Episkop Danilo Episkop Amfilohije Nema lepe vere od hrianske Sremski Karlovci, 1996. Izdaje: Srpska pravoslavna Eparhija sremska, Sremski Karlovci tampa: Srpska manastirska tamparija, Sremski Karlovci Sadraj: O tajni vere Otkrivenje u Starom zavetu Otkrivenje u Novom zavetu Crkva u istoriji Pravoslavna crkva danas Molitveni ivot Crkve i poslednji dan O tajni vere ta je prava vera? Prava vera je vera u jednoga Boga u Trojici, Tvorca neba i zemlje i svega vidlji vog i nevidljivog. Bog je Bie bez poetka i bez kraja. On je Duh koji se ne vidi, a li je svuda prisutan, sve vidi, sve zna, sve moe, o svemu brine. Bog je pun ljuba vi prema svim ljudima i svima stvorenjima. Ko je Bog? Prava vera, vera pravoslavna otkriva nam i javlja veliku tajnu da je Bog ne samo jedan nego i trojian. Bog je Sveta Trojica: Bog Otac, Bog Sin, i Bog Duh Sveti. To nisu tri Boga, nego samo jedan, jer Tri Boanske Linosti imaju jednu istu sutinu, kao i jednu ljubav, jednu mudrost, jedan ivot i sve neizmerno bogatstvo boanskih venih sila i energija. U Ime toga jedinoga Boga se mi krtavamo. Tu svoju veru u je dnoga Boga Oca i Sina i Duha Svetoga mi ispovedamo svaki put kada stavimo na seb e znak asnoga Krsta. Kada se krstimo, mi sastavimo tri prsta desne ruke da naznaim o da je nerazdeljiva Trojica - jedan Bog. Kakav je Bog? Bog je Ljubav. Nesebina Ljubav. I pre stvaranja sveta Bog Otac nije bio sam (kao t o to ue verske voe Jevreja i muhamedanaca), nego je voleo Sina i Duha Svetoga. A S in je voleo Oca i Duha Svetoga. Sveti Duh je voleo Oca i Sina. To znai da je Bog Ljubav od venosti, ne samo u vremenu. Sveta Trojica slui nam za primer kako i mi, ljudi, koji smo stvorene linosti, i razliiti po narodnosti i obrazovanju, moemo uz pomo Boije Ljubavi da postanemo jedno bogooveansko Telo, tj. Crkva, a da pri tom sje dinjenju ne izgubimo posebne odlike svake linosti. Ko je ovek? ovek je ukras svih Boijih stvorenja. Bog ga je obdario svojim likom i podario mu m o venog ivota. Stvorio ga je od razumne due i divnog tela, da bi telo sluilo razumnoj dui, a oboje da bi postalo hram ivotvorne Trojice. Kao to Bog nije sam, tako ni ove k nije sam, nego ima bezbroj brae i na nebu i na zemlji. Ko su nebeska braa ovekova? Na ovom vidnom nebu postoje sunce i mesec i bezbrojne zvezde koje tajanstveno tr epere i svojim nemutim jezikom svedoe da je Bog zaista Svetlost, Ljubav i Lepota. Ali postoji i jedno drugo nebo, nevidivo. To nebo mogu videti samo ljudi vidovit og uma i ista srca. Kao i Boga, svoga Tvorca, koji u njemu obitava. To nevidivo n ebo po prirodi je duhovno; to i jesu nebeska braa ovekova: Serafimi i Heruvimi, Ar hangeli i Angeli i ostale bestelesne Sile nebeske. Te bestelesne Sile nebeske pu ne su ljubavi i svetlosti Boje, one neprestano Boga slave i javljaju ljudima volj

u Boiju. Ko su zemaljska braa ovekova? Svi ljudi su zemaljska braa ovekova. Svi ljudi su meusobno braa jer imaju jednog Oca , Tvorca svih stvorenja. Braa su i zato to imaju jednu prirodu oveju i iste prarodit elje Adama i Evu. ovek je u srodstvu i sa svim ostalim stvorenjima, od najsiunijih do najveih, od atoma do zvezda. Jer na svemu to postoji prisutan je isti peat stvar alake sile i slave Boje, sve je svedok iste Mudrosti Boje. Bog nas miluje svojom ven om Ljubavlju preko svih stvorenja vidljivih i nevidljivih. Sve to postoji zrai lju bavlju i podstie nas na ljubav. ta je Otkrivenje Boje? Otkrivenje je sve ono ime se Bog javljao od pamtiveka i ime je otkrivao ljudima sv oje neizrecive tajne i svoju volju. Sva tvorevina je bogojavljenje; sva stvorenj a svedoe i otkrivaju slavu i silu Boju, naravno onima samo kojima um nije pomraen i srce neisto. Osobito je Bog otkrivao svoju Ljubav i svoju svetu volju preko svet ih Arhangela i Angela i preko bogonadahnutih svetih ljudi: Proroka, Apostola i S vetitelja. I na kraju preko Sina svog Jedinorodnog, Hrista Gospoda. ta je Biblija ili Sveto pismo? Biblija ili Sveto pismo je Knjiga nad knjigama. To su sveti spisi bogonadahnutih ljudi Bojih, u kojima su oni zapisali istine i tajne koje je Bog otkrio ljudima. Sveto pismo je zapisano Otkrivenje Boje. Deli se na Stari zavet i Novi zavet. Otkrivenje u Starom zavetu ta je Stari zavet? Stari zavet je savez Boga sa ljudima, sklopljen preko izabranika Bojeg patrijarha Avrama i njegovog bogoizabranog potomstva. U Svetom pismu Starog zaveta, kao sv etim spisima, opisuju se dogaaji od stvaranja sveta, pa do roenja Onoga kroz koga i radi koga je svet i stvoren, i radi koga su se svi ti dogaaji zbivali: Gospoda Isusa Hrista. ta je Novi zavet? Novi zavet je savez Bogooveka Isusa Hrista sa ljudima. Zbivanja i zagonetke Staro g zaveta dobili su u njemu svoju odgonetku i punou. U Svetom pismu Novog zaveta, kao svetim spisima, oevici su opisali dogaaje od roenja Gospoda Isusa Hrista, pa sv e do njegovog slavnog Vaskrsenja iz mrtvih i Vaznesenja. Tu je opisan i silazak Svetog Duha na prve Hristove uenike i njihovo propovedanje Njegovog svetog Imena i nauke boanske. U njima je ukazano i na sve ono to e se dogoditi do Drugog dolaska Hristovog i Stranog suda. Kako poinje Stari zavet? Stari zavet poinje opisom postanka sveta: "U poetku stvori Bog nebo i zemlju". Pod reju "nebo" treba razumeti stanovnike neba - Angele i ostale bestelesne nebeske Sile. "A Zemlja bee bez oblija i pusta", tj. ceo stvoreni materijalni svet. ta je stvorio Bog za est dana? Prvi dan stvorena je svetlost: "I ree Bog: Neka bude svetlost! I bi svetlost. I v ide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame". Taj dan je dan je dan: iz njega izviru i njemu se vraaju svi dani. (Jevrejska re "jom" dan, moe da zn ai odreeni astronomski ili neogranieni vremenski period nastanka sveta). Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svo dom a svod nazva Bog nebo. To je ovo nae vidljivo nebo. Iza njega se nalaze bezbr ojni Boji svetovi, nazvani simbolino - "voda nad svodom", jer krue i teku, svaki sv ojom putanjom, harmonino i bez sudaranja, po beskrajnom prostoru. Trei dan snagom rei Boje odelila se voda od kopna. Na zemlji je izrasla trava i raz novrsna drveta koja raaju plod. Silom Boije rei to jednom zasejano seme, uvek donos i plod, zahvaljujui blagoslovu i zapovesti Boga.

etvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Sunce da upravlja danom, i m esec da upravlja nou, i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena, dana i godina. Prvostvorena svetlost, rasuta po celoj tvorevini, sabrala se i osobito zablista la, ovog dana, kroz nebeska svetila. Sunce je obasjalo zemlju, obavijenu dotada gustim maglama i vlagom. Peti dan Bog je stvorio iva stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i ptice nebeske, po vrstama njihovim. esti dan stvorio je Bog stoku i sitne ivotinje i zveri zemaljske, po vrstama njiho vim. Na kraju ree Bog: "Da nainimo oveka po liku i podobiju Naem, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih ivotinja to se miu po zemlji. " Presveta Trojica, Bog na, stvorio je oveka od praha zemaljskog , i udahnuo u njega duh ivota. Prvo je Bog stvorio Adama, pa mu je onda stvorio en u, "oveicu", Evu, da mu bude pomonik na putu ka venom cilju njihovog ivota i ivota svi h stvorenja. ovek i oveanstvo postaju tako tajanstvena slika u kojoj se ogleda Svet a Trojica: Ljudi su stvoreni da se uzajamno vole i ispune nesebinom boanskom Ljuba vlju. ta je Raj u koji je Bog uveo oveka, stvorivi ga? Raj je mesto blizine i prisutnosti Boje, u kome je ovek bio zajedno sa Tvorcem, ob daren svima darovima i blaenstvom venog ivota, dobrote i ljubavi. ovek se u Raju hra nio sa Drveta ivota. ta je Drvo poznanja dobra i zla? Drvo poznanja dobra i zla je zasadio Bog u Raju da bi se ovek vebao u vrlini uzdran ja i vernosti svome Stvoritelju. Drvo ivota je oveku davalo besmrtni ivot i dar raz likovanja onoga to je veno od onoga to je prolazno. Izvravati Boju zapovest znailo je - jesti sa drveta ivota; pogaziti zapovest znailo je - odvojiti se od Boga i njego ve volje, izgubiti veni ivot i predati se smrti. Jedenje sa Drveta poznanja dobra i zla pomrauje um, unitava u oveku dar razlikovanja venog i prolaznog, otuuje ga od B oga i odvodi ga u prolazna telesna zadovoljstva i u smrt. Na tom drvetu i na toj zapovesti ovek je imao da proveri svoju ljubav i slobodu: da li e biti veran Bogu ili e posluati avola i njegovu la. Ko je avo? avo je laa i otac lai. On je bivi Arhangeo Dennica koji se pobunio protiv Boga, jer se pogordio i zaeleo da bude jednak sa Bogom. avo je izumeo greh i smrt i pakao. N jegova zla i izopaena volja je izvor svakog zla, kojim je zatrovao neke od bivih a ngela pa onda i nae praroditelje Adama i Evu, a preko njih i njihove potomke. Ko je nagovorio Evu da pogazi zapovest Boju? avo je nagovorio Evu - preko zmije - da ubere zabranjeno voe sa Drveta poznanja do bra i zla. Eva je poverovala ovom Bojem protivniku i klevetniku (avo znai - klevetn ik), da je on njen vei prijatelj nego Bog i poela je da se hrani hranom prolaznost i i telesnih zadovoljstava. Okusivi plod prolaznih zadovoljstava, ona je postala smrtna. Ponudivi to voe svome muu Adamu, ona je uinila greh ubistva. Ali i Adam je d obrovoljno okusio od istog ploda i uinio trostruki greh: prema Bogu, prema sebi i prema svome potomstvu. Padom u greh ovek je izgubio mo venog ivota; pomraio mu se um , potamnelo srce a mudrost utonula u bezumlje i ludost. Zato su Adam i Eva isterani iz Raja? Zato to su okusili plod sa Drveta poznanja dobra i zla i time prestupili Boju zapo vest. Ali i to isterivanje iz Raja Bog je uinio iz ljubavi prema naim praroditelji ma. U Raju postoji i Drvo ivota. Ko jede plodove sa Drveta ivota postaje besmrtan. Ako bi Adam i Eva jeli te plodove, sa otrovom smrti u sebi posle pada, oni bi s ebe obesmrtili u stanju grehovnosti i smrtnosti. To bi onda bio najstraniji pakao . I da se to vee zlo ne bi desilo ljudima, Bog ih je isterao iz Raja. Znai isterao

ih je Bog iz Raja da bi spreio da zlo postane veno. Ali da Adam i Eva posle isterivanja ne padnu u oajanje, Bog im je obeao da e im pos lati Spasitelja koji e pobediti avola Zmiju i koji e ih osloboditi od smrti i ponov o dovesti u Raj. ta je Bog kazao Adamu i Evi kad ih je prognao iz Raja? Evi je rekao: "S mukom e raati decu, i volja e tvoja stajati pod vlau mua tvoga, i on ti biti gospodar". Adamu je rekao: "Zemlja da je prokleta zbog tebe... sa znojem lica svoga e jesti hleb, dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah e se vratiti ". Zbog ovekovog greha stradaju ne samo ljudi, nego i sva stvo renja i cela tvorevina Boja. Tako je ve prvi sin Adamov ubio svoga brata Avelja. Zato je Kain ubio Avelja? Ubio ga je iz zavisti: Kain je zavideo Avelju zato to je Bog primio Aveljevu od s rca prinetu rtvu. Tako biva i do danas: zavist je glavni uzrok svakoga bratoubist va. A svako ubistvo je bratoubistvo jer svi ljudi su - braa. Ko je bio Noje i kako se on spasao od potopa? Noje je jedan od izabranika Bojih. On nije bio pokvaren kao njegovi savremenici, nego je verovao u Boga i oekivao budueg Izbavitelja, Sina Bojeg. Bog je zapovedio N oju da napravi koveg (lau) i da u njega smesti svoju porodicu i po jedan par od sv ih ivotinja na zemlji, da se izbave od potopa. Potop je doao da oisti nagomilane gr ehe ljudske i da opere obesveenu zemlju. Laa Nojeva je tajanstvena slika Crkve Hri stove u kojoj se mi spasavamo od potopa greha i smrti i zadobijamo ivot veni. ta je idolopoklonstvo? To je otpadnitvo od pravoga Boga i klanjanje kipovima (idolima), u kojima su bili avoli, lani bogovi. ovek postaje idolopoklonik kad god pone da se klanja stvorenjim a umesto da slui Tvorcu. Idolopoklonik je i onda kad pone da oboava sebe ili dela r uku svojih. Ko je bio Avraam? Avraam je bio starozavetni patrijarh. On se nije klanjao idolima, kao njegovi sa vremenici. Verovao je u jednoga Boga i u obeanoga Spasitelja, koji e doi sa neba. N jemu se prvom od ljudi javila tajanstveno Sveta Trojica u vidu tri Angela, tri g osta kod Mavrijskog duba. Od Avraama preko njegovog sina Isaka namnoio se, po Boje m obeanju, Izabrani narod Boji. I mi hriani smo duhovna deca Avraama. Zato se molimo da Bog upokoji nau usnulu brau i sestre u nedrima Avrama, Isaka i Jakova, naih pra otaca. Koga je Avraam hteo da prinese na rtvu? Hteo je da prinese na rtvu svog jedinca Isaka. Tu je Bog isprobao njegovu veru, p a kad se on pokazao veran, Bog ga je preko sina Isaka, obdario velikim i svetim potomstvom. I Hristos Spasitelj je njegov potomak po telu, a Isakova rtva je bila predukazanje Hristovog stradanja i rtve. Koliko sinova je imao Jakov, sin Isakov, nazvani Izrail, po kome je Izabrani nar od dobio svoje ime? Patrijarh Jakov je imao dvanaest sinova, koji su rodonaelnici dvanaest plemena Iz railovih. Njegovog sina Josifa braa su iz zavisti prodala u Egipat, ali ga je Bog spasio i preko njega spasio sve Jakovljeve potomke. I mi hriani se po Jakovu, naz vanom Izrail, zovemo Novi Izrail Boji, tj. novi izabrani Narod Boji. Kako je Josif dospeo na dvor faraona, cara egipatskog? Jedini Josif je znao da protumai carev san. Zato ga je faraon izveo iz tamnice u koju je bio nevin baen. Tumaenje snova je bio dar Boji. Kako su iveli Jevreji u Egiptu?

Stari Jakov i njegovi sinovi su doli zbog gladi u Egipat kod Josifa, upravitelja cele egipatske zemlje. Dok su Egipani pamtili njegova dobroinstva, Jevreji su iveli dobro. Kasnije su iveli veoma teko, radei kao robovi. ta su zidali Vavilonci? Vavilonci su zidali ogromnu kulu. Hteli su da vrh kule dopre do neba. Tako su ht eli da prkose Bogu. Zato je Bog pomeao jezike i graditelji nisu mogli da se razum eju. Oni su se razili i tako su postali razni narodi koji govore razliite jezike. Tako uvek biva: kad god ljudi zidaju ili ine bezbona dela, udaljuju se ne samo od Boga nego i jedan od drugoga. Useljava se u njih mrnja i pometnja, kao u graditel je Vavilonske kule. Ko je bio Mojsej? On je od Boga odreen da bude osloboditelj Jevreja iz ropstva egipatskoga. Njemu s e na brdu Horivu javio Angeo u plamenu ognjenom, iz kupine koja je gorela a nije sagorevala. Mojsej je tu prvi od ljudi saznao Ime Boje, koje glasi: Ja sam onaj koji jeste (Jevrejski: JAHVE). Onaj koji mu se javio bio je Bog Slovo, Bog Re. On se u poslednja vremena rodio od Deve, koja Ga je rodila i ostala Devojka, kao to je kupina gorela i nije sagorevala. Kako je Mojsej izveo jevrejski narod iz egipatskog ropstva? Izveo ga je Bojom pomou. Bog je popustio kazne na Egipane i uinio da Mojsejev tap bud e udotvoran. Tim tapom udario je on po moru i vode morske su se razdvojile, da bi jevrejski narod izaao iz Egipta u Zemlju Obeanu. Kako su se Jevreji hranili u toku etrdesetogodinjeg lutanja po pustinji? Bog im je davao udesnu Manu i jata prepelica. Mana je bila predukazanje Svete Taj ne Priea Krvlju i Telom Hristovim, Hlebom koji silazi s nebesa i daje se za ivot sve ta. Gde je Mojsej dobio Deset zapovesti Bojih? Dobio ih je na Sinajskoj gori. Deset zapovesti Bojih glase: 1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene. 2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im sluiti. 3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog. 4. Seaj se dana odmora da ga svetkuje; est dana radi i obavi sve poslove svoje, a s edmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome. 5. Potuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poivi na zemlji. 6. Ne ubij. 7. Ne ini preljube. 8. Ne ukradi. 9. Ne svedoi lano na blinjega svoga. 10. Ne poeli nita to je tue. Ko je bio David, a ko Golijat? David je bio car Izrailski, a Golijat vojnik filistejski, divovske veliine i snag e. Na dvoboju, David, iako jo mladi ubio je kamenom iz prake grdosiju Golijata. ta su Psalmi Davidovi?

Psalmi su molitve u stihovima. Njih je David ispevao kad je bio radostan ili tuan . Ima 150 psalama. U nekima od psalama David se kaje za svoje grehe, u drugima s lavi Boga, u treima prorie dolazak Spasitelja sveta. Tako u jednome od njih opisuj ui, kao da gleda, Njegovu lepotu kae: "Ti si najlepi meu sinovima ljudskim, blagodat tee iz usta Tvojih". Psalmi su bili kroz vekove, pa i danas, najomiljenije molit ve hriana i Knjiga koja potresa i budi iz duhovne umalosti najokamenjenije srce lju dsko. Ko su bili Proroci? Proroci su sveti Boji ljudi koji su objavljivali volju Boiju narodu Izrailskom i o stalim narodima Starog zaveta. Najpoznatija su etiri velika proroka: Isaija, Jere mija, Ezekil i Danilo. Oni svojim reima i ivotom, kao i svojim knjigama, izobliuju zlo i greh, propovedaju pokajanje i vrlinu u ispunjavanju Zakona Bojeg. Bog im je otkrio, pre toliko vekova, Hristov boanski Lik, njegovo Roenje, stradanje za greh e sveta i slavno Vaskrsenje. ta je Pasha? Pasha je starozavetni praznik koga su Jevreji u prolee svetkovali u spomen udesnog osloboenja iz ropstva egipatskog. Toga dana su oni, pored beskvasnog hleba i gor kog zelja, jeli na rtvu prineto pashalno jagnje. Time su se seali gorkog ropstva i prolaska kroz Crveno more u slobodu. I novozavetna Crkva ima svoju Pashu, Uskrs. Pasha Starog zaveta je bila priprema za ovaj Praznik nad praznicima kada se svetkuje Jagnje Boje, Hristos Gospod, koj i je svojom smru i svojim vaskrsenjem oslobodio greno oveanstvo iz ropstva avolu i od okova smrti. Gde je punoa Starog Zaveta? Punoa Starog zaveta je u Novom zavetu. Stari zavet nije zaokruena celina, a ni sta rozavetni Zakon nije savren zakon. Ceo Stari zavet je oekivanje Sina Bojeg, Bogom o beanog Mesije (jevrejska re Mesija se na grkom kae Hristos, a i jedno i drugo znai Pomazanik - Car). U Novom zavetu ispunila su se sva oekivanja Starog zaveta, kada je najzad obeani Mesija, Bogoovek Isus Hristos, doao na Zemlju da spase, sloi i oboi potomke Adama i Eve. Hristos, Sin Boji, po proroanstvu Isaije proroka, trebalo je da se rodi od jedne Jevrejke Devojke koja je ista od greha. Koji je smisao starozavetnih prinosa (darova) i rtava? Prinosi (darovi) i rtve Bogu postoje u ljudskom rodu od najstarijih vremena. Tako ve Kain daje "prinos Gospodu od roda zemaljskoga" a Avelj, njegov brat, od "prvi na stada svojega" (Post. 4, 3-4) Prva rtva koja se u Starom zavetu pominje jeste rtva Patrijarha Jakova. On je prin eo rtvu "na gori i sazvao brau svoju na veeru" (Post. 31,54). Prinoenje Bogu na dar i osveenje prvih zemaljskih plodova i krvnih rtava (jagnje, tele, golubovi i dr.) bila je potreba ovekova i Boija zapovest. Prinosi i rtve bili su znak ovekovog kajan ja za grehe i njegove blagodarnosti Bogu za sva dobra od Njega; umilostivljenje Boga i put oienja od neistote duevne i telesne. rtve su prinoene za oienje i greh, tup, rtve svespaljenice i rtve zahvalne (hleb, brano i dr.). Najznaajnija rtva za Iza brani narod Boji bila je pashalno Jagnje. Ono je klano i prinoeno u spomen izbavlj enja Jevrejskog naroda iz ropstva u Egiptu. Svetenici i prvosvetenik su prinosili darove i rtve najpre za svoje grehe a onda za grehe naroda (Jevr. 7, 27). No, pok azalo se da su sve ove rtve bile nemone da istinski spasu i oiste oveka od greha. Ka o i ceo Stari zavet i one su sluile "slici i sjeni nebesnih stvarnosti" (Jevr. 8, 15). Sve one su u stvari bile samo priprema za Hristovu rtvu na krstu. On je sebe prineo na rtvu, jednom za svagda, da svojom rtvom uniti greh (Jevr. 9,25.26.28). T ako su u njegovoj rtvi sve rtve dobile punou i bile ukinute, dobivi svoj konani smisa o u Hristu koji je sebe prineo "za ivot sveta". Svojim rtvoprinoenjem On je postao veno Jagnje Boije koje uzima na sebe grehe sveta. Tako su i svi prinosi i darovi d obili svoj pravi smisao na Tajnoj veeri kada je On prineo hleb i vino, zamenivi be skrvnom rtvom sve prinose i rtve i ustanovivi svetu Tajnu Priea. Otkrivenje u Novom zavetu

Kako poinje Novi zavet? Novi zavet poinje rodoslovom po telu Gospoda Hrista i Njegovim Roenjem. Njegovo Roe nje blagovesti Arhangel Gavrilo pozdravljajui Presvetu Devu nebeskim pozdravom: " Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meu enama!" Ko je vladao Judejskom (Izrailskom) zemljom u doba kada se Hristos rodio na zeml ji? Judejom je vladao car Irod, koji je bio u zavisnosti od rimskog imperatora Avgus ta. Kako su se zvali roditelji Presvete Bogorodice Marije? Zvali su se Joakim i Ana. Njihova imena spominjemo na kraju svake Liturgije. Pra znik svetog Joakima i Ane je dan posle praznika Roenja Bogorodice (Mala Gospojina ). Znai 8. septembra po starom kalendaru (21. septembra po novom). ta se dogodilo na Blagovesti? Blagovesti - to je praznik kada svetkujemo dolazak Arhangela Gavrila koji je jav io Bogorodici blagu vest da e ona zaeti od Duha Svetoga (bez mukarca) i roditi Sina Boijeg kao Sina oveijeg, sa imenom Isus Hristos. Presveta Deva Marija je pristala na to tek poto je proverila Arhangela. Jer ona s e tajno zavetovala Bogu da e uvek biti devojka, a to je znao samo Bog, njen tobonj i mu Josif i ona sama. Ona je znala iz Biblije da se i avo moe javiti u obliku svet log Angela. Zato nije bila lakoverna, kao naa pramati Eva. Na praznik Blagovesti, Bogorodica je svojom poslunou Bogu ispravila Evin greh nepos lunosti. Eva je upotrebila svoju slobodu na zlo i na radost avola, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu na svetu slubu Bogu i smireno uskliknula: "Evo slukinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj rei! " Blagovesti se praznuju 25. marta po star om (7. aprila po novom) kalendaru. Gde se rodio Spasitelj? Rodio se u Judeji, u gradu koji se zove Vitlejem, nedaleko od Jerusalima, kao to su i prorekli drevni Proroci. ta znai ime Isus? Ime Isus je s neba darovano i otkriveno reima Arhangela Gavrila upuenim ednoj Devi Mariji: "I nadeni mu ime Isus". To je Ime uzvienije od svakog imena, bez koga se nijedan ovek i nijedno stvorenje ne moe spasti. Ime Isus znai Spasitelj. Ko je prvi posetio i prepoznao novoroenoga Hrista Boga? To su bili tri Mudraca sa Istoka. Oni su ili za dotad nevienom zvezdom. I svetlost te udesne zvezde zaustavila se nad peinom u Vitlejemu gde se rodio Hristos. Oni s u u Njemu prepoznali Cara nebeskog i poklonili Mu se do zemlje. Mudraci su dali Hristu darove: zlato, tamjan i izmirnu. ta su pevali angeli na nebesima kad se rodio Bogoovek? Pevali su radosnu pesmu: "Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, meu ljudima dobr a volja" Ko su bili Mudraci sa Istoka? Mudraci su bili ueni ljudi koji su posmatrali zvezde i po njima predskazivali bud unost. ta je traio lukavi car Irod od Mudraca? Da mu jave gde se tano nalazi novoroeni Hristos, Car nebeski, da bi Ga ubio. Meutim , Mudraci su se vratili drugim putem, ne elei da ispune njegovu zapovest. Kuda su otili pravedni Josif i Bogorodica Marija sa malim Hristom?

Oni su kriom pobegli u Egipat, da bi se izbavili od Iroda. Irod je, traei da ubije malog Hrista, pobio etrnaest hiljada nevine vitlejemske dece. To su bili prvi muen ici za Hrista: i prva sveta etva za Nebesko carstvo Hristovo, Carstvo ivota i rado sti bez kraja. Ko je bio poboni starac Simeon? Poboni starac Simeon naziva se i Bogoprimac. Njemuje Bog rekao da nee umreti dok n e vidi Hrista Spasitelja. On je to doekao i primio je na ruke maloga Hrista Boga. Zato se zove Bogoprimac. Tom dogaaju je posveen praznik Sretenje, praznuje se 2. februara po starom (15. februara po novom) kalendaru. Zato je mali Hristos, kad mu je bilo osam dana, odnesen u jerusalimski hram? Po Mojsijevom Zakonu, svako novoroeno muko dete moralo je biti obrezano. Obrezanje je bio znak starozavetnog saveza sa Bogom. Gospod Hristos se obrezao da bi poka zao da On nije doao da razori Zakon i Proroke, nego da ih ispuni; obrezanje je ta koe svedoanstvo da je on istinski ovek, ne samo Bog. Ispunivi Zakon Gospod je nama o stavio duhovno obrezanje, obrezanje srca - svetu tajnu Krtenja, za koje je telesn o obrezanje bila samo priprema. Obrezanje Hristovo se praznuje 1. januara (14. j anuara po novom kalendaru). Koji prorok je neposredno pripremio ljude za dolazak Sina Bojeg? To je bio divni Jovan Pretea. On je propovedao u pustinji dolazak Spasitelja svet a reima: "Pokajte se, jer se priblii Carstvo nebesko. " Gde je iveo i ime se hranio sveti Jovan Krstitelj? Jovan Pretea, koji je krstio Hrista u reci Jordanu, iveo je u pustinji kao isposni k. Hranio se pustinjskim biljem i divljim medom. Kako je on zavrio svoj ivo g? Poto je Jovan Krstitelj prekoreo cara Iroda za enidbu sa svojom snahom, carica Iro dijada ga je mrzela i nagovorila je cara da odsee glavu svetom Jovanu. To je on i uinio, pogubivi ovog najveeg oveka roenog od ene, kako za njega kae sam Spasitelj, i ajveeg proroka. Njegove muenike smrti mi se seamo na dan Usekovanja glave svetog Jov ana Krstitelja (29. avgusta po starom, 11. septembra po novom kalendaru). Iz vel ikog potovanja prema strogom isposniku i mueniku Jovanu Pretei, toga dana svi pravo slavni strogo poste. ta je rekao sv. Jovan Krstitelj kad je prvi put video Gospoda Hrista? Rekao je proroke rei: "Gle, Jagnje Boje koje nosi grehe celoga sveta. " Sveti Jovan Krstitelj je znao da je Hristos bez greha i da nema potrebe da bude krten (pogruen u vodu), zato ga je ipak krstio u Jordanu? Hristos je dvostruko bezgrean: i kao Bog i kao ovek, roen od Preiste devojke. Ali je dobrovoljno hteo da se ponizi i da doe na krtenje, kao da je grean - "da ispuni sv aku pravdu", kako Sam kae Pretei. I ba u momentu tog dobrovoljnog ponienja javila se slava Boja, javio se Bog na vodama reke Jordana. Kako se javio Bog na Jordanu? Kad je Jovan pogruavao Hrista u vode reke Jordana, uo se s nebesa glas Boga Oca: " Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji ". U Jordanu je stajalo drugo L ice Svete Trojice, Sin Boji, kao Bogoovek, a nad Sinom Bojim lebdeo je Duh Sveti u obliku svetlosnoga goluba. To je bilo Bogojavljenje. Tu se javno otkrio Bog kao Otac, Sin i Duh Sveti, kao Sveta Trojica. Bog se javio i vaseljenu prosvetio. Bo gojavljenje se praznuje 6. januara po starom kalendaru (19. januara po novom). N a taj dan osveuje se voda koja se nosi kui i pije radi zdravlja i prosveenja due i t ela. Ta bogojavljenska vodica nikada se ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha S vetoga. ime je avo kuao Hrista? Prvo kuanje je bilo hlebom. Hristos je postio etrdeset dana i etrdeset noi. Ogladneo

je veoma. Tada Mu prie kua i ree: "Ako si Sin Boiji, reci da ovi kamenovi postanu hl ebovi". Ali je Hristos na to odgovorio avolu: "Ne ivi ovek samo o hlebu, nego od sv ake rei koja izlazi iz usta Boijih. " Mnogi zbog zemaljskog prolaznog hleba prodaj u duu Satani i zaborave na veni hleb, Re Boiju, koja je Hleb ivota. Drugo kuanje je bi lo udotvorstvom. avo je odveo Hrista na vrh jerusalimskog hrama i rekao Mu: "Ako s i Sin Boiji, baci se dole; jer je napisano da e Bog "Angelima svojim narediti za T ebe, i na rukama e te nositi, da gde ne zapne na kamen nogom svojom". Ali mu Hrist os odgovori: "I to je napisano: Ne iskuavaj Gospoda, Boga svoga". Tree iskuenje je bilo vlau zemaljskom. avo je odveo Hrista na visoku planinu i pokazao Mu sva carstv a ovoga sveta i rekao Mu: "Dau ti sve ovo, ako padne i pokloni mi se". Hristos mu j e odgovorio: "Odlazi, Satano; jer je napisano: Klanjaj se Gospodu Bogu svome i N jemu jedinome slui ". Ista ova tri iskuenja stavlja Satana pred svakog oveka i sve ljude svih vremena: iskuava ih slau (uivanjem), udotvorstvom i vlau. Samo verni Hristu sposobni su da im odole i da mu odgovore: Odlazi od mene, Satano! Gospodu Bogu m ome se klanjam i njemu jedinome sluim! Zato se Gospod Isus Hristos naziva Bogoovek? Gospod Isus Hristos jeste Bogoovek jer ima u sebi dve prirode: boansku od Boga Oca i oveansku od Svoje Majke, Presvete Deve Marije. Ona je Boga rodila u oveanskom tel u. Po reima Svetih Otaca etvrtog vaseljenskog sabora (451. g.) boanska i oveanska pri roda su se u jednom i istom Hristu, Sinu Bojem Jedinorodnom, sjedinile "nesliveno , nepromenivo, nerazdelivo, nerazluno ". Hristos je stoga istovremeno Bog i ovek, zato se i naziva Bogoovek. Koliko je bilo Apostola i koji su prvi bili pozvani? Bilo je dvanaest Apostola. Prvozvani je bio apostol Andrej, a zatim njegov brat Petar (koji se ranije zvao Simon). "Apostol" je grka re i znai - Hristov izaslanik, propovednik Hrista i Njegove boanske nauke. Koje je prvo udo uinio Hristos? Na svadbi u Kani Galilejskoj pretvorio je vodu u vino. To prvo udo Hristos je uini o na molbu Presvete Bogorodice i njime tajanstveno prizvao sve ljude na preporod i preobraaj. Kao to se Njegovom reju voda pretvorila u vino, tako se i ljudi, silo m Njegovog Svetog Duha i verom, mogu promeniti od starih u nove, od smrtnih u be smrtne, od ogrehovljenih, u zdrave duom i telom. Ovaj dogaaj o vinu ita se mladenci ma na Venanju. Time ih Crkva podsea da su oni u svetoj Tajni Braka prizvani na nov i ivot u Hristu Isusu; da su prizvani da "vodu" svog prolaznog ivota pretvore, ver om i ljubavlju, u "vino" venog ivota, tj. da pretvore brak od prolazne veze u Svet u Tajnu Boiju. Zato nema pravog braka bez venanja u Crkvi. ta je uinio Hristos sa trgovcima u hramu? Biem je isterao trgovce iz hrama, jer je hram Boiji dom molitve, a ne trgovine. Ti me je pokazao da se sa verom i sa Bogom ne moe i ne sme trgovati. ta je Hristos rekao eni Samarjanki o molitvi? Jevreji i Samarjani (meani narod od Jevreja i starosedelaca mnogoboaca) verovali s u da je mesto za molitvu samo hram u Jerusalimu, odnosno u Samariji. Hristos kao Bog unapred je znao da e se Njegova Crkva proiriti na sve narode sveta. Zato je r ekao Samarjanki na Jakovljevom kladencu: "Doi e vreme, i ve je nastalo, kada e se pr avi bogomoljci moliti Bogu duhom i istinom, jer Otac hoe takvih bogomoljaca. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole. " Kako je Hristos iscelio carevog inovnika? Hristos mu je rekao: "Idi, sin je tvoj zdrav". Kako je Hristos iscelio gubavoga? Neizleivi gubavac verovao je da ga Hristos moe izleiti i uzviknuo je: "Gospode, ako hoe, oisti me". Hristos mu je odgovorio: "Hou, oisti se!" I gubavac je postao zdrav. Znai, Bog oekuje veru od oveka, da bi mu pomogao. Ko veruje bie spasen. Sve to nije od vere, greh je. Vera je neunitiva snaga u oveku. Onome koji istinski veruje u Hr

ista i Njegovu udotvornu i isceliteljsku mo, sve je mogue. To je osnovna poruka Hri stova u Novom zavetu. Ko ima vere makar koliko zrno goruino, u stanju je da premeta itave planine nevolja i patnji, da se oslobodi od svakog zla, bolesti i bede. Ta istina Novog zaveta je potvrena bezbroj puta u istoriji, i svakodnevno se potvruj e do dana dananjega. Kako su Hrista primili u Njegovom rodnom gradu Nazaretu? Primili su Ga ispoetka lepo, ali kad im je rekao istinu razljutili su se na njega i hteli da Ga bace u provaliju. Oni nisu imali vere u Njega kao Sina Bojeg, a due bez vere su mrtve due, nesposobne da vide istinu Boju, u Hristu ljudima otkrivenu . Kako je Hristos iscelio uzetoga? On je rekao uzetome (paralizovanom): "Oprataju ti se grehovi tvoji". I na mnogim drugim primerima u Novom zavetu Gospod je pokazao i otkrio da je greh u oveku uzr ok i telesnih i duevnih bolesti. to znai: nema oveku pravog isceljenja i ozdravljenj a bez isceljenja od greha, bez duboke vere i pokajanja. ta je kazao Hristos o suboti? Subota je u Starom zavetu bila dan odmora: po etvrtoj zapovesti Bojoj - To je dan posveen Gospodu Bogu. To je bio dan uestvovanja u radosti Boijeg stvaranja i dan po koja od estodnevnog truda. Kao i sve ostalo u Starom zavetu, i subota je bila pri prema za punou Novog zaveta, za radost novog Boijeg stvaranja - Hristovog Roenja i Vaskrsenja. Subota je stvorena radi novog oveka, vaskrslog, i radi novog dana odm ora, Dana Gospodnjeg, dana Hristovog vaskrsenja - nedelje. Hristos je bio gospod ar i od subote, kao Bogoovek, zato je On i u subotu delao delo spasenja i udesno i sceljivao. Farisejima, koji su zbog toga hulili na Njega i bili okamenjenog srca , kao i dananji subotari, On je rekao: "Nije ovek stvoren radi subote, nego subota radi oveka". ta su Blaenstva? Hristos je u svojoj Besedi na Gori izrekao devet blaenstava. Blaenstva su blaga i radosna vest o novom ivotu. Beseda na Gori je najuzvieniji proglas u istoriji roda ljudskog. Patrijarh Jakov je video u Starom zavetu Lestvicu kojom silaze i uzla ze Angeli. Zapovesti Blaenstava su te lestvice kojima se ovek uzdie do Boga i posta je, kao svetitelji, nebeski ovek i zemaljski angeo. Blaenstva su put u boansko savre nstvo. U ovih devet boanskih vrlina, data su oveku nova pravila ivota, nova pravila miljenja, nova pravila oseanja i delanja. Taj novi ivot u Hristu poinje siromatvom d uha, tj. smirenjem i zavrava se stradanjem radi Imena Hristova i venom radou i blaens tvom u Raju. Svakom steenom novom vrlinom stie se i novo blaenstvo i novi dar od Bo ga. Devet blaenstava glase: 1. Blaeni su siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko. 2. Blaeni su tuni, jer e se oni uteiti. 3. Blaeni su krotki, jer e oni naslediti zemlju. 4. Blaeni su milostivi, jer e oni biti pomilovani. 5. Blaeni su milostivi, jer e oni biti pomilovani. 6. Blaeni su isti srcem, jer e oni Boga videti. 7. Blaeni su mirotvorci, jer e se oni sinovi Boiji nazvati. 8. Blaeni su prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko. 9. Blaeni ste kad vas, Mene radi, rue n progone i, laui, nabede svakim zlom. Radujte se i veselite se, jer je nagrada vaa velika na nebesima; jer su tako progonili p

roroke koji su bili pre vas." Kome je Gospod Hristos rekao: "Vi ste so zemlji... Vi ste svetlost svetu"? Hristos je ove rei uputio svojim prvim uenicima, Apostolima, a posle njih i preko njih i svim hrianima svih vremena. Koje su dve najvee zapovesti? Hristos je saeo sve zapovesti Starog zaveta u dve najvee zapovesti: 1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom duom svojom i svim umom svoj im i svom snagom svojom. 2. Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. Novi zavet je savreniji od Staroga u poimanju ljubavi i prema Bogu i prema blinjem . To nije nikako udo, jer se u Novom zavetu i Bog savrenije otkrio, i savrenijeg ove ka pokazao i stvorio. Bog se javio kao Ljubav: Otac i Sin i Duh Sveti. Postavi Bo goovek, Sin Boiji je pokazao i otkrio da je i ovek stvoren da bude neto savrenije od o veka - bogoovek. A za poimanje i stvaranje toga je neophodna dublja i ira vera i b eskrajnija ljubav. Novi zavet je savreniji od Staroga, jer su Jevreji za blinjega svoga smatrali samo sunarodnike Jevreje i obraenike. Vernici Novog zaveta za blinje svoje smatraju sv e ljude bez obzira na njihovu boju koe, veru ili narodnost. Novi zavet je savreniji od Staroga zaveta ne samo po irini ljubavi prema svima lju dima nego i po jaini ljubavi: Hrianin voli svoga blinjega ne samo kao samoga sebe ne go i vie od sebe samoga. On voli blinjega kao to je Isus Hristos voleo nas, a Hrist os je rtvovao Samoga Sebe radi nas i za nae spasenje. Gospod je rekao uenicima svoj im ne samo da vole svoje blinje kao same sebe nego da ih vole, kao to je On zavole o nas (Evanelje po Jovanu, glava 13, stih 34). Gospod Hristos je, dakle, voleo nas vie nego Samoga Sebe. On je radi nas ponizio Sebe do smrti na krstu. Tu boanski nesebinu, samortvenu ljubav Gospoda Hrista mi zn amo po tome "to je On za nas duu svoju poloio ". Zbog toga, po Njegovoj zapovesti, i mi smo "duni polagati duu svoju za brau" (Prva poslanica Jovanova, glava 3, stih 16). Tek je to prava savrena ljubav: ljubav koja ne trai svoje. Hristos kao udotvorac?

Jedino Bog ini udesa. Hristos je Bog u ljudskom telu, zato je sasvim prirodno da O p ini udesa: On je isterao avola iz due besomunoga, dao vid sleporoenom oveku, vaskrsa iz mrtvih Jairovu ker, pa sina jedinca Nainske udovice, a na Lazarevu subotu pod igao iz mrtvih svoga prijatelja Lazara koji je ve etiri dana leao mrtav u grobu. Hristos kao Bogoovek je nad zakonima prirode, jer On je Tvorac prirode. Kad je On zapovedio vetru da prestane - bura na moru se odmah utiala. Gospod ide po talasi ma mora i ne tone. On sa pet hlebova moe udom umnoavanja da nahrani deset hiljada l judi. ta znae rei Hristove: "Otac je u Meni i ja u Njemu... Ja i Otac mi smo jedno"?

To znai da su Bog Otac i Hristos iste boanske sutine i iste vene energije; i da su o ni sa Duhom Svetim jedan Bog. ta znae rei Hristove: "Lake je kamili proi kroz iglene ui nego bogatau ui u Carstvo n sko"? To znai da je bogatom oveku teko savladati svoju sebinost, a sebini ljudi ne mogu ui u Carstvo nebesko. Bogata nije samo onaj koji ima materijalno bogatstvo, nego i on aj koji je stekao znanje i gordi se njime. Takvom je jo tee stei smirenje i oslobod iti se gordosti, tj. postati "siromaan duhom". Ali i jedan i drugi bogata mogu bit i spaseni: prvi ako nesebino deli milostinju sirotima, a drugi ako se odrekne zna nja koje nadima i prigrli smirenu mudrost Svemudroga Hrista.

ta je rekao Hristos o plaanju poreza caru ili dravi? Hristos je rekao: "Podajte Bogu boije a caru carevo". To znai da treba da damo Bog u celo svoje bie, duu i telo, a caru (vlastima), da dajemo novac (poto je novac kov an sa likom carevim) i duno potovanje. Novac pripada dravi, zato i plaamo porez dravi , dua i telo pripadaju Bogu, jer su stvoreni po liku i podobiju Boijem. Zato se tr eba uvek, po reima Apostola, "vema pokoravati Bogu nego ljudima" (Dela Apostolska, glava 4, stih 20). Ko je doekao Spasitelja u Jerusalimu na Cveti? Sav narod je sa oduevljenjem klicao Hristu, jer su uli kako je vaskrsao iz mrtvih Lazara iz Vitanije. I deca su klicala Hristu i mahala Mu palmovim granicama (mi S rbi, poto nemamo palme, na taj dan doekujemo Hrista sa granicama vrbe. Zato se taj praznik kod nas zove Vrbica. Vrbica i Cveti padaju na kraj Uskrnjeg posta, nedelj u dana pre Uskrsa). Kada je bila Tajna veera? Hristos je na Veliki etvrtak sabrao svoje Apostole u jednu sobu u Jerusalimu i tu obavio Tajnu veeru. Na njoj je Gospod uinio najvee udo: pretvorio je hleb u svoje T elo, a vino u svoju Krv. Onda je On priestio sve svoje Apostole. Ali u jednog od njih srebroljupca, zvanog Juda Iskariotski, uao je avo i on je iziao i izdao Hrista za trideset srebrenika. ta je Hristos rekao na Tajnoj veeri kad je blagoslovio hleb? Hristos je rekao svojim Apostolima (i hrianima svih vremena); "Uzmite, jedite, ovo je Telo moje koje se lomi za vas, radi oprotenja grehova". ta je Hristos rekao na Tajnoj veeri kad je blagoslovio au vina? Rekao je: "Pijte iz nje svi; ovo je Krv moja Novoga zaveta koja se lije za vas, i za mnoge, radi oprotenja grehova ". Kako se zove Sveta tajna koju je Hristos ustanovio na Tajnoj veeri?

Zove se Sveta tajna Priea ili Evharistija. Ona je bila i ostala sredite i srce svih Tajni Boijih u Crkvi. Nema hrianskog ivota bez Sv. Priea Telom i Krvlju Hrista Gospoda Oni koji se dostojno hrane Telom i Krvlju Hristovom osiguravaju sebi besmrtnost i ivot veni. Kroz sveto Priee mi stalno obnavljamo svoj savez sa Gospodom Hristom i kao pojedinci i kao "Narod Boiji". Sveta Liturgija na kojoj se prieujemo, produetak j e ove prve Tajne veere. Za Sv. Priee hriani se pripremaju postom due i tela, ispoveu esrdnim pokajanjem, molei se uvek prisutnom Hristu da ih "uini zajedniarima Njegove Tajne Veere." I obeavajui da Mu nee dati "izdajniki celiv kao Juda." ta je rekao Hristos Apostolima u Getsimanskom vrtu uoi Velikog petka? Poto su Apostoli bili pospani, Hristos im je rekao: "Molie se Bogu da ne padnete u napast, jer je duh krepak, ali je telo slabo ". ta je Hristos rekao Judi izdajniku, posle izdajnikog celiva? Rekao mu je: "Zar poljupcem izdaje Sina oveijega"? Kako je umro Juda izdajnik? Juda se obesio. Shvativi da je izdao Pravednika, umesto da se pokaje, on je pao u oajanje. Koliko puta se Petar odrekao Hrista? U toku jedne noi, Petar se odrekao Hrista tri puta, ali se posle pokajao i gorko zaplakao. Zato ga je Gospod posle Vaskrsenja tri puta pitao: "Simone Jonin, voli li me?" i poto je ovaj potvrdio svoju ljubav, povratio mu je apostolsko dostojans tvo. Koje su poslednje rei Raspetoga Hrista na Krstu?

Poslednje rei Hristove na Krstu bile su rei ljubavi i oprotaja ak i onima koji su ga razapeli: "Boe, oprosti im jer ne znaju ta ine... Oe, u ruke Tvoje predajem duh moj !" Ko je pomogao Hristu da nosi Krst do Golgote? To je bio Simon Kirinejski. Ko je skinuo Hristovo mrtvo telo sa Krsta? Njegovo telo su skinula sa Krsta Njegova dva tajna uenika: Josif iz Arimateje i N ikodim, knez jevrejski. ta se desilo kada je Hristos izdahnuo na Krstu? Kada je Gospod ispustio duh svoj, zavesa u hramu se pocepala nadvoje; zemlja se zatresla, sunce pomrailo; otvorili su se grobovi i oiveli su neki mrtvi iz okoline Jerusalima. To znai da je i sama Hristova smrt imala antismrtno i vaskrsiteljno dejstvo i da je Hristos na Veliki petak svojom smru pobedio smrt. A Hristova dua s ila je tada u Ad, mesto gde je Satana drao u mraku due upokojene od Adama i Eve do svetog Jovana Krstitelja. Hristos je propovedao tim duama radosnu vest spasenja r azbio okove Pakla i izbavio praroditelje Adama i Evu i sve upokojene ljudske due koje su ga primile kao svoga Gospoda i Spasitelja. Sila Njegovog Vaskrsenja potr esla je Ad, zemlju i nebesa. Zato je Uskrs najradosniji praznik. Tada se pozdrav ljamo: "Hristos voskrese"? i otpozdravljamo: "Vaistinu voskrese!" Ko je prvi saznao da je Hristos vaskrsao iz mrtvih? Od Boijih stvorenja prvi su videli Hristovo vaskrsenje Angeli Boiji. Jedan svetlos ni Angeo odvalio je kamen od groba i pokazao enama Mironosicama da je Hristos ve v askrsao i ukazao im na prazan grob. Zatim je Marija Magdalina videla Vaskrslog G ospoda. Po crkvenom usmenom Predanju Hristos se, u stvari, posle Vaskrsenja javi o najpre Bogorodici, da nju obraduje kao Majku, koja je najvie stradala gledajui s vog raspetog Sina na Krstu. Sveti Evangelisti to namerno nisu zapisali, da ne bi neko rekao kako je Presveta Deva u materinskoj tuzi izmislila Vaskrsenje svoga Sina. Posle Vaskrsenja, od Uskrsa do Vaznesenja, koliko se puta javio Gospod svojim uen icima? Gospod se javljao po Vaskrsenju jedanaest puta. Posebno je znaajno javljanje neve rnom Apostolu Tomi, koji je posumnjao u Njegovo vaskrsenje, pa kad Ga je opipao i metnuo prste u rane Njegove, uskliknuo je: "Gospod moj i Bog moj!" A Gospod mu je na to rekao: "Zato to si video, poverovao si! Blaeni e biti oni koji ne videe a poverovae". Tomina provera Hristovog vaskrsenja je opomena svima sumnjalicama do kraja veka i sveta da je Hristos zaista vaskrsao. ta je rekao Hristos Apostolima u etrdeseti dan posle Vaskrsa, pre nego to se uzneo na nebesa? Na dan svoga Vaznesenja (taj dan se kod nas zove Spasovdan) Hristos je rekao Apo stolima: "Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i uie sve narode, krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, pouavajui ih da dre sve to sam vam zapove dio. I evo, ja sam s vama u sve dane do svretka sveta. " Svojim Krtenjem u reci Jordanu i ovom poslednjom zapoveu, Gospod je ustanovio svetu Tajnu Krtenja, koja se zove i Tajna Prosveenja, a kroz koju se postaje lan Crkve, bez koje nema spasenja. U Evanelju je za Krtenje upotrebljena re "vaptizma", to znai - "pogruavanje". Onaj koji se krtava u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, pogruava se c eo tri puta u vodi; u znak umiranja starog oveka, grehovnog, raspadljivog, koji iv i po pohotama tela i u tami neznanja; i raanja novog, obnavljanog po liku Onoga k oji ga je stvorio i prosveivanog prosveenjem razuma i pobonosti, useljavanjem u nje ga Duha Svetoga. Pogruavani sa Hristom umire da bi sa Hristom vaskrsao. Pristupaj ui tajni Krtenja (Pogruenja) sa iskrenom verom i pokajanjem, novokrteni se oslobaa pr aroditeljskog greha, kojim je zatrovana i raslabljena ljudska priroda, isti se si lom Bojom i od svojih linih grehova; oblai se u Hrista i postaje sposoban za stican

je boanskog savrenstva i veitog ivota. Krtenjem se ulazi u Crkvu, sveti Bogooveanski o ganizam, kome je Glava Hristos. Kad se dete krtava, njegovi roditelji i kum ispov edaju veru i obeavaju pred Bogom i svetom Crkvom Njegovom, da e ga vaspitati u ver i i uputiti u hrianski ivot; ako se krtava odrasla osoba, obavezna je ona sama da se , uz pomo svetenika i drugih hriana, upozna sa tajnama Vere, da se iskreno pokaje za svoj dotadanji ivot i tek onda da pristupi svetom krtenju. Ako li tako ne uradi, voda e ga primiti, ali se Duh Boiji nee useliti u njega. to znai: i dalje e ostati rob duha lai, duha idoloposluenja, duha lakomosti i svake neistote. Pravo Krtenje je os tvareno kroz potpuno pogruenje; tela u vodu, a due u tajnu novog besmrtnog ivota u Hristu Isusu Gospodu naem, silom Duha Svetoga. Zato ga je Gospod i nazvao "krtenje m vodom i Duhom". Greh je vriti Krtenje samo kropljenjem i krtavati one koji se nis u istinski pripremili verom i pokajanjem. ta se dogodilo na Pedesetnicu (Trojiin dan, Duhov dan)? Posle Vaznesenja Hristovog, Apostoli su se vratili u grad Jerusalim i tu svi jed noduno bili stalno na molitvi, zajedno sa pobonim enama i Marijom materom Isusovom i Njegovom braom, sinovima pravednog Josifa iz prvog braka. Kad se navrilo pedeset dana od Hristovog vaskrsenja, dok su oni bili jednoduno u molitvi, iznenada je n astala huka sa neba, kao duvanje silnog vetra, i ispunila ceo dom gde su oni sed eli. I zablistali su im nad glavama razdeljeni jezici kao ognjeni, i spustili se na svakog od njih pojedinano. Tako su se oni ispunili Duha Svetoga i prosveeni Nj ime, poeli da propovedaju vaskrslog i vaznesenog Hrista, na raznim jezicima. Tako se ispunilo obeanje Hristovo, da ih nee ostaviti sirote, nego e im poslati Duha Ut eitelja, koji e ih uputiti u svaku istinu. Zato se ovaj dan zove i Duhov dan. Zove se i Trojiin dan, jer je to bio vrhunac otkrivenja Svete Trojice, Oca i Sina i D uha Svetoga. Do tada se nije jasno znalo da je i Duh Sveti - Bog, kao Otac i Sin . Duhov dan je i dan punog roenja Hristove Crkve. Od toga dana su Apostoli, ispunje ni silom Duha Svetoga, krenuli po celome svetu da propovedaju Evanelje Hristovo s vima ljudima i svima stvorenjima. Od tada je i ivot Crkve - neprestana Pedesetnic a, tj. izlivanje Duha Svetoga na sva stvorenja. Od tada i svaki hrianin doivljava s voju Pedesetnicu kroz svetu Tajnu Miropomazanja. Novokrteni prima kroz pomazanje Svetim Mirisom blagodatne darove: prima "Peat dara Duha Svetoga", kao i sveti Apo stoli na Duhov dan. Samo oni koji su se krstili i miropomazali mogu primiti Svet o Priee i ostale Svete Tajne; samo takvi mogu iveti istinskim duhovnim ivotom i dostii meru rasta visine Hristove. Ko je opisao Hristov zemaljski ivot? Opisali su ga etiri Evangelista: Matej, Marko, Luka i Jovan. Crkva u istoriji ta je Crkva i koja su njena svojstva? Crkva je sveobuhvatna Tajna sveta i ivota. Po reima sv. Grigorija Nisijskog, ve je stvaranje sveta bio tajanstveni poetak stvaranja Crkve; dejstvom i prisustvom u n jemu venog Slova (Smisla) Boijeg. To dejstvo i prisustvo jo je izraenije u nastanku o veka kao slovesnog (smisaonog) bia, silom Duha Boijeg; takoe u stalnom Boanskom Prom islu o oveku i svetu, naroito o Izabranom narodu Boijem. Kada je pak dola punota vre mena, posla Bog to veno Slovo svoje, Sina svoga Jedinorodnog, da preko Njega i u Njemu podari svetu i oveku spasenje, savrenstvo i Punotu ivota. Njegovim ovaploenjem i celokupnim bogooveanskim delom konano je oblikovana i utemeljena Crkva Boija. Ona je njegovo Telo a on njena vena Glava. I kao to je Sveta Trojica jedan Bog, i jed an je Isus Hristos Spasitelj na, tako je i Crkva Boja jedna, sveta, saborna i apos tolska. Sve tvari i sva bia prizvani su da uu u tu jednu Crkvu, da njome i u njoj istinski "uzrastamo u Onoga koji je Glava - Hristos" (Ef. 4,15). Kako poinje istorija Novozavetne Crkve? Istorija Crkve Boije poinje propovedanjem i stradanjem Apostola. Njene prve svete stranice su opisane u "Delima Apostolskim" (napisao ih je sveti Evangelist Luka, koji je bio i prvi ikonopisac - naslikao je ikonu Majke Boije sa Bogodetetom Isu

som). U Delima Apostolskim je opisano i muenitvo za Hrista Sv. Arhiakona Stefana i Apostola Jakova, Brata Jovana Bogoslova. Od tada pa do danas i do kraja veka i s veta, muenika krv je bila i ostala seme za nove hriane. Zapoeta silaskom Duha Svetoga i delima Apostola, istorija Crkve se nastavlja zabeleena u bezbrojnim itijama o p odvizima Svetih i Muenika kroz vekove. Istorija Crkve i Evanelje Hristovo se i dan as piu, i pisae se neprekidno do kraja sveta i veka. Ali ne perom i mastilom, nego dejstvom Duha Svetoga, koji objedinjava verom, podvizima i samortvovanjem prepor oene i prosveene due. Pored "Dela Apostolskih", gde su jo opisani propoved, dela i uenje Svetih Apostola , kao i osnivanje prvih hrianskih Optina? O svemu tome nam svedoe Poslanice Svetih Apostola, osobito etrnaest poslanica Apos tola Pavla; on je prvo bio gonitelj hriana, a poto mu se Hristos Gospod javio na pu tu za Damask - jedan od najveih blagovesnika istine Hristove svih vremena. Divne Poslanice su nam ostavili i Apostol Petar (dve), Apostol Jovan (tri Poslanice i Otkrivenje Jovanovo) i Apostoli Juda i Jakov. Sve te Poslanice su organski deo N ovog zaveta i produenje etiri Evanelja, u kojima je opisan ivot Gospoda Hrista. Ko je produio propoved i delo Svetih Apostola u svetu? Produili su njihovi naslednici: Episkopi, prezviteri (svetenici) i akoni. Gde god s u osnivali nove crkvene Zajednice, Apostoli su rukopolagali Episkope za svoje na slednike, a ovi docnije za pomonike sebi prezvitere i akone. To je crkvena jerarhi ja. Ona vodi poreklo od samoga Gospoda Hrista i od Svetoga Duha koji je siao na A postole. Apostoli su predali svojim naslednicima ono to su primili od Gospoda: is tu veru, isto Krtenje, iste Svete Tajne, isti ivot po Bogu. Njihovi naslednici su to predavali kroz polaganje ruku (kroz Svetu Tajnu Svetenstva) svojim naslednicim a, a ovi opet svojim, i tako se kroz to neprekidno naslee, apostolsko prejemstvo produava do danas, i produavae se do svretka veka. Svetenstvo propoveda, uva pravoslav nu veru i vri Svete Tajne; bez njega ne moe biti Crkve, jer bez njega Crkva ne bi mogla obavljati svoju spasonosnu slubu. Apostolsko propovedanje Hrista i njihovo sveto delo produuju i svi hriani. Svi hriani su pozvani da budu apostoli Hristovi, da budu so i svetlost svetu; da budu sved oci Hristovi - reju, delima, a ako zatreba i muenikom krvlju. Jer Narod Boiji je uvar vere pravoslavne ako bi visoka jerarhija zatajila. Izbor i posveenje u pravoslavnu jerarhiju ide odozgo, sa neba. Lino Hristos je iza brao dvanaest Apostola. Oni su, kasnije, izabirali prve episkope, a episkopski s abori su izabrali nove episkope. U stvari, Hristos Duhom Svetim i dalje poziva u apostolsku slubu Svoje izabranike - preko Arhijerejskih sabora. Znai, Pravoslavna Crkva je Jedinonaalije Svete Trojice, Boije Carstvo na Zemlji. Ali napomenimo odm ah jo ovo: na Car i Bog, Isus Hristos, bio je na Zemlji radnik, drvodelja. On je d oao sa neba da nas oslobodi od svih kompleksa: najuasnijeg kompleksa straha od smr ti, Svojim vaskrsenjem, kao i najsmenijeg kompleksa kolskih diploma, Svojim ukaziv anjem ljubavi prema svima, jer svaki ovek je nezamenljiv unikat, bez obzira na st epen obrazovanja ili neobrazovanja. Suprotno od Crkve pravoslavne, izbor u demokratijama ide odozdo, od veine glasaa. Masa bira svog delegata i uzdie ga u fotelju parlamenta ili u vladu. ta je Sveta Tajna Pokajanja (Ispovesti)? Svetenici su dobili i dar da lee vernike koji boluju od grie savesti i kaju se pred Bogom i pred Angelima. Pokajanje je sveta tajna u kojoj hrianin ispoveda svoje gr ehove pred svetenikom, i preko njega dobija nevidivi oprotaj grehova od samoga Gos poda Isusa Hrista, od same Crkve, jer je svaki greh - greh protiv Boga, protiv C rkve, protiv ljudi i svih stvorenja. Bez ispovesti nema pravog pokajanja, a bez pokajanja nema spasenja. Tajnu Pokajanja je ustanovio Gospod posle Vaskrsenja, k ad je rekao uenicima: "Primite Duha Svetoga. Kojima otpustite grehe, otpustie im s e; i kojima zadrite, zadrae se". Tu se oprataju gresi uinjeni posle Krtenja.

Gospod je dao svojim Uenicima i njihovim naslednicima blagodat opratanja i iscelji vanja duevnih i telesnih nemoi i u Svetoj Tajni Jeleosveenja (Svetanja masla). Jo su Apostoli, po zapovesti Hristovoj, "mazali uljem bolesnike i isceljivali ih". Tak o radi Crkva i do danas: svetenici itaju molitve i odlomke iz Novog zaveta, blagos iljaju ulje i njime pomazuju sedam puta bolesnika u ime Gospodnje, i Gospod ga i sceljuje od duevne nemoi - greha, a i od telesne bolesti, po meri vere i usrdnosti molitve. Da li je Gospod predao preko Apostola svojoj Crkvi jo neke Svete Tajne? Obino kaemo da u Crkvi ima sedam Svetih Tajni, jer broj sedam oznaava savrenstvo. Meu tim, u Crkvi su bezbrojne svete tajne; sve je u njoj Sveta Tajna, ceo njen blago datni bogooveanski ivot. I osveenje vodice je Sveta Tajna, i monaenje i osveenje hrama ili ikone; i osveenje domova, i bunara i osveenje svake stvari. I svaka molitva j e Sveta Tajna jer njome silazi na nas i na nae darove i na stvorenja ista Boja Sil a, ista blagodat Duha Svetoga. Svaki, i neujni, priziv Duha Svetoga i susret sa N jim, prerasta i pretvara se u Svetu Tajnu optenja sa Hristom, koji je neopisiva i neizreciva Svetajna ivota i svemira. ta je Sveto Predanje? Apostoli nisu sve zapisali to je Gospod govorio. Jer, po reima voljenog Hristovog uenika Evangelista Jovana, kad bi se sve zapisalo to je Isus uinio, ni u ceo svet n e bi mogle stati napisane knjige. Mnoge stvari i tajne Apostoli su usmeno predal i i sauvali, a to se kao Sveto Predanje prenosilo usmeno sa pokolenja na pokolenj e. Tako je na primer sauvan obiaj okretanja prema istoku za vreme molitve, znak kr sta, potovanja ikona i sl. Sveto pismo je zapisano, a Sveto Predanje nezapisano S veto Otkrivenje. Sveto Predanje je prisustvo Duha Svetoga u svima pokolenjima pr avoslavnih, do kraja sveta i veka, bez obzira na njihov broj; ono je plod tajans tvene saradnje Duha Svetoga sa duhonosnim ljudima. To ivo i ivotvorno Sveto Predan je, koje sobom obuhvata i pisanu Boju re i nezapisano iskustvo svetih ljudi, osobi to je posvedoeno u delima Svetih Otaca. Crkve, crkvenim kanonskim Pravilima, odlu kama Vaseljenskih sabora i njima potvrenih, pomesnih sabora Crkve. Ko su bili prvi gonitelji hriana? To su bili jevrejski prvosvetenici i knezovi koji nisu poverovali u Hrista kao Bo ga i Gospoda i obeanog Spasitelja. Uskoro su hriane poeli da gone i mnogoboci na elu s a rimskim carevima. Rimski carevi su zahtevali od hriana da se klanjaju mnogim bog ovima, a i njima samim kao boanstvima. Hriani se nisu hteli klanjati nikome drugome sem Hristu, jedinom istinitom Bogu. Zato su oni bili bacani pred zveri, mueni, r azapinjani- i ubijani. To strano gonjenje hriana trajalo je sve do sv. cara Konstan tina koji je Milanskim ediktom proglasio slobodu hrianske vere (313 g.). Tada poinj e novi hiljadugodinji period ivota Crkve Hristove. Ime Hristovo se propoveda i na Istoku i na Zapadu i na Severu i na Jugu. Mnogi narodi su u tom periodu primili hriansku veru. Crkva je, i pored unutranjih i spoljanjih tekoa, koje nikad nisu presta jale, urodila divnim plodovima i obogatila Carstvo nebesko bezbrojnim svetitelji ma, podvinicima, muenicima, divnim knjievnim delima, velianstvenim hramovima, ikonam a i freskama. ta su Vaseljenski sabori? To su skupovi Svetih Otaca i uenih bogoslova iz celoga hrianskog sveta, na kojima s e raspravljalo o osnovnim pitanjima vere i crkvenog ivota. Sveti Oci, episkopi Cr kve, na tim Saborima su branili pravoslavnu veru od jeretikih zabluda i lanih uenja . Kad je prestalo spoljanje gonjenje Crkve, onda su se pojavili unutranji neprijat elji vere, lani uitelji (zvani jeretici), koji su pokuavali da razore jedinu, svetu , sabornu i apostolsku Crkvu i punotu istine u njoj. Crkva je takve na Vaseljens kim saborima osudila. Pored tih sveoptih Sabora bilo je i Pomesnih sabora. Njih s u sazivale pojedine pomesne Crkve. Odluke mnogih od tih Sabora kasnije su prizna te na Vaseljenskim saborima kao optevaee za celu Crkvu. Vaseljenski sabori su bili i ostali najvia vlast u Pravoslavnoj crkvi. Koji je prvi Sabor u istoriji Crkve?

Prvi Sabor je sazvan jo u apostolsko vreme u svetom gradu Jerusalimu (51. g.). On se zove Apostolski sabor. Na tom saboru, nadahnuti Duhom Svetim, Apostoli su do neli odluku da obrezanje nije obavezno za one koji iz mnogobotva dolaze da se krs te. Od njih se trai da se uvaju samo od idolskih rtava, od bluda, da ne jedu meso u davljenih ivotinja i ivotinjsku krv. Odluka Apostolskog sabora poinje reima: "Izvoli se Duhu Svetome i nama ... " To znai da je Crkva nepogreiva samo onda kada je ver na Duhu Svetome i kada saborno donosi svoje odluke. Koliko je bilo Vaseljenskih sabora i koje su odluke doneli? Bilo je sedam Vaseljenskih sabora, a Pomesnih mnogo vie, i to do najnovijih vreme na (odluke nekih od Pomesnih sabora, i ranijih i novijih, imaju vaseljenski znaaj , samim tim to ih je cela Pravoslavna crkva prihvatila kao svoje). Na Prvom i Dru gom vaseljenskom saboru, sazvanim u Nikeji (325) i Carigradu (381), Sveti Oci su borei se protiv Arija i duhoboraca, sastavili saeto Ispovedanje vere, zvano Simvo l vere, koji i danas itamo i pevamo na svakoj Sv. Liturgiji. Na Treem vaseljenskom. saboru (431. g. u Efesu) Sveti Oci su posvedoili da je Pres veta Deva Marija zaista Bogorodica, jer je Boga rodila u oveanskom telu. Oni, zaje dno sa svetim Apostolima i svima Svetima, ispovedaju jednog i istog Hrista, Sina Boijeg, Jedinorodnog, od Oca roenog pre svih vekova, a od Duha Svetog i Presvete Deve u vremenu. Na etvrtom (451), Petom (553) i estom vaseljenskom saboru (680) bogomudri Oci bran e od monofizita i monotelita i posvedouju isto ono to i svi prethodni Sabori: da j e Bogoovek, savreni Bog i savreni ovek, u dvema prirodama i sa dve volje i energije, boanskom i oveanskom. To se vidi u Getsimanskoj grani, gde se Hristos potresno mol i: "Oe, ako je mogue da me mimoie aa ova"... Tu je dola do izraza i oveanska volja u stu. Jer po svojoj volji ovek, prirodno, ne eli da umre. Sedmi vaseljenski sabor (787) potvruje istu tu istinu o Gospodu Hristu i Njegovom ovaploenju (uoveenju), ali ovoga puta kroz odbranu potovanja svetih Ikona: prvo Nje gove Ikone, pa onda i ostalih ikona: Bogorodice, Angela i svih Svetih. Ikonoborc i su, naime, tvrdili da je potovanje ikona - povratak u idolopoklonstvo. Meutim, S veti Oci su objasnili i pokazali da se hriani ne klanjaju drvetu na kome su ikone naslikane. Oni preko ikone izraavaju svoje potovanje i ljubav prema prvoliku, prem a onome ko je na njima naslikan. Ikone su Evanelje u bojama, veronauka za oi. Njim a se osveuje ovekovo oko i otkriva Lepota Bojeg lika. One su, i to je najvanije, sve doanstvo da je Bog zaista postao ovek, da bi ovek mogao da se spase od avola, greha i smrti i da, najzad, postane Bog po blagodati. Potujui i celivajui svete ikone mi odajemo preko njih potovanje Hristu i Svetima u kojima obitava Bog. Tako na ikona ma mi vidimo koliko je "Divan Bog u svetima svojim." Ikone su zastava Pravoslavn e crkve, znak prepoznavanja meu svim nepravoslavnim hrianima i verama. Zato oni koj i ne potuju svete Ikone, pokazuju da ne znaju duh Svetog pisma i da, skriveno ili javno, ne veruju da je Bog postao ovek. No ikone ne mogu i ne smeju biti slikane bilo kako: one treba da budu slikane u duhu Evanelja i saglasno mnogovekovnom is kustvu svetih ikonopisaca pravoslavne Crkve (potvrenom i razraenom u pravoslavnoj Vizantiji, u Srbiji Nemanjia, u pravoslavnoj Rusiji i drugde.). Da li je bilo jo Vaseljenskih sabora? Mnogi prihvataju, i ne bez razloga, kao Vaseljenski i Sabor odran u Carigradu za vreme sv. Fotija, patrijarha carigradskog (867. g.) na kome je osueno zapadno lano uenje, uneseno i u Simvol vere da Sveti Duh ishodi od Oca "i od Sina" (Filiokve) . Taj dodatak, docnije, postao je jedan od glavnih razloga da se Rimokatolika crk va odvojila od jedine, svete, saborne i apostolske Crkve pravoslavne. Vaseljenskog karaktera su i odluke isihastikog Sabora odranog takoe u Carigradu (13 51. g.). Na tom Saboru je uzeto u zatitu bogonadahnuto uenje Crkve o venoj Tavorsko j svetlosti, tj. o venim boanskim energijama, kojima je Trojiin Bog stvarno prisuta n u istoriji sveta i oveka. titei pravu veru od jeretika varlamita, i svedoei istinit ost razlike izmeu boanske sutine i boanske energije, Oci ovog Sabora, na elu sa sv. G

rigorijem Palamom, branili su celo Otkrivenje i vekovno blagodatno iskustvo Crkv e kao i mogunost stvarnog optenja izmeu Boga i oveka. Kroz to su branili jedinu nadu za oveka i mogunost njegovog beskrajnog uzrastanja, venom i nestvorenom blagodau Boj om. Odluke ovog Sabora kao da su vrhunac i zakljuak odluka svih dotadanjih Vaselj enskih i Pomesnih sabora. One jasno otkrivaju vene temelje i vene horizonte stvore nom svetu i oveku za nestvorenu lepotu u Crkvi, kao bogooveanskoj i duhonosnoj radi onici spasenja i oboenja i tavorskog preobraenja. Zato Crkva moe biti samo jedna? Jedinstvo Crkve neminovno sledi iz jedinstva Linosti Bogooveka Hrista, kao njene G lave. Crkva je Telo Hristovo a ono moe biti samo jedno i nedeljivo. Svi njeni lano vi, obuhvaeni jednom istom blagodau Svetoga Duha kroz Svete Tajne i svete vrline u organsko jedinstvo, sainjavaju jedno Telo, i ispovedaju jednu veru, koja ih zblia va meusobno i sa Presvetom Trojicom. Otuda je razdeljenje Crkve stvar nemogua. Raz deljenja Crkve nikada nije bilo, niti ga moe biti, a bivala su i bivae odvajanja o d Crkve. Od jedne jedine nerazdeljive Crkve Hristove u razna vremena odvojili su se i otpali razni jeretici i raskolnici, i time su prestali da budu lanovi Crkve . Tako su najpre otpali gnostici, pa sledbenici jeretika Arija, pa duhoborci, pa monofiziti, pa ikonoborci, pa varlamiti, mesalianci i mnogi drugi. Kad se odvojila Rimska patrijarija od Pravoslavne crkve i zato? Do odvajanja Rimske patrijarije od Pravoslavne crkve dolo je u XI veku (1054. g.). Do tada je ne samo Istok nego i Zapad pripadao jedinoj, svetoj, sabornoj i apos tolskoj Crkvi Hristovoj. Razlog za odvajanje Rimskog patrijarhata je bilo uvoenje raznih novotarija na Zapadu u uenje nerazdeljene Crkve (Filiokve, apsolutni paps ki primat i nepogreivost pape, inkvizicija i indulgencije, tvarna blagodat, istilit e, ukidanje Epikleze (priziva Svetog Duha na Liturgiji, kasnije - uvoenje novih n epravoslavnih dogmata o Bogorodici, ukidanje posta itd.). U XVI veku su se od Rimokatolicizma odvojili Protestanti, koji su se vremenom ra spadali u brojne crkvene zajednice i sekte. Jaz izmeu Pravoslavlja i latinskog Zapada osobito se produbio posle dolaska krstaa na Istok, poetkom XIII veka i osnivanja Latinskog carstva u Carigradu (1204. g.) . Zapadni osvajai su mnoge svetinje na Istoku oskrnavili, ak su pogazili i nae Svet o Priee u Putiru, i tada se ohladila vekovna uzajamna bratska ljubav kao veza jedin stva. Koji su bili glavni centri hrianske vaseljene u toku prvog milenijuma istorije Crk ve? To su bile one pomesne Crkve koje su Apostoli osnovali. Najznaajnije meu njima bil e su sledee: Jerusalimska i Aleksandrijska, Antiohijska i Rimska i Carigradska Ap ostolska stolica. Dugo vremena je Rimski episkop imao prvenstvo asti meu svima ost alim Crkvama. No kada se Rimska patrijarija odvojila, etiri nerazdvojive pravoslav ne Patrijarije rodile su nove pravoslavne pomesne Crkve. Od vremena cara Konstant ina osobiti znaaj je stekla Carigradska crkva, zato to je Carigrad bio prestonica velikog Romejsko - vizantijskog carstva. Carigrad je vremenom duhovno rodio i pr osvetio svetlou Evanelja mnoge okolne narode, osobito slovenske. Ko su bili sveta braa Kirilo i Metodije? Oni su bili slovenski uitelji i prosvetitelji. Uputio ih je Moravskom knezu Rasti slavu sv. patrijarh Fotije carigradski da propovedaju Evanelje Slovenima. Oni su stvorili slovensku azbuku i prevodili Evanelje i druge Svete spise na slovenski j ezik. Progonili su ih nemaki latinski svetenici koji su tvrdili da se Evanelje moe p ropovedati samo na jevrejskom, grkom i latinskom. Njihovi proterani uenici su osno vali u Ohridu duhovni centar i kolu, odakle se proirila hrianska prosveta na sve slo venske narode. Najznaajniji uenici Sv. brae bili su takozvani Petoislenici: sv. Klim ent Ohridski i Naum, Sava, Gorazd i Angelarije. Kad su Srbi primili veru pravoslavnu?

Primili su je za vreme kneza Mutimira (867. g.). Za vreme kneza Mutimira je bilo prvo pokrtavanje Srba. Potom su veliki prosvetiteljski uticaj ia Srbe izvrili sv. Kirilo i Metodije i njihovi uenici. Prvi muenik iz naeg roda bio je sv. kralj Jova n Vladimir ije moti poivaju u Elbasanu (Albanija). Ko je produio delo Sv. brae i njihovih uenika? Njihovo delo su produili trojica neustraivih pustinjaka: prepodobni Jovan Rilski, Gavrilo Lesnovski, Prohor Pinjski, a posle njih i prepodobni Joakim Osogovski. On i su svojim delom i ivotom utvrivali veru pravoslavnu kako kod Srba i Bugara, tako i kod drugih balkanskih plemena. Ko su monasi i kakva je bila njihova uloga u istoriji Crkve? Monasi su ljudi koji se odriu svega prolaznoga radi Hrista i Carstva nebeskoga i trude se da budu verni Hristu do smrti. Prvi devstvenici i zatitnici devstvenika bili su sv. Jovan Krstitelj, Presveta Deva Marija, sv. Evangelist Jovan i Aposto l Pavle. Devstvenika je bilo uvek u Crkvi. Oni su davali i daju zavet poslunosti, devstvenosti i siromatva. Veliki broj devstvenika i devstvenica (monaha i monahi nja, kaluera i kaluerica), pojavio se u IV veku, prvo na Istoku, a onda po svima k rajevima do kojih je bilo doprlo Hrianstvo. uveni su bili monaki centri u Egipatskoj pustinji, u Palestini, na Sinaju, u junoj Italiji, Galiji (dananja Francuska). Iz tih centara su se oni irili na Istoku do Indije, na Zapadu do Britanskih ostrva, na severu do Ledenog mora. Iz njih su izali veliki Uitelji i Prosvetitelji crkve: Prepodobni Antonije i Pahomije Veliki, sv. Frumentije prosvetitelj Etiopije, sv . Nina prosvetiteljka Gruzije, sv. Alban prosvetitelj Britanije, sv. Martin Turo nski zatitnik Francuske, sv. Kirilo i Metodije prosvetitelji Slovena i mnogi drug i. ta je Sveta Gora? Sveta Gora je poluostrvo u dananjoj Grkoj, gde vie od hiljadu godina ive monasi ispo snici, u zajednikim opteiima i usamljenikim kolibama. Ona se naziva i "Vrt Bogorodice ": po predanju ovo mesto je blagoslovila sama Bogorodica da na njemu ive slini njo j devstvenici. Sveta Gora je ognjite vrlina i podviga i neugasivi svetionik vere pravoslavne. Prvi veliki pustinjak u Svetoj gori bio je prepodobni Petar Atonski , a prvi osniva opteiteljnog manastira Velike Lavre - prepodobni Atanasije Atonski. Posle tog manastira, na Svetoj Gori je niklo jo dvadeset velikih manastira, meu k ojima pored grkih postoje i gruzijski, ruski, srpski, bugarski i rumunski manasti ri. U njima su se podvizavali ljudi raznih narodnosti, od kojih su mnogi docnije postajali Apostoli i prosvetitelji svojih naroda (Prepodobni Georgije i Jovan o snivai Iverskog manastira - Gruzina, Antonije i Teodosije Peerski Rusa, Sveti Sime on i Sava - Srba, prepodobni Nikodim Tismanski - Rumuna, u novije vreme ravnoapo stolni Kosma Etolski - Grka itd.). Ko su Isihasti (Tihovatelji)? To su revnitelji vere koji su se trudili i koji se trude da ispune evanelsku zapo vest: "Molie se neprestano". Novozavetni isihasti (molitveni tihovatelji) smatraj u za svog prvog uitelja starozavetnog Proroka Iliju. Kao propovednik neprestane m olitve u Novom zavetu naroito se istakao Apostol Pavle. On govori o molitvi u svi m vidovima, ali posebno i o neprestanom prizivanju Imena Isusova, pred kojim ima da se pokloni svako koleno i na nebu i na zemlji (Filipljanima, glava 2, stih 1 0). Od tog vremena pa kroz svu istoriju Crkve bilo je hriana koji su se trudili da sve svoje brige saberu u jednu jedinu brigu: kako e ugoditi Gospodu i neprestano iveti zajedno sa njim. Vrhunac toga truda je postizanje neprestane molitve, sagl asno reima sv. Grigorija Bogoslova: "Bogu se treba vie moliti nego disati". A taj sveti posao je umetnost nad umetnostima, i zahteva najpre ispunjavanje svih zapo vesti Bojih. Takvih svetih molitvenika je bilo osobito meu pustinjacima u Egiptu, na Sinaju, u Palestini, u Svetoj Gori, ali i meu najprostijim vernicima u svetu. Veliki propovednik isihazma je bio sv. Jovan Lestvinik (VII vek); uveni molitveni tihovatelj u XI veku je bio prepodobni Simeon Novi Bogoslov. Naroito su postali p oznati isihasti XVI veka, meu kojima su najuveniji prepodobni Grigorije Sinait i s v. Grigorije Palama. U to vreme su mnogi isihasti, uenici ove dvojice, iveli i pod

vizavali se i u Srbiji (prepodobni Romilo Ravaniki, prepodobni Grigorije Gornjaki i mnogi drugi znani i neznani isposnici i molitvenici, zvani "Sinaiti"). Veliki isihasta prolog veka bio je prepodobni Serafim Sarovski. Kao pravi isihasti po nai nu ivota su bili kod nas u nae vreme prepodobna Stefanida sa Kosova, o. Georgije S vetogorac, rodom iz Hercegovine, o. Justin elijski. Najomiljenija molitva isihasta svih vremena bila je molitva Gospodu Isusu: "Gosp ode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenoga (grenu)". Ona se zove i "molitva u ma" ili "molitva srca", jer se neprestano ponavlja u umu i u srcu. Prepodobni Jo van Lestvinik savetuje: "Neprestano pominjanje i misao na Isusa neka se sjedini s a tvojim disanjem i onda e jasno osetiti korist od molitvenog tihovanja". Divne po uke o molitvi Gospodu Isusu sadri knjiga "Kazivanja jednog bogotraitelja svome duh ovnom. ocu ". Ko je bio prvi arhiepiskop i najvei prosvetitelj srpski? To je bio Sveti Sava, sin velikog upana Srbije, Simeona Nemanje. Pre monaenja Svet i Sava se zvao Rastko Nemanji. Kao mladi pobegao je u Svetu Goru i postao monah sv etogorac sa imenom Sava. Mnogo se molio i uio od svetogorskih kaluera mudrost duho vnu i revnost apostolsku. Zato ga je Bog udostojio da postane duhovni Otac i pro svetitelj svih Srba i prvi poglavar Pravoslavne crkve u Srbiji. Ko je bio Stefan Nemanja? Nemanja je osniva ujedinjene Srpske drave. Pred kraj ivota svog, on se odrekao pres tola i krune, zamonaio se, dobivi ime Simeon, i zatim povukao u Svetu Goru kod sin a monaha Save. On je podigao manastir Studenicu, a potom u Svetoj Gori sa Svetim Savom - manastir Hilandar. Hilandar je u Srednjem veku bio najvia duhovna kola i rasadnik velikih svetitelja i prosvetitelja srpskih, knjievnika, umetnika, prevod ilaca i prepisivaa. Posle smrti prepodobnog Simeona (1200. g.) iz njegovih motiju (netrulenog tela) po teklo je sveto miro (mirisno ulje), zato se on naziva prepodobni Simeon Mirotoivi . Njegovo telo je Sveti Sava preneo iz Hilandara u Studenicu i nad njim izmirio zavaenu brau kralja Stefana Prvovenanog i Vukana, Sveti Simeon i Sava su rodonaelnic i svetorodne dinastije Nemanjia koja je sve zemlje srpske prinela jednom zauvek H ristu Bogu na dar i ukrasila ih divnim manastirima i velianstvenim hramovima. Gde je umro Sveti Sava? Posle drugog poklonjenja Svetim mestima i Grobu Gospodnjem u Jerusalimu, Sveti S ava je posetio bugarskog cara u gradu Trnovu. Pomogao je pravoslavnim Bugarima d a obnove svoju Patrijariju. Umro je tu u Trnovu 12. januara (po nekima 13. ili 14 . januara) 1236. godine. Naslednik Svetog Save, arhiepiskop Arsenije Sremac, i s rpski kralj Vladislav preneli su telo Svetog Save iz Bugarske u Srbiju, i sahran ili ga u manastiru Mileevi. Vidi se da je Sveti Sava vodio duhovnu brigu kao prav i Apostol Hristov, i o drugim narodima i Crkvama, ne samo o Srpskoj crkvi i naro du. Zato ga sa pravom svi pravoslavni potuju kao ravnoapostolskog Uitelja i Prosve titelja. ta je bilo sa motima svetog Save? Turin Sinan - paa, ljutit na Srbe koji su se digli na ustanak protiv Turaka, nared io je da se udotvorne moti Svetog Save prenesu iz manastira Mileeve u Beograd i da se spale na Vraaru. To je bilo 1594. godine. Na Vraaru, mestu spaljivanja motiju Sv etog Save, u njegov spomen podignut je mali hram. Na istom mestu zapoet je i novi velianstveni hram Svetom Savi na ast a Bogu na slavu, koji jo eka na dovrenje. Ove n edovrene zidine zjapile su kao zid plaa Srbije pravoslavne, ali to su i nerazorivi temelji nae nade za budua lepa pokolenja. Ovo mesto je sveto, jer ono uva pepeo od spaljenih motiju Svetog Save. Kada je osnovana prva Srpska patrijarija? Osnovana je 1346. godine. Car Duan je sazvao u Skoplju, tadanjoj prestonici Srpsk e carevine, sabor svih srpskih episkopa. Na tom Saboru Srpska arhiepiskopija je

podignuta na stepen Patrijarije. Prvi srpski patrijarh je bio sveti Joanikije. Nj egove svete moti se nalaze u manastiru Peke patrijarije. ta je to Kosovski zavet? U bitki na Kosovu protiv Turaka (1389. g.) velikomuenik car Lazar, zajedno sa svo jom hristoljubivom vojskom, opredelio se za Carstvo nebesko, umesto prolaznog ze maljskog carstva. "Umrimo sa Hristom, da bismo veno iveli", poruuje on svojim vojni cima. Jer "zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka". To kosovsko opredeljenje i taj Zavet, to je savez koji je Srpski narod sklopio sa Bogom - i zapeatio ga muenikom krvlju. Na Kosovu je Srpski narod glasao duom svojom za Carstv o nebesko, i to je bilo i ostalo njegovo jedino pravo opredeljenje. Odonda svi S rbi verni tom Zavetu, postaju narod Boiji - Hristov novozavetni narod, nebeska Sr bija, sastavni deo Novog Izraila Boijega. Ko su bili Novomuenici? To su svi oni mnogobrojni hriani koji su u vreme Turskog ropstva od pada Carigrada (1453. g.) prolili svoju mueniku krv za Hrista Gospoda i Njegovo Carstvo nebesko. Mnogo je bilo takvih Novomuenika i meu pravoslavnim Srbima. Najpoznatiji meu njima su: sv. ore Kratovac, sv. Zlata Meglenska, sv. Iguman Paisije i akon Avakum. Ova p oslednja dvojica, zajedno sa drugim muenicima, nabijeni su na kolac kod Stambol kapije u Beogradu (1814. g.). Zato je sveti muenik Avakum beogradski pevao - idui na gubilite ovu pesmu: "Nema lepe vere od hrianske Srb je Hristov - raduje se smrti!?" Zato to se pravoslavni hriani ne plae smrti. Oni veruju da je Hristos vaskrsao i da je dua verom besmrtna, tako da muitelji mogu ubiti samo telo, ali ne i duu. Ako nek o junaki umre za Hrista i veru pravoslavnu, Hristos mu ovenava duu muenikim vencem u Carstvu nebeskom, pripremajui i njegovom telu vaskrsenje i ivot veni. Takvu neustrai vu veru imali su i prvomuenik arhiakon Stefan i srpski car Lazar i njegovi vitezov i u bitki na Kosovu, kao i drugi bezbrojni junaci vere irom celoga sveta, do dana s. Pesma akona Avakuma je pesma svih pravih hriana svih vremena, do kraja veka i sv eta. Ko su bili Koljivari (Dobrotoljupci)? To je bio duhovni preporoditeljski pokret, nastao u Svetoj Gori Atonskoj, kao sv eti izdanak svetih monaha isihasta. Ovaj pokret se pojavio krajem XVIII i poetkom XIX veka. Na elu ovog pokreta su bili sv. Makarije Korintski, prepodobni Nikodim Svetogorac, prepodobni Atanasije Paroski i dr. Oni su traili vernost Svetom Pred anju Crkve, obnovu duhovnog ivota, povratak Svetim Ocima. Zahtevali su, saglasno vekovnoj praksi Crkve, da se narod ee prieuje Telom i Krvlju Hristovom, ne samo jednom ili etiri puta godinje, kako se to, naalost, jo tada bilo odomailo meu pravoslavnim h rianima. Sv. Nikodim Svetogorac je objavio po prvi put knjigu "Dobrotoljublje" u k ojoj su sabrani najodabraniji duhovni tekstovi Svetih Otaca i podvinika Crkve. U njima nam se otkrivaju najdublje tajne duhovnog i molitvenog ivota i ukazuje na p ravi put duhovnog usavravanja, oslobaanjem od strasti i sticanjem svetih vrlina. P repodobni Paisije Velikovski, i sam jedno vreme svetogorac, preveo je "Dobrotolju blje" i na slovenski jezik. Posle odlaska sa Svete Gore prepodobni Paisije je ok upio oko sebe u manastiru Njamcu (Rumunija) hiljadu monaha. Tako je ovaj pokret izvrio veliki duhovni uticaj na pravoslavne Rumune, a preko uenika Paisijevih i "D obrotoljublja" i na celu pravoslavnu Rusiju prologa veka. Koljivari su uneli u pr avoslavni narod i mnoga druga dela Svetih Otaca. Koljivare su tako nazvali njihovi protivnici po koljivima za mrtve, jer su se on i strogo drali drevnog crkvenog pravila da se parastosi za mrtve mogu vriti samo s ubotom, a ne i nedeljom, koja je Dan radosti i Vaskrsenja Hristovog. Hriani svake nedelje svedoe Svetom Liturgijom i svojom zajednikom radou, Hristovo Vaskrsenje i ta radost Praznika nad praznicima ne sme biti niim pomraena. Inae, ako toga dana hriani tuguju, kako e svet poverovati da je Hristos zaista vaskrsao? A hriani su, jo od vr emena ena Mironosica, do kraja veka i sveta, pre svega i iznad svega - svedoci Va skrsenja Hristovog. Jer, po reima svetog Apostola Pavla: "Ako Hristos ne vaskrse,

uzaludna je propoved naa, uzaludna i vera naa ". Prepodobni Serafim Sarovski, veliko svetilo Crkve pravoslavne u Rusiji prolog vek a, koji posredno pripada istom ovom preporoditeljskom pokretu, ispunjen Duhom Sv etim i vaskrsnom radou, imao je samo jedan pozdrav za sve svoje posetioce, u svako doba dana i noi: "Hristos voskrese, radosti moja"! Kakvo je stanje u Srpskoj crkvi posle Kosovske bitke? Posle Kosovske bitke stanje srpskog naroda i Crkve je veoma teko, kao i kod ostal ih balkanskih pravoslavnih naroda. No, i pored tih tekoa dolo je do divnog preporod a u Srbiji svetih vladara iz doma Lazarevia i Brankovia, traginih naslednika dinast ije Nemanjia. Posle pada Despotovine (1459.) Srpska crkva je potpala pod Ohridsku arhiepiskopiju na elu koje su bili Grci i Fanara. Tek je patrijarh Makarije Soko lovi (brat velikog vezira Mehmeda Sokolovia) uspeo da obnovi nezavisnost Peke patri jarije (1557. g.). Tada je Peka patrijarija sjedinila duhovno sve pravoslavne Srbe od Skoplja i Crne Gore do Vojvodine, Slavonije, Hrvatske i Dalmacije. Kasnije su Srbi, pod Austrijom, posle velikih seoba, imali Karlovaku mitropoliju, a Srbi po d Turskom pekog patrijarha. Poto su Srbi bili nepokorni i dizali ustanke, Turci su ukinuli Peku patrijariju (1766. g.). Srpska crkva je ula tada ponovo u sastav Cari gradske patrijarije, osim Crnogorskog mitropolita i Karlovake mitropolije. To stan je je trajalo u Srbiji sve do osloboenja od Turaka pod Karaorem i knezom Miloem Obre noviem. Kada je ponovo vaspostavljena Srpska patrijarija? Obnovljena je godine 1920. kada su se u okviru jugoslovenske drave ujedinile sve raskomadane oblasti Pravoslavne srpske Crkve. Prvi patrijarh obnovljene Srpske p atrijarije postao je Mitropolit Srbije Dimitrije. Njega je nasledio patrijarh Var anava. Posle njega je doao patrijarh Gavrilo, koga su u toku rata zatvorili Nemci , a kraj rata je doekao u zloglasnom logoru Dahau, zajedno sa Srpskim Zlatoustom Vladikom Nikolajem. Patrijarha Gavrila je nasledio (1950. g.) patrijarh Vikentij e, Vikentija German (1958), a Germana patrijarh Pavle 1990. Otkud Krsna slava kod Srba i koji je njen smisao? Neki misle da je Krsna slava kod Srba nastala iz staroslovenskog potovanja predak a. Drugi vezuju njen nastanak za dan krtenja pojedinca ili porodica: Svetitelja t oga dana oni su uzimali za svoga zatitnika. Ne previajui vanost potovanja predaka i dana krtenja mi danas jasno znamo da je Slava kod Srba izrasla iz Sv. Liturgije i svetogorskog obiaja blagosiljanja Hleba (art osa) na hramovne praznike. Kao i mnogo ta drugo i Slavu nam je podarila Sveta Gor a preko Svetog Save i njegovih naslednika. Kao to na Sv. Liturgiji prinosimo Bogu hleb i vino, tako i na Slavi. Ona je prinoenje Bogu na dar slavskog kolaa, vina, i ta i svee. Kao to je Liturgija lomljenje Hleba radi priea vernih, tako se lomi i slav ski kola, preliva vinom pa se onda celiva. Pri celivanju svetenik izgovara rei: Hri stos posredi nas! a lanovi sveari odgovaraju: Jeste i bie. Tako nas slavski kola pod sea na veno Hristovo prisustvo meu nama i na Sv. Priee Njime kao Hlebom ivota. U slavu Boju se takoe prinose slavsko ito i svea, kao i u ast proslavljanog svetitelj a, uz to i za blaeni pokoj naih u veri usnulih predaka. Tako preko slavskog kolaa, i ta, vina i svee postajemo jedno i zajedno preci i potomci, ivi i mrtvi, u Hristu I susu. Zato je za pravoslavne Srbe Slava tako vana. Narod dobro zna da gde se ugas i slavska svea, tu se gasi dom, nestaje i sveto pamenje, lino i porodino i narodno. A bez njega niti je ovek vie ovek, niti porodica - sveta porodica. Samo slavljenjem Slave srpski narod je pravi - veni Boiji narod. Pravoslavna crkva danas Pored Srpske crkve, koje jo pomesne Pravoslavne crkve postoje danas u svetu? Jedina, sveta, saborna (katolianska) i apostolska Crkva pravoslavna, prisutna je danas na svima kontinentima i svojim prisustvom i apostolskim radom svedoi Evanelj e svima narodima, ispunjavajui time Hristovu zapovest: "Idite i nauite sve narode,

krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha... " Pored Srpske crkve, danas postoje u svetu jo i ove pomesne Pravoslavne crkve i pa trijarije: Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Jerusalimska, Ruska, Bugarsk a, Rumunska, Gruzinska, Kiparska, Albanska, ehoslovaka, Poljska, Finska, Japanska. Milioni i milioni pravoslavnih vernika koji njima pripadaju veruju u istoga Bog a Oca, Sina i Duha Svetoga, krtavaju se onako kako veruju, trude se da ive onako k ako se krtavaju; prieuju se Tela i Krvi Hristove na istoj Tajnoj veeri sa Apostolima, muenicima i svetima svih vremena, jer "Isus Hristos je isti, jue, danas i doveka ". (Poslanica Jevrejima, glava 13, stih 8). Svi su oni lanovi jednog istog Tela B ogooveka Hrista, predstavljaju jedan isti izabrani Narod Boiji. U tom izabranom Na rodu Boijem nema i ne sme biti "Jevrejina ni Jelina, roba ni slobodnjaka, mukog ni enskog, jer smo svi mi jedno u Isusu Hristu" (Poslanica Galatima, glava 3, stih 28). ta je to pravoslavna Dijaspora? Re "dijaspora" znai "rasejanje". Pravoslavnu dijasporu (rasejanje) sainjavaju oni p ravoslavni vernici koji su rasejani, blie ili dalje od svojih matica pomesnih Crk ava, po celome svetu. Najbrojnija pravoslavna dijaspora se nalazi danas na amerik om kontinentu (oko est miliona pravoslavnih hriana). Brojna je dijaspora u zemljama Zapadne Evrope, Kanade, Afrike, Azije i Australije. Meu pravoslavnima u dijaspor i najbrojniji su oni ruskog, grkog i srpskog porekla. Srpska crkva ima svoje epar hije, van granica nae zemlje, u Rumuniji i Maarskoj, Zapadnoj Evropi, Americi i Au straliji; ima po jednu parohiju ak i u Africi (Johanesburg) i na Novom Zelandu. Prisustvo pravoslavne dijaspore utie blagotvorno i na narode meu kojima i sa kojim a pravoslavni zajedniki ive. Tako danas imamo mnoge Nemce, Francuze, Engleze, Amer ikance i dr. koji su prigrlili drevnu i veno novu veru svojih praotaca; jer i oni su nekad bili pravoslavni, u granicama Zapadne crkve, sve do XI veka. Tako, pri majui Pravoslavlje, oni se u stvari samo vraaju sebi samima, svojoj hiljadugodinjoj pravoslavnoj prolosti, koja je docnije bila zamraena nepravoslavnim nanosima. Koja je danas misija Pravoslavne crkve u svetu? Misija Crkve u savremenom svetu je istovetna sa njenom iskonskom misijom. Crkva je pozvana i danas kao i uvek, da uva istu i neiskvarenu veru Boijih Proroka, Apost ola i Svetaca; da svedoi njenu Punou Istine pred onima koji su, iz raznih razloga, tu Punou vere izgubili u manjem ili veem stepenu; da ide meu sve narode i sve rase , krtavajui ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, i uei ih da dre sve ono to je Gospod za povedio ljudima. Da li je Pravoslavna crkva - misionarska Crkva? Crkva Hristova je misionarska po svojoj prirodi. Kad bi prestala da bude misiona rska, ona bi prestala da bude Crkva; bila 6i samo po imenu iva, a u stvari bi bil a mrtva (Otkrivenje Jovanovo, glava 3, stih 1). Prizivanje i poslanje Crkve je d a stalno poziva na pokajanje sve one ljude i narode koji su ve primili Hristovu v eru da bi bili "so zemlji" i "svetlost svetu". To je njena unutarnja misija, koj a ne sme nikad da prestane. Jer po reima samoga Hrista, ako so obljutavi, ime e se zemlja, tj. ljudi - osoliti? Hristos poziva sve hriane svih vremena: "Tako da zasi ja svetlost vaa pred ljudima, da bi videli vaa dobra dela i proslavili Oca vaega ko ji je na nebesima " (Evanelje po Mateju, glava 5, stih 16). Ostvarujui tu svoju unutarnju misiju, Crkva polae sigurne temelje i svojoj spoljanj oj misiji, bez koje je takoe Crkva nezamisliva. Tu svoju spoljanju misiju Crkva os tvaruje danas svojim blagodatnim prisustvom u svetu, svojom dijasporom i svojom propovednikom delatnou meu svima narodima, koje jo uvek nije prosvetlila svetlost Hri stovog Evanelja. Da li Pravoslavna crkva ima danas svoje misionare meu nekrtenim narodima? Velika je bila misionarska delatnost Crkve Hristove u prvih deset vekova njene i storije; nita manja nije ni njena propovednika delatnost u ovom drugom milenijumu.

Veliku apostolsku revnost u srednjem veku pokazala je Vizantijska crkva. Rezult at te revnosti bilo je, izmeu ostalog, pokrtavanje slovenskih naroda. U novija vre mena tu apostolsku ulogu preuzela je pravoslavna Rusija. Ona je dala velike Pros vetitelje. Da pomenemo najpre sv. Stefana Permskog prosvetitelja Permske zemlje, zarasle u korov neznabotva (XIV vek). U priblino isto vreme su propovedali Pravos lavlje u Finskoj prepodobni Sergije i German, osnivai Valaamskog manastira (Pravo slavna finska crkva ih ima za svoje zatitnike). U poslednjih nekoliko vekova Rusk a crkva je imala svoje misionare u Sibiru i Kini, meu Eskimima (Aleutima) na dale kom severu, i u Japanu. Najpoznatiji propovednici Evanelja iz ovog vremena su bil i sv. Nikolaj Kasatkin, prosvetitelj Japana i osniva Japanske crkve, i prepodobni German Alaskinski, koji je iveo i propovedao meu dalekim Aleutima (XIX v.). Prepo dobni German je proglaen za prosvetitelja Aljaske i Amerike (1970. g.). Izmeu dva rata je i Srpska crkva imala svoju misiju u ehoslovakoj, na elu sa Mitropo litom Josifom i Ocem Justinom (Popoviem). Rezultat tog misionarskog rada je dananj a Pravoslavna crkva u ehoslovakoj. Crkva pravoslavna ima i danas svoje Misije i misionare u Koreji, kao i u Africi - u Ugandi, Keniji, Zairu, meu narodima crne boje. Na tom blagoslovenom poslu se naroito trude Grka Crkva i Aleksandrijska patrijarija, pod iju duhovnu vlast pripada Afriki kontinent. Svi pravoslavni hriani su duni da revnuju i da propovedaju Ime Hristovo, svuda i na svakom mestu, reju, delom i ivotom. Ako svi nisu u stanju da idu u daleke zemlje da propovedaju Hrista onima koji ga nisu upoznali, za jedno su svi sposobni: da se svakodnevno mole Bogu za sve one koje je Bog odabrao da pronose slavu Imena N jegovog meu one narode, koji su jo u tami neznanja i ekaju da ih obasja svetlost Ev anelja Hristovog. Molitveni ivot Crkve i poslednji dan ta je molitva? Molitva je sadraj ivota i sav ivot svih svetih Anela na nebu, i svih Svetitelja, pra vednika i hriana uopte na zemlji. Ona je srce svih vrlina, najpre vere. Bez molitve nema prave ljubavi prema Bogu, nema ni prave ljubavi prema ljudima. Bez molitve nema pravog bogopoznanja i razumevanja svetih tajni vere pravoslavne, bez nje n e moe biti ni pravog poznanja sveta u kome ivimo, ni ljudi sa kojima optimo. Zato j e sav ivot Crkve neprekidna molitva, neprekidno sluenje Bogu, neprekidno bogosluenj e. Sve istine vere koje smo dosad izloili otkrivaju se samo molitvenom umu i istom srcu. Ko sa molitvom ne pristupa tajni Boga, tajni ovog Boijeg sveta i tajni ivot a, nita nee razumeti. Jer samo molitva otvara oi uma i samo se preko nje zadobija o d Boga svetlost bogopoznanja. Zato nam sveti Apostol Pavle i poruuje: "Molite se neprestano ". ta je pravoslavno bogosluenje? Bogosluenje to je Sveto Evanelje i usmeno Predanje pravoslavno - prepevano u udesne i ivotvorne pesme. Celi godinji krug Crkva je osvetila i ispunila bogosluenjem i P raznicima. Praznujui Praznike i Svetitelje mi molitveno i stvarno doivljavamo njih ovu blagodat i njihove svete vrline. Vera i ivot po Bogu najbolje se ue kroz bogos luenje. Sveto pismo se najbolje razume kad mu se pristupa sa molitvom i u okvirim a bogosluenja. Koja su stalna svakidanja crkvena bogosluenja? Svakidanja crkvena bogosluenja jesu: Deveti as, Veernje, Poveerje, Polunonica, Jutrenj e zajedno sa prvim asom, Trei as i esti as. Koje je najvanije bogosluenje Crkve? Najvanije bogosluenje jeste Sveta Liturgija. Ona je srce i vrhunac svih bogosluenja i svih Svetih Tajni Crkve. Iz nje sve izvire i njoj se sve vraa. Jer ona izobraav a domostroj spasenja Bojeg i daruje nam samoga Gospoda, kroz Priee Telom i Krvlju Nj egovom. Liturgija se slui svake nedelje kao dana Vaskrsenja Hristovog, na sve vel

ike Praznike, Hristove, Bogorodine i Svetiteljske, a moe da se slui (i slui se, osob ito u manastirima) i svakoga dana. Liturgiju koju sluimo u toku cele godine napis ao je sv. Jovan Zlatousti. Postoji i Liturgija sv. Vasilija Velikog (slui se dese t puta godinje) i Liturgija Preeosveenih darova (slui se samo u toku velikog Uskrnjeg posta). Na Liturgiji treba da uestvuju i da pevaju svi prisutni hriani. Koje Praznike hriani praznuju? Pravoslavni hriani praznuju Praznike koji su posveeni stvarnim dogaajima u istoriji spasenja. Oni proslavljaju udesna zbivanja vezana za Linost i ivot Gospoda Hrista, vre spomen Arhangela i Angela, Presvete Bogorodice i svih Svetih koji su svojim d elima i ivotom Boga proslavili. Otuda postoje Gospodnji, Bogorodini i Svetiteljski praznici. ta je lino molitveno pravilo?

Pored zajednikih bogosluenja i Praznika, na kojima uestvuju svi pravoslavni hriani, p ostoji i lino molitveno pravilo svakog pojedinca. To molitveno pravilo se sastoji od Jutarnjih molitava, koje svaki hrianin treba da ita poto ustane, i od Veernjih mo litava, koje se itaju pre spavanja. Tako hrianinov dan poinje molitvom i zavrava se m olitvom; tako on samog sebe i sav ivot svoj prinosi Hristu Bogu. Te molitve se na laze u "Pravoslavnom molitveniku". U "Pravoslavnom molitveniku" se nalazi i Moli tveno pravilo koje svaki hrianin treba da proita pre i posle Svetog Priea. Tu su i dru ge molitve i Akatisti koje revnosniji hriani itaju u toku dana. U pobonim srpskim po rodicama ovo domae molitveno pravilo italo se i ita zajedniki, uz uee roditelja i dece Tako se dom hrianinov pretvara u "domau crkvu". Bez ega se ne moe zamisliti dom pravoslavnog hrianina? Pravoslavni dom je nezamisliv bez kandila, koje treba da gori obavezno uoi nedelj e i Praznika; nezamisliv je i bez svetih Ikona. Dom bez ikona je slep, bezlian, b ez prozora ka nebu. Svaki dom treba da ima najmanje tri ikone: Hrista Spasitelja , Majke Boije i ikonu svoje Slave. Bez ega je jo nezamisliv istinski pravoslavni dom? - Nezamisliv je bez najsvetije Knjige - Svetog pisma, i bez "Pravoslavnog molitvenika ". Sveto pismo je jedini pravi temelj hrianskih domova, jer ono je - Re Boija, Hleb ivota. Zato ga treba svako dnevno itati i iz njega se uiti volji Boijoj i svetim vrlinama, koje ispu