3. april 2017. godine

"Najvažnije za radnike - privatizacija kako treba"

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u

postupku privatizacije fabrika petrohemijskog kompleksa.

Rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti je 3.

maj.

Gubitaši za koje država želi da nađe konačno rešenje i

prestane sa njihovim finansiranjem.

Dugovanja kikindskog MSK iznose 126 milijardi

dinara, a "Azotare" oko milijardu i dvesta miliona. U

nešto boljoj situaciji je Petrohemija, koja trenutno

pozitivno posluje, a ima plan za rešenje starih

dugovanja od 23 milijarde dinara.

Očekuje se da Petrohemija, Azotara i MSK dostave Ministarstvu privrede procenu fer tržišne vrednosti

kapitala, imovine i obaveza sa stanjem na dan 31.12. 2016. godine.

Iz Ministarstva energetike bez odgovora o trenutnom stanju i planovima za ove tri fabrike.

Za sindikate privatizacija jeste rešenje problema za metalski kompleks. Država bi trebalo da omogući

otpis dugova i stvori bolji ambijent za buduće investitore.

“Ono što bi najvažnije bilo za radnike jeste da se konačno ta privatizacija uradi onako kako treba.

Nama je dosta privatizacija radi privatizacija pa onda za godinu ili dve sve te firme propadnu pa

krećemo iz početka”, kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Kakav će model biti primenjen u slučaju metalskog kompleksa biće poznato posle procene koja stigne iz

ovih fabrika, ali i na osnovu interesovanja investitora.

Uoči objavljivanja javnog poziva ministar privrede Goran Knežević naveo je da bi možda najbolje bila

prodaja imovine tih preduzeća sa određenim zahtevima kada su u pitanju ulaganja u njih.

Petrohemija - 1.406 zaposlenih, vlasnik Republika Srbije 53,7% , Srbijagas 13,08%

Azotara - 808 zaposlenih - vlasnik 85,06% kapitala Srbijagas

MSK - 534 zaposlena, vlasnik 71,85% Srbijagas, Republika Srbija 24,8%

Ovo je 10 NAJGORIH SRPSKIH FIRMI

Zbog dužine stečajnih postupaka od nešto više od 16 godina, ZZ "Stara Moravica", GP "Rad" i

"Jugoeksport" mogli bi da uđu u Ginisovu knjigu rekorda.

Da stvar bude gora, ovo nisu jedine kompanije gde se stečaj odužio unedogled, jer ih je još 17 na neslavnoj

listi gde ovaj proces traje od 10 do 16 godina. Doduše, i broj od 6.321 stečaja, koliko je u Srbiji pokrenuto,

od kojih je 2.106 aktivnih, može da dovede do toga da i sama država dospe u knjigu neobičnih rekorda.

U 20 kompanija sa najdužim stečajem zaposleno je oko 3.000 ljudi, koliko je nekada radilo samo u jednom

delu građevinskog preduzeća "Rad". Sada je to davno prošlo vreme, jer je od ove velike kompanije ostala

samo poslovna zgrada u centru Beograda, kao simbol nekada moćnog "Rada". Ništa nije bolja situacija ni sa

drugim firmama sa top-liste "20 najdužih stečajeva", pa su tako kao simbol moći "Inexa", "Jugoeksporta",

"Godomina", "Jastrepca" iz Kruševca ostala samo imena, ali i poslovne zgrade i primamljive lokacije.

Jedan od stečajnih upravnika tvrdi da su upravo one mamac za srpske bogataše.

- Zato se i razvlače ovi postupci da bi se po mizerno niskim cenama prodao poslovni prostor. Primer za to je

poslovna zgrada "Jugoeksporta" u Kolarčevoj, koja je prodata Petru Matijeviću za 7,3 miliona evra, koju je

sud poništio. Ovo razvlačenje stečaja je nezabeleženo u svetu, gde traje nekoliko meseci i služi da bi se

brzom procedurom spasli zdravi delovi kompanija i iz njih namirili poverioci i radnici. Kod nas stečaj nikog

nije spasao već ga je zavio u crno. Ne računam tu srpske tajkune, koji su se od njih uglavnom ovajdili, jer su

kupovali velike gigante za male pare. Sve u svemu, stečaj je u Srbiji način da se kupi vreme da se radnicima

ne kaže direktno da su ostali bez posla jer to je politički neisplativo - objašnjava naš sagovornik.

Slično mišljenje ima i Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.

- Dugim stečajnim postupcima država kupuje vreme. Vlast od njih ima politički profit, ali građani Srbije su

na gubitku jer te maratonske procese plaćaju poreski obveznici Srbije. Zato mora da se stavi tačka na ovu

praksu koja je vlasti politički isplativa, ali za građane je ekonomski neizdrživa - kaže Dobrašinović za

"Blic".

Aktivno 2.106 postupaka

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika kažu da u Srbiji trenutno ima 2.106 aktivnih stečajnih

postupaka. Prosečno vreme trajanja 6.321 stečaja, koliko je u Srbiji pokrenuto, jeste tri godine, dok je

prosečno vreme trajanja stečajnih postupaka pokrenutih po Zakonu o stečaju iz 2010, a kojih je ukupno

4.759, nešto više od dve godine. Ukupno je obustavljeno 588 postupaka, dok je 3.627 stečaja zaključeno -

kažu u ALSU.

Prosečni prihodi domaćinstava manji od izdataka

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi u 2016. godini iznosili su 59.624 dinara i u

odnosu na prethodnu godinu nominalno su viši za 3,1 odsto, saopštio je danas Republički zavod za

statistiku.

Domaćinstva sa gradskog područja u proseku su imala prihode 62.336 dinara, što je nominalno povećanje od

2,9 odsto u poređenju sa 2015. godinom, dok su na ostalom području prihodi bili 55.210 dinara i veći su za

3,5 odsto.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 60.720 dinara i u odnosu na 2015. godinu viši su

minimalno za 2,8 odsto.

U gradskom području izdaci domaćinstava bili su 62.328 dinara, što je povećanje od 2,3 odsto, a na ostalom

području su povećani za 3,7 odsto, na 58.102 dinara.

Najveći udeo u prihodima domaćinstava u novcu i u naturi imali su prihodi iz redovnog radnog odnosa (49,2

odsto), penzije (30,9 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (4,5 odsto), naturalna potrošnja (4,3

odsto), ostala primanja od socijalnog osiguranja (tri odsto), prihodi van redovnog radnog odnosa (2,5 odsto).

U ličnoj potrošnji domaćinstava najveći izdaci su za hranu i bezalkoholna pića (34,9 odsto) i stanovanje,

vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,7 odsto).

Slede izdaci za transport ( 9,3 odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (5,9 odsto), za komunikacije

(5,3 odsto), za rekreaciju i kulturu (5,2 odsto), za odeću i obuću (5,2 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,6

odsto).

Podaci o prihodima i izdacima domaćinstava dobijeni su na osnovu ankete 6.457 domaćinstava.

NOVA EKONOMIJA/HINA

Agrokor postigao dogovor s bankama

Do dogovora došlo nakon sastanaka najvećih dobavljača Agrokora tokom vikenda

Iz Agrokora je Hini zvanično potvrđeno da je potpisan tzv. stendstil ugovor s kreditorima tog koncerna.

Do potpisivanja ugovora došlo je nakon sastanaka najvećih dobavljača Agrokora tokom vikenda, kao i

banaka poverilaca, koji su radile na "finalnom usuglašavanju tehničkih detalja stendstil ugovora".

Stendstil aranžman, odnosno moratorijum na postojeće bankarske obaveze Agrokora stupio je na snagu u

petak, a u sledećim danima doći će i do ubrizgavanja dodatnih sredstava u koncern, njegovog aktivnog

restrukturiranja, što znači i promenu menadžmenta, bilo je najavljeno u petak nakon sastanka banaka i

dobavljača Agrokora.

Da su usuglašeni ključni elementi stendstil ugovora ranije u petak saopštili su iz Erste&Steiermärkische

Bank u ime koordinacionog odbora finansijskih poverilaca Agrokora, u kojem je, uz Erste banku, još pet

banaka - Privredna banka Zagreb, Raiffeisenbank Austria, Sberbank, VTB Bank (Austria), Zagrebačka

banka.

Banke članice koordinacionog odbora finansijskih poverilaca i predstavnici Agrokora u principu su

usuglasili ključne elemente tzv. stendstil ugovora, potpis kojei se očekuje tokom dana (Stendstil). Cilj

ugovora je olakšati napore kompanije da stabilizuje poslovanje i osigura podmirenje dospelih obaveza

prema dobavljačima u idućem razdoblju. Stendstil bi trebalo olakšati napore kompanije u rešavanju pitanja

likvidnosti, osiguranja kontinuiteta poslovanja, zaštite vrednosti koncerna, kao i predstaviti osnovu za

održivo restrukturiranje koncerna", navodi se u saopštenju.

Ovo je novi prvi čovek Agrokora!

Antonio Alvarez III. biće novi čelni čovek Agrokora i biće zadužen za proces restrukturiranja

kompanije,pišu hrvatski mediji.

Alvarez je izvršni direktor za restrukturiranje u Evropi u konsultantskoj kući Alvarez&Marsal, koju je ruski

Sberbank pre nekog vremena angažovao za pronalazak izlazne strategije u Agrokoru.

Ti globalni konsultanti specijalizovani su za rešavanje kriznih situacija. Tako će Ivica Todorić i njegova

porodica dobiti zamenu kroz stručne konsultante koji bi trebali pomoći narušenom poslovanju.

Iz Agrokora je u nedelju službeno potvrđeno da je potpisan standstill ugovor s kreditorima tog koncerna,, a

naknadno je pojašnjeno da je ugovor potpisan od strane Agrokora.

Kako se navodi na službenim stranicama kuće Alvarez & Marsal, Antonio Alvarez III sin je osnivača firme

Alvarez & Marsal, ujedno i zaslužan za širenje te firme na Evropu.

Rođen je na Filipinima, diplomirao je na Univerzitetu Notr Dam (Notre Dame), a MBA je dobio je na

prestižnom američkom univerzitetu Kornvel (Cornell). Tečno govori francuski i engleski, a pasivno

italijanski i španski. Ima 25 godina iskustva u radu s javnim i privatnim kompanijama koje su se našle u

problemima, a radio je u velikom broju evropskih zemalja – od Velike Britanije, Nemačke, Francuske,

Italije, Španije i Holandije preko Luksemburga, Šviajcarske, Finske, Norveške i Švedske pa sve do Estonije

i Rumunije.

U slobodno vreme, kako navode hrvatski mediji, Antonio Alvarez III bavi se dens muzikom, koju piše i

izvodi pod umetničkim imenom A3.

Sedam decenija „Laste”

Sa nekoliko trofejnih vozila zaplenjenih u Drugom svetskom ratu, pre sedam decenija 1. aprila počeli su da

prevozi putnike. Postepeno su širili vozni park, povećavali broj linija, ispostava i gradova ka kojima

saobraća… Danas, u godini u kojoj ulazi u osmu deceniju, Saobraćajno preduzeće „Lasta” važi za jednog od

najvećih prevoznika u Srbiji i ovom delu

Evrope – na više od 500 linija ima 5.180

polazaka dnevno.

Uoči proslave 70. godišnjice, krajem 2016,

„Lasta” je sa gradom potpisala ugovor o

obavljanju prigradskog prevoza. Kako bi od

ovog posla, oročenog na deset godina, korist

osetili pre svih žitelji prigradskih opština,

dogovorena je i nabavka 100 čeških autobusa

marke „Sor”. Dvadeset autobusa je već stiglo,

a ostatak će biti isporučen u toku 2017. i 2018.

godine.

– Od početka svetske finansijske krize „Lasta” se često nepotrebno zaduživala. To je ugrozilo poslovanje do

te mere da je postavljanjem novog rukovodstva početkom 2015. godine neophodna bila i podrška države za

reprogram dugova. Sa 12 banaka i sedam lizing kuća u oktobru 2015. potpisan je ugovor o reprogramu

obaveza koji se u potpunosti poštuje – kaže Bojan Bojanić, generalni direktor „Laste”.

Do danas su dugovanja prema bankama smanjena za oko 12 miliona evra.

– Napravljene su velike uštede. Smanjene su obaveze prema dobavljačima, dug za gorivo NIS-u, potpisan je

ugovor o reprogramu poreskih obaveza na 60 mesečnih rata – ističe Bojanić dodajući da je smanjen i broj

rukovodećih i direktorskih mesta za više od 50 odsto, kao i da su troškovi menadžmenta smanjeni za oko pet

miliona dinara mesečno.

– Realizacijom programa tehnoloških viškova, u toku 2016. godine smanjen je broj zaposlenih sa 3.029 na

2.038. Napravljen je produktivniji i kvalitetniji radni kolektiv sa povećanom radnom disciplinom – ocenjuje

Bojanić.

Plan rukovodstva „Laste” je da očuva postojeće linije, da se kompanija finansijski stabilizuje, ali i da se

redovno isplaćuju zarade. Jedan od osnovnih zadataka rukovodstva je svakako i priprema kompanije za što

uspešniju privatizaciju.

„Lasta” u brojkama:

2,75 milijardi pređenih kilometara

3,7 milijardi putnika

2.038 zaposlenih

888 autobusa u voznom parku

TELEGRAF.RS

Jedini poslovi u Srbiji od kojih možete brzo da se

obogatite, ne treba mnogo da uložite, a sve je

pošteno!

- Za knjigovođu vam u najboljem slučaju treba 40 do 50 evra mesečno, na poreze i

doprinose "ode" oko 115 evra, na održavanje računa i bankarske troškove oko 10 evra,

na razne takse i obaveze između 150 i 200 evra. Sve zajedno izađe oko 4.500 evra

mesečno - tvrdi Dragoljub Rajić

Građanima Srbije već dugo nedostaje inicijativa za pokretanje biznisa. Razlog je najčešće nedostatak

sredstava, ali mnogima nedostaju ideje. Zbog toga smo malo istraživali za vas i našli nekoliko poslova koje

biste mogli da započnete bez mnogo ulaganja, a da ipak imate redovne prihode i solidnu zaradu.

Pre svega, treba da se, kako tvrdi Dragoljub Rajić, izvršni

koordinator Mreže za poslovnu podršku, spremite na to da vrlo

verovatno u prvih godinu dana nećete imati nikakvu zaradu.

– Prvih godinu dana će vam mnogo troškova otići na namete

državi. Za knjigovođu vam u najboljem slučaju treba 40 do 50

evra mesečno, na poreze i doprinose “ode” oko 115 evra, na

održavanje računa i bankarske troškove oko 10 evra, na razne

takse i obaveze između 150 i 200 evra. Sve zajedno izađe oko

4.500 evra mesečno, bez iznajmljivanja prostora, kupovine opreme, alata, sadnica, zavisno od toga kojim

biznisom neko želi da se bavi – upozorava Rajić.

Pored osnovnih troškova, postoje poslovi koji ne zahtevaju sva ostala skupa ulaganja. Evo nekih:

1. Majstor za popravke televizora, tranzistora, računara

– Za one koji su sticali iskustvo radeći godinama ovaj posao, ovo je idealna prilika da unovče svoje znanje.

Njima je, pored dažbina državi, za početak dovoljno oko 2.000 evra za neke aparate i delove, pod uslovom

da ne plaćaju prostor, već da to rade u svojoj kući ili nekom drugom svom prostoru – kaže privredni

analitičar Rajić.

Najjeftinija popravka TV-a iznosi 2.000 dinara, a ukoliko mušterija zahteva vaš izlazak na teren, to onda

dodatno košta oko 1.000 dinara. Na vama je dalje koliko ćete mušterija privući, pa samim tim, i zaraditi.

2. Frizerski salon

Za frizerski salon je potreban lokal od najmanje 30 kvadrata da u njega stanu bar dve stolice, ogledala i

šamponjera. U zavisnosti od lokacije, najam takvog lokala košta između 300 i 600 evra. Na komunalije

“ode” još najmanje 100 evra i na repromaterijal 500 evra mesečno.

– Polovna oprema za otvaranje frizerskog salona nije ispod 2.000 evra, a najbolje bi prošli oni koji ne

moraju da najme prostor i koji žive na dobroj lokaciji jer na iznajmljivanje prostora ide još 20 odsto poreza –

upozorava Rajić.

Ako budete imali sreće sa mušterijama, mesečno možete da ostvarite promet od 2.000 evra i već sledeći

mesec da počnete i da zarađujete.

3. Prodavnica zdrave hrane

I ovde bi kuća na dobrom mestu bila značajna stavka u smanjenju troškova. Pored troškova za prostor, sami

birate koliko ćete robe da kupite. Što veća izbor i količina, veći je i obrt.

– Ovde je dosta potrebno uložiti u reklamu i marketing. Jako je važno u prvih godinu dana izdvojiti za

deljenje letaka u reklamu jer ako za godinu dana ne steknete mušterije, propašće vam posao – ističe Rajić.

4. Gajenje lekovitog i začinskog bilja, organske hrane, voća i povrća

Prema Rajićevim rečima, da bi imali zaradu, potrebno je da raspolažete parcelom od bar pet ari.

– Najpre morate sebe da prijavite kao poljoprivrednog proizvođača i da uplaćujete poreze i doprinose, što

košta oko 1.500 evra godišnje. Za sadnice treba 4.000 do 7.000 evra plus još nekoliko hiljada evra za

navodnjavanje, u zavisnosti od veličine parcele. Veliki trošak je protivgradnja zaštita – oko 10.000 evra, ali

nije neophodna za one koji su voljni da rizikuju. Mada, malinari su prošle godine jako loše prošli… – kaže

Rajić.

Neke procene pokazuju da je za uzgoj nane, kamilice, nevena, bosiljka, belog sleza potrebno ulaganje od

minimum 600 evra po hektaru koje će doneti zaradu od oko 1.000 evra.

5. Gajenje šampinjona

Za uzgoj šampinjona je, kako piše poljoprivrednisavetnik.com, na prvom mestu potrebna betonska ploča za

pripremanje komposta iz đubreta i dodataka. Prostorija za uzgoj šampinjona, gde se uz regulisanje

temperature obavljaju svi procesi uzgoja (osim kompostiranja), sanduci u kojima je kompost, vile, gumena

creva, prašilica za prašenje, prskalice, pribor za branje, a to je ambalaža, stepenice za branje iz gornjih

sanduka, zaštitna sredstva i seme (micelij).

Za prostoriju od najmanje 50 kvadrata bi trebalo odvojiti bar 300 evra, dok raf dužine tri i visine dva metra

košta oko 100 evra, a potrebno je bar 10 rafova.

Ono što mnogi ne znaju je da pečurke ne podnose promenu temperature, pa u takvoj prostoriji moraju

postojati i dva klima-uređaja, što košta oko 600 evra.

U jednoj turi u takvom prostoru moglo bi da se dobije do 5,5 kilograma prečuraka, što znači prihod od

oko 3.500 evra.

6. Agencija za usluge

U ove svrhe ne morate da iznajmljujete prostor, dovoljno je da adaptirate deo stana, sobu… Potreban vam je

računar koji možete da nabavite za 300 evra u solidnom stanju, plus svakog meseca da platite internet oko

40 evra i komunalne usluge.

U zavisnosti od toga da li ćete da registrujete agenciju za izdavanje nekretnina, advokatsku kancelariju ili

knjigovodstvenu agenciju, variraju i zarade. Kod agencija za posredovanje u iznajmljivanju nekretnina,

provizija agenta se kreće od 30 do 50 odsto od vrednosti kirije izdatog stana, dok zarade u advokatskim

kancelarijama mogu biti veoma visoke, jer svako pisanje tužbe, pa i izlazak na ročište košta oko 100 evra.

Za šta god da se odlučite, zavisno od vaših afiniteta ili finansijskih mogućnosti, Rajić savetuje dodatan

oprez, dodatno planiranje i maksimalnu uštedu svakog dinara u tim prvim godinama.

– Nemojte kupovatu skupa službena kola i ulagati u skupe poslovne prostore kao što su se zaletali ljudi pre

2008. godine. Isto tako, kod osnivanja IT firmi ili u proizvodnji nije na odmet da nađete potencijalne kupce

iz inostranstva jer je tada sigurno da ćete biti plaćeni i imati siguran prihod, što sa kupcima iz Srbije, BiH i

Kosova nije slučaj – zaključuje ovaj konsultant.

TELEGRAF.RS/INFORMER

Neverovatno, 123.000 mladih nit uče, nit rade!

Uglavnom dok ne pronađu adekvatan posao sede u roditeljskom domu, a roditelji ih

izdržavaju i kada se zaposle

Oko 123.000 mladih ljudi u Srbiji koji imaju između 15 i 24

godine niti uče, niti rade, kaže direktor Nacionalne službe za

zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

On kaže da ne postoji samo jedan razlog zašto je ovoliko

mldih ljudi potpuno nemotivisano da završava škole ili

da se zaposli.

– Nije moguće izdvojiti jedan glavni uzorak, u

pitanju je više faktora. Mladi ljudi danas nisu

motivisani da uče jer neki smatraju da nemaju perspektivu i da nema pravog posla za njih – kaže

Martinović i navodi da mladi prosečno čekaju na posao dve godine.

Martinović navodi da, s druge strane, sve više poslodavaca i investitora traži mlade ljude za zapošljavanje.

– Međutim, onda često imaju zamerke da veliki broj mladih zapravo nema odgovarajuće znanje za

posao koji treba da rade – kaže Martinović.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež naveo je da je tek svaki 17. vlasnik firme u Srbiji mlađi

od 30 godina.

– Mladi ljudi su budućnost srpske ekonomije. Mi smo tu da ih podržimo da se lakše i smelije upuste u

preduzetništvo. Hoćemo da im poručimo da uporedo sa školovanjem mogu da nauče i posao. Zbog

toga i uvodimo dualno obrazovanje u srednje škole u Srbiji. Đacima se daje prilika da iz klupa odmah

mogu da idu na praksu u velike firme kako bi naučili da rade. Za to se dobija i simbolična naknada,

koja može dobro da dođe kao džeparac – kaže Čadež.

Ekonomista Miroslav Zdravković podseća da je u oktobru 2012. godine u Srbiji stopa nezaposlenosti mladih

od 15 do 24 godine bila 51,2 procenta.

– Stopa nezaposlenosti mladih je gotovo uvek daleko veća od stope kod starijih ljudi jer oni, najčešće,

prvi put traže posao. Mladi često dugo čekaju na prvi posao. Uglavnom dok ne pronađu adekvatan

posao sede u roditeljskom domu, a roditelji ih izdržavaju i kada se zaposle – podseća Zdravković.

On navodi da osim čekanja na odgovarajući posao, na visoku stopu mladih koji ne rade utiče i to što mnogi

od njih imaju poslove na crno.

– Devojke i mladići često rade u trafikama, pekarama, buticima i kafićima. Ali oni nemaju stalni

radni odnos i nisu prijavljeni jer su im poslovi ili sezonski ili ne mogu da utiču na poslodavce da ih

prijave – kaže Zdravković.

Od aprila pitanja Poreskoj upravi preko Kontakt

centra

Poreska uprava Srbije saopštila je da od aprila nisu dostupne adrese e-pošte

objedinjena.naplata@purs.gov.rs, i porez.dobit@purs.gov.rs.

Kako se navodi, od 1. aprila se pitanja koja se odnose na način podnošenja poreske prijave za porez po

odbitku PPP-PD, porez na dobit PP PDP, kao i poreske prijave za akcize i drugo, mogu se postavljati putem

Kontakt centra na veb sajtu Poreske uprave .

Dodaje se da se pitanja mogu postaviti u rubrici "Postavite pitanje" popunjavanjem obrasca za pitanja na

http://www.purs.gov.rs/kontakt/kontakt-centar/postavite-pitanje.html.

"Osobe sa invaliditetom nedovoljno vidljive u

društvu"

Ivanka Jovanović iz Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom kaže za RTS da osobe sa invaliditetom

nisu dovoljno uključene u društvene tokove, ali da se radi na tome da se njihova vidljivost poveća. Deca sa

invaliditetom su marginalizovana i diskriminisana i na osnovu toga gde žive i u kojim uslovima, napominje

Jovanovićeva.

Ivanka Jovanović je gostujući u Dnevniku RTS-a rekla da

je u toku analiza Unicefa o položaja dece sa invaliditetom

u Srbiji.

"To se prvi put sprovodi, a projekat finansira EU. Tri

ministarstva su uključena u analizu – Ministarstvo za rad,

Ministarstvo nauke i Ministarstvo zdravlja", kaže

Jovanovićeva.

Dodaje da su deca marginalizovana i diskriminisana i na osnovu toga gde žive i u kojim uslovima.

"Radimo na tome da ispitamo kakva je trenutna situacija, kakvi su propisi, šta su nedostaci, sa idejom da se

na kraju istraživanja koje će biti gotovo krajem leta napravi vrsta alata za dalji razvoj politika u ovoj oblasti

kako bi se jaz između propisa i prakse smanjio", objašnjava Jovanovićeva.

U Srbiji prema procenama živi oko 800.000 osoba sa invaliditetom, a ne zna se koliko je dece među njima.

Ivanka Jovanović dodaje da su stupanjem na snagu novog Zakona o socijalnoj zaštiti, uvedeni i novi sistemi

podrške.

"Međutim, oni se ne razvijaju podjednako u Srbiji i neki servisi su razvijeniji", kaže Jovanovićeva.

Napominje da osobe sa invaliditetom nisu dovoljno vidljive u društvu.

"Nismo dovoljno uključeni u društvene tokove, mada se dosta promenilo u regulativi, ali u praksi ne mnogo.

Radimo na tome da se promeni siutacija i verujemo da ćemo u budućnosti povećati i vidljivost i uključenost

i smanjiti predrasude, ali i ukinuti razne barijere", smatra Jovanovićeva.

"Prilagoditi važne ustanove osobama sa invaliditetom"

Dragana Maksimović iz Udruženja distrofičara Moravičkog okruga kaže za RTS da je većina javnih

ustnaova nepristupačna za osobe sa invaliditetom.

"Mogli bi da se urede ivičnjaci i da se prilagode važne ustanove, a ako se grade novi objekti, da se vodi

računa da budu pristupačni", kaže Maksimovićeva.

Porasla kupovina životnih polisa

Višegodišnji pad bankarskih kamata osiguranja su iskoristila da građanima ponude kratkoročne životne

polise uz jednokratnu uplatu veće sume, uz koju su dobijali i do tri procenta veću kamatu od one koju nudi

bankarska štednja. Iako je suština osiguranja ulaganje na duži rok, u pojedinim osiguravajućim

kompanijama čak trećina životnih polisa sklopljenih u poslednje tri godine – bila je sa jednokratnom

uplatom.

Zbog manje spremnosti građana da ponovo oročavaju štednju u evrima, živnula je kupovina životnih polisa,

pa je udeo tog osiguranja premašio 20 odsto ukupnog tržišta osiguranja. Ipak, i osiguravači su nedavno

korigovali kamate na te polise.

"Istina, one su otišle na niži nivo u odnosu na prethodni period, s tim da su te kamate još uvek stimulativnije

u odnosu na ono što je prisutno kod banaka", kaže direktor "Viner štediše osiguranja" Zoran Blagojević.

Kamate i dalje idu do dva i po odsto, osiguranja priznaju da su jednokratne polise uz izrazito povoljan štedni

element, bile prilika za promociju životnog osiguranja. Povereni novac građana osiguravači najviše ulažu u

državne obveznice, sada procenjuju i da je ulaganje u nekretnine unosno.

"Dok na državnim hartijama od vrednosti trenutno možemo da dobijemo četiri odsto, možda malo više ili

manje, u smislu prinosa u evrima, kod nekretnina je trenutno moguće dobiti veći prinos", kaže direktor

"Grave osiguranja" Kristof Cetl.

Dok osiguravači razmatraju kako da uvećaju dobit na uloženo, stručnjaci podsećaju građane da na dobit –

ostvarenu životnom polisom ili štednjom u evrima u banci – uvek moraju da plate i porez.

"Jedini način da izbegnete ovaj porez tj. da vaša nominalna kamatna stopa bude jednaka i efektivnoj, znači

stvarnoj zaradi koju dobijete u valuti jeste da štedite u dinarima u domaćoj valuti, to je doprinos dinarizaciji

i to je nešto o čemu su NBS i Ministarstvo finansija postigli dogovor", kaže Zoran Grubišić iz Beogradske

bankarske akademije.

Iako i dalje nude povoljnije kamate od banaka, osiguravači priznaju da to nije njihova dugoročna namera.

"Suštinski mi moramo da se okrenemo osnovnoj svrsi osiguranja, odnosno riziku koji sve više i više izbija u

prvi plan", ističe Blagojević.

"Ta polisa osiguranja će u nekom periodu, kada se naša akcija bude sprovodila, pokazati da je mnogo

jeftinija od paklice cigareta, od čaše piva u kafiću i od nekog drugog troška koji je mnogo viši nego što je

polisa osiguranja na godišnjem nivou", kaže predsednik Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

Manje uplate u dužem periodu, uz pokriće što većeg obima rizika, jeste ono čemu se teži. Sa 23 evra po

stanovniku uloženih u osiguranje, Srbija je i dalje na začelju evropskih zemalja.

NOVOSTI OTKRIVAJU Nasilnike vreba 450

policajaca

Pri kraju pripreme za sprovođenje Zakona o sprečavanju porodičnog nasilja. Upis u registar počinilaca treba

da počne od 1. juna

PRIPREME za vođenje evidencije podataka o slučajevima

nasilja u porodici uveliko su u toku, jer bi ovaj registar

trebalo da profunkcioniše 1. juna, kada počinje primena

novog zakona. Ovo, međutim, neće biti jedini novi

registar.

Ministarstvo pravde planira da formira još nekoliko, a

jedan od noviteta biće i uvođenje elektronske table u sve

sudove. Plan je da većina registara i evidencija u

pravosuđu do kraja godine budu centralizovani na jednom mestu.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, na predlog Ministarstva pravde, Skupština je usvojila u novembru

2016. Po rečima državnog sekretara Radomira Ilića, u toku je obuka 450 policajaca, koju sprovodi MUP, i

650 sudija i tužilaca, koju sprovodi Ministarstvo pravde. Zakon predviđa i uspostavljanje evidencija koje će

voditi nadležne policijske uprave, osnovni sudovi i tužilaštva, i centri za socijalni rad. Po zakonu, kaže Ilić,

evidencije tih organa činiće Centralnu evidenciju o slučajevima nasilja u porodici, koju vodi Republičko

javno tužilaštvo:

- Podaci će moći da se unesu u Centralnu evidenciju samo uz korišćenje odgovarajućih zaštićenih pristupnih

šifri. Podaci u evidencijama i Centralnoj evidenciji se čuvaju deset godina i zatim brišu. Pristup Centralnoj

evidenciji biće dozvoljen samo radi ostvarivanja nadležnosti predviđenih Zakonom i uz korišćenje zaštićenih

šifri.

Njoj će pristupati zamenik javnog tužioca nadležan za dela sprečavanja porodičnog nasilja i gonjenje

učinilaca, dok će svi ostali imati ograničen uvid. Tako će nadležni policijski službenik imati pravo na pristup

samo u delu koji sadrži podatke iz evidencija područnih policijskih uprava i nadležnih centara za socijalni

rad, sudovi samo u delu sa podacima iz evidencija sudova, a centri za socijalni rad - samo u delu evidencija

koje vode centri.

- Gotov je i model poslovnika Koordinacionog tela za sprečavanje nasilja, do maja će biti završena

podzakonska akta, a pri kraju su i pregovori sa Vladom Vojvodine da nam ustupi softver za vođenje

evidencije, koji imaju odranije, ali nije u upotrebi - kaže Ilić.

Ministarstvo pravde, inače, vodi dvadesetak registara. Naročito zanimljivi su Posebna evidencija lica

osuđenih za krivična dela protiv maloletnih lica (popularno nazvan "registar pedofila", koji vodi Uprava za

izvršenje krivičnih sankcija) i u kom se trenutno nalazi 10 imena, kao i Registar neplaćenih kazni i drugih

novčanih iznosa. Trenutno je u njemu upisano 189.358 fizičkih lica i 4.903 firme.

OSTALE EVIDENCIJE

MINISTARSTVO, između ostalih, vodi i Imenik ortačkih društava izvršitelja, registre sudskih veštaka i

firmi koje obavljaju poslove veštačenja, Evidenciju stalnih sudskih tumača i tumača znakova slepih, gluvih

ili nemih lica, Registar crkava i verskih zajednica, Spisak javnobeležničkih kancelarija, Registar posrednika,

Evidenciju podataka o postupcima javnih nabavki, Registar sankcija, Registar prava svojine stranih

državljana na nepokretnostima, Evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti, Sudski registar pravnih lica i

drugih subjekata (ako za to nije nadležan APR)...