nastavne metode
TRANSCRIPT
UNIVERZITET U PRIZRENU
EDUKATIVNI FAKULTET
PRIZREN
SEMINARSKI RAD
Predmet: TEORIJA NASTAVE
NASTAVNE METODE I NJIHOVA PRIMJENA U OBRADI DRUTVENIH SADRAJA
Mentor:Student:
Dr. Esad Kurejepi Salhida Fejzi
Prizren, Decembar, 2014.god
SADRAJUVOD31.TA SU NASTAVNE METODE42.KLASIFIKACIJA NASTAVNIH METODA53.METODA USMENOG IZLAGANJA (MONOLOKA METODA)74.POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE MONOLOKE METODE85.OBLICI USMENOG IZLAGANJA96.PRIPOVEDANJE ILI PRIANJE107.OPISIVANJE118.OPISIVANJE129.PREDAVANJE1210.OBRAZLAGANJE1411.OBJANJAVANJE1412.IZVETAVANJE1513.DOKAZIVANJE1514.METODIKE NAPOMENE O PRIMENI MONOLOKE METODE1615.IZBOR I KORELACIJA NASTAVNIH METODA17ZAKLJUAK19LITERATURA20
UVOD
U nastavi drutvenih nauka primenjuju se razne metode. Od pravilnog izbora i primene metoda rada u nastavi drutvenih nauka zavisi kvalitet znanja
i uspeha obrazovanja u delatnosti drutvenih nauka. Nastavni rad u
drutvenim naukama zahteva odreene naine izvoenja. Nastava drutvenih
nauka se ne moe ni zamisliti bez upotrebe pogodnih metoda za obradu
gradiva. Struktura i specifinost materijala drutvenih nauka trae primenu
odgovaraju_ih metoda. U nastavi drutvanih nauka upotrebljavaju se sledee
nastavne metode:
usmeno izlaganje,
razgovor,
rad na tekstu drutvenih nauka,
metode demonstracije i
ekskurzija (samo kod nekih nauka).
Primenom nastavnih metoda i primenom principa oiglednosti u nastavi
drutvenih nauka omoguuje se sigurno prenoenje i usvajanje gradiva
drutvenih nauka. Principu o_iglednosti pridaje se velika panja. Lake se prenose i usvajaju nauna saznan ja u drutvenim naukama.
1. TA SU NASTAVNE METODE
Kao najznaajnija pitanja o metodama u nastavi drutvenih nauka istiu se:
definicija, podela, funkcija, izbor, kombinacija i njihova primena. Poto
didaktika[footnoteRef:2] prouava sva navedena pitanja nastavnih metoda, njih treba [2: Didaktika je podruje pedagogije koje se bavi teorijama, idejama, naelima i uputama koje suusmjerene uspjenom provoenju obrazovnog procesa.]
osvetliti sa metodikog aspekta, ukazujui na njihovu specifinost funkcionalnost u nastavi istorije. Pogreno bi bilo misliti da svaka nastavna
oblast ima svoje posebne metode, kao i da postoji jedinstven i ne zamenljiv
sistem metoda, bez obzira na specifinosti nastavnih oblasti. Nastavi
drutvenih nauka odgovara posebno metodiki prilagodjen sistem nastavnih
metoda, koje se primenjuju i u drugim oblastima nastavnog rada, ali na
drugaiji nain.
Mnogi didaktiari bavili su se definisanjem nastavnih metoda, uporedjujui
njihove definicije doli smo do zakljuka da se njihova miljenja o pojmu
nastavnih metoda podudaraju u manjoj ili veoj meri.
Nastavne metode su putevi ili naini zajednikog rada nastavnika i
u_enika u nastavnom procesu pomou kojih uenici stjeu nova znanja
razvijaju psihofizike sposobnosti.
U vaspitno-obrazovnom procesu, kao i u svakoj drugoj oblasti ljudske
delatnosti, trae se i biraju odgovarajua sredstva, naini i postupci
pomou kojih se mogu postii dobri rezultati. Kako je nastava
najorganizovaniji vid vaspitno-obrazovnog rada, razumljiva su
nastojanja da se pronadju, selekcioniu i primene oni naini metode i
postupci koji e biti najcelishodniji i koji e dati optimalne rezultate. Te
najadekvatnije postupke, koji se koriste u nastavi, nazivamo nastavnim
metodama.
Pod nastavnim metodama podrazumevamo naine rada nastavnika i
u_enika u nastavnom procesu.
Sama re metoda grkog je porekla i znai postupak pomou kojeg se
ostvaruje postavljeni zadatak. Polazei od sutine metode uopte prof.
T. Prodanovi smatra da se nastavne metode mogu definisati kao
nauno-verifikovani naini i postupci rada nastavnika (strunjaka) i
uenika (uesnika) u nastavnom procesu, kojima se obezbedjuju
optimalni uslovi za racionalnu i efikasnu nastavu[footnoteRef:3]. [3: Dr Radenko S. Krulj , dr Sait Ka_apor, dr Radivoje Kuli Pedagogija,Ttree dopunjeno izdanje,Beograd, 2003. str. 104]
Nastavne metode nastavnik primenjuje u svim fazama i oblicima rada,
poev od uvodjenja uenika u nastavni proces pa do proveravanja steenih
znanja. Uenici takodje koriste te iste metode radi sticanja znanja u procesu
nastave, to znai da su nastavne metode povezane sa svim ostalim
metodikim podrujima (izvorima znanja, oblicima rada, objektima rada,
nastavnim sredstvima, fazama nastavnog rada i mnogim drugim pitanjima
nastave) i sastavni su deo celokupnog nastavnog procesa.
2. KLASIFIKACIJA NASTAVNIH METODA
Bilo je vie pokuaja klasifikacije nastavnih metoda to je svakako bilo
uslovljeno shvatanjima i koncepcijom nastave. O metodi[footnoteRef:4] se raspravljalo jo u [4: Metoda je u teoriji saznanja i nauci, sistematski, objektivan nain dolaska do nedvosmislenog odgovora na postavljene hipoteze.]
staroj Grkoj (Aristotel, Platon, Sokrat) i Rimu (Kvintilijan). Bilo je u
prolosti pokuaja da se pronadje univerzalna metoda, u vreme Volfranga
Ratkea, Jana Amosa Komenskog i Johana Hajnriha Pestalocija. Smatralo se da
je dobra ona metoda koja poiva na zakonima prirode. Johan Fridrih Herbart
je, takodje, smatrao da postoji univerzalna ema koja omoguava uenicima
da trajnije usvoje znanja. Njegova univerzalna metodika ema sastojala se iz
etiri formalna stupnja (jasnost, asocijacija, sistem i metod) koju su zastupali i
njegovi sledbenici.
S obzirom na to da nastavne metode odredjuju i reguliu tok nastavnog
procesa, neprestano su bile, a i sada su, u ii interesovanja savremenih
didaktiara. Ta razmiljanja se kreu od pokuaja da se nadje jedna
univerzalna metoda do odredjenja sistema metoda, zavisno od polaznih
kriterijuma za ta odredjenja. Najblii jednoj temeljnoj klasifikaciji su poljski
didaktiari, koji kriterijum za podelu metoda zasniva na naunom putu odvijanja procesa saznanja u nastavi, a to su:
Metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje, ivo opaanje);
Metode zasnovane na reima: monoloke (opis, prianje,
pripovedanje), dijaloke (popularna predavanja, diskusije) i rad sa
knjigom (apstraktno miljenje);
Metode zasnovane na prakti_nim aktivnostima (praktina zanimanja i
labaratorijske metode prakse).
Zanimljivo je miljenje prof. T. Prodanovia koji za klasifikaciju metoda
uzima kao polaznu osnovu tok saznajnog procesa, pa sve metode deli u tri
skupine:
verbalno-tekstualne;
ilustrativno-demonstrativne;
labaratorijsko-eksperimentalne.
Bez obzira na iroku lepezu klasifikacije nastavnih metoda, veliki broj
teoretiara se slae da su osnovne sledee nastavne metode:
metoda usmenog izlaganja;
metoda razgovora;
metoda rada sa tekstom;
metoda pismenih i grafikih radova;
metoda demonstracije
metoda praktinih i labaratorijskih radova.
Prema komunikacijsko-informacijskom kriterijumu, nastavne se metode
mogu podeliti na tri grupe:
praktine metode (od kojih je najpoznatija metoda praktinih radova);
vizualne metode kao to su:
- metoda demonstracije;
- metoda crtanja;
- ilustrativnih radova.
- verbalne metode u koje ubrajamo:
- metodu usmenog izlaganja;
- metodu razgovora;
- metodu itanja i rada na tekstu;
- metodu pisanja.
Postoji vie klasifikacija nastavnih metoda zbog razliitih kriterijuma od
kojih se polazilo u reavanju ovog pitanja. Veina didaktiara prihvata
klasifikaciju nastavnih metoda koja polazi od izvora saznanja[footnoteRef:5]. Prema ovoj [5: Radenko S. Krulj, Sait Kacapor, Radivoje Kulic, Pedagogija, Uice, 2005. str 98]
podeli i istorijskom razvoju metodike teorije i prakse u nastavi drutvenih
nauka koriste se sledee nastavne metode:
metoda usmenog izlaganja (monoloka metoda);
metoda razgovora (dijaloka metoda);
metoda rada na tekstu;
metoda demonstracije;
metoda labaratorijskog rada.
3. METODA USMENOG IZLAGANJA (MONOLOKA METODA)
Ova metoda bila je podesna u nastavi do 19. veka kada se poklanjala
posebna panja uenju i bubanju. Kasnije se sa uvodjenjem nastavnog
razgovora postepeno razvijalo takvo shvatanje i takav odnos u nastavi.
Medjutim, usmeno izlaganje je i dalje ostalo kao nezamenljiva metoda sve do
danas. Tako preovladava shvatanje da je ovo jedna od metoda koja je posebno
znaajna u prvoj fazi nastavnog rada i kada polaznici nemaju osnovna znanja[footnoteRef:6] [6: Dr.sc. Elvi Pirl Didaktika, Pula, 1997. str 215]
o materiji koja se obradjuje. Ova metoda je efikasna naroito kada uenike
treba upoznati sa nastavnim sadrajima o kojima imaju oskudna znanja5.
Monoloka metoda je nain rada kada nastavnik ili uenici verbalno izlau
neke delove nastavnog saraja. To je jedna od najstarijih i najee
upotrebljavanih metoda u nastavi. Monoloka metoda je posebno pogodna pri
obradi sadraja za koje nema odgovarajuih nastavnih sredstava.
Monolokom metodom uvodimo uenike u nove oblike rada pri
obradjivanju teih poglavlja, objanjavanju teih termina. U obradi novih
sadraja pomou ove metode istie se ono to je najbitnije i ono to ini
sutinu nastavne jedinice. To je jedna od najee primjenjivanih nastavnih
metoda. Prema istraivanjima, 2/3 svih govornih aktivnosti u nastavi pripada
nastavnikovom govoru.
Slikovitost i emocionalnost kao snani sugestivni elementi zna_ajni su
uslovi za lepo, izraajno i dopadljivo prianje. Sluaoci (uenici, sluaoci ili
publika) najbolje usvajaju gradivo koje izaziva jake utiske i doivljaje.
Doivljaj je prolazna ta_ka u svakoj dobroj nastavi. Primere treba traiti u
sredini gde se izvodi predavanje, jer sluaoci lake pamte ono o emu ve
neto znaju.
Oigledno i konkretno izlaganje omoguuje uenicima i studentima da
sebi jasno predstavljaju drutvene dogadjaje, epohe, pravce i slino. Predava
mora voditi rauna o uzrono-posledinim zbivanjima u drutvu.
4. POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE MONOLOKE METODE
I ova metoda ima svoje dobre strane, ali i nedostatke koje nastavnik treba
da zna. Dobra strana je, svakako, ona to ovom metodom nastavnik u
direktnom kontaktu sa sadrajima uenicima da bez lutanja dobiju
prave informacije iz sadraja na kojima se radi i to u takvoj situaciji
nastavnik istie ono to je bitno i rezimira ono to je sutinsko. Naravno, ova
metoda je pogodna i zato to nastavniku omoguuje da naglasi estetske i
moralne vrednosti koristei za to svako pogodno gradivo (istoriju, geografiju,
filozofiju, knjievnost, sociologiju, pedagogiju i dr.).
Ali, ovakav pristup prate i neke slabosti kao to su: nedovoljna aktivnost
svih uenika, mogunost da uenici prihvate prostu reprodukciju i usvajaju
nastavnikove rei bez ulaenja u njihov smisao i bez razumevanja; ova
metoda ne podstie uvek samostalnost i stvaralatvo. skustva su pokazala da
su znanja steena preteno metodom nastavnikova usmenog izlaganja
nepotpuna, verbalna i formalna. Iskljuiva primjena te metode ne razvija
aktivnost uenika, pa time ni njihove radne navike ni sposobnosti.
U primeni monoloke metode, pored ve pomenutih treba se pridravati i
slede_ih zahteva:
nastavnikova objanjenja treba da budu praena odgovarajuim primerima;
posle svakog objanjenja treba proveriti da li su ga uenici shvatili, a to se
najbolje postie ako se od uenika trai da objanjenje podkrepe primerom;
U nastavi drutvenih nauka injenice ne treba objanjavati jer su one
evidentne, ali u sluajevima kada se uoi da uenici nisu razumeli sadraj
objanjenje je i te kako potrebno. Rezultat svakog objanjavanja treba da bude
shvatanje, odnosno razumevanje sadraja. Izmedju nastavnikovog
objanjavanja i uenikovog shvatanja postoji uzrono-posledine veze; bez
objanjenja nema shvatanja, a posledice slabog objanjavanja jeste
neusvajanje gradiva.
Predava ili orator ne sme gubiti iz vida da je svestranost o kojoj govori, esto, nepristupana sluaocima. Zato je potrebna konkretnost u izlaganju. Posebnu panju uenika i studenata privuie govornikovo izlaganje navodjenjem konkretnih primera iz oblasti o kojoj je re.
Pravilna intonacija i modulacija glasa prema sadraju gradiva i odmeren tempo
izlaganja od osnovnog su znaaja za dobro usmeno izlaganje, o emu treba
voditi rauna naroito u nastavi drutvenih nauka. Pravilan akcenat re_i
omoguava tenost predavanja. Svaka re_ mora biti pravilno upotrebljena.
Re_enice moraju biti logi_ki povezane. Predava mora voditi ra_una o svom
re_niku. U izlaganju treba izbe_i suvie teke i apstraktne izraze. Samo za
pojmove koje treba nuno objasniti treba koristiti nove rei.
Svaka drutvena nauka ima veliki broj pojmova koje predava_ mora
dobro upoznati. U toku predavanja postepeno u_enike i studente treba
upoznati sa pojmovima i zakonitostima svake drutvene nauke ponaosob. U
istorijskim naukama _esti su izrazi: podi_i ustanak, objaviti rat, zaklju_iti mir,
zapo_eti ofanzivu, probiti front, prvobitna zajednica, feudalizam, svetski
ratovi, verski ratovi, gradjanski ratovi... U pravnim naukama upotrebljavaju se
izrazi: pravo, _lan, paragraf, stav, ta_ka, porodica, naslednik, prekraj,
krivi_na odgovornost, telesna povreda itd. U filozofiji _esti su izrazi: mudrost,
anti_ka filozofija, sofistika, postanak _oveka, postanak civilizacije, analogija,
pojam itd. U ekonomiji _esti su izrazi: roba, kapital, novac, kamata, cena itd.
Znanja iz drutvenih nauka mogu biti jasna i pravilna samo u tome slu_aju,
ako u_enici i studenti ta_no razumeju svaku re_ izraz u izlaganju.
5. OBLICI USMENOG IZLAGANJA
Usmeno izlaganje u nastavi moe biti u obliku:
1) pripovedanja,
2) opisivanja,
3) predavanja,
4) obrazlaganja,
5) objanjavanja,
6) izvetavanja,
7) dokazivanja
Svaki od ovih vidova rada ima svoju obrazovnu i vaspitnu namenu ali i
didaktike zahteve.
6. PRIPOVEDANJE ILI PRIANJE
Pripovedanje ili prianje izlaganje je o stvarnim dogaajima koji se izlau tako da u uenika pobude oseaje, kako bi se uticalo na njihovo doivljavanje. Ono je posebno uinkovito pri obradi istorijskih i drugih sadraja o kojima uenici nemaju iskustva. Nastavnikovo slikovito, jasno, zanimljivo, uvjerljivo pripovedanje u ueniku moe izazvati odreene oseaje. Sam nastavnik treba da se uivi u odre_en doga_aj o kojem pripoveda. Pripovedanje je naj_e_i vid ove metode, posebno u niim razredima osnovne kole. Izvodi se naj_e_e u obliku slobodnog, izraajnog i slikovitog pripovedanja. Dobro organizovan rad moe aktivirati ueniku panju, poveati interesovanje za nova saznanja i oboga_ivati emocionalna doivljavanja. Pripovedanje ima vie karakter nau_no-popularnog izlaganja uz neophodne primene i uzore i isticanje pozitivnih _injenica. Predavanje je preteno apstraktno-pojmivno izlaganje sa analiti_ko-semanti_kim misaonim operacijama uz nune komparacije i zaklju_ivanje. Vid teorijskog predavanja je varijanta usmenog izlaganja koji se naro_ito koristi u praksi.
Neki to nazivaju izlaganjem lekcije, neki rad ex katedre, a drugi to
naslovljavaju usmenim izlaganjem ili naprosto predavanjem. Svakako i ovaj
vid izlaganja je neophodan i koristan, ali za uspeh je vano dobro ga osmisliti, adekvatno odrediti irinu i dubinu materije (saglasno zadacima I situaciji), ali I strukturu prilaza, elemente koje valja posebno ista_i te I odgovaraju_a naglaavanja, rezimea i sl.
Prianje je usmeno izlaganje sadraja gde ne postoji u_enikovo iskustvo.
Prianje je posebno efikasno pri obradi sadraja iz evolucije i o ivotu i radu
poznatih prirodnjaka. Da bi se vezala panja uenika, izazvala odredjene
emocije i sposobnost da se uive u datu situaciju, nastavnikovo prianje
treba da je slikovito, jasno, zanimljivo, neposredno i odmereno.7. OPISIVANJE
Opisivanje u nastavi ima veliku ulogu i primjenu. Opisivanje se odnosi
na slikanje rije_ima te je obi_no utemeljeno na izravnom promatranju.
U nastavi prevladava znanstveno opisivanje. Ono se primjenjuje kada je
potrebno s vie detalja, potpunije, objektivnije predstaviti pojedine
prirodnine, objekte, pojave, procese, doga_aje, li_nosti i dr.
Kako bi opisivanje bilo znanstveno, potrebno je da nastavnik temeljito
pozna objekt opisivanja.
Opisivanje kao vid metode usmenog izlaganja (deskripcija) primenjuje se
u nastavi svih vrsta i stupnjeva. To je u sutini plasti_no, pregledno isticanje
glavnih najkarakteristi_nih obeleja realnog sveta, tj. njegovog dela koji je
predmet opisivanja. Uz ovo svakako treba ubrojiti i objanjavanja
(objanjenja) gde se na poznatim _injenicama i generalizacijama dolazi do
saznanja manje poznatih istina, procesa, odnosa i dr.
Opisivanje ili deskripcija kao oblik monoloke metode primenjuje se
kada na verbalan na_in treba izraziti spoljanja svojstva neive i ive
prirode kao i procesa i pojava. To je slikovit na_in nastavnikovog izlaganja,
pri _emu se posredno formiraju adekvatne predstave o izu_avanim
pojmovima. Opisivati se mogu svi sadraji koji se _ulno doivljavaju. Poto
se opisivanjem na verbalan na_in stvaraju slikovite predstave o
prou_avanom nastavnom sadraju ono mora da bude povezano sa direktnim
posmatranjem u toku ekskurzija i izleta ili posmatranjem nastavnih
sredstava. Opisivanje se moe zasnivati i na percepcijama nekih prethodnih posmatranja i ve formiranih predstava.
8. OPISIVANJE
Opisivanje u nastavi ima veliku ulogu i primjenu. Opisivanje se odnosi
na slikanje rije_ima te je obi_no utemeljeno na izravnom promatranju.
U nastavi prevladava znanstveno opisivanje. Ono se primjenjuje kada je
potrebno s vie detalja, potpunije, objektivnije predstaviti pojedine
prirodnine, objekte, pojave, procese, doga_aje, li_nosti i dr.
Kako bi opisivanje bilo znanstveno, potrebno je da nastavnik temeljito
pozna objekt opisivanja.
Opisivanje kao vid metode usmenog izlaganja (deskripcija) primenjuje se
u nastavi svih vrsta i stupnjeva. To je u sutini plasti_no, pregledno isticanje
glavnih najkarakteristi_nih obeleja realnog sveta, tj. njegovog dela koji je
predmet opisivanja. Uz ovo svakako treba ubrojiti i objanjavanja
(objanjenja) gde se na poznatim _injenicama i generalizacijama dolazi do
saznanja manje poznatih istina, procesa, odnosa i dr.
Opisivanje ili deskripcija kao oblik monoloke metode primenjuje se
kada na verbalan na_in treba izraziti spoljanja svojstva neive i ive
prirode kao i procesa i pojava. To je slikovit na_in nastavnikovog izlaganja,
pri _emu se posredno formiraju adekvatne predstave o izu_avanim
pojmovima. Opisivati se mogu svi sadraji koji se _ulno doivljavaju. Poto
se opisivanjem na verbalan na_in stvaraju slikovite predstave o
prou_avanom nastavnom sadraju ono mora da bude povezano sa direktnim
posmatranjem u toku ekskurzija i izleta ili posmatranjem nastavnih
sredstava. Opisivanje se moe zasnivati i na percepcijama nekih prethodnih
posmatranja i ve_ formiranih predstava.
9. PREDAVANJE
Predavanje je naj_e_e primenljivani oblik monoloke metode. To je
due, kontinuirano izlaganje nastavnika u kojem dominira objanjavanje, ali
ima i pri_anja, opisivanja i obrazlaganja. Uz zahteve koji su spomenuti za
ostale oblike monoloke metode, predavanje mora da se odlikuje visokim
stepenom sistemati_nosti[footnoteRef:7] i logi_kom strukturom izlaganih sadraja. [7: Sistematizovati ( gr_.systema celinski sastav, celinski sklop) izvoditi neto tako da predstavljaskladnu celinu, srediti nau_no, sre_ivati po logi_nom na_elu, urediti u sistem]
Predavanje trai od u_enika duu panju, ve_e misaono naprezanje, pa je
neophodno ovaj oblik monoloke metode kombinovati sa drugim metodama
da bi se izbegle monotonija i pasivizacija u_enika. Predavanja ne treba da
budu optere_ena suvinim detaljima; paljivo se moraju odabrati _injenice
na koje _e se predavanje oslanjati, kao i odgovaraju_i primeri.
10. OBRAZLAGANJE
Obrazlaganje je poseban oblik metode usmenog izlaganja koji
karakterizira iznoenje dokaza za neku tvrdnju. Obrazlaganjem treba izloiti sve to je u svezi s konstatacijom nevidljivo, nepristupa_no, nepoznato I nejasno.
Obrazlau_i neku pojavu, u_enik ulazi u njezinu bit. Nastavnik naj_e_e
obrazlae tekom obrade novoga gradiva, na drugim etapama nastavnog asa trai to od uenika.
Obrazloenje je poseban oblik monoloke metode kojim se detaljnije
tumae odredjene konstatacije o brojnim pojavama u neivoj i ivoj prirodi.
11. OBJANJAVANJE
Objanjavanje je misaono-verbalna aktivnost kojom se tuma_e pojedine
pojave i procesi u okruenju. Objanjavaju se apstrakcije, generalizacije,
primjerice - klima, antika i sl. U_enicima ne treba objanjavati ono to im je
poznato.
Nastavnik moe uspjeno objanjavati u_enicima samo onda kada dobro
poznaje sadraje. Nepoznate sadraje moe objanjavati samo uz pomo_
poznatih sadraja. Poslije objanjavanja valja uvijek provjeriti jesu li u_enici
shvatili objanjeno.
Objanjenje se koristi u tuma_enju nepoznatih pojmova, pravila, principa,
metoda, zakona, definicija, procesa, termina i sl.
12. IZVETAVANJE
Izvjetavanje treba posebno njegovati u izlaganju nastavnika i uenika,posebno prilikom: promatranja, izvoenja praktinih radova i pokusa, nakon izvanuionike nastave.
13. DOKAZIVANJE
Dokazivanje je rasu_ivanje tokom kojeg se ustanovljava istinitost ili
pogrenost nekog tvr_enja (suda, iskaza, teoreme). U dokazivanju teoreme
se oslanjamo na aksiome, ili na ranije dokazane teoreme pozivaju_i se pri
tome na definicije pojmova. Zavisno od metoda dokazi se dele na:
analiti_ke (analiza);
sinteti_ke (sinteza);
induktivne (indukcija);
deduktivne(aksiomatske, dedukcija);
dokaz od suprotnog, svo_enje na protivre_nost (apsurd, kontradikcija).
Svi ovi oblici metode usmenog izlaganja koriste se uz upotrebu nastavnih
sredstava i uz kori_enje i elemenata metode razgovora, demonstracije i dr.
Monoloka metoda u nastavi drutvenih nauka ima svoj puni zna_aj samo
ako se na adekvatan na_in kombinuje sa drugim metodama. Za svaku
spomenutu varijantu posrednog izlaganja potrebna je odgovaraju_a
metodi_ka priprema.
Uz neposredno izlaganje nastavnika u nastavi se koristi i posredno
izlaganje. Njihova je metodi_ka specifi_nost to to se izlaganje prenosi
suvremenim sredstvima masovnih komunikacija (film, TV, CD, Internet).
14. METODIKE NAPOMENE O PRIMENI MONOLOKE METODE
U toku kolovanja nastavnik se osposobljava da se ta_no i jezi_ki
pravilno izraava. Za uspenu primenu monoloke metode neophodno je
poznavanje razli_itih oblika usmenog izlaganja. U metodi_kom pogledu
nastavnikovo izlaganje treba da se odlikuje verbalnom neposredno_u i
odmereno_u, o_iglednoo_u i slikovito_u, jasno_u i jezgrovito_u ,
leksi_kom i psiholokom primerenou[footnoteRef:8]. [8: Mili_ Matovi_, Slavica Bukvi_ Metodika nastave prirode i drutva, poznavanja drutva, poznavanjaprirode i biologije, Beograd, 1994. str. 52]
Pravilna primena usmenog izlaganja oivljava nastavni proces i unosi u
njega govornu dinami_nost i metodi_ku sustavnost. Posebno zna_enje ima
nastavnikovo neposredno izlaganje pri uvo_enju u_enika u nove oblike rada
(objanjavanje teih pojedinosti pri obra_ivanju nepoznatih rije_i).
Nepoznate i strane re_i treba ispisati na tabli i objasniti. Re_i kojima se
nastavnik koristi u izlaganju u_enici trebaju razumeti, jer bez poznavanja
re_nika ne mogu uspeno shvatiti izlaganje.
Pravilan, primeran, iv i zanimljiv nastavnikov govor razvija u_enikovu
panju. Sluaju_i njegov govor u_enici imaju priliku usavriti svoj govor,
bogatiti ga i aktivirati re_nik u podru_ju istorije, bosanskog jezika, itd.
Nastavnikovo izlaganje ne samo da osigurava sistemati_nost i sre_enost
nastavnog sadraja ve_ pozitivno uti_e i na kulturu govora.
Priprema nastavnika za primenu obuhvata:
vremensko trajanje izlaganja,
plan izlaganja,
obradu nepoznatih re_i,
upotrebu nastavnih sredstava.
Za u_enike po_etnih razreda osnovne kole odgovaraju kra_a izlaganja od
5 do 10 minuta. Nastavnik unaprijed utvr_uje plan izlaganja. Obradi
nepoznatih i stranih re_i treba pridati punu pozornost. Dobro pripremljeno
usmeno izlaganje dobiva na sveini ako mu se osigura odgovaraju_a
vizualna potpora (zapisivanje na tabli, koritenje nastavnih listi_a, upotreba
slikovnih materijala, CD). Nastavnikovo dobro osmiljeno usmeno izlaganje
treba predvidjeti i uoptavanje koje _e obuhvatiti njegove temeljne delove.
Nastavnikovo neposredno izlaganje treba biti:
sistematizovano,
logi_ki jasno,
zanimljivo,
na korektnom bosanskom jeziku.
Svaki dobar nastavnik moe vebom razviti sposobnost svog usmenog
izgovora.
im nastavnik opazi da je u_enicima neto poznato, prekinut _e izlaganje i nastaviti razgovorom i sistematski podsticati u_enike na odgovoraju_e
aktivnosti. Osim nastavnikovog neposrednog izlaganja, u nastavi mogu
neposredno izlagati i u_enici i drugi stru_njaci. U toku duih usmenih
izlaganja nastavnik treba da pravi kra_e pauze, da bi se u_enici odmorili I lake usvojili i zapamtili izloeno gradivo. U toku pauze nastavnik moe da rezimira delove svog svog predavanja, da povede razgovor sa u_enicima, da trai od u_enika da ukratko ponove neke detalje iz izlaganja, da demonstrira neto, da zapie neto na tabli i sl. Osim nastavnika i u_enici se koriste monolokom metodom. Njihova izlaganja su znatno kra_a i potrebna im je nastavnikova pomo_ u vidu podsticaja ili impulsa (verbalno, pokretima ruke i izrazom lica).
15. IZBOR I KORELACIJA NASTAVNIH METODA
Govore_i o upotrebi nastavnih metoda, posebno smo istakli _inioce koji
uti_u na njihov izbor. Uglavnom o izboru metod, posebno smo istakli
_inioce koji uti_u na njihov izbor. Uglavnom, u izboru metoda, rukovodimo
se didakti_kim, konkretnim i prakti_nim razlozima. Nastavna situacija na
bilo kom tipu _asa iziskuje od nastavnika sposobnost da koristi vie
nastavnih metoda, kombinuju_i ih. Kombinovanje nastavnih metoda zavisi
od postavljenih zadataka koje treba na _asu ostvariti i niza drugih okolnosti koje postoje u svakoj situaciji. To zna_i da izbor i primena nastavnih metoda
ne vode njihovom suprotstavljanju, ve_ naprotiv, izmedju upotrebljenih
metoda na _asu mora biti ostvaren visok stepen komplementarnosti.
Vrednost primene svake nastavne metode zavisi od prirode nastavne
jedinice i od raznovrsnih zadataka i sadraja rada koje treba na _asu
ostvariti. Upravo, raznovrsni zadaci i sadraji rada koje treba na _asu
ostvariti. Upravo, raznovrsni zadaci i sadraji rada neposredno uti_u na izbor
adekvatne metode ili vie metoda ili pojedinih metodskih postupaka u okviru
svake od njih.
Na jednom _asu nekad _e dominirati jedna metoda, - na primer, metoda
neposrednog rada nastavnika i u_enika na tekstu, ali dinamika nastavnog
procesa name_e i potrebu da se uz nju vodi razgovor, da se neto pokae ili
ilustruje _ime nastava postaje bogatija, zanimljivija i raznovrsnija. Svaka
jednostranost u primeni nastavnih metoda moe imati negativne posledice.
_esta i pretena upotreba samo usmenog razgovora i njihova dominiraju_a
funkcija vodi verbalizmu u nastavi. Pod varbalizmom u nastavi
podrazumevamo odvajanje jezi_kog i svakog drugog oblika izraavanja od
sadraja znanja. Svako favorizovanje bilo koje metode vodi odredjenom
snienju uspeha u vaspitno-obrazovnom radu8.
Sadraj rada, ciljevi i zadaci koji se globalno i operativno utvrdjuju,
osnovne su smernice i kriterijumi za izbor nastavnih metoda i postupaka, te
zato oni (ciljevi i zadaci) moraju biti uvek jasno, nedvosmisleno i konkretno
odredjeni i definisani. Svaka nastavna metoda potvrdjuje svoje vrednosti
korelativnim odnosom prema ostalim nastavnim metodama smatra
Prodanovi_. Prisutnost korelativnih veza jedne nastavne metode otkriva
realne dimenzije njene primene u nastavnom radu. To zna_i da je optimalna
efikasnost svake primenjene metode uslovljena dimenzijom njenih
korelativnih didakti_kih veza. Ukoliko u svakoj nastavnoj situaciji deluje
vie svrsishodno povezanih nastavnih metoda, utoliko je efekat nastavnog
rada bolji, a i rezultati takvog rada su valjaniji, a funkcija metoda potpunija i
delotvornija. Otkrivaju_i najfunkcionalniji korelativni odnos prema drugim
metodama u odredjenoj nastavnoj situaciji, nastavnik istovremeno izgradjuje
najsigurniji oslonac za savremenu organizaciju nastavnog rada.
Mora se ista_i i to da postoje razli_iti nivoi povezanosti u kori_enju
nastavnih metoda. Postoje ue korelacioni odnosi (veza izmedju dve) i iri
koralacioni odnosi (veza ve_eg broja nastavnih metoda). I na kraju,
povezanost dominantne metode sa drugim metodama mora biti prirodna i
spontana, te ne treba traiti vezu izmedju dve ili vie metoda tamo gde ne
postoje prirodni i logi_ki uslovi za tu povezanost.
ZAKLJUAK
Metoda usmenog izlaganja je najstarija, a u nastavi drustvenih nauka
jedna od najvanijih nastavnih metoda. U drutvenim naukama re je o
drutvu, drutvenim pojavama, dogaajima, pravcima, epohama... Potrebno
je da predava ivom re ju drutvene pojave, termine i dogadjaje priblie
sluaocima. Metoda usmenog izlaganja je najea u drutvenim naukama.
Primenjuje se u obliku pri_anja i objanjavanja. Objanjavaju se pojmovi i
termini, uzronoposledine veze dogaaja u drutvenim naukama. ivo,
oseajno i slikovito prianje je rado sluano.
Da bi se postigao najbolji efekat predavanja na svim nivoima, potrebno je
pravilno formulisati dobro odabranu temu i izvriti dobru analizu
teme. ivim i zanimljivim izlaganjem treba sluaoce odueviti i probuditi
kod njih oseanje ljubavi prema onome o emu predava govori. Kod
sluaoca treba izazvati oseanje ljubavi prema pravdi, istini, miru, a mrnju
prema nepravdi, neistini i ratovima.
LITERATURA
Dr Radenko S. Krulj, Dr Sait Ka_apor, Dr Radivoje Kuli:
Pedagogija, Tree dopunjeno izdanje, Beograd, 2003
Sait Ka_apor, Nada Vilotijevi_:kolska i porodi_na pedagogija,
Uice, 2005.
Mili_ Matovi_, Slavica Bukvi_: Metodika nastave prirode i drutva, poznavanja drutva, poznavanja prirode i biologije,
Beograd, 1994
Dr.sc. Elvi Pirl Didaktika Pula, 1997
Milan Vujaklija: Leksikon stranih re_i i izraza Prosveta, Beograd 1980.
Prof. dr Djordje Leki_: Metodika razredne nastave Tre_e dopunjeno izdanje, Beograd, 1997.
www.google.com /usmeno izlaganje/ www.wikipedija.com slobodna enciklopedija