mp 2013 1

Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju (Hungarian Investment and Trade Agency – HITA) osnovan od strane Vlade Mađarske ima zada-tak s jedne strane da podrži spoljno-ekonomske aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća, a s druge strane da pospeši ulaganja inostranih � rmi u Mađarskoj. Stručnjaci za razvoj privrede u Uredu ažurnim informacijama i save-tima za razvoj poslovanja stoje na raspolaganju � rmama, koje žele ulagati u Mađarskoj, kao i domaćim � rmama, koje žele izvoziti svoje proizvode i usluge.

Obratite nam se s poverenjem, čekamo Vaše javljanje!

Mađarska– vrata Evrope

W W W.HITA.HU

Mađarski privrednik

3

MAĐARSKI PRIVREDNIK, publikacija gru-pe listova „HID” /Most/ Izdavačke kuće „Feli-citer“ iz Mađarske namenjena je preduzetni-cima, poslovnim ljudima više zemalja, kojima se želimo obratiti pomoću mađarskog Ureda za spoljnu ekonomiju (HITA), diplomata za ekonomsku oblast, mađarsko-srpske komore, Mac-Line Hungary Kft-a i drugih organizacija. Proteklih godina ovaj ekonomski časopis je naišao na povoljan prijem, pa ćemo – slično prošloj godini – i ove godine ćemo objaviti dva broja. Ovo je prvi ovogodišnji broj, a drugi će izaći u drugoj polovini godine. Pored predstavljanja bilateralnih ekonom-skih odnosa u MAĐARSKOM PRIVREDNIK--u moći ćete čitati o komorama zainteresova-nim za razvoj odnosa u regiji, a ponovo će veliki broj firmi iz Mađarske predstaviti svoje proizvo-de i usluge. Možda ćete upravo Vi biti taj, koji će naći odgovarajućeg, a možda i odgovarajuće partnere iz vaše delatnosti u nadi obostranih povoljnih dugoročnih poslovnih odnosa. Ne-mojte se ustručavati! Ako nađete firmu, koja je

interesantna za Vas, pišite e--mail, zovite telefonom, stupite u kontakt s njom! Veliki broj preduzeća, koje se predstavljaju u našoj publi-kaciji pokazuje i dokazuje, da su firme iz Mađarske zainte-resovane za međunarodnu sa-radnju, imaju ozbiljne namere u izgrađivanju poslovnih od-nosa i da čekaju javljanje svo-jih potencijalnih partnera. Pored direktnog obraćanja, možete se javiti i našoj izda-vačkoj kući, možete potražiti diplomate za oblast spoljne ekonomije, obratiti se komorama ili kancelarija-ma Poslovne mreže Karpatske regije za dodatne informacije, mogućnosti. Ubeđeni smo, da su pred Vama povoljne mogućnosti i da ćete imati mogućnost za efikasnu poslovnu saradnju. Mađarska je zainteresovana za razvoj eko-nomske saradnje sa susednim i geografski blis-

kim zemljama, pa tako i sa Vašom zemljom. Budite partner u tome! Želi Vam uspešne poslove:

Deneš Kovač glavni urednik

MAĐARSKI PRIVREDNIK 2013/1 | Izdavač: ©Feliciter Kiadó Kft., Web: www.feliciter.net, www.feliciter.hu. E-mail: [email protected] | Sva prava su zadržana!Odgovorni izdavač: dr Judit Kovač (Kováts Judit) | Urednik: Deneš Kovač (Kováts Dénes) | Prevodilac: Tibor Mačai (Mácsai Tibor) | Saradnici: Žofia Danko (Dankó Zsófia), Maria Dulicki (Duliczki Mária),

Fružina Kotan (Kotán Fruzsina), Anita Kotranji (Kotrányi Anita), Viktor Kovač (Kováts Viktor), Ildiko Sanji (Szanyi Ildikó), Silvia Teški (Teski Szilvia) | Grafika/dizajn: Šandor Talpaš (Talpas Sándor) | Štampa: Prime Rate Kft.

Poštovani čitaoci!


4

Bilateralna ekonomska i trgovinska saradnja između Mađarske i Srbije

Mađarska je tradicionalno jedan od najvažnijih poli-tičkih i ekonomskih partnera Srbije. Za Srbiju je već od istorijskih vremena put ka Zapadnoj Evropi vo-dio preko Mađarske, dok za mađarske preduzetnike ponajviše zbog istorijskih, jezičnih i kulturnih veza oblast Karpatskog basena odavno predstavlja jedan od najvažnijih spoljnih tržišta. Aktuelna spoljnoeko-nomska politika Mađarske je prepoznala značaj su-sednih država – među njima i Srbije, a kao rezultat toga insistira na formiranju tzv. ekonomske oblasti Karpastkog basena. Državama ovog regiona prema tom konceptu preko je potrebna ekonomska saradn-ja, jer samo formiranjem svim stranama povoljnih uslova za saradnju, naše države mogu da budu uspeš-ne na evropskom i svetskom tržištu. U interesu raz-vijanja te saradnje u Srbiji su 2012. godine otvorene dve kancelarije Poslovne mreže „Karpatska regija”, jedna u Novom Sadu (29. novembra 2012. godine), a druga u Subotici (5. jula 2012. godine). Najvažniji cilj ove poslovne mreže je da formira most između malih i srednjih preduzeća ove regije, odnosno da pruža pomoć u izgradnji trgovinskih i investicionih prekograničnih veza. Između Mađarske i Srbije su u prošloj deceniji potpisani najvažniji međudržavni sporazumi u oblasti bilateralne ekonomske saradnje: Sporazum o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulagan-ja (2005), Sporazum o ekonomskoj saradnji (2005) i

Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (2002). Mađarska je i do sada pružala punu podršku Srbiji u približavanju Evropskoj uniji, a na to se može računati i ubuduće. U protekle tri godine spoljnotrgovinska razmena između Mađarske i Srbije bila je u stalnom porastu. Mađarska je u tom periodu bila peti najveći spolj-notrgovinski partner Srbije u uvozu, samo su eko-nomske velesile poput Nemačke, Rusije, Italije i Kine imale veći izvoz u Srbiju od Mađarske. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, u 2010. godini Mađarska je u Srbiju izvezla robu u vred-nosti od 789 miliona dolara, što je bilo povećanje od čak 27,6%, međutim to je bilo u odnosu na 2009. go-dinu, u kojoj je zbog svetske ekonomske i finansijske krize došlo do značajnog pada poslovne aktivnosti. U 2011. godini je mađarski izvoz uz povećanje od 15,3% porastao na 909,6 miliona dolara, dok je u 2012. go-dini dostigao 936,9 miliona dolara (povećanje od 3%). Najveći udeo u mađarskom izvozu čine mine-ralna goriva, maziva i srodni proizvodi u vrednosti od 343,5 miliona USD. Nakon toga slede hemijski i slični proizvodi (177,9 miliona USD), odnosno ma-šine i transportni uređaji (139,3 miliona USD). Izvoz Srbije prema Mađarskoj je u 2010. godini iznosio 303,4 miliona dolara (povećanje od 18,8%). Srbija je u 2011. ostvarila izvoz robe u vrednosti 346,5 miliona


5

Bilateralna ekonomska i trgovinska saradnja između Mađarske i Srbije

USD (povećanje od 14,2%), a 2012. godine 329,4 mi-liona USD (smanjenje od 4,9%). Najvažniji proizvodi u izvozu Srbije u Mađarsku su tradicionalno šećer, električna energija i čvrste biljne masti i ulja. Na os-novu gore navedenih podataka se vidi da Mađarska ostvaruje značajan suficit u robnoj razmeni sa Srbi-jom, koji je u 2012. godini iznosio 607,5 miliona USD. Vodeći uvoznici i korisnici robe poreklom iz Mađar-ske su redom firme iz energetskog sektora: OMV Sr-bija, Intermol, Naftachem, Speed d.o.o. i JP Srbijagas, dok su najveći izvoznici iz Srbije u Mađarsku Sunoko, RTB Invest, TE-TO Senta, Ball pakovanja i LBK livni-ca Kikinda. Mađarska je u proteklih desetak godina ostvarila značajne investicije u Srbiji. Prema podacima Narod-ne banke Srbije, strana direktna ulaganja iz Mađar-ske su u periodu 2005-2011. iznosila 349,5 miliona evra, pri čemu je najveći priliv kapitala ostvaren u 2006. godini (179,3 miliona EUR). U 2012. godini je do novembra iz Mađarske u Srbiju stiglo 19,2 miliona evra ulaganja. Najznačajnija investicija je realizova-na u bankarskom sektoru, naime OTP banka je 2006. godine kupila 75,1% kapitala Zepter banke za oko 32 miliona evra, 67% Kulske banke za 118,6 miliona evra i 83% Niške banke za 14,2 miliona evra. Među naj-značajnijim mađarskim investitorima svakako treba spomenuti i MOL grupu (Intermol d.o.o.), koja je do

sada u Srbiji otvorila 34 benzinske stanice, a cilj joj je da zauzme 15% maloprodajnog tržišta u narednih nekoliko godina. Značajno ulaganje je realizovala i firma Conti Tech, koja je za 11 miliona evra kupila 70% Kolubare univerzal iz Velikih Crljena i prihvatila sprovođenje


6

Dusko Karagics (Duško Karagić)

Ekonomski savetnik

Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske

11000 Beograd, Braničevska 13/3.Tel.: +381 11 344 7046

Faks: +381/11-344-7169E-mail: [email protected]

investicionog programa u vrednosti od 4 miliona evra. Masterplast Grupa je u Subotici otvorila jednu od svo-jih najvećih fabrika, koja je ujedno i najmodernija fabrika polistirola u regionu. Značajna ulaganja su ostvarila i preduzeća poput Elzett Certa, čija je osnovna delatnost vele- i maloprodaja okova za građevinsku stolariju, Isoplus, koji uspešno učestvuje u brojnim projektima širom Srbije, odnosno firma Fornetti (Mini Pani), koja je u Subotici izgradila svoju najveću fabriku u regionu. Međutim i osim ovih značajnih ulaganja, treba istaknuti da u Srbiji posluje više stotina mađarsko-srpskih mešovitih preduzeća, a ove firme svakako predstavljaju most između naših država. U decembru 2012. godine je u Budimpešti održano 6. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradn-ju između Mađarske i Republike Srbije, na kojem su prihvaćene brojne mere za razvijanje ekonomskih odnosa ove dve države. Najznačajniji potencijali se kriju u oblasti proizvodnje vozila (pogotovo nakon investicije Fiata u Srbiji, odnosno novih ulaganja Audija i Mercedesa u Mađarskoj), u energetici, poljoprivredi i prehrambenoj industriji, zaštiti životne sredine, turizmu i informacionih tehnologija. Regionalna i prekogranična saradnja je iz godinu u godinu sve intenzivnija. U okviru 3. konkursa IPA prekograničnog programa Mađarska-Srbija odobren je 61 projekat u ukupnoj vrednosti od 16,5 miliona evra. Značajan doprinos razvijanju ekonomskih odnosa naših država daje Agencija za promociju ulaganja i trgovine Mađarske (HITA), koja je u 2011. i 2012. godini podržala učešće 170 mađarskih kompanija na sajmovima i izložbama u Srbiji, kao i na 4 poslovna foruma. Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora takođe igra važnu ulogu u razvijanju bilateralnih ekonomskih i poslovnih odnosa. U njihovoj organizaciji se održavaju poslovni forumi na najznačajnijim sa-jamskim priredbama u Srbiji, ali su vrlo aktivni i u IPA prekograničnim projektima. Možemo da konstatujemo da su ekonomski i trgovinski odnosi između Mađarske i Srbije u stalnom poras-tu, a pogotovo je to istina za spoljnotrgovinsku robnu razmenu. Međutim to nas nikako ne može u potpunosti zadovoljiti, jer su još uvek ogromni potencijali neiskorišćeni. Svakako bi trebali voditi više računa o činjenici, da je Mađarska već član Evropske unije, dok Srbija ima potpisane brojne ugovore o slobodnoj trgovini, a ta kombinacija može da predstavlja brojne prednosti za preduzetnike naših država.


7

Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komoraMađarsko-srpska trgovinska i industrijska ko-mora je osnovana 28. maja 2009. u Kečkeme-tu, a njeni osnivači su Trgovinska i industrijska komora Mađarske, trgovinske i industrijske komore Budimpešte i županija Čongrad i Bač--Kiškun, zatim Regionalna privredna komora iz Subotice i brojni privredni subjekti, od kojih su neki dobro poznati i u Srbiji. Sedište joj je u Segedinu, od proleća 2010. ima kancelariju u Subotici, a od proleća 2011. i u Novom Sadu, koje imaju važnu ulogu u bilateral-nim odnosima i u dostavljanju informacija. Predsednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore je La-slo Kovač (Kovács László), a izvršni potpredsednik Mikloš Jojart (Jojárt Miklós).

Istaknuti ciljevi komore su:• pospešivanje trgovinske-, kooperativne i proizvodne saradnje,• pospešivanje zajedničkog nastupa na tržištima trećih zemalja uz ko-

rišćenje postojećih pogodnosti, • upoznavanje zainteresovanih sa mogućnostima ulaganja i osnivanja firmi,• u zakonskim okvirima zastupanje interesa i lobiranje u interesu čla-

nova,• aktivno učešće na konkursima, pomoć firmama u apliciranju, • obratiti pažnju na „unutrašnje tržište” među članovima komore.

Radi ostvarivanja tih ciljeva organizacija koristi brojne mogućnosti:• organizuje učešće preduzetnika na sajmovima, njihovo pojavljivanje,

održavanje poslovnih susreta,

• sarađuje u nalaženju poslovnih partnera,• redovno objavljuje i dostavlja zainteresovanima privredne i poslovne

informacije iz regiona.

Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora je stalno pozvana u radnu grupu za mala i srednja preduzeća pri Mađarsko-srpskoj mešo-vitoj komisiji za privredu, koju organizuju nadležna ministarstva. Član je Kolegija za ekonomske odnose sa inostranstvom Trgovinske i indus-trijske komore Mađarske, a to telo okuplja sve mešovite komore, koje su osnovane od strane TIKM. Ima potpisan bilateralni sporazum o saradnji na širokim osnovama sa Privrednom Komorom Vojvodine i Regionalnom privrednom komorom Subotice, a u vezi raspisa za IPA projekte stupila je u vezu sa više komora i lokalnih samouprava u Vojvodini i u zemlji. Održava stručne kontakte s Ambasadom Srbije u Budimpešti, kao i sa više predstavništava Mađar-ske u Srbiji. Internet prezentacija (www.mszkik.hu) sadrži osnovne informacije o komori na mađarskom i srpskom jeziku. Članovima komore je obez-beđen dalji pristup za dodatne sadržaje. Ukoliko Vas interesuje delatnost komore ili ste zainteresovani za članstvo, javite nam se na e-mail adresu [email protected] ili na telefon +36/70/452-22-33.

Laslo Kovač Mikloš Jojart


8

Regionalni odnosi dobijaju na značaju u pros-torima svetske ekonomije koji se sve više glo-balizuje. Privredna saradnja u makro regijama pomaže u prilagođavanju tržišnom okruženju, koje se dinamično menja, ujedno u značajnoj meri doprinosi očuvanju konkurentnosti. To pokazuje i primer razvijenih zemalja iz zapadne i severne Evrope, koje su tek tada mogle prika-zati izuzetan i trajan razvoj, kada su ispeli na-praviti iskorak na planu privredne integracije.

MREŽA:

Radi iskorišćavanja potencijala u privrednoj saradnji u regionu Ministarstvo nacionalne ekonomije Mađarske, Mađarska trgovinska i industrijska Komora i nacionalni Ured za spoljnu ekonomiju u strateškom savezništvu izgradili su Poslovnu mrežu Karpatske regije, o čijem radu brine Poslovna mreža Karpatske regije z.a.d. Rad pojedinih kancelarija kao sa-radnička organizacija organizuju mešovite od-nosno područne komore datih područja. Cilj Poslovne mreže Karpatske regije da po-maže međusobno otvaranje zemalja Istočne i Srednje Evrope, i da doprinese tome, da ova re-gija bude regija poznata po Evropi i da postane jedna povezana i jaka privredna regija. Mreža u

sebi sadrži kancelarije za razvoj poslovanja, koje stvarajući most između malih i srednjih pre-duzeća Karpatskog basena pomažu u izgradnji prekograničnih trgovinskih i investicionih od-nosa. Mreža – u prvoj godini svog formiranja – ima predstavništva na 11 lokacija. U Rumuniji 4, u Srbiji i u Slovačkoj po 2, u Ukrajini, Hrvatskoj i Sloveniji po 1 kancelarija stoji na raspolaganju zainteresovanim firmama. Kancelarije u Srbiji nalaze se u Subotici i u Novom Sadu.

SUBOTICA

Kancelarija Poslovne mreže Karpatske regije u Subotici za mala i srednja preduzeća iz Mađar-ske otvorena je 4. jula 2012. godine, kako bi

im pomogla u njihovom nastupu na srpsko tržište. U prvih pola godine kancelarija je organizovala dve izložbe proizvoda uz vodeću ulogu Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore. Prvu, izložbu vojvođanskih proizvoda organizovala je 10. i 11. oktobra 2012. u Segedinu, u predvorju Žu-panijske kuće. Iz Vojvodine predstavilo je svoje proizvode 37 firmi, a bili su prisutni i pred-stavnici 9 udruženja i regionalnih privrednih komora iz Vojvodine. U Kikindi je 14. i 15. no-vembra organizovana Izložba mađarskih proi-zvoda, i to u saradnji sa mađarsko-srpskom ko-morom i Regionalnom privrednom komorom iz Kikinde. Za učešće na izložbi uspeli smo pri-dobiti 47 malih i srednjih preduzeća iz Mađar-ske, a iz Srbije izložbu su posetili predstavnici 81 firmi i organizacija. Na obe izložbe bilo je više od sto posetilaca, a i lokalna i regionalna štampa je izveštavala o tim događajima. Od svog otvaranja kancelariji u Subotici ponajviše su se obraćali predstavnici građevi-narstva i poljoprivrede. Iznenađuje, koliko ino-vativnih proizvoda dolazi u to područje, što bi želeli prikazati, predstaviti i na tržištima Srbije.

Poslovna mreža «Karpatska regija»


9

Kancelariji su se obratili i iz oblasti sportske opreme, proizvođači i prometnici jorgana, emajliranih posuđa i kvalitetnih kozmetičkih preparata. Pored preduzeća javljali su se i različiti klasteri zaintere-sovani za uspostavljanje kontakata sa partnerskim organizacijama iz Vojvodine. Zainteresovani su tražili pomoć za srpsko-mađarsko stručno prevođenje, informacije o lokalnim sajmovima, spiskove vojvođan-skih internet provajdera i subotičkih telefonskih kontakt službi, pitali su za izdavanje dozvola za sredstva za zaštitu bilja, o načinu predloženog prelaska mađarskih vina radi učešće na sajmovima, o carinskim tarifama štamparskih mašina, ali su prvenstveno tražili spiskove poslovnih partnera. Kancelarija u Subotici se trudi da stupi u kontakt sa mađarskim lokalnim samoupravama u Vojvodini, sa lokalnim nevladinim organi-zacijama, regionalnim privrednim i inženjerskim komorama, javnim i javnim komunalnim preduzećima, medijima, ali preduzećima iz Srbi-je pomažu i u nalaženju partnerskih firmi iz Mađarske. Uspostavljena mreža se stalno proširuje zahvaljujući ispunjavanjem novih zahteva.

Kontakti Kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije u Subotici:

24000 Subotica, Korzo 7/BTel.: +381/24-521-551 • Mobil: +381/63-851-5157Šef kancelarije: Kristina Lošonc (Losonc Krisztina)

E-mail: [email protected]: Livia Mentuš (Mentus Lívia)

E-mail: [email protected] • www.crbnetwork.eu

NOVI SAD

Kancelarija Poslovne mreže Karpatske regije u Novom Sadu otvorena je 29. novembra 2012. Posle kancelarije u Subotici ovo je drugi centar mreže u Voj-vodini, koji je smešten u zgradi Regionalne privredne komore u Novom Sadu.

Svečanom otvaranju prisustvovao je Kristof Satmari (Szatmáry Kristóf) državni sekretar za privrednu regulativu Ministarstva za nacionalnu ekono-miju (MNE), Balint Pastor, poslanik u Skupštini Srbije, Jene Radecki (Rade-tzky Jenő) ministarski poverenik za realizaciju Plana Vekerle MNE, dr Maria Tenji Stark (Dr. Tényiné Stark Mária), direktor međunarodnih odnosa Trgo-vinske i industrijske komore Mađarske, Peter Farago, zamenik predsednika Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju, Laslo Kovač (Kovács László) pred-


10

sednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrij-ske komore, Mikoš Jojart (Jójárt Miklós), izvršni potpredsednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore, zatim brojni gosti iz zemlje i Mađarske, kao i predstavnici štampe. Prilikom svečanog otvaranja rečeno je, da otvaranje kancelarije u Novom Sadu predstavlja značajan korak u razvoju Poslovne mreže Kar-patske regije, pošto većina firmi predstavništva otvara u Novom Sadu i u Beogradu. Svojim ak-tivnostima kancelarija će postati sastavni deo pri-vrednih kretanja u Srbiji, mnogo može učiniti za povećanje mađarskih ulaganja u Srbiji, doprineće aktivnostima na otvaranju radnih mesta, i za dalji razvoj bilateralnih trgovinskih odnosa. Prva tri meseca po otvaranju su prošli puni aktivizma (očekuje se, da će se tako nastaviti i u buduće), jer u tom periodu pored obraćanja od strane brojnih firmi kancelarija u Novom Sadu je bila domaćin i učesnik više manifestacija. Ak-tivnosti kancelarije se protežu od Budimpešte do Beograda, naravno u uskoj saradnji sa kancelari-jom u Subotici. U svakodnevne obaveza spada i rad na terenu, kada saradnici kancelarija nalaze one potencijalne preduzetnike, koji su zainte-resovani za razvoj kontakata poslovne mreže. Obezbeđuju informacije malim i srednjim pre-duzećima, na njihovo traženje šalju kontakt adre-

se, spiskove preduzeća i po-mažu u organizaciji susreta. Novosadska kancela-rija je organizovala brojne programe i učestvovala je na mnogim konferencija-ma: u saradnji sa Klasterom za razvoj međunarodne pri-vrede „Futura” organizovala je predstavljanje proizvoda pod naslovom „Energetska efikasnost, štednja”. Učestvovala je u organizaciji i realizaciji stručne konferencije MNE – MTIK – HITA – MSTIK i komora iz Vojvodine na početku godine. Imala je zadatke i u vezi euroregionalnog energetskog saj-ma i konferencije ENREG u Orodeji (Rumunija), koja je održana od 6. do 8. marta. Dnevno striže više elektronskih pisma od mađarskih i srpskih preduzeća. Trudimo se da udovoljimo njihovim zahtevima i preduzetni-cima pružamo pomoć u ostvarivanju ideja za razvoj poslovanja. Istaknuti zadaci u sledećem periodu su: 25-27. april: RENEXPO, međunarodni sajam i konferencija o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti u Budimpešti, zatim 14-16. maja susret proizvođača auto delova iz Mađarske i Srbije u Kragujevcu, zatim na Novosadskom

sajmu poljoprivrede pored predstavljanja izla-gača iz Mađarske kancelariju čekaju i obaveze oko organizacije tradicionalnog Stručnog dana Mađarske, koji će se održati 22. maja. Na ovim manifestacijama Kancelarija iz Novog Sada je suorganizator a ujedno je i učesnik.

Kontakti Kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije u Novom Sadu:

21000 Novi Sad, ulica Narodnog fronta 10I sprat, kancelarije 102 i 103

Tel.: +381/21-4802 071 • +381/21-4802-091Mobil: +381/63-513-594

Šef kancelarije: Mihalj Čaki (Csáki Mihály) E-mail: [email protected]

Asistent: Nora Gombar (Gombár Nóra) E-mail: [email protected]

Web: www.crbnetwork.eu


11

Uvodna konferencija početkom godine

Ministarstvo nacionalne ekonomije, Trgovin-ska i industrijska komora Mađarske, Nacional-ni ured za spoljnu ekonomiju i Mađarsko-srp-ska trgovinska i industrijska komora zajedno sa komorama iz Vojvodine održali su uvodnu konferenciju početkom godinu u Hotelu Novo-tel u Segedinu 8. februara 2013. godine.

Na konferenciji, na kojoj se govorilo o mogućnostima trgovinske saradnje Srbije i Mađarske, govorio je Jene Radecki, ministarski poverenik za Plan Vekerle Ministarstva nacio-nalne ekonomije, Peter Dunai, generalni sekre-tar Trgovinske i industrijske komore Mađar-ske, Balint Juhas ml., zamenik pokrajinskog sekretara za privredu Vojvodine, Tibor Šebek,

predsednik Regionalne privredne komore iz Kikinde, Karolj Bukvai, savetnik predsedni-ka Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju, Kristina Lošonc, šef kancelarije Poslovne mre-že Karpatske regije u Subotici. Na manifestaciji se predstavilo i dvanaestak preduzeća. Privred-nici i firme su došli sa obe strane granice. „Glavni cilj ove konferencije na početku go-dine je pomoć u nalaženju malih i srednjih pre-duzeća, korišćenje mogućnosti stranih tržišta i susret predstavnika komora” – rekao je Laslo Kovač, predsednik MSTIK. „Pokušavamo predočiti sliku o tome, koje vrste preduzeća iz Srbije pokušava ući na mađarsko tržište i obratno. Na ovakvim susre-tima se sklapaju relativno mali poslovi, ali se rađa konkretna saradnja“ – objasnio je Mikloš Jojart, izvršni potpredsednik MSTIK. „Obe regije pred sobom imaju najbolje mo-gućnosti do sada, a i politička klima je povolj-na. Dve zemlje su se sporazumele, da će razvija-ti infrastrukturne veze, što podrazumeva razvoj puteva i železnice, pa čak i povezivanje elektro-energetskih i gasovodnih mreža“ – rekao je na konferenciji Laslo Nađ, ministarski poverenik.Mađarska je posle Nemačke drugi najvažniji privredni partner Vojvodine, od 350.000 firmi u Srbiji 72.000 je registrovano u Vojvodini, pa

postoje svi uslovi, da se privredni odnosi dve zemlje podignu na još veći nivo. Od izlagača Laslo Tot (Tóth László), direk-tor Schlosser-Mester Kft-a iz Segedina rekao je, da njegova firma ispipava puls, ima li tražn-je za njihovim proizvodima. Kornelija Kermeci (Körmöci Kornélia), menadžer „Tisacoop ex-port-a” iz Kanjiže je rekla, da u Srbiji zastupaju 20 mađarskih proizvođača, i da među njihovim ciljevima se nalazi i predstavljanje preduzeća iz Srbije i Vojvodine u Mađarskoj. Na konferenciji je bilo oko stotinjak učesni-ka, i svi su se složili, da je naročito važna regio-nalna saradnja, udruživanje komora, podrška malim i srednjim preduzećima, povećanje njih-ove konkurentnosti i održavanje zaposlenosti.


12

Susret proizvođača auto delova

U Sekešfehervaru je 20. februara održan dru-gi susret proizvođača i dobavljača auto delova Mađarske i Srbije, koji je bio logičan nastavak susreta, koji je prošle godine održan na Sajmu BEOTRUCK u Beogradu. Firme iz Srbije su pokazale veliko zaniman-je već i za BEOTRUCK, ali srpsko učešće na konferenciji i poslovnom susretu u Sekešfeher-varu nadmašilo je očekivanja organizatora. Iz Srbije je došlo 30 firmi, a od strane domaćina iz Mađarske je bilo preko 60 učesnika. Kao pra-teća manifestacija organizovana je i mini izlo-žba učesnika. Srbija uskoro počinje pregovore o pridru-živanju EU, stoga je važno, da preduzeća iz Mađarske već sada iskoriste mogućnosti za sklapanje novih poslova. Između dve zemlje

i trenutno se odvija aktivna saradnja zahval-jujući različitim partnerskim organizacijama, komorama, mešovitim komorama - istaknu-to je na manifestaciji, na kojoj je Bela Karšai, član predsedništva Trgovinske i industrijske komore Županije Fejer, predsednik Holdinga „Karsai” Zrt. predstavio gostima privredu ze-mlje i regije. U Mađarskoj u auto industriji funkcioniše tržište koje se stalno širi, koje je otvoreno (za-hvaljujući globalizaciji) za uključivanje stranih, pa i srpskih partnera. U buduće se može očeki-vati, da će sve više povećati značaj dobavljača kompletnih sklopova – rekao je Laslo Bogda-novič (Bogdanovits László), generalni sekretar Zemaljskog saveza mađarskih proizvođača auto delova. U te procese rado bi se uključile

i firme iz Srbije –naglasio je Saša Čurčić, pro-jektni menadžer Regionalnog klastera proi-zvođača auto delova iz Kragujevca. Pored predavanja i mini izložbe suštinski deo manifestacije je bio bilateralni susret i poslovni razgovori registrovanih preduzeća. Uspeh tih razgovora na najbolji način doka-zuje, da su na kraju susreta organizatori (Mi-nistarstvo nacionalne ekonomije, Trgovinska i industrijska komora Mađarske, Trgovinska i industrijska komora Županije Fejer, Nacional-ni ured za spoljnu ekonomiju, Poslovna mreža Karpatske regije, Zemaljski savez proizvođača auto delova Mađarske, Mađarsko-srpska trgo-vinska i industrijska komora) već utanačili vre-me i mesto sledećeg susreta, a to će biti 14-16. maj u Kragujevcu.


13

Aktivni bilateralni odnosi

Odnosi između Mađarske i Crne Gore tradicionalno su široki, bez prob-lema, a postoji i uzajamne simpatije među našim zemljama. U saradnji Mađarske i Crne Gore najjača oblast jeste privreda, zahvaljujući naroči-to mađarskim ulaganjima, koja igraju važnu ulogu u privredi Crne Gore. Mađarska je 12. juna 2006., među prvima, priznala novu, nezavisnu dr-žavu, a nakon toga među našim zemljama uspostavljeni su diplomatski odnosi na ambasadorskom nivou. Naša zemlja od 18. decembra 2003. ima Počasni konzulat u naselju Zelenika, u blizini grada Herceg Novog, na čijem je čelu počasni konzul, Čaba Mađar. I trenutno se vodi intenzivan bilateralni dijalog na visokom nivou: 2012. su održani brojni zvanični susreti: prilikom posete premijera Igo-ra Lukšića Budimpešti prošlog juna potpisan je Sporazum o posebnom partnerstvu dve zemlje, a istog meseca Podgoricu je posetio Peter Polt vrhovni tužilac, kao i zamenik premijera, Tibor Navračić. Pre toga je na poziv Đerđa Matolčija, ministra za nacionalnu ekonomiju posetio je Budimpeštu Milorad Katnić, ministar finansija. Prilikom poseta čelnika Crne Gore sreli su se sa predstavnicima mađarskih preduzeća, koja su već prisutna u Crnoj Gori, ili su zainteresovana za tu zemlju. U jesen 2012. na poziv Tarzana Miloševica, čelnika resora za poljoprivredu Crne Gore Podgorici je učinio posetu dr Šandor Fazekaš, ministar za ruralni razvoj. U pratnji ministra za ruralni razvoj bili su predstavnici Agrarne komore u osnivanju kao i mnogi privrednici. U organizaciji Ambasade u Podgorici i Privredne komore Crne Gore održan je i susret privrednika. Crna Gora je prošle godine započela pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. To pruža dodatne mogućnosti za intenziviranje bilate-ralnih privrednih odnosa. Radi što efikasnijeg sprovođenja poglavlja o

agraru od 1. oktobra 2012. u Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore deluje naš diplomata u razmeni, dr Laslo Vajda. Radne grupe mađarsko-crnogorske mešovite privredne komisije – čija će se sledeća sednica prema očekivanjima održati 2013. godine – rade zajedno u oblastima politike stanovanja, građevinarstva, turizma, komunalne infrastrukture i upravljanja okolinom.

Razvijeni privredni odnosi

Crna Gora je u regiji Zapadnog Balkana naš važan spoljno-ekonomski partner, prvenstveno kao ciljna zemlja izvoza mađarskog kapitala, od-

Mađarska i Crna Gora

ULAGAČKO PRISUSTVO – ISTAKNUTO PARTNERSTVO


14

Početkom jula 2007. u Herceg No-vom osnovan je Mađarsko-crnogor-ski poslovni savet uz učešće firmi iz Mađar-ske i Crne Gore, koje su najvažnije sa as-pekta saradnje dve ze-mlje. Između 24. i 30. oktobra 2010. u za-jedničkoj organizaciji Saveza džoint venčur (Joint Venture) i eko-nomskog savetnika u Podgorici realizovan

je program Balkanska ekspedicija, koji je imao za cilj, da proceni mogućnosti ulaska naših malih i srednjih preduzeća na Crnogorsko tržište odnosno tržišta u regionu. U Crnoj Gori naročito visoko cene naše poslovne odnose i izraženo ulagačko prisustvo Mađar-ske. Naša buduća privredna saradnja mnogo zavisi i od toga, da li ce Mađarska moći da zadrži svoje privredne pozicije u Crnoj Gori. 2011. godine promet roba je povećan za 39%, i dostigao je 83,4 miliona evra. Od toga je naš izvoz od 34,3 miliona evra zabeležio rast od 4%, dok je naš uvoz povećan na 49,1 milion evra, što pokazuje povećanje za skoro +81% u odnosu na 2011. Posle dugo vremena saldo robnog prometa prešlo je u mađarsku pasivu, čiji je iznos do kraja godine dostigao 15 miliona evra. Crna Gora je na našoj listi zemalja izvoza 2011. godine na 66. mestu, na listi uvoza je 49., a u pogledu ukupnog prometa robe je na 59. mestu. Skoro celokupan naš uvoz (98%) čini uvoz obojenih metala (aluminija), zatim boksiti i, proi-zvodi od aluminija i raznih metala, pojedini uređaji za telekomunikaciju, vozila, povrće i voće. U izuzetno značajnom povećanju našeg uvoza iz Crne Gore već godinama ima istaknuti značaj sve veći uvoz aluminija i proizvoda od aluminija.

nosno kao prirodan prostor izgradnje tržišta za MSP. U Crnoj Gori je naša zemlja sa 405 miliona evra FDI treći najznačajniji ulagač. Proteklih godina dinamično je raslo ulaganje mađar-skog kapitala u Crnoj Gori: CKB, koja je u vlasništvu OTP-a, jeste najveća banka u Crnoj Gori, mađarski Telekom je prisutan kroz udeo stečeno u Crnogorskom Telecomu, a Hungu-est Hotels je kupio pravo vlasništva jednog pri-morskog hotela u Herceg Novom. Uz podršku Nacionalnog ureda za spolj-nu ekonomiju (HITA) u toku godine na više sajmova mogu učestvovati mađarske firme, koje žele ući na tržište ove balkanske zemlje, odnosno žele razvijati već postojeću poslov-nu saradnju. U proleće 2013. imaće priliku za zajednički nastup na Sajmu hrane, zaštite oko-line i turizma u Budvi. U toku jeseni na Sajmu građevinarstva računa se na uobičajeno izraže-no prisustvo izlagača iz Mađarske. Pored razvoja poslovnih odnosa među preduzećima, postoje mogućnosti i za proši-rivanje saradnje među institucijama. Od njih svakako treba istaći, da je septembra 2012. u Podgorici potpisan međudržavni sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji.


15

Prema do sada procenjenim podacima iz 2012. godine, izvoz iz Crne Gore je ponovo nadmašio naš izvoz u tu zemlju. Važno je napomenuti, da na prostorima izvan granica Mađarske nastanjenim Mađarskim stanovništvom – prvenstveno u Vojvodini – zadnjih godina osnovano je više podružnica naših firmi, koje realizuju sve veći pro-met sa Crnom Gorom. Ta vrednost se na indirektan način javlja u prometu roba između dve zemlje.

Dalje perspektive, mogućnosti

Crna Gora sa svojim povoljnim poslovnim okruženjem, niskim nivoom troškova i poreza, ekonomskom po-litikom koja je sve više u službi investitora i napretkom integracionih procesa zemlje može postati jedna od regionalnih baza Mađarskih preduzeća. To potvrđuju i iskustva više preduzeća iz Mađarske koje rade u ovoj zemlji. Tržište Crne Gore je otvoreno za strana ulaganja, izvoz mađarskog nouhaua, tehnologije i robe može biti i nadalje uspešan u regionu. U razvoju privredne saradnje posebnu ulogu može imati razvoj sistema institucionalnih odnosa, i dalji razvoj naučno-istraživačke saradnje.

Oblasti moguće saradnje na osnovu sadašnjih saznanja:

• Saradnja u oblasti građevinarstva, politike stanovanja i prostornog uređenja: energetski efikasno obnavljanje stambenog fonda Crne Gore; projekti u cilju povećanja tehničkog i bezbednosnog nivoa građevinarstva, podizanje nivoa certifikacije u proizvodnji građevinskog materijala, uspostavljanje twin-ning programa u građevinarstvu.

• Komunalna infrastruktura, upravljanje okolinom, upravljanje otpadom i otpadnim vodama: Za-počinje se saradnja na planu odlaganja opasnog otpada, rekultivacije deponija otpada, zatim na reviziji plana upravljanja otpadom Crne Gore. Učešće mađarskih firmi na tenderima u Crnoj Gori, koji budu raspisani u oblasti upravljanja otpadnim vodama, odnosno izgradnje tih objekata i kanalizacije.

• Saradnja u oblasti energetike, u istraživanju nafte i zemnog gasa: Uspostaviti saradnju u proizvodnji naftnih derivata, u gasnoj i u elektroprivredi, kao i u korišćenju obnovljivih izvora energije. Uključivanje Mađarske u izgradnju mini hidrocentrala, izvoz energetske opreme.

• Saradnja u oblasti ulaganja u turizam, dalje uključivanje u razvoj hotelijerstva. • Razmena iskustava i transfer tehnologije u šumarstvu i u stočarstvu.

Ervin Szél regionalni ekonomski savetnik Regionalna ekonomska kancelarijaAmbasada Mađarske81000 Podgorica, Kralja Nikole 104.Tel.: +382-20-602-880 +382-20-602-910 Faks.: +382-20-625-243E-mail: [email protected]


16

Za Mađarsku je ekonomska sa-radnja sa Republikom Makedoni-jom u oblasti investicija i trgovine je jedno od najbitnijih, perspek-tivnih tržišta jugoistočne Evrope. Razvoj ekonomskih odnosa i dalje smatramo veoma perspektivnim. Sa Makedonijom naša zemlja održava tradicionalno dobre od-nose, a početkom 2013. godine Mađarska je tu zemlju priznala po ustavnom nazivu kao Republiku Makedoniju. U proteklom periodu održano je više susreta na visokom nivou. Od njih svakako treba istaći, da je 14. novembra 2012. godi-ne u Budimpešti došlo do susreta mađarskog premijera dr Viktora Orbana i makedonskog premijera Nikole Gruevskog. Ranije, u proleće 2012. u Budimpešti je boravio Đorđe Ivanov, predsednik Makedonije, a Skoplju je učinio posetu Janoš Marton-ji, ministar inostranih poslova Mađarske. Još 2011. godine je potpisan Sporazum o Privrednoj Saradnji sa Ma-kedonijom. Nakon toga što je taj sporazum stupio na snagu, 19. i 20. feb-ruara 2013. godine, održana je osnivačka sednica Mađarsko-Makedon-ske mešovite privredne komisije. Članovi delegacija, na čijem su čelu bili Peter Sijarto, državni sekretar za inostrane poslove i spoljnu privredu Ureda premijera i Valon Saraćini, ministar ekonomije Republike Make-

donije radili su u četiri radne grupe: razvoj poslovnih veza i saradnja MSP, poljoprivreda, energetika i turi-zam. Za vreme zasedanja potpisan je sporazum o sa-radnji Trgovinske i Industrijske Komore Mađarske i Privredne Komore Makedonije, a potpisan je spo-razum i radi saradnje u oblasti turizma. Već u toku proleća očekuje se potpisivanje sporazuma o saradnji između Ureda za spoljnu ekonomiju (HITA) i agenci-je za ulaganja Invest in Macedonia, kao i Ministarstva ruralnog razvoja Mađarske i Ministarstva Poljoprivre-de, Šumarstva i Vodoprivrede Republike Makedonije.

Ostvarena ulaganja

Sa Mađarske strane u protekle dve decenije reali-zovano je značajno ulaganje, investicija Mađarskog Telekoma u 2001., Od tada je bilo nekoliko manjih ula-ganja, od kojih izdvajamo osnivanje hladnjače firme

Fornetti 2009. godine u vrednosti od milion evra. Najveći deo mađarskih ulaganja i danas čini investicija u telekomunikacije, ali naša zemlja se i dalje smatra jednim od najvećih investitora u Makedoniji. Prema podacima Narodne banke Mađarske FDI kapital iz Mađarske u Republici Makedoniji početkom 2011. iznosio je 334 miliona evra, čime Mađarska na listi ulagača zauzima 5. mesto. Najveća ulaganja Mađarske i dalje su telekomunikacije, zatim ulaganje u prehrambenu industriju, poljoprivredu, prerađivačku i mašinsku industriju. Mađarska želi da zadrži i proširi svoju ulagačku ulogu u Makedoniji.

Mađarska i Makedonija

RAZVOJ EKONOMSKIH ODNOSA – U FOKUSU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA


17

Proteklih godina bila su karakteristična ulaganja od strane malih i srednjih preduzeća u vrednosti od nekoliko stotina hiljada do 1,5 miliona evra (manji proizvodni pogoni, distributivni centri, npr. Fornetti, Masterplast, itd.). Navedene firme imaju kćerke firme u južnoslovenskom regionu, koje dobro i uspešno po-sluju, koristeći dobro poznavanje svojstva i privred-nog okruženja u regionu. Makedonija je za Mađarsku važno izvozno tržište u jugoistočnoj Evropi. Najvažniji proizvodi, koje se izvo-ze iz Mađarske: mašine i uređaji, vozila, telekomunika-cije, uređaji za snimanje i reprodukciju zvuka, električ-ne mašine i uređaji, instrumenti, sirovina za plastičnu industriju. Izvoze se još: proizvodi od gume, papir, kar-ton, tekstilna vlakna, tkanine, tekstilni proizvodi, gvo-žđe i čelik, kancelarijske mašine i oprema za mašinsku obradu podataka, a u oblasti prehrambene industrije mlečni proizvodi, jaja, žitarice i proizvodi od žitarica, drugi prehrambeni proizvodi, ulje životinjskog i bilj-nog porekla, mast, vosak, zatim lekovi i farmaceutski proizvodi. U uvozu roba veliki značaj predstavlja po-vrće i voće, kao i proizvodi metalurgije.

Rast prometa roba i usluga

Mađarska je do jeseni 2008. permanentno poveća-vala svoj izvoz na tržište Makedonije, i zahvaljujući tome promet roba je učetvorostručen u periodu od

2005. do 2008. Zbog svetske ekonomske krize 2009. naš izvoz je smanjen za 20%, a uvoz je opao za oko 35%. 2010. je mađarski izvoz praktično stagnirao, ali je ipak bio značajan: iznosio je 103 miliona evra. Naš uvoz je znatno porastao, ali volumen dolaska robe iz Makedonije je bio mali, iznosio je svega 6 miliona evra. U 2011. godini vidi se lagana konsolidacija pro-meta robe: naš izvoz je veći za 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a naš uvoz je veći za 8,6%, a vrednost iznosi 6,8 miliona evra. I dalje je značajna mađarska aktiva. koja je prošle godine iznosila 98,7 miliona evra. 2011. Makedonija je na spisku trgovinskih part-nera Mađarske u izvozu zauzela je 52., a u uvozu 68. mesto. Gledajući ukupan promet Makedonija je na 56. mestu naših partnera u robnoj razmeni. U prvih 11 meseci 2012. godine nastavljan je rast pro-meta roba između dve zemlje: prema podacima Ureda za spoljnu ekonomiju (HITA) u prvih 11 meseci 2012. naš izvoz je počeo intenzivno rasti, i uz stopu od 12% po-većanja dostigao 111,8 miliona evra, a uvoz Mađarske je povećan za 30% i iznosio je 8,2 miliona evra.

Povećano interesovanje prema regionu

Mađarska zahvaljujući svom geopolitičkom položaju raspolaže izvanrednim mogućnostima da uspostavi strateško partnerstvo sa zemljama Balkana. Pored

RAZVOJ EKONOMSKIH ODNOSA – U FOKUSU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA


18

toga Republika Makedonija svojim povoljnim okruženjem za investitore predstavlja perspektivno tržište mađarskim preduzećima. Naša zemlja raspolaže potrebnim iskustvom i znanjem, da Makedonija u skorije vre-me postane potencijalni partner u više ključnih privrednih grana, kao što su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i turizam. U odnosima dve zemlje saradnja preduzeća mogu imati ključnu ulogu, pošto i Mađarska i Makedonija podržava razvoj takve vrste po-slovnih kooperacija. U Makedoniji već više od 10 godina posluju pre-duzeća iz Mađarske. Mađarska MSP pokazuju najveće interesovanje za granske projekte na bazi tehnologije i znanja. Na planu poslovne saradnje identifikovane su sledeće mogućnosti saradnje u pojedinim granama: u energetici preduzeća iz Mađarske su spremna učestvovati u realizaciji razvojnog projekta Republike Makedo-nije za izgradnju centralne elektrane radi obezbeđenja energetske sigur-nosti, odnosno u održavanju i razvoju postojećih termoelektrana. Dve zemlje će sarađivati u buduće i na planu saobraćaja. Radi toga činiće ko-rake za ubrzanje izgradnje saobraćajnog koridora 10, kao i na usposta-vljanju do sad nedostajućeg vazdušnog saobraćaja. Mađarska preduzeća će najverovatnije moći učestvovati u infrastrukturalnim ulaganjima, na primer u izgradnji tunela programa Skopje 2014. U saradnji sa HITA i 2013. godine će podržati pojavljivanje mađarskih firmi na izložbama i sajmovima, kao i na susretima privrednika u Makedoniji. HITA organizuje zajednički nastup na sajmu TECHNOMA u Sko-plju od 15. do 19. novembra 2013. U cilju što uspešnijeg konkurisanja madjarskih firmi za realizaciju razvojnih projekata, Eximbank je zapo-čeo pregovore sa svojim makedonskim partnerom o otvaranju kreditne linije od 10-15 miliona EUR kako bi se dodatno povećala konkurentnost mađarskih firmi na tržištu Makedonije.

I proteklih godina smo se trudili, da jača-mo veze između malih i srednjih preduzeća, a u sklopu tih na-pora održano je više susreta privrednika, najčešće povodom značajnijih sajmova u Sko-plju (Tehnoma, Agrofood), a u jesen 2010. delegacija Saveza džoint ven-čur (Joint Venture) vodila je konsultacije sa partnerima iz Makedonije o pospešivanju trgovinskog prometa između dve zemlje. Može se očekivati još intenzivnija saradnja među trgovinskim komo-rama dve zemlje. Posebno je veliki rezultat i značajan korak koji je učin-jen od strane Trgovinske i Industrijske Komore Mađarske, osnivanjem posebne sekcije za Zapadni Balkan, koja ima za zadatak da dalje razvija privrednu-trgovinsku saradnju s tim regionom. Nova sekcija prvenstve-no ima za cilj, da u regiji (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo) pomogne domaćim firmama u njihovim naporima za nastup na tržišta. Za predsednika sekcije je izabran gospodin Atila Galamboš, direktor firme Communautrade Europe Kft. Po našoj proceni, istaknute oblasti bilateralne saradnje mogu biti: građevinarstvo, energetika, komunalna infrastruktura i upravljanje i očuvanje životne sredine, elektrotehnika, prehrambena industrija i poljoprivreda. Mađarske nudi i postojeća iskustva na raznim poljima o pripremama za članstvo u Evropskoj Uniji, a naročito na planu razvoja malih i srednjih preduzeća.

Ervin Szél


19

Sekcija za zapadni Balkan TIKM

Cilj sekcije je pomoć mađarskim firmama za nastup na tržištima ove regije, u Albaniji, Bos-ni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu. Svojim istaknutim zadatkom smatra širenje poslovnih mogućnosti, a u tom cilju organizuje susrete privrednika, informativne forume i posete privrednih delegacija, a fir-mama, koje im se obrate pomaže potrebnim informacijama. Pored toga podržavala je svoje članice u nastupu na sajmovima i izložbama partnerskih zemalja.

U svom radu Sekcija sarađuje sa regionalnim i zemaljskim komorama partnerskih zemalja, kao i sa trgovinskim organizacijama, predstav-ništvima mađarskih firmi u tim zemljama. Član sekcije može postati svako u Mađar-skoj registrovano pravne lice, koje je regis-trovan član Komore, i koje na e-mail adresu [email protected] pošalje popun-jen i potpisan upitnik sa web stranice Sekcije (http.//www.mkik.hu/index.php?id=6255). Sekcija u 2013. godini organizuje seriju manifestacija, koja ima za cilj, da 5 zemalja, koja pripadaju sekciji (Albanija, Bosna i Her-cegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora) prikažu svoje poslovno okruženje. Zainte-resovani će dobiti informacije o aktuelnom stanju privrede datih zemalja, o mogućnosti-ma ulaganja, o bilateralnim ekonomskim od-nosima, a na kraju tih manifestacije moguć-nost predstavljanja dobiće one firme. koje su postigle poslovne uspehe u tim zemljama. Na manifestacijama govoriće predstavnici amba-

sada, ministarstva i raznih preduzeća. Mani-festacija Sekcije o Makedoniji održaće se 19. marta 2013. u Budimpešti. Sekcija ove godine planira posetu pri-vrednih delegacija Makedoniji i Crnoj Gori. O manifestacijama i o putovanjima zainte-resovani mogu dobiti detaljnije informacije na web stranici www.mkik.hu, podtačka Mani-festacije, događaji Sekcije za zapadni Balkan. Rado očekujemo javljanje onih firmi, koje se interesuju za zemlje Zapadnog Balkana i koje bi rado učestvovale u radu Sekcije.

Takođe očekujemo i javljanje onih firmi iz navedenih zemalja, koje traže partnere iz Mađarske: [email protected].

Sekcija za zapadni Balkan Trgovinske i industrijske komore Mađarske uz učešće 4 mađarskih firmi osnovana je 3. jula 2012. Predsednik je Ati-la Galamboš, izvršni direktor Communautrade Europe Kft. Sekretar je Ana Tepeš.


20

Sve življi privredni odnosiMAĐARSKA I BOSNA I HERCEGOVINA:

Privredni odnosi Mađarske i Bosne i Herce-govine datiraju od sredine 90-ih godina - od vremena osnivanja zemlje – kada je i Mađar-ska želela da učestvuje u obnovi zemlje, koja je mnogo propatila za vreme rata. Kao pomoć slali smo medicinske instrumente i lekove. Kao ekonomski savetnik prvi put sam boravio u Sarajevu 1995. godine, učestvujući na tadašn-jim konferencijama za obnovu. Danas opet u svojstvu ekonomskog savetnika pomažem međusobno nalaženje privrednika dve zemlje, kao i razvoj trgovine i ulaganja. Privreda Bosne i Hercegovine se do danas konsolidovala, nje-ne firme ravnopravno učestvuju u evropskoj trgovini i u privrednim odnosima. Iako bi bilo potrebno poboljšati poslovno okruženje, eko-nomski odnosi Mađarske i Bosne i Hercegovi-ne od najniže tačke u 2009. godini ponovo se dinamično razvijaju i stoje pred daljnjom per-spektivom. Potpisani su svi bitniji bilateralni sporazu-mi između Mađarske i Bosne i Hercegovine koje uređuju privredne odnose – među nji-ma i sporazum o zaštiti ulaganja, o elimini-sanju dvojnog oporezivanja ili sporazum a međunarodnoj drumskoj špediciji. Bilateralni sporazum o privrednoj saradnji, koji je potpi-san 2006. godine, kao i Mešovita komisija za

privredu Mađarske i Bosne i Hercegovine, čija se 3. sednica u Sarajevu upravo očekuje maja ove godine, daje okvir za utvrđivanje pravaca razvoja privrednih odnosa kao i za otklanjanje prepreka.

Promet roba

U našim privrednim odnosima trgovina ima pretežnu ulogu. Ona je posle izrazitog pada u 2009. godini u 2010. povećana za 17%, a 2011. sa 9%. 2011. naš eksport je iznosio 266 miliona evra, a izvoz iz Bosne i Hercegovine je izno-sio 86 miliona evra. Iako Mol od 2011. godine Bosnu i Hercegovinu ne snabdeva gorivom iz

Mađarske, ovo smanjenje od cca. 40 miliona evra druge grane su uspele kompenzirati. Po-većanje je nastavljeno i 2012. godine, pošto prema našim preliminarnim podacima izvoz je povećan za 11%. Potražnja zasnovana na kom-plementarnom karakteru dve privrede, i na osnovu aktivnosti firmi, promet 2013. godine može dostići 400 miliona evra. U ukupnom spoljnotrgovinskom prometu Bosne i Hercegovine od 12,1 milijarde evra Mađarska zauzima veoma povoljno 8. mesto iza Hrvatske, Srbije, Nemačke, Italije, Sloveni-je, Austrije i Švajcarske. Turska je iza nas na 9., a Rusija je svega na 26. mestu. Imajući u vidu privrednu povezanost bivših jugoslovenskih

Spoljna trgovina Mađarske sa Bosnom i Hercegovinomu milionima EUR

NazivIzvoz Uvoz Saldo

2010 2011 2010 2011 2010 2011Ukupno 265,4 258,1 78,5 86,0 186,9 172,1Hrana, piće, duvan 54,7 64,3 0,7 0,6 54,0 63,7Sirovine 19,9 25,5 16,1 15,1 3,8 10,4Energenti 33,1 8,4 0,6 3,4 32,5 5Prerađevine 107,4 114,1 57,5 64,8 49,9 49,3Mašine, mašinska oprema 50,3 45,8 3,6 2,1 46,7 43,7

Izvor: KSH


21

republika, zatim da nismo neposredni susedi – ovo je veoma dobar re-zultat, koji se naravno može i mora popraviti. Uloga Federacije trenutno je određujuća u mađarsko-bosansko-her-cegovačkim odnosima. 68% izvoza iz Mađarske odlazi u FBiH, 27% u RS, 5% u DB. 64% našeg uvoza potiče iz FBiH, a 36% iz RS.

Mogućnosti trgovine, perspektivne grane, proizvodi

Uslove robne razmene između Bosne i Hercegovine i Mađarske regu-liše trgovinski sporazum između Bosne i Hercegovine i EU. Trgovinski prilog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa EU je stupio na snagu 1. jula 2008. Carine i kvote su ove godine postigle minimalni

nivo, što je bio i cilj. Na 95-97% roba poreklom iz EU nema carina, ali za pojedine prehrambene, tekstilne ili metalne industrije se i dalja plaćaju carine. Informacije o carinama i kvotama proizvoda iz Mađarske (EU) dostupne su na sledećem linku: http://www.dei.gov.ba/bih_i_eu/ssp/Default.aspx?id=1172 Široka paleta proizvoda iz Mađarske je tražena u Bosni i Hercegovini: U agraru i u industriji hrane tradicionalno se traži: pšenica, proizvodi mlinarske industrije, živine, goveđe meso, konzerve voća i povrća, hrana za životinje, male poljoprivredne mašine, hemikalije. Jestivo ulje Floriol iz Mađarske je vodeće na tržištu Bosne i Hercegovine, 2010. i 2011. je osvojilo naziv „superbrenda“. U širem krugu možemo obezbediti energetske i električne mašine, delove dalekovoda, hemijsku robu, delove za automobile, kartonsku robu, materijale za ambalažu, staklo, itd. U oblasti infrastrukture i zaštite životne sredine naše firme bi rado učestvovale u projektovanju putne mreže, među njima i koridora 5/c (CEH kft. i Unitef Kft.), u rekonstrukciji toplana, kanalizacije, vodo-vodnih mreža, za koje možemo obezbediti i uređaje za prečišćavanje vode (Kexport klaster, Mađarski klaster za vodoprivredu) kao i izolirane cevi (Isoplus Kft.), itd; Za učešće mađarskih firmi u oblasti infrastrukture povoljno finansi-ranje predstavlja kredit Eximbanke kupcima, što je i dokazano u slučaju investicije tuzlanskog prečistača. Firme iz Mađarske i Bosne i Herce-govine mogu zajedno aplicirati na međunarodnim tenderima (Svetske banke, EBRD, EU). Mađarska iz Bosne i Hercegovine uglavnom kupuje metale, minerale, među njima boksit, proizvode tekstilne industrije, nameštaj, hemijsku robu, proizvode drvoprerađivačke industrije.


22

Naša ulaganja kapitala

Bosnia i Hercegovina – a naročito Federaci-ja – nam je važan partner i u izvozu kapitala i uključivanja u procese privatizacije. Do sada je oko pedesetak mađarskih firmi uložilo oko 120-140 miliona evra. Najveći ulagač je konzorcijum MOL-INA, koji je stekao 67% udela u firmi Energopetrol d.d., i koji ima ukupno 110 benzin-skih stanica. MAL Zrt. je kupio rudnik boksita u Jajcu, a Messer Hungarogaz Kft. Plin Sarajevo. Fornetti Kft. je otvorio svoje prodavnice, itd.

Bosni i Hercegovini je potreban strani ka-pital, u zemlju je od 1994. godine ušlo svega 6,2 milijarde EUR FDI. Firme iz Mađarske i trenutno istražuju mogućnost ulaganja. MVM (Mađarska elektro privreda) zajedno sa Elek-troprivredom BiH razmatra mogućnost ula-ganja u elektrane, koja bi se vratila dugoročnim obezbeđenjem električne energije. OVIT je za-interesovan za poslove održavanja na daleko-vodima. Firma „Olajterv“ bi želela da se uključi u izgradnju gasovoda.

Mogućnosti, podrška za stvaranje kontakata

Mislim da će od 2013. privreda i Mađarske i Bosne i Hercegovine prevazići stagniranje i može se očekivati rast bruto domaćeg proizvo-da. Mađarskoj su potrebni proizvodi iz Bos-ne i Hercegovine: boksit, energenti, a Bosni i Hercegovini bi bili potrebni: kapital iz Mađar-ske, pšenica ili jestivo ulje. Uzajamne potrebe, uspostavljeni odnosi obezbeđuju dobre osnove za dalju saradnju. Za firme iz Mađarske poslovno okružen-je, različiti pravni i institucionalni sistemi u tri delova države, loša platežna sposobnost pred-stavlja rizik. Može se očekivati, da će projekti podržavani od strane Evropske unije za pobolj-šanje poslovnog okruženja uskoro doneto nove rezultate. Naša privredna saradnja bi se mogla još intenzivnije razvijati, ako bi se uz saglasnost stranaka formirale stabilne vlade, koje bi preuzi-

manjem evropske regulative i njihovim proširi-vanjem na entitete što pre učinile, da država čini jedinstven ekonomski i privredni prostor. Ekonomska kancelarija Ambasade Mađar-ske u Sarajevu izgradnju kontakata između firmi iz Mađarske i Bosne i Hercegovine po-maže prilagođenim informacijama. Kancela-riji godišnje se obrati stotinjak mađarskih i pe-desetak bosansko-hercegovačkih firmi. Njima smo obezbedili informacije o tržištu, proizvo-dima i postupcima, davali savete i povezivali ih sa potencijalnim partnerima. Sarađujemo sa Mađarskom agencijom za razvoj ulaganja i izvoza (HITA), koja podržava pojavljivanje naših firmi u Bosni i Hercegovini. Tradicio-nalni smo izlagači na Međunarodnom sajmu u Mostaru, posećujemo Poljoprivredni sajam AGROS u Banja Luci kao i Opšti sajam (ZEPS) u Zenici. Ako su Vam kao predstavniku firme iz Bos-ne i Hercegovine potrebni partneri, roba ili kapital iz Mađarske, slobodno nam se obratite, Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske u Sarajevu stoji Vam na raspolaganju. Pomoći ćemo Vam prema našem najboljem znanju.

Dr Tibor Šilt (Dr. Sült Tibor)vodeći diplomata za spoljnu ekonomiju

Ambasada Mađarske u Sarajevu71000 Sarajevo, Splitska 2.

Tel.: +387/33/205-302E-mail: [email protected]


23

Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju

Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju (Hungarian Investment and Tra-de Agency – HITA) osnovan od strane Vlade Mađarske svoj rad je zapo-čeo 1. januara 2011. Zadatak Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju je da s jedne strane pospešuje ulaganja stranih firmi u Mađarskoj, a s druge strane podrška malim i srednjim preduzećima u njihovim nastu-pima u inostranstvu. HITA je centralni, samostalni budžetski organ pod upravljanjem ministra za nacionalnu ekonomiju. Među njegovim ciljevima nalazi se jačanje poverenja ulagača i po-spešivanje ulaganja prvenstveno u regijama, koja su u nepovoljnom ekonomskom položaju. Posebno važan cilj predstavlja jačanje malih i srednjih preduzeća, pošto se na taj način želi doprineti ostvarivanju jed-nog od najvažnijih prioriteta novog programa Vlade, a to je povećanje zaposlenosti. U okviru Ureda samostalno odeljenje podržava rad Enter-prise Europe Network-a, koji je osnovan radi podrške i razvoja malih i srednjih preduzeća.

HITA pored centrale u Bu-dimpešti ima šest regionalnih predstavništava u Mađarskoj, a aktivnosti HITA-e na pospeši-vanju ulaganja i izvoza potpo-maže mreža diplomata za spolj-nu ekonomiju, koji raspolažu veoma dobrim poznavanjem lo-kalnih prilika, kao i razgranatim sistemom veza. Radi razvoja poslova HITA pruža podršku prvenstveno

spoljno-ekonomske aktivnosti malih i srednjih preduzeća i to u pogledu privrednih grana i ciljnih tržišta obuhvaćenih Strategijom spoljne ekono-mije. Obavlja analizu firme, organizuje posete preduzećima sa ciljem, da se snimi situacija oko izvoznih artikala, inovativnih tehnologija i usluga, kao i uspostavljanja ličnih kontakata i konsalting za razvoj poslovanja. Ured razvija baze podataka za traženje poslovnih i inovativnih partnera, organizuje međunarodne izložbe i susrete privrednika, po potrebi obavlja usmereno traženje partnera i potpomaže međunarodnu saradnju putem uključivanja u međunarodne konkursne konzorcije. Radi pospešivanja stranih ulaganja u Mađarskoj HITA pruža informacije i organizuje razne programe. Nalazi potencijalne strane investitore, održava kontakte s njima i pomaže im u donošenju odluka o eventualnim ulaganj-ima, odnosno pospešuje ih u njihovim namerama za reinvestiranje. Pruža savete firmama u vezi konkretnih pitanja, učestvuje na stručnim manifesta-cijama, predlaže lokacije i organizuje posetu firmama, sedištima.

Pospešivanje ulaganja

Prema podacima za treći kvartal 2012. godine trenutno HITA brine o 90 projekata pored 57 drugih poslova. Prošle godine investitori su se prvenstveno zanimali za mogućnosti ulaganja u auto industriju. Ob-raćali su im se takve velike međunarodne kompanije (Kanada, SAD, Nemačka, Francuska), koje u toj industrijskoj grani raspolažu značaj-nim potencijalom. Ti projekti su se pojavili usled multiplikatorskog uticaja uspešnih velikih ulaganja Daimler-a i AUDI-ja. U uslužni sek-tor strani kapital prvenstveno pristiže iz SAD i zapadno-evropskih ze-malja. Ukupna vrednost portfelja može obezbediti blizu 1722 miliona


24

EUR kapitala za nacionalnu privredu. Broj no-vih radnih mesta u slučaju povoljnih odluka o ulaganju direktnog stranog kapitala može dostići 17.235. Saradnici Ureda su imali aktiv-nu ulogu u realizaciji ulaganja Opela, Avisa, Givaudana, Stadlera, TEVA i Rehau. Program za naselja koja se ističu u podrža-vanju ulaganja HITA je u drugoj polovini pro-šle godine započeo je u regiji severne Mađar-ske, a diplome o tom priznanju uručene su predstavnicima 18 naselja. Radi razvoja soft elemenata dobavljača u okviru programa „Fit for automotive“ ured je organizovao dve manifestacije, putem kojih domaće firme mogle su se upoznati sa nabav-kama preduzeća iz auto industrije, koje su u francuskom odnosno nemačkom vlasništvu. U okviru menadžment programa „Lean-Kain-zen“ inženjere 14 domaćih firmi su uključili u stručno usavršavanje o metodama za upravl-janje proizvodnje i smanjenja troškova. Kao rezultat sporazuma o razvoju saradn-je na dobavljačkom planu sa General Mo-tors-om 6 novih firmi iz Mađarske je nomi-novan za dobavljača GM, a krajem novembra u Sentgothardu je održana manifestacija za dobavljače.

Ured ne pomaže samo dobavljače iz auto in-dustrije, nego i u mašinskoj industriji, pa i elek-tronici (npr. Konecranes: Miškolc, Samsung: Jasfenjsaru) organizovan je forum za dobavljače. Ured radi na uspostavljanju baze podataka dobavljača i za e-market. Suština baze podata-ka jeste da mađarske velike firme i dobavljači sa praksom na jednom mestu mogu pronaći potrebe, sposobnosti i mogućnosti. E-market

baze podataka (berza kapaciteta) može do-prineti jačanju kooperantskih mogućnosti do-maćih firmi.

Podsticaj izvoza

HITA domaćim MSP u nastupu na inostranim tržištima pomaže s jedne strane omogućavan-jem njihovog predstavljanja na izložbama, saj-movima, s druge strane organizacijom susreta privrednika i konferencija – koji su povezani sa posetama visokih predstavnika inostran-stvu i međunarodnih delegacija Mađarskoj, zatim sa sastancima privrednih delegacija i međuvladinih mešovitih komisija. Na granskim i multisektoralnim međuna-rodnim izložbama, sajmovima i susretima pri-vrednika, kao i u okviru bilateralnih razgovora stranih uvoznika i poseta firmama HITA je pomogla u uspostavljanju međunarodnih po-slovnih odnosa za oko 2200 preduzeća i firmi. HITA je samostalno ili kao suorganizator orga-nizovao je brojne konferencije sa učešćem od oko 390 firmi iz Mađarske. U okviru uspostavljanja neposrednih kon-takata računa se, da zahvaljujući navedenim aktivnostima domaća preduzeća će u naredne


25

3 godine ostvariti veći izvoz za oko 195 mi-liona EUR, a samo u roku od godinu dana to očekivano povećanje iznosi 65 miliona EUR.

Enterprise Europe Network

Mreža Enterprise Europe Network (EEN) os-novana je 2008. To je jedina mreža Evropske komisije za razvoj preduzetništva, koja deluje u 51 države u blizu 600 institucija. U trenut-nom EEN raspisu HITA-e do sada je uključe-no blizu 1600 firmi u domaće manifestacije, treninge radi prenošenja informacija i sticanja novih saznanja, seminare i radionice. Firmama su pružene savetodavne usluge u više od 600 slučajeva.

Pomoću EEN preko 300 firmi je učestvova-lo na međunarodnim susretima privrednika i poslovnim razgovorima sa posetama firmi, pa je obavljeno blizu 2000 poslovnih razgovora. U okviru „follow up“-a 27 firmi je obavestilo HITA da je potpisala sporazum o međunarodnoj sa-radnji sa stranom firmom. U organizaciji domaće mreže HITA na 50 manifestacija učestvovalo je 893 MSP. Sa drugim organizacijama i strukovnim odeljenjima HITA regionalna mreža je sarađivala u organizaciji još 77 raznih manifestacija. Važan cilj je, da ulagački potencijali u Mađarskoj budu predstavljeni merodavnim stranim partnerima, diplomatama, agencijama za ulaganja, komorama i drugim predstavnici-ma stakeholder-a u Mađarskoj.

Poslovna mreža Karpatske regije

U strateškoj saradnji Ministarstva nacionalne ekonomije (MNE), Mađarske trgovinske i in-dustrijske komore (MTIK), Nacionalnog ure-da za spoljnu ekonomiju (HITA), izgrađena je Poslovna mreža Karpatske regije. Cilj mreže je da pomogne međusobnom otvaranju zemalja Istočne i Srednje Evrope prema privredama drugih, i da doprinese tome, da ovaj pros-tor postane priznata, međusobno povezana i jaka privredna regija. Mreža ima kancelarije za razvoj poslova, koje stvaraju most između MSP Karpatskog basena i pomažu u usposta-vljanju i izgradnji prekograničnih trgovinskih i privrednih odnosa. (Detaljne informacije: www.crbnet.eu)

Ako Vas interesuju poslovne mogućnosti u Mađarskoj, obratite se saradnicima Nacio-nalnog ureda za spolojnu ekonomiju odnosno stručnim diplomatama za ekonomske odnose!

E-mail: [email protected]: www.hita.hu


26

Zemaljski savez proizvođača auto de-lova Mađarske (MAJOSZ) svoju osni-vačku sednicu održao je aprila 1993. godine. Rešenjem Suda glavnog grada od 18. juna 1993. god. registrovana je kao društvena interesna organizacija. Od sredine 2000. godine članovi smo organizacije European Associa-tion of Automotive Suppliers, odnos-no CLEPA, što je sastavljena reč od početnih slova naziva na francuskom jeziku. CLEPA je interesna organiza-cija industrije auto delova Evropske unije, kao svojevrsna kišobranska or-ganizacija saveza auto industrije, koja funkcionišu u zemljama članicama Evropske unije. Za nas je velika čast,

što u međunarodnoj organizaciji mi predstavljamo Mađarsku. Prema našem Statutu – u skladu sa namerama vlasti – cilj nam je zastupanje ekonom-skih i društ venih interesa firmi, koje rade u oblasti proizvodnje auto delova i sklopova u Mađarskoj. Cilj nam je, da ova industrijska grana dobije realno međunarodno društveno i ekonomsko priznanje, kao i njihovo integrisanje u Evropsku uniju. Želimo da pomognemo našim članovima u oblasti tehničkog razvoja, trgovine i po-slovanja. Poboljšanje konkurentnosti, redovno informisanje, širenje njihovih privrednih i tržišnih veza smatramo našim prvenstvenim zadatkom. Želimo postići, da naši članovi do-speju na što višu stepenicu dobavljačke lestvice, da svoju delatnost pomere od proizvodnje jednostavnih proizvoda ka složenijim sklopovima, od uslužne proizvodnje do kompleksne delatnosti, koja u sebi ima i razvojne elemente. Našim članstvom je pok ri vena cela zemlja.

Podaci naših članova i prijatelja se nalaze u bazi po-dataka na adresi www.majosz.hu, gde se mogu naći sve najvažnije informacije. Među našim članovima podjednako su prisutni proizvođači glavnih sklopova, jednostavnih sklopova i delova. Naše članice su dob-ro reprezentovane od strane našeg predsedništva od 7 članova. Obavljanje dnevnih zadataka obezbeđuje sekretarijat pomoću stručnih komisija. U Savetu za usaglašavanje interesa mi zastupamo in-terese poslodavaca domaćih proizvođača auto delova. Godišnje organizujemo 20-tak stručnih mani-festacija, konferencije, stručnih predavanja, susreta privrednika, sastanaka dobavljača, itd. Deo ovih ma-nifestacija održavamo u zemlji, a većinu u inostran-stvu. Kao deo marketinških aktivnosti naših članova godišnje organizujemo učešće na 7–8 stručnih izlož-bi. Imamo radne kontakte odnosno razmenu infor-macija sa savezima auto industrije iz 60-tak zemalja. Našu efikasnost dokazuju i podaci, da i pored toga, što je članstvo u našem savezu dobrovoljno, za pro-teklih 18 godina broj članova se stalno povećavao i trenutno imamo 210 članova i 84 organizacija, koja podržavaju naš rad.

Herbert Rup (Rupp Herbert)predsednik

Laslo Bogdanovič (Bogdanovits László)generalni sekretar

Proizvođači auto delova udruženi u savez


27

Zaptivna tehnika:

Industrijske armature:

• Promet bezazbestnih zaptivnih ploča i pletenica,sečenih, gotovih zaptivača i zaptivača s kliznim prstenovima.

• promet kompenzatora,kuplunga,ventila i slavina.

•

••

Gumex Kft.

H-1182 Budapest, Vajdahunyad u. 2.el • Faks

E-mail: [email protected] • Web: www.gumex.huТ .: +36/1/292-0649 : +36/1/292-4544

Industrijska i tehnička creva:

Naši ostali proizvodi:

• promet priključaka za creva.

• gumene ploče, gajtani, poluge,

silikonski i teflonski proizvodi,

polugotove plastične futrole, filcevi, itd.

•

•


28

QUAY CrAnes

YArd CrAnes

reACh stACkers

FOrkLiFttrUCks

COntAinertrUCks

strAddLe CArriers

BULk UnLOAders

shipYArd CrAnes

serviCe YArditKontakti: Na srpskom jeziku: +38/16/344-9855 Na engleskom i na mađarskom jeziku: +36/20/979-8833 www.konecranes.rs•www.konecranes.com•[email protected]

• Izgradnja novih dizalica i kranskih staza,• servis i modernizacija postojećih kranova,• prodaja i servis viljuškara.

Konecranes je raspolaganju naručiocima svojim vrhunskim proizvodima i uslugama i u Srbiji.


29

Revolution in Motion Control...

Soft Motion Development System

PLCopen graphical programingReal time debugging

Precision 3D interpolationFastest PC-based automation


30

Daljnje informacije: www.vaghi001.comTražite našu ponudu: [email protected] • [email protected]

Vághi és Társai Kft.H-2233 Ecser, Ady Ipartelep 2. • Tel.: +36/20/4649-272 • +36/30/6330-450

Elastičnost, pouzdanost i kvalitet u livenju: Vághi és Társai Kft.

Naša delatnost:• livenje aluminija pod pritiskom (veličina mašina za livenje 220t-1000t) • Broj mašina za livenja Al 12 kom (4 ćelije za livenje)• Al legure DIN-226; DIN-231; DIN-239• livenje Zn pod pritiskom (veličina mašina za livenje 40t-200t)• Broj Zn mašina za livenje 6 kom• površinska obrada liva• obrada Brother mašinom• projektovanje, proizvodnja i održavanje proizvodnih alata• praškasto lakiranje• proizvodnja za industriju elektronike, mašinske industrije,

građevinarstva, energetike, regulaciona tehnika vazduha i gasa• indirektni dobavljač autoindustrije

Naša vrlina:• elastičnost• izvanredan kvalitet• pouzdanost• ISO9001/2009 sistem za

upravljanje kvalitetom i ISO14001 sistem za upravljanje životnom sredinom

• savremene ekološke tehnologije

Za našu Weingarten mašinu za livenje od 2500 tona očekujemo vaše narudžbe!

Pažnja! 500 m od autoputa i 3 kilometara od budimpeštanskog aerodroma prodaja INDUSTRIJSKIH NEKRETNINA sa kompletnom infrastrukturom u vlasništvu.


31


32


33


34


35

VAGE ŠIVAĆE MAŠINE ZA ZAŠIVANJE VREĆA

METRIPOND PLUS MÉRLEGTECHNIKA KFT.METRIPOND PLUS MÉRLEGTECHNIKA KFT.H-6800 Hódmezővásárhely, str. Bajcsy-Zs., nr. 70Tel.: +36-62-530-870 • Fax: +36-62-242-022E-mail: [email protected] •

IZ NAŠE PONUDE: Jedinstvena rešenja u oblasti merne tehnike, izvanredan kvalitet, pouzdani i tačni uređaji, povoljne cene.

ONUDE:AŠE POAŠE PAŠE P Jedinstvena rešenja u oblasti merne tehnike, izvanredan

Naši proizvodi: mostne vage, vage za uvrećavanje, tehnološke vage, stolne i skladišne vage, transportne trake, šivaće mašine za zašivanje vreća.

TMS-PLUS18/60

MP-ZBG

MP-ZBSZG

www.metripond.comwww.metripond.com

ezővásárhely, str. Bajcsy-Zs., nr. 70H-6800 Hódm0 Hódm0 HódmH-680H-68030-870 • Fax: +36-62-242-022Tel.: +36-62-536-62-536 62 5Tel : +Tel : +

E-mail: info nfo nfoE-maiE-mai @@@mplus.hu •m

ND NDMETRIPONMETRIPONRIPONRIPONRIPONRIPONMETMETMETMET PLUSPLUS MÉRLEGTECHNIKA KFT.MÉRLEGTECHNIKA KFT.SS

ani i tačni uređaji, povoljne cene.kvalitet, pouzdt pouzdt pouzdvalitekvalite p, p

www.metripond.comwww.metripond.com

JEE VVVVVRRREĆĆĆA


36

Našim budućim partnerima nudimo: sredstva za negu, ličnu higijenu i čišćenje španskih, grčkih i nemačkih proizvođača dopunjeno sa aktuelnim sezonskim proizvodima. Našu po nudu (Amalfi, Aroxol, Arrixaca, Chirton, EgGü, Septona, S’nonas és Trompy) karakteriše prijemčiv dizajn i povoljne cene. Za zajednički rad tražimo veletrgovce i preprodavce!

Jezik komuniciranja: mađarski, eng leski, nemački, španski.

Agriment Kft.H6729 Szeged, Mozdony u. 12/c.Tel.:+ 36/62/551 351 • +36/30/326 [email protected] • www.agriment.hu

Inno-Comp Kft.H-3580 Tiszaújváros, Vegyészek u. 8.Web: www.inno-comp.hu

Šandor Šuhajda (Suhajda Sándor)[email protected].: +36/49/542-084 /126Faks: +36/49/522-509

Proizvodnja osnovnih kompaund sirovina (granula) od poliole�na, naročito PP (polipropilena), koje mogu biti punjene talkom, kredom ili ojačane staklenim vlaknima, zatim specijalnih svojstava i različitih boja:

• za brizgane proizvode: prvenstveno za potrebe auto industrije, domaćinstva i električnu industriju • za ekstruziju: prvenstveno za proizvodnju cevi


37


38

E-mail: [email protected]: www.agromolnar.hu

Brašno od Agromolnar-a!iliti:

Proveren kvalitet, zadovoljni partneri!Osnovna delatnost mlina u Totkomlošu sa više-decenijskim iskustvom, koji je u vlasništvu Ag-romolnar K� . je prerada pšenice i plasman braš-na. Stručnjaci sa ozbiljnim znanjem i iskustvom u ovom pogonu godišnje prerađuju 20.000 tona najkvalitetnije pšenice. Razna brašna proizve-dena u ovom pogonu plasiraju isključivo bez aditiva!

Proizvodi se pakuju u vreće od 1, 20 i 50 ki-lograma, ali se kupcima nude i u rinfuzi. Brašno Agromolnar K� -a se prvenstveno nudi direktnim korisnicima – pekarama, po-slastičarnicama, proizvođačima testenina – ali njihovi proizvodi se podjednako mogu naći u veleprodaji i u maloprodaji, a takođe se direktno prodaju i stanovništvu.

Asortiman proizvoda:• Pšenično belo hlebno brašno, BL-80• Pšenični � no brašno, BL-554• Pšenično brašno, BL-65• Pšenično polubelo hlebno brašno, BL-112• Konzumni griz• Pšenično meko brašno za kore, BFF-55• Graham brašno• Konzumne pšenične mekinje• Mekinje za stočnu hranu• Pšenično brašno za stočnu hranu• Pšenične klice za stočnu hranu• Pšenica (nestandardna)• Brašno od raži preprodaju.


39


40


41


42

mp 2013 1

Documents