naled siva knjiga 9naled.rs/images/preuzmite/naled-siva-knjiga-9.pdf · naled siva knjiga 9...

Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji 2016/17

naledsiva knjiga 9

Naledsiva kNjiga 9Preporuke za uklanjanje administrativnihprepreka za poslovanje u Srbiji 2016/2017

4

SIV

A K

NJIG

A 9

2017 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbijawww.naled.rs

Izrada ove publikacije omoguena je uz pomo amerikog naroda preko Agencije Sjedinjenih Amerikih Drava za meunarodni razvoj (USAID) i Izvrnog odbora NALED-a. Autor(i) su u potpunosti odgovorni za sadraj vodia, koji ne mora nuno odraavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Amerikih Drava.Ovim se daje dozvola za kori-enje, kopiranje i distribuciju sadraja publikacije iskljuivo u neprofitne svrhe i uz odgovarajue naznaenje imena, odnosno priznavanje autorskih prava NALED-a. Analize, tumaenja i zakljuci izneti u ovom dokumentu ne moraju nuno reflektovati stavove predstavnika Izvrnog ili Upravnog odbora NALED-a. Svi napori su uinjeni kako bi se osigurala pouzdanost, tanost i aurnost informacija iznetih u ovom dokumentu. NALED ne prihvata bilo kakav oblik odgovornosti za eventualne greke sadrane u doku-mentu ili nastalu tetu, finansijsku ili bilo koju drugu, proisteklu iz ili u vezi sa korienjem ovog dokumenta.

ObaveteNje O autOrskOm pravu

Izvrni odbor NALED

Executive Board

NALED

5SI

VA

KN

JIGA

9

sadraj

POZDRAVNA RE ____________________________________________________________________________________________________________________ 8O PUBLIkAcIjI _______________________________________________________________________________________________________________________ 9SIVA kNjIgA - SVEDOANStVO REfORMI _____________________________________________________________________________________________ 10

1. MINIStARStVO fINANSIjA1.1 OMOgUItI DOBIjANjE UVERENjA O IZVRENOj PORESkOj OBAVEZI ELEktRONSkIM PUtEM ___________________________________________ 141.2 PROPISAtI DA ALBA ODLAE IZVRENjE DO kONANOStI PORESkO-UPRAVNOg AktA _______________________________________________ 151.3 PROPISAtI U kOjIM SLUAjEVIMA ZA RADNO ANgAOVANjE PENZIONERA tREBA DA SE OBRAUNAVAjU I PLAAjU POREZI I DOPRINOSI ___ 161.4 PROPISAtI DA SE OBRAUN PDV-A VRI NA DAN kADA SU POtRAIVANjA OD kUPAcA NAPLAENA _____________________________________ 161.5 UjEDNAItI kAZNENU POLItIkU U VEZI SA EVIDENcIjAMA POREZA NA DODAtU VREDNOSt ___________________________________________ 171.6 POjEDNOStAVItI VOENjE EVIDENcIjA O POREZU NA DODAtU VREDNOSt __________________________________________________________ 181.7 UkINUtI kONtROLNE tRAkE I RAcIONALIZOVAtI RAD SA fISkALNIM kASAMA ________________________________________________________ 191.8 PROMENItI NAIN OBRAUNA UMANjENjA PDV-A PO OSNOVU RAShODA (kALO, RAStUR, kVAR I LOM) ________________________________ 201.9 SMANjItI StOPU PDV-A NA REPROMAtERIjAL ZA PROIZVODNjU LEkOVA _____________________________________________________________ 211.10 PROPISAtI kRAI ROk ZA POVRAAj VIE PLAENOg PDV-A _______________________________________________________________________ 221.11 UkINUtI OBAVEZU OBAVEtAVANjA IZ LANA 51 A StAV 2. ZAkONA O PDV-U ILI OMOgUItI SLANjE tOg OBAVEtENjA U ELEktRONSkOj

fORMI ________________________________________________________________________________________________________________________ 231.12 OMOgUItI 100% kORIENjA PORESkOg kREDItA PO OSNOVU ULAgANjA U OSNOVNA SREDStVA I BEZ OgRANIENjA U POgLEDU ROkA

ZA kORIENjE ________________________________________________________________________________________________________________ 241.13 POjEDNOStAVItI POVRAAj VIE PLAENOg POREZA NA DOBIt PREDUZEA ________________________________________________________ 251.14 UjEDNAItI kRItERIjUME ZA ODREIVANjE VISINE IZNOSA POREZA I DOPRINOSA kOjE PLAAjU OBVEZNIcI PO PAUALNOM PRINcIPU

OBRAUNA ____________________________________________________________________________________________________________________ 261.15 DONOENjE PRAVOVREMENIh REENjA PORESkE UPRAVE PREMA PORESkIM OBVEZNIcIMA PAUALNOg OPOREZIVANjA ________________ 271.16 OMOgUItI PRIZNANjA NA tEREt RAShODA U SkLADU SA MEUNARODNIM RAUNOVODStVENIM StANDARDIMA ____________________ 281.17 UjEDNAItI kAZNENU POLItIkU U PRIMENI ZAkONA O RAUNOVODStVU __________________________________________________________ 291.18 SMANjItI POREZE I DOPRINOSE NA ZARADU ______________________________________________________________________________________ 301.19 POjEDNOStAVItI POStUPAk EkSPROPRIjAcIjE ____________________________________________________________________________________ 311.20 UVEStI kONtROLU USkLAENOStI tAkSI I NAkNADA ZA jAVNE USLUgE SA MEtODOLOgIjOM UtVRIVANjA tROkOVA tIh USLUgA ____ 321.21 USPOStAVItI jAVNI REgIStAR NEPORESkIh NAMEtA I UREDItI IZNOSE NAkNADA ZA kORIENjE jAVNIh DOBARA ______________________ 331.22 UkINUtI REPUBLIkU ADMINIStRAtIVNU tAkSU ZA PODNOENjE ZAhtEVA U POStUPcIMA PRED kAtAStROM NEPOkREtNOStI ________ 341.23 POjEDNOStAVItI PRIVREMENI UVOZ _____________________________________________________________________________________________ 351.24 POjEDNOStAVItI PROcEDURE ZA EkSPRESNE POILjkE ____________________________________________________________________________ 361.25 OMOgUItI POStUPAk BRISANjA PRIVREDNIh SUBjEkAtA IZ REgIStRA APR-a _______________________________________________________ 371.26 OBjAVLjIVANjE SPISkOVA PORESkIh DUNIkA ____________________________________________________________________________________ 381.27 PREcIZNIjE PROPISAtI kRItERIjUME ZA PRIjAVU kONcENtRAcIjE ___________________________________________________________________ 391.28 PROMENItI PRAkSU INSPEkcIjSkOg NADZORA U UgOStItELjSkIM I DRUgIM OBjEktIMA _____________________________________________ 401.29 USPOStAVItI UZAjAMNOSt VRAANjA PDV-A IZMEU SRBIjE I DRUgIh ZEMALjA _____________________________________________________ 411.30 ELIMINISAtI POtVRDU O OSLOBOENjU OD PLAANjA AkcIZE PO OSNOVU MEUNARODNOg UgOVORA _____________________________ 421.31 POjEDNOStAVItI POStUPAk IZVEtAVANjA MINIStARStVA fINANSIjA U VEZI OBAVEZNIh REZERVI NAftE I DERIVAtA NAftE _____________ 431.32 PRILAgODItI OBAVEZAN gODINjI POPIS IMOVINE I OBAVEZA POtREBAMA SREDNjIh I VEIh PRIVREDNIh DRUtAVA __________________ 441.33 POjEDNOStAVItI NAPLAtU POREZA PO ODBItkU _________________________________________________________________________________ 451.34 OLAkAtI SPOLjNOtRgOVINSkO POSLOVANjE ZA PREDUZEA SA DRAVNIM kAPItALOM ____________________________________________ 461.35 OMOgUItI DOVOLjNO VREMENA ZA PRIMENU IZMENE PORESkIh PROPISA UkOLIkO ZAhtEVAjU ZNAtNE IZMENE U POSLOVANjU

PRIVREDNIh SUBjEkAtA ________________________________________________________________________________________________________ 47

2. MINIStARStVO PRIVREDE2.1 BRISANjE REgIStRAcIjE PO SLUBENOj DUNOStI I NAkON PROtEkA ROkA OD 6 MESEcI ___________________________________________ 482.2 UkINUtI OBAVEZU LANARINE U PRIVREDNOj kOMORI __________________________________________________________________________ 492.3 ZAkONSkI UREDItI OBLASt ZANAtStVA ________________________________________________________________________________________ 502.4 ELIMINISAtI REgULAtORNE ZAhtEVE ZA UPOtREBU PEAtA _____________________________________________________________________ 50

3. MINIStARStVO ZDRAVLjA3.1 UkINUtI ZDRAVStVENE kARtIcE kNjIIcE _____________________________________________________________________________________ 513.2 UkINUtI OVERU ZDRAVStVENE kNjIIcE ________________________________________________________________________________________ 52

6

SIV

A K

NJIG

A 9

sadraj

3.3 IZjEDNAItI USLOVE fINANSIRANjA BOLOVANjA ZBOg POVREDE NA RADU I PROfESIONALNE REhABILItAcIjE SA fINANSIRANjEM BOLOVANjA IZ DRUgIh RAZLOgA _________________________________________________________________________________________________ 53

3.4 POjEDNOStAVItI PROcEDURU ZA OStVARIVANjE NAkNADE ZARADE ZA VREME BOLOVANjA ___________________________________________ 543.5 IZjEDNAItI PRIVAtNE I DRAVNE PRUAOcE ZDRAVStVENIh USLUgA _______________________________________________________________ 553.6 PREcIZIRAtI kLASE I kAtEgORIjE MEDIcINSkIh SREDStAVA ________________________________________________________________________ 563.7 PREcIZIRAtI ZAkONSkU OBAVEZU SNABDEVANjA LEkOVIMA OD StRANE VELEDROgERIjA _____________________________________________ 573.8 PREcIZIRAtI USLOVE U POgLEDU POtREBNIh kVALIfIkAcIjA ZAPOSLENIh ZA OBAVLjANjE DELAtNOStI tRgOVINE NA VELIkO

fARMAcEUtSkIM PROIZVODIMA _________________________________________________________________________________________________ 583.9 PREcIZIRAtI ZAhtEVE U POgLEDU MINIMALNE VELIINE POSLOVNIh PROStORIjA VELEDROgERIjA _____________________________________ 593.10 POjEDNOStAVItI USLOVE ZA VOZILA ZA PREVOZ LEkOVA I MEDIcINSkIh SREDStAVA _________________________________________________ 603.11 PREPOZNAtI DELAtNOSt ZDRAVStVENE NEgE U ZAkONU O ZDRAVStVENOj ZAtItI _________________________________________________ 613.12 UVOENjE PVA SIStEMA ZA PRAgMAtINU OcENU LEkA PRI DONOENjU ODLUkE O StAVLjANjU LEkA NA LIStU LEkOVA _______________ 62

4. MINIStARStVO ZA RAD, ZAPOLjAVANjE, BORAkA I SOcIjALNA PItANjA4.1 POjEDNOStAVItI OStVARIVANjE PRAVA NA PORODILjSkU NADOkNADU _____________________________________________________________ 634.2 UkINUtI OBAVEZU PREDAjE PIO fONDU OBRAZAcA ZA UPIS StAA __________________________________________________________________ 644.3 UVEStI ELEktRONSkI SIStEM PRIjAVE I EVIDENcIjE SEZONSkIh RADNIkA _____________________________________________________________ 654.4 OMOgUItI DA POSLODAVAc MOE ZAPOSLENOM OtkAZAtI UgOVOR O RADU ZBOg OZBILjNO NARUENIh ODNOSA _________________ 664.5 IZMENItI ZAkONSkA OgRANIENjA U VEZI PRAVILNIkA O SIStEMAtIZAcIjI RADNIh MEStA ____________________________________________ 67

5. MINIStARStVO gRAEVINARStVA, SAOBRAAjA I INfRAStRUktURE5.1 UBRZAtI I POjEftINItI PROcEDURU PRIBAVLjANjA gRAEVINSkE DOZVOLE __________________________________________________________ 685.2 PROPISAtI ROk ZA UPIS PRAVA SVOjINE U kAtAStAR NEPOkREtNOStI ______________________________________________________________ 695.3 OMOgUItI UPIS PRAVA PREE kUPOVINE U kAtAStAR NEPOkREtNOStI ____________________________________________________________ 705.4 OMOgUItI ZAkUPcU DA U kAtAStAR NEPOkREtNOStI UPIE UgOVOR O kRAtkORONOM ZAkUPU _________________________________ 715.5 UBRZAtI PROcEDURU LEgALIZAcIjE OBjEkAtA ____________________________________________________________________________________ 725.6 SMANjItI OgRANIENjA ZA OBAVLjANjE DELAtNOStI tAkSI PREVOZA _______________________________________________________________ 735.7 UREDItI PARAfISkALNE NAMEtE U POStUPcIMA PRIBAVLjANjA USLOVA I SAgLASNOStI NEPhODNIh ZA IZgRADNjU I UPOtREBU OBjEkAtA ___ 745.8 OLAkAtI OStVARIVANjE PRAVA NA ZEMLjItU ZA REDOVNU UPOtREBU OBjEkAtA __________________________________________________ 755.9 UNAPREDItI POStUPAk UPISA SVOjINE ____________________________________________________________________________________________ 76

6. MINIStARStVO tRgOVINE, tURIZMA I tELEkOMUNIkAcIjA6.1 UkINUtI OBAVEZU VOENjA kEP kNjIgE ZA PRAVNA LIcA kOjA VODE POSLOVNE kNjIgE PO SIStEMU DVOjNOg kNjIgOVODStVA ________ 776.2 UkINUtI OBAVEZU OgLAIVAA NA INtERNEt PORtALU DA DOStAVLjA DEkLARAcIjU SA PODAcIMA ___________________________________ 786.3 USAgLASItI tEhNOLOkO REENjE ZA NESMEtANU PRIMENU kVALIfIkOVANOg ELEktRONSkOg SERtIfIkAtA __________________________ 79

7. MINIStARStVO DRAVNE UPRAVE I LOkALNE SAMOUPRAVE7.1 SPROVEStI REfORMU INSPEkcIjA _________________________________________________________________________________________________ 807.2 UVOENjE POtPUNIjEg I SVEOBUhVAtNIjEg OcENjIVANjA DRAVNIh SLUBENIkA ___________________________________________________ 81

8. MINIStARStVO RUDARStVA I ENERgEtIkE8.1 IZMENItI VAEI UgOVOR O OtkUPU ELEktRINE ENERgIjE (PPA) ZA PROjEktE PREkO 5 MW _________________________________________ 82

9. MINIStARStVO PRAVDE9.1 UINItI SUDSkU ZAtItU DOStUPNOM UkIDANjEM DELA SUDSkIh tAkSI ____________________________________________________________ 839.2 PROMENItI OBRAZAc APOStILLE tAkO DA BUDE VIEjEZIAN _______________________________________________________________________ 849.3 UkINUtI OBAVEZU PODNOENjA ZAhtEVA ZA UVID U SPISE PREDMEtA U kOjIMA jE PODNOSILAc StRANkA U POStUPkU ________________ 84

10. MINIStARStVO POLjOPRIVREDE I ZAtItE IVOtNE SREDINE10.1 OBEZBEDItI MEhANIZAM ZA IZDAVANjE SERtIfIkAcIONIh EVIDENcIONIh MARkIcA ZA PROIZVODE SA gEOgRAfSkIM POREkLOM ______ 8510.2 UkINUtI OBAVEZU PLAANjA NAkNADE ZA UVERENjA O ZDRAVStVENOM StANjU PELINjE ZAjEDNIcE ________________________________ 8610.3 OBEZBEDItI UjEDNAENU POLItIkU PRAVA NA PODStIcAjE POLjOPRIVREDNIh PROIZVOAA StOARA _____________________________ 8710.4 UVEStI INStItUt PRODUENE ODgOVORNOStI U UPRAVLjANjE OtPADOM ZA PROIZVODE kOjI NAkON UPOtREBE POStAjU

POSEBNI tOkOVI OtPADA ______________________________________________________________________________________________________ 8810.5 UNAPREDItI RAD UPRAVE ZA AgRARNA PLAANjA ________________________________________________________________________________ 89

7SI

VA

KN

JIGA

9

sadraj

11. PROBLEMI U NADLENOStI VIE MINIStARStAVA11.1 PROPISAtI DA SE U POStUPkU INSPEkcIjSkE I PORESkE kONtROLE NE MOgU tRAItI REENjA I DOkUMENtA IZ kOjIh SU PROIStEkLA

NAkNADNA REENjA ___________________________________________________________________________________________________________ 9011.2 ELIMINISAtI OBAVEZU PRIBAVLjANjA IZVODA IZ jAVNIh REgIStARA I EVIDENcIjA ZA UPOtREBU U ADMINIStRAtIVNIM POStUPcIMA _____ 9111.3 POjEDNOStAVItI PROcEDURE UVOZA DIjEtEtSkIh PROIZVODA ____________________________________________________________________ 9211.4 PREISPItAtI POLItIkU VISOkIh tAkSI kOjE NAPLAUjU MINIStARStVA ZA IZDAVANjE MILjENjA I OBEZBEDItI NjIhOVO IZDAVANjE U

PRIMERENOM ROkU ___________________________________________________________________________________________________________ 9311.5 POjEDNOStAVItI OBRAUN ZARADA ____________________________________________________________________________________________ 9411.6 PROPISAtI I UVEStI OSNOVNE REgIStRE U SIStEM E-UPRAVE _______________________________________________________________________ 9511.7 UPOtPUNItI EVIDENcIjU O jAVNOj SVOjINI _______________________________________________________________________________________ 9611.8 USPOStAVItI OPERAtIVNU NEZAVISNOSt kOMISIjE ZA kONtROLU DRAVNE POMOI ________________________________________________ 9711.9 fORMIRANjE jEDINStVENOg REgIStRA ODtEtNIh ZAhtEVA ZA POVREDE PROUZROkOVNE UjEDIMA PASA ___________________________ 9811.10 OMOgUItI RAVNOPRAVNO kORIENjE SVIh kVALIfIkOVANIh ELEktRONSkIh SERtIfIkAtA ZA kORIENjE APLIkAcIjA I PLAtfORMI

DRAVNE UPRAVE _____________________________________________________________________________________________________________ 9911.11 OMOgUItI PRIVREDNIM SUBjEktIMA UVANjE POSLOVNE DOkUMENtAcIjE ISkLjUIVO U ELEktRONSkOM OBLIkU _________________ 10011.12 OBEZBEDItI REgULAtORNI OkVIR I INStItUcIONALNE kAPAcItEtE U OBLAStI BEZBEDNOStI hRANE RADI OLAkANjA PROIZVODNjE I

PROMEtA POLjOPRIVREDNIh PROIZVODA ______________________________________________________________________________________ 101

12. SkUPtINA RS I SEkREtARIjAt ZA ZAkONODAVStVO12.1 UVEStI REDOVNO OBELEAVANjE PARAgRAfA kAkO BI SE OLAkALO ItANjE PROPISA _____________________________________________ 102

13. NARODNA BANkA SRBIjE13.1 UkINUtI OBAVEZU IZVEtAVANjA O POSLOVANjU SA INOStRANStVOM ____________________________________________________________ 10313.2 UkINUtI OBAVEZNU UPOtREBU PEAtA NA kARtONU DEPONOVANIh POtPISA PRILIkOM OtVARANjA RAUNA ZA PRAVNA LIcA _______ 10413.3 POjEDNOStAVItI OBAVEtAVANjE NARODNE BANkE SRBIjE O NAMERAVANOM UStUPANjU POtRAIVANjA ___________________________ 10513.4 POjEDNOStAVItI DOStAVLjANjE PODAtAkA O IMOVINSkIM PRAVIMA LIcA kOjA StUPAjU NA DUNOSt LANA

UPRAVNOg I IZVRNOg ODBORA_______________________________________________________________________________________________ 106

14. LOkALNA SAMOUPRAVA14.1 POjEDNOStAVItI PROcEDURU IZDAVANjA DOZVOLE ZA LEtNjE BAtE U kAfIIMA I REStORANIMA __________________________________ 10714.2 IZUZIMANjE OSVEtLjENOg NAZIVA PREDUZEA kOjI jE POStAVLjEN U OkVIR POSLOVNOg SEDItA OD PRIjAVE OBAVEZE OgLAAVANjA ___ 10814.3 IZMENItI ODLUkE O BRENDIRANjU SUNcOBRANA U UgOStItELjSkIM OBjEktIMA ________________________________________________ 10914.4 IZjEDNAItI cENE kOMUNALNIh USLUgA ZA fIZIkA I PRAVNA LIcA _______________________________________________________________ 110

ANEkS 1: PREPORUkE SIVE kNjIgE 2008-2016. ________________________________________________________________________________________ 112

ANEkS 2: MEUNARODNE LIStE kONkURENtNOStI __________________________________________________________________________________ 115

O NALED-u _______________________________________________________________________________________________________________________ 118

LANOVI NALED-a _________________________________________________________________________________________________________________ 120

8

SIV

A K

NJIG

A 9

pOzdravNa re

Potovani lanovi i partneri, Predstavljamo vam deveto izdanje Sive knjige u kojoj smo identifikovali 100 birokratskih prepreka uspenom poslovanju u Srbiji. Ovim dokumentom, svake godine, nudimo resornim institucijama jasne smernice kako da dravnu administraciju pretvore u efikasan servis privrede i graana, i stvore podsticajan ambijent za razvoj domae ekonomije. U novu godinu ulazimo sa velikim oekivanjima nakon to su 2016. na inicijativu i uz podrku lanova i partnera NALED-a uspeno realizovane bitne reforme za jaanje konkurentnosti Srbije na prvom mestu puten je u rad elektronski sistem za izdavanje dozvola koji je napravio pravu revoluciju u postupanju administracije, uveo punu transparentnost u rad nadlenih organa, ukinuo prostor za korupciju i viestruko skratio proceduru izdavanja graevinskih dozvola za koje je danas u proseku potrebno manje od 10 dana. Svetska banka prepoznala je ovu reformu kao jednu od 10 najveih u svetu (napredak za 116 pozicija, i skok na 36 mesto) to je doprinelo da Srbija ue u prvih 50 zemalja po lakoi poslovanja u globalnoj konkurenciji. Osim elektronskih dozvola, pomaci su napravljeni kod inspekcijskog nadzora, upisa prava svojine i prava pree kupovine u katastar, kriterijuma za prijavu koncentracije, voenja KEPU knjige koja je ukinuta za pravna lica koja vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Ipak ne moemo u potpunosti biti zadovoljni rezultatom na semaforu, s obzirom da je u godini za nama u potpunosti reeno samo 6 preporuka, delimino 11, kao i da su lanovi NALED-a identifikovali 22 nove birokratske prepreke poslovanju. Zbog toga, ovom Sivom knjigom, traimo da Vlada pojaa reformski tempo na eliminaciji suvine birokratije i parafiskalnog optereenja privrede,smanjenju sive ekonomije i stvaranju uslova za fer i podsticajnu trinu utakmicu. NALED e, kao lan radnih grupa za izradu propisa, koordinator Zajednike grupe Vlade za unapreenje pozicije Srbije na listi Svetske banke, Strune grupe za suzbijanje sive ekonomije i Ekonomskog kokusa Narodne skuptine, nastaviti da insistira na stvaranju podsticajnog i predvidivog poslovnog ambijenta, i daje aktivan doprinos implementaciji reformi za koje se zalae. Zahvaljujemo lanovima koji su svojim predlozima najvie doprineli ovogodinjem izdanju Sive knjige kompanijama Geoart i Astra Zeneca, Advokatskoj kancelariji Kosi, gradovima Novi Sad, Pirot i Leskovac, optinama Aranelovac i Srbobran, udruenju UVRA i Asocijaciji malih i srednjih preduzea i preduzetnika. Posebnu zahvalnost dugujemo i USAID Projektu za bolje uslove poslovanja i Izvrnom odboru NALED-a za finansijsku i operativnu podrku u pripremi i tampanju Sive knjige 9.

Jelena BojoviDirektorka za regulatornu reformu, NALED

9SI

VA

KN

JIGA

9

O publikaciji

Siva knjiga je redovna godinja publikacija koja identifikuje kljune administrativne prepreke poslovanju u Srbiji i daje konkretne predloge Vladi i nadlenim institucijama za njihovo prevazilaenje. Deveto izdanje sadri 100 odabranih preporuka lanova NALED-a za smanjenje birokratije i unapreenje efikasnosti drave i predstavlja osnovni strateki dokument kojim se rukovode institucije u planiranju i sprovoenju regulatornih reformi.

Od ukupno 100 preporuka 22 se prvi put pojavljuju u ovom izdanju i oznaene su kao nove. Stare preporuke su i ove godine doraene ili modifiko-vane u meri u kojoj su to nalagale izmene propisa, sprovedene reforme i zahtevi privrede nakon objavljivanja prethodnog izdanja. Nekoliko reenih, prevazienih ili manje znaajnih preporuka je izostavljeno. Od 2008 kada je objavljena prva Siva knjiga do danas, doprineli smo ukidanju ili unapre-enju 80 birokratskih procedura koje su optereivale privredu. To znai da Vlada Srbije u proseku sprovede oko 10 NALED-ovih preporuka godinje.

R.br. Nadlena institucija Ukupan broj

preporuka

Reeni problemi

Delimino reeni

problemi

Nereeni problemi

Nove preporuke

1. Ministarstvo finansija 35 1 3 22 9

2. Ministarstvo privrede 4 0 1 2 1

3. Ministarstvo zdravlja 12 0 3 8 1

4. Ministarstvo za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja 5 0 1 4 0

5. Ministarstvo graevinarstva, saobraaja i infrastrukture 9 3 1 2 3

6. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 3 1 1 0 1

7. Ministarstvo dravne uprave i lokalne samouprave 2 1 0 0 1

8. Ministarstvo rudarstva i energetike 1 0 0 1 0

9. Ministarstvo pravde 3 0 0 3 0

10. Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine 5 0 0 4 1

11. Vie ministarstava 12 0 1 7 4

12. Skuptina RS i sekretarijat za zakonodavstvo 1 0 0 1 0

13. Narodna banka Srbije 4 0 0 4 0

14. Lokalna samouprava 4 0 0 3 1

UkUPNO 100 6 11 61 22

siva kNjiga 9: presek staNja, jaNuar 2017.

10

SIV

A K

NJIG

A 9

Dok se raspravlja na nivou tvrdnji da javna uprava treba da bude efikasnija, optereenje zarada nie, i broj parafiskalnih davanja manji, stvari sa privrednim reformama jo izgledaju jednostavno. Ali kada se "zagrebe" po svakodnevnim problemima privrede i javne uprave, dolazi se do toga da treba Propisati u kojim sluajevima za radno angaovanje penzionera treba da se obraunavaju i plaaju porezi i doprinosi, Eliminisati potvrdu o osloboenju od plaanja akcize po osnovu meunarodnog ugovora, Ukinuti obaveznu upotrebu peata na kartonu deponovanih potpisa prilikom otvaranja rauna za pravna lica. Kada se reforme konkretizuju, i veliki planovi rastave na niz malih, bitnih koraka ka cilju, kamere se gase, publika se razilazi, a upravi i privredi ostaje da se dogovore o merama koje su ponekad zahtevne za sprovoenje ili kontroverzne, i koje zahtevaju dobru volju, spremnost na kompromis, i uzajamno potovanje i razumevanje. Renikom koji e razumeti i oni koji prate problematiku administrativnog optereenja, i oni koji u Srbiji posluju, lake je propisati da privredni subjekt ne mora da ima peat, nego obezbediti da zaista moe da bez peata nesmetano posluje. Postoji, ipak, jak razlog da se bavimo problemima iz Sive knjige njihovo nereavanje kota stotine miliona godinje, i to direktnih trokova, ne raunajui posledice smanjene konkurentnosti nae privrede.

NALED-ova Siva knjiga i ove, devete godine uporno i dosledno analizira, preporuuje i opominje. Analizira probleme koji su esto ispod radara drav-noj upravi i javnosti, daje preporuke kako se oni mogu reiti, upozorava na probleme koji se predugo ne reavaju i na one koji se, dok jedne reavamo, iznova pojavljuju na drugim stranama. Ipak, neke od skoranje sprovedenih mera reavaju znaajne probleme za veliki broj privrednika na primer, ubrzano je izdavanje graevinskih dozvola i upisa prava u katastar nepokretnosti i ukinuta je obaveza voenja KEPU knjige za pravna lica koja vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Drago nam je to je USAID BEP bitno doprineo ostvarenju ovih mera.Nadamo se da e 2017. godine broj sprovedenih mera porasti i da e merenje administrativnih optereenja srpske privrede, ije e rezultate na jesen objaviti republiki Sekretarijat za javne politike, pokazati da i naizgled mali koraci dovode do znaajnih uteda u vremenu i novcu. Nadamo se i da e ovo biti godina u kojoj emo peat najzad prepustiti istoriji.

A kako privrednici gledaju na poslovno okruenje i ta kau o reformama koje su sprovedene (i o onima koje jo nisu)?Najbolji izvor za odgovore na ova pitanja nam je Anketa 1.000 preduzea koju je u oktobru 2016. estu godinu za redom, objavio USAID BEP. Rezultati najnovije ankete ukazuju na to da je poslovno okruenje bitno unapreeno u odnosu na 2011, i u odnosu na 2013. godinu. U veini oblasti koje anketa meri, u odnosu na prolu godinu je dolo do blagih pomaka ili do relativne stagnacije.Anketa pokazuje da 16% ispitanika smatra da je teret zakona i propisa umanjen u poslednjih 12 meseci, a dodatnih 38% ispitanika se sa tim delimino slae (ukupno 54% ispitanika). Ovi rezultati su gotovo identini prologodinjim, ali i znaajno bolji od onih iz 2011. godine, kada je ak 82% ispitanika izjavilo da se ne slae da je teret zakona i propisa umanjen u prethodnih 12 meseci (ove godine je taj udeo ispitanika iznosio gotovo dvostruko manje 45%).

siva kNjiga - svedOaNstvO refOrmi

teret zakONa i prOpisa je umaNjeN u pOsledNjih 12 meseci

82 16 27227173063

173746153946

163945

Ne slaem se (1+2) Delimino se slaem Slaem se (4+5)

201120122013201420152016

Prema nalazima Treeg merenja administrativnih trokova u Republici Srbiji koje je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) objavio 2015. godine, administrativni trokovi poslovanja privrede u 2014. godini su iznosili 135 milijardi dinara, odnosno 3,46% BDP-a. Ovi trokovi su realno manji za 15% u odnosu na 2010. godinu, odnosno za oko 20 milijardi dinara. Uobiajeni cilj u EU je smanjenje administrativnog optereenja za 25% u odnosu na stanje pre poetka reformi.

11SI

VA

KN

JIGA

9

siva kNjiga - svedOaNstvO refOrmi

Od prvog istraivanja 2011. godine kontinuirano se smanjuje udeo ispitanika koji ukazuju da u tekuoj godini troe vie vremena i novca na poslove vezane za potovanje propisa (regulatorne zahteve) u odnosu na prethodnu godinu: u 2011. godini je 56% ispitanika odgovorilo da troi vie vre-mena na regulatorne zahteve nego prethodne godine, 2015. ih je bilo 25%, a ove godine za jo jedan procentni poen manje.U nekoliko oblasti dolo je do znaajnog poboljanja u odnosu na period od pre godinu dana inspekcijski nadzor i graevinske dozvole pokazuju ozbiljne pozitivne pomake u ocenama naih privrednika. Ove godine 81% ispitanika tvrdi da su inspektori dobro obueni, to predstavlja skok sa 73% u proloj i 37% u 2011, a 72% ispitanika kae da su propisi o inspekcijskom nadzoru lako dostupni i jasni, spram 67% u 2015, i 28% u 2011. godini. Proseno vreme koje menadment firme troi na inspekcije nastavlja da se smanjuje: sa prosenih 12 sati po jednom nadzoru u 2011. na 5 sati u 2015. i 4 sata u 2016. godini. Vreme za dobijanje graevinske dozvole skraeno je sa 9,3 meseca u 2013. i 7,7 meseci u 2015. na 4 meseca ove godine; 40% ispitanika potvruje da su trokovi dobijanja graevinske dozvole u 2016. godini razumni, u poreenju sa 24% prole godine i 16% u 2013. godini.

Nazadovanje je ove godine primetno u oceni sudskih postupaka, koje je 47% ispitanika ocenilo negativno u 2016. u odnosu na 43% iz 2015. godine i jednako toliko u 2011, i u oceni sistema izvrenja sudskih odluka, koji se nakon bitnog poboljanja u 2015. godini po rezultatima spustio za deset procentnih poena 45% ispitanika je prole godine ocenilo izvrenje kao dobro i veoma dobro, dok je ove godine taj procenat 35. U odnosu na 2011, kada je svega 15% ispitanika pozitivno ocenilo sistem izvrenja, percepcija privrede je ipak promenjena nabolje. Od svih elemenata regulatornog okvira u Srbiji, parafiskalni nameti naknade i takse, i dalje imaju najnegativniji uticaj, sa 68% negativnih ocena. Privrednici meu aspekte regulatornog okvira koji nepovoljno utiu na poslovno okruenje kontinuirano svrstavaju i poreze i doprinose na zarade, porez na dodatu vrednost, poresku administraciju, sivu ekonomiju i administrativne procedure. Meutim, privrednici su sve ove oblasti ocenili manje negativno ove, 2016. godine, pri emu je znaajno poboljanje zabeleeno kod poreske administracije i administrativnih procedura (51% i 53% negativnih odgovora ove godine, u odnosu na 59% negativnih odgovora za obe oblasti iz 2015.). I ovo je potvrda nalaza Sive knjige, stvari se kreu na bolje, ali verovatno ne dovoljno brzo.Pristup izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzea i dalje je izrazito neadekvatan. Privrednici se zaduuju u sve manjem obimu: ak 68% ne uzima kredite niti koristi druge izvore eksternog finansiranja, u poreenju sa 62% 2015. i 31% 2011. godine. U srednje razvijenim zemlja-ma EU ovaj procenat nije vii od 30%. Ovo nisu dobre vesti. Bez eksternog finansiranja, privrednim subjektima je gotovo nemogue da iz kategorije mikro i malih preduzea, preu u kategorije srednjih i velikih.

Parafiskalni nameti i takse Porezi i doprinosi na zarade carinske i trgovinske procedure Platni promet Vrsta sredstava obezbeenja koja

zahtevaju banke Informisanost o regulatornim

reformama javna uprava Poreska administracija Vreme i novac utroeni na

administrativne procedure Postupak naplate PDV-a Izvrni postupak

Inspekcijski nadzor Dobijanje graevinskih dozvola korupcija u dravnoj upravi transparentnost i predvidljivost Dobijanje razliitih dozvola i

licenci Inflacija Promenljivost deviznog kursa Promenljivost kamatne stope

carinske dabine Stope PDV-a javne nabavke

korienje spoljnih izvora finansiranja Zaduivanje kod banaka Akcize Promenljivost cena imovine Potranja za kreditima

Napredak u sprOvOeNju refOrmi, 2011-2016. gOdiNe

Znaajan napredak Manji napredak Bez poboljanja Pogoranje

12

SIV

A K

NJIG

A 9

siva kNjiga - svedOaNstvO refOrmiPrivrednici su u poslednjem istraivanju najbolje ocenili reforme u nainu rada Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, pojednostavljenje procedura za voenje KEPU knjiga, ukidanje radne knjiice i uvoenje elektronske graevinske dozvole. Najpoeljnije promene koje ele da vide u narednoj godini su smanjenje poreza, parafiskalnih nameta i taksi i efikasnija i jednostavnija administracija, kao i elektronska uprava.

ta moemo da oekujemo u narednih godinu dana?Na pitanje o oekivanjima za narednih 12 meseci, 31% anketiranih privrednika odgovara da oekuju da uveaju broj zaposlenih, to je za 7 pro-centnih poena vie u odnosu na prethodnu godinu. To je ujedno i najvee poveanje ovog procenta u odnosu na prethodnu godinu (24% ispitanika u 2015. godini) od kako radimo USAID BEP Anketu 1.000 preduzea.

Opreznosti radi, napominjemo da smo jo jedne godine (2011-te) imali ovako visok procenat privrednika koji su oekivali da u narednoj godini poveaju broj zaposlenih, ali smo u 2012. godini imali i pad broja zaposlenih (za oko 1,1%) i pad BDP-a (za oko 1%) u odnosu na 2011. godinu. S druge strane, od poetka naeg anketiranja privrede 2011. godine, nikada nismo imali manji broj privrednika koji je oekivao smanjenja broja zaposlenih u narednih 12 meseci: samo 6%, to je za treinu manje nego prole godine i za tri petine manje nego u 2012. godini.

ta moe da nam donese dalji napredak?Na pitanje emu se najvie nadaju u regulatornom okruenju, ispitanici daleko najvie glasova daju smanjenju poreza, doprinosa i taksi (i to sve vie njih 24%, za razliku od 2014. godine, kada se samo 17% ispitanika izjasnilo za ovu stavku), a sledi efikasnija administracija i e-Uprava (7%). Rekli bismo da su kljune preporuke koje proizlaze iz NALED-ove Sive knjige i Ankete 1.000 preduzea USAID BEP-a, ako ne u potpunosti podudarne, onda sigurno kompatibilne: Dalja reforma javne uprave i uvoenje E-reenja Jaanje transparentnosti i predvidljivosti poslovnog okruenja Nastaviti sprovoenje mera usmerenih na suzbijanje sive ekonomije i sprovoenje reforme inspekcijskog nadzora Smanjiti ili ukinuti parafiskalne namete i obezbediti predvidljivost sistema uvoenja i odreivanja neporeskih taksi i nameta Kreirati regulatorni okvir za poslovanje nebankarskog finansijskog sektora u cilju poboljanja pristupa malih i srednjih preduzea izvorima finansiranja Restrukturirati dravnu pomo sektoru MMSP Obezbediti efikasnost izvrnog postupka i smanjiti administrativna optereenja Poveati znanje privrednika na temu upravljanja finansijama Poboljati i poveati ulaganja u infrastrukturu Poboljati informisanost javnosti o ostvarenim naprecima u poslovnom okruenju.Kao i do sada, NALED i USAID BEP e nastaviti da rade ne samo na davanju preporuka ve i na njihovoj implementaciji, u cilju stvaranja boljeg poslovnog ambijenta u Srbiji.

USAID BEP tim U Beogradu, 24. januara 2017. godine

brOj zapOsleNih

11 58 31196615206812

26641024679

31636Smanjenje Bez promene Poveanje

201120122013201420152016

13SI

VA

KN

JIGA

9

10 kljuNih prepOruka sive kNjige 9

Broj preporuke Sk Opis preporuke Nadleno ministarstvo

1.1OMOgUItI DOBIjANjE UVERENjA O IZVRENOj PORESkOj OBAVEZI

ELEktRONSkIM PUtEMMinistarstvo finansija

1.6 POjEDNOStAVItI VOENjE EVIDENcIjA O POREZU NA DODAtU VREDNOSt Ministarstvo finansija

1.14UjEDNAItI kRItERIjUME ZA ODREIVANjE VISINE IZNOSA POREZA I

DOPRINOSA kOjE PLAAjU OBVEZNIcI PO PAUALNOM PRINcIPU OBRAUNAMinistarstvo finansija

1.18SMANjItI POREZE I DOPRINOSE NA NAjNIE ZARADE I UVEStI VEU

PROgRESIVNOSt OPOREZIVANjAMinistarstvo finansija

1.21USPOStAVItI jAVNI REgIStAR NEPORESkIh NAMEtA I UREDItI IZNOSE NAkNADA

ZA kORIENjE jAVNIh DOBARAMinistarstvo finansija

2.3 ZAkONSkI UREDItI OBLASt ZANAtStVA Ministarstvo privrede

4.1 POjEDNOStAVItI OStVARIVANjE PRAVA NA PORODILjSkU NADOkNADU Ministarstvo za rad zapoljavanje

boraka i socijalna pitanja

4.3 UVEStI ELEktRONSkI SIStEM PRIjAVE I EVIDENcIjE SEZONSkIh RADNIkAMinistarstvo za rad zapoljavanje

boraka i socijalna pitanja

11.6 PROPISAtI I UVEStI OSNOVNE REgIStRE U SIStEM E-UPRAVE Vie ministarstava

11.11OMOgUItI PRIVREDNIM SUBjEktIMA UVANjE POSLOVNE DOkUMENtAcIjE

ISkLjUIVO U ELEktRONSkOM OBLIkUVie ministarstava

14

SIV

A K

NJIG

A 9

1. miNistarstvO fiNaNsija1.1 OmOguiti dObijaNje uvereNja O izvreNOj pOreskOj Obavezi elektrONskim putem

Opis prOblema predlOg reeNja

kada je poreskom obvezniku radi ostvarenja prava (uee na tenderu, overa zdravstvenih knjiica, podnoenje zahteva za kredit, podnoenje zahteva za vize i sl.) potrebno uverenje da je izmirio sve poreske obaveze, mora lino da ode u po-resku slubu, preuzme obrazac zahteva, popuni zahtev, plati naknadu (razliito po poreskim upravama), ako ima odree-nih obaveza da izvri sravnjenje poreske evidencije, plati ra-zliku dospelih obaveza (ako postoje), a onda ponovo ode po "uverenje o izvrenim poreskim obavezama. Ovaj problem moe se jednostavno reiti elektronskim putem kontrola poreske obaveze, podnoenje zahteva i preuzimanje uvere-nja.kod prijema zahteva za ova uverenja, slubenici Poreske uprave se pozivaju na rok od 15 dana, to je krajnji rok za izdavanje uverenja iz evidencija po lanu 161. stav 3. Zakona o optem upravnom postupku, i pored toga to ta odredba izriito propisuje da se uverenje izdaje stranci na usmeni zah-tev, po pravilu, istog dana. Primena ovog zakona na poreski postupak propisana je lanom 3. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovakva praksa oteava poslovanje i podsticajna je za koruptivno ponaanje. Poseban problem su greke slubenika Poreske uprave pri predaji obrauna zarada i plaenih poreza i doprinosa. Obrauni se dostavljaju posle svake isplate na propisanim obrascima na alteru Poreskoj upravi. U sluaju bilo kakve greke slubenika Poreske uprave pri unoenju podataka iz dostavljenih obrauna u svoje evidencije, za ispravljanje ovih greaka potrebno je nesrazmerno mnogo posla i vremena (zahtev za izlistavanje poreskih kartica, plaanje naknade za izlistavanje poreskih kartica, preuzimanje kartice, uporee-nje stanja iz kartica sa evidencijom poreskog obveznika i, ako su uoena neslaganja, zahtev za usaglaavanje sa odgovara-juom dokumentacijom).

Poreska uprava treba da omogui pribavljanje uverenja o izvrenoj poreskoj obavezi elektronskim putem, bez napla-te trokova. Do uspostvaljanja punog elektronskog postup-ka predlaemo da Poreska uprava internim aktima propie da se potvrda o izvrenoj poreskoj obavezi izdaje poreskom obvezniku na licu mesta odmah po podnetom zahtevu, a s obzirom na to da se provera stanja poreskih obaveza moe izvriti jednostavnim uvidom u informacioni sistem Poreske uprave.Problem greki u unoenju podataka i drugih tehnikih grea-ka moe se u potpunosti reiti uvoenjem "elektronske upra-ve" i prijemom elektronskih prijava, ime bi se mogla potpu-no iskljuiti predaja obrazaca na alterima Poreske uprave na ime uplate poreza i doprinosa za zaposlene. Ovo bi za efekat, osim smanjenja administracije za poslodavce, imalo i daleko efikasniji i ekonominiji rad same Poreske uprave, kao i elimi-naciju potencijalnih koruptivnih situacija. Poreska uprava i dalje radi na portalu e-Porezi kako bi on bio u potpunosti funkcionalan. Predvieno je da portal nu-di mogunost breg, jednostavnijeg i lakeg podnoenja po-reskih prijava. kada portal postane potpuno funkcionalan, poreski obveznici e izmeu ostalog vriti podnoenje elek-tronskih prijava preko portala, moi e da tampaju prijave i obavetenja o podnetim prijavama, moi e da vre pretrage i pregled prijava podnetih preko portala ili u papirnom obli-ku na alteru i da vre pregled stanja na raunima poreskog obveznika.

prOpisi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl.glasnik RS 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06,

61/07, 20/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15, 112/15 i 15/16)

15SI

VA

KN

JIGA

9

1. miNistarstvO fiNaNsija1.2 prOpisati da alba Odlae izvreNje dO kONaNOsti pOreskO-upravNOg akta


lan 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi-nistraciji propisuje da alba ne odlae izvrenje poreskog upravnog akta. Ova odredba u praksi izaziva probleme po-reskim obveznicima, naroito kad se ima u vidu rok u kojem nadleni organi reavaju albe. Iako je propisan rok za rea-vanje albe 60 dana, u praksi postupci po albi traju znatno due i za to vreme poreska administracija ima ovlaenja da u redovnom postupku naplati obaveze po osnovu javnih pri-hoda sa rauna poreskih obveznika. ak i kada se reenje ukine, poreskom obvezniku se novac vraa uz zakanjenje, bez isplate zakonske kamate.Nesporno je da zbog ovakvog zakonskog reenja obveznici esto dolaze u situaciju blokade rauna i oteanog poslova-nja, a krajnji rezultat moe biti i steaj. U praksi ovaj problem ne reava diskreciono pravo Poreske uprave iz lana 147. stav 2. Zakona da odloi izvrenje ako obveznik dokumentuje da bi plaanjem poreza pre konanosti pobijanog akta pretrpeo bitnu ekonomsku tetu.Od Ministarstva finansija dobili smo komentar da lan 147. stav 2. Zakona propisuje mogunost suspenzivnog delovanja albe, ako poreski obveznik dokumentuje da bi plaanjem poreza ili sporednih poreskih davanja pre konanosti pobija-nog akta pretrpeo bitnu ekonomsku tetu. Iako su ovi navodi tani, ovde je re o izuzetku koji zavisi od diskrecione oce-ne Poreske uprave, to poreskog obveznika ostavlja u stanju pravne nesigurnosti u vezi sa mogunou i vremenom po-vraaja neosnovano naplaenog novca.

Izmeniti lan 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tako to e se propisati da alba odlae izvre-nje do konanosti poresko-upravnog akta. Ako Ministarstvo finansija smatra da se usvajanjem ove pre-poruke moe naruiti stanje budeta RS, onda predlaemo da se prava poreskih obveznika zatite tako to e se u lanu 147. Zakona, posle stava 4. dodati novi st. 5. i 6. koji glase:Ako drugostepeni organ ne donese odluku u roku iz stava 4. ovog lana, prvostepeni organ je duan da bez odlaganja donese odluku o reizvrenju i da poreskom obvezniku izvr-i povraaj naplaenog iznosa, sa kamatom obraunatom u skladu sa lanom 75. ovog Zakona.U sluaju iz stava 5. ovog lana, ako poreski upravni akt na-knadno postane pravnosnaan, kamata na osnovni dug se obraunava od dana izvrnosti tog akta.

prOpisi lan 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl.glasnik RS 80/02, 84/02, 23/02, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05,

62/06, 61/07, 20/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15, 112/15 i 15/16)

16

SIV

A K

NJIG

A 9

1.3 prOpisati u kOjim sluajevima za radNO aNgaOvaNje peNziONera treba da se ObrauNavaju i plaaju pOrezi i dOpriNOsi

1.4 prOpisati da se ObrauN pdv-a vri Na daN kada su pOtraivaNja Od kupaca NaplaeNa

Opis prOblema

Opis prOblema

predlOg reeNja

predlOg reeNja

U praksi postoje razliita tumaenja obaveze plaanja poreza i doprinosa za penzionere koji ponovo zasnuju radni odnos, kao i kada registruju preduzetniku radnju ili osnuju privredno drutvo.tako, po nekim tumaenjima za penzionere ne treba da se pla-aju doprinosi za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slu-aj nezaposlenosti, dok se po drugima ovi doprinosi plaaju.Navedene dileme je neophodno razreiti izmenom relevantnih propisa, jer e u suprotnom ova pravna praznina stvarati prav-nu nesigurnost u pogledu zakonitog postupanja u ovoj materiji.

Prema odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost, obaveza obraunavanja i plaanja PDV-a nastaje najranije dana kada je izvren promet robe i usluga, bez obzira na i-njenicu kada e biti izvrena naplata potraivanja od kupaca. Obaveza obrauna PDV-a koja nastaje danom prometa do-bara i usluga dovodi do estih situacija da poreski obveznik duguje PDV za robu koju ni sam nije naplatio. Sa druge stra-ne, ukoliko je roba plaena avansno, Zakon namee obave-zu obraunavanja PDV-a danom kada je izvreno plaanje. Oigledno je da navedena reenja nisu uzela u obzir potrebe privrede, odnosno destimulativne efekte primene pravila o nastanku obaveze na obim prometa robe i usluga.

Izmeniti Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osigu-ranje tako da se jasno propie u kojim sluajevima za penzi-onere treba da se obraunavaju i plaaju porezi i doprinosi.

Razmotriti izmenu odredbe lana 16. Zakona o PDV-u, u smislu da se utvrdi da poreska obaveza nastaje danom kada su potraivanja od kupaca naplaena, a ne danom kada je promet dobara i usluga izvren.Iako smo od Ministarstva finansija dobili komentar da bi pri-hvatanje ove preporuke bilo u suprotnosti sa pravnim tekovi-nama EU u oblasti oporezivanja potronje odnosno Direkti-vom Saveta 2006/112/E3, NALED ostaje pri ovoj preporuci s obzirom da Direktiva propisuje mogunost, a ne i obavezu naplate PDV-a pre naplate potraivanja.

prOpisi

prOpisi

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl.glasnik RS 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14 i 112/15)

lan 16 Zakona o porezu na dodatu vrednost (Sl.glasnik RS 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 i 68/14 i 83/15)

1. miNistarstvO fiNaNsija

17SI

VA

KN

JIGA

9

1.5 ujedNaiti kazNeNu pOlitiku u vezi sa evideNcijama pOreza Na dOdatu vredNOst


lanom 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je koje podatke mora da sadri raun/faktura, odnosno dru-gi dokument koji slui kao raun, za svaki promet dobara i usluga. Poreska inspekcija, ukoliko utvrdi da raun nema ne-ki od propisanih podataka, osporava obraunat porez i pre-duzima propisane sankcije. kontrolni organ poreskom obve-zniku ne ostavlja ak ni rok u kojem bi mogao od dobavljaa da pribavi ispravljen raun sa svim potrebnim podacima. U praksi je re o sluajnim grekama, odnosno propustima koji nemaju negativnog efekta na naplatu poreskih obaveza.kod poreskog obveznika koji ima znaajan broj rauna do-bavljaa, i pored prethodne kontrole i aurnog voenja po-slovnih knjiga, moe se desiti, i u praksi se deava, da se pret-hodni PDV iskae na osnovu dokumenta koji nema neki od propisanih podataka.

Usaglasiti praksu postupanja Poreske inspekcije tako da se obveznicima plaanja PDV-a uvek ostavi dodatni rok od pet radnih dana za pribavljanje rauna sa svim podacima ispo-stavioca rauna, u sluajevima kada postoje greke u eviden-ciji (u smislu da u evidenciji ima neki raun/fakturu bez pro-pisanih podataka na njemu).

prOpisi l. 42, 46. i 60. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Sl.glasnik RS 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14, 68/14 i 83/15)

Pravilnik o obliku, sadrini i nainu voenja evidencije o PDV-u (Sl.glasnik RS 120/12).


18

SIV

A K

NJIG

A 9

1.6 pOjedNOstaviti vOeNje evideNcija O pOrezu Na dOdatu vredNOst


Usvajanjem novog Pravilnika o obliku, sadrini i nainu vo-enja evidencije o PDV, PDV evidencija je znaajno iskom-plikovana. Osnovni elementi PDV prijave (obraunat PDV, prethodni PDV i iznos za uplatu) ostali su identini, ali se uvoenjem novih pravila znatno oteava knjienje dokume-nata.Nova poreska prijava omoguuje uvid u isto statistike po-datke koji nisu bitni za obraun PDV, a sa druge strane ote-ava kontrolu i generisanje PDV prijave. Do sada se svaki do-kument knjiio samo jednom u knjizi ulaznih faktura ili knjizi izlaznih faktura, na osnovu ega se kasnije pravila poreska prijava, a nakon izmena Pravilnika neki se dokumenti knji-e i po vie puta (na primer, uvozna faktura sa prometom u jednom periodu, a plaen PDV u drugom periodu), to pot-puno rui izvorni koncept i jako uslonjava obradu. Priprema obrauna je znatno tea, jer sada treba obraditi i fakture koje nemaju uticaja na PDV i ranije se nisu evidentirale (fakture van sistema PDV i sl). Poseban problem predstavljaju razni dodaci na originalni obraun PDV kao to je "interni obra-un PDV" u sluaju sekundarnih sirovina i uvoza softvera koji kvari izvorne principe knjienja PDV-a.

Novi Pravilnik o obliku, sadrini i nainu voenja evidencije o PDV i o obliku i sadrini pregleda obrauna PDV objav-ljen je 30. sepbembra 2016. godine (Sl.glasnik RS 80/16), a trebalo je da stupi na snagu od 1. januara 2017. godine, ali je primena odloena za 1. januar 2018. godine. Meutim, ovaj Pravilnik ne ide u susret zahtevima privrede i potrebi za pojednostavljenjem obrauna, ve je ak komplikuje povea-njem obima dokumentacije i izvetavanja.Izmeniti Pravilnik o obliku, sadrini i nainu voenja eviden-cije o PDV i o obliku i sadrini pregleda obrauna PDV tako da se pojednostvi voenje PDV evidencija, na nain da to ne bude komplikovanije nego to je to bilo po ranije vaeem pravilniku koji je ureivao ovu materiju.

prOpisi Pravilnik o obliku, sadrini i nainu voenja evidencije o PDV (Sl.glasnik RS 80/16, 109/2016)


19SI

VA

KN

JIGA

9

1.7 ukiNuti kONtrOlNe trake i raciONalizOvati rad sa fiskalNim kasama


Pojedine odredbe Zakona o fiskalnim kasama (dalje: Zakon) i prateeg Pravilnika o postupku fiskalizacije, sadraju evi-dencije o ovlaenim servisima i serviserima i izgledu, sadr-aju i naina voenja dosijea i servisne knjiice fiskalne kase (dalje: Pravilnik) u praksi su se pokazale kao neracionalne, to oteava i poskupljuje poslovanje privrednih subjekata.lanom 3. stav 2. Zakona je propisana obaveza evidentiranja svakog pojedinano ostvarenog prometa preko fiskalne kase i kada se usluga prua fizikom licu, a naknadu za pruene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavi-sno od naina plaanja (gotovina, ek, kartica i bezgotovin-sko plaanje). Ova obaveza nema svrhu, jer u knjigovodstvu postoje podaci da je usluga naplaena (izvod sa rauna kod poslovne banke), pa nema potrebe da se uplata od fizikih lica za izvrene usluge evidentira dva puta (putem izvoda iz banke i putem fiskalne kase).tampanje fiskalnih dokumenata iz l.1215. Zakona vri se u jednom primerku, uz koji se istovremeno tampa i njihov kompletan sadraj, na kontrolnoj traci fiskalne kase, kopir-nim putem ili putem dvostrukog tampaa. Odtampani po-daci na fiskalnim dokumentima moraju biti identini podaci-ma na kontrolnoj traci. Obveznik je duan da kontrolnu traku i fiskalna dokumenta iz l.13. i 14. Zakona uva najmanje tri godine, to je rok za koji ne postoji razumno opravdanje. Po l. 27. i 28. Zakona propisani su uslovi o fiskalizaciji, ser-visiranju i popravkama fiskalne kase. Pravilnikom je, u l.1214. propisana procedura fiskalizacije fiskalne kase koja je spora i iziskuje velike trokove za privredni subjekt.

Radi racionalizacije i pojednostavljenja, potrebno je izvriti sledee izmene i dopune Zakona i Pravilnika:Ukinuti obaveze tampanja kontrolne trake za fiskalne iseke (fiskalnih dokumenata po lanu 12 Zakona). U meuvreme-nu dok se ne ukinu kontrolne trake izmeniti rok uvanja od-tampane kontrolne trake na najdue jednu godinu.Brisati odredbu iz lana 3. stav 2. Zakona, jer nema potrebe da se ista uplata dva puta evidentira. Obaveza evidentiranja preko fiskalne kase bi trebalo da postoji samo kada se uslu-ga od fizikih lica naplauje u gotovom, jer su fiskalne kase i uvedene radi evidentiranja prometa u gotovom.Skratiti rokove propisane u Pravilniku za ovlaene servisere i Poreske organe.

prOpisi Zakon o fiskalnim kasama (Sl.glasnik RS 135/04 i 93/12)

Pravilnik o postupku fiskalizacije, sadraju evidencije o ovlaenim servisima i serviserima i izgledu, sadraju i naina voenja dosijea i servisne knjiice fiskalne kase (Sl.glasnik RS 140/04)


20

SIV

A K

NJIG

A 9

1.8 prOmeNiti NaiN ObrauNa umaNjeNja pdv-a pO OsNOvu rashOda (kalO, rastur, kvar i lOm)


Uredbom o koliini rashoda robe (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaa porez na dodatu vrednost, propisano je da se rashod robe na koji se ne plaa PDV izraava u procentu od koliine robe koja je u odreenom poreskom periodu nabav-ljena, preraena, proizvedena ili prodata. koliina rashoda se utvruje popisom koji je relativno sloen i dugotrajan po-stupak, naroito za preduzea i preduzetnike koji imaju irok asortiman roba, proizvedenih ili prodatih.lanom 3. stav 1. Uredbe je propisano da obveznik pore-za na dodatu vrednost utvruje rashod neposredno poto je nastao, ili redovnim ili vanrednim popisom robe u skladitu, stovaritu, magacinu, prodavnici ili drugom slinom objektu.

Izmeniti lan 3. stav 1. Uredbe o koliini rashoda (kalo, ra-stur, kvar i lom) na koji se ne plaa porez na dodatu vred-nost, tako to e se propisati da se rashodi utvruju na go-dinjem nivou, a na osnovu podataka godinjeg popisa ako poreski obveznik eli da taj obraun vri na godinjem nivou, o emu obavetava Poresku upravu.Skreemo panju na to da bi korist od predloene izmene imao i budet RS, jer bi poreski obveznici sve do kraja godine uplaivali iznos PDV-a i na vrednost neupotrebljive robe, ko-ja bi se otpisala tek na kraju godine (kreditiranje budeta od strane poreskih obveznika).

prOpisi lan 3. stav 1. Uredbe o koliini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaa porez na dodatu vrednost

(Sl.glasnik RS 124/04)


Prema nalazima FREN-a obveznici PDV-a u Srbiji trenutno popi-suju robu radi izuzimanja od PDV-a manjka na ime kala, rastura, kvara i loma u proseku 2,7 puta godinje. Ako bi im bilo dozvo-ljeno da odbiju iznos manjka nastao tokom itavog perioda od prethodnog popisa, trokovi vezani za obavljanje popisa smanjili bi se za oko 4,45 milijardi dinara (odnosno 43,2 miliona evra), u sluaju da obveznici PDV-a popisuju robu jednom godinje.

21SI

VA

KN

JIGA

9

1.9 smaNjiti stOpu pdv-a Na reprOmaterijal za prOizvOdNju lekOva


U skladu sa lanom 23. stav 2. taka 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost, smanjena stopa PDV-a od 10% izmeu ostalog primenjuje se na lekove. Zakon, meutim, ne predvi-a povlaen tretman repromaterijala koji se koriste u proi-zvodnji lekova.Ovakvim propisom su domai proizvoai lekova oteeni, budui da se materijali koji su neophodni za proizvodnju le-kova oporezuju po optoj stopi od 20%, to uzrokuje pro-bleme sa likvidnou domaih proizvoaa zbog znaajnih iznosa vie plaenog poreza. Naime, zbog obaveze plaanja veeg PDV-a prilikom kupovi-ne materijala i manjeg PDV-a prilikom prodaje gotove robe, poreski obveznik je u situaciji da svaki mesec zahteva povra-aj vie plaenog poreza, to je procedura koja znaajno ote-ava njegovo poslovanje.

Izmeniti lan 23. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vred-nost, tako to e se posle take 3) dodati nova taka 3a) koja glasi:3a) repromaterijala za proizvodnju lekova, odnosno sirovi-na koje se koriste u procesu proizvodnje lekova;

Na ovaj znaajan problem domae farmaceutske industrije ukazala je kompanija hemofarm a.d. Vrac. Iako je od de-cembra 2013. ovaj zakon menjan tri puta, Ministarstvo fi-nansija nije izalo u susret ovom opravdanom zahtevu doma-ih farmaceutskih kompanija.

prOpisi lan 23. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Sl.glasnik RS 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13,

6/14, 68/14, 83/15 i 5/16)


22

SIV

A K

NJIG

A 9

1.10 prOpisati krai rOk za pOvraaj vie plaeNOg pdv-a


lanom 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je da se vie plaen PDV, iskazan u poreskoj prija-vi, vraa poreskom obvezniku najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana od dana predaje poreske prijave koji preteno vri promet roba u inostranstvo.Ovaj rok je nepotrebno dug i utie na smanjenje likvidnosti preduzea.Problem stvara i nepostojanje adekvatne analize rizika pa se veini obveznika koji se umesto za poreski kredit opredele za povraaj PDV-a odreuje terenska kontrola, koja stvara do-datnu administrativnu barijeru - produava rok za povraaj, jer je evidentan nedovoljan broj inspektora. U okviru komponente sedam Plaanje poreza i doprinosa u godinjem izvetaju Svetske banke Doing business de-taljno je analizirano proseno vreme da se vie plaeni iznos PDV-a vrati poreskom obvezniku i u praksi to iznosi 57 dana, to znaajno doprinosi loijoj poziciji Srbije u ovoj oblasti.

Izmeniti lan 52. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vred-nost tako da se propie krai rok za povraaj PDV-a obvezni-cima koji preteno vre promet roba u inostranstvo. Predla-emo da se propie rok od 5 dana.Usvajanjem predloenog reenja bi se poboljala likvidnost izvoznika i smanjili njihovi rashodi po osnovu kamata na kre-dite, to je podsticajno za svaki privredni subjekat koji ostva-ruje izvoz.Potovati rok od 45 dana za vraanje vie plaenog PDV-a to je zakonski propisan i sasvim razuman rok imajui u vidu da se vreme rauna od dana isteka roka za podnoenje po-reske prijave, a ne od dana podnoenja poreske prijave (za blagovremeno podnete prijave). Analizirati mogunost uvo-enja automatskog povraaja PDV-a za obveznike u najnioj kategoriji rizika (dobar primer je Republika hrvatska koja je od skora uvela automatski povraaj PDV-a za obveznike u najnioj kategoriji rizika).

prOpisi lan 52. Stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Sl.glasnik RS 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14, 68/14,

83/15 i 5/16)


23SI

VA

KN

JIGA

9

1.11 ukiNuti Obavezu ObavetavaNja iz laNa 51a stav 2. zakONa O pdv-u ili OmOguiti slaNje tOg ObaveteNja u elektrONskOj fOrmi


lan 51a stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost pro-pisuje obavezu poreskih obveznika da uz poresku prijavu do-stavi nadlenom poreskom organu i obavetenje o: licu koje nije evidentirano za obavezu plaanja PDV-a, a

koje mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine izvrilo promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim do-brima, kao i iznosu tog prometa;

poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaanja PDV-a, a koji mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno posled-njeg poreskog perioda izvrio promet poljoprivrednih i umskih proizvoda i poljoprivrednih usluga, kao i iznosu tog prometa.

Navedeno obavetenje obavezno sadri podatke o nazivu, odnosno imenu i prezimenu, kao i adresi i PIB-u lica iz stava 2. taka 1), odnosno poljoprivrednika iz stava 2. taka 2) ovog lana, kao i o iznosu izvrenog prometa, bez pripada-juih obaveza. Ova odredba stvara obavezu kompanijama ija je delatnost proizvodnja duvanskih proizvoda da na kraju svakog meseca izvlae podatke o vrednosti otkupljenog duvana od proizvo-aa duvana koji nisu u sistemu PDV-a za prethodnih 12 me-seci i taj izvetaj alju u Poresku upravu potom. Dodatni problem stvara faktiko stanje da neki poljoprivred-ni proizvoai u tih 12 meseci mogu da uu ili izau iz siste-ma PDV-a, zavisno od prometa koji su ostvarili. Ova proce-dura izaziva nepotrebno veliko angaovanje ljudskih resursa kompanije; dodatno angaovanje ljudskih resursa, u sluaju da stvarno obrauju primljene podatke; trokove potarine; nemogunost provere predatih podataka.

Preispitati opravdanost administrativnog optereenja u smi-slu koristi ovih podataka za Poresku upravu. Ako ova zakonska obaveza nema pozitivne efekte ili su koristi od nje za budet RS manje od trokova koje sprovoenje ove procedure prouzrokuje poreskim obveznicima, predlaemo da se u lanu 51a Zakona stave van snage st. 2, 3. i 4.Ako analiza efekata ovih odredbi pokae da je ta procedura opravdana, onda insistiramo ili da se lan 51a Zakona o po-rezu na dodatu vrednost izmeni tako to e se propisati da je Poreska uprava duna da obavetenje iz stava 2. prima i u elektronskoj formi ili da se izda uputstvo kojim se nalae takvo postupanje.Smatramo da za elektronski prijem ovog obavetenja nema smetnji, s obzirom na to da je slanje PDV prijave omogueno svim poreskim obveznicima.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na do-datu vrednost (Sl.glasnik RS 83/15) izmenjen je lan 51a stav 2. Zakona o PDV u odnosu na koji je data inicijalna prepo-ruka. Meutim, navedenim izmenama samo je proiren krug lica na koji se obaveza odnosi (nema vie novanog limita od milion dinara).

prOpisi lan 51a Zakona o porezu na dodatu vrednost (Sl.glasnik RS 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14, 68/14, 83/15 i 5/16)


24

SIV

A K

NJIG

A 9

1.12 OmOguiti 100% kOrieNja pOreskOg kredita pO OsNOvu ulagaNja u OsNOvNa sredstva i bez OgraNieNja u pOgledu rOka za kOrieNje


Pre izmena iz 2013. godine, lanom 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica bili su propisani sluajevi u kojima po-reskom obvezniku moe da se umanji poreska obaveza po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Ova olakica je bila ograniena u visini iznosa i rokom: 1) poreskom obvezniku se priznavalo pravo na poreski kredit

u visini od 20% od izvrenog ulaganja, s tim to iznos nije mogao biti vei od 50% od obraunatog poreza u godini u kojoj je izvreno ulaganje, dok se malom pravnom licu priznavalo pravo na poreski kredit u visini od 40% od iz-vrenog ulaganja, s tim to iznos nije mogao biti vei od 70% od obraunatog poreza;

2) poreski obveznik, pri obraunu obaveze za porez na do-bit preduzea, morao je prvo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva ostvaren u tekuoj godini, a tek onda poreske kredite prenete iz ranijih go-dina.

Raniji nai predlozi su ukazivali na korisnost ukidanja ogra-nienja, odnosno da poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva za sva pravna lica i preduzetnike iznosi 100% od iz-vrenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ogranienja u od-nosu na poresku obavezu, kao i da ima pravo da ga koristi bez vremenskog ogranienja.Suprotno naim predlozima, izmenama Zakona iz decembra 2013. godine ova olakica je potpuno ukinuta, a poveani su iskljuivo brojni posticaji kod novih ulaganja, ime su sve po-stojee kompanije stavljene u nepovoljniji poloaj nego rani-je. Ovakvo stanje je za veinu privrednih subjekata neodrivo i pogubno, jer ne mogu da izdre konkurenciju novoosnova-nih privrednih subjekata, koji za razliku od njih imaju brojne podsticaje, niti uvoznika koji robu kupuju od inostanih proi-zvoaa koji uivaju subvencije svojih matinih drava.

Radi podsticanja ulaganja potrebno je izmeniti Zakon o po-rezu na dobit pravnih lica tako da se ponovo propiu poreski krediti za ulaganja u osnovna sredstva i to:1) da poreski kredit za sva pravna lica i preduzetnike, poreske

obveznike, iznosi 100% od izvrenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ogranienja u odnosu na poresku obavezu;

2) da poreski obveznik ima pravo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina bez vremenskog ogranienja, odnosno najkrae u nared-nom roku od pet godina, to je rok uobiajen u uporednoj pravnoj praksi. Alternativno, izmeniti navedene odredbe, tako da se propie da se poreski kredit po osnovu ula-ganja u osnovna sredstva koristi redosledom po kome je nastalo pravo na poreski kredit.

Ovakvim reenjem bi se stimulisali poreski obveznici da vr-e znaajnija ulaganja u osnovna sredstva i u modernizaciju procesa rada.Izmenama Zakona iz decembra 2013. godine ukinuti su po-reski podsticaji postojeim privrednim subjektima u vidu po-reskih kredita na ime ulaganja u osnovna sredstva, a uvedeni su podsticaji za ulaganja veeg obima, ime su privredni su-bjekti koji nemaju mogunost za vea ulaganja i otvaranja veeg broja novih radnih mesta u relativno kratkom roku, dovedena u neravnopravan poloaj, pre svega u odnosu na nove investitore.

prOpisi Brisani lan 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (Sl.glasnik RS 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13,

108/13, 68/14, 142/14, 91/15 i 112/15)


25SI

VA

KN

JIGA

9

1.13 pOjedNOstaviti pOvraaj vie plaeNOg pOreza Na dObit preduzea


kada je u poreskom bilansu za utvrivanje poreza na dobit iskazana preplata, Poreska uprava vri povrat vie plaenog poreza tek poto izvri prethodnu kontrolu, ali ponekad trai da izvri kontrolu poslovanja za protekih pet godina, iako zahtev za proveru prava poreskog obveznika da trai povrat preplaenog poreza na dobit uopte nije utvreno u zakonu. Ovo se od strane poreskih obveznika shvata kao svojevrstan pritisak da odustanu od svog zahteva za povrat vie plaenog poreza.

Potrebno je ujednaiti praksu postupanja Poreske uprave kako bi se podnosiocu zahteva uvek na njegov zahtev, bez postavljanja dodatnih uslova, omoguilo da koristi zakonsko pravo na povrat vie plaenog poreza na dobit.Smatramo da je postojee zakonsko reenje dobro, s obzi-rom da je jasno predvieno pravo poreskog obveznika na povrat vie plaenog poreza na dobit uz prethodno pod-noenje zahteva Poreskoj upravi. Meutim, imajui u vidu pomenutu praksu prvostepenih organa Poreske uprave, predlaemo donoenje uputstva na nivou Poreske uprave uz saglasnost Ministarstva finansija kojim bi se jasno oba-vezali prvostepeni organi Poreske uprave na jednoobrazno postupanje i izriito potovanje ove norme bez prethodne ili naknadne provere poreskih obveznika, osim ako u postup-ku analize rizika nema indikatora koji ukazuju na nepravilno postupanje, to samo podnoenje zahteva za povraaj vie plaenog poreza ne sme biti.

prOpisi Brisani lan 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (Sl.glasnik RS 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13,

108/13, 68/14, 142/14, 91/15 i 112/15)


26

SIV

A K

NJIG

A 9

1.14 ujedNaiti kriterijume za OdreivaNje visiNe izNOsa pOreza i dOpriNOsa kOje plaaju ObvezNici pO paualNOm priNcipu ObrauNa


Za osnovicu obrauna visine poreza na prihode od samostal-ne delatnosti paualno oporezivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za paualno oporezovanog poreskog obveznika propisana je prosena bruto zarada po zaposlenom ostvarena na teritoriji Republike Srbije, koja se kao podatak preuzima od Zavoda za statistiku. Meutim, nakon toga se na osnovicu primenjuju kriterijumi za uma-njenje/ uveanje osnovice, koje svaka filijala Poreske uprave razliito tumai i primenjuje. Posledica su ogromne razlike i neloginosti u finalnim iznosima koje sline radnje plaaju u razliitim gradovima i optinama.Pojedini kriterijumi iz lana 6. Uredbe o bliim uslovima, kri-terijumima i elementima za paualno oporezivanje obvezni-ka poreza na prihode od samostalne delatnosti na primer, "ostale okolnosti koje utiu na poslovanje", "trini uslovi poslovanja" ili "poslovna reputacija preduzetnika" su neja-sni i omoguuju preiroka tumaenja. Poreenjem poreskih reenja razliitih lokalnih filijala Poreske uprave moe se za-kljuiti se u pojedinim gradovima viestruko bolje razvijeno-sti i ivotnog standarda osnovica esto umanjuje, dok se ne umanjuje u gradovima i optinama izuzetno loeg standarda graana, nie stope zaposlenosti i loije infrastrukture. Paradoksalno je i da se osnovica oporezivanja uveava za po 10% za svakog novozaposlenog radnika, imajui u vidu da preduzetnik ima dodatne trokove oko svakog novozaposle-nog (plaa zaradu, poreze i doprinose). Nedopustivo je i da kriterijum "poslovna reputacija preduzetnika" rezultira bilo kakvim, a svakako ne trostrukim poveanjem oporezivanja, kao to je propisano u lanu 6. stav 1. taka 7) podtaka 1. Uredbe.Ovakva praksa je destimulativna za preduzetnitvo i zapo-ljavanje, to je potpuno suprotno proklamovanom cilju Vla-de RS.

Izmeniti Uredbu o bliim uslovima, kriterijumima i elemen-tima za paualno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, tako to e se propisati jasni krite-rijumi za oporezivanje paualnih obveznika, koji e biti teme-ljeni na ekonomskoj snazi poreskog obveznika i ujednaeno tumaeni na celoj teritoriji zemlje.Alternativno, preciznim uputstvima Poreske uprave je mogu-e prevazii trenutnu praksu u oporezivanju paualnih pore-skih obveznika koja je vie nego apsurdna.U oba sluaja, kao izvor dobre prakse koju samo treba pri-lagoditi domaim propisima preporuujemo Uputstvo Mini-starstva finansija, Poreske uprave Republike hrvatske pod nazivom: Paualno oporezivanje samostalnih djelatnosti, obrta, poljoprivrede i umarstva.

prOpisi Uredba o bliim uslovima, kriterijumima i elementima za paualno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti (Sl.

glasnik RS 65/01, 45/02, 47/02, 91/02, 23/03, 16/04, 76/04, 31/05, 25/13, 119/13 i 135/14)


27SI

VA

KN

JIGA

9

1.15 dONOseNje pravOvremeNih reeNja pOreske uprave prema pOreskim ObvezNicima paualNOg OpOrezivaNja


Reenje o porezu i doprinosima za paualno oporezovane preduzetnike kasni skoro dve godine.Veina preduzetnika plaa svoje obaveze po starim poreskim reenjima, tako da e se i kada stignu nova reenja verovatno pojaviti iznosi zaduenja koji premauju one koji se trenutno plaaju u formi akontacije, to e dodatno opteretiti predu-zetnike i njihovo poslovanje uiniti znaajno neizvesnijim.Naroiti problem se javlja kod preduzetnika koji je tokom 2015. godine menjao status iz obveznika paualnog opo-rezivanja u obveznika koji vodi poslovne knjige ili obrnuto. Zbog razlike u statusu poreskog obveznika, uplata poreskih obaveza se vodi za novi status, dok se poreski dugovi vode za prethodni status: kod novog statusa poreskog obveznika raste preplata poreskih obaveza, dok kod prethodnog statu-sa poreskog obveznika konstantno raste poreski dug, na koji se obraunava zatezna kamata uz pretnju prinudne naplate.Dodatni problem se javlja kod preduzetnika koji su otvorili svoju preduzetniku radnju tokom 2015 godine. takvi pre-duzetnici, obzirom da nisu dobili reenja, i ne zaduuju se, pa ukoliko preduzetnik trai poresko uverenje o svojim pri-manjima njemu se izdaje uverenje sa iznosom primanja od 0,00 dinara.

Uvesti u Zakon o porezu na dohodak graana rok za dostavu reenja od strane Poreske uprave.Alternativno, predlaemo i da se razmotri da Reenje dono-si lokalna poreska administracija s obzirom da je u pitanju ustupljeni prihod.

prOpisi Zakon o porezu na dohodak graana (Sl.glasnik RS 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11,

7/12, 93/12, 114/12, 8/13, 47/13, 108/13, 6/14, 57/14, 68/14, 5/15, 112/15 i 5/16


NOvO

28

SIV

A K

NJIG

A 9

1.16 OmOguiti prizNaNja Na teret rashOda u skladu sa meuNarOdNim rauNOvOdstveNim staNdardima


Po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, rezervisanja za nenaplativa potraivanja su rashodi priznati za poreske svr-he samo ukoliko su u kanjenju vie od 60 dana na dan 31. decembra fiskalne godine u kojoj su knjiena. Pitanje je ta se deava kada rezervisana potraivanja, koja poreske vla-sti smatraju poreski nepriznatim rashodima u tom trenutku, dospeju na plaanje i ispune sve uslove poreski priznatih ras-hoda u nekom drugom trenutku? Zakon o porezu na dobit pravnih lica nema odgovor za takve situacije. Usled drugaije regulative finansijskog raunovodstva ko-je se primenjuje na meunarodnim finansijskim tritima i poreskih raunovodstvenih propisa u Srbiji mogu proiste-i znaajne razlike izmeu knjienja finansijskog prihoda i oporezivog prihoda. Budui da finansijsko raunovodstvo mora prikazivati eksternim investitorima najverodostojniju finansijsku sliku poslovanja, neophodno je da zakon obezbe-di priznavanje poreskih olakica i obaveza koje e nastati u buduim periodima usled raunovodstvenih unosa u tekuoj fiskalnoj godini, ak i ako formalni uslovi priznavanja rasho-da u poreske svrhe nisu ispunjeni. kako lan 39. Meunarodnih raunovodstvenih standarda navodi: () Rezervisanje za ispravku vrednosti potraivanja je utvreno kada postoji objektivan dokaz da kompanija ne-e biti u mogunosti da naplati iznose koji dospevaju u skla-du sa prvobitnim uslovima potraivanja. Znaajne finansijske tekoe dunika, verovatnoa da e dunik pasti u steaj ili ui u drugu finansijsku reorganizaciju i insolventnost ili zao-stalo plaanje smatraju se pokazateljima da se vrednost po-traivanja mora ispraviti. Iz navedenog je oigledan konflikt izmeu meunarodnih i srpskih poreskih normi i standarda.

Izmeniti Zakon o porezu na dobit pravnih lica unoenjem mehanizma koji omoguuje da, ukoliko kompanija izvri re-zervisanja "suvie rano" da bi bila priznata u poreske svr-he u jednoj godini (kako bi investitorima dali najjasniju sliku o solventnosti kompanije i rizicima sa kojima se suoava u ovom pogledu, kako propisuju meunarodni standardi fi-nansijskog izvetavanja), ta kompanija bude u mogunosti da odbije rezervisanja koja su prethodno smatrana poreski nepriznatim rashodima kada se ispune pravni uslovi za pri-znavanje rashoda u poreske svrhe.Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica su neophodne kako bi se popunila ova pravna praznina i omoguile korekci-je poreskog bilansa kompanije, bez naruavanja verodostoj-nosti finansijskog izvetavanja.U smislu navedenog predlaemo da se lan 16. Zakona o po-rezu na dobit pravnih lica izmeni tako da se dodaju novi sta-vovi koji glase: kada su rezervisanja za potraivanja izvrena u trenutku ka-da su ispunjeni zahtevi za priznavanje takve ispravke vredno-sti u poreske svrhe koje su propisane Zakonom, otpis takvih potraivanja e biti priznat u poreske svrhe u bilo kojoj slede-oj poslovnoj godini.im prethodno poreski nepriznata rezervisanja dospeju na plaanje, postaju poreski priznati rashodi i obveznik je duan da poreski bilans koriguje u skladu s tim.Sva otpisana, rezervisana i ostala potraivanja koja su sma-trana poreski nepriznatim rashodima i koja su kasnije pri-javljena u steajnom postupku mogu biti priznata u pore-skom bilansu obveznika odmah nakon otvaranja steajnog postupka nad njegovim dunikom.

prOpisi Zakon o porezu na dobit pravnih lica (Sl.glasnik RS 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14,

142/14, 91/15 i 112/15)


29SI

VA

KN

JIGA

9

1.17 ujedNaiti kazNeNu pOlitiku u primeNi zakONa O rauNOvOdstvu


Novane kazne propisane lanom 46. Zakona o raunovod-stvu i reviziji, za pravna lica koja postupaju suprotno odred-bama tog zakona bile su veoma visoke, nezavisno od toga da li se radi o malom, srednjem ili velikom pravnom licu.Nasuprot tome, lanom 47. Zakona o raunovodstvu pro-pisane su nie novane kazne za preduzetnike, koji poslovne knjige vode po odredbama ovog zakona.Imajui u vidu da je poslovanje malih pravnih lica po obimu i sloenosti relativno slino poslovanju preduzetnika, trebalo bi ih izjednaiti i po pitanju novanih kazni za nepostupanje po odredbama Zakona o raunovodstvu.

Izmeniti lan 46. Zakona o raunovodstvu u smislu da se i za mala pravna lica propiu nie novane kazne, kao i za pre-duzetnike, kao i lana 47. u kome treba smanjiti minimalne novane kazne.kaznenu politiku Zakona o raunovodstvu treba prilagoditi stvarnoj ekonomskoj snazi malih pravnih lica i preduzetnika. U tom smislu, naroito ukazujemo na visoke maksimalne ka-zne predviene za kanjavanje u prekrajnim postupcima i postupcima po privrednim prestupima.kao meru zatite malih pravnih lica predlaemo smanjenje minimalnih propisanih kazni (100.000 dinara) i potpuno izjednaavanje visine kazni za mala pravna lica i preduzetni-ke za period od pet godina poev od dana osnivanja malog pravnog lica.

prOpisi. lan 46. i 47. Zakona o raunovodstvu (Sl.glasnik RS 62/13)


I pored toga to je u julu 2013. godine donet nov Zakon o rau-novodstvu, taj zakon na potpuno isti nain ureuje kaznenu po-litiku kao to je to inio lan 68. i 69. Zakona o raunovodstvu i reviziji (Sl.glasnik RS 46/06, 111/09 i 99/11)Dodatno, umesto da se uvai preporuka i smanji minimalna ka-zna za mala pravna lica, ista se poveava 20 puta i za predu-zetnike.U smislu navedenog ova preporuka nije sprovedena, iako je do-net potpuno nov zakon koji ureuje raunovodstvo.

30

SIV

A K

NJIG

A 9

1.18 smaNjiti pOreze i dOpriNOse Na zaradu


lan 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osi-guranje propisuje visoke stope po kojima se obraunavaju i plaaju doprinosi na zaradu (26% za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, 10,3% za obavezno zdravstveno osi-guranje i 1,5% za osiguranje za sluaj nezaposlenosti), a lan 16. Zakona o porezu na dohodak graana propisuje da se zarada oporezuje po stopi od 10%. Osnovica za obraun je bruto zarada, tako da ona sadri porez i doprinose koji se plaaju iz zarade (s obzirom na to da je zarada tako defini-sana lanom 105. stav 2. Zakona o radu), pa ove obaveze u odnosu na neto zaradu koja se isplauje zaposlenom realno iznose oko 63%.Ovako visoke obaveze su za poslodavce prevelik teret, to je povezano sa poveanjem sive ekonomije i nekonkurentnou poslodavaca koji prijavljuju zaposlene i uplauju ove obaveze na pun iznos zarade koju im isplauju. takoe je prisutan trend da poslodavci radnike, a naroito menadment ispla-uju u manjem delu kroz zaradu, a u veem delu kroz isplate koje vre iz podignute dividende, koja je po Zakonu o porezu na dohodak graana oporezovana po stopi od 15%.kako bi se eliminisala siva ekonomija, a poslodavcima koji uredno izmiruju obaveze po osnovu isplate zarada zaposleni-ma omoguilo konkurentno poslovanje, neophodno je da se smanji visina poreza i doprinosa na zaradu. U suprotnom e se naplata po ovim osnovama kontinuirano smanjivati, jer e deo privrede iz legalnih tokova prelaziti u zonu sive ekonomi-je, dok e privredni subjekti koji uredno izmiruju obaveze po osnovu isplate zarada zbog nekonkurentnosti ili smanjivati obim poslovanja ili gasiti poslovanje.

Izmeniti lan 44. Zakona o doprinosima za obavezno soci-jalno osiguranje i lan 16. Zakona o porezu na dohodak gra-ana tako to e se smanjiti stope po kojima se obraunava-ju i plaaju doprinosi i porezi na zaradu za najmanje 30% u odnosu na sada vaee stope za najnie zarade uz uvoenje progresivnog oporezivanja zarade izmenom Zakona o porezu na dohodak graana.Predlaemo i ukidanje poreza i doprinosa za poetnike u po-slovanju za period od prvih godinu dana, kao i smanjenje minimalne osnovice za obraun doprinosa kod zaposlenih na nepuno radno vreme.Usvajanjem ove preporuke optereenja na isplatu zarada bie bar donekle usklaena sa uporednom evropskom praksom, to e poslodavcima omoguiti konkurentnost na tritu EU.

prOpisi Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl.glasnik RS 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13,

57/14, 68/14, 5/15 112/15 i 5/16.) i Zakon o porezu na dohodak graana (Sl.glasnik RS 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11,

93/12, 114/12, 47/13, 48/13, 108/13, 57/14, 68/15, 5/15, 112/15 i 5/16)


31SI

VA

KN

JIGA

9

1.19 pOjedNOstaviti pOstupak eksprOprijacije


Sloena procedura eksproprijacije zemljita oteava, a esto u potpunosti blokira velike graevinske investicije izgradnju saobraajne infrastrukture, energetskih objekata i velikih in-dustrijskih objekata. Eksproprijaciju ine tri postupka koji se ne mogu voditi uporedo i zbog toga mogu trajati godinama: postupak utvrivanja javnog interesa (lan 20. Zakona o ek-

sproprijaciji), koji sprovodi Vlada RS, gde je dozvoljeno po-krenuti upravni spor;

postupak eksproprijacije (l.2536. Zakona), koji sprovodi optinska uprava, gde je dozvoljeno izjaviti albu ministar-stvu nadlenom za finansije i nakon toga voditi upravni spor;

postupak za odreivanje naknade (l.5662. Zakona), koji sprovodi optinska uprava, odnosno sud ako se visina na-knade ne moe utvrditi sporazumno.

Eksproprijaciju posebno komplikuje i odugovlai lan 34. Zakona koji propisuje da korisnik eksproprijacije stie pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravo-snanosti odluke o naknadi. U praksi to znai pravnosnanost sudske odluke o visini naknade za eksproprijaciju u parnici, koja moe trajati izuzetno dugo i stopirati celokupnu investi-ciju, zbog nerealno postavljenog zahteva vlasnika jedne jedine parcele. Ovakvo reenje nema opravdanje, naroito imajui u vidu obavezu korisnika eksproprijacije iz lana 28. Zakona da podnese garanciju banke na iznos dinarskih sredstava potreb-nih za obezbeenje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Zastareli koncept Zakona koji propisuje da se eksproprijacija moe vriti iskljuivo u korist drave, lokalne samouprave, jav-nih preduzea, privrednih drutava sa veinskom dravnim ka-pitalom i sl. blokira ozbiljne investicije u oblasti infrastrukture i energetike, koje Vlada navodno prieljkuje. takav koncept u velikom broju sluajeva namee neustavno reenje da sa lex specialisom samo odreeni investitori uvode u kategoriju ko-risnika eksproprijacije, kao i da im se istim zakonom uzgred dodeljuju i neke druge neuobiajene povlastice.

Izmeniti lan 8. Zakon o eksproprijaciji tako da se proiri krug korisnika eksproprijacije, tj. omoguiti eksproprijaciju u korist svih pravnih lica, jer sva pravna lica, bez obzira na to u ijem su vlasnitvu, mogu sprovodti javni interes. Ovo reenje je poznato u EU, a hrvatska je ak priznala ovo pravo i fizikim licima.Izmeniti lan 34. i 35. Zakona o eksproprijaciji tako da se stupanje u posed eksproprisane nepokretnosti omogui kori-sniku eksproprijacije odmah po konanosti reenja o ekspro-prijaciji.Omoguiti da se slubenost moe uspostaviti i u korist prav-nih lica, a ne samo drave, lokalne samouprave, preduzea u njihovom vlasnitvu i fizikih lica.

prOpisi Zakon o eksproprijaciji (Sl.glasnik RS 53/95, Sl.list SRJ 16/01, Sl.glasnik RS 20/09 i 55/13)


32

SIV

A K

NJIG

A 9

1.20 uvesti kONtrOlu usklaeNOsti taksi i NakNada za javNe usluge sa metOdOlOgijOm utvrivaNja trOkOva tih usluga


Pravilnik o metodologiji i nainu utvrivanja trokova prua-nja javne usluge, koji je ministar finansija i privrede usvojio u februaru 2013. godine, nije proizveo efekte na smanjenje trokova koje privreda i graani plaaju u postupcima pred republikim organima.Propisana metodologija je nepotpuna, jer ne daje dovoljno precizne parametare za utvrivanje trokova koji mogu ue-stvovati u formiranju cene javne usluge, niti jasnu metodolo-giju kako se ti trokovi rasporeuju na pojedinane usluge, imajui u vidu njihovu vrstu i sloenost. takoe, Pravilnik ne uvaava ni razliitost organizacije poslovanja razliitih prua-laca javnih usluga, pa je u praksi njegova primena nemogua.Iz navedenih razloga propisana metodologija ne daje mogu-nost sprovoenja kontrole da li su takse i naknade pravino odmerene.Podseamo da lan 17. Zakona o budetskom sistemu pro-pisuje pravilo da visina takse mora biti primerena trokovima pruanja javne usluge i da ne moe biti utvrena kao proce-nat od promenjive osnovice, to se ne moe ostvariti prema vaeem Pravilniku.

Dopuniti Pravilnik o metodologiji i nainu utvrivanja tro-kova pruanja javne usluge tako da se propie precizna me-todologija za utvrivanje visine taksi i naknada koje za svoje usluge naplauju pruaoci javnih usluga, tako da ta metodo-logija bude primenjiva na sve pruaoce javnih usluga i da se precizno propie koji trokovi mogu uestvovati u formiranju cene javne usluge, kao i jasnu metodologiju kako se ti troko-vi rasporeuju na pojedinane usluge, imajui u vidu njihovu vrstu i sloenost.Obezbediti mehanizam za proveru usklaenosti sa Pravilni-kom taksi i naknada koje za svoje usluge naplauju pruaoci javnih usluga.

prOpisi Pravilnik o metodologiji i nainu utvrivanja trokova pruanja javne usluge (Sl.glasnik RS 14/13, 25/13 i 99/13)


33SI

VA

KN

JIGA

9

1.21 uspOstaviti javNi registar NepOreskih Nameta i urediti izNOse NakNada za kOrieNje javNih dObara


Ministarstvo finansija je ve due vremena saglasno sa po-trebom da se okona izrada Nacrta zakona o naknadama za korienje javnih dobara. Proklamovani cilj donoenja ovog zakona je onemoguavanje nekontrolisanog uvoenja para-fiskalnih nameta. Ovaj cilj treba postii normom koja bi bila sastavni deo tog zakona i propisivala bi da sve finansijske obaveze koje nosioci javnih ovlaenja naplauju privredi, a nisu porez, naknade i takse, mogu da budu propisane isklju-ivo tim zakonom.Od unoenja ove preporuke u Sivu knjigu VI, NALED u svo-jim kvartalnim izvetajima daje pregled aktivnosti Ministar-stva finansija u vezi sa radom na Nacrtu zakona o naknada-ma za korienje javnih dobara. Da podsetimo, osnov za rad na ovom zakonu je lan 18. Zakona o budetskom sistemu, a cilj te odredbe je onemoguavanje nekontrolisanog uvoenja parafiskalnih nameta

Ministarstvu finasija treba da intenzivira rad na Nacrtu zako-na, s tim da se mora voditi rauna o nekoliko kljunih predu-slova i principa:1. Ustanoviti jasne definicije naknada, taksi, zakupa, licenci,

dozvola i dr. kako bi se osigurala dosledna primena Zako-na o budetskom sistemu i u potpunosti obuhvatile sve naknade buduim Zakonom o naknadama.

2. Nacrt zakona mora sadrati sve naknade koje se trenutno propisuju ma kojim sektorskim zakonom.

3. Eliminisati ili revidirati visinu naknada koje su po svojoj prirodi parafiskalni nameti.

4. Usvojiti sistemsko reenje da Vlada RS zadui Ministarstvo finansija da obezbedi uslove za uspostavljanje elektron-skog i javno dostupnog Registra nameta, tako to bi se izmenama Zakona o budetu ili usvajanjem Zakona o na-knadama za korienje javnih dobara propisalo da je uslov za naplatu konkretne nominalne takse, odnosno naknade za javnu uslugu, kako na republikom, tako i na lokalnom nivou, registracija te takse, odnosno naknade u Registar. tom prilikom bi se kontrolisalo da je taksa uvedena, od-nosno odmerena u skladu sa zakonom.

Mogue je da bi sa prihvatanjem reenja da se Registar na-meta ustanovi zakonom moglo odustati od teko sprovodi-vog reenja da se sve naknade za korienje javnih dobara moraju propisati samo jednim zakonom, jer bi se takvim re-enjem uvoenje naknada i njihova visina stavili pod nadzor ministarstva zaduenog za voenje tog registra.

prOpisi Svi propisi koji ureuju naknade za korienje javnih dobara


34

SIV

A K

NJIG

A 9

1.22 ukiNuti republiku admiNistrativNu taksu za pOdNOeNje zahteva u pOstupcima pred katastrOm NepOkretNOsti


U procedurama koje sprovodi Sluba za katastar nepokret-nosti Republikog geodetskog zavoda Republike Srbije, po-red naknada za korienje podataka i usluge utvrene svojom tarifom, insisitira se i na plaanju republike administrativne takse.lanom 30. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dravnom premeru i katastru (Sl.glasnik RS 65/13) propi-sano je da prestaju da vae odredbe tarifnih br. 216, 217. i 218. tarife republikih administrativnih taksi, iz Zakona o republikim administrativnim taksama, ime su trokovi ko-risnika tih usluga smanjeni.Pravilnikom o visini takse za pruanje usluga Republikog ge-odetskog zavoda (Sl.glasnik RS 116/13), naknada za usluge RgZ je terminoloki usklaena za Zakonom o budetskom sistemu tako to je nazvana taksom.Meutim i dalje se u svim postupcima pred RgZ-om, pored taksi propisanih Pravilnikom koji je doneo direktor RgZ-a, naplauje i republika administrativna taksa od 290,00 di-nara u skladu sa tarifnim brojem 1. tarife republikih admi-nistrativnih taksi iz Zakona o republikim administrativnim taksama.Dakle, stranke naknadu za istu uslugu plaaju i RgZ-u i Re-publici Srbiji u budet, to je nedopustivo imajui u vidu odredbu lana 17. stav 8. Zakona o budetskom sistemu ko-jom je izriito propisano da se za jednu javnu uslugu moe naplaivati samo jedna taksa.

U cilju usaglaavanja sa Zakonom o budetskom sistemu, iz-meniti tarifu koja je sastavni deo Zakona o republikim ad-ministrativnim taksama tako to e se propisati da se tarifni broj 1 ne naplauje u postupcima pred RgZ-om.Potrebno je aktom nadlenog organa naloiti usklaivanje postupanja Republikog geodetskog zavoda sa lanom 17. stav 8. Zakona o budetskom sistemu i ukinuti praksu napla-te dvostrukih taksi za istu javnu uslugu. Poto RgZ moe da naplauje taksu u skladu sa lanom 174. Zakona o dravnom premeru i katastru, gubi pravo da naplauje taksu u skladu sa Zakonom o republikim administrativnim taksama.U junu 2013. Ministarstvo finansija je ispravilo propust i obrisalo je celu glavu XXVII tarife iz Zakona o republikim administrativnim taksama, koja je ureivala administrativne takse za upis u katastar.Meutim, u postupcima pred RgZ-om i dalje se naplauje republika administrativna taksa od 290 dinara u skladu sa tarifnim brojem 1. tarife.

prOpisi Zakon o republikim administrativnim taksama (Sl.glasnik RS 43/03, 51/03, 61/09, 54/09, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13,

65/13, 57/14,83/15, 112/15 i 50/16)


35SI

VA

KN

JIGA

9

1.23 pOjedNOstaviti privremeNi uvOz


Za preduzee koje se bavi razvojem softvera ili promocijom proizvoda, neophodan je uzorak (hardver) koji se uvozi iz inostranstva. takva roba se privremeno uvozi, a privremeni uvoz ima ogranieno trajanje. Ukoliko postoji potreba da ta-kva roba ostane due od roka na koji je odobren privremeni uvoz, postoji obaveza da se ona ocarini i konano uveze u zemlju. Za carinjenje je neophodno pribaviti RSO sertifikat. glavni problem je to pribavljanje ovog sertifikata zahteva vreme i novac, tako da privrednici esto pribegavaju tome da uzorke vraaju nazad u inostranstvo, pa ponovo obavljaju privremeni uvoz, to stvara dodatne trokove.

Izmeniti carinske propise na nain da se omogui vea fleksi-bilnost u reimu privremenog uvoza, a prilikom uvoza praviti razliku da li se neki proizvod uvozi zbog dalje prodaje u Srbiji ili ne.Omoguiti uvoz bez sertifikata kad proizvod nije namenjen daljoj prodaji.

prOpisi Carinski zakon (Sl.glasnik RS 18/10, 111/12 i 29/15)

Zakon o tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti (Sl.glasnik RS 36/09) Tehniki propisi koji ureuju standarde


36

SIV

A K

NJIG

A 9

1.24 pOjedNOstaviti prOcedure za ekspresNe pOiljke


Postoje problemi u primeni carinskog zakona i Uredbe o ca-rinski dozvoljenom postupanju s robom u vezi sa procedu-rom carinjenja ekspresnih poiljki.Implementacija n

naled siva knjiga 9naled.rs/images/preuzmite/naled-siva-knjiga-9.pdf · naled siva knjiga 9...

Documents