desno i zaustavila automobil. Plač se izlivao iz nje kao letnja oluja, ali se nije trudila da ga zaustavi. Znala je da ne može da spreči bol u tom trenutku i posle onoga što je doživela.Trebalo joj je dobrih dvadesetak minuta da se sredi i da suze presuše.Onda je osetila užasnu glavobolju. Vlažnom maramicom je obrisala razmazanu šminku sa lica i malo je popravila zbog ljudi koje će sresti na putu do kuće. Upalila je auto i krenula. Izvesnost kraja njene ljubavi bila je jasna kao put koji se pred njenim očima pružao.

* * *

U narednih nekoliko meseci Vinona je intenzivno radila na otvaranju sopstvene modne agencije. Njene devojke dobro su radile, a ona sama kao direktor agencije je dobijala i pohvale i kritike, ali se na njih nije mnogo obazirala. Često je mislila na Metjua, ali nije pokušala da stupi u kontakt sa njim. Pustila je da vreme učini svoje i da donese zaborav koji će izbrisati sve što je bilo loše i sačuvati samo lepe uspomene. Iz te ljubavi izvukla je pouku i shvatila da ljubav ima i naličje koje nije lepo. Shvatila je da ponekad nije dovoljno voleti i biti voljen, da ljubav ipak ne pobeđuje sve. Ponekad prepreke postanu nepremostive, a zidovi isuviše jaki da bi mogli biti srušeni. Nije imala nikoga i bilo joj je dobro tako. Pronašla je mir i zadovoljstvo u radu, a ljubav je nadomeštala čestim druženjem sa prijateljima i osobama koje su je prihvatale svim srcem baš onakvom kakva je bila. Nije imala nameru da zauvek ostane tako, samo je pustila stvari da idu svojim tokom, naučena da živi sa svojom sudbinom. Što se Metjua tiče, pročitala je nekoliko puta o njemu u kulturnim rublikama. Pisalo je da agencija bračnog para Vens radi na zaštiti prava nekih autora čije su knjige objavljivane u inostranstvu i da aktivno učestvuju u udruženju za zaštitu autorskih prava. Želela mu je iskreno sve najbolje u životu koji je odabrao.

Ideja da napiše roman o svojoj nesrećnoj ljubavi potekla je od Džoane.

Ispočetka je smatrala da je to glupo, ali što je duže razmišljala, sve više je obuzimala. Oduvek je imala dara za pisanje i volela je to, ali

Zvončica & neky

~ 59 ~

nikada nije ozbiljno razmišljala da to i uradi. Sada je imala temu i želju da sve izbaci iz sebe kroz reči kojima će zauvek sačuvati uspomene. Džoana, koja je poznavala sve značajnije ličnosti u gradu, sredila joj je sastanak sa urednikom izdavačke kuće koja je objavljivala komercijalne romane, a ona sama ga je ubedila u svoju priču. Dobila je čak i mali avans i započela sa radom. Svaki slobodan trenutak provodila je nad računarom i pisala. Bezbroj puta je preispitivala i menjala tekst, dok nije bila zadovoljna. Nije očekivala ništa, samo je na papir izlila sve svoje strahove i emocije, rekla je sve što njemu nikada nije mogla i opisala sve što su zajedno preživeli. Urednik je bio zadovoljan i verovao je u nju na osnovu delova romana koje mu je, povremeno, odnosila na čitanje.

* * *

Roman je izašao u martu, tačno godinu dana nakon početka njene ljubavi koja je bila tema. Bio je iskren i topao, u njemu se osećala životnost svih događaja i likova, pa je verovatno zbog toga postigao veliku popularnost. Kritičari su je kritikovali, ali ona se nije plašila njihovog mišljenja. Nije bila. pisac i bilo joj je svejedno, jer nije imala nameru da se dalje bavi pisanjem. Urednik je organizovao pres konferenciju i promociju u prostorijama jednog književnog kluba. Ona je pozvala sve svoje prijatelje i drage osobe da joj pruže moralnu podršku. Džoana je bila počasni gost, ne samo zato što joj je bila najbolja prijateljica, već zato što je cela ideja i potekla od nje i jer joj je omogućila sve to.

Blicevi su sevali, a novinari su se utrkivali ko će poznatoj manekenki i novopečenom piscu da postavi pitanje. Posle konferencije za štampu, priređen je manji koktel, a Vinona je bila zadužena za potpisivanje primeraka svog romana. Pre toga, morala je da održi mali uvodni govor.

- Pre svega, htela bih da se zahvalim svima koji su došli danas da mi pruže podršku. Nije mi prvi put da sam pred licem javnosti, kao što dobro znate, ali po prvi put neko procenjuje moje intelektualne, a ne samo fizičke atribute.

Svi su se nasmejali i time je pridobila čak i one koji nisu bili tu da bi je podržali,

Zvončica & neky

~ 60 ~

- Za ovo što se dogodilo najzaslužnija je jedna osoba, neko koga bih svakome poželela za prijatelja, moja najdraža prijateljica Džoana Kelso. Molim vas za veliki aplauz za nju.

Kada se aplauz malo smirio, a fotoreporteri snimili prijateljice u zagrljaju, Vinona je mogla da nastavi,

- Moram da vam kažem da postoji još neko, a ta osoba će se sama prepoznati, ko je takođe veoma zaslužan za ovu priču, neko ko me je naučio šta znači voleti, šta znači nadati se i šta znači čekati - morala je malo da zastane, jer je glas počeo da joj podrhtava.

- Naučila sam još nešto od te drage osobe, a to je da ljubav ima svoje naličje i da se u životu ne završava uvek sve onako kako bismo hteli, jer moramo da platimo cenu za ono što od njega dobijemo. Život je kao jedna velika klackalica, nekad smo gore, a nekad dole i to ni naša najjača želja ne može da promeni. Ali, valjda je to tako, valjda u toj ravnoteži naučimo da bolje cenimo ono što nam donese topli vetar, pre nego što nas osine severac. Valjda tako sakupljamo snagu i lepe uspomene koje će nas grejati dok taj severac ne prođe - poslednje reči izgovorila je teškom mukom zbog suza koje su navirale.

Snažan aplauz ispratio je dok je silazila sa bine vidno potresena. U gomili prisutnih nastalo je komešanje i komentari. Svi su se pitali kome je posvetila svoj prvenac i ko je još tako snažno držao njeno srce u zarobljeništvu.

* * *

Taman je skuvala je kafu i odlučila da mirno subotnje jutro provede na balkonu uz modne časopise, kada se oglasilo zvono na vratima. Otvorila je, a Metju je uleteo kao tornado, ni ne pozdravivši je. Bila je vidno iznenađena, a on ljut.

- Ne mogu da verujem da si toliko glupa!

Šetao je po sobi kao ranjena zver, mašući novinama.

- Ne razumem o čemu pričaš? -zbunjeno ga je posmatrala.

- Ne razumeš, je li? A šta je onda ovo? - bacio je zgužvane novine pred nju.

Sagnula se i dohvatila list. Prvo je primetila fotografiju na kojoj je bila scena sa promocije romana, a tek potom pročitala tekst. Ni sama nije mogla da veruje onome što je pročitala. Novinar je prepričao njen

Zvončica & neky

~ 61 ~

govor na promociji, naglašavajući da je roman posvećen tajanstvenom muškarcu koji je bio i inspiracija za njegovo nastajanje. U daljem tekstu je objasnio da nije čudno što je ime muškarca zadržano u tajnosti, obzirom da se radi o gospodinu koji ima srećan brak sa poznatom naslednicom Vensovih, Ešli Vens. Rekao je da je mlada književnica, poznatija kao maneken i fotomodel, iskoristila svoje fizičke prednosti, ali i mudrost koju je krila iza plave kose, da gospođi Vens oduzme muža. Zaključio je da je pokušao da razgovara sa bračnim parom Vens i dobije njihovu izjavu, ali su oni odbili da komentarišu ovu priču.

- Odakle im ova priča?

- Šta ja znam odakle! Nije problem u tome, već u tome što si ti sve rekla na toj promociji. Mogla si i moje ime da kažeš!

- Nije mi bilo ni na kraj pameti da će neko kopati po mojoj intimi... -pokušala je da se brani.

- Nije ti palo na pamet! Strašno? Da nisi poznata ličnost, mogao bih i da razumem, ali...

Obišao je i sipao piće. Popio je u jednom gutljaju i besno je pogledao. Stiskao je čašu tako snažno da je pomislila da će se rasprsnuti u njegovim rukama.

- Da li si svesna šta si ovim uradila?

- Rekla sam ti da nisam imala nameru...

- Nameru! - vikao je - Uništila si me!

Prošao je prstima kroz kosu i uzdahnuo. Seo je na fotelju, očigledno uznemiren.

- Da li si razgovarao sa Ešli? - tiho je upitala.

Pitala je, a bojala se odgovora.

- Da. Rekao sam joj da je to obična novinarska izmišljotina i da tabloidi pišu svašta da bi podigli tiraž. Naravno, nije mi baš poverovala. Rekla mi je da će mi oduzeti moju polovinu kompanije i da će me izbaciti na ulicu sa koferima. Podigao je pogled ka njoj. Vinona se osećala jadno kao nikada u životu. Ne samo da je nije zaštitio, već se odrekao njihove ljubavi bez razmišljanja kada je njegov posao bio u opasnosti.

- Ima nekih stvari koje ti ne znaš o meni i mom životu... - počeo je.

- Kada smo se Ešli i ja upoznali, sve je vrcalo od varaica i strasti. Bili smo užasno zaljubljeni i nismo mogli da se zasitimo jedno drugog. Mislio sam da je to ljubav i ubrzo smo se venčali. Pre braka, njen otac

Zvončica & neky

~ 62 ~

mi je rekao da će nam otvoriti agenciju i da će polovina biti moja, ali sam morao da potpišem predbračni ugovor po kome gubim sve ukoliko dođe do razvoda mojom krivicom. Sam sam stvorio tu agenciju, podigao je na noge i pretvorio je u profitabilno preduzeće, a ona mi sada preti da će mi oduzeti sve zbog ovoga. Ako se to dogodi, ja ću biti uništen.

Vinona ga je slušala, dok joj se u duši gomilala tuga. Ni jedne reči o ljubavi, o osećanjima i njoj, samo posao i ništa više. Htela je da veruje da je Metju u pravu, da treba razmišljati razumno i racionalno, ali ona je mislila srcem. Obrisala je suze koje su počele nekontrolisano da se kotrljaju njenim licem. Nije želela da vidi njene suze. Nije imao pravo na to. Izdao je, a da se za nju nije borio nijednom jedinom rečju. Činilo joj se da nema više šta da se kaže, zato je ćutala. Metju je ustao i krenuo. Osećala je njegov pogled i želju da kaže još nešto, ali je ipak ćutala i gledala kroz prozor. Sačekala je da izađe i zatvori vrata. Sela je na pod i pustila sve da izađe iz nje kroz suze i jecaje. Pustila je da se izliju iz duše sva usamljenost, tuga i očaj, dani čekanja i osluškivanja njegovih koraka, neprospavane noći i čežnja, poniženje koje je osećala kada se krila i primala njegove poljupce, nemir i slutnje da se njegova ljubav menja i udaljava od nje. Nije se ljutila na njega zbog svega toga, mogla je da mu oprosti i da nađe opravdanje, kao što je to i činila sve to vreme. Ali, nije mogla da mu oprosti što, posle svega, nije nimalo razmišljao o njoj i o ljubavi, za koju je mislila da postoji među njima. Razmišljao je samo o poslu i novcu. Bez imalo emocija, hladne glave je pokušao da ih zaštiti i sačuva po cenu da nju baci u prašinu i zaboravi kao da nikada nije ni postojala.

* * *

Leto je bilo u punom jeku, sezona putovanja i preplanulih lica. Džoana je pozvala da idu zajedno na more, u kuću njenog svekra koja je bila prazna. Ned, Džoanin suprug bio je zauzet poslovima sa ocem, tako da niko nije koristio kuću na obali okeana.

- Glupo je da sediš ovde i tuguješ, tamo ćemo se odmoriti i zaboraviti na svakodnevicu - uveravala je.

- Ne znam... - premišljala se.

- Znaš da nisam baš veselo društvo.

Zvončica & neky

~ 63 ~

- To će se promeniti čim budemo tamo - nije se predavala. - Znaš kako se nas dve uvek dobro provedemo.

Morala je da prizna da je to bilo tačno. Džoanin optimizam mogao je da rastera i najgoru depresiju. Uostalom, šta bi radila sama u vrelom gradu?

- Dobro, idemo.

- Sjajno! Videćeš, biće nam super!

- Nadam se - osmehnula se.

- Metju se nije javio posle onog u novinama?

- Ne.

- Misliš da je to konačno? Zaćutala je. Prošlo je skoro mesec dana od onog dana kada je Metju posetio. Nijednom je nije pozvao, kao da više nisu imali jedno drugo, da se pokidala i posednja nit koja ih je vezivala. U međuvremenu, ona je obavila nekoliko poslova, radila na obuci novih devojaka u agenciji i ugovarala kastinge. Išla je i na jedan kraći put radi snimanja, ponovo bila sama u nepoznatim gradovima i hotelima i svesna koliko se toga dogodilo od kada se zaustavila na jednom takvom putu da pomogne nepoznatom muškarcu kome se pokvario automobil. Sada je to sve delovalo udaljeno, kao da se odigralo u dalekoj prošlosti ili čak u nekom drugom životu. I opet je bila na početku... sama.

- Da, bar što se mene tiče - najzad je odgovorila. - Učinila sam sve što sam mogla da sačuvam našu ljubav, ali nje više nema. Bar kod njega.

- Žao mi je - iskreno je rekla Džoana.

- I meni - uspela je da se nasmeje.

- Sada nećemo da mislimo o tome, već o šopingu za letovanje.

Zvončica & neky

~ 64 ~

* * *

Ešli je ljutito zatresla glavom i sevnula očima.

- Ne dozvoljavam da se tako ponašaš prema meni. Pružila sam ti sve i nikada te nisam sputavala niti kontrolisala, ali ovo je previše!

- Ne vidim razloga za sav taj bes - hladno je odmerio. - Ako je uopšte iskren.

- Kako se usuđuješ? Da nije bilo mene i moje porodice, još bi radio kao sitni menadžer u nekoj trećerazrednoj rupi i od svoje plate imao tek da se prehraniš! Sve smo ti dali, sve, a ti mi ovako vraćaš!

- Ne baš sve... - nije delovao uznemireno, iako je sve u njemu kuvalo.

- Dali ste mi samo novac da otvorim agenciju, a ja sam svojim sposobnostima i znanjem od toga napravio posao i mnogo više novca. Uzmi sve, samo nas ostavi na miru!

- Hm! - posmatrala ga je ispitivački. - Pitam se šta to ona ima kada se tako boriš za nju?

- Ono što imam sa njom, nikada nisam imao sa tobom - zastao je da bi smirio glas. - Ona me voli takvog kakav sam i ne pokušava da me promeni. Prihvatila je sve da bi bila sa mnom samo iz jednog jedinog razloga. Jer me voli! Naš brak, nažalost, nikada nije bio baziran na ljubavi. Bilo je tu strasti u početku, ali i to se brzo ugasilo. Nemoj da misliš da mi je drago zbog toga, niti da sam planirao da se zaljubim u drugu ženu. Ne! To se jednostavno dogodilo i moralo je da se dogodi. Siguran sam da negde postoji neko ko je stvoren da sa tobom podeli ljubav, ali to sigurno nisam ja.

Ešli je pognula glavu. Niz lice su joj kliznule suze. Nije mogla da ga zadrži, to joj je bilo jasno kao nikada pre. Brzo ih je obrisala i sakrila od njega. Znala je da među njima nema ljubavi, ali nikada nije razmišljala o tome da bi njihovom braku mogao doći kraj. Znala je i da je tako najbolje, ali izvesnost kraja učinila je tužnom i ranjivom.

Za kratko vreme dve žene su plakale zbog njega, obe uverene da ne mogu imati njegovu ljubav. Ešli je bila isuviše ponosna da mu pokaže slabost, zato se uspravila i izašla iz radne sobe čvrstim korakom. Trebalo je doneti neke važne odluke i otvoriti novo poglavlje života.

Zvončica & neky

~ 65 ~

* * *

Zavaljene u udobne ležaljke, devojke su ćutke čitale ilustrovane časopise. Mirno popodne, miris šume i mora i senka velikog suncobrana pružala im je sve udobnosti. Limunada na stočiću već se ugrejala i izgubila ukus. Džoana se lenjo protegla i zevnula.

- Idem da donesem svežu limunadu i sendviče. Nešto sam gladna.

- Ako budeš toliko jela, ličićeš na bure kad se vratimo kući - smejala se Vinona, jer je Džoana bila stalno gladna.

- Ne znam šta mi je! Stalno mislim na hranu.

- To je od dosade. Ne radimo ništa.

- Možda. Hoćeš li i ti jedan sendvič?

- Ne, samo sok.

Džoana je ušla u kuću u trenutku kada je zazvonio telefon. Javila se i osmehnula kada je čula glas svog supruga. Kratko su razgovarali, razmenili nekoliko nežnih reči i pozdravili se poljupcima. Kada se okrenula, videla je da Vinona stoji na vratima. Osmehnula se, ali u očima joj je bila tuga. Džoana je znala da nije ni počela da zaboravlja Metjua i da se ovaj put neće tako lako oporaviti od rastanka.

- Hajde da večeras izađemo negde u provod! - predložila je, želeći da je razveseli.

- Pa... Ne znam ni sama...

- Nemoj da si takva, idemo da pojedemo nešto dobro i popijemo bocu vina! To će nas oraspoložiti.

- Ako ti tako kažeš...

Zvončica & neky

~ 66 ~

* * *

Prohladno vetrovito jutro i retka kiša delovali su depresivno na Vinonu. Zato je odlučila da obuče komplet boje sunca da je bar nešto podseća na minulo leto. Žurno je srkutala jutarnju kafu da ne zakasni u agenciju. Nije volela da stiže posle službenika i dajeloš primer. Ionako su je mnogi smatrali razmaženom manekenkom koja ne zna šta je rad. Nisu ni bili svesni koliko je njen posao naporan i koliko odricanja zahteva. Oprala je šoljicu i složila posuđe. Zaključila je kako kuća zahteva veliko spremanje, ali nije imala dovoljno vremena da se brine o tome na pravi način. Odjednom je obuzeo neki čudni nemir u stomaku. Taman je pomislila kako je to jer redovno preskače doručak i naliva se velikim količinama kafe, kad se oglasilo zvono na vratima.

Metju je stajao sa velikim buketom i flašom pića i smešio se. Bila je toliko iznenađena da ga nije ni pozdravila. Kada je ušao, izvadio je dve čaše i sipao im piće. Iz džepa je izvadio presavijen papir i pružio joj.

- Šta je to?

- A šta ti misliš?

- Nemam pojma - trudila se da zvuči nezainteresovano.

- Pogodi! - i dalje se smeškao.

- Ne vidim zašto bih pogađala, uostalom žurim - hladno je rekla i pogledala je na sat. - Već kasnim na posao.

- Prvo pročitaj šta piše - bio je uporan.

- Molim te, Metju, zaista nemam vremena... - plašila se da će izgubiti samokontrolu pred njim.

- To je papir kojim sam od danas slobodan čovek! Razveo sam se, Vinona!

- Otkud to sad...? - bila je podjednako zbunjena i iznenađena.

- Nisam ti ništa pričao o tome, jer nisam bio siguran kako će se sve završiti. Nisam hteo da izgleda kao da te zavaravam i dajem lažna obećanja.

Umesto da se obraduje, osetila je samo strašnu prazninu. Vest o razvodu nije mogla da promeni ono što je bilo uništeno i pre njega.

- Zašto mi to pokazuješ?

- Kako zašto...?

- To više nema veze sa mnom, Metju. To je tvoja stvar.

Zvončica & neky

~ 67 ~

- Mislio sam da će te zanimati.

- To sada više nije važno. Kasno je, Metju.

Licem mu je preletela senka. Papir u njegovoj ruci neprimetno je zadrhtao. Presavio ga je i vratio u džep sakoa.

- Ne razumem te, Vinona. Sad kada smo napokon slobodni, kada su nestale sve prepreke, ti mi govoriš da je kasno. Zaista ne razumem!

- Jasno mi je da ne razumeš - klimnula je. - Upravo je u tome naš problem, Metju! Nekada sam mislila da ljubav može da savlada svaku prepreku, da za one koji se vole nema nerešivih problema, ali sada...

Prišao joj je i dotakao rukom po obrazu. Celo njeno telo odreagovalo je na taj bezazlen dodir. Zato se odmakla korak od njega, bila je nesigurna kada je toliko blizu.

- Nemoj...

- Nećemo valjda sada da odustanemo, Vinona? Zar ne misliš da treba da pokušamo da popravimo sve što se dogodilo?

Gorko se osmehnula. Da li se slomljeno srce može popraviti kao pokvaren budilnik? Da li se vreme koje je provela u čekanju i čežnji može vratiti i nadoknaditi? Da li se izgubljeno poverenje može ponovo pronaći?

- Žao mi je Metju, ali zaista je kasno i mislim da nema svrhe da pričamo o tome.

- Ne želiš da mi pružiš šansu?

- Davno si je iskoristio - glas joj je odavao da je slomljena.

- Povredio sam te... - bila je to konstatacija, više nego pitanje.

- Pustimo sad to... - nije imala snage da govori o tome.

Ne pred njim, jer tada ne bi imala snage da ostane hrabra i zatraži da ode. Pitala se šta je to u čoveku što ga tera da govori protiv svojih želja i srca? Zašto mu je govorila da ode kada je sve u njoj vrištalo od želje da ostane? Valjda se to zove zdrav razum!

- Onda... - zastao je, kao da je čekao da ga zadrži i zaustavi.

Toliko se već puta rastajala od njega, da je pomislila da će to ovaj put podneti lakše. Ali nije. Kada je otišao, bila je slomljena. Samo je želela da ostane sama i da ga odboluje.

Zvončica & neky

~ 68 ~

* * *

Vest o razvodu Vensovih osvanula je u štampi. Novinari su se prisetili i Vinone i prokomentarisali kako je ova veza bila, verovatno uzrok razvoda. Bilo je tu mnogo nagađanja, krive upotrebe činjenica i izvrtanja istine, ali Vinona je bila ravnodušna na sve to. Bilo joj je važno da je svi ostave na miru i da prestanu da govore o njima i puste da sve ode u zaborav. Kao što je i ona pokušavala.

Nekoliko dana kasnije, kasno uveče Metju je nazvao, očigledno pod uticajem alkohola, i rekao da mu strašno nedostaje. Rekla mu je da se otrezni i prekinula vezu. Telefon je još nekoliko puta zvonio, ali nije se javljala. Nije imala šta da mu kaže.

* * *

Otkada nisu bili zajedno, imala je utisak da je sve išlo loše. Pokušala je da izlazi sa nekim muškarcima, ali sve je delovalo jadno i nevažno. Plašila se da prizna da joj je Metju neophodan, da bez njega ima osećaj da ne može da diše. I da ga želi još više nego pre.

Pitala se kako provodi dane, sada kad je slobodan? Da li ima nekoga? Zašto se sve tako završilo? Zašto je uvek moralo toliko da je boli kada voli nekoga? Da li je trebalo samo malo više hrabrosti da sve sačuvaju? Zašto se nije malo više borio za nju?

Zvončica & neky

~ 69 ~

* * *

Nakon mesec dana, Metju se javio. Taj poziv je tako dugo očekivala i razmišljala o njemu, a sada, kada je videla njegovo ime na displeju, nije bila sigurna da li da se javi. Zapravo, nije imala razloga da to ne učini. Među njima nema mržnje i neprijateljstva, a ona je uvek verovala da treba ostati prijatelj sa onima koje si jednom voleo.

- Halo?

U njenom glasu se nije primećivalo ništa od njenih osećanja. U stvari, naučila je uz njega da se kontroliše i skriva svoje emocije.

Trudila se da deluje užurbano, kao da je prekinuo u nečemu.

- Zdravo, Vinona.

- Zdravo, Metju.

- Kako si?

- Dobro sam. Ti?

- Nedostaješ mi. Želeo bih da te vidim.

- Zaista?

- Prošlo je mesec dana od našeg poslednjeg susreta i mislim da su se strasti malo smirile. Možemo li da se nađemo i razgovaramo?

Neki unutrašnji bes je proradio u njoj. Sada kad je ona njemu nedostajala, potražio je, a dok je ona čekala i čeznula, on nije imao vremena za nju.

- Čudi me da nalaziš vremena za izlaske, pored toliko poslova i obaveza - cinično je primetila.

- Moje obaveze nikada nisu bile prepreka između nas – odvratio je- A šta je onda bilo, Metju?! Koliko se ja sećam, uvek si bio zauzet obavezama i ostavljao mene da čekam.

- Da, u pravi si. Ali to je prošlo vreme.

- Da, za tebe. Problem je u tome što ti sve vidiš samo iz svog ugla, iz ugla tvojih potreba, obaveza i tvog rasporeda. Ja predstavljam nekoga u tvom životu za koga pronalaziš poneki trenutak, čisto da popuniš vreme do neke sledeće obaveze ili plana - trudila se da ostane pribrana, ali joj je glas drhtao.

- Pa šta hoćeš time da kažeš? Da sve ovo nije imalo nikakve svrhe?

- Koja je svrha, Metju? Zašto si morao sve ovo da mi prirediš?,

Zvončica & neky

~ 70 ~

- Zato što sam mislio da me voliš, bar sam tako mislio - u glasu mu se osetila doza nedorečenog.

- Znaš dobro da sam te volela i da sam sve ovo trpela samo zbog toga. Ali, pitam se koliko je tvoja ljubav bila iskrena i prava?

- Znaš da sam te voleo kao nikoga pre. I ja sam mnogo toga pretrpeo zbog nas.

- Nisam primetila da si se mnogo žrtvovao za nas - osornim glasom je primetila.

- Naravno da nisi.

Nije bila sigurna šta je time mislio, ali nije htela da pita.

- Vinona, da li me još voliš?

- Odakle ti to pitanje? - izbegavala je odgovor.

- Iz srca, valjda. Nije ni važno, važno je samo da mi odgovoriš.

Nastupila je tišina. Nije znala šta da mu kaže. Da li ima svrhe da laže, sada kada je sve izgubilo smisao?

- Da, volim te. Kao i pre. A ti mene?

- Volim te, Vinona. Zašto sumnjaš u to? Zar bih te potražio da nije tako?

- Kako onda nisi imao potrebu da me vidiš tako dugo?

- Uh! - uzdahnuo je. - Razvod je bolna stvar, čak i kada je sa nekim koga nisi voleo. Bilo mi je potrebno neko vreme da se to slegne i smesti u moju prošlost da bih mogao da nastavim dalje. Bio sam u nekom čudnom stanju i nisam hteo da me vidiš takvog i da te uvlačim u to.

- Ne znam... - razmišljala je o njegovim rečima. - Nemam takvo iskustvo.

- Znam, i meni je sve to bilo novo i drugačije. Nisam bio ni srećan, ni tužan, samo sam pokušavao da ponovo pronađem sebe i osmislim svoj novi život.

- Bez svih koji te vezuju za prošlost - dodala je.

- Ne bez svih, samo bez Ešli. Ti si nešto drugo.

- Ali ipak nisi imao potrebu da podeliš to sa mnom.

- Jesam, užasno. Mnogo puta sam bio sa tobom u mislima i užasno si mi nedostajala. Trebalo mi je da mi neko pokaže da mu je stalo do mene, da brine o meni i govori mi da će sve proći. Ali, to ruje trebalo da bude tvoja uloga. Moj razvod ruje nešto zbog čega ti treba da me tešiš.

Zvončica & neky

~ 71 ~

- Možda je u tome tvoj problem. Uključuješ me samo u pojedine delove svog života, kao na dugme. Ono što ne želiš da mi pokažeš, to za mene ostaje tajna. Kao da postoje neka vrata koja preda mnom zatvaraš i tu nikada neću imati pristupa!

- Znaš da nije tako.

- Ne znam, Metju, zaista ne znam. Već sam se toliko puta opekla sa tobom, da nemam hrabrosti da ponovo ulazim u to.Toliko puta si me ostavio samu da se borim sa svim preprekama, da se plašim da ti ponovo verujem.

- Možeš li bar da razmisliš o tome?

- Ni to ne znam... - bila je već na ivici plača. - Razmisliću.

Brzo je prekinula vezu da ne bi čuo da plače. Plakala je dugo i tiho, kao da je to poslednji put da plače zbog njega. Kada se smirila, osećala je jednu užasnu prazninu, kao da toga dana izgubila najveću iluziju u životu i da više neće biti ista.

Zvončica & neky

~ 72 ~

* * *

Planirala je kako će provesti rođendan od ranog jutra. Začudo, nije bila uobičajeno tužna i neraspoložena na taj dan. Telefon je neprestano zvonio, primala je čestitke svojih prijatelja i smejala se na silu. Uveče je otišla sa Džoanom i njenim suprugom u restoran na divljač i vino. Bila je skoro neprirodno vesela. Smejala se glasno svemu što su govorili i pravila se da silno uživa. Trudila se da ne misli na Metjua i da ne gleda svaki čas u telefon. Plesala je satima bez zamora i ispijala čašu za čašom. Glumila je veselu, bezbrižnu devojku koja sa radošću dočekuje još jednu godinu sama. Pravila se da je nije briga. Glumom je prikrivala svoju tugu i samo je uz pomoć vina uspevala da ostane takva do kraja večeri. Ipak joj je laknulo kada su krenuli. Odbila je njihov poziv da je odvezu, pozvala je taksi i dala. adresu. Zaklopila je oči i naslonila se na sedište, utonula u svoje misli, kada je telefon zazvonio. Pomislila je da Džoana proverava da li je dobro stigla, ali je u tami svetlucalo drugo ime. Ime koje je toliko volela.

Nije znala da li, posle svega treba da se javi, ali nije mogla da obuzda svoju želju da mu čuje glas.

- Molim?

- Metju ovde, nadam se da te ne prekidam u proslavi.

Srce joj je poskočilo. Ipak nije zaboravio da joj je rođendan.

- Gde si?

- U taksiju.

- Onda reci taksisiti da stane i uključi sva četiri migavca. Dolazim.

- Kako ćeš me pronaći kad ne znaš gde sam?

- Samo mi reci broj kola. Nema toliko taksija u gradu da bi me to sprečilo da dođem do tebe.

Čim mu je rekla broj vozila, veza se prekinula. Sedela je u taksiju i nestrpljivo čekala. Obuzela je radost i predivno osećanje da je za njega posebna i da želi da se bori za njenu ljubav. Više nije sumnjala da mu je stalo. I opet je bila spremna da podnese sve što život i ljubav donose, ako joj je mesto kraj njega.

Ubrzo je začula zvuk motora iza taksija. Zatrubio je kratko da joj da znak da je stigao. Izašla je i našla se oči u oči sa njim. Obuzela je neizmerna sreća. Zaboravila je na sve nedaće i pomislila da nijedna cena nije previsoka za ovakve trenutke.

Zvončica & neky

~ 73 ~

- Srećan ti rođendan, sireno!

Pružio joj je predivan buket neobičnog oblika, a potom i malu kutiju brižljivo zapakovanu u ukrasni papir. Nagnuo se i lako je poljubio.

- Hvala - oči su joj blistale.

- Hoćeš li da otvoriš poklon?

- Hoću.

Otvarala ga je dugo i brižljivo, iako je gorela od nestrpljenja. Noć je bila predivna, tiha i topla, a sa radija su dopirali zvuči romantične muzike. Kao da je čitav svet zastao na trenutak da ih ničim ne omete i ne pokvari taj čarobni trenutak. U kutiji je bila narukvica od belog zlata, ukrašena safirima. Znao je za njenu slabost prema plavom kamenju. Pomogao joj je da je stavi na ruku.

- Divna je! Setio si se da volim plavo kamenje.

- Naravno, zar si sumnjala? Nasmešila se i još jednom zahvalila. Poljubio je još jednom i poželeo laku noć. Za tren je nestao niz ulicu, dok je ona gledala za njim.

Narednih dana, Vinona je više bila okupirana intenzivnim razmišljanjem o svojom vezi sa Metjuom, nego poslom. Više nije bila tako sigurna da je raskid pravo rešenje, ali nije imala hrabrosti ni da se upusti u to ponovo. Nežno je pogladila narukvicu na svojoj ruci, nesvesno se osmehujući. Pokušala je da čita neke ugovore, ali i to je opet podsetilo na njega. Uzdahnula je i ostavila sve. Ionako je već bilo kasno i vreme da krene kući.

Kada je stigla, istuširala se i uključila TV. Pronašla je staru ljubavnu melodramu i prepustila joj se. Nije ni bila svesna da je zaspala, dok nije zazvonio telefon. Metju! Javila se, ali se sa druge strane čula samo zaglušujuća buka, a potom je čula Metjua kako joj peva iz nekog restorana. Nasmejala se i nastavila da sluša. Kada je završio pesmu, prekinuo je vezu. Ona je nastavila da se smeje. Pitala se kako je moguće ne voleti ga? Isključila je televizor i legla da spava. Još uvek je razmišljala o njemu i smešila se, kada je ispred njene zgrade neki automobil počeo snažno da trubi.

Privučena bukom i nekim unutrašnjim glasom, izašla je na balkon da vidi šta se događa. Bio je to Metjuov automobil. Sva svetla su bila upaljena i sirena je neprestano zavijala. Na brzinu je ogrnula jaknu i sišla. Metju je sedeo unutra, očigledno pijan.

Zvončica & neky

~ 74 ~

- Metju! - pokucala mu je na staklo.

Prestao je da trubi i zagledao se zbunjeno u nju.

- Šta radiš tu?

Slegao je ramenima, kao da ni sam ne zna.

- Hajde, pomoći ću ti da izađeš....

Povukla ga je napolje i pridržala dok nisu ušli u stan. Jedva je stajao na nogama. Smestila ga je na krevet i pokrila. Kada je izlazila iz sobe, začula je kako tiho mumla njeno ime. Nasmešila se i zatvorila vrata.

Ujutru je ustala rano, skuvala duplu dozu kafe i spremila doručak. Kada se probudio, bio je bunovan i podbulog lica. Ipak, nikada joj nije izgledao lepše. Zevnuo je i protegao se. Onda je napravio bolnu grimasu.

- Boli te glava? - Aha.

- Hajde, kafa će oterati mamurluk - gurnula mu je veliku šolju iz koje se pušilo i širio prijatan miris.

- Gladan sam.

- Spremila sam doručak - stavila je tanjir na sto, sipala mu svež omlet sa šunkom i dodala vruće pecivo.

- Hvala.

- Šta si to radio sinoć? - zadirkivala ga je.

- Ne znam... ne sećam se baš najbolje.

Dok je doručkovao sa apetitom, posmatrala ga je i uživala. Kao da je uvek bilo ovako, kao da su oduvek zajedno doručkovali i uživali u početku novog dana. Srce joj se ispunilo srećom.

- Izvini što sam ti napravio neprilike - rekao je između zalogaja.

- Ne znam kako sam završio kod tebe.

- Nije važno kako, važno je zašto.

- Ti znaš zašto.. - pogledao je i opet je blesnuo onaj poznati sjaj u njegovom pogledu.

- Ne znam, ti mi kaži...

- Srce je znalo kuda treba da ide, iako je mozak bio otupeo od pića. Posle svega što se dogodilo među nama, ono je prepoznalo put - napravio je kratku pauzu. - Jednom ću ti ispričati sve što se događalo i razloge zbog kojih je izgledalo da sam prestao da se borim za nas. To je bilo zbog tebe, jer je Ešli pretila da će uništiti i tebe i tvoju karijeru, a ti

Zvončica & neky

~ 75 ~

znaš kakav uticaj njena porodica ima u ovom gradu. Hteo sam da te zaštitim i zato sam te držao po strani dok se sve nije završilo. Ali, tada si ti rekla da je kasno i ostalo znaš...

- Trebalo je da mi kažeš. Patila sam i plašila sam se užasno da ću te izgubiti.

- Zar misliš da ja nisam? Znao sam koliko si lepa i poželjna muškarcima, a sama, i samo sam čekao da se pojavi neko i odvede te zauvek od mene. Ipak sam ćutao i čekao da ti odlučiš kojim putem želiš da ideš. Nisam imao prava da tražim od tebe da me čekaš tako dugo.

Uhvatio je za ruku i blago stegao.

- Ako te izgubim, izgubiću svu nežnost i ljubav koju sam upoznao sa tobom. I više je nikada neću naći.

Ustala je i obasula ga poljupcima. Sela mu je u krilo i privila se snažno uz njegovo telo.

- Šta ovo znači?

- Znači da više neću da pričam o ljubavi, hoću da je osetim i uverim se da je prava.

Povukao je u zagrljaj i poljubio. Poneo je ka spavaćoj sobi i usput joj tiho šapnuo koliko je voli.

- Sad ti verujem...

* * *

Život kao u priči, tako bi Vinona opisala njihovu ljubav u nastavku svog romana. Život sa malo reči i mnogo ljubavi, sa malo suza i mnogo smeha. Život o kakvom je sanjala još od malih nogu, kao dete. Ali više nije bila dete, upoznala je i lice i naličje ljubavi i shvatila istinu. Ljubav je nešto za šta se i pored svega vredi boriti. Uvek!

KRAJ