mpp skripta po knjizi sa uniona

8/9/2019 MPP Skripta Po Knjizi Sa Uniona

1/47

1. POJAM I PREDMET MPP

MPP je posebna, nacionlna grana prava, koja je preteno zasnovana naunutranjim pravnim normama, ali obuhvata i norme sadrane umeunarodnim sporazumima.

Postoji vie shvatanja o tome ta je predmet MPP-a. Prema jednom

shvatanju, predmet ove grane prava su pravni instituti i pravne norme kojeono obuhvata. Prema drugom shavtanju, predmet MPP-a je reavanje sukobazakona i sukoba jurisdikcija u pogledu njihove nadlenosti i primene, a prematreem, privatnopravni odnosi sa stranim elementom i njihovo pravnoregulisanje. Moglo bi se rei da je tree shvatanje najispravnije.

peci!"nost ove grane prava je to to su njen predmet sviprivatnopravni odnosi koji se prou"avaju i u drugim granama prava, asli samou slu"aju kada u sebi sadre strani element. Pored odnosa sa stranimelementom, u predmet ove grane prava spada i sudska nadlenost zareevanje sporova iz privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, kao ipriznanje i izvrenje sudskih odluka donetih u ovakvim sporovima.

peci!"nost normi koje ureuju ovu oblast je u tome to one naj"eene reguliu nepostedno i kona"no neki privatnopravni odnos, nego naj"eesamo odreuju pravo ili sud neke zemlje, koji e taj odnos kona"no razreiti.

2. NAINI REGULISANJA U MPP

Postoji nekoliko na"ina regulisanja u MPP-u.Posredno ili kolizionoregulisanje je uobi"ajeno za ovu granu prava.

#no se sastoji u tome da se pravnom normom regulie i odreuje pravo neke

zemlje "ijom primenom se meritorno i kona"no regulie odreenoprivatnopravni odnos. $aziva se koliziono jer regulie sukob prava dve ili viezainteresovanih drava koje pretenduju da reguliu odreenji privatnopravniodnos sa stranim elementom.

Neposredno re!lis"n#e je direktno regulisanje privatnopravnogodnosa sa stranim elementom. #vakav na"in regulisanja primenjuje senaj"ee kod viestranih meunarodnih konvencija kojima se meritornoreguliu neki privatnopravni odnosi sa stranim elementom.

N"$ion"lno re!lis"n#e vri se kroz donoenje odgovarajuihnacionalnih propisa, naj"ee zakona. %rave su u tom pogledu suverene isamostalne, ali ipak moraju voditi ra"una da regulisanje bude uvaavano i od

strane drugih drava da bi moglo da proizvede dejstva i u drugim dravama.Me%!n"rodno re!lis"n#e vri se kroz meudravne sporazume.%rave na taj na"in ustanovljavaju posebne pravne reime koji se primenjujuizmeu njih, a odnose se na privatnopravne odnose sa stranim elementom ukojima u"estvuju njihovi dravljani ili pravna lica. #vi meudravni ugovoriimaju prednost u primeni u odnosu na nacionalno zakonodavstvo.

1


2/47

&. I'(ORI MPP )!n!*r"+n#i iz,ori- e%!n"rodni iz,ori- /i#er"r/i#"iz,or" pr","- pr",n" pr"znin"0

&ao i u drugim granama prava, i u meunarodnom privatnom pravupostoje dve vrste izvora - unutranji i meunarodni izvori.

Osno,ni !n!*r"+n#i iz,orMPP-a jeZakon o reavanju sukoba zakona

sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima. $jime je ureenamaterija sukoba zakona i sukoba jurisdikcija. Meutim, ova materija ureenaje i drugim zakonima, kao to su' z. o parni"nom postupku, z. o izvrnompostupku, z. o osnovama svojinsko pravnih odnosa, z. o autorskim i srodnimpravima, zakon o dravljanstvu itd.

Me%!n"rodne iz,ore "ine rati!kovani bilateralni i multilateralniugovori, a sud je duan da zna za postojanje tih ugovora, kao i za njihovusadrinu, jer oni predstavljaju sastavni deo unutranjeg pravnog poretka, pasu sudovi duni da ih primenjuju. ( pogledu njih vai pretpostavka da sudpoznaje pravo )iura novit curia*. +o zna"i da je sud duan da zna zapostojanje meunarodnih ugovora koji su na snazi u naoj zemlji, a isto tako,

duan je da poznaje njihovu sadrinu i primeni ih kada su za to ispunjenipotrebni uslovi.( MPP-u /i#er"r/i#" iz,or"predstavlja, u stvari, reavanje pitanja koji

od vie propisa koji ureuju materiju MPP-a traba da bude primenjen nakonkretni odnos ili pitanje koje se regulie. Prema odredbama (stava, najviiakt u naoj zemlji predstavlja ustav. vi ostali zakoni i drugi opti akti, kao imeunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom. &ada je re" oodnosu zakona i drugih optih akata sa potvrenim meunarodnimugovorima, ustav prednost daje ovim drugim. ko je ista materija ureenabilateralnim i multilateralnim konvencijama, pradnost u primeni imajubilateralne.

akon o MPP-u je op+*i z"konu odnosu na ostale zakone koji uraujuneka pitanja iz ove oblasti, to zna"i da se njegove odredbe neeprimenjivati, ako su odnosi o kojima je re" regulisani nekim drugim zakonomili meunarodnim ugovorom.

PRA(NA PRA'NINApostoji u situaciji kada odreeni drutveni odnos,koji treba da bude pravno ureen, nije ureen pravnom normom. ( ovojmateriji se prilikom popunjavanja praznina koriste se sledea na"ela'- naelo bliske veze- zna"i da za svaki pravni dnos treba utvrditi sa kojomdravom je u najblioj vezi i da pravu te drave treba prepustiti ureenjedatog odnosa.

- naelo in favorem negotii - primenjuje se ono pravo koje odrava nasnazi pravni posao ili pravni odnos, a ne ono po kojem bi taj pravni odnos ilipravni posao postao nitav.- naelo zatite slabije strane- npr kod odnosa izmeu roditelja i deteta,ukoliko je nemogue doi do zajedni"kog prava, primenie se pravo deteta.- naelo izbegavanja diskriminacije po polu - zna"i da se domaizakonodavac nikada ne opredeljuje za neko pravo zato to je u blioj vezi samukarcem ili enom.

2


3/47

. POJAM I ELEMENTI ODNOSA SA STRANIM ELEMENTOM

trani element zna"i da je pravni odnos vezan za dve ili vie drava, ato zna"i da taj odnos nije u domenu unutranjeg prava, ve potpada podmeunarodnoprivatno pravo. #n se moe pojavitiu raznim elementima nekogprivatnopravnog odnosa.

( subjektuprivatnopravnog odnosa strani elemnt se pojavljuje krozdravljanstvo, nacionalnost, domicil, redovno boravite, sedite.

(pravima i obavezama pojavljuje se kroz mesto zaklju"enja pravnogposla, mesto nastanka i mesto izvrenja prava i obaveza.

( objektuse strani element izraava kroz mesto nalaenja stvari i kroznacionalnu pripadnost osnovnih sredstava pevoza.

trani element moe se pojaviti kod svakog privanopravnog odnosa.

+ako npr. u slu"aju nasledstva moe se desiti da je umrli dravljanin jenezemlje, da je imao domicil u drugoj zemlji, da su naslednici dravljani drugihdrava, da je testament sastavljen u nekoj treoj dravi itd. #vde se, dakle,pojavljuje vie stranih elemenata, pa je nasleivanje vezano za vie zemalja,a norme MPP-a su tu da ree pitanje koje od prava svih ovih drava e bitinadleno da reguli"e nasleivanje u ovovm slu"aju.

. 3OLI'IONANORMA

&oliziona norma je norma koja odreuje pravo koje treba da regulieprivatnopravni odnos sa stranim elementom ili sud koji e reiti spor iztakvog odnosa. &oliziona norma ima tri elementa' predmet, nadlenost pravaili suda i element vezivanja.

Predmetkolizione norme je odreeni privatnopravni odnos za koji seodreuje nadleno pravo. +ako predmet moe biti' bra"ni odnos, ugovorniodnos, usvojenje, imovinski odnos itd.

Nadleno pravoje pravo neke drave koje treba da se primeni. #noobuhvata kako njegova materajalna i koliziona pravila.

Element vezivanjaje element kolizione norme pomou koga se pravniodnos vezuje za odreeno pravo, koje treba da ga regulie. ( praksi se danas

kao elementi vezivanja koriste' dravljanstvo, domicil, redovno boravite,sedite, mesto zaklju"enja pravnog posla, mesto izvrenja obaveze itd.Prema prede*!, kolizione norme se dele na statusne, porodi"ne,

nasledne, stvarnopravne, obligacione.Prema eleen*i" ,ezi,"n#"kolizione norme mogu se podeliti na'

I0Jednostrane- koje odreuju kada e se primeniti domae pravo )npr. zapravnu i poslovnu sposobnost rancuza nadleno je /rancusko pravo*. #ne sudanas retke, jer ne reavaju na"elno nadlenost nekog prava.

3


4/47

Dvostrane - koje na"elno reguliu pitanje odreivanja nadlenog prava )zapravnu i poslovnu sposobnost nekog lica nadleno je pravo "iji je ondravljanin*.II0Proste- norme koje imaju samo jedan element vezivanja. Sloene- sadre dva ili vie elemenata vezivanja. #ne se mogu podeliti naalternativne, kumulativne i supsidijarne.

III0Dispozitivne- su one kod kojih subjekti u pravnom odnosu mogu da birajunadleno pravo. #ne uglavnom postoje kod ugovornih odnosa. Imperativne- one kod kojih, prilikom njihove primene, mora da sepostupa u skladu sa elementima vezivanja koji su u njima sadrani.

4. ELEMENTI (E'I(ANJA

0lementi vezivanja imaju ulogu da privatnopravni odnos veu zaodreeno pravo, koje kao nadleno treba da ga regulie. $aziva se i

odlu"ujua "injenica, jer se njome izmeu vie oblika stranih elemenata kojise pojave u pravnom odnosu samo to elementu daje odlu"ujui zna"aj uodreivanju nadlenog prava.

0lement vezivanja koji se koristi u nekoj normi izraava opredeljenjeodreene zemlje da preko njega podvrgnu odreeni privatnopravni odnos sastranim elementom pod odreeno pravo, koje e ga regulisati. (potrebarazli"itih elemenata vezivanja za iste privatnopravne odnose sa stranimelementom je karakteristika meunarodnog privatnog prava.

0lementi vezivanja mogu biti' dravljanstvo, domicil, redovno boravitei boravite, nacionalnost broda i vazduhoplova, mesto nalaenja stvari,autonomija volje stranaka, mesto zaklju"enja, mesto izvrenja, najblia veza,

mesto suda.vaka drava, u zavisnosti od svojih interesa, odlu"uje koju je ta"kuvezivanja obuhvatiti kolizionom normom. +ako se npr. neke drave odlu"ujuda preko dravljanstva, kao ta"ke vezivanja, odrede nadleno pravo zastatusne odnose ili naleivanje, dok se druge opredeljuju za domicil kao ta"kuvezivanja za odreivanje nadlenog prava u tim odnosima.

5. DR6A(LJANST(O )po#" i zn"7"#0

%ravljanstvo je pravni odnos izmeu jednog !zi"kog lica i jednedrave, na osnovu koga su mu u toj dravi /ormalno-pravno dostupna svagraanska, politi"ka i ekonomsko-socijalna prava. #va veza takoepredstavlja i osnov za obaveze koje ta drava predvidi za svoje dravljane.

&oga e jedna drava smatrati svojim dravljaninom svaka dravaureuje suvereno. ( MPP-u dravljanstvo je zna"ajno i kao element vezivanja,ali i kod pravnog poloaja stranaca, kada je potrebno da se utvrdi ne samo dali je jedno lice domai ili strani dravljanin, nego, kada je stranac, "ije jedrave dravljanin.

4


5/47

Po pravilu, dravljanstvo se regulie posebnim zakonom odravljanstvu. +akav slu"aj je i u naoj zemlji, u kojoj je 1223. godine usvojenakon o dravljanstvu.

%ravljanstvo je zna"ajno i kao element vezivanja, ali i kod pravnogpoloaja stranca, kada je potrebno utvrditi da li je neko lice stranac ili domaidravljanin, a kada je stranac, potrebno je utvrditi i to "ije je drave

dravljanin.

8. DO3A'I(ANJE DR6A(LJANST(A

vaka drava suvereno odreuje na"ine dokazivanja svogdravljanstva. +ako se u nekim slu"ajevima dravljanstvo mora dokazatiserti!katom o dravljanstvu, a u drugim izvodom iz mati"ne knjige, slubenoglista itd. #no se po pravilu dokazuje nekom javnom ispravom, a uinostranstvu i putnim ispravama.

4nostrana javna isprava kojom se dokazuje dravljanstvo mora biti

legalizovana, osim kada se dokazuje pasoem. 4spunjenje uslova reciprocitetaje potrebno da bi javna isprava kojom se dokazuje dravljanstvo imaladokaznu snagu.

a lica koja ne mogu da dokau svoje dravljanstvo moe postojatiprezumpcija dravljanstva, a svaka drava odreuje uslove pod kojima eneko lice smatrati svojim dravljaninom, kada ono ne moe verodostojnimispravama da dokae da je njen dravljanin. +akva pretpostavka je oboriva iostaje na snazi sve dok se ne dokae da takvo lice ima strano dravljanstvo ilida se ve pozivalo na neko strano dravljanstvo.

9. LI:A ;E' DR6A(LJANST(A

5ica koja nemaju dravljanstvo nijedne zemlje nazivaju se "p"*ridi.%va su osnovna razloga zbog kojih nastaju apatridi.

Prvi je taj, to zbog razli"itih osnovnih na"ina sticanja dravljanstvaneko lice prilikom roenja ne stekne dravljanstvo nijedne zemlje. %o ovogadolazi kada se dete rodi u dravi koja prihvata sistem ius sanguinis odroditelja dravljana zemlje koja prihvata sistem ius soli.

%rugi razlog je to nekom licu moe prestati dravljanstvo jedne zemlje,a da pritom ne stekne dravljanstvo druge. +o se naj"ee deava kod

oduzimanja ili gubitka dravljanstva.patridi nisu poeljna kategorija u meunarodnim odnosima, pa dravepreduzimaju mere da izbegnu nastanak apatrida, kako u okviru nacionalnihzakona, tako i u dvostranim meunarodnim ugovorima o pravnoj pomoi idrugim meunarodnim ugovorima.

1


6/47

(sled razli"itih na"ina sticanja dravljanstva u pojedinim zemljama,dolazi do pojave da jedno !zi"ko lice ima dva ili vie dravljanstava. %rugirazlog takvoj pojavi je u razli"itim dopunskim na"inima sticanja dravljanstva,koji ne zahtevaju uvek da je prestalo ranije dravljanstvo kada se sti"e novo.

5ica koja imaju vie dravljanstava imaju viestruka prava i obaveze,

koje mogu biti kontradiktorne i dovesti do problema kako u unutranjim, takoi u meunarodnim odnosima. bog toga je pojava lica sa vie dravljanstavanepoeljna.

Mogue su dve situacije prilikom odreivanja "ijim e dravljaninomjedna zemlja smatrati lice koje ima vie dravljanstava. Prva, kada se pitanjepostavi u zemlji ije dravljanstvo je jedno od dravljanstava koje to lice ima.#pteprihvaeno pravilo je da se u tom slu"aju ovo lice smatra dravljaninomte zemlje. %ruga situacija postoji ako se lice sa vie dravljanstava pojavi udravi ije dravljanstvo nema. ( ovom slu"aju neke zemlje prihvatajukriterijum domicila, pa uzimaju da to lice ima dravljanstvo one zemlje u kojojima domicil. %ruge zemlje kao kriterijum uzimaju e/ektivno dravljanstvo,

kada se u svakom slu"aju posebno ispituje, na osnovu niza /akti"kihokolnosti, koje e se dravljanstvo takvom licu priznati.$a MPP kao kriterijum predvia prebivalite, akon o dravljanstvu

predvia da se dravljanin rbije, koji ima i neko strano dravljanstvo smatradravljaninom rbije kada se nalazi na njenoj teritoriji.

11. DR6A(LJANST(O 3AO TA3A (E'I(ANJA

%ravljanstvo kao ta"ka vezivanja javlja se u statusnim, porodi"nim i

naslednim odnosima sa stranim elementom. Prvi put je keo elementvezivanja predvieno u /rancuskom 6ode 6ivile.Lini status !zi"kog lica obuhvata nastanak i prestanak pravne i

poslovne sposobnosti, proglaenje nestalog lica za umrlo, pravo na ime. ali"ni status nae pravo predvia dravljanstvo kao element vezivanja, ali kaoizuzetak predvia da je lice koje nema poslovnu sposobnost po pravu drave"iji je dravljanin, poslovno sposobno, ako ima poslovnu sposobnost po pravumesta gde je obaveza nastala. #vaj izuzetak se ne odnosi na porodi"ne inasledne odnose.

&ada je re" o porodinim odnosima )brak i bra"ni odnosi, odnosiroditelja i dece, izdravanje srodnika, pozakonjenje i usvojenje*, postoje

razli"ita reenja u pojedinim dravama za porodi"ne odnose lica razli"itimdravljanstvom. &ada su lica istog dravljanstva, primenjuje se pravo drve"iji su oni dravljani, dok neke zemlje predviaju kumulativno i svoje pravokao le7 /ori.!ae pravopredvia dravljanstvo kao element vezivanja za sve ove odnosesa stranim elementom. Pri tom, kada su u pitanju lica sa istim dravljanstvomprimenjuje se pravo drave "iji su oni dravljani, a ukoliko su lica razli"itogdravljanstva, reenja su razli"ita za pojedine odnose. Pa tako kod uslova zazaklju"enje braka, razvod braka i usvojenje predvia se kumulativna primena

6


7/47

prava drava "iji su dravljani lica o kojima je re". a materijalne uslove zazaklju"enje braka predvia se jo i kumulativna primena naeg prava )le7/ori* za apsolutne bra"ne smetnje. a dejstva braka, dejstva usvojenja iodnose izmeu roditelja i dece, kao supsidijarni element, MPP predviazajedni"ki domicil.

a nasleivanje sa stranim elementom dravljanstvo je element

vezivanja, kako u slu"aju nasleivanja cele zaostavtine, tako i u slu"ajunasleivanja samo pokretne zaostavtine.%rave koje prihvataju dravljanstvo kao element vezivanja za

odreivanje nadlenog prava, usvajaju ga i za utvrivanje s!dsken"dle>nos*iu statusnim i naslednim odnosima sa stranim elementom.

12. NA:IONALNOST PRA(NI? LI:A )po#"- zn"7"#- !*,r%i,"n#e0

$acionalnost pravnog lica predstavlja vezanost jednog pravnog lica zajednu zemlju, na osnovu "ijeg prava je ono osnovano i u kojoj su mu priznata

sva prava i pogodnosti koje se daju domaim pravnim licima.Po pravilu, svako pravno lice ima nacionalnost jedne drave, ali ima ionih koja imaju nacionalnost dve ili vie zemalja, kada se u svakoj od njihsmatraju pravnim licem te zemlje. #sim toga, postoje i meunarodna pravnalica, koja nemaju nacionalnost nijedne zemlje, jer su srvorena meudravnimugovorom, kojim je odreena njihova pravna i poslovna sposobnost,organizacija i na"in prestanka.

vaka drava samostalno odreuje koja lica e smatrati svojim, a kojastranim licima. Postoje dva osnovna kriterijuma za utvrivanje nacionalnostipravnih lica - prema mestu osnivanja i registracije ili prema seditu pravnoglica. matra se da je sedite pravnog lica u onoj zemlji u kojoj se nalazi

glavna uprava pravnog lica.!a Z"PPza nacionalnost pravnog lica upotrebljava izraz pripadnost pravnoglica. &ao kriterijum za odreivanje pripadnosti prihvaeno je mesto osnivanja,to zna"i da sva pravna lica osnovana po naem pravu imaju pripadnost naezemlje. &ada je re" o stranim pravnim licima )osnovanim u inostranstvu*,njihova pripadnost se odreuje prema njihovom seditu.

1&. NA:IONALNOST PRA(NI? LI:A 3AO TA3A (E'I(ANJA

%omaa pravna lica obi"no uivaju vie prava i u veem obimu negostrana pravna lica. ato strana pravna lica koja ele da trajnije posluju nateritoriji neke zemlje, u njoj osnivaju pravno lice, koje se onda smatradomaim i uiva sva prava. Meutim, ni pravni poloaj svih stranih lica ujednoj zemlji nije uvek isti i "esto zavisi od reciprociteta, naj"eepredvienog u dvostanim ili viestranim meunarodnim ugovorima.

$acionalnost pravnih lica je u svim zemljama prihvaen elementvezivanja za odreivanje nadlenog prava za status i statusna pitanjapravnog lica, od kojih su najvaniji nastanak i prestanak pravnog lica, pravna

7


8/47

i poslovna sposobnost, granice odgovornosti za preuzete obaveze. 4 ovdepostoji izuzetak kao kod !zi"kih lica, pa se kao elemnt vezivanja primenjujemesto gde je obaveza preduzeta, ako pravno lice nije bilo poslovno sposobnopo pravu drave "iju nacionalnost ima.

!adlenost doma#eg ili stranog sudaodreuje se prema nacionalnostipravnog lica kada je re" o likvidaciji pravnog lica, pa e se uslovi i postupak

likvidacije obaviti po pravu suda za koji se utvrdi da je nadlean zalikvidaciju.

1. DOMI:IL )po#"- zn"7"# i ,rs*e0

a !zi"ko lice domicil je centar ivotnih aktivnosti koje ono ima u jednojdravi. Pravna lica umesto domicila imaju sedite. ( naem pravu umestoovog pojma upotrebljava se pojamprebivalite. +ri su osnovne vrste domicila'

Voljni domicilima lice koje je trajno nastanjeno u jednoj zemlji i imanameru da u njoj stalno ivi. ( mnogim zemljama postoje posebni uslovi kojise moraju ispuniti da bi lice steklo domicil i to su naj"ee' odobrenjenadlenog dravnog organa, pismena izjava o nameri zasnivanja domicila,boravak odreeno vreme u toj zemlji itd. %anas je "est slu"aj da jedno liceima domicil u dve ili vie zemalja. +o je mogue jer se ne trai da jedno lice,da bi steklo novi domicil, prestane da ima raniji domicil, ali je to nepoeljnapojava, kao i dvostruko dravljanstvo.

akonski domicilje zakonom propisan domicil za odreene kategorijelica. +ako maloletnici imaju doicil u zemlji u kojoj je domicil oca, majke ilizajedni"ki domicil roditelja8 diplomatski predtavnici imaju domicil u zemljikoju predstavljaju, a ne u onoj gde su akreditovana.

!vazidomicil je domicil koje neko lice nema u jednoj zemlji, alipopropisima te zemlje moe da ga odredi ili ga odreuje s ciljem lakegpreduzimanja i obavljanja odreenih pravnih i procesnih radnji.

1. DOMI:IL 3AO TA3A (E'I(ANJA

%omicil je predvien kao element vezivanja za odreivanje nadlenogprava za li"ni status, porodi"ne i nasledne odnose sa stranim elementom.%omicil je bio univerzalno prihvaen kao element vezivanja sve do donoenja6ode 6ivile, kada je prvi put kao element vezivanja predvieno dravljanstvo.( novije vreme domicil se predvia kao supsidijerni element vezivanja zaodreivanje nadlenog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom.!ae pravo predvia prebivalite kao element vezivanja u raznimsituacijama. #vaj element vezivanja nae pravo predvia, kao supsidijerni

8


9/47

element, za utvrivanje nadlenog prava za ugovornr odnose. a jednostranepravne poslove primarni element vezivanja je prebivalite dunika ili njegovosedite, kad su u pitanju pravna lica. a li"ne i zakonske imovinske odnosebra"nih partnera koji imaju razli"ita dravljanstva, nadleno pravo odreujese i prema njihovom zajedni"kom prebivalitu.U s,i zel#"", domicil je predvien kao ta"ka vezivanja za odreivanje

opte meunarodne sudske nadlenosti. ud drave u kojoj se nalaziprebivalite tuenog, nadlean je kao opti /orum za sve sporove izprivatnopravnih odnosa sa stranim elementom, osim onih za koje jepredviena isklju"iva nadlenost ili primarna nadlenost. #pti /orum zapravna lica odreuje se prema seditu tuenog pravnog lica.

14. NA:IONALNOST OSNO(NI? SREDSTA(A PRE(O'A )@rod" i

,"z!/oplo,"09rodovi i vazduhoplovi imaju poseban zna"aj u meunarodnom

saobraaju i u meunarodnom privatnom pravu predstavljaju posebnukategoriju stvari. $jihovo mesto nalaenja nije mogue uvek lako utvrditi, anaro"ito kada se nalaze na slobodim morima ili slobodnom vazdunomprostoru, koji nisu na teritoriji nijedne zemlje.

#va prevozna sredstva sti"u nacionalnost one zemlje u "ije registre suupisani, a za sticanje nacionalnosti upis u registar ima konstitutivni zna"aj.%anas je opteprihvaeno da nijedan brod ili vazduhoplov ne moe dau"estvuje u meunarodnom saobraaju, ako nema nacionalnost neke drave,

i to bez obzira da li se kree u teritorijalnom ili slobodnom moru,odnosnovazdunom prostoru.vaka drava samostalno utvruje uslove za upis u registre. Posebno

zna"ajan je uslov koji se odnosi na vlasnitvo broda ili vazduhoplova. Postojetri osnovna sistema u pogledu ovog uslova. Po prvom sistemu nacionalnostmogu stei samo brodovi i vazduhoplovi koji su u svojini !zi"kih i pravnih licakoji su njeni dravljani. Po drugom, mogu biti upisani u domai registar ako suu odreenom procentu u svojini !zi"kih ili pravnih lica, a po treem sistemu,koji danas prihvata mali broj zemalja, ne postavlja se nikakav uslov prilikomupisa u pogledu svojine, tako da brodovi koji su u svojini stranaca mogu dasti"u njihovu nacionalnost. &ada se upie u registar brod ili vazduhoplov

dobija dokumente koji mu slue kao dokaz da ima nacionalnost zemlje u "iji jeregistar upisan i ima pravo da istakne zastavu te zemlje. voju nacionalnupripadnost brod dokazuje brodskim ispravama koje izdaje nadleni organzemlje u kojoj je brod registrovan.

15. NA:IONALNOST OSNO(NI? SREDSTA(A PRE(O'A 3AO TA3A(E'I(ANJA

9


10/47

$acionalnost broda i vazduhoplova je zna"ajna za uivanje odreenihprava, pogodnosti i olakica koje se priznaju brodu, odnosno vazduhoplovu.+ako na primer, pravo na badarenje, kabotau i na ribolov u obalnom moruimaju samo domai brodovi.

&ao element vezivanja nacionalnost broda i vazduhoplova je

opteprihvaena u svim zemljama za odreivanje prava nadlenog zastvarnopravne odnose "iji je predmet registrovani brod, odnosnovazduhoplov. +o su, pre svega, svojina i hipoteka na brodu ili vazduhoplovu.$acionalnost broda je element vezivanja i za odreivanje nadlenog prava zanaknadu tete u slu"aju sudara brodova )vazduhoplova* na otvorenom moru.#vaj element vezivanja predvia se u nekim zemljama kao supsidijerni zaodreivanje nadlenog prava za ugovor o meunarodnom pomorskomodnosno vazdunom prevozu.

$acionalnost broda je element vezivanja za odreivanje nadlenogsuda za sporove iz stvarnopravnih odnosa "iji su predmet brod ilivazduhoplov. :azlog tome je u najveoj meri to to se stvarna prava na ovim

sredstvima prevoza mogu konstituisati samo upisom takvih prava u registarkoji se vodi u onoj zemlji "iju nacionalnost ima brod ili vazduhoplov.&oliziono pravilo koje prihvata nacionalnost broda kao element

vezivanja na latinskom glasi le$ banderae)pravo zastave broda*18. MESTO NALA6ENJA ST(ARI 3AO TA3A (E'I(ANJA

Mesto nalaenja stvari je cinjenica koja se u najveem broju slu"ajevalako utvruje. Meutim, ima stvari za koje nije lako utvrditi gde se nalaze upravno relevantno vreme, pa postoji !kcija njihovog nalaenja. +ako, npr. zastvar koja se prevozi izmeu raznih zemalja, u naem MPP-u postoji !kcija dase nalazi u mestu odredita, tj. u mestu u koje je poslata.

Mesto nalaenja stvari je opteprihvaeni element vezivanja zaodreivanje prava nadlenog za stvarnopravne odnose "iji su predmetnepokretnosti, to je posledica zna"aja koji nepokretnosti imaju za svakuzemlju, kao i posebnog pravnog reima koji je u svakoj zemlji ustanovljen zastvarna prava na nepokretnostima. na"aj ovog elementa vezivanja upogledu stvarnih prava na nepokretnostima je takav da se predvia i za/ormu pravnih poslova "iji su predmet nepokretnosti, a u nekim od zemaljaanglosaklonskog prava i za poslovnu sposobnost za sticanje svojine i drugihstvarnih prava na nepokretnostima. &ada je re" o pokretnim stvarimatendencije su takve da se i u pogledu njih sve vie mesto nalaenja stvari,takoe koristi kao ta"ka vezivanja za odreivanje nadlenog prava.

!a Z"PP, isto tako, za odreivanje nadlenog prava predvia mestonalaenja stvari, pri "emu ne pravi razniku izmeu nepokretnosti i pokretnihstvari.

#vaj element vezivanja je opteprihvaen i kada je re" o odreivanjun"dle>nos*i s!d"i to apsolutne, isklju"ive nadlenosti suda za sporove izstvarnopravnih odnosa "iji su predmet nepokretnosti.

10


11/47

19. AUTONOMIJA (OLJE STRANA3A )po#"- ,rs*e- zn"7"#0

( MPP-u autonomija volje zna"i pravo i mogunost da se odredinadleno pravo ili nadleni sud za neki pravni odnos sa stranim elementom.utonomija volje naj"ee se izraava kroz sporazum stranaka o izborunadlenog prava ili suda za njihov pravni odnos, a taj sporazum moe biti

izri"it ili preutan.Izriit sporazum je o"igledan, pa ne moe proizvesti neke posebneprobleme. ituacija je druga"ija sa preutnom autonomijom volje. matra seda pre#utnaautonomija volje postoji kad se na osnovu odreenih okolnostikoje se nalaze u samom ugovoru zaklju"uje koje su pavo stranke izabrale zanadleno. +o utvrivanje preutne autonomije volje stranaka vre sudovi kojiprilikom utvrivanja uzimaju u obzir razne okolnosti, kao to su' jezik nakome je ugovor zaklju"en, odreivanje mesta zaklju"enja ili izvrenjaugovora, odreivanje nadlenosti nekog suda itd. 4 nae pravo poznaje obevrste autonomije.

Pravi se razlika i izmeu neograni"ene i ograni"ene autonomije volje.

!eogranienaautonomija daje strankama mogunost da izaberu pravo bilokoje zemlje kao nadleno za regulisanje njihovog odnosa, a ogranienapruastrankama mogunost da odrede nadleno pravo izborom izmeu odreenogbroja prava ili pravo koje ima neke veze sa njihovim pravnim odnosom.

utonomija volje stranaka je element vezivanja za odreivanjenadlenog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom. Pravo odreenoza nadleno putem autonomije volje stranaka, primenjuje se i ragulie samosadrinu ugovornog odnosa, ali ne sposobnost stranaka za zaklju"enjeugovora, /ormu ugovora i stvarnopravna dejstva ugovora. (govorne stranemogu da odrede primenu dva ili vie prava za pojedine delove ugovora.;esto se predvia da je za izvrenje ugovora nadleno pravo drave u kojoj

e se ugovor izvriti.4ako je autonomija volje opteprihvaeni element vezivanja zaodreivanje nadlenog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom,ipak postoje neka ods*!p"n#". ( pogledu predmeta ugovora, odstupanjapostoje kada su njegov predmet nepokretnosti )tada se primenjuje kaoelement vezivanja mesto nalaenja stvari* i kada su predmet izvesnasredstva prevoza, po pravilu brodovi i vazduhoplovi )primenjuje se njihovanacionalnost*.utonomija volje stranke je element vezivanja za odreivanje n"dle>nos!d"i to za sve sporove za koje nije predviena isklju"va sudska nadlenostili primarna nadlenost posebnog suda.

2


12/47

ve zemlje predviaju da nadleno pravo za sadrinu ugovora ugovornestrane mogu da izaberu svojom voljom. Meutim, postavlja se pitanje kojepravo e biti nadleno u slu"aju kad ugovorne stranke nisu odabrale nadlenopravo. ( tom pogledu reenja se razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako kaosupsidijerni elemnti vezivanja javljaju' mesto zaklju"enja ugovora, mestoizvrenja ugovora, domicil ili sedite jedne ugovorne strane, najblia veza.

!ae pravopredvia autonomiju volje ugovornih strana kao primarnielement vezivanja za odreivanje nadlenog prava za sadrinu ugovorasastranim elementom. (koliko nadleno pravo nije izabrano, kao supsidijernielement predvia se sedite jedne strane u ugovoru, i to sedite koje je taugovorna strana imala u trenutku prijema ponude. ( akonu o MPPpredvieno je


13/47

element vezivanja ako drugi usvojeni elementi vezivanja ne omogueodreivanje nadlenog prava, kao npr. poljsko, "eko portugalsko pravo.

22. 'NAAJ I ULOGA#le$ fori%

&e$ %ori ili mesto suda ozna"ava sud zemlje pred kojim se reguliepravni odnos sa stranim elementom. #vim pojmom su ujedno obuhvaeni idrugi dravni organi pred kojima nastaje neki privatnopravni odnos sastranim elementom.

9rojne su i zna"ajne situacije u kojima se koristi ovaj element. Pravo5e7 /ori primenjuje se u materiji pravnog poloaja stranaca, kako bi seutvrdilo "iji je dravljanin, a u slu"aju pravnih lica, "iju nacionalnost ima.+akoe, ovaj element vezivanja koristi se za odreivanje nadlenogprocesnog prava, jer sud svake zemlje uvek primenjuje svoja pravilapostupka, a isto vai i za postupke drugih organa koji reguliu privatnopravneodnose sa stranim elamentom. 4zuzetak predstavlja samo pruanje pravne

pomoi, gde je mogue da sud zamoljene drave izvri odreenu procesnuradnju na na"in koji odredi inostrani sud u svojoj zamolnici, ali samo ukolikoto nije protivno javnom poretku zamoljene drave.

( nekim dravama je pravo drave suda primarni element vezivanja zapojedine pravne odnose, pa se npr. kod porodi"nih odnosa lica razli"itogdravljanstva pravo suda predvia kao jedini ili kumulativni elementvezivanja, a kod /orme testamenta i graanskih delikata kao kumulativnielement vezivanja. ( nekim dravama pravo suda se predvia kaosupsidijarni element vezivanja za pojedine porodi"ne i ugovorne odnose sastranim elementom.

2&. TA3E (E'I(ANJA 'A GRAANS3OPRA(NE DELI3TE

#snovni element vezivanja koji se koristi za odreivaje nadlenog pravaza graanskopravne delikte je mesto izvrenja delikta. ( nekim dravamaovaj element vezivanja je predvien kao jedini, a u drugim kao kumulativni ilialternativni element vezivanja. &ada je kao ta"ka vezivanja predvieno mestoizvrenja, u nekim zemljama uzima se u obzir, kako mesto gde jeprotivpravna radnja nastupila, tako i mesto gde su nastupile tetne posledice.+o dovodi do konkurencije prava dve drave, kada se mesto izvrenja i mestonastupanja posledice nalaze u razli"itim dravama.

!a Z"PPpredvia alternativno primenu prava drave gde je radnjaizvrena i prava drave u kojoj je posledica nastupila, u zavisnosti od togakoje od ta dva prava je povoljnije za oteenog. a protivpravnost radnje izkoje je teta nastla, nadleno je i pravo mesta njenog izvrenja i pavo dravegde je posledica nstupila. %ovoljno je da protivpravnost postoji po nekom odovih prava.

2. SA'NANJE I DO3A'I(ANJE STRANOG PRA(A

13


14/47

aznavanje stranog prava potrebno je samo onda kadje potrebno da seprimeni na odreeni pravni odnos i odnosi se samo na materijalno pravo,imajui u vidu to da sud uvek primenjuje svoje procesno pravo. Potreba zasaznanjem stranog materijalnog prava nastaje'

- kada koliziona norma upuuje na strano pravo kao nadleno

- kada je potrebno saznati strano pravo zbog primene reciprociteta- kod priznanja i izvrenja strane sudske odluke( veini drava ne postoji apsolutna obaveza saznavanja stranog

prava. %rave u tom slu"aju naj"ee pribegavaju alternativnom reenju, a toje naj"ee primena domaeg materijalnog prava, pod pretpostavkom da jestrano pravo jednako domaem.

!a Z"PPpredvia da se saznanje stranog prava vri na sledei na"in'- sud ili drugi nadleni organ moe da zatrai objanjenje o stranom pravu odorgana uprave nadlenog za poslove pravosua ilistranke mogu podneti javnu ispravu o sadrini stranog prava ili drugeisprave i tekstove kao dokaz o stranom pravu )npr. tekstove propisa ili

komentare pravnih stru"njaka itd.*ud moe pribaviti dokaze i preko ministarstva nadlenog za inostraneposlove, diplomatsko-konzularnog predtavnitva ili sli"ne institucije u dravi"ije se pravo treba primeniti kao nadleno strano pravo.$aa drava je 1221. godine pristupila 0vropskoj konvenciji o obavetenjimao stranom pravu, kojom se drave ugovornice obavezuju da preko posebnoimenovanih organa jedna drugoj pruaju obevetenja o svom materijalnom iprocesnom pravu u graanskopravnoj i trgovinskoj oblasti.

%okazivanje stranog prava vri se javnim ispravama, koje predstavljajupismena koja izdaje ili potvruje nadleni dravni organ, zatim certi!katimakoje izdaju kontrolne organizacije prilikom vrenja kontrole kvaliteta i koli"ine

robe kod ugovora o kupovini i prodaji. trano pravo moe se dokazivati iputem drugih isprava ipismenih dokaza, kao i svedocima.2. PRIMENA NADLE6NOG STRANOG PRA(A

Primena nadlenog stranog prava vri se nakon to je sud saznaostrano pravo, bilo e7 o>cio, bilo uz pomo nadlenog dravnog organa ilistranke u postupku.

Poto se strano pravo ne primenjuje kao "injenica nego kao pravo,stranke mogu izjavljivati redovne i vanredne pravne lekove protiv odlukazasnovanih na stranom pravu, kada smatraju da je dolo do pogreneprimene stranog prava.

24. ODSTUPANJE OD PRIMENE NADLE6NOG PRA(A )po#"- zn"7"#-osno,i i ods*!p"n#"0

akonska odredba, kojom se sudija ovlauje da ne primeni nadlenopravo kad je o"igledno da spor ima samo daleku vezu sa tim pravom, amnogo bliu vezu sa nekim drugim pravom, naziva se ?klauzula odstupanja@.

14


15/47

&olizione norme su norme opteg karaktera i bave se reavanjemuobi"ajenih, tipi"nih slu"ajeva privatno pravnih odnosa sa stranimelementom. 4z tog razloga moe se dogoditi da u konkretnom slu"aju jedanspor bude u slabijoj vezi sa pravom na koje ukazuje koliziona norma, a umnogo blioj vezi sa nekim drugim pravom. +ako dolazimo do spornog pitanjakoje pravo u tom slu"aju primeniti.

&lauzula odstupanja omoguava sudiji da izvri korekciju domaekolizione norme i primeni pravo sa kojim je sporni odnos u najblioj vezi.%akle, odstupanje od primene domae kolizione norme je mogue

samo ako domae pravo predvia ovu klauzulu. #vo je noviji institutmeunarodnog privatnog prava, od kojeg treba razlikovati odredbe o najbliojvezi koju pojedini zakoni o MPP propisuju kao kriterijum za odreivanjenadlenog prava.

Pored ove opte klauzule odstupanja postoji i specijalna klauzulaodstupanja, koja se od opte razlikuje po tome to se ne primenjuje zaregulisanje kompletne materije sukoba zakona, ve odreenih pravnih oblasti,po pravilu ugovornih odnosa i vanugovornih obaveza iz protivpravnih radnji.

!ae pravone predvia klauzulu odstupanja.

25. MEUNARODNI JA(NI POREDA3

Meunarodni javni poredak je ustanova domeg prava koja odreujekada e se izuzetno isklju"iti ili ograni"iti primena reenja koje ina"e trebaprimeniti na osnovu domae kolizione norme u cilju zatite odreenihvrednosti domaeg pravnog poretka koje se ne smeju povrediti.

( meunarodnom privatnom pravu javni poredak obuhvata osnovne

norme ili pravne vrednosti domaeg pravnog sistema, koje se u svakomslu"aju moraju potovati i zatititi. adrane su u razli"itim zakonima i drugimpropisima kroz na"ela i norme javnog poretka. 4zmeu na"ela i normi postojerazlike u dejstvu i na"inu zatite javnog poretka. $a"ela ukazuju na granicedo kojih se moe ii u primeni stranog prava, tako da spre"avaju njegovuprimenu bez davanja konkretnog reenja koje pravo umesto stranog trebaprimeniti. $asuprot tome, norme propisuju nemogunost primene redovnonadlenog stranog prava sa konkretnim reenjima koja treba primeniti radizatite domaeg javnog poretka. $a oba na"ina postie se primena domaegprava, koje ove norme, kao prinudne, propisuju.

#sim toga to je neodreena, sadrina javnog poretka je i promenljiva,

jer se tokom vremena menja, s obzirom na politi"ke, socijalne, ekonomske,moralne i druge uslove. avisno od promene vrednosti koje se tite javnimporetkom, menja se i vrednosno zaklju"ivanje da li je strano pravo usuprotnosti sa meunarodnim javnim poretkom. bog toga sudije prilikomprimene kolizionih normi uvek moraju da vode ra"una o vaeem javnomporetku, bez obzira da li je pravni odnos nastao u vreme prethodno vaeegjavnog poretka.

Meunarodni javni poredak se naro"ito primenjuje u statusnim iporodi"nim odnosima.

15


16/47

&lauzula javnog poretka sastoji se u ovlaenju sudije da u konkretnomslu"aju ne primeni merodavno strano pravo, ako bi njegova primena bilaprotivna vrednostima postojeeg pravnog poretka. #vakvo ovlaenje sesudiji daje jer zakonodavac zna da kolizionom normom koju je propisao neemoi da prevazie sve razlike koje postoje izmeu domaeg prava i drugihpravnih sistema. +a klauzula u stvari predstavlja pravno sredstvo kojim e

zatititi domai pravni sistem.%a bi se klauzula mogla primeniti potrebno je da budu ispunjeniodreeni uslovi'

- da je nadleno strano pravo- da je rezultat primene stranog prava nespojiv sa domaim javnim

poretkom- da postoji odreena veza izmeu slu"aja i drave suda )naj"ee

preko dravljanstva, prebivalita ili redovnog boravita stranaka*

28. I'IGRA(ANJE 'A3ONA )fraus legis04zigravanje zakona je postupanje po zakonu s namerom da se ostvari

svrha koju zakon u stvari zabranjuje ili da se ostvari svrha koju zakon nepredvia. #no se realizuje veta"kim stvaranjem ili promenom postoeih"injenica na osnovu kojih se odreuje nadleno pavo, pa se tako postieprimena nekog drugog prava, a ne onog koje bi bilo nadleno da do tepromene nije dolo. 6ilj izigravanja zakona je da subjekti na svoj odnosprimene povoljnije pravo od prava "ije bi materijalnopravne norme redovnotrebalo da se primene.

:azli"iti pravni sistemi sadre razli"ite kolizione norme, tako da u

materiji meunarodnog privatnog prava veoma "esto mogu nastati uslovi zaizigravanje zakona. +o se naj"ee vri ciljnim unoenjem stranog elementa ilinjegovim promenama radi ostvarenja prava ili nekih interesa koji se poredovnom toku stvari ne bi mogli ostvariti.

4zigravanje zakona moe se sresti u svim oblasima MPP, a naj"ee setakvi slu"ajevi javljaju u oblasto bra"nih i porodi"nih odnosa. %omai suduvek e voditi ra"una o izigravanju normi domaeg prava, ali nema obavezuda vodi ra"una o tome da li je izigrano strano pravo.

4zigravanje zakona moe biti posredno i neposredno. !eposrednoizigravanje postie se zloupotrebom normi o meunarodnoj nadlenosti, aposrednozloupotrebom normi o priznanju i izvrenju stranih odluka.

0lementi izigravanja zakona su' promena "injenica, namera izigravanjai predmet izigravanja.Promena injencavri se promenom postojeih ili stvaranjem novih "injenica,pravno dozvoljenom i voljnom radnjom. #na predstavlja objektivni elementizigravanja zakona koji dovodi do promene nadlenog prava.!amera izigravanja zakona je subjektivni element i ona se procenjuje naosnovu izvesih objektivnih kriterijuma. ( MPP do izigravanja zakona naj"eedolazi zbog'

16


17/47

- mogunosti dobijanja ne"eg to se prema rednovno nadlenom pravu nemoe dobiti - nepristajanja na sve posledice promene "injenica )npr. neko licepromenom dravljanstva ostvari odreeni cilj, ali nije spremno da prihvatiostale posledice koje proizilaze iz cinjenice da je promenilo dravljanstvo-npr.da ispunjava odreene obaveze koje mu novo pravo namee*

-povratka u izigrani pravni sistemankcionisanje izigravanja zakona nije tako iroko prihvaeno kaosankcionisanje povreda meunarodnog javnog poretka.

&od neposrednog /raus legis-a posledica se satoji u tome da u"injenapromena nee biti uzeta u obzir i sud e primeniti redovno nadleno pravo.&od posrednog, posledica se sastoji u uskraivanju priznanja stranoj odluci nakoju se pred domaim sudom poziva lice koje je izvrilo izigravanje.

!a Z"PPpredvia samo neposredno izigravanje.

29. U'(RABANJE )renvoi0 I UPUBI(ANJE&zvra'anje postoji kada koliziona norma domaeg prava pedvia

primenu stranog prava, a koliziona norma stranog prava uzvraa na domaepravo i time ukazuje na primenu polaznog prava.

%o upu'ivanjadolazi kad koliziona norma stranog prava ne uzvraa napolazno pravo, nego ukazuje na primenu prava neke tree drave.

%a bi bilo mogue uzvraanje i upuivanje, potrebno je da buduispunjeni odreeni uslovi'


18/47

&


19/47

sreu tri klauzule o na"inu na koji se ugovorom ili deklaracijom regulieuivanje ovih prava'


20/47

ugovornica u ekonomskoj vezi koja ima karakter organizacije. +o su naj"eerazne regionalne ekonomske organizacije u okviru kojih drave "laniceuzajamno priznaju prava i pogodnosti koje tree drave ne mogu da uivajuni pored postojanja klauzule najveeg povleenja.

Postoje izuzeci od primene klauzule najveeg povlaenja,anajzna"ajniji izuzeci su pograni"ni promet i carinske unije. +ako se npr.

predviaju odreene povlastice koje mogu da uivaju samo dravljanisusedne zemlje koji ive u pograni"nom pojasu. &ada dve drave stupe ucarinsku uniju, onda se druge drave ne mogu pozivanjem na klauzulunajveeg povlaenja koristiti carinskim pogodnostima koje vae izmeudrava "lanica carinske unije.

&2. RETOR'IJA

:etorzija je akt jedne drave kojim se predviaju protivmere prema

drugoj dravi zbog njenog odreenog postupanja. Primenjuje se u materijipravnog poloaja stranaca, sudske nadlenosti, meunarodne pravne pomoii priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka.

%va su shvatanja o primeni retorzije. Prema irem shvatanju, retorzijase moe primeniti prema dravi koja strance tretira na druga"iji na"in odsvojih dravljana. Prema uem shvatanju, moe se primeniti prema dravikoja preduzima mere diskriminacije protiv dravljana, pravnih lica, sudskihodluka, javnih isprava drave o o kjoj je re". %iskriminacija se izraava upostupanju koje je razli"ito od vaeih pravnih normi te drave ili koje serazlikuje od onog po kome se tretiraju drugi stranci ili sudske odluke i aktidrugih drava )npr. ako jedna drava postavlja za neke strane dravljane

posebne uslove za ulazak ili boravak na njenoj teritoriji, koje ne postavljadravljanima drugih drava*.#dluku o retorziji po pravilu donosi najvii organ vlasti drave, naj"ee

vlada. #vom odlukom odreuje se drava prema kojoj se primenjuje, oblast ukojoj se primenjuje i postupanje domaih organa po ovom pitanju, tj. merekoje e se primeniti. :etorzija je vremenski ograni"ena i traje sve dok neprestane diskriminatorsko ponaanje drave prema kojoj je odreena. #naprestaje odlukom o povla"enju retorzije.

:etorzija je nepoeljna mera u meunarodnim odnosima, ali sepokazala kao neophodna da se neka drava zatiti od diskriminatorskogponaanja druge drave. #dluka o retorziji uti"e na stranu dravu da preispita

svoje postupanje i prestane sa primenom mera koje su prouzrokovaleretorziju.akoni o meunarodnom privatnom pravu nemaju odredbe o retorziji, a

nema ga ni na Z"PP. Meutim, retorzija je u praksi poznata i koriena, kakou istoriji, tako i danas.

&&. PRA(NI POLO6AJ STRANA:A )po#" i zn"7"#0

20


21/47

tranac je svako !zi"ko lice koje nema domae dravljanstvo, a stranopravno lice je pravno lice koje nema nacionalnost domae drave. Poto oni uosnovi imaju manja prava od domaih dravljana i domaih pravnih lica,danas sve drave imaju poseban pravni reim za strance, zasnovan nanjihovim unutranjim propisima i na meudravnim ugovorima, kojima seregulie mogunost stranca da ulaze i borave na njihovoj teritoriji, da se

nasele, zaposle i uivaju razli"ita politi"ka i graanska prava.#vakvo regulisanje dostupnosti i uivanja prava stranaca od stranejedne drave na njenoj teritoriji, prdstavlja pravni poloaj stranaca.vakadrava je suverena u ureivanju pravnog poloaja stranaca, a to "ini zavisnood sopstvene politike prema strancima.

Pravni poloaj stranaca ulazi u sastav MPP-a, a razlog tome je tonastanak privatnopravnih odnosa u velikoj meri zavisi od toga da li stranacuiva odreena prava. (koliko bi se strancima isklju"ila ili ograni"ila pojedinaprava to bi bio razlog da se privatno pravni odnosi sa stranim elementomzasnuju. ( tome je zna"aj pravnog poloaja stranaca za MPP.

a pravni poloaj nekog stranca u jednoj zemlji "esto je potrebno da se

zna "iji je on dravljanin, zbog toga to se raznovrsnim dvostranim iviestranim meudravnim ugovorima ureuje pravni poloaj dravljanadrava ugovornica u svakoj od njih. +aj poloaj je za stranca, po pravilu,povoljniji od pravnog poloaja utvrenog unutranim pravom drava kojim seregulie pravni poloaj stranaca.

%anas je opte prihvaen princip da su stranci izjedna"eni u pravnompoloaju sa domaim dravljanima, ali ovaj princip svaka drava ograni"avakroz pravilo prema kojem priznaje stracu sva prava koja uivaju domaidravljani, osim onih koja su isklju"ena ili ograniena posebim propisima. #vopravilo je u nekim dravama sadrano u graanskim zakonicima, u drugima uustavu, a negde i u zakonima o MPP. 4 nae pravo poznaje ovo generalno

pravilo kroz odredbe (stava iz 122C. godine.a saznavanje pravnog poloaja stranca, nije dovoljno samo pravilo onjihovom izjedna"avanju sa domaim dravljanima, ve prou"avanjemnogobrojnih propisa, radi saznanja da li je strancu uskraeno ili ograni"enoili uslovljeno neko pravo, koje svaka drava moe da predvidi svojimpropisima.

( naoj dravi postoje brojni zakoni koji sadre odrdbe o pravnompoloaju stranaca, a 1223.godine usvojen je i akon o dravljanstvu. liodredbe o pravnom polozaju stranaca sadrane su i u drugim zakonima.

Pored opteg pravnog reima, postoje i posebni pravni reimi za pravnipoloaj stranaca, koji su zasnovani na dvostranim i visetranim sporazumima

drava kojima se ureuje pravni poloaj stranaca, kao dravljna dravaugovornica. #ni imaju prednost u odnosu na opti rem regulisan zakonskimpropisima drave i moraju se potovati i primenjivati.

4zvori za pravno regulisanje pravnog polozaja stranaca su, kakonacionalni propisi, tako i medjunarodni sporazumi drava.

21


22/47

&. MOGUBNOST I O;IM U6I(ANJA PRA(A STRANA:A )op+*"-rel"*i,n" i "psol!*no rezer,is"n" pr","0

obzirom na mogunost uivanja prava, postoje tri kategorije pravastranaca' opta prava, relativno i apsolutno rezervisana prava.

+pta prava - opta prava stranaca su sva ona prava koja stranac

moe da uiva kao i domai dravljanin, jer se za njih ne postavljaju nikakviposebni uslovi ili zahtevi. ko se uzlovi i zahtevi postavljaju kao ograni"enjaza uivanje odreenih prava domaim dravljanima, oni ce se primenjivati ina strance.

%rave su suverene u odreivanju prava koja e za strance vaiti kaoopta i time ih izjedna"iti sa domaim dravljanima. 4zbor prava koja e kaoopta vaiti i za strance, je direktni pokazatelj odnosa jedne drave premastrancima i politike koju prema njima vodi.

#pta prava stranaca su' pravo na stupanje u ugovorne odnose, pravona ime i li"ni status i neka druga prava koja se ina"e u veini drava priznajukao opta.

,elativno rezervisana prava stranacasu prava koja stranci moguda uivaju samo ako su isunjeni posebni uslovi koji se za njih kao strancepostavljaju. (koliko su ti uslovi ispunjeni, oni e odreeno pravo uivati nana"in i u obimu kao domai dravljani. $aj"ee su zahtevana A uslova'reciprocitet, domicil i odobrenje.

:eciprocitet zna"i da stranac u domaoj dravi moe uivati odreenopravo ako dravljanin domae drave to pravo moe uivati u dravi stranca.

%imicil kao uslov zna"i da stranac moe uivati odreena prava uodreenoj dravi ako u njoj ima stalno prebivalite, a u novije vreme i stalnoboravite ili odreen broj godina stalnog boravka u toj drzavi, a za pravnalica, sediste u dravi u kojoj zeli da uiva odreeno pravo.

#dobrenje ili dozvola kao uslov zna"i pravo diskrecione ocene odreenedrave da li e strancu omoguiti uivanje odreenog prava koje se realizujeodobrednjem ili dozvolom.

(slovi se najvise koriste kod privrednog poslovanja, ulaganja kapitala,sticanja svojine na svim ili samo nekim vrstama nepokretnosti itd.

-psolutno rezervisana prava su prava koja stranci ne mogu dauivaju u nekoj drzavi. +o su po pravilu ona prava koja zbog zna"aja za jednudravu ne mogu stranci ne mogu uivati, s obzirom na njihovo svojstvostranca, ve su rezervisana samo za domae dravljane. :aznovrsna su pravarezervisana samo za domae dravljane i to su' pravo da bude dravnislubenik, pravo obavljanja odreenih pro/esija )npr. privatni lekar, advokat*,

pravo sticanja svih ili pojedinih vrsta nepokretnosti i pravo obavljanjaodreenih privrednih delatnosti.

&. PRA(A STRANA:A NA ULA'A3- ;ORA(A3 I NASTANJI(ANJE

(ivanje prava na ulazak i boravak u jednoj dravi je pretpostavka zastupanje u privatno pravne odnose u jednoj dravi, a politika drava danas je

22


23/47

razli"ita u uivanju ovih prava stranaca, pa su samim tim i razli"ito pravnoregulisana ova prava stranaca.

Dedan reim uivanja ovih prava stranaca je li@er"lni re>i, zastupljenu malom broju drava, koji predvia slobodan ulazak i boravak stranaca nanjihovoj teritoriji, s tim to rok boravka ograni"avaju obi"no na E2 dana.

%rugi reim je e+o,i* sis*e u kome drave u kojima je zastupljen,

odreuju slobodan ulazak i boravak stranaca uz prethodno odobrenje.lobodan ulazak i boravak predviaju za strance iz drava sa kojima suzaklju"eni meunarodni ugovori i koji predvidjaju slobodne ulaske i boravkeza dravljane drava ugovornica, dok za sve ostale strance predviajuodobrenje za ulazak i boravak, koje se naziva viza.%rave predviaju razne vrste viza i ulove za njihovo dobijanje. Fizni reimmoe biti liberalan kad stranac dobija vizu kad izpuni propisane uslove ikomplikovan kad je potrebno ispunjenje mnogo uslova koji, i kad se ispune,ne garantuju pravo na dobijanje vize. (slovi za dobijanje vize, "esto se vezujuza svrhu putovanja u neku dravu )turizam, le"enje, obrazovanje...*, a postojei posebne vize, kao to su diplomatske vize, za diplomatko osoblje, slubene

vize za poslovne ljude itd. $eke drave izdaju vizu veoma liberlano, samo radinaplate takse za njeno izdavanje, pri ulasku na njenu teritoriju. Po praviluvizu izdaje diplomatsko konzularno predstavnitvo drave u koju stranac elida udje, a koja se nalazi u dravi tog stranca.

+rei reim je sistem prema kojem drave z" !l"z"k i @or","k s,i/s*r"n"$" pred,id#"#! ,izni re>i. #ve zemlje su retke i to su obi"nodrave koje su zatvorene prema svetu.

vaka drava izdaje vizu za ulazak i boravak na njenoj teritoriji. $ovinupredstavljaju odreene zemlje 0(, koje su potpisnice Gengenskog sporazuma,po kojem svaka od zemalja moe da izda tzv. engensku vizu, sa kojom moeda se ue i boravi u svakoj od ovih zemalja.

Fize se izdaju sa odreenim rokom vaenja, a najvie do jedne godine.tranac mora da napusti dravu, koja mu je izdala vizu, kad istekne roknjenog trajanja, jer ako to ne u"ini, njegov boravak je ilegalan sa negativnimposledicama )proterivanje, zabrana ponovnog dobijanja vize itd.*

&4. PRA(O STRANA:A NA ;RA3- US(OJENJE I STARATELJAST(O

( pogledu uivanja porodi"nih prava stranaca u veini dravaprihvaen je opti reim, da stranci treba da uivaju porodi"na prava kao i

domai dravljani. Mnoge drave u pogledu ovih prava za strance, predviajurazli"ita ograni"enja. +ako neke ograni"avaju pravo stranom dravljaninu dabude staratelj domaem dravljaninu, pravo stranca da usvoji domaegdravljanina predviaju kao relativno rezervisano pravo, uslovenjoprethodnim odobrenjem nadleog dravnog organa.

#pte je pravilo danas da stranac ima pravo na brak sa domaimdravljaninom, ali ipak pojedine drave to pravo uslovljavaju predvianjemodreenih uslova )domicil stranca u zemlji u kojoj zeli da zaklju"i brak sadomaim dravljaninom, ili postojanje reciprociteta, a u nekim islamskim

23


24/47

zemljama da pree u islamsku veru da bi zakljucio brak sa domaimdravljaninom muslimanke veroispovesti*.

&5. PRA(O STRAN:A NA NASLEI(ANJE

%anas se nasledna prava stranaca smatraju optim pravom, tako da suu oblasti naslednog prava izjedna"eni sa domaim dravljanima, jer su pravastranca da bude ostavilac i da bude naslednik generalno usvojena kao optepravo.

$eke drzave nasledna prava stranaca reguliu kao relativno rezervisanopravo uslovljeno reciprocitetom, ali su vrste reciprociteta koji se trai razli"ite.4zuzetno se u pojedinim dravama nasledno pravo uslovljava dobijanjemodobrenja nadlenog dravnog organa da bi postao nalsenik.

Pojedine drave u pogledu prava stranaca na nasleivanje primenjujuustanovu prelevmanaprema kojoj se iz zaostavtine koja se nalazi na njihovoj

teritoriji prvo moraju namiriti domai dravljani kao naslednici, pa tek ondastranci iz onoga to iz zaostavtine ostane.

&8. PRA(O STRANA:A NA S(OJINU

( pravu stranaca na svojinu, pravi se razlika izmeu svojine nanepokretnostima i svojine na pokretnim stvarima, te su prava stranaca nasvojinu veoma razlicito regulisana u pojedinim dravama.

Pravo svojine stranaca na pokretnim stvarima tretira se kao optepravo, tako da ga mogu uivati pod istim uslovima i ograni"enjima )ako

postoje* kao i za domae dravljane.Meutim, poto su nepokretnosti od posebnog zna"aja za samu dravu,pravo svojine na njima je vrlo razli"ito regulisano. #pte je stanovite, dastrancima ovo pravo treba priznati, ali uz razna isklju"enja, ograni"enja iuslove, koji su u razli"itim dravama razli"iti.#snovna opredeljenja su'


25/47

su se oslobodle kolonizacije. bog toga to za nju nije davana naknada ili jeona bila simboli"na, dolo je do naruavanja dobrih meudravnih odnosa inepriznavanja drava i vlada koje su ih sprovodile. %anas je opte prihvaenoda drava ima pravo da izvri nacionalizaciju strane imovine pod uslovom daplati njenu stvarnu vrednost u konvertibilnoj valuti odjednom.&9. PRISTUP STRANA:A PRED DOMABE SUDO(E )$"!*io i!di$"*!

sol,i- @espl"*n" s!dsk" poo$ s*r"n$"0%anas je kao opte pravilo prihvaeno pravo stranaca da ostvaruju i

tite svoja privatna prava pred domaim sudovima i drugim dravnimorganima. $a taj na"in su stranci i strana pravna lica izjedna"ena sadomaim !zikim i pravnim licima. Meutim, postoje dva instituta kojastrance mogu dovesti u nepovoljiniji poloaj u odnosu na domaedravljanine.

Privi je autorska kaucija, koji poti"e iz rimskog prava i predvia dadomae !zi"ko ili pravno lice, kada ga tui strano !zi"ko ili pravno lice, imapravo da zahteva od suda da odredi polaganje kaucije od strane !zi"kog ili

pravnog stranog lica, radi obezbeenja buduih parni"nih trokova tuenog.#vaj institut je ustanovljen radi zatite domaih dravljana od tubi stranacakoji u toku postupka nestane ili nee da plati trokove spora ako ga izgubi.

Mnoge drave predviaju kauciju i kad tuilac ima domicil, odnosnosedite u inostranstvu, ali sud moe i ne mora da prihvati ovakav zahtevtuenog. &aucija se daje u novcu ili u drugim vrednostima, ali se polaze samopo zahtevu tuenog i nik"d"odlukom suda po slubenoj duznosti.

#slobaanje od obaveze davanja kaucije, moe se predvidetidvostranim i viestranim dravnim sporazumima, koji predviaju brz ijednostavan postupak izvrenja sudske odluke koja se odnosi na trokkovepostupka.

Mnoge drave za polaganja kaucije zahtevaju postojanje reciprociteta.%rugi institut je besplatna sudska pomo', koju drave predviaju zasvoje dravljane, a za strance postoji pod uslovom reciprociteta i podnoenjauverenja o imovnom stanju stranca izdatog od njegove drave. #va materijase regulie meudravnim sporazumima.

Pravo stranaca na ostvarenje i zatitu nekog prava, moe biti uslovljeno)za prijavu i zatitu patenta mora da ima stalnog zastupnika*, a za neka pravada ima advokata iz drave u kojoj pravo eli da ostvari ili zatiti.


26/47

!ae pravo kao osnovni element vezivanja za pravnu i poslovnusposobnost !zi"kih lica predvia dravljanstvo. &ao dopunsko pravilo moese koristiti i le7 loci actum )ako je neko lice poslovno nesposobno premapravu dravljanstva, smatrae se poslovno sposobnim, ako ima poslovnusposobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza*. Meutim, ovo pravilovai samo kod ugovornih obaveza. %ruga supsidijerna "injenica je

prebivalite. (koliko nema prebivalite, merodavno pravo se utvruje premaboravitu, a ukoliko nema ni boravite, merodavno je domae pravo.Pr",n" sposo@nos*!zi"kog lica sti"e roenjem, a gasi smru. #pte

je prihvaeno da se pravna sposobnost vezuje za roenje, ali postoje razlikeu dodatnim uslovima, jer neka prava zahtevaju da je dete roeno ivo, drugada je sposobno za ivot, a neka da je dete ivo najmanje 13h. +akoe jeopte prihvaeno da se pravna sposobnost gubi smru, a eventualniproblemi u pogledu utvrivanja trenutka smrti mogu nastupiti kodkomorijenata, pa u tom pogledu postoje razlike meu dravama.

Prol"+en#e nes*"lo li$" z" !rlo, vezuje se i za pravnu i zaposlovnu sposobnost !zi"kog lica. ( naem pravu !zi"ko lice prvo mora da se

proglasi za nestalo da bi se proglasilo za umrlo, i tog trenutka se gasinjegova pravna sposobnost. ( drugim pravima se lice moe proglasiti samoza nestalo, pa njegova imovina moe prei na njegove naslednike tekprotekom roka od A2 godina.

$adleno pravo za proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanjesmrti, po naem pravu odreuje se prema dravljanstvu, a ako je apatrid,prema njegovom prbivalitu, boravitu ili prema le$ %ori. &ada je u pitanjutrenutak smrti kod komorijenata koji su razli"itog dravljanstva, nae pravonema posebno reenje, ali prema stavu teorije ovo pitanje treba reavatiprema le$ nationalis.

Poslo,n" sposo@nos* !zi"kih lica se identi"no ureuje u svim

dravama. #pti princip je isti, ali razlike postoje u pogledu starosne graniceza sticanje poslovne sposobnosti, poslovne sposobnosti udatih ena i licakoja stupe u brak pre punolestva.Poslovna sposobnost se uglavnom sti"e sa navrenih


27/47

(ormalniuslovi odnose se na /ormu u kojoj se brak moe zaklju"iti.:eenja o ispunjenju materijalnih i /ormalih uslova za zaklju"enje braka

su razli"ita. ( nekim dravama uslovi za zaklju"enje braka se cene premamestu zaklju"enja braka, a u drugim, prema mestu li"nog statusa verenika.ko se kao merodavno pravo uzima pravo drave u kojoj se brak zaklju"uje,tada nadleni organ /akti"ki primenjuje svoje pravo. aklju"enje braka

izmeu lica istog pola dozvoljava veoma mali broj drava. ( dravamacomon loH sistema, primarni kriterijum za ocenu ispunjenosti materijalnihuslova za zaklju"enje braka je mesto zaklju"enja braka, a druge drave kaoprimarni kriterijum predviaju primenu prava verenika.

Prema naem pravu materijalni uslovi se procenjuju premadravljanstvu i zahteva se kumulativna primena prava oba verenika, akobrak sklapaju verenici razli"itih dravljanstava. $ae pravo polazi od principadistributivne kumulacije )kada svaki verenik treba da ispuni uslove odreenenjegovim le$ nationalis*. +o zna"i da, ukoliko npr. treba da se zaklju"i brakizmeu dravljana rbije i racuske, dravljanin rbije morae da ispuniuslove propisane pravom rbije, a dravljanin rancuske, samo njegove

nacionalne propise. #sim toga, da bi do zaklju"enja braka dolo, ne smepostojati nijedna apsolutna smetnja za zaklju"enje braka koju propisuje nazakon.

%okazivanje ispunjavanja materijalnih uslova, prema naem pravu, vrise javnom ispravom.

(orma braka je takoe razli"ito regulisana, jer se u nekim dravamadaje prednost crkvenoj a u nekim graanskoj /ormi braka. ( teoriji i praksi jeuglavnom stav da je potrebno potovati /ormu braka koja je vaeca u mestunjegovog zaklju"enja. $adleni organ za zaklju"enje braka je ili nadlenidravni organ ili verski organ, prema ceremoniji koja je propisana pravomdrave u kojoj se brak zaklju"uje, nezavisno od toga da li su verenici domai

ili strani dravljani.4zuzetak od pravila da se brak zaklju"uje u /ormi propisanoj pravommesta zaklju"enja braka su brakovi zaklju"eni u diplomatsko konzularnimpredstavnitvima, jer se predstavnitva ne smatraju delom teritorije dravedomicila, ve delom drave koju predstavljaju. #vako sklopljene brakovedrava domain ce priznati ako postoji ovlaenje za sklapanje diplomatkokonzularnog braka i ako se tome ne protivi drava domain.

a ne,">nos* @r"k" je nadleno pravo koje je nadleno za njegovozaklju"enje, pa se nedostatak meterijalnog uslova, kao razlognepunovanosti, ceni prema pravu nadlenom za materijalne uslove zazaklju"enje braka, a nedostatak /ormalnih uslova prema pravu nadleznom za

njegovo zaklju"enje.Prema naem pravu, nepunovanost braka )nepostojanje i nitavost*ceni se prema dravljanstvu verenika na osnovu uslova koji su postojali utrenutku zaklju"enja braka.

&od r"z,od" @r"k", moe biti nadleno pravo drave u kojoj se brakrazvodi )le7 /ori*, pravo prebivalita bra"nih drugova )le7 domicilii* i pravodravljanstva bra"nih drugova.

( 6omon loH sistemu, primenjuje se pravilo le7 /ori.

27


28/47

&od primene 5e7 domicili, ako bracni drugovi u trenutku razvoda imajudomicil u razlicitim drzavama, kumulativno e se primenjivati pravo obedrave u kojima suprunici imaju domicil.

&od primene 5e7 nationalis, ako su bra"ni drugovi razli"itogdravljanstva, takoe e se primenjivati kumulativno pravo drava "iji sudravljni.

Prema naem pravu, za razvod braka se primenjuje le$ nationalis, kojise dopunjuje sa pravom le7 /ori. Merodavno pravo za razvod braka seodreuje prema dravljanstvu bra"nih drugova u trenutku razvoda, a ako surazli"itog dravljanstva, kumulativno se primenjuju njihova nacionalna prava ito po pravilu obi"ne kumulacije )kada oba bra"na druga moraju ispunjavatiuslove i prema svom pravu i prema pravu svog bra"nog druga*.

De#s*,o @r"k"obuhvataju li"ne i imovinske odnose bra"nih drugova'zajedni"ko prezime, uzajamno izdravanje, staranje o zajedni"koj deci, statusimovine ste"ene u braku itd.

#snovni problem kod dejstva braka je da li e se za li"na i za imovinskadejstva braka koristiti iste kolizione norme, da li e ona biti ista i za vreme

trajanja i nakon prestanka braka i kako reiti mobilni sukob zakona zbogmoguih promena ta"ke vezivanja koje za posledicu imaju i promenunadlenog prava.

( 6omon loH sistemu nema ovakvih spornih pitanja, jer su sva dejstvabraka ureena odgovarajuom granom prava, pa e ugovorno pravo datiodgovor na pitanje doputenosti ugovora izmedju bracnih drugova, domicilna pitanje domicila udate ene itd.

!a zakonpredvidja da se merodavno pravo za razvod braka odreujeprema dravljanstvu bra"nih drugova u trenutku razvoda. ko su suprunicidravljani razli"itih drava, primenjuju se kumulativno njhova nacionalnaprava i to prema pravilima obi"ne kumulacije.

2. PRA(O NADLE6NO 'A PO'A3ONJENJE

Pozakonjenje je sticanje ili priznavanje deteta roenog van braka, takoto njegovi roditelji nakon njegovog roenja zaklju"e brak ili nadleni organ otome donese odluku.

a pozakonjenje se kao nadleno pravo odreuje ili le7 nationalis iliprema domicilu roditelja, sa ili bez saglasnosti deteta.

:adi zatite interesa deteta, u nekim pravima se odreuju alternativne

ta"ke vezivanja, to je slu"aj i u naem pravu, i to nadlenost prava draveonog roditelja prema kojem je pozakonjenje punovano. %ruga mogunost jeda se kao ta"ka vezivanja uzima domace pravo ako i roditelj i dete imajuprebivalite na teritoriji nae drave. +rea mogunost je da se primeni pravodravljanstva deteta u pogledu njegovog pristanka ili dozvole nadlenogdravnog organa za pozakonjenje.

28


29/47

&. PRA(O NADLE6NO 'A US(OJENJE

(svojenje je pravni akt kojim se izmeu usvojioca i usvojenikauspostavlja odnos koji postoji izmedju roditelja i dece, a naj"ee se i potpunoizjedna"ava sa krvnim srodstvom.

$aj"ea su dva reenja za odreivanje nadlenog prava za usvojenje'


30/47

Prema naem pravu za svojinska prava na pokretnim stvarimanadleno je pravo drave u kiojoj se stvar nalazi. ( pogledu pitanja nadlenogprava za pokretne stvari moe doi do mobilnog sukoba zakona. +o e sedogoditi jer pravilo le7 rei sitae nije stalni ve promenljivi element vezivanja.Pokretna stvar od trenutka nastanka pravnog posla, pa sve dok on traje moese nalaziti u vie razlicitih pravnih sistema, pa do sukoba zakona dolazi kada

treba odrediti koji e se trenutak uzeti kao relevantan. $a zakon ne predviareenje za slu"aj promene mesta nalaenja stvari.Poseban problem za odreivanje merodavnog prava postoji za sredstva

prevoza u tranzitu, osnovnih sredstava prevoza i hartija od vrednosti, sobzirom na primenu pravila mesta nalazenja stvari.

#snovna sredstva prevoza u vazduhoplovnom i pomorskom saobraaju) brodovi i vazduhoplovi* izjedna"avaju sa nepokretnostima i sti"unacionalnu pripadnost upisom u odgovarajui registar.

Primena pravila le7 rei sitae u ovom slu"aju ne bi bila dobra, jer se ovestvari u najveem broju slu"ajeva ne nalaze na teritoriji odreene drave, venaj"ee na otvorenom moru ili u slobodnom vazdunom prostoru. bog

toga je u "PPza njih ustanovljeno posebno koliziono pravilo na osnovu kojegse kao ta"ka vezivanja u pogledu svojine na ovim sredstvima uzimanacionalna pripadnost osnovnih sredstava prevoza.

$adleno pravo za hartije od vrednosti u kojima je inkorporisano nekostvarno pravo )teretnica, skladinica* odreuje se na osnovu ta"ke vezivanjanazvane le7 rei cartae, odnosno prema mestu nalaenja hartije. Pitanja kojase vezuju za prava iz hartije su, pre svega, da li hartija od vrednosti sadristvarno pravo i kakva je sadrina tog prava.

. PRA(O NADLE6NO 'A NASLEI(ANJE

Pravo nadleno za nasleivanje primenjuje se i regulie pitanje osnovanasleivanja )zakonsko, testamentalno, ugovorno*, kruga i svojstva lica kojamogu biti naslednici, prava na nuni deo, isklju"enja iz naslea, trenutkasticanja naslea i mogunosti odbijanja naslea. Postoje dva osnovna sistema odredjivanja prava merodavnog zanasledjivanje. Prema jednom, celokupna zaostavtina jednog lica jejedinstvena celina za koju je nadleno pravo samo jedne drave, a po drugomse nadlenost odreuje zavisno od toga da li su u pitanju pokretne ilinepokretne stvari. a sve pokrene stvari primenjuje jedno pravo kao

nadlezno, dok je za nepokretnosti nadleno onoliko prava u koliko se zemaljanepokretnosti nalaze.&od zemalja koje prihvataju sistem jedinstvene zaostavtine postoji

razlika u pogledu prihvatanja elemenata vezivanja za odredjivanje nadlenogprava. $eke predviaju drzavljanstvo de cuiusau trenutku njegove smrti, kaoelement vezivanja za odreivanje prava nadlenog za nasleivanje. %rugezemlje pravo nadleno za nasleivanje odreuju na osnovu poslednjegdomicila dekujusa.

30


31/47

emlje koje prihvataju sistem podeljene zaostavtine, predviaju da jeza nasleivanje nepokretne zaostavtine nadleno pravo drzave u kojoj senepokretnosti nalaze )le7 rei sitae*. #dlu"ivanje o tome da li je neka stvarpokretna i nepokretna vri se prema pravu drave gde se stvar nalazi iliprema le7 /ori, u zavisnosti od zemlje o kojoj jere". Feina drava predvia daje zapokretnuzaostavtinu dekujusa nadleno pravo pravo drave njegovog

poslednjeg domicila, a u nesdstatku ove tacke vezivanja, uzima se pravodrave njegovog poslednjeg boravita.( pogledu osnova za nasleivanje, takoe postoje razlike. Pravo

nadleno za nasleivanje odnosi se na tri osnova nasleivanja' zakonsko,testamentalno i nasleivanje na osnovu ugovora o nasledjivanju.

4. PRA(O NADLE6NO 'A TESTAMENT

#pte prihvaeno pravilo u pravima svih drava je da pravo nadleno

za nasleivanje ne regulie /ormu testamenta. :azlog za takvo reenje lei uzna"aju /orme testamenta za njegovu punovanost i elji da testament upogledu /orme ostane valjan, ako je upotrebljena /orma predviena u pravuneke zemlje sa kojom testament ima veze. Pravilo in %avorem testamentipoznato je u meunarodnom privatnom pravu. Prema tom pravilu smatra seda je testament u pogledu /orme punovaan, ako je /orma u kojoj je sa"injenpredviena u pravu jedne od zemalja koja su alternativno nadlena.

&ada je re" o kolizionim pravilima za /ormu testamenta, reenja surazli"ita u zavisnosti od toga koji sistem zaostavtine je pojedina zemljaprihvatila. ( dravama koje prihvataju sistem jedinstvene zaostavtine za/ormu testamenta, predviaju se alternativno nadlena dva ili tri prava.

Pritom, u svim ovim dravama opteprihvaena ta"ka vezivanja je mestosastavljanja testamenta, a alternativna dravljanstvo testatora, le7 /ori,domicil testatora.

( dravama koje prihvataju sistem podeljene zaostavtine, za /ormutestamenta kod nasleivanja nepokretnosti nadleno je pravo drave gde senepokretnost nalazi, a kod nasleivanja pokretinih stvari, pravo gde je biodomicil testatora ili alternativno sa njim le7 /ori i mesto nalaenja stvari.( naem pravuusvojeno je alternativno vie elemenata vezivanja'


32/47

(govor o prodaji u meunarodnom privatnom pravu je ugovrni odnossa stranim elementom, "iji je predmet promet roba i usluga. Meutim, zarazliku od drugih privrednopravnih odnosa sa stranim elementom, kodugovora je moguce sporazumom ugovornih strana odreivati nadleno pravoza njihovo regulisanje na osnovu tzv. materijalne autonomije volje ugovornih

strana, tako da se pitanje nadlenog prava za ugovorni odnos ne postavlja inema potebe da ga regulie pravo bilo koje drave. +o je posledicadispozitivnog karaktera zakonskih normi u oblasti ugovornih odnosa koji jeuniverzalno prihvacen.

#va sloboda je, meutim, za pojedina pitanja zakonom ipakograni"ena, tako da se ugovorne strane o njima ne mogu sporazumevati)obavezna /orma ugovora, zastarelost, zabluda, prinuda itd*, pa se u takvimslu"ajevima uvek postavlja pitanje primene nadleznog prava za regulisanjeovih odnosa.

Postoje tri na"ina regulisanja ovih pitanja, pa tako i tri vrste izvoraprava i pravila za njihovo regulisanje'


33/47

#vi principi nemaju obaveznu snagu, tako da spadaju u autonomneizvore koji se primenjuju samo ako su ugovorne strane u meunarodnomprometu robe predvidele njihovu primenu.

M!l*il"*er"lni e%!n"rodni spor"z!i" reguliu se pojediniugovori i ugovorni odnosi. $jima se vri uni!kacija materijanih normi opojedinim ugovorima i na taj na"in u celini ili delimi"no eliminie potreba za

odreivanjem nadlenog prava. Meu njima je najzna"ajnija &onvencija ($ omeunarodnoj prodaji robe iz


34/47

nepokretnost nalazi, to zna"i da je za ove ugovore autonomija volje stranakaisklju"ena. a potraivanje iz ugovora o radu nadleno je pravo drave u kojojse rad obavlja ili je obavljen.

8. PRA(O NADLE6NO 'A UGO(OR O PRE(O'UPoseban problem u odreivanju merodavnog prava postoji za stvari

koje se prevoze od jedne do druge drave, ali tako da se nalaze u tranzitu, jerse ne nalaze ni na teritoriji drave iz koje su otpremljene, ni na teritorijidrave u kojoj im je krajnje odredite. #ve stvari, kao res in transitu, nalazese ili nateritoriji tree drave ili na otvorenom moru, odnosno slobodnomvazdunom prostoru. Freme u kojem se stvari nalaze u tranzitu moe trajatikrae ili due, zavisno od sredstva prevoza koje se koristi. Pitanje nadlenogprava je bitno i postavlja se samo kad je neki pravni posao zaklju"e uvremenu kad se roba po osnovu ugovora o prevozu nalzi u tranzitu. Postoji

vie reenja. Prvo je primena prava drave u kojoj se stvari nalaze, ali jeproblem to je veza sa teritorijom tree drave slu"ajna )stvari kroz nju samoprolaze* ili to se veza sa teritorijom ne moe utvrditi ako se radi oslobodnom moru ili sobodnom vazdunom prostoru.

brog toga drave kao nadleno pravo prihvataju ili pravo draveotpreme ili pravo drave krajnjeg odredita robe u prevozu. !ae pravopredvia da se kao pravo nadleno za stvari u prevozu primenjuje pravodrave odredita robe.

9. PRA(O NADLE6NO 'A 'A UGO(OR O RADU

$ae MPP predvia autonomiju volje ugovornih strana, kao primarnuta"ku vezivanja za odreivanje nadlenog prava za sadrinu ugovora sastranim elementom, a ako nije izabrano nadlezno pravo, kao supsidijarnatacka vezivanja, sedite jedne ugovorne strane u trenutku prijema ponude.Dedini izuzetak od ovog pravila je odreivanje nadlenog prava zapotraivanje iz ugovora o radu tako da se kao nadleno pravo odreuje pravo

drave u kojoj se rad obavlja ili je obavljen. a sve ostale ugovore nadleno jepravo mesta u kojem se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite ilidomicil, odnoso sedite ponudioca.


35/47

&ao kriterijum za odreivanje nadlenog prava za prouzrokavnu tetuuzima se mesto gde je teta prouzrokovana )le7 loci delicti comimissii*. #vajkriterijum se obi"no dopunjava pravilom le$ %ori - mesto suda gde je tetanastala.

( comon loH pravnim sistemima protivravnost radnje se ceni premapravu mesta suda, tako da nee biti graanskopravne odgovornosti za tetu,

ako radnja izvrenja nije protivpravna prema domaem pravu.Medjutim, mogu nastati mnogo sloenije situacije, kao na primer' da jedelo izvreno na teritoriji vie drava, pa je kriterijum za odreivanjenadlenog prava po mestu izvrenja teko primeniti8 zatim da je radnjaizvrena na teritoriji jedne, a teta nastala na teritoriji druge drave, da deliktbude izvren izvan teritorije bilo koji drave, )na otvorenom moru ili uslobodnom vazdunom prostoru*.

$eke drave )%* kao kriterijum uzimaju najbliu vezu, a ona se ceniprema okolnostima konkretnog slucaja, to moze biti domicil ili poslovnosedite u"inioca delikta, mesto izvrenja delikta, mesto nastanka tete. #vajkriterijum u novije vreme primenjuju mnoge drave.

Prema naem pravunadlezno pravo je ono gde je delikt izvren, a kaosupsidijarni kriterijum uzima se pravo drave gde je teta nastupila, ako je topovoljnije za oteenog, dok se protivpravnost ceni prema mestu izvrenja iliprema mestu nastanka posledice tetne radnje.

a delikte izvrene na brodu ili vazduhoplovu) kada se nalaze naotvorenom moru ili slobodnom vazdunom prostoru, vae posebna pravila, jerse po naem pravu brod i vazduhoplov smatraju delom teritorije drave kojojpripadaju, tako da je za ovakve delikte merodavno pravo drave "ijunacionalnu pripadnost imaju.

Fanugovorna odgovornost moe nastati i sudarom brodova, usled "eganastupa teta na brodovima, stvarima ili ljudima na brodu. ( tom slu"aju,

prema odredbama "edjunarodne konvencije o uni*kaciji izvesnih pravila onadlenosti sudova u materiji sudara brodova, tube u slu"aju sudarapomorskih brodova ili sudara pomorksih borodva unutranje plovidbe, moese podneti ili pred sudom mesta u kome tueni ima svoje redovno boraviteili sedite poslovanja, ili pred sudom mesta zaplene broda tuenog ili predsudom mesta sudara, ako se dogodio u luci. Meutim, strane su ovlaene daizvre prorogaciju nadlenosti suda na reavanje ovakvih sporova ili da sporpovere arbitrai.

( naem pravu postoje posebne kolizione norme za odreivanjenadlenog prava kod odgovornosti za tetu nastalu sudarom brodova, koje senalaze u akonu o pomorkoj i unutranjoj plovidbi. Prema ti odredbama

naknada tete odreuje se prema pravu drave u "ijem se obalnom moru iliunutranjim vodama dogodio sudar, sa izuzetkom sudara brodova istenacionalne pripadnosti. ( tom slu"aju, kao nadleno, primenjuje se pravo tedrave, a ako imaju razli"itu nacionalnu pripadnost, prava svih tih drava.

a sticanje bez osnovakao nadleno pravo moe se odrediti pravo kojebi bilo nadleno za osnov koji je postojao ili je trebalo da se ostvari ili severovalo da postoji. %rugi sistem predvia za nadleno, pravo mesta gde sedogodilo bogaenje. !a zakonpriklanja se prvom sistemu.

35


36/47

&od nezvanog vrenja tuih poslova, kao odlu"ujue "injenice zaodreivanje nadlenog prava mogu se uzeti' domicil ili sedite lica u "ijukorist se vri poslovodstvo, domicil ili sedite poslovoe i mesto gde je radnjaposlovodstva izvrena. ( naem pravu nadleno pravo odredie se premamestu gde je radnja poslovodje izvrena.

1. MEUNARODNA PRA(NA POMOB )po#" - zn"7"#- prede*-re!lis"n#e0

Meunarodna pravna pomo je saradnja razli"itih dravnih organa nameunarodnom nivou. #na se ostvaruje na razli"ite na"ine i obuhvata raznevidove delovanja dravnih organa, od davanja in/ormacija o pozitivnimpravnim propisima u domaoj dravi, o podacima zna"ajnim za postupak kojise sprovodi u jednoj stranoj dravi )adrese svedoka u domaoj dravi ilinjihovo sasluanje*, pa do dostavljanja sudskih ili vansudskih akata na

teritoriji zamoljene drave. #va pomo je posebno zna"ajna kod postupaka sastranim elementom i kod priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka, jerorgan koji sprovodi postupak priznanja ne zna sadrinu prava na osnovukojeg je odluka doneta ili mu je potrebna pomo zamoljene strane drave uobavljanju pojedinih radnji na njenoj teritoriji.

Pravilo je da se postupak pruanja pravne pomoi obavlja po pravudravnog oragana zamoljene drave, a trokovi pravne pomoci po pravilupadaju na teret zamoljene drave, s tim to se izuzetak od ovog pravila moeutvrditi meudravnim ugovorom.

Dedan o oblika meunarodne pravne pomoi je dostavljanje, koje sevri uru"ivanjem spisa licima na koja su adresirana. ( naem, kao i u

uporednom pravu, dostavljanje se uredjuje propisima o parni"nom postupku,ali i veim brojem meunarodnih bilateralnih i multilateralnih konvencija uovoj oblasti, meu kojima su najvanije Iaske konvencije o graanskomsudskom postupku.

( naem PP-u propisana su tri na"ina dostavljanja licima uinostranstvu'


37/47

jeziku zamoljene drave. Postupanje zamoljenog organa zavisi od predmetazamolnice, ali je pravilo da postupa po domaim propisima.

Prema naem pravu, zamolnica se sastavlja na jeziku zamoljenedrave, a po njoj se postupa ako je sacinjena na srpskom jeziku, ili joj jepriloen overen prevod. Pravna pomoc bie pruena samo ako nije suprotnanaem javnom poretku. Postupak po zamilnici se obavlja diplomatskim putem

pod uslovom reciprociteta, a moe se uskratiti ako je u suprotnosti sa naimjavnim poretkom, to je sve ureeno PP-om.+stali oblici pravne pomo'ipomoi su izvoenje dokaza na teritoriji

zamoljene drave, pribavljanje obavetenja o adresama svedoka koji senalaze na teritoriji zamoljene drave, dostavljanje izvoda o pozitivnom pravuzamoljene drave i sl. &od svih ovih oblika koristi se jezik zamoljene drave,procesne radnje se sprovode po domaim propisima zamoljene drave, pri"emu se mora voditi racuna o javnom poretku zamoljene drave. +rokovesvih radnji snosi zamoljena drava.

2. STRANA 'AMOLNI:A+o je pismeno kojim se dravni organ jedne drave obraa nadlenomorganu druge drave, sa zahtevom za neko "injenje. Prema Iakoj konvencijizamolnica treba da bude sa"injena na jeziku zamoljene drave. Postupanjezamoljenog organa zavisi od predmeta zamolnice, ali je pravilo da postupa podomaim propisima.

Prema naem pravu, zamolnica se sastavlja na jeziku zamoljenedrave, a po njoj se postupa ako je sacinjena na srpskom jeziku, ili joj jepriloen overen prevod. Pravna pomoc bie pruena samo ako nije suprotnanaem javnom poretku. Postupak po zamilnici se obavlja diplomatskim putempod uslovom reciprociteta, a moe se uskratiti ako je u suprotnosti sa naim

javnim poretkom, to je ureeno PP-om.

&. NAINI OP=TENJA 3OD MEUNARODNE PRA(NE POMOBI

#ptenje u meunarodnoj pravnoj pomoi vri se dostavljanjem spisaadresatima. 4 u naem i u uporednom pravu ureuje se propisimagraanskog postupka ali i veim brojem bilateralnih i multilateralnihkonvencija u ovoj oblasti, meu kojima su najvanije Iake konvencije.

( naem PP propisana su tri na"ina dostavljanja pismena pravnim i

!zi"kim licima u inostranstvu'


38/47

nadlenom za inostrane poslove odreene drzave. Manje komplikovan na"inje komunikacija konzularnim putem koji je predvien Iakim konvencijama.

. RE=A(ANJE MEUNARODNI? SPORO(A )po#"- zn"7"#- o@li$i0

:eavanje sporova iz privatno-pravnih odnosa sa stranim elementomnije povereno specijalizovanim sudovima. +akvi sporovi su meunarodnisporovi koji se reavaju prema pravilima odreenog pravosua, na osnovupravila le$ %ori. vaka drava donosi sopstveno pravno pravilo omeunarodnoj nadlenosti koje primenjuju sudovi te drave kad se prednjima pokrene meunarodni spor kako bi se utvrdilo da li su organi te ili nekedruge drave nadleni za reavanje meunarodnog spora.

Meunarodna nadlenost je zna"ajna iz vie razloga'


39/47

da li su nadleni dravni organi neke drave i koje nadleni za reavanjespora "iji su elementi povezani sa dve ili vie drava.

&riterijumi za odreivanje mesne nadlenosti u unutranjem pravusli"ni su pravilima o meunarodnoj nadlenosti, jer i jedni i drugi nadlenostvezuju za odreenu teritoriju, s tim to se pod teritorijom u meunarodnojnadlenosti podrazumeva teritorija odrene drave, a kod mesne nadlenosti

u unutranjem pravu teritorija mesta odreenog suda.4 pored sli"nosti, osnovne razlike izmeu mesne nadlenosti suda uunutranjem pravu odreene zemlje i meunarodne nadlenosti su'


40/47

A* meunarodna nadlenost uti"e i na visinu trokova spora, kadasereava u odreenoj dravi, jer trokovi nisu u svim dravama isti,a najmanji su ako se spor reava u domaoj dravi jedne ili obestrane.

3* od meunarodne nadlenosti moe zavisiti i ishod spora.Pitanje meunarodne sudske nadlenosti se raspravlja i kod postupka

priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka, jer sud pred kojim su ovi postupcipokrenuti utvruje da li je sud koji je doneo takvu odluku bio nadlean zanjeno donoenje.

( naem pravu osnovni izvor prava za odreivanje nadlenosti ipostupka sa stranim elementom je akon o MPP koji je samo uredio materijumeunarodne nadlenosti u parni"nom i vanparni"nom postupku ali ne iostalih dravnih organa.

Jraanski postupak sa stranim elementom vode nai sudovi primenomdomaih normi PP, 4P i akona o vanparni"nom postupku, osim prilikompruanja pravne pomoi, bez obzira da li su stranke domaa ili strana lica, dali je za spor merodavno domae ili strano pravo.

Pravo &+, (-.I kao merodavno nije propisano izri"ito, ali sepodrazumeva iz dva razloga'


41/47

uglavnom sporovi iz oblasti nepokretnosti i porodi"ni i bra"ni sporovi koji seuglavnom vezuju za meunarodnu sudsku nadlenost domaeg suda.Posledice nepotovanja isklju"ive meunarodne nadlenosti su'


42/47


43/47

zahtevima ako se na domaoj teritoriji nalazi imovina tuenika ili predmetkoji se tubom trai, takoe e biti nadleni nai sudovi.

4


44/47

41. PRI'NANJE I I'(R=ENJE STRANI? SUDS3I? ODLU3A )po#"-z"7"#- iz,ori- !slo,i0

Priznanje strane sudske odluke zna"i njeno izjedna"avanje sa domaompravosnanom sudskom odlukom, tako to joj domai sud omoguuje pravno

dejstvo na domaoj teritoriji, nakon to je provereno postojanje zakonskihuslova za priznanje. ko se zahteva i njeno izvrenje, pored potvrde opravnosnanosti potrebno je podneti i potvrdu o izvrivosti.

$isu sve strane odluke podobne za priznanje i izvrenje, ve samo onekojima se pravno dejstvo ne iscrpljuje samim priznanjem, pri "emu nekeodluke prethodno moraju biti priznate da bi mogle biti podobne za izvrenje.%akle, za strane deklaratorne i konstitutivne odluke potrebno je samopriznanje, jer nisu osnov za izvrenje, dok je za strane kondemnatorne odlukepotrebno i priznanje i izvrenje. &ondemnatorne odluke su podobne zaizvrenje i izvravaju se nakon to su priznate kao izvrne )prema odredbapa4P*.

trana sudska odluka je odluka stranog suda ili drugog organa, koja jeizjedna"ena sa sudskom odlukom prema pravu drave u kojoj je doneta.#dluku je mogue kvali!kovati kao stranu na osnovu razli"itih kriterijuma'

- ako se primeni teritorijalni princip B to je odluka doneta u drugoj draviu odnosu na dravu priznanja

- primenom personalnog principa B to je odluka koju je doneo organstrane drave$ae pravo jednu odluku de!nie kao stranu sudsku odluku primenom

teritorijalnog principa, pri "emu u pogledu njene /orme to moe biti svakasudska odluka, poravnanje i odluka izjedna"ena sa sudskom premapozitivnom pravu strane drave. Podobna za priznanje je samo strana odluka

koja je meritorna, pravnosnana i regulie privatnopravne odnose pravnih ili!zi"kih lica koji spadaju u domen MPP.

Uslo,i za priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka se dele na opte iposebne.

Op+*i !slo,isu oni koji predstavljaju minimum u obimu kontrole, a tosu'


45/47

'n"7"#priznanja i izvrenja stranih odluka je veoma veliki u sadanjimuslovima ivota savremenog drutva , jer u privatnopravnim odosima svevie postoje elementi inosttranosti, tako da se na ovaj na"in izraavapotovanje i uvaavanje drava u meusobnim odnosima.

42. SISTEMI PRI'NANJA I I'(R=ENJA STRANI? SUDS3I? ODLU3AFeina drava priznaje i izvrava strane sudske odluke, pri "emu je

na"in obavljanja ovih poslova u raznim dravama razli"it. $a osnovu tihrazlika moe se izdvojiti nekoliko sistema koji se primenjuju u svom "istomobliku ili kombinovanjem. vim sistemima je zajedni"ko da predmet priznanjamogu biti samo odluke u graanskim i trgova"kim stvarima, a krivi"nepresude samo u delu koji se odnosi na nakandu tete oteenom licu.istemi priznanja su'

istem ograniene kontrolekarakterie kontrola ispunjenja /ormalnihuslova prema le7 /ori, tako da se sud ne uputa u sadrinu strane odluke ve

je priznaje ili ne priznaje zavisno od uslova koje trai domae pravo. #dlukamora biti pravosnana po propisima drave donoenja, pod uslovom da njenopravno dejstvo ne ugroava domai javni poredak MPP.

istem neograniene kontrole je kontrola ne samo /ormalnih uslova,ve i "injeni"nog stanja na kojem je zasnovana i pravnih zaklju"aka koji su iznjega izvedeni. #dluka se moe priznati ili ne priznati, ali izmena dispozitivanije mogua.

istem revizije iz osnova je kontrola kojom se moe izvriti izmenadispozitiva strane odluke, kad sud priznanja konstatuje da je strani sudneta"no utvrdio "injeni"no stanje ili da je na pravilno utvreno "injeni"nostanje pogreno primenio materijalno pravo. #vaj sistem je u potpunoj

suprotnosti sa autonomijom drave i potovanjem njihove suverenosti, zbog"ega se u meunarodnom pravu ne primenjuje.istem /prima %orcae evidence0 kontrole se primenjuje u common laH

sistemu kojim se negira priznanje strane sudske odluke i umesto toga odlukastranog suda se tretira kao solidan dokaz i osnov za podnoenje nove tubeza pokretanje novog postupka pred sudom jedne od drava ovog sistemakontrole. ud se u dravama common laH sistema samo uputa u utvrivanje/ormalnih pretpostavki po sopstvenom pravu, bez promene merituma starneodluke, osim ako je re" o usklaenosti sa domaim javnim poretkom. bogtoga je, po pravilu, strana odluka inkorporisana u novoj odluci suda kome jebila podneta radi priznanja, pod uslovom

mpp skripta po knjizi sa uniona

Documents