mp 2011

MADARSKIPRIVREDNIK

Mađarski privrednik

3

MAĐARSKI PRIVREDNIK 2011 | Izdavač: ©Feliciter Kiadó Kft., Web: www.feliciter.net, www.feliciter.hu. E-mail: [email protected]

Odgovorni izdavač: dr Judit Kovač (Kováts Judit) | Urednik: Deneš Kovač (Kováts Dénes) | Prevodilac: Tibor Mačai (Mácsai Tibor) | Saradnici: Alina Branc, Emilia Cirjak (Czirják Emília), Ester Farkaš (Farkas Eszter), Katalin Katona,

Anita Kotranji (Kotrányi Anita), Viktor Kovač (Kováts Viktor), Ildiko Sanji (Szanyi Ildikó), Silvia Teški (Teski Szilvia) | Grafi ka/dizajn: Šandor Talpaš (Talpas Sándor) | Štampa: Grafi t Nyomda “R” Kft. | Sva prava su zadržana!

Naša publikacija MAĐARSKI PRIVREDNIK na

srpskom jeziku (kao član porodice grupe novina

HID, koje izlaze na više jezika) ima dvojni cilj. S

jedne strane pružiti informacije o karakteristikama

bilateralne privredne saradnje i o Mađarskoj, a s

druge strane omogućiti predstavljanje brojnih fi rmi

iz Mađarske.

Mađarska ima za cilj da pospeši izgradnju pri-

vrednih odnosa sa susednim zemljama, spajanje

infrastrukturnih mreža, stvaranje povoljnih preko-

graničnih uslova za investicije i valjano poslovno

okruženje, pošto se na taj način može jačati konku-

rentnost preduzeća iz ovog regiona.

Mađarska je otvorena za prenošenje privrednih-

-ekonomskih iskustava u pogledu razvoja trgovine

i usluga, pospešivanja ulaganja, pregovora sa EU o

priv rednim pitanjima, ali je otvorena i za nove impul-

se, koje može dobiti npr. i od Vas.

Srbija, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Herce-

govina spadaju u one zemlje, s kojima je cilj – i na

nivou države i na nivou preduzeća – širenje pri-

vrednih odnosa.

Tome želimo doprineti i našim sredstvima.

MAĐARSKI PRIVREDNIK Vam pruža sliku o

stanju i perspektivama privrednih odnosa naših ze-

malja, a možete se upoznati i s ponudom pedesetak

preduzeća iz Mađarske. Oni traže poslovne partnere,

mogućnost prodaje robe odnosno ulagače dobrih re-

ferenci. Hrabro stupite u kontakt s njima, informišite

se, pregovarajte – dalje jačajući privrednu saradnju

naših zemalja.

Nadamo se, da ćete sa zanimanjem pročitati našu

publikaciju i da će Vam ona biti od koristi. U tom znaku

Vam želim uspehe, dugoročno korisne poslovne odnose

s mađarskim fi rmama a takođe i dobro zdravlje.

Deneš Kovač

urednik

Poštovani čitaoci!


4

Republika Srbija je 83. najveći izvoznik i 73. najveći

uvoznik na svetu, njena ukupna spoljnotrgovinska

robna razmena je u 2010. godini iznosila 20 015,3 mi-

liona evra (od toga je uvoz bio 12 621,9 miliona evra,

a izvoz 7 393,4 miliona evra). U 2010. godini izvoz Sr-

bije bio je veći za 24% u odnosu na prethodnu godinu,

dok je uvoz porastao za 9,7% u odnosu na 2009. godi-

nu. Dinamičan rast spoljnotrgovinske robne razme-

ne nastavljen je i u prva četiri meseca 2011. godine,

kada je zabeleženo povećanje izvoza za 30,9% i uvoza

za 21,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Ova tendencija je posebno važna jer je Srbija prošle

godine usvojila strategiju razvoja do 2020. godine, po

kojoj se ekonomski rast više ne bazira na unutrašnjoj

potrošnji već na povećanju izvoza.

Mađarska je tradicionalno jedan od najvažnijih

političkih i ekonomskih partnera Srbije. Za Srbiju je

već od istorijskih vremena put ka Zapadnoj Evropi

vodio preko Mađarske, dok za mađarske preduzetni-

ke ponajviše zbog istorijskih, jezičnih i kulturnih veza

oblast Karpatskog basena odavno predstavlja jedan

od najvažnijih spoljnih tržišta. Aktuelna spoljnoeko-

nomska politika Mađarske prepoznala je značaj su-

sednih država – među njima i Srbije, a kao rezultat

toga insistira na uspostavi tzv. ekonomske oblasti

Karpastkog basena. Državama ovog regiona je prema

tom konceptu preko potrebna ekonomska saradnja,

jer samo formiranjem svim stranama povoljnih uslo-

va za saradnju, naše države mogu da budu uspešne na

evropskom i svetskom tržištu.

U 2010. godini Mađarska je bila peti najveći spolj-

notrgovinski partner Srbije u uvozu, ispred nje su se

našle samo ekonomske velesile poput Rusije, Nemač-

ke, Italije i Kine. Uvoz Srbije iz Mađarske je u 2010.

godini povećan za 31,3% u odnosu na 2009. godinu,

dok je izvoz srpske robe u Mađarsku u istom peri-

odu bio veći za 25,2%. Na osnovu spoljnotrgovinskih

podataka za 2010. godinu, možemo ustanoviti da je

nakon ublažavanja efekata fi nansijske i ekonomske

krize, značajno povećana robna razmena između

Mađarske i Srbije, u kojoj zahvaljujući dinamičnom

povećanju izvoza, mađarska strana i dalje ima zna-

čajan sufi cit. Međutim svakako treba naglasiti, da je

povećanje u 2010. godini ostvareno u odnosu na kriz-

nu 2009. godinu, kada je došlo da značajnog pada u

spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni. Ukoliko se trend

rasta izvoza i uvoza nastavi, onda će spoljna trgovina

u 2011. godini najverovatnije dostići predkrizni nivo.

Strane direktne investicije iz Mađarske u Srbiju su

u 2010. godini iznosile 22 miliona američkih dolara,

s tim je Mađarska u protekloj godini bila 14. najveći

investitor u Srbiji. U 2009. godini je Mađarska sa 23

miliona dolara direktnih investicija bila na 13. mestu

među stranim ulagačima, dok je u periodu od 2000.

do 2008. zauzela 10. mesto na rang listi država inves-

titora (sa 353 miliona dolara stranih direktnih inves-

Maarsko-srpski ekonomski odnosi

Živa saradnja


5

ticija). Razloge relativnog smanjenja direktnih inves-

ticija iz Mađarske u proteklih nekoliko godina treba

pre svega tražiti u svetskoj fi nansijskoj i ekonomskoj

krizi, a pogotovo treba uzeti u obzir da se Mađarska

već i pre globalne krize suočavala sa ozbiljnim eko-

nomskim problemima. Takođe je važno spomenuti

da su najveća mađarska preduzeća (npr. OTP, MOL)

već ranije ušla na srpsko tržište, pa se najveći deo

mađarskih direktnih investicija realizovalo do 2006.

godine (npr. u toj godini je iz Mađarske u Srbiju stiglo

244 miliona dolara investicija). Ulaganja iz Mađarske

u Srbiju proteklih nekoliko godina značajno prema-

šuju tokove kapitala u suprotnom smeru. Jedan od

najvažnijih razloga niskog nivoa srpskih investicija u

Mađarskoj je, da su srpske fi rme prvenstveno orijen-

tisane na tržišta Zapadnog Balkana. Takođe je zna-

čajno, da dok u Mađarskoj postoje velike fi rme, koje

i na međunarodnom nivou imaju važnu ulogu (kao

npr. MOL, OTP, TriGranit itd.), u Srbiji za sada nema

takvih velikih preduzeća, koja bi mogla realizovati

značajne investicije u inostranstvu.

Od velikih mađarskih preduzeća, OTP banka se

na srpskom tržištu pojavila 2005. godine, kada je ot-

kupila Nišku banku. Naredne godine OTP je kupila

još dve manje srpske banke, to su bile Zepter banka i

Kulska banka. Mađarska bankarska grupacija je zva-

nično prisutna na srpskom tržištu od 2007. godine,

tada su se tri srpske banke spojile pod imenom OTP

banka Srbija. MOL Grupa je svoju prvu benzinsku

pumpu otvorila u decembru 2005. godine u Beogra-

du, a od onda neprestano razvija svoju mrežu, koja

se sada sastoji već od 33 benzinske pumpe. Među

najznačajnijim mađarskim investitorima u Srbiji na-

lazi se i Conti Tech, koji je za 11 miliona evra kupio

70% Kolubare univerzal iz Velikih Crljena i prihvatio

sprovođenje investicionog programa u vrednosti od 4

miliona evra. Masterplast Grupa je u Subotici otvo-

rila jednu od svojih najvećih fabrika, koja je ujedno i

najmodernija fabrika polistirola u regionu. Građevin-

sko-putarska fi rma Betonút je 2007. godine za 1,57

miliona evra privatizovala preduzeće Valjevoput i

obavezala se za sprovođenje investicionog programa

u vrednosti od 2,7 miliona evra. Preduzeće Isoplus

uspešno učestvuje u brojnim projektima širom Srbije,

a fi rma Fornetti je u Subotici izgradila svoju najveću

fabriku u regionu.

Bez obzira na spomenute mađarske investicije u

Srbiji i sve veću spoljnotrgovinsku robnu razmenu,

treba da konstatujemo da su mađarsko-srpski eko-

nomski odnosi još uvek skromniji od očekivanja. U

proteklom periodu se međutim vide pozitivni pomaci

na ovom planu. Godine 2009. osnovana je Mađarsko-

-srpska trgovinska i industrijska komora, koja svojim

najvažnijem zadatkom smatra razvijanje prekogra-

nične poslovne i proizvodne saradnje malih i sredn-

jih preduzeća. Takođe su 2009. godine najznačajnije


6

fi rme obe države osnovale Mađarsko-srpski poslov-

ni savet, koji može da postane delotvoran forum

razmene informacija između mađarskih i srpskih

preduzetnika. Najvažniji mađarski događaj u Srbiji

tokom 2010. godine odvijao se u sklopu 77. Međuna-

rodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, gde je

Mađarska učestvovala kao država partner. U istoriji

te najznačajnije poljoprivredne manifestacije u Ju-

goistočnoj Evropi, Mađarska je dobila čast da bude

prva država partner. Predstavljanje Mađarske u No-

vom Sadu su svi relevantni političari, poslovni ljudi

i mediji ocenili kao veoma uspešno i naglasili da će

doprineti dodatnom razvijanju mađarsko-srpskih

političkih i ekonomskih odnosa.

Dusko Karagics

(Duško Karagić)

Zamenik šefa Ekonomske kancelarije

Ambasada Republike Mađarske,

Beograd

11000 Beograd, Braničevska 13/3

Tel.: 00-381-11-344-7046

Faks: 00-381-11-344-7169

E-mail: ecohunoffi [email protected]

Tri pitanja, tri odgovora

STRATEŠKI PARTNER

– Zašto su za Mađarsku važni mađarsko-srpski

privredni odnosi?

– Za Mađarsku Srbija je strateški partner u po-

gledu privrednih odnosa. Dve zemlje imaju čvrste

privredne odnose, a sistem tih odnosa se intenzivno

razvija. Mađarski i srpski preduzetnici raspolažu zna-

čajnim iskustvima, sistemom veza i znanjem lokalnih

uslova u jednoj odnosno drugoj zemlji. U ostvari-

vanju tržišnih namera malih i srednjih preduzeća

Mađarske značajnu ulogu igra mađarska nacionalna

manjina koja živi u Srbiji, kao i mnogobrojna mađar-

sko-srpska mešovita preduzeća u Vojvodini.

U skladu sa Sporazumom o privrednoj saradnji sa

Srbijom uspostavljena je Mešovita komisija za privredu.

Zajedničkim radom obuhvaćen je razvoj poslova, oblast

infrastrukture, energetike, poljoprivrede, zaštita okoli-

ne, mala i srednja preduzeća, informaciona tehnologija,

regionalna i prekogranična saradnja, kao i turizam.

Mađarska ima za cilj da pospeši izgradnju pri-

vrednih odnosa sa susednim zemljama, spajanje in-

frastrukturnih mreža, stvaranje povoljnih prekogra-

Na pitanja odgovara: dr Balaž Botoš

(Botos Balázs), zamenik državnog

sekretara za ekonomske odnose sa

inostranstvom u Ministarstvu

nacionalne ekonomije.


7

kao i instrumenata. Zahvaljujući ulaganjima u auto

industriju Srbije – prvenstveno početku proizvodnje

fabrike automobila FIAT u Kragujevcu – može poras-

ti potražnja za auto delovima, obojenim metalima i

proizvoda od gume. Mađarski izvoznici mogu biti ta-

kođe uspešni u izvozu lekova i medicinskih proizvo-

da, proizvoda naftne industrije, sredstava za zaštitu

bilja, odnosno proizvoda plastike, hemijske industrije

i industrije papira.

Mađarska preduzeća su zainteresovana za učešće

u privatizaciji u Srbiji. Pored toga mađarskim pre-

duzećima pružaju se mogućnosti na planu razvoja

saobraćaja i infrastrukture i ulaganja u zaštitu okoline

i energetici.

Obe zemlje imaju ozbiljne potencijale u korišćenju

obnovljivih izvora energije. Firme iz Mađarske u Srbiji

rado bi se uključile u geotermalne projekte, kao i u pro-

jekte za korišćenje energije vetra, biomasa i biogasa.

Mađarskim preduzećima pružaju se dobre mogu-

ćnosti za učešće u sferi turističkih ulaganja u Srbiji.

To se naročito odnosi na banjski i kupališni turizam,

pošto mađarska preduzeća na tom planu raspolažu

značajnim iskustvima.

U Srbiji raste potrošnja nafte, potrebne su rekon-

strukcije u naftnoj industriji, sistemi mreža gasovoda,

koji se grade, kao i povezivanje energetskih sistema

predstavljaju ozbiljan potencijal za mađarske ulagače

u oblasti naftne i gasne industrije.

ničnih uslova za investicije

i povoljno poslovno okru-

ženje, pošto se na taj način

može jačati konkurentnost

preduzeća iz ovog regiona.

– Zašto možemo mir-

ne duše preporučiti fi rme

i proizvode iz Mađarske?

– Mađarska je spremna za prenošenje privrednih-

-ekonomskih iskustava u pogledu razvoja trgovine

i usluga, pospešivanja ulaganja, pregovora sa EU o

privrednim pitanjima. Mađarska ima široka iskustva

u restrukturiranju sektora električne energije, koja je

spremna podeliti sa srpskom stranom, a vidi moguć-

nost i za zajednički razvoj hidro- i pumpno-akumula-

cionih elektrana. Mađarska preduzeća su spremna za

razmenu informacija i iskustava na planu turizma, a

naročito na planu welness- i kupališnog-banjskog tu-

rizma. Mađarska preduzeća imaju bogata iskustva na

planu obnovljivih izvora energije kao i investicija u ob-

lasti zaštite okoline (npr. izgradnja kanalizacije, depo-

nija otpada i uređaja za prečišćavanje otpadnih voda).

– Koje su perspektivne oblasti, budući pravci

privredne saradnje?

– Što se tiče spoljne trgovine, preduzeća iz Mađar-

ske mogu biti uspešni na tržištu Srbije izvozom tele-

komunikacionih uređaja i opreme, televizijskih apa-

rata i mobilnih telefona, električnih mašina i uređaja,

dr Balaž Botoš


8

Osnovani smo 2009. godine, trenutno imamo 42 člana, centrala nam je

u Segedinu, obezbeđena komorska podrška iz Budimpešte, Kečkemeta

i Segedina, a u Subotici i u Novom Sadu imamo kancelariju-predstav-

ništvo.

U relacijama Mađarska, Srbija i Vojvodina želimo obezbediti valjane

pozicije za mala i srednja preduzeća u skladu s njihovim interesovanjem,

i to putem raznih manifestacija, naših veza i uslugama. Otvoreni smo

prvenstveno prema našim članovima, ali i prema svim drugim zainte-

resovanim preduzećima, koja su registrovana u Mađarskoj odnosno u

Srbiji.

Uspostavili smo takve stručne kontakte, koje služe interesima na-

ših članova:

• Stalno smo pozivani u radnu grupu za mala i srednja preduzeća pri

Mađarsko-srpskoj mešovitoj komisiji za privredu, koju su formirala

nadležna ministarstva

• Članovi smo Kolegija za ekonomske odnose sa inostranstvom Trgo-

vinske i industrijske komore Mađarske (TIKM), a to telo okuplja sve

mešovite komore, koje su osnovane od strane TIKM.

• Našu glavnu aktivnost ispoljavamo uz prirodnu privrednu osovinu

Budimpešta – Kečkemet – Segedin – Subotica – Novi Sad – Beograd

• I za zainteresovane fi rme, koje nisu naše članice, trudimo se da obez-

bedimo osnovne informacije

• Povodom IPA raspisa učvrstili smo našu saradnju sa brojnim voj-

vođanskim i domaćim komorama odnosno samoupravama

• Održavamo stručne kontakte s Ambasadom Srbije u Budimpešti, kao

i sa više predstavništava Mađarske u Srbiji

• Za osnivanje fi rme u Srbiji možemo preporučiti savetnike-eksperte

pravnike, advokate i ekonomiste s dobrim referencama

• Pomoću trgovinskih i industrijskih komora, koja deluju u Mađarskoj

odnosno u Srbiji, možemo pribaviti i proslediti mnoge korisne infor-

macije

• U zajedničkim nastupima – u datim situacijama – partneri smo

Mađarsko-srpskom poslovnom savetu, predstavljajući sektor MSP

• Naša interna usluga se bavi pronalaženjem humanih resursa, njiho-

vim evidentiranjem i posredovanjem

Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora

2011. Grupa učesnika na manifestaciji u Novom Sadu


9

Naše manifestacije

su veoma posećene i

trudimo se, da se uvek

bavimo konkretnim i

aktuelnim pitanjima.

Za obradu stručnih,

poslovnih, pravnih i

tržišnih pitanja MSP

Mađarsko-srpsko tr-

govinska i industrij-

ska komora uvek stoji

na raspolaganju zain-

teresovanim fi rmama,

raspolaže potrebnom

mrežom, koja se stalno proširuje (domaće i srpske

komore, samouprave, sopstvena predstavništva, naši

članovi, koji mogu davati i stručne savete, spoljni

partneri, itd.).

Krištof Satmari, predsednik

MSTIK-a u toku predavanja

Naglašavamo, da kao otvorena organizacija – u

okviru nabrojanih tema – svakome stojimo na raspo-

laganju i u osnovnim pitanjima pružamo pomoć, da-

jemo savete, a nastavak toga može biti i uspostavlja-

nje članskog statusa.

Ukoliko smo pobudili vaše interesovanje za naš

rad, naše mogućnosti i usluge, detaljnije informaci-

je možete naći na internet stranici www.mszkik.hu.

Molimo Vas, javite nam se na i-mejl adresu info@

mszkik.hu ili na telefonu +36/70/452-22-33, da bis-

te dobili dodatne informacije o aktuelnim vestima,

poslovnim ponudama, manifestacijama i aktivnosti-

ma koje su u toku, kao i i mogućnostima koje pružaju

naše veze i vaše članstvo u MSTIK. Naravno i prili-

kom ličnog susreta, čiji se termin uzajamno dogova-

ra, rado ćemo vas informisati i o ostalim pogodnosti-

ma, koje nudi članstvo u MSTIK.


10

Mađarsko-crnogorski odnosi imaju široku paletu, u

međusobnim odnosima nema problema i uzajam-

na je naklonost naših zemalja. Mađarska je najveći

inostrani ulagač u Crnoj Gori.

Učestalost susreta na visokom nivou je odgovara-

jući, zadnji put je ministar inostranih poslova Milan

Roćen učinio uspešnu posetu Budimpešti 6. decem-

bra 2010. Predsednik Republike Filip Vujanović 5–6.

aprila 2011. je uzvratio posetu Lasla Šoljoma Podgo-

rici od oktobra 2007. godine.

Taj pozitivan odnos karakteriše ne samo političke

lidere, već i građane i to zahvaljujući pozitivnim lič-

nim iskustvima stečenim putem turizma. U Podgo-

rici Mađarsku svrstavaju u najuži krug prijateljskih

zema lja, zahvalni su zbog ranijih političkih gestova i

podrške, koju su dobili pre osamostaljenja Crna Gore.

Naročito visoko cene

naše poslovne odnose i

jako ulagačko prisustvo

Mađarske. Naša buduća

saradnja u osnovi zavisi

od toga, da li će Mađarska

moći dugoročno da saču-

va svoje ekonomske pozi-

cije u Crnoj Gori. Tome

bi pogodovalo, a ujedno i

odražavalo naše dugoroč-

no strateško razmišljanje,

ukoliko bi naša zemlja us-

pela pridobiti buduću in-

teligenciju Crne Gore, pa

i kulturnu elitu, pre svega

dodeljivanjem državnih

stipendija i ponudom pu-

tovanja na postgradualne

studije u Mađarsku.

Maarska i Crna Gora

ULAGAČKO PRISUSTVOAmbasada Republike Mađarske

Kancelarija za

spoljno-ekonomske odnose

81000 Podgorica, Moskovska 65

Tel.: 00-382-20-229-570

Faks: 00-382-20-229-571

[email protected]


11

Naša prva kancelarija u Crnoj Gori otvorena je 17. novembra 2005.

zajedno sa kancelarijom za kontakte Austrije. (Zajednički mađarsko-

-austrijski zakup je prestao 31. avgusta 2010. Ambasada Austrije, imajući

u vidu povećanje broja njihovih ljudi, preselila se u drugu zgradu.) Novu,

samostalnu državu Mađarska je 12. juna 2006. priznala među prvima.

Nakon razmene nota, između naših zemalja 14. juna 2006. godine dip-

lomatski odnosi su uspostavljeni na ambasadorskom nivou. Naša zemlja

od 18. decembra 2003. godine ima počasni konzulat pod upravljanjem

počasnog konzula Čabe Mađara u mestu Zelenika, koje pripada okru-

gu grada Herceg Novog. U Herceg Novom početkom jula 2007. godine

osnovan je Mađarsko-crnogorski ekonomski savet uz učešće najvažnijih

fi rmi iz Mađarske i Crne Gore. Novembra 2009. je u Budimpešti održa-

na prva sednica Mađarsko-crnogorske mešovite komisije za privredu, a

druga je usledila 17-18. novembra 2010. godine u Podgorici. Od 24. do

3. oktobra 2010. godine u organizaciji Saveza džoint venčure i ekonom-

skog savetnika u Podgorici realizovan je program Balkanska ekspedicija,

koji je ima za cilj, da izvidi tržišne mogućnosti naših malih i srednjih

preduzeća u Crnoj Gori odnosno u regionu.

U razvoju bilateralnih odnosa važnu ulogu je imala činjenica, da je

u prvoj polovini 2009. godine, u periodu češkog predsedavanja Evrop-

skom unijom naše podgoričko predstavništvo obavljalo poslove predse-

davajućeg unije na lokalnom nivou, a 2009–2010. i poslove NATO CPE

(Contact Point Embassy). Obaveze iz CPE su podrazumevale učešće u

pripremi i realizaciji poseta predstavnika NATO-a Crnoj Gori i ekspe-

rata iz Crne Gore Brislu; distribuciju informativnih materijala, odnos-

no prenošenje iskustava u komunikaciji u vezi NATO-a, kao i obavezu

izveštavanja nadležnih organa NATO-a o bezbednosnoj politici Crne

Gore. Pored toga Mađarska i stručno i materijalno je podržavala mno-

ge manifestacije u vezi bezbed-

nosne politike zahvaljujući fondu

od 15.000 evra, koji je odobren

od strane Ministarstva inostranih

poslova. Važnija polja prenošenja

iskustava su bila sledeća: jačanje

društvene podrške članstva u NA-

TO-u, preuzimanje pravne ma-

terije NATO-a i zaštita kvalifi ko-

vanih informacija, obezbeđivanje

njihove NATO-kompatibilnosti.

Marta 2010. Crna Gora se

pešadijskim vodom za čuvanje

i obezbeđenje uključila u misiju

NATO ISAF (International Secu-

rity Assistance Force – Međuna-

rodne snage za bezbednosnu po-

moć), a unutar toga ušla u sastav

mađarske čete na bazi Panonija,

koja je obezbeđivala Regionalnu

grupu Vojske Mađarske za ob-

novu u Avganistanu. Trenutno

treća jedinica Crne Gore obavlja službu u Avganistanu. U okviru vojne

saradnje između Mađarske i Crne Gore između Ministarstva odbra-

ne Mađarske i Ministarstva odbrane Crne Gore u protekle dve godine

realizovano je više bilateralnih programa u cilju integracije Crne Gore

u NATO (konsultacije, razmena stručnih iskustava u Budimpešti od-

nosno u Podgorici).


12


POVOLJNE MOGUĆNOSTI – Zašto su za Mađarsku važni mađarsko-crno-

gorski privredni odnosi?

– Najznačajnija oblast saradnje Mađarske i Crne

Gore jeste privreda, naročito zahvaljujući izuzetnim

ulaganjima iz Mađarske u privredu Crne Gore. Za sa-

radnju ima niza mogućnosti, kao npr. energetika, zaš-

tita okoline i IPA programi. Radne grupe Mešovite

mađarsko-crnogorske komisije za privredu zajedno

rade u oblastima stambene politike, građevinarstva,

turizma, komunalne infrastrukture i upravljanja oko-

linom. Zahvaljujući ulaganjima Magyar Telekoma,

OTP-a i Hunguest Hotels-a Mađarska se smatra za

najznačajnijeg stranog investitora u Crnoj Gori. Svo-

je ulagačke pozicije Mađarska želi sačuvati i pospeši-

vanjem prisustva sektora MSP Mađarske na tržištima

Crne Gore.

– Zašto možemo mirne duše preporučiti fi rme i

proizvode iz Mađarske?

– U okviru realizacije Sporazuma o povoljnom

kreditiranju, koji je potpisan između vlada Mađar-

ske i Crne Gore Mađarska je proteklih godina Crnoj

Gori obezbedila povoljne kredite vlade u iznosu od

15 miliona evra za izgradnju 4 školska objekta, od ko-

jih 3 su već završene, zadnji objekat je predat maja

2010. godine. Mađarske fi rme, koje su učestvovale u

izvođenju radova time su stekle povoljne reference i u

buduće mogu računati na dalje narudžbe.

Mađarska redovno učestvuje na sajmovima u

Crnoj Gori. Na Sajmu hrane u Budvi ispoljeno je

ozbiljno interesovanje za prehrambene proizvode iz

Mađarske. Na osnovu povratnih informacija od pre-

duzeća, kao i volumena i nivoa sajma u regionu se

smatra značajnim Sajam građevinarstva u Budvi, na

kojem mađarska preduzeća bila su predstavljena u le-

pom broju. Deo preduzeća iz Mađarske veoma dobro

poznaje lokalne prilike, imaju stručne veze u regio-

nu, a mnoge fi rme zapošljavaju saradnike sa znanjem

srpskog/crnogorskog jezika.


privredne saradnje?

– U pogledu spoljne trgovine potencijalne tržišne

mogućnosti pružaju sledeće grupe proizvoda: sredstva

i uređaji mašinske industrije, prehrambeni proizvodi i

živa stoka, motorna vozila, a unutar toga teretna vozila.

Vlada Crne Gore među svojim značajnim planovima

privatizacije navodi privatizaciju Luke Bar, brodarskog

preduzeća i kontejnerskog terminala, Brodogradilišta

u Bijeli kao i Transportnog preduzeća Montecargo. Sa

aspekta ulagača iz Mađarske svakako treba spomenuti

mogućnosti koje pruža turizam.

Na pitanja odgovara: dr

Balaž Botoš

(Botos Balázs), zamenik

državnog sekretara za

ekonomske odnose sa

inostranstvom u

Ministarstvu



13

Vlada Mađarske je 1. janu-

ara 2011. godine formirala

Nacionalnu agenciju za eko-

nomske odnose sa inostran-

stvom (HITA). Zadatak Agencije je pružanje

podrške razvoju spoljno-ekonomskih odnosa

domaćih malih i srednjih preduzeća, a sa dru-

ge strane, da pospeši strane fi rme za ulaganja u

Mađarsku. Direktorku Agencije, Eržebet Do-

boš smo pitali o planovima za budućnost.

– Karakteristično je, da se tradicionalno

čvrste veze sa susednim zemljama na privred-

nom planu mogu još više razvijati. Na planu

razvoja izvoza kakvi su ciljevi Agencije?

– Tako je. Zemlje iz okruženja – tako Sr-

bija, Crna Gora, Makedonija ili Bosna i Her-

cegovina – za Mađarsku su uvek predstavljale

istaknute relacije. Sad je ta pažnja još nagla-

šenija, jer u skladu sa novim planom Sečenji,

kao i nacrtu strategije ekonomskih odnosa sa

inostranstvom pored tradicionalni izvoznih

tržišta u centar pažnje je dospelo osvajanje no-

vih tržišta, koja se dinamično razvijaju (Balkan,

Istočna Evropa, Daleki Istok). Postoje ogromne

rezerve na primer u privrednoj saradnji Srbije

i Mađarske; između dve zemlje bili bi potrebni

intenzivniji trgovinski i investitorski odnosi.

Što se tiče privrednih grana, u prvi plan do-

laze sektori koji su konkurentni, koji stvaraju

puno novih radnih mesta, i koji su u stanju da

sačuvaju iste: a to je biotehnologija, farmace-

utska industrija, tzv. zelene industrijske grane,

prehrambena industrija, informatika i razvoj

softvera.

HITA 2011. planira 173 programa za razvoj

izvoza na 40 ciljnih tržišta, u 20 grana. Prema

planovima, time možemo dati efi kasnu i di-

rektnu podršku za blizu 3.000 fi rmi.

– Pospešivanje ulaganja i dalje ima zna-

čajnu ulogu u aktivnostima HITA?

– I dalje je važno privući strane investitore

u Mađarsku. Proteklih nedelja bilo je prisutno

povećano interesovanje, a investitori koji su

već prisutni u našoj zemlji, nagoveštavaju da

se u regionalnoj konkurenciji jačaju pozicije

naše zemlje. Velike investicije u auto industriji

(Audi, Mercedes, GM) privlače manje, može se

širiti delatnost fi rmi u prvom i drugom krugu

dobavljača. Elektronska industrija daje sve veći

deo GDP-a Mađarske, a u toj oblasti mogu se

očekivati i novi proizvođači. Interesantna je

tendencija rasta broja uslužnih centara, a nji-

hovi ciljevi sada već mogu postati i univerzi-

tetski gradovi iz unutrašnjosti. Time će pos-

tati čvršća saradnja između visokog školstva

i uslužne grane, koja u značajnoj meri može

pomoći u stvaranju podmlatka kvalifi kovane

radne snage.

– Koje kanale koristi Agencija u inostran-

stvu, kako mogu doći na mađarsko tržište

potencijalni investitori, čak i iz nabrojane 4

zemlje?

– Jedan od efi kasnih sredstava jeste pri-

sustvo Agencije na međunarodnim stručnim

izložbama i sajmovima. Tada postoji moguć-

nost uspostavljanja direktnih kontakata sa

Agencijom, ali i s domaćim preduzećima, koje

HITA predstavlja na tim manifestacijama. Na

taj način su rođeni brojni uspešni međunarod-

ni projekti. Drugi važan elemenat Nacionalne

agencije za ekonomske odnose sa inostran-

stvom jeste stručno upravljanje mrežom

strukovnih diplomata za spoljno-ekonomske

odnose, a koji su saradnici naših ambasada.

Njihovi dobro uspostavljeni kontakti pružaju

stvarnu pomoć za spoljno-ekonomske aktiv-

nosti domaćih preduzeća, ali i izlaska stranih

fi rmi na mađarska tržišta.

Nemzeti Külgazdasági Hivatal

(Nacionalna agencija za ekonomske

odnose sa inostranstvom)

H-1055 Budapest, Honvéd utca 20

Tel.: +36/1/872-6520

E-mail: [email protected]

Web: www.hita.hu

Pospešivanje izvoza i ulaganja


14

Maarska i Makedonija

MALA PREDUZEĆA U PRVOM PLANUNaša zemlja održava tradicionalne dobre odnose s

Makedonijom. Proteklih godina smo se trudili da

jačamo veze između malih i srednjih preduzeća, a

u sklopu toga održano je više foruma za preduzetni-

ke, najčešće povodom značajnijih sajmova u Skop-

lju (Tehnoma, Agrofood), a u

jesen 2010. delegacija Saveza

džoint venčure je vodila kon-

sultacije s partnerima iz Ma-

kedonije u cilju jačanja trgo-

vinskog prometa između dve

zemlje.

U protekle dve decenije od

strane Mađarske realizovana

je jedna značajnija investicija,

i to ulaganje Magyar Telekom-

-a 2001., ali nakon toga izostali

su koraci sličnog značaja. Iako

je bilo više manjih ulaganja, na

čelu s Fornettijem, koji je 2009.

godine s kapitalom od mi-

lion evra osnovao preduzeće,

većinu mađarskih ulaganja još

uvek čini investicija od pre 10

godina u oblasti telekomuni-

kacija, a uz sve ovo naša zemlja

je još uvek treći najveći strani

investitor u Makedoniji.

Analizirajući naše bilateralne odnose, naš import

je više nego dupliran u odnosu na prošlu godinu

pos tigavši 6,228 miliona evra, dok u pogledu eks-

porta primetan je neznatan pad od 1,9%. Prisutan je

ogroman rast u glavnoj robnoj grupi sirovina, gde je

došlo do povećanja od četiri puta, ukupne vrednosti

1,022 miliona evra. Kod hrane, pića i duvana, kao

i kod prerađevina import je povećan za dva puta,

ukupne vrednosti 2,343 miliona odnosno 2,34 milio-

na evra. U grupi mašina i mašinske opreme prisutan

je ne previše značajan pad našeg uvoza od 7%. Iako

je naš uvoz dupliran, naša zemlja prema Makedoniji

još uvek ima značajnu aktivu od 97 miliona evra.

U pogledu našeg izvoza u Makedoniju najveći

rast od 20% postignut je u grupi hrane, pića i duva-

na, ukupne vrednosti 6,693 miliona evra, odnosno

približno isti rast (18,1%) je postignut i u najznačaj-

nijoj grupi, a to su prerađeni proizvodi ukupne vred-

nosti 35,4 miliona evra.

Kod sirovina je zabeležen pad od 27%, a kod ma-

šina i mašinske opreme pad od 12%, pri ukupnom

prometu od 58,9 miliona evra.

Ministarstvo inostranih poslova Makedonije u

usmenoj noti od 9. februara 2011. godine potvrdila

je, da Sporazum o privrednoj saradnji smatra rati-

fi kovanim. Do potpisivanja će doći najverovatnije

u toku 2011. godine, trenutno je u toku unutrašnje

pravno usaglašavanje.

Ambasada Republike Mađarske

Kancelarija za

spoljno-ekonomske odnose

Tel.: 00-382-20-229-570


15


SVE ŠIRI ODNOSI – Zašto su za Mađarsku važni mađarsko-make-

donski privredni odnosi?

– Za Mađarsku Makedonija je na planu ulaganja i

trgovine jedna od važnih tržišta u jugoistočnoj Evro-

pi, koje se stalno širi i zbog toga Makedoniju smatra-

mo za partnera, koji puno obećava.

Mađarska želi sačuvati, a i proširiti svoju ulo-

gu stranog investitora u Makedoniji. Naša zemlja

je u Makedoniji zahvaljujući ulaganjima MATÁV-a

(Magyar Telekom) iz 2001. godine treći najznačajniji

strani investitor, ali primer ovog preduzeća za tele-

komunikacije dugo vreme nisu pratila i druga pre-

duzeća. Proteklih godina se međutim u Makedoniji

postepeno pojavljuju predstavnici sektora MSP, koji

su realizovali ulaganja od nekoliko stotina hiljada do

1,5 miliona evra (manji proizvodni pogoni, distribu-

tivni centri). Brojne konsalting fi rme sa mađarskim

interesom sve su aktivnije u Makedoniji.

O bilateralnim privrednim odnosima može se

reći, da se naša saradnja u suštini odvija kroz promet

roba, čiji je volumen relativno skroman.



– Radosna je činjenica, da su se proteklih godina

proširili poslovni odnosi malih i srednjih preduzeća,

a u tome prvenstveno prednjače takva preduzeća iz

Mađarske (npr. Fornetti, Masterplast), koja imaju već

dobro uhodane fi lijale, preduzeća u južnoslovenskom

prostoru, a pošto raspolažu potrebnim lokalnim in-

formacijama, svoje investicije realizuju uglavnom

putem njih. Makedonija je za Mađarsku jedna od

važnih izvoznih tržišta u jugoistočnoj Evropi. Mađar-

skim preduzećima sajmovi i izložbe u Skoplju omo-

gućavaju povoljne uslove predstavljanja. Proteklih

godina fi rme iz Mađarske uspešno su učestvovale

na sajmovima Tehnoma (građevinarstvo) i Agrofood

(prehrambena industrija), što dokazuje, da postoji in-

teresovanje za mađarske proizvode.


privredne saradnje?

– U našoj privrednoj saradnji značajan isko-

rak je donela poseta premijera Viktora Orbana u

Skoplju, kojom prilikom je 12. maja 2011. potpisan

Sporazum o privrednoj saradnji Mađarske i Ma-

kedonije (SPSMM). Nadamo se, da će SPSMM u

značajnoj meri doprineti razvoju privrednih veza

među našim zemljama. Nadamo se, da će nakon

potpisivanja SPSMM u skorije vreme biti formira-

na i Mešovita komisija za privrednu saradnju. Is-

taknute oblasti saradnje može biti: građevinarstvo,

energetika, komunalna infrastruktura i industrija

zaštite okoline, elektrotehnika, prehrambena in-

dustrija i poljoprivreda. S mađarske strane nudi-

mo naša iskustva u oblasti priprema za članstvo u

Evropskoj uniji, a naročito u oblasti razvoja malih i

srednjih preduzeća.

Na pitanja odgovara: dr

Balaž Botoš



ekonomske odnose sa

inostranstvom u

Ministarstvu



16

Maarska i Bosna i Hercegovina

INTENZIVNIJI PRIVREDNI ODNOSIPrivredni odnosi Mađarske i Bosne i Hercegovine

datiraju od sredine 90-tih – od osnivanja države –

kada je Mađarska želela učestvovati u izgradnji ratom

namučene zemlje, a kao pomoć prvo smo dopremali

medicinsku opremu i lekove. U svojstvu ekonomskog

savetnika 1995. sam prvi put boravio u Sarajevu, kada

sam učestvovao na konferencijama o obnovi. Danas

opet kao ekonomski savetnik pomažem u stvaran-

ju kontakata među privrednicima dveju zemalja, u

razvoju trgovine i ulaganja. Do danas privreda Bos-

ne i Hercegovine se konsolidovala, njene fi rme su se

ojačale, ravnopravni su učesnici u evropskoj trgovini

i u privrednim odnosima. Iako je potrebno pobolj-

šati privredno okruženje, privredni odnosi između

Mađarske i Bosne i Hercegovine stalno se unapređu-

ju, i ubeđen sam da imaju lepu perspektivu.

Između Mađarske i Bosne i Hercegovine potpisa-

ni su svi bilateralni sporazumi koji se tiču privrednih

odnosa, među njima sporazumi o zaštiti ulaganja, o

izbegavanju dvojnog oporezivanja, kao i o međuna-

rodnom drumskom robnom transportu. Bilateralni

Sporazum o privrednoj saradnji, potpisan 2006. go-

dine, kao i Mađarsko-bosansko-hercegovačka me-

šovita privredna komisija daje okvir za određivanje

pravaca razvoja privrednih odnosa kao i otklanjanju

prepreka.

Promet roba

U našim privrednim odnosima glavnu ulogu ima

trgovina, koja se dinamično razvijala u periodu pre

ekonomske krize. Izvoz iz Mađarske 2009. godine

je pao na 62% izvoza iz 2008-me, a izvoz iz Bosne i

Hercegovine je pao na svega 38% iz prethodne godi-

ne. U 2010-oj promet je ponovo povećan za 17%, što

je blizu proseka drugih balkanskih zemalja i Mađar-

ske. Prošle godine izvoz iz Mađarske je iznosio 266

Spoljna trgovina izmeu Maarske i Bosne i HercegovineU milionima evra

Izvoz Uvoz Promet

2009 2010 % 2009 2010 % 2009 2010 %

Hrana, piće, duvan 45,9 54,7 119% 1,1 0,8 66% 47,1 55,5 118%

Sirovine 24,4 19,9 82% 11,5 16,1 141% 35,9 36,0 100%

Energenti 45,5 33,1 73% 0,2 0,7 395% 45,7 33,8 74%

Prerađevine 90,8 107,7 119% 28,0 57,5 205% 118,8 165,2 139%

Mašine, mašinska oprema 37,9 50,3 133% 8,2 3,6 44% 46,1 53,9 117%

Ukupno: 244,5 265,8 109% 49,0 78,6 160% 293,6 344,4 117%

Izvor: KSH (Centralni ured za statistiku)


17

miliona evra, a izvoz iz Bosne i Hercegovine dostigao

je 79 miliona evra. Rast je znak postepenog izlaska

trgovinskih odnosa iz krize, što pokreće ponovno

prisustvo potražnje, zasnovane na komplementarnim

karakteristikama dveju privreda i povećana aktivnost

privrede i privrednika.

Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) ima od-

ređujuću ulogu u odnosima Mađarske i Bosne i Her-

cegovine. Republika Srpska prema partnerima često

se odnosi bez tržišne utakmice, a Brčko Distrikt (BD)

je mali, ima svega 40 hiljada stanovnika. 67% našeg

izvoza odlazi u FBiH, 26% u RS i 7% u BD. U našem

uvozu FBiH učestvuje sa 76%, RS sa 23, a BD sa 1%.

U spoljnotrgovinskom prometu Bosne i Herce-

govine od 10,3 milijardi evra Mađarska zauzima 8.

mesto iza Hrvatske, Srbije, Nemačke, Slovenije, Itali-

je, Austrije i Švicarske. Turska je iza nas na 9. mestu,

a Rusija tek na 26. Mišljenja sam, da – imajući u vidu

ekonomsku vezanost bivših jugoslovenskih republi-

ka, kao i da nismo neposredni susedi – ovo je izuzet-

no dobar rezultat, koji se može i treba popraviti.

Mogunost trgovine,

perspektivne grane i proizvodi

Za fi rme iz Bosne i Hercegovine odnosno Mađarske

uslove prometa robe uređuje Trgovinski sporazum

između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Trgo-

vinski prilog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživan-

ju, koji je sklopljen sa Evropskom unijom, stupio je na

snagu 1. jula 2008. godine. Carine i kvote predviđeni

minimalni nivo postići će 2013. Za 95% proizvoda po-

reklom iz EU se već ne plaća carina, ali hrana, tekstil

ili proizvodi metalne industrije i dalje podležu carini.

Carine i kvote, koje se odnose na robu iz Mađarske

(EU) mogu se naći na sledećem linku: http://www.

dei.gov.ba/bih_i_eu/ssp/Default.aspx?id=1172

Široka paleta mađarskih proizvoda je popularna u

Bosni i Hercegovini:

• U agrarnoj industriji i poljoprivredi tradicionalno

izvozimo žitarice, proizvode mlinarske industrije,

živinu, goveđe meso, konzerve voća i povrća, stoč-

nu hranu, male mašine za poljoprivredu i hemijska

sredstva. Jestivo ulje Floriol iz Mađarske je vodeće

ulje na tržištu Bosne i Hercegovine, 2010. i 2011.

godine je dobio priznanje „superbrend”.

• Široka je paleta i drugih proizvoda, koje možemo

plasirati, među njima energetske i električne maši-

ne, elemente dalekovoda, hemijsku robu, rezervne

delove za vozila, kartonski papir, ambalažu, leko-

ve, staklo, itd.

• Na planu infrastrukture i zaštite okoline naša pre-

duzeća bi se rado uključila u projektovanje put-

ne mreže, među njima i koridora 5/c (CEH Kft. i

Unitef Kft.), u rekonstrukciju toplana, kanalizacije

i vodovodnih mreža, za koje možemo obezbediti

i uređaje i tehnologiju za prečišćavanje voda (GE

Zenon Kft.), izolovane cevi (Isoplus Kft.);

Za mađarsko učešće u infrastrukturnim ulaganj-

ima fi nansiranje je moguće putem kredita za kupce

Eximbanke iz Mađarske, kako je to učinjeno u slučaju


18

investicije za čišćenje vode u Tuzli. Naše fi rme

rado učestvuju zajedno sa fi rmama iz Bosne

i Hercegovine na međunarodnim tenderima

(Svetske banke, EBRD, EU), kao npr. Transe-

lektro Ganz Rock prilikom rekonstrukcije jed-

nog bloka elektrane u Tuzli.

U Bosni i Hercegovini kupujemo metale,

minerale, među njima boksit, zatim proizvode

od tekstila, nameštaj, hemijsku robu i proizvode

drvne industrije.

Ulaganje kapitala

Bosna i Hercegovina – a naročito FBiH - je

naš važan partner i u našem izvozu kapitala,

i na planu učešća u privatizaciji. Do sada oko

50 preduzeća iz Mađarska uložilo je 120-140

miliona evra kapitala. Najveći ulagač je Kon-

zorcijum MOL-Ina, koji je stekao 67% ude-

la u fi rmi Energopetrol d.d. i upravlja sa 110

benzinskih stanica. MAL Zrt. je kupio rudnik

boksita u Jajcu, a Messer Hungarogaz Kft. Plin

Sarajevo. Fornetti Kft. je otvorio svoje prodav-

nice, itd.

Bosni i Hercegovini nedostaje investicioni

kapital, od 1994. godine u zemlju je ušlo sve-

ga 6,2 milijarde EUR FDI. Firme iz Mađarske i

sad traže mogućnost ulaganja. Mađarska Elek-

troprivreda (MVM Magyar Villamos Művek)

zajedno sa Elektroprivredom BiH razmatra mo-

gućnost ulaganja u elektrane u zamenu za dugo-

ročno obezbeđivanje električne energije. OVIT

je zainteresovan za održavanje električnih da-

lekovoda. Olajterv se želi uključiti u izgradnju

gasovoda.

Uslovi, podrška za

izgradnju kontakata

Mišljenja sam da će 2011. privreda i Mađar-

ske i Bosne i Hercegovine izaći iz krize, prog-

nostičari predviđaju rast GDP od oko 3%.

Mađarskoj su neophodni proizvodi iz Bos-

ne i Hercegovine, boksit, energenti, a Bosni i

Hercegovini bi dobro došao kapital, pšenica i

jestivo ulje iz Mađarske. Uzajamne potrebe i

uspostavljene veze stvaraju dobru osnovu za

dalji iskorak.

Mađarskim fi rmama promenljivo privred-

no okruženje od entiteta do entiteta, različiti

pravni i institucionalni sistemi, loša platežna

moć predstavlja rizik. Prema izveštaju „Doing

Business 2010” Svetske banke BiH je 116. ze-

mlja od 183. Nadamo se, da projekti, koji imaju

za cilj poboljšanje privrednog okruženja, a koje

podržavaju EU ili IFC, uskoro će doneti očeki-

vane rezultate. Naša privredna saradnja mogla

bi se još intenzivnije razvijati, ukoliko bi jedna

jaka centralna vlada preuzimanjem evropske

regulative što pre pretvorila zemlju u jedin-

stveni privredni prostor.

Kancelarija Ambasade u Sarajevu za eko-

nomske odnose sa inostranstvom stvaranje

kontakata među preduzećima iz Mađarske i

Bosne i Hercegovine potpomaže pružanjem

informacija prema potrebama zainteresovanih

strana. Prošle godine kancelariji su se obratili

stotinjak mađarskih i pedesetak fi rmi iz BiH.

Zainteresovane fi rme su dobile informacije o

tržištu, proizvodima, postupcima, davali smo

im savete i povezali ih s potencijalnim partne-

rima. Sarađujemo sa Mađarskom agencijom

za pospešivanje ulaganja i izvoza (HITA), koja

pomaže u organizovanju foruma privredni-

ka. Ove godine na Međunarodnom sajmu u

Mostaru između 5. i 8. aprila obezbedili su pri-

sustvo 15 izlagača iz Mađarske. Cilj je nastavak

učešća na Sajmu za poljoprivredu AGROS u

Banja Luci.

Sve one fi rme iz Bosne i Hercegovine, koje

traže mađarske partnere, robu ili mogućnost

ulaganja, neka se slobodno obrate Kancelariji

za ekonomske odnose sa inostranstvom Am-

basade u Sarajevu. Bićemo Vam na usluzi.

Dr Sült Tibor (Tibor Šilt)

vodeći diplomata

za spoljno-ekonomske

odnose

Ambasada Republike

Mađarske u Sarajevu

71000 Sarajevo, Splitska 2.

Tel.: +387/33/205-302



19

– Zašto su za Mađarsku važni privredni odnosi s

Bosnom i Hercegovinom?

– Mađarska i preduzeća iz Mađarske su zainte-

resovana za saradnju s Bosnom i Hercegovinom i

njenim entitetima. Viktor Orban, predsednik Vlade

je u toku svoje posete 15. juna 2011. godine nagla-

sio: „Mađarska je zainteresovana, da privredne od-

nose učini intenzivnijim, nadalje da se investitori iz

Mađarske pojave na prostorima Bosne i Hercegovi-

ne.” Mađarsko-bosansko-hercegovačka mešovita ko-

misija za privredu (MKP) određuje okvire saradnje,

a zadnji sastanak komisije je održan 2009. godine.

Treću sednicu MKP bi trebalo održati u Sarajevu, ali

dalji razgovori su mogući tek nakon formiranja nove

centralne Vlade Bosne i Hercegovine.

Naša preduzeća imaju dobre reference: U Tuzli

naša preduzeća su izgradila prečistač, izvršena je re-

konstrukcija termoelektrane, za Toplanu u Banja Luci

dopremljene su izolovane cevi, a za rafi neriju nafte u

Brodu razna oprema. U mnogim oblastima se traže

mogućnosti dalje poslovne saradnje, a zainteresovani

smo između ostalog i za dalja ulaganja u elektranama

odnosno u izgradnji gasovoda.



– Mađarski proizvodi nisu samo poznati, nego

su i priznati i traženi na prostorima Bosne i Her-

cegovine, što obezbeđuje dobre osnove za poslovnu

delatnost preduzeća iz Mađarske, koja se otvaraju

prema tom tržištu. Redovno učestvujemo na zna-

čajnim sajmovima u zemlji: 2009. godine kao zemlja

partner smo učestvovali na Sajmu poljoprivrede i

prehrambene industrije AGROS u Banja Luci, a ove

godine već 6. put smo se pojavili na Međunarod-

nom sajmu u Mostaru, na kojem je bilo 15 izlaga-

ča iz Mađarske u organizaciji Nacionalne agencije

za ekonomske odnose sa inostranstvom (HITA).

Mađarska preduzeća su zainteresovana za učešće u

raznim razvojnim projektima u Bosni i Hercegovini,

bilo kao investitori, bilo kao eksperti. U odnosu na

konkurente iz zapadnih zemalja naša prednost je u

tome, što smo geografski bliže, naše fi rme zapošlja-

vaju lokalnu radnu snagu, rade sa sopstvenom teh-

nikom na nivou, koji zahteva EU.


privredne saradnje?

– Bosna i Hercegovina mađarskim fi rmama nudi

mogućnosti širenja njihove poslovne delatnosti u

oblasti energetike (elektrane, dalekovodi, naftna in-

dustrija), zaštiti okoline (prečistači vode), odnosno

infrastrukture (projektovanje putne mreže, rekon-

strukcija toplana). Istovremeno velike su mogućnosti

učešća u svim sektorima poljoprivrede Bosne i Her-

cegovine (proizvodnja, prerada i trgovina).


ZAJEDNIČKI INTERESI Na pitanja odgovara: dr

Balaž Botoš



ekonomske odnose sa

inostranstvom u

Ministarstvu



20

Stuco Kft.H-7355 Nagymányok, Fenyves u. 23Tel.:+36/74-458-454 • Faks: +36/74-458-161E-mail: [email protected]: www.stuco.hu

RADNA ODEĆA, ZAŠTITA NA RADU NA VISOKOM NIVOU!NAŠE ZAŠTITNE CIPELE:sigurnost, udobnost, lako nosive,moderan dizajn za dame i za muškarce.

Stuco d.o.o. će radopredstaviti svoju kolekcijubudućim partnerima!

Folprint 2002 Kft.H-5300 Karcag, Szt. István sgt. 17.Tel./Faks: +36/59/314-166 • Mobil: +36/30/[email protected] • www.folprint2002.hu

ambalažna tehnikaHUNGARY

Paleta naših proizvoda je široka, obuhvata proizvodnju ambalaže za prehrambenuindustriju, za domaćinstvo, hemijske materijale, kao i stočne hrane, odnosno za sve

proizvode, koji se pune u ravnu foliju ili kese odnosno džakove. Uglavnomkoristimo polietilen, BOPP, cast PP i PET materijale, koje štampamo, kaširamo

i oblikujemo u kese.

Telefonska komunikacija na mađarskom jeziku, komunikacija putem i-mejla namađarskom, engleskom i flamanskom jeziku.

Naša firma se od 1991. bavi

proizvodnjom ambalažnih

materijala savitljivih zidova.

Bonus Kft.H-7800 Siklós, Váralja u. 55Tel.: +36/72/351-555Fax: +36/72/479- 453E-mail: [email protected]: http://www.bonus-siklos.hu

Tražimo distributere našihsredstava za čišćenje udomaćinstvima izvanrednog kvaliteta:

• Krpe za brisanje: prozora, podova, univerzalnekrpe, spužvaste krpe,Sunđeri za kupanje: okrugli, ovalni,za masažu, golijatSunđeri za pranje posuđa sa utorom: upakovanju od 3, 5 i 10 komada, okruglisa drškom i oblikovani.

galvanizirane, plastične, spiralne,atomici čelični sa sapunom.Močo za pranje podova: eko-viskozni,sintetički i pamučni.Drške: hromirane i plastičneKompleti za pranje podova (moćo set:kanta, korpa za cijeđenje moćo i štap).Krpe sa mikro vlaknima: univerzalne,za brisanje podova i prozoraGumene rukavice za domaćinstvo

čudesne mikro krpe.

Žice:

•

•

•

•

••

•

•


21

Tražimo distributere!

Sve što je potrebnoza popravku guma!

Od kompleta za popravkudo garažne tehnike.

[email protected] Ekskluzivni izrađivač cirada

SCHWARZMÜLLER i KRONE,dobavljač cirada zaSCHMITZ i KÖGEL.

Delatnost:• izrada i popravka cirada,

promet materijala i pribora za cirade,prodaja polovnih ciradaizrada konstrukcija za cerade,izrada metalnih konstrukcija,reklame, računarsko sečenje slovasa folija na ploče pomoću računara.natpisi za cirade/lepljenje nalepnicapromet mašina za varenje i ručnih mašinaza izradu cirada

••••••••

Dávid Ponyva Kft.H-2330 Dunaharaszti, Jedlik Ányos u. 35.Tel.: +36/24/520-150 • +36/24/520-151Faks: +36/24/520-161 • Mobil: +36/30/9322-336Web: www.davidponyva.huE-mail: [email protected]

Naši novi proizvodi:• sigurnosna cirada

GPS cirada.•


22

Osnovano 1982. kao prvo mađarsko-američkoproizvodno mešovito preduzeće za proizvodnju

i reciklažu termički obradivih tehničkihplastičnih kompaunda. Godišnji proizvodni

kapacitet: 4000 tona.Sedište je u Žambeku (Zsámbék) poredautoputa M1, na 25 km od Budimpešte.Imenovani trgovinski pred stavnik firmi

Gabriel-Chemie, CustomResins i Nylene Canada.

Qualchem Zrt.H-2072 Zsámbék, Új GyártelepTel: +36/23-342-238 • Faks: +36/23-342-286E-mail: [email protected]: www.qualchemrt.hu

• Tehničkih plastičnih masaMaster mešavine

sirovina za QUALBIO razgradivu folijuReciklaža otpada od plastike

KonfekcioniranjeLon poslovi u preradi plastike

Polugotovi proizvodi od plastike

Boje, lepila, industrijski pomoćni materijali

Proizvodnja i trgovina:

••

••

••

•Šipke, cevi, ploče I folije

Inno-Comp Kft.

H-3580 Tiszaújváros, Vegyészek u. 8.

Web: www.inno-comp.hu

Šandor Šuhajda (Suhajda Sándor)

[email protected]

Tel.: +36/49/542-084 /126

Faks: +36/49/522-509

Proizvodnja osnovnih kompaund sirovina (granula) od poliolefina, naročito PP (polipropilena), koje mogu biti punjene talkom, kredom ili ojačane staklenim vlaknima, zatim specijalnih svojstava i različitih boja:

za brizgane proizvode: prvenstveno za potrebe auto industrije, domaćinstva i električnu industriju

za ekstruziju: prvenstveno za proizvodnju cevi


23

Bárkai Zsolt (Žolt Barkai)Mob.:+36/30/953-3594 (mađarski jezik)

+36/70/395-5222 ( )italijanski+36/70/396 5777 ( )nemački+36/70/396-5965 ( )engleski


Iz vojnih magacina, garnizona,fabrika i od lokalnih samouprava

Kupujem na veliko:• Posude od lima, kofe, uljane kante,

kofe za gašenje požara, – vojničkinameštaj od metala i drva, sanduke,

• vojničke dvoglede, sredstva izviđanja,deblje lance, opruge, valjke, rolje, itd.

• deblje cirade, ruksak, šatre, alat većihdimenzija, industrijske lampe,limom prekrivene stolove i drugo.

Preporučujemo ih:

• za grejanje i hlađenje individualnih i kolektivnih stambenih objekata, škola,

obdaništa, bazena za plivanje, živinarskih i stočarskih farmi, itd.

Bestermofrigo d.o.o.Tel.: +381/63 1120325E-mail: [email protected]: www.bes.rs

AC TRUP Kft.Tel./Faks: +36/76/505-562E-mail: [email protected]: www.actrup.hu

Projektovanje i kompletnoizvođenje radova na ugradnji

i grejnih sistema.

Spremni smo da izgradimo i klizališta!

Mobil: +36/20/925-6305 • E-mail: [email protected] • www.hunduna.huMobil: +36/20/925-6305 • E-mail: [email protected] • www.hunduna.hu

http://airbest.eu/hunduna • http://airbest.euhttp://airbest.eu/hunduna • http://airbest.eu

Za građevinske radove, stabilizaciju puteva, održavanje parkova, pogone zakompostiranje, radove u šumarstvu, letnje i zimsko održavanje puteva.

Za građevinske radove, stabilizaciju puteva, održavanje parkova, pogone zakompostiranje, radove u šumarstvu, letnje i zimsko održavanje puteva.

SCH uska drljača panjevaradne širine 45-75 cm

SCH uska drljača panjevaradne širine 45-75 cm

MULTI/SSL kombinovani priključakdrljača panjeva i za seču žbunja

MULTI/SSL kombinovani priključakdrljača panjeva i za seču žbunja

RovokopačRovokopač Kosilicaza kosineKosilica

za kosine

UMM/EX hidraulični sekač žbunjaUMM/EX hidraulični sekač žbunja MTH stabilizator putevaMTH stabilizator puteva Traktorska platformaTraktorska platforma


24

Mineralna vuna nemačkog kvalitetapo pristupačnim cenama!

Mekan dodirLakša ugradnjaMinimalno prašenjeNesagoriv, ne stvara dim,ParopropusnaNe menja dimenzije i oblik, lako se seče, oblikuje

Nikecell Kft.H-8184 Fűzfőgyártelep, Pf.60.Tel.: 36/30/[email protected]

+

Argomex Kft.H-5561 Békésszentandrás,

Kisfaludy u. 30Tel./Faks: +36/66/218-439E-mail: [email protected]

Web: www.argomex.hu

Argomex Kft.H-5561 Békésszentandrás,

Kisfaludy u. 30Tel./Faks: +36/66/218-439E-mail: [email protected]

Web: www.argomex.hu

Jedinstvena,ekskluzivna rešenja

u oblaganjupovršina!

Ploče za oblaganje fasada i podnožjaod proizvođača iz južne Mađarske.

H-1071 Budapest, Városligeti fasor 47–49Tel.: +36/1/351-1051 • Faks: +36/1/351-1054

www.dunaarmatura.hu [email protected]•

Duna-Armatúra Kft. obezbeđuje visokokvalitetne proizvodeza izgradnju i održavanje vodovodnih,

kanalizacionih i gasovodnih mreža,uređaja za zaštitu okoline s višedecenijskim referencama.

Spojnice s kuglastimgrafitom,

razni cevni profili,MEGA-FLEX komadi

Livene cevi skuglastim grafitom

Hidranti

Ventili, zasunicevni zatvarači

Poklopci i slivnici Propusti

Sistemi oznakai signalnih

tabli za komunalije

Sistemi kanalaod polimernog

betona


25

Velik izbor izvanrednih ventilacionih sistema' Ventilatori zakanale, centrifugalni, aksijalni i krovni ventilatori, grejačivazduha, uređaji za smanjivanje buke, vazdušni kanali,aluvent cevi, itd.

Ventilatori za dobijanje toplotesa slika služe ne samo za zamenu

istrošenog vazduha svežim, već smanjuju toplotnegubitke zagrevanog prostora. Istrošeni vazduh

tokom svog strujanja zagreva sistem lamela u kućištuventilatora. Svež, ali hladan vazduh se zagreje prolazeći

kroz te lamele. Time štedimo značajne količinetoplotne energije, bez da se odričemo svežeg vazduha

u našem domu.

VENTS HUNGARY BODORVENT KFT.H-2890 Tata, Új u. 3.Tel.: +36/34/586-425 • Faks: +36/34/[email protected] • www.bodorvent.hu

Turbosol Kft.H-2040 Budaörs, Gyár u. 2.

Tel./Faks: +36/23/418-098

Mobil: +36/20/9417-479


Web: www.turbosol.hu

Polovne mašine za malterisanje,pumpe za beton u velikom izboru sa skladišta!

Mašine za proizvodnju betona:• industrijska mešalica za beton s manuelnim

upravljanjem (230 V, 190–250–350 litara)

samohodne mešalice za beton (1–5,5 m )

mešalice za beton (190–1000 litara)

pumpe za beton (2–30 m /sat)

•

•

•

3

3

Mašine za malterisanje:• pumpe za malter i mašine

za malterisanjemašine za ravnanje malterai obradu kamenaalati za ručno sečenje i savijanje čelika(do 32 mm)

•

•

Lőrinci Műanyagipari SzövetkezetH-1183 Budapest, XVIII kvart, Akadály u.15.H-1675 Budapest, Pf.: 6Tel.: +36/1/291-2706 • +36/1/290-5208Faks: +36/1/[email protected]

Naši proizvodi:

vodokotlić, wc-poklopac, oprema za kupatilo

(držač sapuna, police, držači papira)

rebrasta creva, creva za prehrambenu industriju,

creva za zalivanje, tehnička creva

putarski čunjevi

tacne (sa ručkama, za serviranje, trouglaste tacne)

Laslo Kasper (Kaszper László)Tel.: +36/30/939-99-33E-mail: [email protected]: www.kvarc.hu

je na tržištu građevinskih mate-rijala u Mađarskoj prisutno od 1990. Dvodecenijsko is-kustvo i dinamičan rast našeg tržišnog udela dokazuje,da kvalitet naših proizvoda ispunjava potrebama svezahtevnijih kupaca. Zahvaljujući neprekidnoj kontroliobezbeđen je ujednačen kvalitet i pogodnost našihproizvoda.

Kvarc Ásvány d.o.o.

D.O.O ZA KVARC, MINERALE, RUDARSTVO,INDUSTRIJU I PROIZVODNJUGRAĐEVINSKOG MATERIJALA)

Među našim proizvodima nalaze se: lepkovi zapodne pločice, masa za fugovanje, glet mase, materijaliza ravnanje podova, spoljni i unutrašnji malteri,pokrivni i ukrasni malteri, sistemi toplotne izolacije.

Za distribuciju naših proizvoda u Srbiji, Crnoj Gori iMakedoniji tražimo pouzdane veletrgovce, distributere!

KVARCGRAĐEVINSKI MATERIJALI


26

Zaptivna tehnika:

Industrijske armature:

• Promet bezazbestnih zaptivnih ploča i pletenica,sečenih, gotovih zaptivača i zaptivača s kliznim prstenovima.

• promet kompenzatora,kuplunga,ventila i slavina.

•

••

Gumex Kft.H-1182 Budapest, Vajdahunyad u. 2.

el • FaksE-mail: [email protected] • Web: www.gumex.huТ .: +36/1/292-0649 : +36/1/292-4544

Industrijska i tehnička creva:

Naši ostali proizvodi:• promet priključaka za creva.

• gumene ploče, gajtani, poluge,

silikonski i teflonski proizvodi,

polugotove plastične futrole, filcevi, itd.

•

•

Promet čeličnih cevi, cevne robe,ostalih proizvoda od čelika,prelaznih zasunai regulacionih ventila.Tehnički konsalting, finansiranje,špedicija.

VAWEX Hungária Kft.H-8800 Nagykanizsa, Huszti tér 5. fsz. 11.Tel.: +36/93/516-606 • +36/93/516-607Faks: +36/93/516-608E-mail: [email protected]: www.vawex.hu

Predstavništvo BLM GROUP-a u MađarskojH-2120 Dunakeszi, Fóti út 45Tel.: +36/27/342-944Faks: +36/27/390-270E-mail: [email protected], [email protected]: www.csohajlito.eu www.lezervagas.eu

Naša firma, kao predstavnik BLM GROUP-a u Mađarskojsvojim partnerima nudi rešenja u sledećim poslovima obrade:

• sečenje,

obrada cevi,

zadaci optimiziranog savijanja cevi velikim brzinama,

3D kontrola,

tradicionalno i optičko lasersko sečenje

čišćenje i pranje cevi,

•

•

•

•

•ZOLVIK Kft.H-8372 Cserszegtomaj, Pajtika u. 49.Tel.: +36/83/330-034Faks: +36/83/531-031E-mail: [email protected]

[email protected]: www.zolvik.hu

Tražimo partnere za prodaju sledećihnaših proizvoda:• mazalice,

oprema za podmazivanje,

tehničke cevi,creva,rezervni delovi za montažupoljoprivrednih mašina

šelne,•••••

Jezici komuniciranja: mađarski, nemački


27

Multidruck Kft.H-1186 Budapest, Ipacsfa u.1. • Tel./Fax:+36/1/292-3166

Mobil: +36/20/980-7774 • Mobil: +36/20/912-9878E-mail: [email protected] • Web: www.multidruck.hu

KORIŠĆENJE GEOTERMALNE ENERGIJEbušenje sondi

• Prodaja Larsen-talpi

• Iznajmljivanje Larsen-talpi

• Ugradnja Larsen-talpi

H-2300 Ráckeve, Kossuth L. u. 112.Tel./Faks: +36/24/485-827

Mobil: +36/30/940-7495 • +36/30/982-6541

Specijalna duboka gradnja:

• izgradnja zidova od čeličnih talpi

• izgradnja zidova od Larsen-talpi

• Prodaja Larsen-talpi

O našim delatnostima detaljnije informacije možete naći na stranicamaili .www.larssen.hu www.havariakft.hu

MOŽETE PROIZVODITI JEDINSTVENE KAMENE KOCKEZA POPLOČAVANJE I ZA FASADE SA MALIM ULAGANJEMI JEDNOSTAVNOM TEHNOLOGIJOM!

MOŽETE PROIZVODITI JEDINSTVENE KAMENE KOCKEZA POPLOČAVANJE I ZA FASADE SA MALIM ULAGANJEMI JEDNOSTAVNOM TEHNOLOGIJOM!

Térkő és Díszkő Rendszer 2100 Kft.INFORMACIJE NA MAĐARSKOMI ENGLESKOM JEZIKU:MOGUĆI PROIZVODI:

+36/70/[email protected]


28

CS WAVE Central Europe MÁTRAI WT&VT Ltd.H-3272 Visonta, Erőmű út 11. Tel./Fax: 37/328-093

www.virtualwelding.eu www.matraheg.hu

|•

•

OBUKA ZAVARIVAČA BUDUĆNOSTIU VIRTUELNOM OKRUŽENJU

• Stvarnim sredstvima

• U čistom okruženju

• Motivacija

• Brz razvoj

SCS WAVE PROTRAINER je više od simulatora.To je obrazovni sistem, koji se već dokazao…

Radiophonia KftH-1148 Budapest, Bolgárkertész u. 42Tel.: +36/1/422-0947 • Fax: +36/1/422-0949E-mail: [email protected]: www.radiophonia.hu

Razvoj i proizvodnja bežičnih sredstava komunikacije!Visok kvalitet, visoka stručnost, pouzdan kvalitet!

Komunikacioni sistemi i uređaji:• Sistemi za obaveštavanje i alarmnisistemi za stanovništvo

• Industrijski komunikacioni i alarmnisistemi, sistemi za sakupljanjeinformacija

• Sistemi bezbednosne tehnike• Sistemi za prenos zvuka i podataka

Proizvodnja komunikacionih sistema, uređaja i softvera projektovanihna bazi pojedinačnih narudžbi!

• Proizvodnja opreme za industrijsko elektrostatičko

farbanje na osnovu pojedinačnih projekata.

• Od kabine za farbanje do peći za pečenje farbe

obezbeđujemo kompletnu tehnologiju,

automatizovane prema narudžbi.

Electroset Kkt.H-5600 Békéscsaba, Gyár u.14Tel.: +36/30/945-9347E-mail: [email protected]: www.electroset.hu

Sa svojom opremom za farbanje naVašoj lokaciji pružamo uslugu farbanja!

Raspolažemo i nemačkimizvoznim referencama!

Pored celokupne servisne

podrške na naše proizvode

obezbeđujemo garanciju

od 2 godine!

LOKSACÉL Kft.H-1211 Budapest, Öntöde u. 2–12.Tel./Faks: +36/1/420-6640Mobil: +36/20/474-3075E-mail: [email protected]: www.loksacel.hu

Povoljne cene, pouzdana i brza isporuka.MSZ EN ISO 9001:2009

Jezici komuniciranja: nemački, engleski, mađarski.


29

IPARI ELEKTRONIKAI KFT.H-1119 Budapest, Andor u. 60.Tel. +36/1/481-0301 • Faks: +36/1/[email protected] • www.upsplusz.hu

UREĐAJI ZA BESPREKIDNO NAPAJANJEPANNON POWER

1. Vrhunska tehnologijaonline-dupla konverzija (PFC)IGBT inverter, Rfi filtar, sinusni izlazveliki opseg ulaznog naponasnaga od 500 VA do 400 kVApotpuna mikroprocesorska kontrolaekonomski režim (EKO)mogućnost modularne i rack izvedbemogućnost paralelnog režima radavišestruki komunikacioni portovimogućnost planiranja autonomijevišestruke zaštitne funkcije

PANNON POWER UPS

2. Najpovoljnije cene

3. Garancija, servis, održavanje

Informacijena srpskom:

+36/20/297-1144!

SOLARNI SISTEMI ZA PROIZVODNJUELEKTRIČNE ENERGIJE

Modular Plugs HDMI Connectors

Opticals DVI Connectors

Modular Jacks IEEE 1394

USB Connectors Custom Cables

Mini-Din Audio Jacks

DC-Power FPC Connectors

DC / DC ConvertersAC / DC Power SuppliesMedical Power SupplierDIN-Rail Power SuppliesDC / AC Inverters

SMD Technology Kft.

SMD .huH-1042 Budapest, Rózsa u. 35 V/[email protected]


30

HTCM Ltd.H- 9028 Győr, Régi Veszprémi u.

Tel.: Faks: +36/96/515-25910

+36/96/515-250 •

E-mail: [email protected] • [email protected]: www.htcm.hu

HTCM Ltd.Hungarian Tool Consulting&Management Ltd.

D.o.o. za konsalting i usluge u oblasti rezne tehnike

Proizvodnja, oštrenje i nanošenjeprevlake na burgije za tvrde metale

i alata za glodanje specijalnih oblikaRok isporuke 2–3 nedelje!

• Promet alata

• Razvoj tehnologije

• Oštrenje alata,

proizvodnja i

nanošenje prevlake

• Tool Management

TRAŽITE POSLOVNOG PARTNERA IZ MAĐARSKE?OGLAŠAVAJTE SE NA PORTALU VESTI

WWW.FELICITER.NET!

Pišite nam i-mejl, i mi ćemo Vas informisati o detaljima:[email protected]

Na portalu vesti na mađarskom jeziku Izdavačke kućeobjavljujemo baner vaše firme ili u rubrici članak-reklam-

O novinama na portalu vesti o ekonomskim odnosima sa inostranstvom puteme-vesnika obaveštavamo više hiljada preduzeća, pa postoji realna šansa da nađeteposlovnog partnera u Mađarskoj.

Feliciter (Feliciter Kiadó)Ajánló (Preporučujemo)

ni tekst o vašem preduzeću po povoljnim cenama.


31

Ponudabudućimpartnerima!

Ponudabudućimpartnerima!

Od španskih, grčkih, nemačkih iengleskih proizvođača sredstvaza negu, higijenu i čišćenje za sva-kodnevnu upotrebu, koje uvekdopunjujemo s aktuelnim sezon-skim proizvodima.

Našu ponudu (Aroxol, Arrixaca,Chirton, Eg-gü, Fresh Air, Septona,S'nonas, Trompy) karakterišuprivlačan dizajn i povoljne cene.Za saradnju su nam potrebniveletrgovci i prodavci!

Jezici u kontaktima:

mađarski, engleski,

nemački, španski.

Agriment Kft.H-6729 Szeged, Mozdony u. 12/cTel.: + 36/62/551-351 • +36/30/326-1840E-mail: [email protected]: www.agriment.hu

Szilintex Kft.Sedište:

Pogon:

H- 1149 Budapest, Egressy u. 96-98. A ép. 1. em. 2.H- 5000 Szolnok, Thököly u. 96.

Tel.: +36/1/220-1847 • Fax: +36/1/271-2288E-mail [email protected]: www.szilintex.hu

Tražimo distributere!

Sredstva za čišćenje SMILING HOUSE:• za odstranjivanje mrlja, nečistoća od cementa,

masti, grafita, plesni, šalitre, ulja, dima i čađi• za čišćenje veštačkih kamena, fuga, nadgrobnih

spomenika, baštenskog nameštaja,šampon za kamen

SILORUB DS dvokomponentne (RTV2) silikonske gume:

• tečne gume, paste,• katalizatori, pomoćni materijali.

Porodica proizvoda SILOIL, SILIFAT:• silikonska ulja i masti.

SMILING HOUSE

• Preporučujemo ih za impregnaciju

vertikalnih površina, zidova

• podnih površina i krovova, kao i

• betona, opeke, veštačkih

i prirodnih kamena.

porodica

proizvoda za impregnaciju –

izvanredna zaštita od vlage!

Želite učiniti vaše objektetrajnijim i da se lakše čiste?


32

IZBOR ZA BUDUĆNOST NOVI HIBRID:

I u slučaju hranjenja

prekrupom od uljane

repice nema zamerki

na kvalitet jaja!

• izvanredna proizvodnasposobnost, veomapovoljno korišćenjestočne hrane, visokkvalitet jaja,izuzetna vitalnost,ujednačena,

tamno-smeđaboja ljuske.

••

Mogućnost narudžbe dnevnih pilića mesnatog hibrida ROSS 308!

MoháCsibe Kft.H- 8162 Küngös, Thury major, 01130hrsz.Tel./Faks: +36/88/441-080 • Mobil:+36/20/[email protected] • www.mohacsibe.hu

LOHMANN-LITE

LOHMANNBROWN-LINE

Hex-Tech Kereskedelmi és Szolgáltató Kft.H-6640 Csongrád, Vörösmarty u. 1Tel./Faks: +36/63/474-921 • +36/63/474-919Mobil: +36/30/578-8194E-mail: [email protected] • Web: www.hex-tech.hu

• Projektovanje, izrada i promet ekstrudera za prehrambenu industriju i proizvodnjustočne hrane, njihovo montiranje, uhodavanje, servisiranje i popravka.Promet, montiranje i uhodavanje uređaja za sušenje i hlađenjeProjektovanje i izrada mašinske opreme u proizvodnje stočne hrane:skladištenje, merenje po recepturi, mešanje, mlevenje, kondicioniranje, ekstrudiranje,sušenje-hlađenje, ovlaživanje, pakovanje.

••

Delatnost firme:

TG-200 M presa za testaKoličina testa za obradu:Visina:Osnovna površina:Masa:Snaga glavnog motora:Dimenzija matrice:

140–160 kg/sat2000 mm

1500x1700 mm650 kg

8 kW200x61 mm

Gafor Kft.H-8000 Székesfehérvár, Malomhegyi út 16

Tel./Faks: +36/22/314-041

[email protected] • http://gafor-kft.internettudakozo.hu

Za prese za testa iz sopstvene proizvodnjeobezbeđujemo teflonske matrice.

TK-200 mašina za mešanje testaKapacitet:

Dimenzije:

Snaga motora:

200 kg/sat

1100x500x1100 mm

1,5 kW

H-6353 Dusnok, Izsák puszta 2.

Tel./Faks: +36/78/401-197

Mobil: +36/30/9783-942


Proizvođačima, koji su u kontaktu s nama,obezbeđujemo micelije, kompost za gljive

i stručne savete.

U našim ekonomskim objektima na poljoprivrednimnusproizvodima (slama, komušina, kukuruzovina, itd.)

već 20 godina proizvodimo bukovaču izvanrednog kvaliteta.Micelije obezbeđujemo iz sopstvene laboratorije,

a u našem pogonu proizvodimo kompost u džakovimaizvanrednog kvaliteta.

Zonika Kft.

Proizvodnja bukovače!Proizvodnja bukovače!

Očekujemo javljanjepotencijalnih partnera!Očekujemo javljanjepotencijalnih partnera!


33

Mobil: +36/30/628-1091


Web: dalmandzrt.bonafarm.hu

Upravnik grane svinjarstva:Arpad Đuro (Gyuró Árpád)Mobil: +36/30/628-1091


Web: dalmandzrt.bonafarm.hu

Upravnik grane svinjarstva:Arpad Đuro (Gyuró Árpád)

Član najveće agrarne grupacije Ma arskeđ„BÓLY-DALMAND” ZRT. /z.a.d./ NUDI ZA PRODAJU:

NAZIMICE OD RASPLODNOG PARA RATTLEROW-SEGHERS CORAizvanrednog kvaliteta!

Genetske karakteristike hibridnih

svinja Rattlerow-Seghers Cora:

• na strani krmače: odnos 50% velika

bela, 25% landras i 25% durok,

nerastova linija: tzv. „sintetički”

homozigot, bez-stresna linija sa

više završnih grana

(OptiMus, MaxiMus).

•

DalmandiMezőgazdasági Zrt.H-7211 Dalmand,

Felszabadulás u. 42.

Tel.: +36/74/539-110

+36/74/539-115

Prednosti hibrida Boly i DalmandRattlerow-Seghers Cora:• Stado bez osam bolesti, koje prouzrokuju

najveće ekonomske štete

(Leptospirosis, Aujeszky, Brucellosis,

PRRS, Mycoplasma, APP 1,

APP 2, Dysenteria),

neprekidan genetski razvoj pomoću

rasplodnog centra iz Belgije,

mogućnost praćenja svake jedinke,

na raspolaganju je rasplodni materijal za

istovremeno naseljavanje farmi sa velikim

brojem svinja (i zamena stada),

neprekidno obezbeđivanje dodatnog

rasplodnog materijala,

konsalting (tehnologija držanja, ishrana,

veterina).

•

•

•

•

•

+36/20/5290-327

+36/20/6695-779

+36/30/9535-155

+36/30/2346-356

+36/30/3306-828

+36/20/9777-674

+36/30/9452-235

[email protected]

[email protected]

[email protected]

[email protected]

[email protected]

[email protected]

[email protected]

Léh

Szerencs

Lajosmizse

Jászdózsa

Kecskemét

Rakamaz

Rohod

Abaúji Charolais Mg. Zrt.

Szerencsi Mg. Zrt.

Charolais Kft.

Tábori Imre

Anka István

Szloboda Béláné

Sápi Ferenc

Tel.: +36/30/206-3444 • E-mail: [email protected] • Web: www.charolais.hu

Junice i bikovi u svako doba kod matičnihuzgajivača šarolej Mađarske!

OstffyasszonyfaiPetőfi Mezőgazdasági SzövetkezetH-9512 Ostffyasszonyfa, Kossuth u. 40.Tel./Faks: +36/95/394-010E-mail: [email protected]: www.offamgsz.hu

Uvoz Holstein-Friz i belgijskih belo-plavih embriona, usađivanje popovoljnim cenama uz garanciju! Uspešnost kod junica 60%, kod krava 50%!

Imamo reference i iz Rumunije!

Naši ostali proizvodi i usluge:

• proizvodnja mleka, uzgoj mesnatihgoveda, proizvodnja rasplodne stoke,promet spermepšenica za ljudsku ishranu, žitarice zastoku, suncokret, soja, lucerka

•

Sertifikati:

ISO-9001:2000

+ HACCP sistem


34

Proizvodnja i prodaja plastičnih gajbi zaprevoz žive stoke (prvenstveno živine)!

Tavy Bt.H-2800 Tatabánya, Farkastó u. 96

Tel.: +36/34/511-696 • Faks: +36/34/511-697 • Mobil: +36/20/551-8551E-mail: [email protected] • Web: www.tavy.hu

• standardna i visoka izvedba

savršena ventilacija

dugačak vek trajanja

•

•

Nudimo usluge projektovanja,

tehničkog konsaltinga i servis

vezan za ovaj sistem!

Budite i Vi naš partner!

Očekujemo javljanje i distributera i prodavca.

• UVOZ IZVOZ PROIZVODNJAMONTIRANJE TEHNOLOGIJE KONSALTING

• •• •

• Proizvodnja opreme za živinarstvo i svinjarstvo,Tehnologije hranjenja i pojenja,

Opreme za ventilaciju i klimatizaciju,Grejne tehnike,

Kaveza za koke nosilje prema EU standardima,Alternativnih sistema za držanje koka nosilja prema

EU standardima (duboka prostirka i aviary – na više nivoa).

••

••

•

MSZ EN ISO

9001:2001

Tražimopartnereu Srbiji!

Tart-Tech Kft.H-9611 Csénye, Sport u. 26.

Tel : +36/95/310-221 Fa : +36/95/[email protected] www.tart-tech.hu

. • ks•

H-6725 Szeged, Szabadkai u.7.(Tržni centar „Napfenj Park”)

OXERLOVASBOLT

O ERXLOVASBOLT

Mobil:E-mail:Web:

+36/30/[email protected]

U Segedinu, u Tržnom centru

„Napfenj Park” otvorena je

Kupce očekujemo velikim izborom

konjičke opreme i odeće.

prodavnica konji ke opreme OXER.č

P a ž n j a !

Radno vreme:

Ponedeljak – petakSubotomNedeljom

9-20 sati9-19 sati9-16 sati


35

Štitnici ivica

Papirne cevi

Papirnaburad

Kombi kutije

Halaspack Csomagolóanyag Bt. • H-6400 Kiskunhalas, Középső Ipartelep 6.Tel.: +36/77/421-344 • Faks: +36/77/522-260

E-mail: [email protected] • Web: www.kunertgruppe.com

• Proizvodnja automata za mleko,

• uređaja za pasterizaciju mleka

u malim pogonima,

• punilica za čaše i flaše,

• izrada kompletnih malih pogona.

H-2100 Gödöllő, Horgásztó u. 12

Tel.: +36/20/944-4353

Faks: +36/28/999-628


Web: www.zootechnika.hu

Očekujemo partnere zadistribuciju i servisiranje!

ZOOTECHNIKA Gépgyártó Kft.

Kontakti: putem i-mejla na engleskom i mađarskom, ili na mađarskom jeziku:Моbil: +36 /30/9382- 868E-mail: [email protected]

Comix System Kft.H-6622 Nagymágocs, Szántó K. J. u. 4.Web: www.comix.hu

Želite jednu uspešnu firmu?Punjenje soda vode evropskom tehnologijom.

Naši proizvodi:• kompletna tehnologija punjenja boca s tradicionalnom i sifonskom glavom

tehnologija proizvodnje i punjenja vode s kiseonikomlinije punjenja, flaširanja i za pranje ambalaže

••


36

Našim partnerima nudimo širok izbor zimzelenih

biljaka u malim kontejnerima i sa zemljanom

loptom, kao i grmlje u kontejnerima.

Márovics Díszkert Kft.H-8992 Bagod, Arany J. u. 074/15 hrsz.

Tel./faks:+36/92/319-706

Mobil:+36/30/976-1898


Márovics Díszkert Kft.H-8992 Bagod, Arany J. u. 074/15 hrsz.

Tel./faks:+36/92/319-706

Mobil:+36/30/976-1898


Dobar kvalitet,solidne cene!

Tražimo partnere za distribucijunaših proizvoda na bazi lekovitog bilja!

Osnovni sastojak porodice proizvoda „Tefadim”je tropska lekovita biljka Euphorbia hirta, kojaima u narodnoj medicini poznata i kliničkidokazana svojstva:

• antibakterijalno, sprečava razmnožavanje virusa,• degeneriše tumore,• antispazmodik, poboljšava rad digestivnih organa,• ima antiinflamatorno dejstvo, ublažavabolove zbog artroze i blagi je diuretik.

Tamag BT.Tel./Fax: +36/29/357-342E-mail: [email protected]: www.tafedim.hu

Ove proizvode

proizvodi

i prodaje:

„Šljiva iz Satmara” je izraz, koji puno nagoveštava, a ujedno ima i svoju

težinu. Odrasli naravno odmah pomisle na rakiju od šljive, ali i samo

voće, kao i tamošnji pekmez od šljiva nadaleko je poznat. Šljiva iz Satma-

ra – makar koliko je to iznenađujuće – aromatično je voće koje divlje

raste, daje bio kvalitet i od koje se bez dodavanja stranih materija, samo

uz blago zgušnjavanje priprema pekmez jedinstvenog ukusa, koji se

može izvanredno dugo čuvati, pošto sadržaj suve materije dostiže 60%!

U najistočnijoj županiji Mađarske, u Sabolč-Satmar-Beregu postoje 4

glavna centra šljive. Svakog leta se održava Satmarski Festival, a jedan

od najvažnijih događaja jeste takmičenje u kuvanju pekmeza od šljive u

Satmarčekeu, gde se pekmez kuva 24 sata. Obližnje Penjige ima svoje sor-

te (penyigei /penjiška/ ili nemtudom /neznam/ šljiva), a tu je i Lekvarium,

gde možemo pogledati i stara sredstva, koja su se koristila u obradi voća.

Na drugoj obali Tise nalazi se Tarpa, gde je tako jako zastupanje šljive,

da internet adresa, koja je istovetna s imenom sela, nije u vlasništvu na-

selja, već jedne fi rme, koja proizvodi pekmez i rakiju od šljiva. Četvrto

važno uporište satmar-

ske šljive jeste Panjola,

koja se nalazi u blizini

Vašarosnamenj-a, i u

kojoj radi pecara. Ovaj

pogon za proizvodnju

rakije je otvoren za po-

setioce, pa ako želite da

se upoznate s postup-

kom pečenja rakije,

slobodno pokucajte na

njihova vrata!

Šljiva iz Satmara


37

Rakija od šljive iz Satmara je već vekovima

istaknuta znamenitost satmarsko-bereškog

krajolika, piće s kojim se dočekuju gosti. Na

plavnim područjima Tise i Samoša, ponekad

poludivlje raste vrsta plave šljive, a od prevre-

log kljuka, komine tradicionalno se peče rakija

višestrukom destilacijom u malom kazanu od

bakra, a zatim se čuva u buradima od dudinje,

što rakiji zajedno daje neponovljiv ukus.

Od 2000. godine zaštićeno je geografsko po-

reklo, određena su onih 65 naselja, u kojima ra-

kija od šljive može se nazvati rakijom od šljive iz

Satmara („Szatmári szilvapálinka”) uz uslov, da

je pečena u mestu od šljive koja je rođena u tom

mestu.

Rakija od šljive iz Satmara je čista, kao ogle-

dalo, od zrenja dobija svetložutu nijansu, to je

rakija, koja ima harmoničan, blag i ugodan ukus

i miris šljive, uz aromu zrna, koja podseća na

gorki badem. Proizvodi se isključivo od šljive,

od potpuno zrelog voća sorte šljiva iz Penjige i

Bestercea.

Rakija od šljive iz Satmara je u početku u

seoskim gazdinstvima služila kao piće pre po-

četka rada u zimskim jutrima. Na prostorima

Satmara i Berega tradicionalno se ne proizvo-

de vina, pa u raznim društvenim prilikama

(svadba, krštenje, sahrana) tim pićem su po-

zdravljani gosti, a to piće je postalo i aperitiv,

piće za pobuđivanje apetita. Dobila je ulogu i

u narodnoj medicini: za ublažavanje bolova,

za dezinfekciju rana, a postala je i osnova za

proizvodnju narodnih medikamenata, leko-

vitih pića. Brižna domaćica je za izuzetne

prilike uvek sakrila fl ašu ili dve, ali rakija je

nuđena i za obavljanje nekih poslova oko kuće

ili kao honorar za druge usluge, čak i poznani-

cima, prijateljima.

Danas ovaj proizvod se širom zemlje nalazi

u ponudi restorana, ali koristi se i kao poklon

piće. U regiji rakija je važan i čest pratilac pri-

jateljskih okupljanja, a kvalitetna rakija služi na

ponos domaćina.

Rakija od šljive iz Satmara


38

Budimpešta je najlepša u zoru kada se sunce polako

uzdiže iz pravca ravnice. Pešta je obasjana mekim,

pastelnim svetlima, a kao jak refl ektor obasjavane

su budimske građevine. Na Varheđu na prozorima

se vide zlatne iskre. A Budimpešta je očaravajuća

i noću. Most sa lancima obasjana je lampionima, a

javne zgrade, Parlament, Opera, Kraljevska palata i

kvart tvrđave imaju prelepo osvetljenje.

Mnogi glavni gradovi su građeni na obalama reka,

nije redak slučaj i da vodeni put upravo prolazi kroz

istorijski centar. Ali da ta reka bude tako široka, tako

dostojanstveno velika, kao Dunav kod Budimpešte,

to je prava retkost. A to je izuzetna retkost, jedinstve-

ni slučaj, da leva i desna obala predstavljaju savršen

kontrast one druge. Budim je građen na brdima, a

od njih Varheđ i Gelert-heđ kao da ulaze u vodu. A

preko puta njih Pešta je toliko pljosnata, kao hleb i

mekike, koje su se pekle u pećima stanovnika grada

prošlih vekova. Nije nikakvo preterivanje, kada se

kaže de je Budimpešta jedna od najlepših glavnih gra-

dova Evrope sa najlepšim položajem. Od arhitekton-

skih vrednosti, koje je trebalo sačuvati u Mađarskoj,

na listu svetske baštine Uneska među prvima se našla

budimska obala Dunava od Hotela Gelert preko Var-

heđa do Margitovog mosta, a u Pešti od Parlamenta

do Petefi jevog mosta i put Andraši od početka sve do

kraja, do spomenika milenija na rubu Varošligeta.

Grad podzemnih lavirinata

Stanovnicima na severnim odnosno zapadnim ob-

roncima Varheđa lako se može desiti da u svojoj bašti

odjednom pronađu pećinu. Čak je i to moguće, da u

pećini bude neki izvor. Srednji i severni deo Varheđa je

bušan kao švajcarski sir. Nekada su termalne vode stva-

rale podzemne pećine, koje su ljudi u srednjem veku još

produbljivali, pa je nastao pravi podzemni grad s hodni-

cima dugim i po nekoliko kilometara. U kvartu tvrđave

deo tih prirodnih i veštačkih podzemnih prolaza, lavi-

rint u Budimskoj tvrđavi otvoren je i za posetioce.

Poseban program –

peinska tura u glavnom gradu

Budimpešta ima nekoliko naziva, a jedan od njih

je i grad pećina. U svetu je jedinstven slučaj, da se u

neposrednoj blizini višespratnica otvara neka izuzet-

na pećina. Za sve posetioce je otvorena pećina u doli-

ni Pal (Pálvölgye), koja je pod izuzetnom zaštitom, u

Mađarskoj treća najduža pećina od siga. Na stazi od

500 metara grupe polaze u obilazak svakog sata. De-

onica na Semle-heđu (Szemlő-hegy) od 300 m, koja

je nedavno obnovljena, takođe se može pogledati. U

Evropi je retkost, da se ulaz u pećinu oblikuje tako, da

u nju mogu ući i osobe s invaliditetom.

Budimpešta

NEPOZNATI GRAD


39

Automatski eki za gradnju

mosta iz XIX veka

Prema sujeverju, kada brodom prođemo ispod

mosta, brzo treba da poželimo nešto, i to će se i ostva-

riti. U Budimpešti možemo imati čak devet želja. Za-

jedno sa dva železnička mosta ukupno je 9 mostova na

Dunavu, a među njima najmlađi je most u Lađmanjo-

šu. 1945. godine nemačke trupe u povlačenju minirale

su sve mostove u Budimpešti. Većina je mogla da se

obnovi, ali prvobitni most Eržebet – koji je svoje ime

dobio po popularnoj kraljici Eržebet – bio je toliko oš-

tećen, da se na njegovom mestu morao izgraditi nov.

Most sa kablovima lepih linija, čiju je gradnju s velikim

uzbuđenjem pratilo pola grada, završen je 1965. Most

Slobode, koji je obnovljen posle Drugog svetskog rata

sada izgleda kao u vreme izgradnje i svečanosti povo-

dom milenija – hiljadugodišnjice nastajanja Mađara na

ovim prostorima. Car i kralj Franc Josif je svojeručno

zabio u most zadnji klin, i to pomoću pravog tehničkog

podviga. Vladar naime nije uzeo u ruke nikakav alat.

U svečanoj šatri u Pešti pritisnuo je jedno dugme, čime

je stavio u pogon čekić od 45 tona kod mostobrana u

Budimu. Tako je došao na svoje mesto zadnji klin, koji

je bio od srebra. Koji je zatim i nestao. I za vađenje tog

klina bio je potreban pomali podvig. Sada staklena plo-

ča čuva zamenu – koja više nije od srebra.

Najlepši park Budimpešte

je jedno ostrvo

Margitov most sa sedam stubova bio je drugi stal-

ni most u Budimpešti, a završen je 1876. godine na

osnovu francuskog projekta. Kod srednjeg stuba se

silazi na Margitovo ostrvo. To je najlepši park glav-

nog grada. Nakon pohoda Tatara nekoliko monaških

redova se preselilo na zaštićeni prostor, na Ostrvo ze-

čeva, koje je svoje ime kasnije dobilo po kćerci kralja

Bele IV, Margite. Kraljeva kći svetog života 1252. je

došla sa dominikanskim časnim sestrama u tada iz-

građen manastir, u kojem je živela sve do svoje smrti.

Margitovo ostrvo je bilo i kraljevsko lovište, a od

19. veka postalo je park za odmor glavnog grada od

100 hektara. Ispod krošnji ogromnih drveća krije

se plivalište, najveći otvoreni štrand glavnog grada,

letnje pozorište i nekoliko lekovitih hotela. Na ostrvu

– do kojeg se može stići i brodićima – nema auto-

mobilskog saobraćaja, ali se mogu iznajmljivati po-

rodične bicikle. Ostrvo na severnom delu s Peštom i

Budimom povezuje Arpadovo ostrvo.

Najlepše delo urbanista

Andrašijev put (Andrássy út) je najlepše delo planske

izgradnje grada s kraja 19. veka. To je jedna od glavnih


40

ulica pozorišnog sveta Pešte. Ne samo zbog toga, jer se

ovde nalazi impozantna, terasama, skulpturama i stu-

bovima ukrašena zgrada Opere, nego i zbog toga, jer

se u obližnjoj poprečnoj ulicu nalazi popularno Ope-

retsko pozorište i više dramskih pozorišta. Trg Franca

Lista pored Oktogona zadnjih nekoliko godina postao

je omiljeno mesto za zabavu stanovnika glavnog grada.

Jedna za drugom su se otvarale kafane, kao i restorani

u kojima se nude jela raznih nacija, krčme sa muzi-

kom, klubovi u kojima se svira džez. Leti se stolovi sele

na trg, gde se zabavlja, opušta pola grada.

Arhaneo sa gran prijem

Andrašijev put se završava kod jedne od najpoznatije

grupe skulptura u Mađarskoj, preko puta glavnog lika

spomenika za milenij, koji je smešten na Trgu heroja.

Gradnja spomenika je započeta 1896. U centru, na

korintskom stubu od 36 metara nalazi se skulptura

arhanđela Gavrila visoka 5 metara, koji u desnoj ruci

drži mađarsku Svetu krunu, a u levoj dupli apostolski

krst – baš kako se prema predanjima pojavio u snu

mađarskog kralja državotvorca. Skulptura je 1900.

godine na Svetskoj izložbi u Parizu osvojio gran pri.

Na podnožju nalaze se konjičke skulpture sedam ve-

zira mađarskih plemena, koji su se nastanili na ovim

prostorima. Među redovima stubova, kojim se zavr-

šava spomenik, nalaze se brončani likovi istaknutih

vladara mađarske istorije.

Roak Ajfelove kule

Kako u Parizu, tako i u Budimpešti predstavljaju

pravu znamenitost dve stare železničke stanice sa

svojom metalnom konstrukcijom: to su Istočna (Ke-

leti) i Zapadna (Nyugati) stanica, koja je završena

1877. Ova druga je jedna od najlepših građevina na

velikom bulevaru (Nagykörút), i ima rodbinske veze

s Parizom i Ajfelovom kulom. Od onih, koji su kon-

kurisali za izgradnju Zapadne stanice posao je dobila

Ajfelova agencija, a veći deo čelične konstrukcije ove

zgrade izliven je u Parizu.

Rimski grad

Rimljani su na prostorima današnje Obude izgradili

centar pokrajine Panonije. Granica imperije je bila

linija Dunava. Na mestu Budimpešte pre dve hiljade

godina bio je rimski vojni logor-grad, a pored toga se

nalazio Akvinkum (Aquincum), grad majstora i trgo-

vaca, koji su opsluživali vojnike. Ostaci nekadašnjeg

vojnog amfi teatra i danas se mogu videti u Obudi.

Dva kilometara dalje vide se ulice i ostaci kuća staro-

vekovnog građanskog grada.


41

Lekovitim vodama

najbogatiji glavni grad

Budimpešta je 1934. godine proglašena banjskim

gradom, uz obrazloženje, da je to glavni grad, koji u

svetu raspolaže sa najviše lekovitih bunara i bunara

termalnih voda. Jedinstven je slučaj u svetu, da 118

prirodnih izvora odnosno bušenih bunara termalne

vode temperature 21–78 °C imaju dnevnu izdašnost

od 70 miliona litara.

Šetajući se obalom Dunava na Budimskoj strani

nailazimo na čitav niz poznatih lekovitih banja, ku-

pališta. Svi će naći banju po svom ukusu: i oni, koji se

žele baviti sportom, a i oni, koji će se radije znojiti u

pari ili tražiti osveženje u termalnim vodama. Leko-

vite vode su pogodne za lečenje bolesti lokomotor-

nog aparata, cirkulacije i ginekoloških oboljenja. U

blizini kupališta nalazimo bunare i slavine u halama,

u kojima se mogu uzeti izvorske vode bogate raznim

mineralima. Najpoznatija hala u kojoj se može piti

lekovita voda je ujedno i ulaz u Banju Lukač. Otvo-

rena je 1937., a lekovita voda se pije protiv stomačnih

oboljenja. Zgrada banje je završena 1894., vesti o us-

pešnom lečenju su se munjevito proširile i banja je

postala poznata širom Evrope.

U Budimu su poznata kupališta, koja su ostala iz

turskog doba, kao što je Kraljevsko kupatilo izgrađe-

no 1500., ili takozvano Rac kupatilo. Kupalište Rudaš

ima halu sa kupolom i stubovima, u kojoj se nalazi

osmougaoni bazen – je najlepše ukrašeno i najstarije

tursko kupalište.

Najlepša secesijska lekovita banja

U srednjem veku u podnožju brda Gelert izgrađe-

na je bolnica, a u tursko doba i kupalište. O njenoj

lekovitoj vodi turski svetski putnik Evlija Čelebija je

napisao: „U njoj treba ostati, dok telo ne pocrveni,

onda brzo izaći i trebate se držati u toplom.“ Današnje

Gelert Kupatilo i hotel izgrađen je 1918. godine, a za-

tim je izgrađena talasasta, a nekoliko godina kasnije

i biserna kupka. To je najlepše kupalište Budimpešte,

gde je sačuvan originalan mobilijar, pa i mozaici, stu-

bovi od mermera, prozorska stakla i skulpture.

GRAD BANJA


42


Krunska 72, 11000 Beograd

Tel.: 00-381-11-244-0472, ili -244-7479 ili -244-3739

Faks: 00-381-11-344-1876


Web: www.mfa.gov.hu/emb/belgrade

Kancelarija za spoljno-ekonomske odnose

11000 Beograd, Braničevska 13/3

Tel.: 00-381-11-344-7046 ili -344-7054

Faks: 00-381-11-344-7169

E-mail: ecohunoffi [email protected]


81000 Podgorica, Kralja Nikole 104

Tel.: 00-382-20-602-880 ili -602-910

Faks: 00-382-20-625-243


Web: http://www.mfa.gov.hu/emb/podgorica


81000 Podgorica, Moskovska 65

Tel.: 00-382-20-229-570

Faks: 00-382-20-229-571



1000 Skopje, Ul. Mirka Ginova br. 27

Tel.: 00-389-2-306-3423 ili -306-3197

Faks: 00-389-2-306-370


Web: http://www.mfa.gov.hu/emb/skopje


Tel.: 00-382-20-229-570


71000 Sarajevo, Splitska 2

Tel.: 00-387-33-205-302 ili -208-353

Faks: 00-387-33-268-930


Web: www.kulugyminiszterium.hu


71000 Sarajevo, Splitska 2

Tel.: 00-387-33-205-302


[email protected]

Korisne informacije –adrese

Feliciter 2011

Mađarska

mp 2011

Documents