najave-poruke - serbianmirror.com fileporeklo onako kako su pripadnici drugih, velikih i jakih...

2 Maj 2014.

N A J A V E - P O R U K E

3www.serbianmirror.comMaj 2014.

I Z R E D A K C I J E

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Ovo je ko{talo 11 miliona evra strana 6

Pomen `rtvama jasenova~kog logora strana 7

Od diplomate UN do optuènika strana 8

Parastos velikom Gavrilu Principu strana 9

Istorija Srba u ê{koj strane 10-11

Zemlja ~uda strane 12

Ne}e fabriku ni po koju cenu strana 13

Vra}ajte vojsku, ako za Srbiju znate! strana 14

Prole}e u Ogledalu strane 16-17-19

Miona Bojanovi} strana 18

Vanjini biseri: Urednik na ~etiri to~ka strana 20

Mihajlo Pupin: Srbin koji je povezivao svet strana 21

”Pucaj rat je zavr{en” strana 22

Pravoslavlje: Hristos nakon Vaskrsenja strane 23

Feljton: Tamo daleko strana 24

Volonteri za Nisville strana 25

Konzulat: Vi pitate, konzulat odgovara strana 26

Sport: Mikserica strana 27

Vremeplov strana 28

êstitke - mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{), Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud) Bo{ko Kuzmanovi}

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Po{tovaniprijatelji, ~itaoci"Ogledala",

Da li stese ikada zapitaliza{to je Srbijasiroma{na i za{tonismo ponosni nana{e srpskoporeklo onakokako su pripadnicidrugih, velikih ijakih nacija ponos-ni na svoje?

Da li ste se zapitali da li je poruka"Samo sloga Srbina spasava" puka fraza ilijedina istina, koju su mnogi tako lako zabo-ravili?

Zar vi{e nemamo èlje da na{e pri-jatelje i kolege strance, nau~imo ne~emusrpskom, da ih animiramo u srpskom duhu ibudemo ponosni ambasadori svoje zemlje,gde god da smo?

Zapitajmo se, {ta je to {to moè danam probudi èlju i da nas povede na srpskidogadjaj gde }emo biti sa svojim narodom,pre nego bilo gde drugde?

"Ogledalo" izlazi skoro punih 13

godina. Danas, kupiti "Ogledalo" za dolar ipo, jednom mese~no, je iz nekog razlogaluksuz ili mo`da "bacanje te{ko zaradjenognovca", na list koji moè da se dobijebesplatno u nekoj od srpskih crkava. Mi{ljen-ja sam da je sramota velika za sve nas, kojine èlimo da pomognemo svoju zajednicu,umetni~ke projekte, dogadjaje, svoje ljudekoji se trude, rade i ostavljaju trag za sobom.

I dok se ostali narodi, Irci, Grci,Koreanci i drugi ovde u Americi i u celomsvetu drè i pomaù medjusobno, ~ini se danama, Srbima ni{ta {to je srpsko nije vredno.Bugarska zajednica, koja je pet puta manjaod srpske, ima 4 novine koje izlaze uîkagu, a srpska zajednica egzistira na ovimprostorima od I svetskog rata. Ako se i"Ogledalo" , kao i nekoliko srpskih medijabude ugasilo, ne}e vi{e biti ni jednog srp-skog ~asopisa koji se stvara na ovim pros-torima i ta situacija }e biti pravo ogledalonas Srba i Srbije.

"I zato nikad ne pitajte, za kim zvonozvoni. Ono zvoni za nama"

Srda~no va{aGl. i odgovorna urednicaSlavica Petrovi}

RE^ UREDNIKA ZA KIM ZVONO ZVONI

Maj 2014.

S R B I N F O

4

SSSSRRRRPPPPSSSSKKKKOOOO PPPPOOOOZZZZOOOORRRRIIII[[[[TTTTEEEE MMMMIIIIRRRRAAAA SSSSRRRREEEEMMMM^̂̂̂EEEEVVVVIIII]]]]

PPPPRRRRIIIIKKKKAAAAZZZZUUUUJJJJEEEE PPPPRRRREEEEDDDDSSSSTTTTAAAAVVVVUUUU

EEEEMMMMIIIIGGGGRRRRAAAANNNNTTTTIIII10. MAJ, 8:00 PM

po tekstu Slavomira Mroèka

Reìja: Slavica Petrovi}

U glavnim ulogama:

Milenko [i{aricaVlatko @drale

Ulaznice $15

448 W. Barry ChicagoChicago IL 60657

SRBIJA PROTIV PANAMETOYOTA PARK

Prvi put fudbalska reprezentacija Srbije na turneji u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama.DODJITE DA PUNIM SRCEM NA TRIBINAMA

TOYOTA PARKA POZDRAVIMO PRVI PUT SRPSKI NACIONALNI FUDBALSKI TIM I DAMO

IM MORALNU PODR[KU U IGRI PROTIV PANAME31. maja u 7 sati uve~e na Toyota Park stadionu u Bridgeview.

Karte moète kupiti na www.ticketmaster.com ili na i-kioscima Ticketmastera u Walmartu.

Ponosno uz fudbalsku reprezentaciju Srbije !

SERBIAN RADIO CHICAGO & MILORAD RAVASINew Gracanica-Midwestern American Diocese will be

hosting a fundraising dinner in the benefit of “Serbian RadioChicago” with the blessing of Bishop Longin.

For ticket purchases please contact:Djakon Milovan Gogic-Lane at 708-212-4345

Or Mirko Simic 708-431-0844

Saturday, May 10at 7:00pmNew Gracanica-Midwestern American Diocese35240 N. Grant St., Third Lake, Illinois 60046

P O L I T I K A


Pi{e: Marijana Maljkovi}

SRBIJA DOBILANOVU VLADU

Narodna Skup{tina jeizabrala novu VladuSrbije na ~ijem ~elu je

Aleksandar Vu~i}. Nova vladaSrbije ima 16 ministarstva i dvaministra bez portfelja.Premijer i ~lanovi njegovogkabineta poloìli su zak-letvu pred poslanicima,kojoj je prisustvovao ipredsednik RepublikeTomislav Nikoli}. Utrenutku glasanja u Sku{tinije od ukupno 250 biloprisutno 228 narodnihposlanika. Za izbor Vladeglasalo je 198, protiv 23, 6poslanika bilo je uzdràno,a jedan nije glasao.

Vreme je da odSrbije prestanemo samo datraìmo i uzimamo, nego dajoj damo sve {to moèmo,poru~io je Vu~i} predstavl-jaju}i program rada novevlade poslanicima uSkup{tini Srbije. Prema nje-govim re~ima, Srbija senalazi u te{kom vremenu ukojem moraju da se ispravl-jaju gre{ke prethodnika i ukojem se narodu morapokazati odlu~nost u sprovodjenjubolnih, ali lekovitih reformi, a neosionost i bahatost. Budu}a vladajedinstvena je po mnogo ~emu,formirana je u veoma kratkomroku i uìva sna`nu podr{ku par-lamenta bez presedana u istoriji,ali ona, kako je dodao, ne bizna~ila ni{ta, ako se ne iskoristida bi se promenili ìvoti gradjana.

“Mi ne èlimo vlast radivlasti, ve} }emo poverenje grad-jana iskoristiti da bismo Srbijuu~inili boljim mestom za ìvot”,poru~io je Vu~i}. On je naveo, dase je pri sastavu vlade vodiointeresima Srbije i gradjana, a neunutarpartijskim postulatima, jersmatra da nijedna partija nijedovoljno dobra da upravlja svimva`nim mestima i zato {to jepotrebno znanje svih kako bi seìvelo bolje. Prema Vu~i}evimre~ima tri najva`nija zadatka nje-govog kabineta su: reformaekonomije dono{enjem paketareformi u parlamentu, razvijanjeprivatnog sektora i konsolidacijabudèta smanjenjem tro{kova.

Politika prema Kosovu i

Metohiji ne}e se menjati, nema ine}e biti priznanja nezavisnosti, are{enje za svako pitanje traì}e seu okviru dijaloga vodjenog podokriljem EU. “Srbi na Kosovuznaju da je ovo njihova vlada i dasvaki potez povla~i uvaàvaju}ipoliti~ku realonost i vode}i ra~una

o interesima dràve Srbije”, rekaoje Vu~i}. On je naglasio da jenastavak briselskog dijaloga i pro-ces normalizacije ìvota naKosovu i Metohiji jedan od prior-iteta vlade i istinski interes Srbana KiM. Vu~i} je najavio nas-tavak punom snagompregovara~kog procesa sa EU,otvaranje novih poglavlja u junu,istakav{i da je cilj da do 2018.godine budu zatvorena svapoglavlja. Kako je rekao, saradn-ja u regionu je takodje prioritet ijedan od ciljeva i to saradnja zas-novana na uzajamnom po{tovanjui najavio da }e stoga i njegovaprva poseta kao premijera bitiposeta Sarajevu.

Jedna od ve}ih promenau novoj vladi je da }e ministarst-va pod svoje okrilje primiti {estkancelarija, tako {to }e preuzetisve zaposlene iz ovih resora.Kancelarija za brze odgovore iodrìvi razvoj seli se uMinistarstvo privrede, a one zavere i saradnju sa Hagom u resorpravde. Propisom o ministarstvi-ma, Kancelarija za dijasporu ide

pod „kapu” Ministarstva spoljnihposlova, a o Upravi za digitalnuagendu brinu}e se ministardràvne uprave. Jedina neras-poredjena ostala je Uprava zarodnu ravnopravnost.

Aleksandar ôtri} izskup{tinskog Odbora za dijasporu

kaè da je najbolje da Srbi izinostranstva imaju posebno min-istarstvo, ali po{to to nije bilomogu}e, mo`da i nije lo{e re{enjekojim se dijaspora pripajaMinistarstvu spoljnih poslova. Dali spajanje kancelarija sa min-istarstvima zna~i davanje vi{ezna~aja resorima ili bacanje uzape}ak zna}e se tek za {estmeseci kada dodju na red provererada ministara.

U novoj vladi ostajeKancelarija za Kosovo i Metohiju,ali ne}e biti ministra bez portfeljakoji bi se bavio ju`nom pokraji-nom.

^LANOVI NOVOGKABINETA

Prvi potpredsednik vlade i min-istar spoljnih poslova je Ivica

Da~i}, a vlada ima jo{ tri pot-predsednika. PotpredsednicaVlade i ministarka gradjevine,saobra}aja i infrastrukture jeZorana Mihajlovi}. Funkciju pot-predsednika Vlade obavlja}e iministar trgovine, telekomunikaci-ja i turizma Rasim Ljaji}. êtvrto

potpredsedni~ko mesto u Vladizauzela je nova ministarkadràvne uprave i lokalnesamouprave Kori Udovi~ki.

Novi-stari ministar finan-sija je Lazar Krsti}, a ministarprivrede je Du{an Vujovi}. KadroviSocijalisti~ke partije Srbije u novoj

Vladi su ministarka poljoprivrede iza{tite ìvotne sredine SneànaBogosavljevi}-Bo{kovi} i ministarenergetike i rudarstva AleksandarAnti}.

Funkciju ministra pravdeobavlja}e Nikola Selakovi}, min-istar prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja je SrdjanVerbi}, ministar zdravlja ZlatiborLon~ar, dok ministar kulture iinformisanja ostaje Ivan Tasovac.Ministar za rad, zapo{ljavanje,bora~ka i socijalna piatanja jeAleksandar Vulin, a ministarodbrane Bratislav Ga{i}. Na ~eluMinistarstva unutra{njih poslovaje Neboj{a Stefanovi}, a ministaromladine i sporta ostaje VanjaUdovi~i}. Ministri bez portfelja suVelimir Ili} i JadrankaJoksimovi}.

^LANOVI SRPSKEDELEGACIJE

IZDALI DR@AVNUPOLITIKU

Bez obzira na to {to su srpskizvani~nici u vi{e navrata

izrazili jasan stav Srbije da }e bitineutralna povodom krize uUkrajini i odnosa Rusije premaEU i Americi, za ~lanove DS iURS izgleda da to ne vaì. Zaizbacivanje Rusije iz SavetaEvrope glasali su srpski parla-mentarci Vladimir Ili} iz URS-a,

kao i potpredsednice DS-aNata{a Vu~kovi} i VesnaMarjanovi}.

U medjuvremenu,URS se ogradio od, kako sunaveli, skandaloznog ~inaposlanika Ili}a koji je uStrazburu glasao za izbaci-vanje Rusije iz SavetaEvrope. Ili} je, bez ikakvihprethodnih konsulatacija sastrankom, glasao i njegovglas je njegov li~ni ~in,isklju~ivo tako ga trebatuma~iti i nikako ne pred-stavlja zvani~an stavUjedinjenih regiona Srbije,navedeno je u saop{tenjuURS-a.

Iz DS-a su, medju-tim, poru~ili da su poslanicete stranke, ~lanice delegacijeSkup{tine u SE, svojim par-lamentarnim radomdoprinele tome da sankcijaSaveta Evrope prema RuskojFederaciji ne bude oduzi-

manje mandata ~lanovima ruskedelegacije, kako je to predlagalagrupa poslanika, nego najblaàmogu}a sankcija, odnosno suspen-zija prava glasa do kraja zasedan-ja 2014. godine. DS poru~uje daPredsedni{tvo stranke o tomglasanju nije zauzelo stav i da seradi o li~nom stavu poslanica.

Analiti~ar DragomirAndjelkovi} smatra da se je usedi{tu SE u Strazburu dogodiloveliki skandal. –Moèmo daimamo politi~ke razlike u zemlji,ali prema svetu moramo da imamojedinstven stav. To rade sve nor-malne zemlje. Jednostavno, kaddelujemo ka spolja, moramo daimamo isti politi~ki stav o ovakova`nim pitanjima. Dràva Srbija jeiskazala svoju neutralnostpovodom krize u Ukrajini i Rusiji.Ali to za neke na{e politi~ke par-tije nije dovoljno pa dodatnoizraàvaju svoju, mogu slobodnoda kaèm, rusofobiju. Srbija jejasno rekla da }e biti neutralna ida ne}e u~estvovati u uvodjenjunikakvih sankcija Rusiji – naglasioje Andjelkovi}.

6 Maj 2014.

P O L I T I K A

PI[E: Nata{a Mijatovi}

Da li je potrebno ponovo

naglasiti da je ovo bila

najskuplja rekonstrukcija

Vlade Srbije do sada, jer se izbori-

ma ni{ta nije dobilo, osim apso-

lutne vlasti jedne stranke? A to,

prizna}ete, nema nikakve veze sa

nama, ve} samo sa onima koji tu

vlast ~ine. Kao {to se i moglo pret-

postaviti, Da~i} i Vu~i} su zame-

nili funkcije, u vlasti su i SNS i

SPS, pa se opet postavlja pitanje,

ama za{to smo potro{ili tolike

novce? Zarad krunisanja

Aleksandra Vu~i}a, novog premi-

jera, starog radikala?

Naravno da je to razlog,

jer uo~i polaganja zakletve tu su

svi elementi koji ukazuju na karak-

ter budu}eg vladara Srbije:

Nije dovoljno to {to je

dobio ve}inu u parlamentu, {to se

narodni poslanici iz redova napred-

njaka brecaju na pomen imena

budu}eg premijera, kao da su man-

dat dobili da to ~ine, ve} su se u

tom danu, o kom su ma{tali

Nikoli} i Vu~i}, oglasili i UNS i

NUNS, ukazuju}i na to da vlada-

ju}a ve}ina ve} kr{i slobodu medi-

ja o kojoj je tako lepo govorio

budu}i mandatar prilikom ~itanja

ekspozea. Oba udruènja àlila su

se na spisak medija koji imaju

pravo da izve{tavaju iz skup{tine,

ali i na saop{tenje naprednjaka

kojim se napada uredjiva~ka poli-

tika RTS-a.

U medjuvremenu, ispred

skup{tine se „spontano” okupljaju

gradjani, kojima se obratio

Aleksandar Vu~i}. Naravno, re~ je

o organizovanom dolasku aktivista

SNS-a u Beograd. Ne znam da li

}e masa, kao Milo{evi}u onomad,

uputiti neki miroljubivi zahtev u

stilu „Uhapsite Vlasija” ili „Ne

damo Kosovo”, ali sam sigurna da

}e novi premijer sigurno odgov-

oriti, u suzama radosnicama

„Volim i ja Vas”.

Jer, kako da ih ne voli?

Dobiti toliku podr{ku za bolne

reforme, a koje je predlagao min-

istar Radulovi}, koji je zatim raza-

pet u medijima i anatemisan do

granica zdravog razuma od strane

onih koji su ga na to mesto doveli,

a onda predloìti ovakav sastav

vlade, jednostavno vredja

inteligenciju.

Ko bi se toga sad setio,

ali upravo su sporni zakoni bili

jedan od razloga zbog kojih se i{lo

na izbore. A da, i zbog ko~ni~ara

reformi iz redova SPS koji su, gle

~uda, ponovo u vlasti.

Kako da ne voli ovaj

narod koji mu je, i pored soli-

darnog poreza, najava bolnih i

te{kih rezova, ipak dao tu mo} da

postavi kerami~ara Ga{i}a na ~elo

ministarstva odbrane?

Naravno da premijer

Vu~i}i voli svoj narod, koji kli~e

vodji, kada su glasali za to da

Doktor Smrt, Zlatibor Lon~ar, dok-

tor ubica zemunskog klana,

postane novi ministar zdravlja.

Da ne pominjemo to da

su Zorana Mihajlovi} i Aleksandar

Anti} zamenili mesta, te da je tako

stavljena ta~ka na

svaku kritiku rada

Du{ana Bajatovi}a.

Ugovor sa Etihadom

samo {to nije obelo-

danjen (~itaj: nikada

ne}e biti objavljen), a

Telekom mora da se

proda, iako je 2011-te

Vu~i} tvrdio da je

prodaja istog zlo~in

prema gradjanima i

obi~na plja~ka.

Ali, ve} smo

se navikli na te

promene raspoloènja

i politike od strane

novog premijera

Vu~i}a. Naravno, re~

je o poku{aju da se

odrì na vlasti tom

promenom, iako je,

prema sastavu kabine-

ta, jasno da je re~ o formi, a ne o

su{tini. U suprotnom, de~ko

MMF-a, ministar Krsti}, ne bi bio

potpomognut ministarkom Kori

Udovi~ki, koja mora ja~e da pogu-

ra ono za {ta, zvani~no

srednjo{kolac, nema autoriteta.

I to je ok. Ali, nije

odrìvo. Jer ko~ni~ari su i dalje tu.

Naprednjaci su ih odràli u ìvotu.

Nije odrìvo ni zato {to

kerami~ari, srednjo{kolci, èna

koja je pisala za radikalski list

Velika Srbija, ne mogu uvesti

Srbiju u Evropsku uniju. Toliko

pominjanje promene svesti, koje

Vu~i} priziva, pre svega treba

njima da se dese.

A da bi ovi i ovakvi novi

radikali bili uspe{ni, ponovi}u po

ko zna koji put, oni moraju, pre

svega, da upute izvinjenje `rtvama

njihove nekada{nje politike. To,

naravno, nikada ne}e u~initi. Jer,

da imaju iole svesti o sopstvenim

politi~kim „dostignu}ima” u

pro{losti, onda svakako doktor sa

sumnjivom biografijom ne bi

postao ministar zdravlja, onda

Neboj{a Stefanovi} ne bi postao

ministar sile sa 35 hiljada

zaposlenih policajaca i onda ne bi

Velimir Ili} ponovo bio ministar,

pa makar i bez portfelja.

Pogre{no postavljeni

temelji tek }e se ljuljati. Ko }e da

zadrì stubove krhke dràve kad

krene da se ru{i ovo malo {to je

ostalo iza svih neuspe{nih vlasti u

poslednje dve decenije? Autoritet

Aleksandra Vu~i}a nije dovoljan

da stvari krenu na bolje. Sve i da

ho}e, on ne zna kako i sa kime da

promeni stvari na bolje. Jer, da

zna, Ga{i}, Lon~ar, Stefanovi} i

ostali ne bi bili ni predsednici

ku}nog saveta, a ne ministri.

A sa kime si, premijeru,

nisi sigurno mnogo druga~iji od

njih.

Preuzeto sa sajta Kolumnistawww.kolumnista.com

OVO JE KO[TALO 11 MILIONA EVRA?

K O M E M O R A C I J A @ R T V A M A

7Maj 2014. www.serbianmirror.com

UN j u j o r k uo d r ` a n ak o m e m o -

racija `rtvama u zlo-g l a s n o mJ a s e n o v a ~ k o mlogoru u NezavisnojDràvi Hrvatskoj,pomen sluìli protaDjokan Majstorovi}i jevrejski rabin.

Holokaustai miliona `rtava uk o n c e n t r a c i o n imlogorima treba se se}ati uvek, dase sli~ni zlo~ini ne ponove nika-da vi{e i nigde, istaknuto je nagodi{njoj konferenciji JRI.

Njujor{ki Institut zaprou~avanje zlo~ina u Jasenovcu,jedina ustanova koja se baviovom tematikom izvan biv{eJugoslavije, organizovao je i ovegodine godi{nji komemorativniskup za sedam stotina hiljadaSrba Jevreja i Roma koji su nanajsuroviji na~in mu~eni i pobi-jeni u zloglasnim logorima uJasenovcu i Staroj Gradi{ki.

Glavni govornik na ovo-godi{njem skupu bila je istori~argenocida i borac za ljudska pravaiz [vajcarske, Mirjana Jovanovi}.Ona je, kao vrsni istori~ar iistraìva~, ukazala na uzroke iposledice jednog odnajstravi~nijeg zlo~ina, koji su sedogodili tokom Drugog svetskograta, a sve to je dokumentovalanizom fotografija, dokumenata isvedo~enja ljudi koji su preìveli.

Dòn Bosni}, poznatikanadski novinar, ina~e Srbin poporeklu, koji je bio jedan odretkih po{tenih izve{ta~a iz doba

raspada Jugoslavije,pobudio je posebnupa`nju i dirnuo sveprisutne svojimsvado~enjem o geno-cidu nad Srbima kojise odvija u Hrvatskoj,neprekidno – jo{ odvremena Drugog svet-skog rata do danas.

G o s p o d i nBosni} se vratio uSrbiju, Otad`binu, kojunikada nije zaboravio,

i odande nastavlja da se bori zaistinu o Srbiji i srpskom narodu.Njegove re~i na srpskom ali ienglaskom jeziku, ~uju se i

uvaàvaju u celom svetu, ali onsmatra da to nije dovoljno i da secela dràva Srbija i ceo srpskinarod moraju najpre sami upoz-nati sa svim zlo~inima koji supo~injeni nad nama. Moramo se{to pre odre}i la`nih pri~a o“bratstvu i jedinstvu” u ~ije imesu zlo~ini u Jasenovcu i mnogimdrugim logorima i strati{tima,pre}utkivani.

Istina mora iza}i navidelo i ne sme se dozvoliti da sezbog nekih kvazi politi~kih“dobrosusedskih” odnosa zlo~iniskrivaju i relativizuju, a ne osud-juju, pa se ~ak i `rtve zaboravl-jaju i ne pominju.

Profesor Bari Letuci,direktor Instituta za prou~avanjezlo~ina po~injenih u Jasenovcu,istako je da je pre}utkivanje ozlo~inima u Jasenovcu za vremeNDH dovelo do novog genocidanad Srbima tokom raspadaJugoslavije kada je iz Hrvatskeprognano preko pola milionaSrba iz Slavonije i Baranje iVojne Krajine.

Na hiljade ljudi ponovoje mu~eno i ubijano, samo zato{to su Srbi, a za to jo{ niko nijeodgovarao. Srbi se ne uni{tavajuu Hrvatskoj samo fizi~ki ve} imoralno i duhovno, jer su mnoginaterani na pokr{tavanje,

prelazak u katoli~ku veru, pa ~aki na odricanje od Srpstva.

Profesor istorije Luis C.Djuit, ~lan Borda direktora JRI,ukazao je da su Jevreji davnoodlu~ili da se Holokaust ne smei ne moè zaboraviti i da se krozsistem {kolovanja i redovnogobrazovanja ovoj temi mora pok-lanjati stalna pa`nja.

U biv{oj Jugoslaviji toje bilo zabranjeno iz poznatihrazloga ali nikome nije jasnoza{to se o zlo~inima po~injenimu Hrvatskoj ne u~i u {kolama uSrbiji ni danas, ne bar na pravi iodgovaraju}i na~in.

Ako zlo~ine nad va{imnarodom, zaboravljate vi Srbi,pomisli}e se da zlo~incimapra{tate ili da ih nije ni bilo, a tootvara vrata za nova zlodela...

Se}anje na `rtve uJasenovcu obavljeno je uSabornoj crkvi Svatog Save uNjujorku i u Spomen parku na`rtve Holokausta u Bruklinu.

Kod spomen obele`ja`rtvama Jasenovca upaljeno je 7sve}a u znak se}anja na 700 hil-jada ubijenih Srba, Jevreja iRoma. Posebno potresno bilo jekada je jednu od sve}a upalila ipoloìla pored spomenika,gospodja Nada Djordjevi}, ~iji suotac, rodjenja sestra i brat, brat isestra od strica i brat od tetke,ubijeni u hrvatskoj fabrici smrti.

Dan se}anja naJasenova~ke `rtve u Njujorku jeprogla{en danom àlosti i svakidan pada u dane kada su seJasenova~ki logora{i, juri{om nabodljikave ìce i na naoruàneusta{e, sami oslobodili.

POMEN @RTVAMA JASENOVA^KOG LOGORA

Pi{e: Milan Lu~i},

stalni dopisnik iz

Njujorka

D O S I J E

8 Maj 2014.

Sudbina dr Prvoslava Davini}a, eksperta UN, biv{eg ministra odbrane SCG i krunskog svedoka Radovana Karadì}a

Marko Lopu{ina

Mada je pro{lo vi{e odmesec dana od kako jedr Prvoslav Davini}

pred Ha{kim tribunalomsvedo~io u korist RadovanaKaradì}a, jo{ ne moè da seotme utiscima iz posete zatvoruu [eveningenu i slavnomoptuèniku.

Atmosfera u [evenin-genu je klaustofobi~na. Sve jetesno i svuda su ~uvari i kon-trolne kamere. Svaki korak sekontroli{e. Radovan je bioopu{ten i raspoloèn. Pri~ali smopre svedo~enja puna dva sata.Prise}ali smo se na{ih ranijihsusreta, u Njujorku 1993. kada jebio u slu`benoj poseti UN i1996. godine kada se “skrivao” usvojoj ku}i na Palama. Delovaoje hrabro i odlu~no. Rekao mi jeda veruje da tribunal nema direk-tne dokaze protiv njega i da }esudije u Hagu osloboditi svihoptu`bi. “Do}i }u ja uskoro kodtebe Prvoslave u Beograd kaoslobodan ~ovek!” Odgovorio sammu da je tribunal politi~ki sud ida }e mu na}i “ne{to” samo daga osude – prepri~ava i danasovaj razgovor Prvoslav Davini}.

I jedan i drugi su u timpoverljivim razgovorima uha{koj tamnici za Srbe, pravili{ale zbog ~injenice da je iPrvoslav Davini} ve} godinamaoptuènik, ali u Beogradu.Okrivljen je za {est vojnih afera,koje je navodno po~inio kaoministar odbrane SCG, ali je nasudu u ~etiri procesa dokazao daje neduàn.

– Nikad nisam slutio da}u postati ~ovek sa najvi{e aferai sudskih procesa. Re~ je opravnom nasilju jer su mi sviprocesi montirani od strane dvo-jice ministara. To se dogodilozato {to sam spre~io rasprodajuvojne imovine, procenjene nanajmanje 20 milijadri evra.Smenjen sam sa funkcije minis-tra iako sam sproveo reformuarmije i ka`njen novimoptu`bama i sudskim procesimakoji traju ve} osam godina –ispoveda se dr Prvoslav Davini}.

Rodjen je 1938. godineu Beogradu u porodici ocaJordana i majke Jelene. Odrastaoje u Profesorskoj koloniji naPaliluli sa mladim bratomBranislavom. Preìveo je kao

dete strahote rata, jer su Davini}iiz Beograda pobegli u Kovin, pasu se vratili i kraj Pan~eva~kogmosta i u centru bili izloèninema~kim bombama i mitraljezi-

ma. Tada je video le{eve stradal-ih sugradjana i doìveo prvi veli-ki strah. Zavr{io je Petubeogradsku gimnaziju kodTa{majdana, u kojoj su mu dru-gari bili Radivoje Kora} iDragoslav [ekularac.

– Kao mladi} ma{taosam da putujem svetom ipose}ujem egzoti~ne zemlje, kao{to je to radio Tito. Zato samodlu~io da postanem diplomata.Studirao sam medjunarodnopravo i zaposlio sa 1965. uInstitutu za medjunarodnu poli-tiku i privredu, {to me je odvelou svet. Prvo u [vedski Institut zaistraìvanje mira, a potom sam25 godina proveo u Centru UNza razoruànje. Radio sam sa~etvoricom generalnih sekretaraKurtom Valdajhmom, koji je

uvaàvao moju stru~nost,Peresom de Kueljarom, intelektu-alcom sa finim manirima,Butrosom Galijem, koji je biojako teàk kao ~ovek i Kofi

Ananom, koji je postao moj li~niprijatelj. Kako im je bilo te{koda izgovaraju moje ime i prez-ime prozvali su me po inicijali-ma jednostavno Pi Di.

Davini} je za njih bio~ovek od poverenja, jer je radiokao {ef misija UN uJu`noafri~koj republici, naSrednjem istoku i u Iraku. U

medjuvremenu je u Njujorku,“jer sam ~esto putovao”, upoz-nao Mariju, {efa poslovniceJAT-a. Ven~ali su se u Bronksu,u maloj op{tinskoj sali, gde su

kao jedini belci izazvali pa`nju.Kum im je bio Jurij Gustin~i},tada{nji dopisnik “Politike”.

@ivot u Njujorku je biodinami~an i bogat susretima saljudima, koji }e kasnije postativeoma va`ne li~nosti.Ambasadori Vlatko Jovanovi} i@ika Jovanovi} su mi bili stariprijatelji. To je postao i SergijeLavrov, tada ambasador u UN, adanas ruski ministar diplomatije.Divio sam se odva`nosti, ali ilepoti Valentine Terje{kove, alii agilnosti Meline Merkuri.Muhamed Ali me molio da mu

sredim u~e{}e na jednoj medju-narodnoj konferenciji. Dòrd`Bu{ i Medlin Olbrajt su kaoambasadori u UN, postali ~elni-ci SAD koji su mi kasnije

pomagali da “spasemoSlobodana Milo{evi}a” – pri~aDavini}.

Prema njegovim re~imaMilo{evi} je iskreno odu{evioAmerikance potpisivanjemDejtonskog sporazuma i da su odtada po~eli da ga u medijimapredstavljaju kao “~oveka koji jedoneo mir”.

Srbija je bila na dobromputu da joj se ukinu sankcije ivrati u normalan ìvot. Milo{evi}je samo trebalo da u roku odgodinu dana re{i pitanje Kosmetamirnim putem. Kada to nijeu~inio Amerikanci su mu poslalipoverljivu poruku da ima {ansuda u Rambujeu nadje dobrore{enje i za Srbe i za Albance naKosmetu. Kako Milo{evi} ni tonije uradio usledilo je NATObombardovanje – otkrivaDavini}, koji je pred rat penzion-isan u UN i sa suprugomMarijom stigao u Beograd.

Oboje su ma{tali daìve mirno u porodi~noj ku}i uSrem~ici, da nastave da pomaùsvoje porodice i da Prvoslavinstalira ameri~ku stolarskuradioinicu i radi drvenariju. Prvoga je MSP angaòvao da radikao ambasador, a potom ga jestranka G-17 kandidovala zaministra odbrane, jer se je ukla-pao u njenu parolu o “stru~nostii prepoznatljivosti” kadrova udràvnoj vlasti.

– Bio sam redov uMinistarstvu odbrane. Nikada kaocivil nisam obukao uniformu.Poku{ao sam kao ministar daspasem propadanje Vojske SCG,ali mi to nije zbog korupcije udràvnom vrhu uspelo. Kada sunastali problemi, smenjen sam2005. godine, ali su me potomtajno pratili i prislu{kivali. Zvalisu telefonom ku}i i uznemiravalimoju Mariju, zbog ~ega je imalavelikih psihi~kih problema.„Slu~ajno” mi je otpao to~ak naautomobilu. Razbojnici su upali uku}u u Srem~ici i ukrali vrednadokumenata. Lopovi su nam uime svojih naredbodavaca ostaviliporuku da pazim {ta radim ili dase vratim natrag u Ameriku.Nisam se upla{io, ostao sam uSrbiji, jer su mi savest i obraz~isti – zavr{ava svoju ispovest drPrvoslav Davini}, koja se na{la unjegovoj knjizi “Prekinuta misi-ja”, koja je nedavno iza{la iz{tampe.

OD DIPLOMATE UN DO OPTU@ENIKAPoku{ao sam da spasem propadanje vojske, ali mi to zbog korupcije u dràvnom vrhu nije uspelo. La`no sam optuèn, tajno su me

prislu{kivali i oplja~kali da bi me naterali da se vratim u Ameriku – kaè dr Prvoslav Davini}

ÊTIRI IZNENADJENJAPrvog dana na poslu ministra odbrane 19. aprila 2004. dr

Prvoslavu Davini}u je „naredjeno da mora da poštuje pravilaslu`be” i ne moè privatnim autom da dolazi na posao.Dobio je slu`beno blindirano vozilo, telohranitelja i pratnju. Unjegovom kabinetu su stalno bile spuštene roletne, “da gasnajperista ne bi ubio, jer je ministar Pavle Bulatovi} ve}izgubio ìvot”. Dobio je ~etiri specijalna telefona zašti}ena odprisluškivanja, a i u njih su upadali pozivi obi~nih gradana.

KARLINA VEST– Haška tuìteljka Karle del Ponte me jednom prilikom

obavestila da }e general Ratko Mladi} „pre}i iz BiH u Srbiju isresti se sa svojom porodicom u jednom manastiru”. Traìlaje da ameri~ke letilice udju u vazdušni prostor Srbije, snimeMladi}a i da ga potom uhapsimo. Imao sam problema saGeneralštabom da odobrim preletanje Amerikanaca, aispostavilo se da Karline informacije nisu bile ta~ne – tvrdiDavini}.

U Z N A K S E ] A N J A


Na 96. godi{njicu smrti,Gavrila Principa, ~iji jeatentat na austrougarskog

prestolonaslednika FrancaFerdinanda u Sarajevu, Be~uposluìo kao izgovor za vojnuinvaziju na Srbiju, 28. aprila u nje-govom rodnom BosanskomGrahovu, sluèn je parastosPrincipu, njegovim roditeljima iSrbima stradalim u Prvom svet-skom ratu. Pored parastosa, njego-vo preosve{tenstvo episkopbiha}ko-petrova~ki Atanasije iumirovljeni vladikazahumsko-hercegova~ki Atanasijesluìli su i Svetu arhijerejskuliturgiju u crkvi Svetog Petra iPavla u Bosanskom Grahovu.Umirovljeni vladika Atanasijeporu~io je da je Gavrilo Principstao ispred tiranina, ba{ kao i bibli-jski David ispred mnogo ja~egGolijata. On je rekao da srpskinarod treba da bude narod pa`nje ida je Grahovo juna~ko, ali i svetohri{}ansko mesto. “Nije dobro da sehvalimo stradanjima, to vidi Bog,ali, s druge strane, treba da iz togaizvu~emo neku lekciju”, naglasio jeumirovljeni vladika Atanasije.

Parastos GavriluPrincipu, njegovim roditeljima iSrbima stradalim u Prvom svet-skom ratu, te sve{tenicima Milanui Iliji Bilbiji sluèn je na grad-skom groblju u Mramorju.Liturgiji i parastosu prisustvovalisu sve{tenstvo Eparhijebiha}ko-petrova~ke, izaslanikpredsednika Republike SrpskeDu{ko êtkovi}, direktor

Republi~kog sekretarijata za vereDragan Davidovi}, te predstavniciop{tinske vlasti u BosanskomGrahovu i Drvaru i mnogobrojnivernici. Parastos je sluèn u

okviru obeleàvanja 100 godinaod po~etka Prvog svetskog rata.

Princip je rodjen u julu1894. godine u okolini Grahova, uselu Obljaj. Njegovo zdravlje odnajranijeg detinjstva bilo jenaru{eno i bolovao je od tuberku-loze. U Sarajevu je pohadjaoTrgova~ku {kolu, a potom i gim-naziju iz koje je izba~en po{to jeotkriveno da je ~lan jedne antiaus-trijske organizacije. Zbog atentatana Franca Ferdinanda pred sud je12. oktobra 1914. godine izvedeno25 mladih ljudi. Od {est atentato-ra pet je bilo mladjih od 21

godine, {to ih je, prema tada{njemzakonu, ~inilo maloletnim.Osudjeni su 29. oktobra nadugogodi{nje zatvorske kazne ismrt ve{anjem. Gavrilo, koji je bio

maloletan, osudjen je na 20 godi-na zatvora. Kaznu je prvoizdràvao u Sarajevu, a potom uTerezinu, u dana{njoj ê{koj. Nazidu }elije u Terezinu Princip jenapisao: “Na{e }e sjeni lutati poBe~u, hodati po dvoru, pla{itigospodu...”.

Gavrilo Princip umro je28. aprila 1918. godine, samonekoliko meseci pred raspadAustro-Ugarske. Dràvne vlastiKraljevine SHS prenele su 1921.godine tela atentatora u Sarajevo,gde su sahranjeni u zajedni~kugrobnicu, kapelu vidovdanskih

heroja. Most u Sarajevu, nedalekood mesta atentata, dobio je 1918.godine spomen-plo~u i naziv poGavrilu Principu. S obzirom na toda je Adolfu Hitleru poraz

Nema~ke u Prvom svetskom ratute{ko pao, on je ovu plo~udoìveo simboli~no. Navodno je,kad je dobio plo~u, za 52. rodjen-dan, rekao: “Slavili su njomesvoju slobodu i nema~koponiènje. Sada je nadgrobnaplo~a njihovoj zemlji i njihovimsnovima.” Ni vlasti FederacijeBiH nakon rata 90-tih kao i fa{isti,ovaj ~in ne smatraju istorijskim,pa su promenile naziv mosta uLatinska }uprija, a plo~u uklonile.

Rodna ku}a GavrilaPrincipa, zapaljena je u Drugomsvetskom ratu, a obnovljena 1964.

godine kao muzej koji je ~uvaouspomenu na junaka sa Tromedje,sve do rata 1992-95. godine, kadaje ponovo zapaljena. Gavrilovpi{tolj, auto i okrvavljena unifor-ma Franca Ferdinanda nalaze se uVojnoistorijskom muzeju u Be~u.Metak koji je ubio Ferdinandaizloèn je u ~e{kom graduKonopi{te.

Nisu samo kraji{ki Srbiobeleìli godi{njicu smrti GavrilaPrincipa. ê{ko udruènje PrijateljiSrba na Kosovu i Pravoslavnacrkvena zajednica svetog Lazara izPraga uprili~ili su dva dana ranijeu Terezinu parastos za Principakao mu~enika terzinske Male tvrd-jave i borca za slobodu Slovena.Molitveni pomen srpskom studen-tu, ~iji su hici u prestolonaslednikaFranca Ferdinanda u Sarajevu naVidovdan 28. juna 1914. godinenajavili Prvi svetski rat, sluìo jesve{tenik Srdjan Jablanovi}.Okupljeni su odali po{tu Principu idrugim atentatorima iz Sarajeva istoga, kako je podsetio poslanikvladaju}e ê{ke soci-jaldemokratske stranke JaroslavFoldina, {to je Sarajevski atentat iPrvi svetski rat koji je usledio biojedan od prvih koraka obnavljanjasamostalnosti i dràvnosti êha iSlovaka. “Bio je to jedan od prvihkoraka ka nastanku samostalneêhoslova~ke. I kasniji prvipredsednik êhoslova~ke Toma{Garig Masarik se zauzimao zaaktiviste na Balkanu”, podsetio jeu Terezinu, Foldina.

Marijana Maljkovi}

PARASTOS VELIKOMGAVRILU PRINCIPU

Ku}a Gavrila Principa

“Gavrilo Princip stao je ispred tiranina, ba{ kao i biblijski David ispred mnogo ja~eg Golijata. Srpski narod treba da bude narod pa`nje.Grahovo je juna~ko, ali i sveto hri{}ansko mesto…”

I S T O R I J A

Posetili smo Prag, jedan odnajlep{ih evropskih grado-va, u kome dnevno prodje

oko 20.000 turista, vi{e nego uNjujorku. U ovom divnom graduna Vltavi, po{tedjenom razaranjau II svetskom ratu, mogu sevideti stotine odli~no o~uvanihgradjevina nastalih u dugom raz-doblju, u najrazli~itijim arhitek-tonskim stilovima: preroman-skom, romanskom, gotskom,renesansnom, baroknom, zatim ustilu rokoka i secesije, kao i uspecifi~no ~e{kom tkz.rondo-kubisti~kom stilu. Centargrada, uglavnom nastao u zlatnodoba Praga u 14. veku, deo jesvetske kulturne ba{tine, podza{titom UNESCO-a.

Upoznavaju}i se saistorijom i turisti~kim atrakcija-ma ovog prelepog grada od kogazastaje dah, prona{li smo brojneistorijske spone Srbije i ê{ke, okojima se na àlost malo zna, aSrbi bi trebalo da se timeponose. êsi su u ~ast Srba izoba svetska rata, nazvali neko-liko ulica u Pragu, a u centrugrada postoji i Srpska ku}a. Nasvakom koraku se moè ~uti srp-ski jezik, pa je utisak da Srbaima mnogo vi{e od 3.000 kolikogovore zvani~ni podaci.

I ko zna po koji put,susreli smo se sa poraàvaju}om~injenicom, Srba ima svud urasejanju, ali najvi{e su im rase-jane kosti. U malom mestuJindrihovice u ê{koj, na samo25 kilometara od mondemskogmesta Karlovi Vari, nalazi senajve}e srpsko vojni~ko groblje,malo kome poznato, skriveno izapostavljeno strati{te koje na{azvani~na istorija gotovo i nenotira. Jindrihovice su u I svet-skom ratu bile najve}i koncentra-cioni logor u Evropi inajtragi~niji, jer je skoro zabo-ravljen. Srpske vojnike i civilezarobljavala je austrijska vojskatokom odbrane i sloma Srbije,najvi{e sa Kolubarske i Cerskebitke, i deportovala u ovo mestouz samu nema~ku granicu.Zarobljenika je bilo iz svih kra-jeva Srbije, a najvi{e iz [umadi-je i valjevskog kraja. U ovomlogoru kratko vreme bio jezarobljen i Dimitrije Tucovi}.

Medju 40 hiljadazarobljenih bilo je Rusa,Rumuna, Litvanaca i Italijana,ali samo su Srbi ovde imalisvoje civile. Logor je bio poznatpo tome {to nije bilo masovnih

ubistava, ali je bilo masovnogstradanja. Logora{i su umirali odtifusa, gladi i iscrpljenosti. Radilisu do iznemoglosti u obli`njem

kamenolomu i gradili fabrikuhemije u Sokolovu, idu}i pe{kesvakog dana 30 kilometara. Kaùda je najstariji bio srpski

devedesetogodi{nji pravoslavnisve{tenik, a najmladji njegovosmogodi{nji unuk. Bilo je danada ih je umiralo i po ~etrdese-toro. Njihovi saborci odnosili suih na groblje u dana{njojJindrihova~koj {umi, u otvoren-im, drvenim sanducima. Tamo biih izru~ili u jame, a kov~ege

vra}ali u logor, da u njih smestenovoumrle. Neki od onih koji sudanas nosili sanduke – sutradanbi bili u njima.

Taj komad zemlji{ta,tada{nji predsednikêhoslova~ke, Toma{ Masarikpoklonio je li~nom prijatelju

kralju Aleksandru I, na kome jekasnije podignuta spomen-kos-turnica u koju su 1932. sahran-jeni posmrtni ostaci srpskihvojnika i civila. Izgradnju mau-zoleja pomogao je Masarik, kojinije zaboravio vreme kada je,kriju}i se od Austrougarskihvlasti, u dèpu nosio – srpski

paso{.Po naredbi kralja

Aleksandara, sa Hilandara jedone{eno mediteransko zimze-

leno drvo kedar, koje je posad-jeno oko grobnice, a koje seodràlo sve do danas, uprkosdugim i hladnim ~e{kim zimama.

Danas se u Jindrihova~koj {umi,koja je bila u sastavu logora, odrazgranatih kro{nji borova i jelanebo gotovo ne vidi, a jo{ teèje prona}i 1.600 grobova srpskihvojnika ~ije kosti leè u rasutimi jedva vidljivim humkama, kojesu formirale familije stradalihnakon Velikog rata, ali ih danas

gotovo niko ne pose}uje. Mo{tiostalih 7.100 srpskih vojnika icivila, po~iva u mauzoleju. Okogrobova se ose}a smola sa okol-nih drve}a, za koju kaù daisti~e samo na svetim mestima.

Na Zejtinlici je sahran-jeno 7.500 srpskih vojnika, a naJindrihovici 8.700 zajedno sacivilima. Ovo najve}e srpskogroblje u Evropi, ostalo je zabo-ravljeno. O njemu su sejugoslovenske vlasti posle IIsvetskog rata malo brinule, atako je nastavila i samostalnadràva Srbija. Bilo je samo spo-radi~nih poseta. Tiho, onakokako su srpski ratnici umirali,propada i kripta u kojojpo~ivaju.

O tome koliko sudbinamoè biti ma{tovita, govoripodatak, da se je po zavr{etku Isvetskog rata k}erka FrancaFerdinanda, Sofija, udala se zajednog od ~lanova aristokratskeporodice Nostric Fridriha i da jesa svojim muèm ìvela u iman-ju Jindrihovice, udaljeno samonekoliko kilometara od logora ukome je umirao narod optuènza smrt njenih roditelja. Njenadva sina stradala su na Isto~nomfrontu. êhoslova~ke vlasti sunjihovo imanje posle II svetskograta nacionalizovale i Sofija sepreselila u Nema~ku, odakle senikada vi{e nije vra}ala.

Drugi logor koji je zasrpski narod od velike va`nostije Terezin, zloglasni logor iz IIsvetskog rata, koji se nalazi50-tak kilometara od Praga, gdeje pro{lo oko 200.000 Jevreja, odkojih je 35.000 tu i skon~alo.Pre toga, to je bio i austrougars-ki zatvor gde je bio utamni~en iGavrilo Princip. Bio je mu~en namnogo stra{nije na~ine od ostal-ih zatvorenika, hranu su mudonosili svaki peti dan, na noga-ma je imao okove od 19 kilogra-ma, od batinjanja ruka mu jevisila samo na koì… Umro odposledica dugog i stra{nogmu~enja aprila 1918. godine, nedo~ekav{i kraj rata. Sahranjen jeu tajnosti, da mu se kosti nikadane pronadju, ali na sre}u jedan jeod ~e{kih ~uvara zatvora nakonoslobodjenja odao gde ~uveniGavrilo Princip po~iva. Njegoviposmrtni ostaci 1921. godinepreneseni su u Sarajevo, ukapelu nazvanu “Pravoslavniheroji” gde po~ivaju ostali nje-govi saborci, ~lanovi MladeBosne.

ISTORIJA SRBA U Ê[KOJ

10 Maj 2014.

Ogledalo vas vodi u ê{ku

Pravoslavna crkva ]irilo i Metodije u Pragu

Mauzolej u Jinrihovicama srpskim vojnicima i civilima

najave-poruke - serbianmirror.com fileporeklo onako kako su pripadnici drugih, velikih i jakih...

Documents