nadogradnja i popravka pc-ja

POGLAVLJE 1

1Poreklopersonalnograunara

U OVOM POGLAVLJU

Istorija raunara pre personalnih raunara

Hronologija

Istorija personalnog raunarstva

IBM personalni raunar

Industrija PC-ja 18 godina kasnije

2 Poglavlje 1 Poreklo personalnog raunara

Mnoga otkria i pronalasci doprineli su, posredno ili neposredno, razvoju personalnihraunara. Razmatranje nekoliko znaajnih dogaaja u razvoju raunarske tehnologijedoprinee sagledavanju celine.

Istorija raunara pre personalnihraunara

Prvi ureaji za koje se moe rei da su neka vrsta raunara bili su jednostavni kalkulatori.Oni su preli razvojni put od mehanikih ureaja do elektronskih digitalnih ureaja.

HronologijaSledi kratko putovanje kroz istoriju razvoja raunara. Hronologija nije celovita, ve seosvremo samo na najznaajnije dogaaje koji su taj razvoj obeleili.

1617. John Napier je napravio Napiers Bones, tap od drveta ili slonove kosti kojise koristio za raunanje.

1642. Blaise Pascal je predstavio Pascalovu digitalnu mainu za sabiranje. 1822. Charles Babbage je smislio diferencijalnu mainu, a kasnije i analitiku mainu,

mainu za raunanje opte namene. 1906. Lee DeForest je patentirao vakuumsku cev triodu, koja se koristila kao

elektronski prekida kod prvih elektronskih raunara. 1945. John Von Neumann je napisao First Draft of a Report on the EDVAC (Prvi

nacrt izvetaja o EDVAC-u), u kojem je skicirao arhitekturu savremenog raunarasa uvanjem programa.

1946. Predstavljen je ENIAC, elektronska maina za raunanje, koju su napraviliJohn Mauchly i J. Presper Eckert.

1947. 23. decembra, William Shockley, Walter Brattain i John Bardeen su uspenoispitali tranzistor sa takastim kontaktima, izazivajui revoluciju u oblastipoluprovodnika.

1949. Maurice Wilkes je sklopio EDSAC, prvi proizvedeni raunar sa uvanjemprograma, na univerzitetu Cambridge.

1950. Drutvo za inenjerska istraivanja Minneapolisa (Engineering Research Associ-ates of Minneapolis) je napravilo ERA 1101, jedan od prvih komercijalno proizvedenihraunara.

1952. Amerikom uredu za popis (U.S. Census Bureau) isporuen je UNIVAC I, prvikomercijalni raunar koji je privukao veliku javnu panju.

1953. IBM je isporuio svoj prvi elektronski raunar, 701. 1954. Gordon Teal iz Texas Instruments, Inc., usavrio je tranzistor na principu spoja

na bazi silicijuma i njegova cena je pala do nivoa od $ 2,50. 1954. Kalkulator IBM 650 sa magnetnim valjkom postao je prvi raunar koji se

masovno proizvodio i ija je prodaja dostigla 450 komada u jednoj godini. 1955. Bell Laboratories je najavila prvi potpuno tranzistorizovani raunar, TRADIC. 1956. Istraivai sa MIT-a grade TX-0, prvi optenamenski, programabilni raunar

sa tranzistorima. 1956. Doba uvanja podataka na magnetnim diskovima svanulo je kada je IBM

isporuio raunar 305 RAMAC firmi Zellerbach Paper iz San Franciska. 1958. Jack Kilby je u Texas Instrumentsu konstruisao prvo integrisano kolo da bi

dokazao da se otpornici i kondenzatori mogu nalaziti na istom komadupoluprovodnikog materijala.

1959. Veliki IBM-ovi centralni raunari serije 7000 bili su prvi tranzistorizovaniraunari ove kompanije.

3Poglavlje 1

1959. Robert Noyce je praktino integrisao kolo, zamiljeno u Fairchild Camera andInstruments, Corp., primenjujui tampanje provodnih kanala neposredno nasilicijumskoj povrini.

1960. U Bell Laboratorijama konstruisan je Dataphone, prvi komercijalni modem,specijalno za pretvaranje digitalnih podataka iz raunara u analogne signale za prenoskroz mree na velike daljine.

1960. Prethodnik DEC-ovog miniraunara PDP-1 prodat je za $ 120.000. 1961. Prema asopisu Datamation, IBM je u toj godini imao uee na raunarskom

tritu od 81,2%, a to je godina u kojoj je predstavio seriju 1400. 1964. Seymour Cray je konstruisao CDC-ov super-raunar 6600, koji je obavljao do

tri miliona instrukcija u sekundi to je bilo tri puta bre od najblieg suparnika,Stretcha iz IBM-a.

1964. IBM je najavio System/360, porodicu od est meusobno kompatibilnihraunara i 40 periferijskih ureaja koji su mogli zajedno da rade.

1964. Obrada transakcija preko mree prvi put je sprovedena u IBM-ovom sistemuza rezervisanje SABRE, izvedenom za American Airlines.

1965. Digital Equipment, Corp., je predstavila PDP-8, prvi komercijalno uspeliminiraunar.

1966. Hewlett-Packard je uao u industriju raunara opte namene sa HP-2115, nudeisnagu izraunavanja koja se ranije susretala samo kod mnogo veih raunara.

1970. Komunikacija raunara sa raunarom se iri poto je Ministarstvo odbrane(Department of Defense) postavilo etiri vora na ARPAnetu: na univerzitetu u SantaBarbari, UCLA-i, SRI Internationalu i univerzitetu u Juti.

1971. Grupa u IBM-ovoj laboratoriji u San Hoseu pronala je disketnu jedinicu od 8ina.

1971. Pojavila se prva reklama za mikroprocesor, Intelov 4004, u asopisu ElectronicNews.

1971. Kenbak-1, jedan od prvih personalnih raunara, reklamira se za $ 750 u Scien-tific American.

1972. Hewlett-Packard najavljuje HP-35 kao brz, maksimalno taan elektronskilogaritmar sa poluprovodnikom memorijom, slino onoj kod raunara.

1972. Pojavio se Intelov mikroprocesor 8008. 1972. Steve Wozniak je napravio plavu kutiju, generator tona da bi ostvario slobodne

telefonske pozive. 1973. Robert Metcalfe je predloio Ethernet postupak za spajanje mrea u Xeroxovom

Centru za istraivanja u Palo Alto (Xerox Palo Alto Research Center). 1973. Micral je bio najraniji komercijalni personalni raunar bez opreme, zasnovan

na Intelovom mikroprocesoru 8008. 1973. Don Lancaster je konstruisao TV pisau mainu, koja je prva prikazivala

alfanumerike podatke na obinom televizoru. 1974. Istraivai u Xeroxovom Centru za istraivanja u Palo Alto konstruisali su Alto

prvu radnu stanicu sa ugraenim miem kao ulaznim ureajem. 1974. Scelbi reklamira raunar 8H, prvi komercijalno reklamiran raunar iz SAD

zasnovan na Intelovom mikroprocesoru 8008. 1975. Roen je Telenet, prva mrea sa paketnom komunikacijom i civilni ekvivalent

ARPAnetu. 1975. Januarsko izdanje asopisa Popular Electronics na svojoj naslovnoj strani

predstavlja svojstva Altaira 8800, zasnovanog na Intelovom mikroprocesoru 8080. 1975. Lee Felsenstein je konstruisao prototip modula vizuelnog displeja (engl. visual

display module, VDM), koji je oznaio prvu primenu alfanumerikog video displejasa preslikanom memorijom za personalne raunare.



1976. Steve Wozniak je konstruisao Apple I, raunar sa jednom ploom. 1976. Shugart Associates je predstavio disketnu jedinicu i disketu od 5 1/4 ina. 1976. Cray I je postao poznat kao prvi komercijalno uspeni vektorski procesor. 1977. Tandy Radio Shack predstavlja TRS-80. 1977. Apple Computers predstavlja Apple II. 1977. Commodore predstavlja PET (Personal Electronic Transactor). 1978. Korporacija Digital Equipment je napravila VAX 11/780, koji je imao sposobnost

da adresira do 4,3 gigabajta virtualne memorije, to je prevazilazilo stotinama putakapacitet veine miniraunara.

1979. Motorola predstavlja mikroprocesor 68000. 1980. John Shoch iz Xeroxovog Centra za istraivanja u Palo Alto izmislio je

raunarskog crva, kratki program koji pretrauje mreu u potrazi za procesorimau stanju ekanja.

1980. Seagate Technology je napravio prvi disk za mikroraunare. 1980. Prvi optiki disk za memorisanje podataka imao je 60 puta vei kapacitet od

diskete od 5 1/4 ina. 1981. Adam Osborne je sastavio prvi prenosivi raunar, Osborne I, koji je teio 24

funte i kotao $ 1.795. 1981. IBM je predstavio PC i izazvao brzi rast na tritu personalnih raunara. 1981. Sony je predstavio i isporuio prve disketne jedinice i diskete od 3 1/4 ina. 1983. Apple je uveo raunar Lisa. Prvi personalni raunar sa grafikim korisnikim

interfejsom (GUI). 1983. Compaq Computer Corp. je predstavio svoj prvi klon PC-ja, koji je koristio isti

softver kao IBM PC. 1984. Apple Computer je jednom reklamom od 1,5 miliona dolara koja je emitovana

na televiziji za vreme ampionata u amerikom fudbalu Super Bowl 1984. godinelansirao Macintosh, prvi raunar sa miem i grafikim korisnikim interfesjom.

1984. IBM je proizveo PC-AT koji je bio nekoliko puta bri od prvog PC-ja i zasnovanna Intelovom ipu 286. Ovo je raunar na kojem su zasnovani svi savremeni PC-ji.

1985. Porizveden je CD-ROM od CD-a na kojem se upisivala muzika. 1986. Compaq je predstavio Deskpro 386, prvi raunar na tritu koji koristi novi

Intelov ip 386. 1987. IBM je predstavio maine serije PS/2, koja je postavila disketnu jedinicu od

31/4 ina i VGA video sistem kao standarde za IBM raunare. 1988. Steve Jobs, suosniva Applea koji je napustio Apple radi osnivanja vlastite

kompanije, predstavio je javnosti raunar NeXT. 1988. Compaq i drugi proizvoai klonova PC-ja razvili su poboljanu arhitekturu

industrijskog standarda, koja je bila bolja od mikrokanalne i zadravalakompatibilnost sa postojeim mainama.

1988. Robert Morris je crvima (tj. virusima) zatrpao ARPAnet. Tada dvadesettro-godinji Morris, sin strunjaka za bezbednost raunara koji je radio za Nacionalnuagenciju za bezbednost (National Security Agency), poslao je nerazorne viruse prekoInterneta, stvarajui tekoe na oko 6.000 od 60.000 matinih raunara vezanih namreu.

1989. Intel je pustio u prodaju mikroprocesor 486, koji je sadrao vie od 1 milionatranzistora.

1990. Roen je World Wide Web (WWW) kada je Tim Berners-Lee, istraiva uCERN-u, centru za nuklearna istraivanja u enevi, razvio hipertekstualni markerskijezik (engl. Hypertext Markup Language, HTML).

5Poglavlje 1

Mehaniki kalkulatoriJedan od najranijih ureaja za raunanje o kome se zna je Abakus, koji je bio poznat iiroko korien vie od 2000 godina. Abacus je jednostavno drveno postolje koje sadriparalelne tapove na kojima su nanizane perlice. Kada se ove perlice pomeraju nazad inapred prema izvesnim pravilima, moe se obaviti nekoliko razliitih vrsta aritmetikihizraunavanja.

Matematika sa standardnim arapskim brojevima dospela je do Evrope u osmom idevetom veku. Na poetku 16. veka Charles Napier (pronalaza logaritama) je razvio niztapova (kasnije nazvan Napiers Bones) koji su se mogli upotrebiti kao pomo kodmnoenja.

Blaise Pascalu se obino pripisuje pravljenje prve digitalne maine za raunanje 1642.Mogla je da sabira brojeve unete na brojaniku i bila je namenjena za ispomo njegovomocu, koji je bio sakuplja poreza. Kasnije, 1671. godine, Gottfried Wilhelm Von Leibniz jeizmislio kalkulator, koji je i napravljen 1694. Ova maina za raunanje ne samo da jemogla da sabira, ve je i sa viestrukim sabiranjem i pomeranjem, takoe mogla i da mnoi.

Charles Xavier Thomas je 1820. godine, razvio komercijalno uspeni mehanikikalkulator, koji je mogao ne samo da sabira, ve i da oduzima, mnoi i deli. Nakon toga,sledio je itav niz unapreenih mehanikih kalkulatora napravljenih od raznih drugihistraivaa.

Prvi mehaniki raunarCharles Babbage, profesor matematike u Kembridu u Engleskoj, smatra se ocem raunarazbog njegova dva pronalaska dve razliite vrste maina za mehaniko raunanje.

Diferencijalnu mainu je smislio 1812. godine; ona je reavala jednaine sa polinomima,pomou diferencijala. Godine 1822. napravio je mali radni model diferencijalne maine zademonstracije. Zahvaljujui pomoi britanske vlade, Babbage je 1823. zapoeo sakonstrukcijom modela u punoj veliini. Prvobitno je bila namera da bude na parni pogon,potpuno automatizovana i ak da tampa rezultirajue tabele.

Babbage je nastavio rad na njoj narednih 10 godina, ali je 1833. izgubio interesovanjejer je dobio ideju za jo bolju mainu, koju je opisao kao automatski mehaniki digitalniraunar opte namene, potpuno upravljan pomou programa. Babbage je nazvao svoj novipronalazak analitikom mainom. Projekti za analitiku mainu predviali su paralelnedecimalne radnje raunara na brojevima (reima) od 50 decimalnih cifara i sa kapacitetomuvanja podataka (memorije) od 1.000 takvih brojeva. Ugraene operacije imale suukljueno sve to je potrebno savremenom raunaru opte namene, ak i sve vane uslovnefunkcije, to bi dozvolilo instrukcijama da se izvravaju po redu zavisnom od nekih uslova,a ne samo po brojanom nizu. Kod savremenih raunara ovo svojstvo uslovljenosti sepojavljuje u izrazu IF koji sreemo kod savremenih raunarskih jezika. Analitika mainaje trebala da koristi buene kartice, ime bi se kontrolisala ili programirala maina. Mainaje radila automatski, pomou pare i opsluivao bi je samo jedan ovek.

Analitika maina je bila prvi pravi ureaj za raunanje opte namene. Ona se smatraprvim pravim prethodnikom savremenih raunara, jer je imala sve elemente ureaja kojise danas smatra personalnim raunarom. Ovo obuhvata:

Ulazni ureaj. Korienjem ideje sline razbojima koji su se upotrebljavali u tekstilnimfabrikama toga vremena, oblik buenih kartica snabdevao je ulaz.

Upravljaka jedinica. Deo u obliku bureta sa mnogo letvica i klinova se koristio zakontrolu ili programiranje procesora.

Procesor (ili kalkulator). Maina za raunanje koja sadri stotine osovina i hiljadezupanika, a ija je visina oko 10 stopa.

Memorija. Jedinica sadri vie osovina i zupanika koji mogu da sadre 1.000 brojevaod 50 cifara.



Izlazni ureaj. Ploe napravljene da odgovaraju presama za tampanje, koriene suza tampanje krajnjeg rezultata.

Avaj, ovaj mogui prvi raunar nije u stvari nikada dovren zbog tekoa u zahtevanojpreciznoj mainskoj obradi zupanika i mehanizama. Alati toga doba, jednostavno, nisubili dovoljno dobri.

Interesantno je uoiti da je ideja o buenoj kartici koju je prvi put predloio Babbagekonano ostvarena 1890. Te godine je odrano takmienje za pronalaenje bolje metodepravljenja tabela sa podacima za popis u SAD. Herman Hollerith, zaposlen u Odeljenju zapopis (Census Department), doao je sa idejom o buenim karticama. Bez kartica, predvienoje da bi se podaci dobijenom tokom popisa sreivali godinama, a sa njima su mogli da seobrade za oko est nedelja. Hollerith je osnovao Tabulating Machine Company, koja jekasnije postala poznata kao IBM.

IBM i druge kompanije toga vremena razvile su niz poboljanih sistema sa buenimkarticama. Ovi sistemi su bili konstruisani od elektromehanikih ureaja kao to su relejii motori. Takvi raunari su automatski mogli da ulau odreeni broj kartica iz stanice zaitanje, obavljaju operacije kao to su sabiranje, mnoenje i sortiranje, i izbacuju buenekartice sa rezultatima. Maine za raunanje sa buenim karticama su mogle da obraujuod 50 do 250 kartica u minutu, gde je svaka kartica sadrala brojeve do 80 cifara. Buenekartice nisu sluile samo za unos i izlaz podataka, ve i kao oblik memorije za njihovouvanje. Maine sa buenim karticama obavljale su najvei deo poslova izraunavanja usvetu vie od 50 godina i omoguile su poetak mnogim ranim raunarskim kompanijama.

Elektronski raunariZa fiziara po imenu John V. Atanasoff vezuje se konstruisanje prvog pravog digitalnogelektronskog raunara 1942. godine, dok je radio u Dravnom koledu Ajova. Njegovraunar bio je prvi koji je koristio savremene tehnike digitalnog prekidanja i vakuumskeelektronske cevi kao prekidae.

Vojne potrebe za vreme Drugog svetskog rata prouzrokovale su veliki skok napred urazvoju raunara. Bili su potrebni sistemi za raunanje putanje projektila i za druge vojnepotrebe. John P. Eckert, John W. Mauchly i njihovi saradnici su na Elektrotehnikomfakultetu Moore pri Pensilvanijskom univerzitetu napravili prvi veliki elektronski raunarza vojsku 1946. godine. Ova maina je postala poznata kao ENIAC ili elektrini numerikiintegrator i kalkulator (engl. Electrical Numerical Integrator and Calculator). Radio je sa brojevimaod 10 cifara, a mogao je da izmnoi dva takva broja brzinom od 300 proizvoda u sekundipronalazei vrednost svakog proizvoda u tabeli koja se uvala u memoriji. ENIAC je bio1.000 puta bri od prethodne generacije elektromehanikih raunara sa relejima.

ENIAC je koristio oko 18.000 vakuumskih elektronskih cevi, zauzimao 1.800 kvadratnihstopa (167 kvadratnih metara) i troio oko 180.000 W elektrine snage. Buene kartice susluile kao ulaz i izlaz, a registri kao sabirai i kao ureaji za uvanje podataka sa brzimitanjem/pisanjem.

Instrukcije koje se mogu izvravati, a koje su sainjavale dati program, pravile su seposebnim spajanjem i prekidanjem tako da su kontrolisale tok izraunavanja kroz mainu.Tako, da bi se pokrenuo razliit program, u ENIAC-u su morale da se naprave noveinstrukcije, novim spajanjem i prekidanjem.

Ranije u 1945. godini, matematiar John von Neumann je pokazao da raunar moe daima veoma jednostavnu, nepromenljivu strukturu i da bude sposoban da efikasno izvravasvaku vrstu izraunavanja pomou odgovarajue programske kontrole, bez potrebe zaizmenom hardvera. Drugim reima, program je mogao da se promeni bez prespajanjasistema. Ideje Von Neumanna, na koje se obino misli kada se spomenu tehnike sa memo-risanjem programa (engl. stored-program technique), postale temelj budue generacije brzihdigitalnih raunara i opte su usvojene.

7Poglavlje 1

Prva generacija savremenih programiranih elektronskih raunara koja koristi prednostovih poboljanja pojavila se 1947. godine. U ovu grupu maina spadaju EDVAC i UNIVAC,prvi komercijalno dostupni raunari. U ovim raunarima je prvi put bila primenjena pravamemorija sa direktnim pristupom (RAM), za memorisanje delova programa i podatakakoji su potrebni brzo. Obino su bili programirani neposredno u mainskom jeziku, madaje sredinom 50-ih dolo do napretka u nekoliko aspekata naprednog programiranja.Posebno se u tome isticao UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer), prvi pravi raunaropte namene konstruisan za alfanumeriku upotrebu. Ovo je UNIVAC uinilo standardomza poslovnu upotrebu, a ne samo za naunu i vojnu.

Savremeni raunariOd UNIVAC-a do dananjih dana, razvoj raunara se odvijao veoma brzo. U konstrukcijiraunara prve generacije koristile su se vakuumske elektronske cevi. U kasnijimgeneracijama koristili su se manji i efikasniji tranzistori.

Svaki savremeni digitalni raunar najveim delom je skup elektronskih prekidaa. Oviprekidai se koriste za predstavljanje elemenata podataka nazvanih binarni brojevi (ilibitovi), i za upravljanje putevima kojima se oni prenose. Od samog poetka ukazala sepotreba za efikasnim elektronskim prekidaem koji bi radio potujui specifinu(,,ukljueno/iskljueno) prirodu binarne informacije i ujedno usmeravao signale koji sekoriste u raunaru. Prvi elektronski raunari koristili su kao prekidae vakuumskeelektronske cevi, i mada su one radile svoj posao, s njima je bilo mnogo problema.

Vrsta elektronskih cevi koja se koristila u ranim raunarima nazivala se trioda, a izumeoje Lee DeForest 1906. godine. Sastojala se od katode i anode, odvojene upravljakomreetkom, smetene u staklenoj vakuumskoj cevi. Katoda se zagrevala usijanim elektrinimvlaknom, to je izazivalo da emituje elektrone koje je privlaila anoda. Upravljaka reetkau sredini moe da kontrolie tok elektrona. Ako se naelektrie negativno, elektroni seodbijaju nazad ka katodi; ako se naelektrie pozitivno, privlae se prema anodi. Na tajnain, kontrolisanjem struje reetke, moglo se upravljati izlazom anode tako da se nalaziu stanju ukljueno ili iskljueno.

Naalost, elektronske cevi su bile neefikasne kao prekidai. Troile su mnogo elektrineenergije i oslobaale ogromnu toplotu, to je predstavljalo znaajan problem u prvobitnimsistemima. Upravo zbog toplote koju su stvarale, elektronske cevi su bile ozloglaene kaonepouzdane u veim sistemima kvarovi su se deavali na svakih par sati.

Pronalazak tranzistora, tj. poluprovodnika, bio je jedan od najvanijih koraka koji edovesti do revolucije u razvoju personalnih raunara. Tranzistor su pronali 1947. godine,a objavili 1948. John Bardeen, Walter Brattain i William Shockley, inenjeri u BellLaboratorija. Tranzistor u sutini funkcionie kao poluprovodniki elektronski prekida inasledio je manje podesnu elektronsku cev. Raunarski sistem napravljen sa tranzistorimabio je znatno manji, bri i efikasniji od sistema sa vakuumskim cevima, jer su tranzistoribili mnogo manji i jer su troili znatno manje energije.

Tranzistori se u osnovi prave od silicijuma i germanijuma, sa posebnim dodatimneistoama. Zavisno od dodatih neistoa i njihovog elektronskog sadraja, materijalpostaje poznat kao N tipa (negativan) ili P tipa (pozitivan). Obe vrste su provodnici kojidozvoljavaju elektricitetu da tee u jednom ili drugom smeru. Ipak, kada se ove vrstespoje, stvara se barijera koja dozvoljava struji da tee samo u jednom smeru, kada je prisutannapon pravog polariteta. Ovo je razlog zato se nazivaju poluprovodnicima.

Tranzistor se pravi uzastopnim smetanjem dva P-N spoja. Prave se spajanjem u sendvitanke ploe jedne vrste poluprovodnikog materijala izmeu dve ploe druge vrste. Ako jeploa u sredini od materijala P tipa, tranzistor se oznaava kao NPN. Ako je ploa u srediniN tipa, tranzistor se oznaava kao PNP.

Savremeni raunari


Kod tranzistora NPN, poluprovodniki materijal N tipa na jednoj strani ploe naziva seemiter i obino se spaja na negativni napon. Materijal P tipa u centru se naziva baza. MaterijalN tipa na drugoj strani baze naziva se kolektor.

Ako uporedimo tranzistor NPN sa triodnom elektronskom cevi, onda je emiter uporedivsa katodom, baza sa reetkom i kolektor sa anodom. Upravljajui strujom baze, moemoda upravljamo tokom struje izmeu emitera i kolektora.

U poreenju sa elektronskom cevi, tranzistor je mnogo efikasniji kao prekida, a dodatnose moe smanjiti do mikroskopske veliine. Najnoviji mikroprocesori Pentium II i III imajuvie od 27 miliona tranzistora na jednoj matrici ipa!

Sa tranzistorima je zapoet trend minijaturizacije koji se nastavlja do naih dana.Dananji mali laptop (ili palmtop) PC sistemi, koji rade na baterije, imaju vie raunarskesnage nego mnogi stariji sistemi koji su zauzimali itave sobe i troili velike koliineelektrine energije.

Integrisana kolaTrea generacija savremenih raunara se prepoznaje po upotrebi integrisanih kola umestopojedinih tranzistora. Inenjeri iz kompanije Texas Instruments pronali su 1959. godineintegrisano kolo (IC), poluprovodniko kolo koje sadri vie od jednog tranzistora na istojploici (odnosno, na istom noseem kristalu) i povezuje tranzistore bez ica. Prvo integrisanokolo sadralo je samo est tranzistora. Poreenja radi, Intelov mikroprocesor PentiumPro, koji se koristi u mnogim dananjim sistemima vrhunske klase, ima vie od 5,5 milionatranzistora, a integrisana ke memorija, ugraena u neke od ovih ipova, sadri jo 32miliona tranzistora! Danas mnoga integrisana kola imaju po vie miliona tranzistora.

Prvi mikroprocesorIntel je 1998. godine slavio tridesetogodinjicu. Ovu kompaniju su osnovali 18. jula 1968.godine Robert Noyce, Gordon Moore i Andrew Grove. Imali su poseban cilj: nainitipoluprovodniku memoriju praktinom i dostupnom. U to vreme, silicijumski memorijskiipovi bili su 100 puta skuplji od memorija sa magnetnim jezgrom, koje su se najeekoristile tih dana. Tada se poluprovodnika memorija prodavala za oko dolar po bitu, dokje memorija sa jezgrom kotala oko peni po bitu. Noyce je rekao, Sve to smo morali dauradimo bilo je da smanjimo cenu kotanja za faktor sto da bismo imali trite; u sutini,to smo i uradili.

Intel, poznat kao uspena kompanija za proizvodnju memorijskih ipova, je 1970. godinepredstavio memorijski ip od 1 Kbit, koji je bio mnogo vei od svega to je postojalo u todoba. (1 Kbit ine 1024 bita, a bajt je 8 bita. Ovaj ip, prema tome, skladitio je samo 128bajta ne mnogo po dananjim standardima.) Poznat kao dinamika memorija sa direktnimpristupom (DRAM) 1103, postao je poluprovodniki ureaj sa najveom prodajom na svetudo kraja naredne godine. U to vreme Intel je narastao od jezgra osnivaa i ake drugih navie od 100 zaposlenih.

Videvi Intelov uspeh u proizvodnji i razvoju ipova, Busicom, japanski proizvoa,zatraio je od Intela da proizvede skup ipova za porodicu programabilnih kalkulatora savisokim uinkom. U to vreme, svi logiki ipovi su bili konstruisani po porudbini zaodreenu namenu ili proizvod. Poto se veina ipova proizvodila po porudbini, nijedannije mogao da ima rasprostranjenu upotrebu.

Prvo Busicomovo reenje za kalkulator zahtevalo je najmanje 12 posebnih ipova. TedHoff, Intelov ininjer, odbio je takav projekat i umesto njega konstruisao jedan ip, logikiureaj opte namene, koji je dobijao instrukcije iz poluprovodnike memorije. Jedinicacentralnog procesora, ije jezgro ini skup od etiri ipa, mogla je da se kontrolie pomouprograma koji je mogao sutinski da kroji funkciju ipa prema zadatku kojim rukuje. ipje po prirodi bio opti, to znai da je mogao da radi i u ureajima koji nisu kalkulatori.Prethodne konstrukcije su bile oiene za jednu svrhu sa ugraenim instrukcijama, a ovaj

9Poglavlje 1

ip je itao promenjivi skup instrukcija iz memorije, to je upravljalo funkcijom ipa. Idejaje bila da se konstruie skoro itav ureaj za raunanje sa samo jednim ipom, koji jemogao da obezbedi razliite funkcije, zavisno od toga koje su mu instrukcije date.

Postojao je jedan problem sa novim ipom: Busicom je posedovao prava na njega. Hoffi drugi su znali da proizvod ima skoro neogranienu primenu, obezbeujui inteligencijudomainima, glupim mainama. Oni su se zalagali kod Intela da otkupe prava na njega.Dok su se Intelovi osnivai, Gordon Moore i Robert Noyce, borili za novi ip, drugi unutarkompanije su brinuli da to ne odvrati Intel od glavne delatnosti, pravljenja memorije. Nakraju su ga prihvatili zahvaljujui injenici da svaki skup mikroraunara od etiri ipasadri dva memorijska ipa. Tadanji direktor marketinga se prisea, Na poetku, mislimda smo ga posmatrali kao jedan od naina da prodajemo vie memorije, i bili smo voljnida na osnovu toga investiramo.

Intel je ponudio da vrati Busicomovo ulaganje od $ 60.000 u zamenu za prava na proizvod.Kako se u to vreme borila sa finansijskim tekoama, japanska kompanija se sloila. Nikou industriji toga doba, ak ni Intel, nije shvatao znaenje ovog dogovora. Naravno ovo jeprokrilo put Intelovoj budunosti u poslu sa procesorima. Rezultat je bio uvoenjeetvorobitnog mikroraunara Intel 4004 (naziv mikroprocesor do tada jo nije bio skovan) ,1971. godine. ip se prodavao po ceni od $ 200, bio je manji od nokta na palcu i imao jezapakovanih 2.300 tranzistora, a davao je toliko raunarske snage koliko i prvi elektronskiraunar, ENIAC. Poreenja radi, ENIAC se zasnivao na 18.000 vakuumskih elektronskihcevi, smetenih u 3.000 kubnih stopa (85 kubnih metara) kada je napravljen 1946. 4004 jeizvravao 60.000 operacija u sekundi, primitivno po dananjim standardima, ali velikiprodor u to vreme.

Intel je 1972. predstavio mikroraunar 8008, koji je obraivao osam bitova informacijaistovremeno, dvostruko vie u odnosu na prvi ip. Do 1981. godine, Intelova porodicamikroprocesora narasla je pojavom procesora 8086 sa 16 bitova i 8088 sa 8 bitova. Ova dvaipa su u samo jednoj godini ula u neuvenih 2.500 konstrukcija. Meu njima je bio iIBM-ov proizvod koji je postao prvi PC.

Intel je 1982. godine predstavio ip 286. Sa 134.000 tranzistora, nadmaivao je tri putauinke drugih esnaestobitnih procesora toga vremena. Zahvaljujui svojstvu upravljanjamemorijom, 286 je bio prvi mikroprocesor koji je nudio softversku kompatibilnost sa svojimprethodnicima. Ovaj revolucionarni ip je prvi put upotrebljen kod IBM-ovog raunaraPC-AT.

1985. godine pojavio se Intelov procesor 386. Sa novom tridesetdvobitnom arhitekturomi 275.000 tranzistora, ip je mogao da obezbedi vie od 5 miliona instrukcija svake sekunde(MIPS). Compaqov raunar DESKPRO 386 bio je prvi PC zasnovan na novom mikropro-cesoru.

Sledei korak je bio Intelov procesor 486 u 1989. godini. Novi ip je imao 1,2 milionatranzistora i po prvi put ugraeni matematiki koprocesor. 486 je bio oko 50 puta bri odprvog 4004, izjednaavajui se po uinku sa snanim velikim centralnim raunarima.

1993. godine, Intel je predstavio prvi Pentium procesor, koji postavlja nove standardeza uinak i do pet puta vei od procesora Intel 486. Procesor Pentium koristi 3,1 miliontranzistora koji daju do 90 MIPS-a ovo je sada oko 1.500 puta bre od prvog 4004.

Prvi procesor u porodici P6, nazvan Pentium Pro, predstavljen je 1995. Sa 5,5 milionatranzistora, bio je prvi koji je pakovan sa drugom matricom iji je sadraj predstavljala kememorija za poboljavanje uinka. Sa sposobnou ostvarivanja do 300 MIPS-a, PentiumPro je bio prihvaena mogunost za vieprocesorske servere i radne stanice visokog uinka.

Maja 1997. godine predstavljen je procesor Pentium II. Ovi procesori imaju 7,5 milionatranzistora upakovanih u kertrid umesto u uobiajeni ip. Porodica Pentiuma II se povealaaprila 1998, sa jeftinim procesorom, Celeronom, za osnovne PC-je i procesorom za visokuklasu, Pentium II Xeon za servere i radne stanice.

Savremeni raunari


Negde tokom 2000 godine oekujemo da ugledamo novi procesor P7, sa kodnim imenomMerced, odnosno, Imperium.

Ovo e biti Intelov prvi procesor sa ezdesetetvorobitnim instrukcijama, a izazvaepotpuno novu kategoriju operativnih sistema i namenskih aplikacija, dok e zadrati kom-patibilnost unazad sa tridesedvobitnim softverom.

Istorija personalnog raunarstvaSadanja, etvrta generacija savremenih raunara u svojoj konstrukciji sadri mikroproce-sore. Naravno, deo ove etvrte generacije je personalni raunar, iji nastanak je omoguenniskom cenom mikroprocesora i memorije.

Raanje personalnog raunara1973. razvijeni su neki od prvih mikroraunarskih sklopova zasnovanih na ipu 8008. Ovisklopovi bili su tek neto vie od pribora za demonstraciju i nisu mogli da rade skoro nitaosim da trepere lampicama. Krajem 1973. Intel predstavlja mikroprocesor 8080, koji je bio10 puta bri od prethodnog ipa 8008 i adresirao je 64 K memorije. Ovo je bio proboj kojije traila industrija personalnih raunara.

Januara 1975, u uvodnoj prii objavljenoj u asopisu Popular Electronics, MITS jepredstavio sklop Altair. Ovaj sklop, koji se smatra prvim personalnim raunarom, sastojaose od procesora 8080, napajanja, prednje ploe sa velikim brojem lampica i 256 bajta (nekilobajta) memorije. Prodavao se u delovima, kotao je $ 395 i trebalo ga je sastaviti. Sastavitije tada znailo da uzmete alat za lemljenje i stvarno dovrite plou sa elektronskim kolima,a ne kao danas gde moete da sklopite sistem od ve nainjenih delova samo pomouodvrtke.

Altair je imao sabirnicu otvorene arhitekture koja se zvala sabirnica S-100, jer je imala100 pinova po slotu. Otvorena arhitektura je znailo da bilo ko moe razviti ploe zaubacivanje u ove slotove i inerfejs za sistem. Ovo je omoguavalo upotrebu razliitihdodataka i dopunskih ureaja od brojnih kompanija na tritu. Novi procesor inspirisaoje druge kompanije da napiu programe, ukljuujui operativni sistem CP/M (Control Pro-gram for Microprocessors) i prvu verziju Microsoftovog programskog jezika BASIC (engl.Beginners All-purpose Symbolic Instruction Code optenamenski simboliki kd instrukcijanamenjen poetnicima).

IBM je 1975. godine predstavio ono to bi se moglo nazvati njegovim prvim personalnimraunarom. Model 5100 imao je 16 K memorije, ugraen ekran sa 16 redova po 64 znaka,ugraen BASIC interpreter i ugraen kasetofon DC-300 sa trakama za skladitenjepodataka. Cena sistema $ 9000 - izmetala ga je sa glavnog toka na tritu personalnihraunara, gde su dominirali eksperimentatori (popularno nazvani hakeri) koji su raunaresastavljali iz hobija, od jeftinih sklopova (oko $ 500). Naravno, IBM-ov sistem nije biokonkurentan na tritu niskih cena i nije se dobro prodavao.

Pre nego to je IBM predstavio ono to znamo kao IBM personalni raunar (model 5150),pojavili su se modeli 5110 i 5120. Mada je serija 5100 prethodila IBM PC-ju, stariji sistemii 5150 IBM PC nisu imali nieg zajednikog. Ispostavilo se da je IBM PC bio mnogo slinijiIBM System/23 DataMasteru, kancelarijskom raunarskom sistemu predstavljenom 1980.godine. U stvari, mnogi inenjeri koji su razvijali PC u IBM-u prethodno su radili naDataMasteru.

Godine 1976. nova kompanija, nazvana Apple Computer, predstavila je raunar AppleI, koji je prodavan za $ 695. Prodajna cena je bila proizvoljan broj izabran od Steve Jobsa,jednog od suosnivaa. Sistem se sastojao od glavne ploe sa kolima, zavrtnjima privrenena pare perploe. Nije bilo kuita ni napajanja. Napravljeno je samo nekoliko ovihraunara i oni su prodati kolekcionarima za vie od $ 20.000. Apple II, predstavljen 1977.

11Poglavlje 1

godine potpomogao je uspostavljanju standarda za skoro sve vane mikroraunare koji sudoli za njim, ukljuujui i IBM PC.

Svetom mikroraunara 1980. godine dominirala su dva tipa raunarskih sistema. Jedantip, Apple II, razvijao se i sticao veliki broj lojalnih korisnika i ogromnu bazu softvera, kojaje rasla fantastinom brzinom. Drugi tip, CP/M sistem, sastojao se ne samo od jednog, veod mnogo sistema izvedenih iz originalnog MITS-ovog Altaira. Ovi sistemi su bilimeusobno kompatibilni, upotrebljavali su operativni sistem CP/M i prikljuke zaproirenje prema standardu S-100. Sve ove sisteme pravile su razliite kompanije i prodavanisu pod razliitim imenima. Ipak, najvei deo ovih kompanija koristio je isti softver i ugraenihardver. Interesantno je primetiti da nijedan od ovih sistema nije bio kompatibilan ni saPC-jem ni sa Macom, to su danas preovlaujui standardi.

Novi konkurent, koji se pomaljao na horizontu, video je da ako eli da bude uspean,potrebno je da personalni raunar ima otvorenu arhitekturu, slotove za proirenja, konstru-kciju sa modulima i zdravu podrku od hardverskih i softverskih kompanija, koje nisuprvi proizvoai sistema. Ovaj konkurent ispostavilo se da je IBM, to je u to vreme bilostvarno iznenaenje jer IBM nije bio poznat po sistemima sa karakteristikama otvorenearhitekture! IBM je u sutini postao sliniji prvim Apple raunarima, a sami Apple raunarionome to su svi oekivali da bude IBM. Otvorena arhitektura nastupajueg IBM PC-ja izatvorena arhitektura nastupajueg Macintosha uzrokovala je potpuni obrt u industriji.

IBM personalni raunarNa kraju 1980. IBM je odluio da krene u ozbiljnu utakmicu na tritu personalnih raunaraniske cene, koje se brzo razvijalo. Kompanija je osnovala Odeljenje ulaznih sistema (EntrySystems Division), smeteno u Boca Ratonu, na Floridi, da razvije novi sistem. Odeljenje jesmeteno namerno daleko od IBM-ovog glavnog taba u New Yorku ili bilo kojeg drugogobjekta, sa eljom da novo odeljenje bude sposobno da radi nezavisno kao odvojena jedinica.Ovu malu grupu inilo je 12 inenjera i konstruktora, pod vostvom Dona Estridga. efkonstruktora u timu bio je Lewis Eggebrecht. Odeljenje ulaznih sistema je bilo zaduenoza razvoj IBM-ovog prvog pravog PC-ja (IBM je razmiljao o sistemu 5100, razvijenom 1975.godine, kao o inteligentnom programabilnom terminalu pre nego kao o pravom raunaru,iako je on to uistinu bio). Skoro svi ovi inenjeri bili su premeteni u novo odeljenje saprojekta System/23 DataMaster, koji je 1980. predstavio mali raunarski sistem zakancelarije, neposrednog prethodnika IBM PC-ja.

Konstrukcija DataMastera uticala je mnogo na konstrukciju PC-ja. Kod DataMasterasve je napravljeno u jednom komadu, sa integrisanim ekranom i tastaturom. Ovo je imalosvoja ogranienja, pa su ekran i tastatura postali zasebni elementi na PC-ju, ali su ipakizgled PC tastature i elektrina konstrukcija prekopirani sa DataMastera.

Nekoliko drugih delova IBM PC sistema takoe potiu od DataMastera, ukljuujuisabirnicu za proirenje (ili ulazno/izlazne slotove), to podrazumeva ne samo fiziki isti62-pinski prikljuak, ve takoe skoro istovetnu namenu pinova. Ovo kopiranje bilo jemogue jer je PC koristio isti kontroler prekida kao i DataMaster i slian kontroler direktnogpristupa memoriji (DMA). Takoe, kartice za proirenje ve napravljene za DataMastermogle su se lako prepraviti za rad u PC-ju.

DataMaster je za CPU koristio Intelov procesor 8085, koji je imao ogranienje adresiranjana 64 Kb i osmobitnu unutranju i spoljnu sabirnicu podataka. Ovakvo ureenje navelo jetim konstruktora PC-ja da za CPU upotrebi Intelov procesor 8088, koji je nudio mnogoveu granicu adresiranja memorije (1 M), i unutranju esnaestobitnu, ali samo osmobitnuspoljnu sabirnicu podataka. Osmobitna spoljna sabirnica podataka i slian skup instrukcijadozvolili su da se 8088 lako uklopi u raniju konstrukciju DataMastera.

Estrigde i tim konstruktora brzo su razvili konstrukciju i specifikacije za novi sistem.Pored pozajmljivanja od System/23 DataMastera, tim je prouavao trite, to je takoe

IBM personalni raunar


imalo ogromnog uticaja na konstrukciju IBM PC-ja. Projektanti su sagledali preovlaujuestandarde i postojee uspene sisteme toga doba, uili iz uspeha tih sistema, i u novi PCugradili su sve njihove mogunosti pa i vie. Sa parametrima za konstrukcije oiglednoizvedenim na osnovu zahteva trita, IBM je napravio sistem koji je bio potpuno sposobanda popuni prazninu na tritu.

IBM je razvio svoj sistem (od ideje do isporuke sistema koji mogu da funkcioniu), zajednu godinu, koristei postojee konstrukcije i kupujui to je mogue vie komponentiod drugih isporuilaca. Odeljenje ulaznih sistema bilo je nezavisno od drugih odeljenjaIBM-a i moglo je da koristi pomo izvan kompanije, ne prolazei kroz birokratske proce-dure koje su zahtevale iskljuivu upotrebu IBM-ovih resursa. IBM je razvoj jezika za PC ioperativnog sistema ugovorio sa malom kompanijom po imenu Microsoft. Ova odlukapredstavlja glavni inilac koji je Microsoftu omoguio da se danas uvrsti kao dominantnasila u oblasti PC softvera.

Napomena

Interesantno je primetiti da je IBM prethodno pregovarao sa kompanijom Digital Research (kompanijakoja je napravila CP/M, u to vreme najpopularniji operativnim sistem personalnog raunara), kakobi oni razvili operativni sistem za novi IBM PC, ali su u toj kompaniji bili veoma nepoverljivi premaradu sa IBM-om i posebno zaplaeni sporazumom o neotkrivanju saradnje, koji je IBM zahtevaoda potpiu. Microsoft je iskoristio povoljnu priliku koja je nastala posle povlaenja firme DigitalResearch i kasnije postao jedna od najveih softverskih kompanija na svetu. IBM-ova upotrebadrugih isporuilaca u razvoju PC-ja predstavljala je otvoren poziv ostalim proizvoaima da priskoei podre sistem - i oni su to uradili.

U sredu, 12. avgusta 1981. godine, pojavljivanjem IBM PC-ja ustanovljen je novi stan-dard u industriji mikroraunara. Otada su prodate stotine miliona PC kompatibilnihsistema, a originalni PC izrastao je u ogromnu familiju raunara i dopunskih ureaja. Zaovu familiju raunara napisano je vie softvera nego za bilo koji drugi sistem na tritu.

Industrija PC-ja 18 godina kasnijeZa vie od 18 godina od kada je predstavljen originalni IBM PC dogodile su se mnogepromene. IBM kompatibilni raunar, na primer, unapreen je od sistema 8088 na 4.77MHz do Pentium-II sistema na 500 MHz i vie - skoro 4000 puta breg od originalnog IBMPC-ja (u stvarnoj procesorskoj brzini, ne samo u brzini takta). Prvobitni PC je imao samojednu ili dve disketne jedinice za rad sa jednostranim disketama, koje su uvale po 160 KBpodataka koristei DOS 1.0, dok moderni sistemi mogu lako da imaju 20 GB (20 milijardibajta) ili vie skladinog prostora na disku.

Pravilo napredovanja u industriji raunara glasi (naziva se Murov zakon, jer ga je prvipostavio suosniva Intela Gordon Moore) da se raspoloive performanse procesora ikapacitet diskova udvostrue svake dve godine, pa uzmi ili ostavi.

Od poetka PC industrije, ovaj trend nije se menjao.Uz promenu performansi i kapaciteta memorije, druga vana promena od kada se pojavio

originalni IBM PC jeste to to IBM nije jedini proizvoa PC kompatibilnih sistema. IBMje postavio standard za PC kompatibilne raunare, naravno, ali danas vie ne postavljastandarde za sistem koji je stvorio. Mnogo ee nove standarde u PC industriji razvijajudruge kompanije i organizacije, a ne IBM. Danas su prvenstveno Intel i Microsoft odgovorniza razvoj i proirenje standarda za PC hardver i softver, respektivno. Neki su ak poeli danazivaju PC sisteme Wintel sistemima zbog dominacije ove dve kompanije.

Zadnjih godina Intel i Microsoft su nosioci razvoja budueg PC-ja. Intel u stvari danasostvaruje unapreenje konstrukcije hardvera PC-ja to se vidi iz uvoenja hardverskihstandarda kao to su sabirnica PCI (engl. Peripheral Component Interconnect prikljuivanje

13Poglavlje 1

periferijskih komponenata), sabirnica AGP (engl. Accelerated Graphics Port ubrzani grafikiprikljuak), oblik i veliina matine ploe ATX i NLX, interfejsi procesora, leita 1 do 8kao i slot 1 i 2, a i brojna druga. Na slian nain, Microsoft unapreuje softversku konstruk-ciju PC-ja neprekidnim razvojem operativnog sistema Windows i aplikacija kao to jeprogramski paket Office.

Danas postoje bukvalno stotine proizvoaa sistema koji slede zbirni standard PC-ja iproizvode raunare potpuno PC kompatibilne. Ima hiljade proizvoaa dopunskih ureajaije komponente proiruju i pojaavaju PC kompatibilne sisteme.

PC kompatibilni sistemi su uspevali ne samo zbog toga to se kompatibilni hardverlako uklapa, nego i zbog toga to osnovni operativni sistem nije distribuirao IBM ve nekodrugi (Microsoft). Jezgro sistemskog softvera je BIOS (engl. Basic Input Output System osnovni ulazno-izlazni sistem) njega takoe distribuiraju druge kompanije, kao to suAMI, Award, Phoenix i drugi. Ovakva situacija je dozvolila drugim proizvoaima dalicenciraju operativni sistem i softver BIOS-a i da prodaju vlastite kompatibilne sisteme.injenica da je DOS pozajmio funkcionalnost i korisniki interfejs od CP/M-a i UNIX-averovatno je imala uticaja na koliinu raspoloivog softvera. Kasnije, sa uspehomWindowsa, bilo je ak i vie razloga da proizvoai softvera piu programe za PC kompa-tibilne sisteme.

Jedan od razloga zato Apple Macintosh sistemi verovatno nikada nee dostii uspehPC-ja i kompatibilnih sistema jeste taj to Apple kontrolie sav osnovni softver (BIOS iOS) i nije nikad na njega davao licencu drugim kompanijama za upotrebu na odgovarajuimraunarima.

U jednom trenutku svog razvoja, Apple je izgleda uviao ovaj svoj pogrean stav isredinom 90-ih godina je zapoeo da daje licence za svoj softver drugim proizvoaimakao to su Power Computing.

Nakon kratkog vremena, Apple je prekinuo svoje licencne ugovore sa drugomproizvoaima. Otada Aplle ostaje u sutini zatvoren sistem, druge kompanije ne moguda razviju usaglaene maine, to znai da se raunari Macintosh mogu nabaviti samo izjednog izvora Applea. Tako se ini da je prekasno za uspeno konkurisanje lavini PCkompatibilnih raunara. Za itavu raunarsku javnost predstavlja srenu okolnost to toje IBM stvorio otvoreniji i proiriv standard, koji je danas ostvario sisteme koji se nude odstotine kompanija u obliku hiljada modela. Konkurencija meu proizvoaima iisporuiocima PC kompatibilnih sistema objanjava zato takvi sistemi nude tako dobreperformanse i toliko mogunosti za uloeni novac.

Trite IBM kompatibilnih raunara nastavlja da se razvija i cveta. Nove tehnologije idalje se ugrauju u ove sisteme, omoguavajui im da napreduju u skladu sa vremenom.Ovi sistemi nude visoku vrednost za svoju cenu, a obilje softvera moe da radi na njima.PC kompatibilni sistemi nesumnjivo e dominirati tritem personalnih raunara sledeih15 do 20 godina.

Murov zakon

1965. godine, Gordon Moore je spremio govor o kretanjima rasta kod memorije raunara i nainioje zanimljiva opaanja. Kada je poeo da ucrtava podatke na grafikonu, shvatio je da postojiupadljivo kretanje. Svaki novi ip sadrao je dvostruki kapacitet prethodnika i svaki ip je ostvarenza 18-24 meseci nakon prethodnog. Ako bi se ovo kretanje nastavilo, on je zakljuivao da biraunarska snaga rasla eksponencijalno u relativno kratkom vremenskom periodu (slika 1.1).Mooreovo zapaanje, danas poznato kao Murov zakon, je opisivalo kretanje koje se nastavilo donaih dana i jo je izvanredno tano. Uoeno je da ne opisuje samo memorijske ipove, ve takoetano opisuje rast snage procesora i kapaciteta diskova. Postao je osnova za mnoge prognozeuinka industrije. Za 26 godina, broj tranzistora na ipu poveao se vie od 3.200 puta, od 2.300kod 4004 u 1971. godini na vie od 7,5 miliona na procesoru Pentium II.

Industrija PC-ja 18 godina kasnije


Slika 1.1 Murov zakon primenjen na procesore, pokazuje da se broj tranzistora udvostruuje skorosvake dve godine.

ta donosi budunost? Za PC-je, jedna stvar je sigurna: Nastavie da budu bri, manji ijeftiniji. U skladu sa Gordonom Mooreom, snaga raunanja nastavie da raste brzinomudvostruenom svake dve godine. Ovo je istinito ne samo za brzinu ve i za kapacitetskladitenja podataka. Ovo znai da e raunari koje ete kupovati za dve godine bitidvostruko bri i uvati dvostruko vie podataka od onih koje moete kupiti danas. Stvarnoje zauujue da ova velika brzina razvoja ne pokazuje znake posustajanja.

POGLAVLJE 2

2PC komponente,svojstva i sastavsistema

U OVOM POGLAVLJU

ta je PC?

Vrste sistema

Sastavni delovi sistema

16 Poglavlje 2 PC komponente, svojstva i sastav sistema

Ovo poglavlje odreuje ta je stvarno PC i opisuje vrste PC-ja na tritu. Uz to, ovaj deoknjige daje pregled komponenti koje se susreu u savremenom PC-ju.

ta je PC?Kada poinjem seminar o hardveru PC-ja obino postavljam pitanje: ,,ta je PC?. Naravno,veina ljudi odmah odgovori da PC oznaava personalni raunar, to je tano. Zatim obinodefiniu personalni raunar kao mali raunarski sistem kupljen za linu upotrebu. Nanesreu, ta definicija nije ni priblino dovoljna za nae potrebe. Slaem se da je PCpersonalni raunar, ali nisu svi personalni raunari PC-ji. Sistem Apple Macintosh je, nemasumnje, personalni raunar, ali niko koga znam ne bi Mac nazvao PC-jem, ponajmanjesami korisnici Macova! Da biste dali pravu definiciju PC-ja, stvari morate posmatrati dublje.

Nazvati neki ureaj PC-jem podrazumeva da je on neto mnogo specifinije odpersonalnog raunara. Na primer, podrazumeva se porodina veza sa prvim IBM PC-jemiz 1981. U stvari, otii u tako daleko da kaem kako je IBM bukvalno izumeo PC, a to znaida je u IBM-u konstruisan i stvoren prvi takav ureaj, te da je IBM prvi definisao i postaviosve standarde koji su nainili PC osobenim u odnosu na ostale personalne raunare.Obratite panju da mi je sasvim jasno a to je i istorijska injenica da IBM nije izumeopersonalni raunar. (Veina ljudi priznaje da personalni raunar vodi poreklo od MITS-ovog Altaira, koji se pojavio 1975.) IBM nije izmislio personalni raunar, ali je izmislio PC.Neki bi otili dalje i definisali PC kao - svaki ,,IBM kompatibilan personalni raunar.injenica je da smo pre mnogo godina PC-jem obino nazivali IBM kompatibilne raunareili IBM klonove, priseajui se tako korena PC-ja.

Danas je injenica da IBM, mada je konstruisao i stvorio prvi PC 1981, a potom dugi nizgodina kontrolisao razvoj standarda za PC-je, vie nema kontrolu nad njima, tj. IBM danasne diktira ta to ini PC. IBM je izgubio kontrolu nad PC standardima 1987. godine, kadaje uveo liniju sistema PS/2. Do tada su drugi proizvoai PC-ja bukvalno kopirali IBM-ovesisteme sve do ipova, konektora i ak oblika (oblika i veliine) ploa, kuita i jedinica zanapajanje; posle 1987, IBM je napustio mnoge standarde koje je sam postavio. Zbog togase ve mnogo godina uzdravam od upotrebe termina ,,IBM kompatibilan kada govorimo PC-ju.

Ako PC nije vie IBM kompatibilan, onda ta je? Pravo pitanje izgleda da bi bilo: ,,Kodanas upravlja PC standardima? Pitanje je najbolje podeliti u dva dela. Prvo - ko imakontrolu nad softverom za PC, i drugo - ko ima kontrolu nad hardverom za PC?

Ko ima kontrolu nad softverom?Veina ljudi ne okleva ni sekundu kada na seminarima postavim ovo pitanje; odmah odgo-vore ,,Microsoft! Mislim da za ovaj odgovor nisu potrebni argumenti. Danas nesumnjivoMicrosoft upravlja operativnim sistemima koji se koriste na PC-ju. Oni su preli saoriginalnog MS-DOS-a na Windows 95/98, Windows NT i Windows 2000. Microsoft jeefikasno koristio svoju kontrolu nad operativnim sistemima kao polugu za upravljanje idrugim vrstama softvera za PC, npr. uslunim programima i aplikacijama. Mnogi usluniprogrami koje su prvobitno nudile nezavisne kompanije (recimo, programi za keiranjediska, kompresiju diska, defragmentaciju, obnavljanje strukture datoteka, pa ak ikalkulatori i belenice) sada su integrisani u Windows. Integrisane su ak i aplikacije kaoto su Web pretraivai, koje obezbeuju automatski instaliranu osnovu za pomenuteaplikacije na veliku alost proizvoaa konkurentskih verzija. Microsoft je takoeiskoristio svoju kontrolu nad operativnim sistemima da u njih integrie softver zaumreavanje i programske pakete, mnogo uspenije od konkurencije. Eto zato sada ondominira najveim delom softverskog prostora za PC, od operativnih sistema do pomonihprograma, od programa za obradu teksta do programa za tabelarna izraunavanja.

BatoPIBM prvi definisao i postaviosve standarde koji su nainili PC osobenim u odnosu na ostale personalne raunare.

17Poglavlje 2

U ranim danima PC-ja, dok je IBM imao kontrolu nad standardom za PC hardver, takompanija je unajmila Microsoft da razvije jezgro softvera za PC. IBM je razvio hardver,napisao BIOS (Basic Input Output System, osnovni ulazno/izlazni sistem), a zatim iznajmioMicrosoft da razvije DOS (engl. Disk Operating System, operativni sistem diska), kao inekoliko drugih programa i softverskih alata. IBM je propustio da pribavi ekskluzivnaprava na DOS, koji je ugovorio sa Microsoftom, ili potpunom kupovinom ili ekskluzivnimlicencnim ugovorom. To se kasnije pokazalo kao najskuplja poslovna greka u istoriji.Umesto toga IBM je od Microsofta dobio licencu koja nije podrazumevala iskljuivost, toje Microsoftu omoguilo da prodaje isti MS-DOS kd koji je razvio za IBM svimazainteresovanima. Prvi proizvoai klonova PC-ja, kao to je Compaq, eljno su licenciraliisti kd operativnog sistema i odjednom ste mogli kupiti isti osnovni MS-DOS operativnisistem sa nekoliko razliitih imena kompanija na pakovanju. Ako pogledamo unazadshvatiemo da je samo ta jedna greka u ugovoru omoguila Microsoftu da postanedominantna softverska kompanija i prouzrokovala da IBM izgubi kontrolu nad PCstandardom iji je tvorac bio.

Poto sam i sam pisac mogu da shvatim kako je to bio neverovatan propust. Zamislimoda se izdava pojavi sa dobrom idejom za veoma popularnu knjigu, onda ugovori posao iplati piscu da napie tu knjigu. Zatim pisac, na osnovu loe sroenog ugovora, otkriva damoe legalno prodavati skoro potpuno istu knjigu (moda sa razliitim naslovom) svimkonkurentima prvog izdavaa. Naravno, nijedan izdava koga znam ne bi dozvolio da seovo dogodi, a to je upravo ono to je IBM dozvolio Microsoftu da uradi daleke 1981. godine.Na osnovu dogovora sa Microsoftom, IBM je od prvog dana sutinski izgubio kontrolunad softverom koji je poruio za novi PC.

Videti ,,BIOS, str. 309

Zanimljivo je uoiti kako je u poslovnom svetu PC-ja softver zatien zabranom kopi-ranja, dok hardver moe jedino da se zatiti patentima, koji se teko i sporo dobijaju, apored toga pravo na patent istie nakon 17 godina. Da bi neto moglo da se patentira, tomora da bude jedinstveno i zaista novo reenje. Ovo je onemoguavalo patentiranje veineaspekata IBM PC-ja, jer je on bio konstruisan koritenjem ranije postojeih delova koje jebilo ko mogao da kupi! U stvari veina vanih delova za prve PC-je poticala je od Intela:procesor 8088, generator takta 8284, mera vremena 8253/54, kontroler zahteva za prekid8259, kontroler DMA 8237 (engl. Direct Memory Access direktni pristup memoriji), interfejsperiferije 8255 i kontroler sabirnice 8288. Ovi ipovi su inili srce i duu prvog PC-ja.

Poto konstrukcija prvog PC-ja nije mogla da se patentira, svako je mogao da iskopirahardver IBM PC-ja. Bilo je dovoljno da kupi iste ipove od istog proizvoaa i snabdevaaod koga je kupovao IBM i da napravi novu matinu plou sa slinim kolima. Kako se ini,IBM im je pomagao u tome, jer je ak objavio kompletne eme svojih matinih ploa i svihadapterskih kartica u veoma detaljnim i lako dostupnim prirunicima sa tehnikimpodacima. Imam nekoliko tih ranih prirunika i jo uvek ih, s vremena na vreme koristim,zbog podataka o konstrukciji odreenih delova. U stvari, svakome ko eli dobro da upoznakonstrukciju PC-ja jo uvek preporuujem prve prirunike.

Tei deo u kopiranju IBM PC-ja bio je softver, jer je zatien zakonom o autorskompravu. Pheonix Software je meu prvima legalno prevaziao ovu tekou, to im jeomoguilo da naine funkcionalno isti (ali kopiran) softver kao to je BIOS (engl. BasicInput/Output System osnovni ulazno-izlazni sistem). BIOS se definie kao jezgroupravljakog softvera, koje neposredno upravlja hardverskim ureajima u sistemu. Ovavrsta programa obino se naziva upravljakim programima ureaja, tako da je u sutini BIOSzbirka svih najznaajnijih upravljakih programa ureaja koji se koriste za rad i kontroluhardvera sistema. Ono to zovemo operativnim sistemom (npr. DOS ili Windows) koristiupravljake programe BIOS-a da upravlja i komunicira sa razliitim hardverom i perife-rijiskim ureajima u sistemu.

ta je PC?


Phoenixov nain za legalno pravljenje duplikata BIOS-a bio je dovitljivi oblik reverzi-bilnog inenjeringa. Zaposlili su dva tima softverskih inenjera, a jedan od tih timovainili su ljudi koji nikada nisu videli niti prouavali kd IBM BIOS-a. Prvi tim je prouavaoIBM BIOS i pisao najsveobuhvatniji mogui opis njegovog rada. Drugi tim je itao opisnapisan od strane prvog tima i imao je zadatak da napie sasvim novi BIOS koji je radiosve to je prvi tim opisao. Krajnji rezultat bio je novi BIOS sa kodom koji nije bio identianIBM-ovom kodu, ali je radio potpuno isto.

Phoenix je ovakav reverzibilni inenjering softvera nazvao ,,ista soba i mogao je daizbegne sve eventualne zakonske posledice. Poto se originalni IBM-ov PC BIOS sastojaood samo 8 K koda i imao je ograniene mogunosti, dupliranje postupkom iste sobenije bilo teko ni vremenski zahtevno. Kako se razvijao IBM BIOS, Phoenix - kao i drugiproizvoai BIOS-a - uspevali su relativno lako da dre korak sa svim izmenama koje biIBM uveo. Ne raunajui delove BIOS-a POST (engl. Power-On Self Test samoispitivanjepri ukljuivanju napajanja) ili program za rekonfigurisanje BIOS-a (koristi se zakonfigurisanje sistema), svi BIOS-i ak i danas imaju samo oko 32 K aktivnog koda. SoftverBIOS-a za proizvoae PC sistema danas ne proizvodi samo Phoenix, ve i drugi, npr.AMI, Award i Microid Research.

Nakon to je dupliran hardver i BIOS IBM PC-ja, za proizvodnju potpuno IBM kompa-tibilnog sistema bio je potreban jo samo DOS. Povratni inenjering DOS-a, ak i postupkomiste sobe, bio bi obeshrabrujui zadatak, jer je DOS mnogo vei od BIOS-a i sastoji seod mnogo vie programa i funkcija. Osim toga, operativni sistem se razvijao i menjaomnogo ee nego BIOS, koji je u poreenju s njim ostajao relativno nepromenljiv. Ovoznai da je jedini nain na koji se mogao dobiti DOS na nekom IBM kompatibilnomraunaru bio kupovina licence. Ovde se pojavljuje Microsoft. Poto IBM (onaj koji je unajmioMicrosoft da napie prvi DOS) nije naterao Microsoft da potpie ugovor o iskljuivoj licenci,Microsoft je mogao slobodno da prodaje isti DOS svakome. Sa licenciranom kopijom MSDOS-a poslednja kocka je dola na svoje mesto; otvorila su se vrata brane i krenula jeproizvodnja IBM kompatibilnih sistema, svialo se to IBM-u ili ne.

Ovo je, inae, i pravi razlog zato nema klonova ili kompatibilaca Appleovog sistemaMacintosh. Ne radi se o tome da se Macovi sistemi ne mogu kopirati; u stvari, Macovhardver je prilino jednostavan i lak za proizvodnju. Pravi problem lei u tome to je Applevlasnik Mac OS-a (operativnog sistema za Macove), kao i BIOS-a, a poto nisu eleli daprodaju licence, nijedna druga kompanija ne moe da prodaje Apple kompatibilne sisteme.Takoe, obratimo panju da su Macov BIOS i OS veoma tesno povezani; Macov BIOS jeveoma veliki, sloen i u sutini deo OS-a, nasuprot BIOS-u kod PC-ja, koji je mnogojednostavniji i laki za pravljenje duplikata. Vea sloenost i integracija dovela je do togada su Macov BIOS i OS izbegli pokuaje pravljenja duplikata postupkom iste sobe. Ovoznai da se, bez Appleovog blagoslova (u obliku licence), Macovi klonovi verovatno nikadanee pojaviti.

Zanimljivo je da su tokom 1996/1997. slobodniji mislioci u Appleu uinili napor da sedozvoli licenciranje kombinacije BIOS/OS; nekoliko maina kompatibilnih sa Macom nesamo da je razvijeno ve su i proizvedene i prodane. Kompanije kao to su Sony, PowerComputing, Radius i ak Motorola uloile su milione dolara u razvoj ovih sistema, aliubrzo nakon to su prodati prvi klonovi, Apple je naglo otkazao sve licence! Ovo je oiglednobio rezultat ukaza Stevea Jobsa koji je ponovno unajmljen da vodi kompaniju i koji je biojedan od prvih arhitekata konstrukcije Macintosha pre svega kao vlasniki zatvorene kutije.Otkazivanjem licenci Apple je stvarno osigurao da njihovi raunari nikada ne budu glavnitok uspeha. Zajedno sa manjim udelom na tritu dolaze znatno vie cene raunara, manjedostupnih softverskih aplikacija i manje nadgradnje hardvera ako se uporedi sa PC-jem.Vlasnika konstrukcija takoe znai da se glavni delovi za popravke ili nadgradnju, kaoto su matine ploe, jedinice za napajanje i kuita, mogu nai samo kod Applea poveoma visokim cenama, zbog ega nadgradnja ovih delova obino nije isplativa.

19Poglavlje 2

esto pomiljam na to da bi se ova knjiga moda zvala Nadgradnja i popravka Macada je Apple imao drugaiji pogled i ranije dao licence na svoj OS i BIOS!

Poto IBM nije bio vlasnik DOS-a (ili Windowsa), ve je od Microsofta dobioneekskluzivnu licencu, svako ko je eleo da koristi MS DOS ili Windows na svom sistemumogao je da kupi licencu od Microsofta. To je omoguilo svim kompanijama koje su eleleda razviju sistem usaglaen sa IBM-ovim da sasvim izbegnu IBM a ipak proizvedu mainuistovetnu po nainu rada. Poto korisnici ele kompatiblnost s ranijim proizvodima, kadajedna kompanija kontrolie operativni sistem, ona prirodno kontrolie i sav softver koji sekoristi, ukljuujui sve od upravljakih programa do programa za rad. Dokle god koristimoPC-je sa Microsoftovim operativnim sistemima, oni e imati odluujui re u kontrolisanjuPC softvera.

Ko kontrolie PC hardver?Poto je jasno da je Microsoft uvek kontrolisao PC softver imajui kontrolu nad operativnimsistemom, ostaje pitanje - ta je sa hardverom? Lako je videti da je IBM upravljao standardomPC hardvera sve do 1987. godine. Ipak je IBM stvorio konstrukciju jezgra PC matine ploe,arhitekturu konektora za proirenje sabirnice (8/16 bitna ISA sabirnica), konstrukcijuserijskog i paralelnog prikljuka, konstrukciju video kartice kroz VGA i XGA standarde,konstrukcije interfejsa i kontrolera disketne jedinice i diska, konstrukciju napajanja,interfejs i konstrukciju tastature, pa ak i fizike oblike (faktore oblika) svega, od matinihploa do kartica za proirenje, napajanja i kuita. Sve karakteristike IBM-ove konstrukcijePC, XT i AT sistema od pre 1987. godine imaju uticaja i na savremene sisteme.

Ali, po mom miljenju, pravo pitanje glasi - koja je kompanija bila odgovorna za smiljanjei stvaranje novijih, skoranjih konstrukcija PC hardvera, interfejsa i standarda? Kada po-stavim to pitanje ljudi obino oklevaju da odgovore - neki kau Microsoft (ali on kontroliesoftver, ne i hardver), neki kau Compaq, ili navedu imena nekoliko drugih velikih proizvo-aa sistema, a ima i onih koji daju taan odgovor - Intel.

Mogu da razumem zato mnogi ne pogode odmah, jer koliko ljudi stvarno poseduje PCsa oznakom Intela? Ne mislim samo na one na kojima pie ,,Intel inside (to podrazumevajedino da sistem ima Intelov procesor), ve na sisteme koje je konstruisao i sklopio Intel ilikoji su kupljeni preko njih. Verovali ili ne, mislim da mnogi ljudi, ako ne ak i veina,danas zaista imaju Intelove PC-je!

Naravno, ovo ne znai da su oni kupili svoje sisteme od Intela, jer je poznato da Intel neprodaje kompletne PC-je neposredno krajnjim korisnicima. Ne moete naruiti sistem odIntela niti moete kupiti sistem marke Intel od nekog drugog. Ono o emu govorim jestematina ploa. Po mom miljenju, najvaniji deo sistema PC-ja jeste matina ploa i rekaobih da ko god je napravio vau matinu plou treba da se smatra legitimnim proizvoaemvaeg sistema. ak i ranije, dok je IBM bio glavni snabdeva PC-jima, on je pravio samomatine ploe, a sa drugima je ugovarao ostale delove sistema (jedinicu za napajanje,diskove, itd.).

Videti ,,Matine ploe i sabirnice, str. 185.

Proizvoai sistema najvie klase prave vlastite matine ploe. Prema asopisu Com-puter Reseller News, tri najvea proizvoaa stonih sistema u poslednjih nekoliko godinajesu Compaq, Packard Bell i IBM. Ove kompanije konstruiu i proizvode svoje matineploe i druge sastavne delove sistema. U nekim sluajevima ak konstruiu ipove i skupoveipova za svoje ploe. Mada je prodaja ovih kompanija velika, mnogo vei deo tritazauzimaju proizvodi za koje se moe rei da su druga klasa.

U drugoj klasi nalazimo kompanije koje nisu pravi proizvoai sistema, ve ih samosklapaju. One kupuju matine ploe, kuita, sklopove za napajanje, diskove, dopunskeureaje itd., zatim sklapaju te delove i prodaju kompletne sisteme. Dell, Gateway i Microndanas su meu veim kompanija koje sklapaju sisteme, ali postoje i stotine drugih. Sve u

ta je PC?


svemu, druga klasa sainjava najvei segment dananjeg trita PC-ja. Ono to je zanimljivokod sistema druge klase, uz nekoliko izuzetaka, jeste da i vi i ja moemo kupiti iste matineploe i druge sastavne delove kao i proizvoai druge klase (mada emo ih platiti vienego oni). Takoe, moemo sami sklopiti potpuno isti sistem, ali to je pria koja je objanjenau poglavlju 16, ,,Izrada ili nadogradnja sistema.

Ako Gateway, Dell, Micron i drugi ne proizvode vlastite matine ploe, onda ko to ini?Pogodili ste, to je Intel. Ne samo da navedene kompanije koriste skoro iskljuivo Intelovematine ploe, nego i veina sistema na tritu druge klase dolazi sa Intelovim matinimploama. Jedina oblast gde Intel ne dominira jesu jeftini raunari sa leitem 7 i to uglavnomjer je Intel u stvari napustio konstrukciju leita 7 i uopte jeftino trite. Sada se snanovraa na trite jeftinih PC-ja sa novijom konstrukcijom leita 370, pomou koje nameravada zavlada i ovim delom trita.

Pregledao sam lanke o 10 sistema sa Pentiumom II u poslednjem broju magazina Com-puter Shopper, i - ne alim se - osam od 10 sistema koje su oni procenjivali imali su Intelovematine ploe. Tanije, tih osam je koristilo potpuno istu Intelovu matinu plou. To znaida se ti sistemi razlikuju jedino po spoljnjem izgledu kuita i po tome koju je video karticu,disk, tastaturu itd. montaer upotrebio te nedelje.

Druga dva sistema imali su ploe drugih proizvoaa, ne Intelove, ali su ak i te ploekoristile Intelove Pentium II procesore i Intelov skup ipova za matine ploe, to zajednoini vie od 90% cene matine ploe. lanak se dosledno poklapa sa onim to godinamaviam pod poklopcima PC-ja dobijenih potanskim porudbinama.

Videti ,,Procesori Pentium II, str. 146.

Videti ,,Skup ipova, str. 213.

Kako i kada se ovo dogodilo? Naravno, Intel je bio najznaajniji snabdeva PC proceso-rima jo od kada je IBM izabrao za CPU Intelov 8088 u originalnom IBM PC-ju 1981.godine. Drei kontrolu nad procesorima, prirodno, stekli su kontrolu i nad ipovimapotrebnim za uklapanje njihovih procesora u projekte sistema. Ovo je prirodno odveloIntel u proizvodnju skupova ipova. Ovu vrstu posla zapoeli su 1989. godine proizvodnjomskupa ipova za EISA 82530 (engl. Extended Industry Standard Architecture proirenaarhitektura industrijskog standarda) i do 1993. postali su zajedno sa pojavom procesoraPentium najvei isporuilac skupova ipova za vanije matine ploe. Imam jasnu slikupred oima: oni sede i razmiljaju - zato ne bi eliminisali posrednike i proizvodili itavematine ploe kada ve prave procesore i sve druge ipove potrebne za proizvodnju matineploe? Odgovor na ovo doao je 1994. godine, kada je Intel postao najvei proizvoamatinih ploa u svetu, to je bila i prava prelomna taka u industriji. Od tada je Intelostao vrsto na vrhu. On u ovoj kategoriji nije tek za korak ispred ostalih; u stvari, 1997.godine Intel je proizveo vie matinih ploa nego sledeih osam najveih proizvoaamatinih ploa zajedno, sa prodajom koja je prela 30 miliona ploa u vrednosti od preko3,6 milijardi dolara! Obratite panju na to da ovaj broj ne obuhvata procesore ili skupoveipova samo ploe! Ove ploe zavrile su u PC sistemima razliitih isporuilaca, koje vi ija kupujemo, to znai da svi mi u sutini kupujemo sisteme koje je proizveo Intel, bezobzira na to ko je u stvari privrstio zavrtnje.

Tabela 2.1 sadri 10 najveih proizvoaa ploa, svrstanih po prodaji u 1997. godini(Izvetaj o prodaji u 1998. i 1999. godini nije bio dostupan u vreme tampanja knjige).

Napomena

Brojevi odraavaju prodaju u milionima.

21Poglavlje 2

Tabela 2.1 Najvei proizvoai matinih ploa (Computer Reseller News)

Proizvoa matinih ploa Prodaja u 1997. Prodaja u 1996.

Intel 3.600$ 3.200$

Acer 825$ 700$

AsusTek 640$ 426$

Elitegroup 600$ 600$

First International Computer (FIC) 550$ 450$

QDI Group 320$ 246$

Soyo 254$ 123$

Giga-Byte 237$ 165$

Micro-Star 205$ 180$

Diamond Flower (DFI) 160$ 100$

Intel nesumnjivo kontrolie standard PC hardvera jer kontrolie matinu plou PC-ja.Ne samo da on proizvodi ogromnu veinu matinih ploa koje se danas koriste u sistemima,ve je najvei snabdeva procesorima i skupovima ipova svih drugih proizvoaa matinihploa. Ovo znai da, ak i ako nemate stvarno Intelovu matinu plou, matina ploa kojuimate verovatno ima Intelov procesor ili skup ipova.

Intel takoe ima svoj udeo u postavljanju nekoliko novijih standarda za PC hardver.Stvorio je PCI (engl. Peripheral Component Interconnect povezivanje periferijskih ureaja)interfejs lokalne sabirnice i novi AGP (engl. Accelerated Graphics Port ubrzani grafikiprikljuak) interfejs za video kartice velikih mogunosti. Intel je projektovao oblik i veliinuATX matine ploe koja zamenjuje Baby-AT oblik i veliinu koje je stvorio IBM i koji sekoriste jo od poetka osamdesetih. Intel je takoe kreirao oblik i veliinu za NLX matinuplou koja zamenjuje zatienu i ogranienu konstrukciju LPX, korienu kod mnogihjeftinih sistema, to je na kraju donelo mogunost nadogradnje matinih ploa kod ovihsistema. Intel je takoe konstruisao DMI (engl. Desktop Management Interface interfejs zaupravljanje stonim raunarima), za praenje rada hardvera sistema, i DPMA (engl. Dy-namic Power Management Architecture arhitektura za dinamiko upravljanje snagom) iAPM (engl. Advanced Power Management napredno upravljanje napajanjem) standardeza upravljanje korienjem struje u PC-ju.

Intel je bio taj koji je prednjaio sa uvoenjem naprednih tehnologija u skupove ipovaza matine ploe, podravajui nove vrste memorije, kao to su EDO (engl. Extended DataOut memorija sa direktnim pristupom i proirenim izlazom podataka), SDRAM (engl.Synchronous Dynamic RAM sinhroni DRAM) i RDRAM (engl. Rambus Dynamic RAM Rambus DRAM); novi i bri interfejs sabirnice; bri pristup memoriji. Intel ima velikiuticaj na trite prenosivih raunara, nudei posebne procesore sa malom potronjom,skupove ipova i prenosive module (spajanjem procesora i skupova ipova na dodatnojploi) za lake konstruisanje prenosivih raunara i poboljanje njihovih svojstava i brzinerada. Nije teko uvideti da Intel kontrolie standard hardvera PC-ja onako kao to Microsoftkontrolie standard PC softvera.

U dananje vreme Intelovi procesori i skupovi ipova toliko su sveprisutni da se izlaureverzibilnom inenjeringu i onda se proizvode pod nazivom komponente usaglaene saIntelom. Kompanije kao to su AMD, Cyrix i druge poseduju raznovrsne procesore, kojisu neposredne zamene sa kompatibilnim pinovima za Intelove procesore; osim toga, nekiproizvoai skupova ipova proizveli su ak i kopije Intelovih skupova ipova istovetnihpinova.

Onaj ko kontrolie operativni sistem, kontrolie i softver za PC, a onaj ko kontrolieprocesor, pa prema tome i matinu plou, kontrolie hardver. Zbog toga to danas Microsoft

ta je PC?


i Intel upravljaju softverom i hardverom PC-ja, nije udo da se savremeni PC esto nazivaWintel raunar.

Tehniki podaci za PC 9xIako Intel ima punu kontrolu nad hardverom za PC, Microsoft je svestan svoje moi sastanovita operativnog sistema i objavio je seriju dokumenata nazvanih PC 9x DesignGuides (Vodii za konstruisanja PC-ja 9x) (gde 9x oznaava godinu), kao skup standardmihtehnikih pojedinosti za usmeravanje konstruktora hardvera i softvera pri stvaranjuproizvoda koji rade sa operativnim sistemom Windows. Zahtevi u ovim vodiimapredstavljaju deo Microsoftovih zahteva koje treba ispuniti da bi se mogao staviti natpisDesigned for Windows (predvieno za Windows). Drugim reima, ako pravite hardverski ilisoftverski proizvod i elite da zvanina oznaka Designed for Windows bude na kutiji, ondava proizvod mora da zadovolji minimalne zahteve za PC 9x.

Do sada su objavljeni sledei dokumenti:

Hardware Design Guide for Microsoft Windows 95 (Vodi za projektovanje hardveraza Microsoft Windows 95);

Hardware Design Guide Supplement for PC 95 (Dodatak vodiu za projektovanjehardvera za PC 95)

PC 97 Hardware Design Guide (Vodi za projektovanje hardvera za PC 97) PC 98 System Design Guide (Vodi za projektovanje sistema za PC 98) PC 99 System Design Guide (Vodi za projektovanje sistema za PC 99) PC 2000 System Design Guide (Vodi za projektovanje sistema za PC 2000)

Svi ovi dokumenti mogu se preuzeti sa Microsoftove Web lokacije, a mogu se poruiti iu tampanom obliku od Microsoft Pressa.

Vodii za projektovanje sistema sadre obavetenja za inenjere koji projektuju perso-nalne raunare, kartice za proirenja i periferijske ureaje koji e se koristiti sa operativnimsistemima Windows 95, 98 i NT. Zahtevi i preporuke za konstrukciju PC-ja u ovim Vodiimaine osnovne zahteve koje treba zadovoljiti kako bi hardver mogao da se obelei natpisomDesigned for Microsoft Windows, u okviru programa koji sponzorie Microsoft.

Ovi Vodii sadre zahteve za osnovne (stone i mobilne) sisteme, radne stanice i PC-je zazabavu. Njima se, takoe, definiu svojstva Plug-and-Play ureaja, upravljanje strujom upersonalnim raunarima, zahtevi za univerzalnu serijsku sabirnicu (USB) i IEEE 1934, kaoi novi ureaji koje podrava Windows, ukljuujui nove grafike i video mogunosti ureaja,DVD, skenere, digitalne kamere i druge ureaje.

Napomena

Obratite panju da Vodii nemaju nikakvog znaaja neposredno za krajnjeg korisnika; oni su, ustvari, namenjeni da budu vodii za proizvoae PC-ja u gradnji sistema. Prema tome, to su samopreporuke i ne moraju se slediti doslovno. Na neki nain oni predstavljaju Intelove i Microsoftovealate za kontrolu trita radi daljeg irenja uticaja na hardver i softver PC-ja. U stvarnosti, trite estodiktira da se na neke od ovih preporuka ne treba obazirati, to je jedan od razloga zato senastavlja sa razvojem novih verzija svake sledee godine.

Vrste sistemaPC-je moemo podeliti u mnogo razliitih kategorija. Ja ih obino delim na dva naina po vrsti softvera koji mogu da koriste i po osnovnoj sabirnici matine ploe, odnosnokonstrukciji i irini sabirnice procesora. Poto se ova knjiga uglavnom bavi hardverom,najpre razmotrimo ovo drugo.

23Poglavlje 2

Kada procesor ita podatke, podaci prelaze u njega preko spoja sa spoljnom sabirnicompodataka procesora. Sabirnica podataka procesora je neposredno povezana sa osnovnomsabirnicom procesora na matinoj ploi. Sabirnica podataka procesora ili osnovna sabirnicase ponekad naziva lokalnom sabirnicom, jer je lokalna za procesor koji je neposredno povezansa njom. Svi drugi ureaji povezani sa osnovnom sabirnicom u sutini izgledaju kao da sui sami neposredno povezani sa procesorom. Ako procesor ima 32-bitnu sabirnicu podataka,onda se matina ploa mora opremiti tako da ima 32-bitnu osnovnu sabirnicu procesora.Ovo bi znailo da sistem moe da prenese podatak od 32 bita u procesor ili iz njega u samojednom ciklusu.

Videti Sabirnica podataka, str. 44.

Razni procesori imaju razliite irine sabirnice podataka, a matine ploe koje su proje-ktovane ba za te sabirnice zahtevaju osnovnu sabirnicu procesora sa odgovarajuom iri-nom. Tabela 2.2 sadri spisak svih Intelovih procesora i irina njihovih sabirnica podataka.

Tabela 2.2 Procesori Intela i irina njihovih sabirnica podataka

Procesor irina sabirnice podataka

8088 8-bitna

8086 16-bitna

286 16-bitna

386SX 16-bitna

386DX 32-bitna

486 (svi) 32-bitna

Pentium 64-bitna

Pentium MMX 64-bitna

Pentium Pro 64-bitna

Pentium Celeron/II/III 64-bitna

Pentium II/III Xeon 64-bitna

Kada se govori o irinama procesora, javlja se nekoliko zabluda. Iako svi procesoriPentium imaju irinu sabirnice podataka od 64 bita, unutranji registri su iroki samo 32bita i procesiraju 32-bitne komande i instrukcije. Tako, sa softverskog stanovita, sviprocesori od 386 do Pentiuma III imaju 32-bitne registre i izvravaju 32-bitne instrukcije.Iz elektronske ili fizike perspektive, ovi procesori sposobni da rade sa 32-bitnim softverompostoje u fizikom obliku sa irinom sabirnice podataka od 16 bitova (386SX), 32 bita(386DX) i 64 bita (Pentium II). irina sabirnice podataka je glavni inilac u konstrukcijimatine ploe i sistema memorije, poto ona odreuje koliko se bitova unosi i iznosi izipa u jednom ciklusu.

Videti Unutranji registri, str. 45.

Budui procesor P7, pod kodiranim imenom Merced, imae novi 64-bitni skup instru-kcija, Intel Architecture (IA-64), ali e takoe procesirati iste 32-bitne instrukcije kao toto rade procesori od 386 do Pentiuma. Nije poznato da li e Merced imati 64-bitnu sabirnicupodataka kao Pentium ili e uvesti 128-bitnu.

Videti ,,Specifikacije procesora, str. 34.

Iz tabele 2.2 moete videti da sistemi 486 imaju 32-bitnu sabirnicu procesora, to znaida svaka matina ploa za 486 treba da ima 32-bitnu osnovnu sabirnicu procesora. SviPentium procesori, bilo da su originalni Pentium, Pentium MMX, Pentium Pro ili ak

Vrste sistema


Pentium II i III, imaju 64-bitne sabirnice podataka, to znai da Pentium matine ploeimaju 64-bitnu osnovnu sabirnicu procesora. Ne moe se staviti 64-bitni procesor na 32-bitnu matinu plou i to je jedan od razloga to matine ploe 486 ne mogu da prihvateprave Pentium procesore.

Kao to moete da vidite iz tabele, sisteme moemo podeliti u sledee hardverskekategorije:

8-bitni, 16-bitni, 32-bitni, 64-bitni.

Zanimljivo je da, pored irine sabirnice, sistemi od 16-bitnih do 64-bitnih imaju veomaslinu osnovnu konstrukciju i arhitekturu. Ipak, stariji 8-bitni sistemi veoma su razliiti.Ovo nam daje dve osnovne vrste sistema ili klase hardvera: 8-bitne sisteme (klasa PC/XT); 16/32/64-bitne sisteme (klasa AT).

PC znai Personal Computer, XT znai eXTended PC (proireni PC) i AT znai Ad-vanced Technology PC (PC sa naprednom tehnologijom). Izrazi PC, XT i AT, koji se ovdekoriste, jesu originalni nazivi IBM sistema. XT je u osnovi bio personalni raunar koji jepored disketne jedinice, koju je imao osnovni PC sistem, imao i disk za skladitenjepodataka. Ovi sistemi imali su 8-bitni procesor 8088 i 8-bitnu ISA sabirnicu za proirenjesistema. Sabirnica je ime dato prikljucima za proirenja u koje su se mogle ugraditi dodatnekartice. Oznaka ,,osmobitno proistie iz injenice da ISA sabirnica, koja se nalazi u PC/XT klasi sistema moe da alje ili prima samo podatak od 8 bitova u jednom ciklusu. Kod8-bitne sabirnice podaci se alju paralelno kroz osam vodova istovremeno.

Videti ,,ISA sabirnica, str. 255.

Za 16-bitne i ire sisteme kae se da su klasa AT, to znai da slede odreene standardei osnovnu konstrukciju koja je prvi put postavljena u originalnom IBM AT raunaru. AT jeIBM-ova oznaka primenjena na sisteme koji su prvi sadrali naprednije 16-bitne (kasnije32-bitne i 64-bitne) procesore i konektore za proirenje. Sistemi AT klase moraju da imajuprocesor kompatibilan sa Intel 286 ili viim procesorom (podrazumevajui 386, 486 ,Pentium, Pentium Pro i Pentium II procesore) i 16-bitnu ili iru sabirnicu. Arhitekturasabirnice raunara je okosnica konstrukcije AT sistema, zajedno sa arhitekturom osnovnememorije, zahtevima za prekid (engl. Interrupt ReQuest, IRQ), DMA (engl. Direct MemoryAccess direktan pristup memoriji) i konstrukcijom adresa U/I prikljuaka. Svi sistemi ATklase slini su po nainu alociranja resursa sistema i po nainu na koji oni rade.

Prvi raunari AT klase imali su 16-bitnu verziju ISA sabirnice, koja predstavlja proirenjeoriginalne 8-bitne ISA sabirnice, primenjene u PC/XT klasi sistema. Konano, razvijeno jenekoliko vrsta prikljuaka za proirenje ili sabirnica za AT klasu raunara, u koje spadajui ove sa spiska:

16-bitna ISA sabirnica, 16/32-bitna dopunjena ISA (Extended ISA, EISA) sabirnica, 16/32-bitna PS/2 sabirnica mikrokanalne arhitekture (Micro Channel Architecture,

MCA), 16-bitna PC-Card (PCMCIA) sabirnica, 32-bitna Cardbus (PCMCIA) sabirnica, 32-bitna VESA Local (VL) sabirnica, 32/64-bitna sabirnica prikljuivanja periferijskih komponenata (Peripheral Compo-

nent Interconnect, PCI) 32-bitni ubrzani grafiki prikljuak (Accelerated Graphics Port, AGP).

25Poglavlje 2

Sistem sa bilo kojom od ovih vrsta prikljuaka za proirenje po definiciji jeste sistemAT klase, bez obzira na to koji je Intelov ili sa njim kompatibilan procesor upotrebljen. ATraunari sa 386 ili kasnijim procesorima imaju posebne mogunosti koje se ne nalaze kodprve generacije AT-a zasnovanih na 286. Sistemi 386 i kasniji imaju razliite mogunosti upogledu adresiranja memorije, upravljanja njome i sposobnosti 32-bitnog ili 64-bitnogpristupa podacima. Veina sistema sa 386DX ili kasnijim procesorima ima 32-bitnuarhitekturu da bi se iskoristile sve prednosti prenosa podataka 32-bitnog procesora.

Veina personalnih raunara danas ima 16-bitne ISA prikljuke da bi se obezbedilakompatibilnost s prethodnim, jednostavnijim adapterima, kao i PCI prikljuke za adapterevelikih mogunosti. Veina prenosivih raunara koristi prikljuke PC-Card i Cardbus uprenosivoj jedinici, a ISA i PCI prikljuke u dodatnim prikljunim stanicama.

Poglavlje 4, ,,Matine ploe i sabirnice, sadri detaljna obavetenja o ovim i drugimsabirnicama personalnih raunara, kao to su tehniki podaci o izlaznim izvodima, svojstvi-ma i radu sabirnica, kao i teorijsku osnovu.

Tabela 2.3 sadri pregled osnovnih razlika izmeu starijih 8-bitnih (PC/XT) raunara isavremenog AT-a. Sagledaete razlike izmeu ovih sistema, a obuhvaeni su svi IBM i sanjima kompatibilni modeli.

Tabela 2.3 Razlike izmeu PC/XT i AT raunara

Osobine sistema (8-bitni) PC/XT tip (16/32/64-bitni) AT tip

Podrani procesori Svi x86 ili x88 286 ili vii

Reim rada procesora Realni Realni/Zatieni/Virtuelni realni

Podrani softver Samo 16-bitni 16-bitni ili 32-bitni

irina prikljuka sabirnice 8-bitni 16/32/64-bitni

Vrsta prikljuka Samo ISA ISA, EISA, MCA, PC-Card,Cardbus, VL-sabirnica, PCI

Hardverski prekidi 8 (6 upotrebljivih) 16 (11 upotrebljivih)

DMA kanali 4 (3 upotrebljiva) 8 (7 upotrebljivih)

Najvei RAM 1 MB 16 MB/4 GB ili vie

Brzina kontrolera disketne jedinice 250 Kbita/s 250/300/500/1.000 Kbita/s

Standardna disketna jedinica 360 K ili 720 K 1,2/1,44/2,88 M

Interfejs tastature Jednosmeran Dvosmeran

CMOS memorija/takt Nema standarda Usaglaeno sa MC146818

UART serijski prikljuak 8250B 16450/16550A

Najlaki nain da prepoznate PC/XT (8-bitni) sistem je na osnovu 8-bitnih ISA prikljuakaza proirenja. Bez obzira koji procesor ili druga svojstva ima sistem, ako su svi prikljui 8-bitni ISA, onda je raunar PC/XT. Slino tome AT (16-bitni i vii) sistemi mogu se prepoznatipo 16-bitnim ili irim prikljucima bilo koje vrste. Oni mogu biti ISA, EISA, MCA, PC-Card (ranije PCMCIA), Cardbus, VL-Bus ili PCI. Na osnovu tih podataka, moete ispravnosvrstati bilo koji raunar u PC/XT ili AT kategoriju. U stvari, PC/XT raunari se ne proizvodeve vie godina. Ukoliko niste u raunarskom muzeju, svaki raunar koji danas moete dasretnete zasnovan je na AT konstrukciji.

Sastavni delovi sistemaModerni PC je istovremeno jednostavan i sloen. Jednostavan je zato to se tokom godinamnoge komponente integriu s drugim komponentama u sve manji broj stvarnih delova.


BatoPModerni PC je istovremeno jednostavan i sloen. Jednostavan je zato to se tokom godinamnoge komponente integriu s drugim komponentama u sve manji broj stvarnih delova.


Sloen je po tome to svaki deo u savremenom sistemu obavlja mnogo vie poslova negoto je isti tip delova obavljao u starijim sistemima.

U ovom odeljku, pregledaemo ukratko sve komponente savremenog personalnograunara. Svaka komponenta bie detaljno opisana u kasnijim poglavljima.

Evo komponenti koje su potrebne za sklapanje osnovnog savremenog personalnograunara:

matina ploa, procesor, memorija (RAM), kuite (asija), napajanje, disketna jedinica, disk, CD-ROM, CD-R ili DVD-ROM ureaj, tastatura, mi, video kartica, monitor (displej), zvuna kartica, zvunici.

Matina ploaMatina ploa je jezgro raunara. Ona stvarno jeste PC, sve ostalo se povezuje sa njom iona kontrolie sve u raunaru. Postoji nekoliko razliitih oblika, ili oblika i veliina, matinihploa. Matina ploa obino sadri sledee pojedinane komponente:

leite procesora, regulatore napona procesora, skup ipova matine ploe, drugostepeni ke (obino se susree kod dananjih CPU), SIMM ili DIMM utinice za memoriju, prikljuke sabirnice, ROM BIOS, bateriju za takt/CMOS, super U/I ip.

Skup ipova sadri sva osnovna elektronska kola koja ine matinu plou; u sutini,skup ipova ini matinu plou. Skup ipova kontrolie sabirnicu procesora ili CPU, drugo-stepeni ke i glavnu memoriju, sabirnicu PCI (Peripheral Component Interconnect,prikljuivanje periferijskih komponenata), sabirnicu ISA (Industry Standard Architecture,standardna industrijska arhitektura), resurse sistema i tota drugo. Ako procesorpredstavlja motor vaeg raunara, skup ipova predstavlja asiju u koju je motor ugraen.I tako, skup ipova odreuje osnovna svojstva i tehnike mogunosti vae matine ploe,npr. koju vrstu procesora, memorije, kartica za proirenje, diskova i dr. podrava va sistem.

Obratite panju da najvei deo novijih raunara (klase Pentium Celeron /II/III) sadrike 2. nivoa unutar procesora, a ne na matinoj ploi. Kod najnovijih i najbolje projektovanihsistema ke 2. nivoa sastavni je deo procesorske matrice, kao i ke 1. nivoa, a kod drugihto je jednostavno odvojeni ip (ili ipovi) u procesorskom modulu.

Skup ipova igra veliku ulogu u odreivanju koje funkcije sistem moe da podri. Naprimer, koje procesore moete koristiti, koje vrste i koliko memorije moete da ugradite,na kojim brzinama maina moe da radi i koju vrstu sistemske sabirnice va raunar moeda podri, sve je to vezano za skup ipova matine ploe. ROM BIOS sadri poetni POSTprogram, program za samouitavanje operativnog sistema (engl. bootstrap loader),

27Poglavlje 2

upravljake programe za komponente ugraene na ploi (sam kd BIOS-a) i uobiajeniprogram za podeavanje sistema (obino se naziva podeavanje CMOS-a). Matine ploesu detaljnije objanjene u poglavlju 4.

ProcesorO procesoru se obino misli kao o ,,motoru raunara. Naziva se i CPU (engl. CentralProcessing Unit jedinica centralnog procesora). To je jedan od najvanijih ipova u raunaru,jer on predstavlja osnovno kolo koje izvrava programske instrukcije bilo kog softvera kojise izvrava. Savremeni procesori sadre doslovce milione tranzistora ugraviranih na tankuetvrtastu ploicu silicijuma koja se naziva matrica, a ija veliina odgovara veliini noktana palcu. Procesor je jedan od najskupljih delova veine raunara, bez obzira na to to jejedan od najmanjih delova. Kod najveeg broja modernih raunara procesor kota od dvado deset puta vie nego matina ploa u koju je smeten.

Mikroprocesori su detaljnije objanjeni u poglavlju 3, ,,Vrste mikroprocesora i njihovespecifikacije.

Memorija (RAM)Sistemska memorija obino se naziva RAM (engl. Random Access Memory memorija sadirektnim pristupom). Ovo je primarna memorija i ona sadri sve programe i podatkekoje procesor koristi u datom trenutku. RAM-u je potrebno napajanje da bi odrao podatke,pa se zato sadraj RAM-a gubi kada iskljuite raunar, a kada se ponovo ukljui napajanje,programi moraju ponovo da se uitaju u memoriju da bi procesor radio. Poetni programiza procesor dolaze iz posebne vrste memorije koja se naziva ROM (engl. Read Only Memory memorija samo za itanje); ona se ne brie kada se iskljui napajanje raunara.

ROM sadri instrukcije kako da raunar uita ili podigne (boot) operativni sistem i drugeprograme sa jednog od diskova u glavnu RAM memoriju, tako da raunar moe da radiispravno i obezbedi koristan rad. Noviji operativni sistemi dozvoljavaju da istovremenoradi nekoliko programa, pri emu svaki program ili datoteka sa podacima koriste jedandeo memorije. Po pravilu, to vie memorije ima va sistem, moete vie programa koristitiistovremeno.

Memorija se normalno kupuje i ugrauje u savremene sisteme u obliku SIMM-a (engl.Single Inline Memory Module) ili DIMM-a (engl. Dual Inline Memory Module). Nekada je bilaveoma skupa, a u poslednje vreme cena memorije sve vie pada, to znaajno smanjujetroak za memoriju u poreenju sa cenom drugih delova sistema. ak i tako, troak zapreporuenu koliinu memorije za dati raunar je obino jednak onom za matinu plou,ili ak vei od njega.

Memorija je detaljno objanjena u poglavlju 6, ,,Memorija.

Kuite (asija)Kuite je okvir, tj. asija u koju su smeteni matina ploa, napajanje, diskovi, adapterskekartice i bilo koji drugi fiziki delovi u sistemu. Postoji nekoliko razliitih vrsta kuita, odmalih i tankih, koja lee horizontalno na stolu, do velikih koja stoje uspravno na podu;neka su kuita ak konstruisana za ugradnju u ormane za industrijsku upotrebu. Razliitakuita se konstruiu za prihvatanje razliitih oblika i veliina matinih ploa i napajanja.Neka kuita omoguavaju laku ugradnju i vaenje komponenti, kao to su npr. konstru-kcija bez rafova koja ne zahteva alat za rasklapanje, ploe koje se otvaraju na stranu ilizamenljivi blokovi koji dozvoljavaju lak pristup matinoj ploi, pokretni kavezi ili osloncikoji daju lak pristup diskovima, itd. Neka kuita sadre dodatne ventilatore za hlaenjeoptereenih sistema, a neka su ak opremljena vazdunim filterima, to osigurava daunutranjost ostane ista i bez praine. Veina kuita sadri napajanje, ali moete kupitigola kuita i odvojena napajanja.



Kuita su detaljno objanjena u poglavlju 21, ,,Napajanja i kuita.

NapajanjeNapajanje je ono to napaja elektrinom energijom svaki pojedini deo PC-ja. Iako imaveoma vanu ulogu, ipak je to jedan od najneuglednijih delova raunara kojem se poklanjamala panja. Na nesreu, ovo obino znai da je to jedna od komponenti na kojim senajvie krtari kada se konstruie raunar. Glavni zadatak napajanja jeste da pretvaranaizmeninu struju napona 110 V (kod nas 220 V) u jednosmernu struju napona 3,3 V, 5 Vi 12 V napona, koliko sistem zahteva za rad.

Napajanje je detaljno objanjeno u poglavlju 21.

Disketna jedinicaDisketa je jednostavan, jeftin, pokretni magnetni medijum za memorisanje malogkapaciteta. Mnogo godina diskete su bile osnovni medijum za distribuciju softvera ipravljenje rezervne kopije sistema. Meutim, sa dolaskom CD-ROM i DVD-ROM diskovakao osnovnog sredstva za instaliranje ili uitavanje novog softvera u raunar i jeftinihjedinica za traku velikog kapaciteta za pravljenje rezervnih kopija, disketna jedinica se nekoristi veoma esto na savremenim sistemima, izuzev moda kod konstruktora, instalateraili tehniara sistema. Poto je disketna jedinica prvi ureaj sa koga PC pokuava da sepodigne, to je jo uvek osnovni metod koji se koristi za uitavanje softvera za aktiviranjepoetnog operativnog sistema i uoavanje greaka hardverskog jezgra. Skoranjaunapreenja u tehnologiji napravila su nove vrste disketnih jedinica sa memorijom od 120MB i vie, inei ovu jedinicu upotrebljivijom za pravljenje privremenih kopija ili za prenosdatoteka sa sistema na sistem.

Disketne jedinice su detaljno objanjene u poglavlju 11, ,,Skladitenje na disketi.

Disk jedinicaDisk je primarna raunarska memorija za arhiviranje i uvanje podataka. Tu se nalazekopije svih programa i podataka koji nisu trenutno u upotrebi, odnosno u glavnoj memoriji.Disk se zove tako jer se sastoji od obrtnih ploa od aluminijuma ili keramike, obloenihmagnetnim medijumom.

Diskovi mogu imati razliite kapacitete za uvanje podataka, u zavisnosti od gustinezapisa, veliine i broja pl

nadogradnja i popravka pc-ja

Documents