nemo} arogancije - citaliste.com

„I kod nacija, kao i kod pojednaca, ratobor-nost je znak slabosti i nepoverewa u sebe, a nesnage i samouverenosti. Ima ne~eg {to je vrednopo{tovawa kod male nacije kada se ona prkosnoodupire velikoj zemqi. Takvo pona{awe daje ma-loj naciji oreol snage i dostojanstva koji onaina~e ne poseduje. Kada se velika nacija pona{ana isti na~in, to deluje groteskno i stvara uti-sak da se ona pona{a nasilni~ki. Istinski znakveli~ine nije osionost, ve} velikodu{nost.”1

Kada je, pre ~etrdesetak godina, senator Vi-lijem Xejms Fulbrajt (1905–1995) napisao ove re-~i Sjediwene Ameri~ke Dràve ve} su vodilebespo{tedan rat u Vijetnamu i bile u takozva-nom hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom i Ki-nom. Amerika je ve} odigrala vratolomnu poli-ti~ku igru, stavqaju}i se u slu`bu prevratni~-kog reìma u Dominikanskoj Republici, a na po-molu su bili sli~ni projekti u vezi sa drugim la-tinoameri~kim dràvama. Fulbrajt, koji je po-stao ~lan parlamenta 1942. godine, inicirao jesamo ~etiri godine kasnije program me|unarodnesaradwe putem razmene stru~waka razli~itihprofila, a potom bio i jedan od glavnih protago-nista sloma Makartijeve politike, koja je naunutra{wem planu iz temeqa potresla Ameriku.No, po{to je za sobom ostavila Makartijeve an-tikomunisti~ke ~istke i afere, Amerika se,prema Fulbrajtovoj oceni, sve mawe bavila bla-gostawem svojih gra|ana, a sve vi{e protivprav-nim uplitawem u poslove drugih dràva. @esto-ko se protive}i ratobornosti i nekonzistentno-sti koju je wegova voqena zemqa ispoqavala u vo-|ewu spoqne politike, Fulbrajt je 1964. godine,kao predsedavaju}i senatovog Komiteta za spoq-ne poslove, odrào seriju predavawa u „Xon Hop-kins” {koli za me|unarodne odnose u Va{ingto-nu, a zatim na osnovu wih objavio kwigu Arogan-cija mo}i.

Po~ela sam da ~itam tu kwigu na brzinu, uavionu. Gotovo je godinu dana kako sam dobilastipendiju koja nosi Fulbrajtovo ime. Bio je toposledwi trenutak da se sa delom tog ~oveka bo-qe upoznam. Dve naredne no}i, dok me je morilanesanica izazvana vremenskom razlikom, i daqesam grozni~avo ~itala. Zavr{ila sam je onog ju-tra kada me je profesor Dejvid Kar predstavio

svojim studentima kao go{}u sa Beogradskog uni-verziteta i Fulbrajtovog stipendistu. Mladiqudi, odeveni mnogo neobaveznije nego u Srbiji,a opremqeni ~itavom menaèrijom raznih pred-meta koji se u na{im slu{aonicama ne mogu vide-ti, propratili su informaciju sa iznena|uju}imizrazima po{tovawa. O~ito tu stipendiju sma-traju presti`nom, premda, kasnije sam se uveri-la, o Fulbrajtu ne znaju previ{e. O ~emu je pisaoi po ~emu je poznat senator Arkanzasa neki odwih ~ita}e, verovatno, putuju}i u stranu zemqukao fulbrajtovci. Mo`da u avionu.

„@elim da moja zemqa bude prijateq a ne ne-prijateq zahteva za socijalnu pravdu; èlim da sekomunisti tretiraju kao qudska bi}a, sa sposob-no{}u i za dobro i za lo{e, za mudrost i za glu-post, a ne kao otelovqewe zle apstrakcije; èlimda vidim svoju zemqu kao prijateqa ~ove~anstva ane kao wegovog strogog i gordog kriti~ara.

Postoje brojne stvari u kojima Amerika, akopo~ne da dela sa velikodu{no{}u i saose}awemkoje odgovara wenoj veli~ini i mo}i, moè posta-ti uzor za svet. Imamo priliku da postanemo pri-mer velikodu{nog razumevawa u na{im odnosimasa Kinom, primer prakti~ne saradwe sa Rusima uciqu mira, pouzdanog i respektabilnog partner-stva u na{im odnosima sa Zapadnom Evropom, ma-terijalnog pomagawa bez moralnog uslovqavawa una{im odnosima sa zapadnim zemqama, primer su-zdràvawa od te`we za hegemonijom u na{im od-nosima sa Latinskom Amerikom i svekolikihprednosti dru{tva u kojem svako u odnosu sa sva-kim gleda svoja posla. Najvi{e od svega, imamopriliku da svetu sluìmo kao primer demokrati-je po na~inu kako upravqamo svojim dru{tvom…Bez sumwe, takvo pona{awe implicira gubitakodre|enog stepena slave, ali ta cena je vrednapla}awa ukoliko se imaju u vidu nagrade koje se zato dobijaju – sre}a Amerike i mir u svetu.”2

Arogancija mo}i se ~ita kao skra}eni kursiz eti~nosti. Li~ne i nacionalne. No, ovaj kursbi se pokazao kao suvi{e kratak, a poziv na {i-rokogrudost i razumevawe kao suvi{e usamqenda ga u proteklih {est decenija nije institucio-nalizovalo i personalizovalo 250 hiqada qudikoji su u Ameriku dolazili i iz we odlazili {i-re}i isti duh.

Gordana Stoki}

Nemo} arogancije

UVODNIKPan~eva~ko ~itali{te

1

1 Arogancija mo}i / Vilijem Fulbrajt, preveo sa

engleskog Slobodan Divjak. – Beograd : „Filip Vi{wi}”,

2005. – str. 198–199 2 Isto - str. 252-253

Beogradski univerzitet je u protekloj godi-ni obeleìo stogodi{wi jubilej.1 Ne moèmo dase tim povodom ne setimo mnogih zna~ajnih ime-na ruskih nau~nika koji su izgradili temeqe ovevisoko{kolske ustanove. Re~ je o profesorimaBeogradskog univerziteta koji pripadaju ruskojemigraciji izme|u dva svetska rata (a i zna~aj-nim imenima kasnije, u posleratnom periodu).Ruska emigracija je u Kraqevini SHS (Jugosla-viji) bila pre svega „profesorska’’2. Univerzi-tet i pozori{te su u ovo vreme bila dva najzna-~ajnija poqa delovawa ruske emigracije.

Na Beogradskom univerzitetu je, po nekimistraìvawima, bilo zaposleno ruskih profeso-ra emigranata vi{e nego na bilo kom drugomevropskom univerzitetu, jer je biv{im profeso-rima iz Rusije jedino Beogradski univerzitetpruào mogu}nost da se bave svojim pozivom i darade u svojoj struci.3 S druge strane, ruski pro-fesori u Srbiji su osnovali mnoge nau~ne insti-tute, katedre, postavili temeqe naukama koje sedo tada nisu izu~avale, doprineli zasnivawu na-u~ne terminilogije, pokrenuli brojne nau~ne ~a-sopise, organizovali nau~ne skupove, predavawa,seminare. Seti}emo se samo nekih zna~ajnih ime-na. Beograd je za rusku emigraciju bio vode}icentar u razvoju istorijske misli, te su tu delo-vali poznati istori~ari G. A. Ostrogorski, V. A.Mo{in, P. B. Struve, S. V. Trojicki, A. V. Solo-

vjov.4 Zna~ajan je doprinos N. L. Okuweva srpskojistoriji umetnosti, Stjepana Kuqbakina srpskojpaleoslavistici, K. F. Taranovskog u oblastilingvistike, zatim treba pomenuti i doprinosbrojnih filologa ruskih emigranata nastavi ru-skog jezika kod nas. U oblasti prirodnih naukaisti~e se ime profesora Vja~eslava @erdeckog iwegov doprinos razvoju fizike u Srbiji, PetraMuzena i rad na Astronomskoj opservatoriji uBeogradu, imena matemati~ara, profesora Anto-na Bilimovi~a, akademika Konstantina Petro-vi~a Voroweckog i Nikolaja Nikolajevi~a Sal-tikova, zatim ne treba zaboraviti na zna~aj i do-prinos ruske emigracije razvoju srpske medicin-ske nauke. To bi bila samo neka od 186 imena, ko-liko ih je nabrojano u istraìva~kom projektuUniverzitetske biblioteke.5

Ruski nau~nici, emigranti, koji su u Kra-qevinu stigli ve} kao {kolovani profesori, uBeogradu su osnovali ruske akademske organiza-cije i posebno zna~ajno Dru{tvo ruskih nau~ni-ka, ~iji je predsednik bio profesor prava Jevge-

Rusko nasle|e u srpskoj kulturi – sto godina Beogradskog univerziteta

Matemati~ar KonstantinPavlovi~ Orlov

ÎTALI[TE Pan~eva~ko ~itali{te

2

1 Narodna skup{tina Srbije usvojila je 12. marta

1905. godine zakon kojim je dotada{wa Velika {kola prei-

menovana u Beogradski univerzitet. Prvi rektor univerzi-

teta bio je Sima Lozani}, prvi univerzitetski profesori

Jovan Cviji}, Qubomir Jovanovi}, Mihajlo Petrovi}, Dra-

goqub Pavlovi}, Jovan @ujovi}, Mili} Radovanovi} i An-

dra Stevanovi}.

2 htp: // www.dorogadomoj.com / dr593mol.html

3 Specifika nau~noì i pedagogi~eskoì deïtelðnosti

russkoì professurðî Belgradskogo universiteta v me`vo-

ennðîì period / V. A Tesemnikov // Teze referata / Me|una-

rodni simpozijum Ruska emigracija u srpskoj kulturi i dru-

gim slovenskim kulturama. - str. 14.

4 „U Beogradu je 1927. godine odràn Drugi me|unarod-

ni nau~ni skup vizantologa.Taj skup je, za razliku od prvog, re-

lativno malobrojanog organizacionog kongresa u Bukure{tu

1924. godine, okupio oko 300 u~esnika gotovo iz svih evrop-

skih dràva. On je u pravom smislu re~i bio me|unarodna na-

u~na manifestacija i imao je istaknut zna~aj ne samo za Jugo-

slaviju, nego i za ceo slovenski svet. Spisak u~esnika obuhva-

tio je i 11 vizantologa iz Sovjetskog Saveza, na ~elu sa istak-

nutim imenima F. I. Uspenskim, V. V. Bene{evi~em, D. V.

Analovim, S. P. [estakovim kojima politi~ka situacija nije

dozvolila da do|u... Ali prisustvovalo je 30 ruskih nau~nika,

me|u wima M. Fasmer iz Berlina, tada jo{ mladi A. Grabar iz

Stazbura i G. A. Ostrogorski iz Hajdelberga, 11 nau~nika iz

ruskih nau~nih organizacija u êhoslova~koj na ~elu sa V.

Francevim, A. V. Florovskim, E. Qackim, O. Okuwevim, A.

Kalitinskim i dr. i 13 ruskih nau~nika iz Jugoslavije – F. V.

Taranovski, A. P. Dobroklonski, E. V. Ani~kov, S. V. Trojic-

ki, A. V. Solovjov i dr’’. (Autobiografija / V. A. Mo{in, u

pripremi)

5 Doprinos ruskih izbeglica razvoju Beogradskog uni-

verziteta (u pripremi).

nij Vasiqevi~ Spektorski (pre emigracije bioje rektor Kijevskog univerziteta).6 Jedna odosnovnih obaveza ovih akademskih ruskih orga-nizacija bilo je pruàwe pomo}i ruskoj akadem-skoj omladini koja zbog rata i revolucije nijeuspela da u Rusiji zavr{i {kolovawe, pa su zawih bila ustanovqena pravila o polagawu dr-àvnih ispita na osnovu statuta biv{ih ruskihuniverziteta.7

Me|u ruskim emigrantima, budu}im nau~ni-cima, bilo je i onih koji su osnovno i sredweobrazovawe stekli kod nas. Wima je pruèna mo-gu}nost da se {koluju u ruskim osnovnim i sred-wim {kolama, ili pak u redovnim srpskim {ko-lama, a da kasnije sti~u znawa na na{im univer-zitetima. Ovoj grupi nau~nika pripada Konstan-tin Pavlovi~ Orlov, matemati~ar, dugogodi{wiprofesor Prirodno-matemati~kog fakulteta uBeogradu. Ro|en u Rusiji, u Ufi, 1907, umro je uBeogradu 1985. godine. Wegov otac Pavel Alek-sandrovi~ Orlov (u Rusiji 1912. godine na~elnik{taba 24. pe{adijske divizije koja je bila u sa-stavu 18. armijskog korpusa) poginuo je kao gene-ral u Galiciji 1915. godine, majka Vera Konstan-

tinovna êrncova, sa jo{ nekim ~lanovima poro-dice je u emigraciju, u Kraqevinu SHS, do{la1920. godine preko Soluna i Ni{a.8 K. Orlov se{kolovao u srpskim dràvnim {kolama izme|udva rata, u Vr{cu i Ni{u, gimnaziju je zavr{io1927. godine. Diplomirao je na grupi za teorijskumatematiku Filozofskog fakulteta 1931. godi-ne i ve} 1934. godine doktorirao kod poznatogmatemati~ara Mihajla Petrovi}a Alasa sa te-mom „Aritmeti~ke i analiti~ke primene mate-mati~kih spektara’’. Bio je jedan je od najmla|ihdoktora nauka sa Beogradskog univerziteta. Na-u~nim radom bavio se jo{ kao student. Prvi na-u~ni rad objavio je 1932. godine pod naslovom„Primene spektralnog ra~una na probleme o po-linomima’’ ({tampano u Glasu Srpske akademijenauka / lat CLII, prvi razred 76, 1932. godina).9

Od 1934. do 1942. godine, sa diplomom doktora na-uka, radio je kao gimnazijski profesor u Petojmu{koj gimnaziji u Beogradu, a i posle rata, od

ÎTALI[TEPan~eva~ko ~itali{te

3

6 „U Beogradu je 1928. godine, zajedno sa kongresom ru-

skih pisaca, odràn IV kongres ruskih akademskih organiza-

cija u inostranstvu, smotra ruske i inostrane nauke i pra-

znik ruske kulture. Ta 1928. godina bila je jubilarna godina

posve}ena stogodi{wici ro|ewa Lava Nikolajevi~a Tolsto-

ja. Se}awu na Lava Tolstoja bio je posve}en poseban nau~ni

skup, gde je uporedo sa drugim referatima (R. I. Gesena, P.

M. Vicili i dr.) u tri predavawa bila osvetqena uloga Tol-

stoja kao umetnika (I. K. Kuqman) i umetnika i mislioca

(N. O. Loski) i wegov zna~aj kao svetske kulturno-istorijske

pojave (P. V. Struve). U posebnim sekcijama ruski nau~nici,

koji su doputovali gotovo iz svih zemaqa Evrope i iz Ameri-

ke, predstavili su mnogobrojne referate na razli~ite teme

iz filozofije (N. O. Loski, I. A. Iqin, E. V. Spektorski,

S. I. Gesen), iz istorije (P. V. Struve, A. K. Kizeveter, I. I.

Lapo, N. M. Bubnov, E. F. [murlo i dr.), iz prava (G. N.

Smirnov, A. V. Maklecov, S. V. Trojicki, M. N. Jasinski, A.

V. Solovjov i dr.), iz ekonomije (Al. D. Bilimovi~) o agrar-

nom pitawu (P. N. Savicki, V. A. Brunst), iz jezika i kwi-

èvnosti (S. G. Vilinski, E. V. Ani~kov, A. L. Pogodin I. O.

Panas, P. M. Vicili i dr.), iz istorije umetnosti, posebno, o

spomenicima ikonografije u Jugoslaviji (N. L. Okuwev), iz

matematike (An. D. Bilimovi~, A. N. Saltikov) i astrono-

mije (O. L. Struve), iz prirodopisa i ulozi hemije u vojnom

pitawu (G. I. Pio Uqski), iz tehni~kih nauka (V. G. Koren-

~evski i dr.) i mnogobrojni referati iz medicine i td.’’ (Au-

tobiografija / V. A. Mo{in, u pripremi)

7 Isto.

8 Prema istraìvawima Miroslava Jovanovi}a, (Dose-

qavawe ruskih izbeglica u Kraqevinu SHS : 1919–1924 / Mi-

roslav Jovanovi}. – Beograd : „Stubovi kulture”, 1996) veliki

priliv izbeglog ruskog stanovni{tva u Kraqevinu dogodio se

1920. godine (prvi imigracioni talas iz 1919. godine nije

ostavio zna~ajniji trag u naseqavawu Kraqevine SHS ruskim

izbeglicama). Nakon napredovawa Crvene armije na jugozapa-

du od Rostova ka Odesi i na jugoistoku, Jekaterinodaru i No-

vorosijsku, kada dolazi do sloma generala Denikina, 9. janua-

ra 1920. godine kod Rostova, wegove trupe se povla~e, zajedno

sa narodom, ka Crnomorskom primorju i velikim lukama.

Drugi imigracioni talas krenuo je iz Odese u januaru

1920. godine, zatim kada je 4. marta pao Jekaterinodar velika

masa qudi krenula je ka Novorosijsku, pa je po odluci genera-

la Denikina 13. i 14. marta Novorosijsk evakuisan. Qudi ko-

ji su krenuli iz Odese u januaru i Novorosijska u martu, to-

kom celog prole}a 1920. godine pristiù u Kraqevinu SHS.

Ti brodovi iskrcavaju se u Solunu i prebacivawe u Kraqevi-

nu ide prako transferzale Solun–\ev|elija–Ni{. Izbeglo

stanovni{tvo ostaje mahom u Ni{u, a retki se prebacuju u Be-

ograd. Krajem oktobra i po~etkom novembra 1920. godine u

Kraqevinu dolazi druga velika grupa izbeglica koji su tako-

|e po~etkom 1920. godine napustili jug Rusije, ali su pro{li

kroz takozvanu specifi~nu evakuaciju (izbegli~ke logore na

Lemnosu). Ponovo je uspostavqena saobra}ajna transferzala

Solun–\ev|elija–Ni{. Isto~ni deo Kraqevine prihvatio je

7.329 izbeglica, a zapadni deo 1990. Najvi{e gradovi: Vrwa~-

ka Bawa 606, Ni{ 340, Aleksinac 270. Sredinom novembra

krenuo je najve}i imigracioni talas sa Krima, nakon sloma

armije generala Vrangela 150.000 qudi na{lo se u izbegli-

{tvu, u Kraqevinu SHS je stiglo 20.000, ta iskrcavawa i{la

su preko Boke kotorske, Dubrovnika i Bara.

9 http:/alas.matf.bg.ac.yu/biblioteka/template

1945. do 1947. godine, u Tre}oj i Petoj. Rad na uni-verzitetu Konstantin Orlov je zapo~eo 1947. go-dine, kada je izabran za asistenta na Filozof-skom fakultetu za predmet matematika. Na Pri-rodno-matemati~kom fakultetu je radio od pr-vog dana osnivawa ovog fakulteta, od 1947. godi-ne, kao asistent, docent od 1949, vanredni profe-sor od 1957, redovni profesor od 1964. pa sve do1978, kada je penzionisan. Koliko je bila bogatawegova univerzitetska karijera govori i to da jetrajala gotovo vi{e od tri decenije, tako|e i ra-znovrsna po predmetima iz kojih je drào preda-vawa: „Analiza 1, Analiza 2, Diferencijalnejedna~ine, Teorija funkcija kompleksne promen-qive, Matematika 1, Matematika 2, Programira-we i matemati~ke ma{ine, Numeri~ka analiza 1,Numeri~ka analiza 2, vi{e specijalnih kursevana poslediplomskim studijama (Numeri~ka meto-da linearne algebre, Numeri~ke metode re{ava-wa diferencijalnih jedna~ina, Metoda ostatka,Odabrana poglavqa numeri~ke matematike...)Drào je predavawa u Ni{u, Zagrebu, Qubqani,gostovao kao predava~ na univerzitetima u Ati-ni, Parizu, Briselu i Moskvi, Libanskom uni-verzitetu u Bejrutu, Mehani~ko-matemati~komfakultetu i Fakultetu za numeri~ku matematikuMoskovskog univerziteta.” Veoma je dug i spisakfunkcija koje je profesor Konstantin Orlovobavqao u toku univerzitetske karijere: „Prode-kan 1958/59. godine, ~lan i predsednik vi{e uni-verzitetskih komisija, upravnik Numeri~kog in-stituta, {ef Katedre za matematiku, {ef Kate-dre za numeri~ku matematiku i kibernetiku...^lan vi{e nau~nih institucija u svetu: Francu-skog matemati~kog dru{tva, Francuskog dru-{tva za numeri~ki ra~un i informacije, Indij-skog matemati~kog dru{tva... U~estvovao je kaopredava~ na svim doma}im kongresima matemati-~ara, fizi~ara i astronoma, kao i na nekim kon-gresima u svetu: Amsterdamu, Torinu, Be~u, Bom-baju, Lionu...’’10

Dva su poqa delovawa koja se mogu izdvoji-ti u radu matemati~ara Konstantina Orlova:wegov intenzivni nau~noistraìva~ki rad i we-gov rad na stru~no-pedago{kom poqu. Pomak unauci ti~e se wegovog nau~noistraìva~kog ra-da u oblasti teorije matemati~kih spektara ko-ja se, zahvaquju}i wemu, razvila u nau~nu disci-plinu sa vi{estrukom primenom u aritmetici ialgebri. Konstantin Orlov je u ovoj oblasti na-stavio rad Mihajla Petrovi}a Alasa (koji je iotkrio matemati~ke spektre, objavqeno 1919. go-dine u Parizu), razvio je i obogatio teoriju,

uveo nove pojmove (pseudospektri ili matema-ti~ki akordi i modifikovani pseudospektri).Pod rukovodstvom K. Orlova iz ove oblasti ura-|eno je vi{e doktorskih disertacija i specija-listi~kih radova.11

Malo je poznato da je Konstantin Orlov {e-zdesetih godina bio jedan od osniva~a prve kate-dre za ra~unarstvo na Prirodno-matemati~komfakultetu u Beogradu.

U oblasti programirane nastave matemati-ke u {kolama K. Orlov je napisao desetak rado-va i tri seredwo{kolska uxbenika. U ciqu una-pre|ewa nastave matematike u osnovnim i sred-wim {kolama izumeo je matemati~ku vagu i anu-lacionu ra~unaqku, u~ila namewena u~enicimastarijih razreda osnovnih {kola (do wihoveproizvodwe nije do{lo). Matemati~ka vaga jepredvi|ena za konkretizaciju osnovnih pojmova


4

10 Isto. 11 Isto.

Prof. Konstantin Orlov (stoji), sa bratom Nikolajem, u Pan~evu

u algebri, izvo|ewu svih pravila olinearnim algebarskim jedna~ina-ma i nejedna~inama, izvo|ewu ope-racija sabirawa, oduzimawa i upo-re|ivawa s pozitivnim i negativ-nim brojevima, zatim za re{avawelinearnih algebarskih jedna~ina sjednom nepoznatom, sistema dve li-nearne jedna~ine s dve nepoznate,re{avawe linearnih algebarskihnejedna~ina s jednom nepoznatom.„Na taj na~in se ja~a interes u~e-nika za matematiku i pove}ava wi-hova samostalnost u radu, jer immatemati~ka vaga omogu}ava is-pravqawe gre{aka u radu. Prof.dr K. Orlov, dr P. Mi}kovi}, mrM. Mrmak i M. Jovani} autori sukwige Nastava algebre u VII i VI-II razredu osnovne {kole uz pomo}matemati~ke vage, Nau~na kwiga,Beograd, 1973. godine.’’ Matemati~ka vaga je pa-tentirana u Jugoslaviji, Belgiji, Engleskoj,Francuskoj, Italiji, SAD i Indiji. Zlatnommedaqom i diplomom nagra|ena je na internaci-onalnoj izlo`bi pronalazaka u Briselu godine1961, dobila je i diplomu Italijanskog udruè-wa pronalaza~a. Na XI izlo`bi pronalazaka uBriselu 1962. godine anulaciona ra~unaqka jedobila purpurnu (zlatno–srebrnu) medaqu i di-plomu.

Ime Konstantina Orlova vezujemo za Pan-~evo jer je drugi brat Orlovih, Nikolaj, diplo-

mirani inèwer, (ro-|en 1904. godine uVilnusu, umro 1984.godine u Pan~evu) od1954. godine bio pro-fesor u Tehni~koj{koli „Nikola Te-sla’’ u Pan~evu, ìveoi radio u na{em gradui tako doprineo raz-voju {kolstva u posle-ratnoj Jugoslaviji.[kolu u kojoj je on ra-dio kao profesor po-ha|ali su na elektro-tehni~kom smeru, u ge-neraciji 1971/72. Kon-stantin Orlov i gene-raciji 1972/73, naistom smeru, PavleOrlov (ve} druga ge-

neracija ruske emigracije u Jugoslaviji). U mo-nografiji Pola veka {kole’ (Elektrotehni~ka{kola „Nikola Tesla’’ 1946–1966. – Pan~evo: E. [. „Nikola Tesla”, 1996) na strani 52, u pogla-vqu o uspe{nima („Jo{ nekoliko re~i o uspe-{nima’’) stoji da su „slavu pan~eva~kog i jugoslo-venskog {aha u svetu proneli majstori ove igre,Rusi, bra}a Konstantin i Pavle Orlov, sinoviprofesora Nikolaja Orlova’’.

Nesiba Palibrk-Suki}Gradska biblioteka Pan~evo


5Izlo`bom „Rusko kulturno nasle|e u Pan-

~evu” i promocijom kwige Ruske izbeglice u Pan-~evu 191–1941. Nesibe Palibrk-Suki}, Ruski domu Beogradu je po~etkom aprila obeleìo 73 godi-ne od osnivawa.

Bili izloèni materijali Gradske bi-blioteke (kwige iz biblioteka Ruske koloni-je koja se ~uva u pan~eva~koj biblioteci), Za-voda za za{titu spomenika kulture i Istorij-skog arhiva u Pan~evu. Organizator izlo`beje bila Gradska biblioteka, a autori biblio-

tekarke Mimica Aleksi} i Nesiba Palibrk-Suki}.

Na zavr{noj ve~eri, 10. aprila, o ruskojemigraciji u Kraqevini SHS i Pan~evu su govo-rili istraìva~ i poznavalac ruske „bele” emi-gracije Aleksej Arsewev, @arko Vojnovi}, Nesi-ba Palibrk-Suki} i Nemawa Rotar iz Gradskebiblioteke, Dragana Ruì} iz Zavoda za za{tituspomenika kulture u Pan~evu, Marina Obiàje-va, urednik programa u Ruskom domu, i VladimirKutirin, direktor Ruskog doma.

Izlo`ba u Ruskom domu

Rusko nasle|e u Pan~evu

Po~etak formirawa biblioteke samostanasvetog Karla Boromejskog vezuje se za 1718. godi-nu, kada je po~elo vo|ewe mati~nih kwiga ro|e-nih, ven~anih i umrlih pan~eva~kih gra|ana ri-mokatoli~ke veroispovesti i nabavka prvih bo-goslu`benih i teolo{kih kwiga.

Nakon {to je austrougraska vojska, pod vo|-stvom Eugena Savojskog, 1716. godine zauzelaPan~evo i iz wega, nakon 152 godine vladavine,proterani Turci, za stanovnike pan~eva~ke va-ro{i je po~eo novi ìvot.

Za prvog ùpnika, na predlog guvernera ta-mi{kog Banata De Fajgela, postavqen je Vol-fgang Hajdinger, prvi misionar u Pan~evu, pri-padnik benediktinskog reda ~uvenog samostanaVarmbah u Dowoj Bavarskoj. On je ujedno brinuoo duhovnom ìvotu grani~arske straè. Zapo~eoje vo|ewe mati~nih kwiga i nabavku nekih teolo-{kih kwiga, pa se smatra da je bio prvi biblio-tekar pan~eva~kog samostana. U Pan~evu je bora-vio do 1. maja 1720. godine.

Drugi ùpnik, koji je nastavio sa vo|ewemuspostavqenih mati~nih kwiga i brinuo o bogo-slu`benim i teolo{kim kwigama, bio je NojbertSkribant, pripadnik minoritskog reda svetogFrawe Asi{kog. On je u ku}i koju je wemu i brat-stvu ustupio grof Mersi osnovao crkvu.

Od 1722. do 1739. godine gvardijan (stare{i-na manastira) i ùpnik pan~eva~ke ùpe bio jeBaltazar [varc. Za vreme austro-turskog rata(1737–1739), koji je zavr{en Beogradskim mirom,na ~elu ùpe bio je Henrik Ler. On je, pre nego{to su Turci osvojili Pan~evo (17. septembra1738), sa bratstvom samostana i stanovni{tvomizbegao, ponev{i sa sobom ono najvrednije: ma-ti~ne, bogoslu`bene i teolo{ke kwige.

U austro-turskom ratu od 1787. do 1789, kadaje Pan~evo napu{teno (20. septembra 1788), tada-{wi gvardijan i ùpnik Vencel Vilkovski u~i-nio je isto {to i wegov sabrat Henrik Ler, spa-sio je crkvene kwige i relikvije. On je zna~ajani po tome {to je nakon rata, od 1791. godine, po-~eo da vodi dnevnik minoritskog samostana.

Biblioteka samostana je sa~uvana i opstalauprkos burnim razdobqima – od Ma|arske bune1848/49. do kraja Drugog svetskog rata, kada jepartizanska vlast oduzela crkvene mati~ne kwi-ge od 1718. do 1896. godine, koje nikada nisu vra-}ene.

O samostanu, danas crkvi svetog Karla Bo-

romejskog, jer u we-mu vi{e nema mona-ha, i crkvenoj bi-blioteci od 1994.stara se ùpnikMihaq Ere{, ro|en1955. u Skorenovcu,koji je nakon zavr-{etka teologije za-re|en za sve{teni-ka (1983), a zatim jegodinu dana sluìou Zrewaninu, potom u Novoj Crwi. U Pan~evo jedo{ao 1994. godine i postao ùpnik pan~eva~keùpe, ali brine i o vernicima Bor~e, Perleza,Opova, Glogowa, Debeqa~e, Star~eva i Ivanova.

Prve kwige, koje su temeq biblioteke, bi-le su bogoslu`bene kwige koje su koristiliùpnici i redovnici u liturgiji, a zatim teolo-{ke kwige koje su ~itali fratri. Tokom dece-nija i vekova kwige su nabavqane sredstvima cr-kve ili dobijane na dar od gra|ana, vojnih licai institucija. Me|u darovanim kwigama je mno-go primeraka starih, vrednih molitvenika i te-olo{ke literature, ali ima i kwiga svetovnogsadràja.

Ova stara biblioteka zatvorenog tipa pose-duje oko tri hiqade ve}inom teolo{kih kwiga,od kojih su neke veoma stare, poput Metoda pozi-tivne teologije Petra Anata, {tampane u Vene-ciji 1717. godine. ûvaju se i stari i noviji ruko-pisi i {tampani materijal, nare|ewa, uputstva,dopisi i sli~an materijal crkvenih, vojnih i ci-vilnih vlasti. Sa~uvan je tako prvi deo rukopisadnevnika minoritskog samostana na latinskomjeziku. Ima i dnevni~kih zapisa od pre Prvogsvetskog rata do danas, povremenih beleèwa do-ga|awa, gde je ~esto desetak i vi{e godina prika-zano u samo nekoliko re~enica.

Ova vredna biblioteka, koja ~uva neizmernoduhovno blago i svedo~anstva o proteklim veko-vima, nije sre|ena niti je pristupa~na barem zastru~wake i istraìva~e. Crkvene, dràvne vla-sti i bibliotekari bi morali da podele brigu okulturnim dobrima, kako bi bila sa~uvana i pre-zentovana javnosti.

Georgije Milo{evi}kolekcionar, Pan~evo

Biblioteka pan~eva~kog samostana svetog Karla Boromejskog

Blago pod kqu~em


6

Skoro svako doma}instvo poseduje ku}nu bi-blioteku. U mnogima se, pored kwiga, ~uvaju istara pisma, razglednice, ~estitke dragih osoba,fotografije, pozivnice... U bibliotekama qubi-teqa starina mogu se na}i stari plakati, lito-grafije, umetni~ke slike, zna~ke i razli~ita an-tikvarna gra|a.

Wen profil zavisi od interesovawa i za-nimawa vlasnika biblioteke. Nau~nici, istra-ìva~i i stru~waci prikupqaju literaturuprete`no iz svojih i srodnih oblasti, qubite-qi kwièvnosti beletristiku, a ako su intere-sovawa svestrana, ili je biblioteka generacij-ska tekovina vi{e vlasnika, u woj su kwige raz-li~ite sadrìne. Ima ku}nih biblioteka kojebroje tek nekoliko desetina kwiga, ali i onihsa vi{e stotina ili hiqada kwiga. Postoje pri-vatne biblioteke koje imaju i stotinak hiqadaizdawa, poput one Mileta Imerovskog, novosad-skog izdava~a i prire|iva~a nove studijske Bi-blije.

Kada je o Pan~evu re~, vaqalo bi, poredumetni~ke i kwièvne topografije prireditii sli~no izdawe koje bi osvetlilo senovite kut-ke ku}nih kwigohranili{ta. Kao prilog toj stu-diji predstavqamo li~ne biblioteke Pavla Mar-janovi}a i posebno Georgija Milo{evi}a, kojeveè qubav prema kwizi i dugogodi{wi zajed-ni~ki rad.

Biblioteka Pavla Marjanovi}a

Vlasnik ove biblioteke je dipl. in`. {u-marstva, ro|en u Pan~evu 1906. godine. Wegovasestra Olga je poznati koreograf, umetni~ki ru-kovodilac ansambla „Kolo”, a zet Mirko Sko-vran profesor pan~eva~ke gimnazije, ~lan ma-sonske loè, obe{en 22. aprila 1941. godine naPravoslavnom grobqu u Pan~evu.

Gotovo ~itav radni vek proveo je u {umamaPodunavqa i Delibatskoj pe{~ari kao rukovodi-lac {umskih uprava i {umskog gazdinstva. Za po-trebe Botani~ke ba{te radio je na stvarawu her-barijuma flore Delibatske pe{~are.

Kao prvi komandant mesta posle Drugogsvetskog rata zasluàn je za prikupqawe, sme-{taj i o~uvawe najve}eg dela fonda magistratskearhive, kwiga Gradske biblioteke i eksponataGradskog muzeja.

Wegova bogata biblioteka sadrì vrednaizdawa kao {to su: Trgova~ki zakon (Be~, 1826),Dràvni monopol (Be~, 1835), Pesmarica (Re-gensburg, 1877), Program niè realke u Pan~evu1861–1881, Slovenska gramatika (Be~, 1858), î-tanka na francuskom jeziku @orà Pila(1869), Srpski bukvar (Budimpe{ta, 1874), Novivaspita~ Mite Ne{kovi}a (Novi Sad, 1888), Cr-kvene pri~e Anastasija Stojkovi}a (Be~, 1864),Prva nova pri~a Evaeqana Markovi}a (Vr{ac,1869), Dràvna trgova~ka kwiga (1859), stare ma-pe [vajcarske (1848), Afrike (1851), Evrope(1851) i drugu vrednu gra|u.

Biblioteka Georgija Milo{evi}a

Vlasnik biblioteke je ro|en u Pan~evu1929. godine, u trgova~koj porodici. Wegovistri~evi Gavrilo i Aksentije bili su poznati{tampari u Pan~evu i Petriwi, a {tamparstvomse, uz trgovinu, bavio i otac \oka Milo{ev.

Georgije Milo{evi} je poha|ao pan~eva~kugimnaziju, a zatim je sve do penzije radio kao nad-zornik {uma u Beogradu, Grebencu, Sakulama,Idvoru i Uzdinu. Wegova biblioteka sada brojipreko 2.500 naslova, od kojih vaqa izdvojiti: drR. K. Petkovi}, Geologija i minerologija (1927),Petar Hektorovi}, Ribawe i ribarsko prigova-rawe (1934), Melenko M. Vuki~evi}, Istorijasrpskog naroda (1914), Jovan Jovanovi} Zmaj, Ro-doqubive pesme (1914), Jovan Jovanovi} Zmaj, Vi-dosava Brankovi}eva (Solun, 1917), DimitrijeStojanovi}, Metodika nacrtne geometrije(1899), Milan Jovanovi} Batut, Zdravqe (1908),dr M. Klark, Novi narodni u~iteq (1925), drStanoje Stanojevi}, Na{i vladari (1927), dr Mi-hovil Tomandl, Dr Svetislav Kasapinovi}(1940), Jovan Suboti}, Epske pesme (1898), VeqkoPetrovi}, Buwa i drugi u Ravangradu (1921), dr\or|e Raji}, Gajewe ìvine (1905), Isidora Se-kuli}, Hronika palana~kog grobqa (1940), Spo-menica Nikole Pa{i}a (1926), Balkanski rat ure~i i slici (1913), M. Ze~evi}, Istorija sveta(1880), êdomiq Mijatovi}, Pisma srpskoj trgo-va~koj omladini (1892), Lajo{ Zilahi, Zarobqe-nice (1940), Mala pojanka (izdava~ Gavrilo Mi-lo{ev, 1912), Isidora Sekuli}, Saputnici(1913), dr Jovan Cviji}, O nau~nom radu (1907),\ura Jak{i}, Izabrane pesme (1942), Simo Mata-

Ku}ne biblioteke

Hronike stare varo{i


7

vuq, Sa Jadrana (1891), Milan \. Mili}evi},Knez Mihajlo (1896), dr Vojislav Baki}, O vaspi-tawu dece (1880), Milovan Vidakovi}, Veselidvori Ive Zagorice (1926), Uro{ Xoni}, SvetiSava (ilustrovao Milo{ Vu{kovi}, decembar1941), dr Jovan Erdeqanovi}, Osnovi etnologije(1939).

Biblioteku ~ine i vi{e zbirki: zbirka pla-kata i memoranduma koja sadrì Proglas pan~e-va~ke srpske veliko{kolske omladine povodomsmrti Zmajeve (1904), Proglas Pravoslavne cr-kvene op{tine Pan~evo srpskom narodu za pri-kupqawe sredstava za podizawe spomen-kostur-nice Ruì Zmajevoj(1908), prospekt iz-dawa kwiàre Bra-}e Jovanovi} (1878),reklamni plakat tr-gova~ke radwe Bra-}e Teodorovi} kod„Crnog psa” (po~e-tak 20. veka) i drugo.

Zbirku poziv-nica ~ine pozivnicePan~eva~ke trgo-va~ke omladine zakrsnu slavu 1935. i1936. godine, poziv-nice za ven~awe tr-govca \ure Jano{e-vi}a (1895), poziv-nice Pan~eva~kogstreqa~kog dru{tvaza kraqevsko stre-qawe (1907).

Zbirka progra-ma sadrì programbesede Pan~eva~kogsrpskog crkvenogpeva~kog dru{tva udvorani kod „Truba-~a” (5. mart 1888),program koncerataovog dru{tva na tur-neji po ju`noj Srbi-ji (avgust 1936)...

U zbirci raz-glednica je preko500 starih razgled-nica Pan~eva iz au-strougarskog, me|u-ratnog i poratnogperioda (najstarije su iz 1898) i vi{e stotinarazglednica gradova Kraqevine Jugoslavije iEvrope. To su uglavnom razglednice gradova u ko-jima su ìveli ili boravili poznati Pan~evci.

Deo zbirke ~ine umetni~ke razglednice sa raz-li~itim motivima i ima ih vi{e stotina.

Zbirka fotografija sadrì veliki brojfotografija i srodnog materijala sa likovimapoznatih ili anonimnih Pan~evaca iz 19. i 20.veka. Tu su reprodukcija slike Veseli Bana}aniStevana Aleksi}a sa wegovim autogramom, foto-grafija Mare Mandra{evi}, supruge Veqka Pe-trovi}a, razglednica sa likom Laze Kosti}a, iz-dawe Cvijanovi}eve kwiàre (kraj 19. veka) idruge.

Posebnu zbirku ~ine razglednice i foto-grafije filmskih glumaca, uglavnom iz doba ne-

mog i po~etka zvu~nogfilma, a me|u wima su iMarina Vladi i Glori-ja Svanson. Istraìva-wa pokazuju da je prvaro|ena Pan~evka, a dru-ga je ro|ena u Zemunu, apodaci o mestu ro|ewakoji se obi~no navode uzwihove biografije nisuta~ni.

Pomenimo i zbir-ku zna~aka vezanu zaPan~evo sa preko hiqa-du zna~aka iz periodaposle Drugog svetskograta.

Od materijala izove biblioteke prire-|eno je petnaestak izlo-`bi: „Stare razgledni-ce Pan~eva”, „Zavi~ajnedragocenosti sa pan~e-va~kog buvqaka”, „Trikwièvnika (Isidora,Zmaj, Crwanski) i wi-hove sobe”, „Od Mo{o-rina do Beograda” (po-vodom dodele kwièvnenagrade koja nosi imeIsidore Sekuli} u Bi-blioteci „Veselin Ma-sle{a” u Beogradu 1999.godine). Jedna izlo`baje posve}ena MaksimuGorkom povodom 135-ogodi{wice ro|ewa, agra|a je kori{}ena i zailustrovawe kwiga: Va-

ro{ na kraj sveta (priredili M. Orli} i G. Tra-ilovi}), Letopis Pan~eva Dimitrija Mite Ran-kova, Zapisi starog Pan~evca Gige Stojnova idruge.


8

Umetni~ka razglednica sa po~etka veka, iz kolekcije G. Milo{evi}a, koja nosi ìg vojne po{te

Vr{ac i kojom se jedna Kaja sa Starog Sewaka uBeogradu poziva na sastanak u Pan~evo

Zborno mesto za bibliotekare iz celog sve-ta, od 20. do 24. avgusta ove godine, bi}e ju`noko-rejska prestonica Seul. Glavni grad dràve kojaje osamdesetih i ranih devedesetih godina pro-{log veka ostvarila ekonomski bum i postala„azijski tigar”, slovi za centar me|unarodnogbiznisa, finansija i multinacionalnih korpo-racija. Sa vi{e od deset miliona stanovnika,{to je gotovo ~etvrtina ukupne korejske popula-cije, Seul spada u najve}e prestonice sveta. Na-lazi se na severozapadu zemqe, ju`no od korejskedemilitarizovane zone, na reci Han, u okruèwuimpozantnih planina.

Nimalo slu~ajno, dinami~nost, kao osnovnaodrednica ovog grada, jeste i glavna odrednicateme ovogodi{weg Svetskog bibliote~kog kon-gresa (Libraries: Dynamic Engines for the Knowled-ge and Information Society). Me|utim, nije samovisoka tehnologija i dinami~nost kao rezultattoga ono ~ime se doma}ini preporu~uju svetskojbibliote~koj zajednici. Tu su i neke ~iweniceod prvorazrednog kulturnoistorijskog zna~aja.Koreja je zemqa u kojoj je kultura {tampawa kwi-ga vrlo stara. Najstarija {tampana kwiga, pomo-}u drvenih blokova, poti~e iz osmog veka, a prvakwiga {tampana pokretnim metalnim kalupimadatira iz 1377. godine (73 godine pre Gutenber-ga!) i pod za{titom je Uneska. Danas se u ovojazijskoj zemqi {tampa vi{e od 120 miliona kwi-ga, sa oko 43 hiqade novih naslova svake godine.Bibliote~ki sistem Ju`ne Koreje ~ine impo-zantne brojke od 487 javnih, 438 univerzitetskih,570 specijalnih i 10.297 {kolskih biblioteka.Me|u wima, 37 najreprezentativnijih }e tokomKongresa otvoriti svoje dveri za bibliotekareiz celog sveta.

U skladu sa ustaqenom organizacionom {e-mom generalnih Iflinih konferencija, i ovajkongres u Seulu ima svoj glavni, radni deo, i nizprate}ih manifestacija. Glavni deo programa, po-red plenarnih zasedawa, ~ine predavawa, prezen-tacije i diskusije u okviru pojedinih odeqewa,sekcija, regionalnih i tzv. sredi{wih aktivnosti.Teme u okviru ovih segmenata Ifle, saobraènesu op{toj, zajedni~koj temi ovogodi{we konfe-rencije i sukcesivno su objavqivane na wenom saj-

tu, a sada se na jednom mestu mogu na}i u okviru pr-vog broja Iflinog glasila IFLA Express:http://www.ifla.org/IV/ifla72/IFLA-express2006.htm.

Predvi|en je i bogat kulturni i turisti~kiprogram. Wime su obuhva}ene posete drevnim bu-disti~kim spomenicima, ali i obele`jima novijeistorije (gra|anski rat), etnolo{kim parkovimai supermodernim zdawima. U ponudi su i tradici-onalni korejski ples i gastronomske pikanterijeIstoka, ali i {oping i no}no osmatrawe grada.Predvi|ene ekskurzije traju od nekoliko sati (zabliè destinacije) do onih pre i posle konfe-rencija, koje traju vi{e dana i geografski se pro-teù ~ak do kineske prestonice. Iz palete ponu-da izdvoji}emo jednu karakteristi~nu za ovo da-lekoisto~no podnebqe – dvo~asovni boravak u ko-rejskoj sauni. Tretman je deo 600 godina stare tra-dicije narodne medicine (i kozmetike) i, za samo62 evra, podrazumeva boravak u nekoj vrsti kame-ne kupole koja se zagreva borovim drvetom, pota-pawe u jezerce s lekovitim biqem, „kupawe” uglini i stru~nu masaù.

Ifline godi{we konferencije imaju i svo-je tzv. prate}e skupove, koji se obi~no odràvajunekoliko dana pre glavne konferencije. Ove go-dine bi}e ih ~ak sedam. Ve}ina }e se odràvatitako|e u Seulu, a neke i u susednim dràvama,Kini i Japanu.

Celokupan program Kongresa bio je razra-|en i utana~en mnogo ranije (kako to stroga pra-vila o organizaciji ovakvog doga|aja zahtevaju).Tako se na prethodnom Svetskom kongresu bibli-otekara u Oslu uveliko vodila kampawa za ovogo-di{wi kongres, pri ~emu su u izobiqu deqeniprogrami, bro{ure, mape Seula i drugi materi-jal. Stoga je za sve eventualne u~esnike veoma va-`no da po{tuju nazna~ene krajwe rokove za pre-daju radova (radove ~ije su apstrakte ve} prihva-tile nadle`ne sekcije treba poslati najkasnijedo 15. juna), za rezervaciju hotela i sli~no.

Po{tovawe rokova je veoma va`no i kad je upitawu cenovnik. Tako }e ~lanovi Ifle za regi-straciju do 15. maja platiti 365 evra, a posle togdatuma ~ak 445. Oni koji nisu ~lanovi Ifle do15. maja treba da uplate 450 evra, a pre|eni rok}e ih ko{tati 75 evra vi{e. Cene hotela su na

U susret Ifli 2006.

(Ne)potreban vodi~ do Seula

LINKPan~eva~ko ~itali{te

9

nivou onih iz Evropske unije, a od ponu|enihCOEX (Exibition and convention centre) nazna~enje kao najekskluzivniji i kao centralno mestoKongresa. Dnevni boravak u wemu za jednu osobuiznosi 250 evra.

Materijalne olak{ice su predvi|ene samoza studente (za na{e visoko{kolce su i takveastronomski visoke). Za razliku od Norve{ke,zemqe doma}ina pro{logodi{weg kongresa, kojaje za 80 bibliotekara (75 ih je bilo zvani~no naspisku) iz celog sveta omogu}ila besplatan put iboravak u Oslu, doma}in ovogodi{weg kongresaje oglasio konkurs za gratis u~e{}e 10 bibliote-kara, i to samo iz zemaqa sa azijskog kontinenta.Ostaje jo{ i Harry Campbell grant, fondacija ko-ja }e izabrati jednog sre}nika iz bibliote~koguniverzuma i omogu}iti mu samo besplatno puto-vawe, ali ne i boravak u Seulu. Obezbe|en je ipopust u prevozu za u~esnike Kongresa (i to od 10do 20 odsto) kod nekih aviokompanija, izme|uostalih „Lufthanse”, skandinavske i austrijskeaviokompanije.

Na kraju ovog (ne)potrebnog vodi~a do Ifle2006. vaqa podsetiti: u Iflu je ukqu~eno 150 ze-maqa sveta, a weno ~lanstvo ~ini 1.736 pojedina-ca, 164 asocijacije, 1.113 institucija i 410 stu-dentskih i drugih udruèwa. Godi{we konfe-rencije Ifle su grandiozni skupovi i u~e{}a nawima se svuda u svetu smatra pitawem profesio-nalnog prestià.

Gde smo mi u tome?^lanice Ifle su: Narodna biblioteka Sr-

bije, Biblioteka Matice srpske i Zajednica uni-verzitetskih biblioteka Srbije (o va`nostihitnog u~lawewa Bibliotekarskog dru{tva Sr-bije u Iflu ne treba ni tro{iti re~i)

Pitawe u~e{}a na{ih bibliotekara naovom planetarnom skupu, zbog udaqenosti mestawegovog odràvawa, odnosno tro{kova potreb-

nih za put, registraciju i boravak, iskqu~uje mo-gu}nost li~ne inicijative i svodi se na pitawemo}i i nemo}i na{ih najzna~ajnijih bibliote~-kih institucija i nadle`nih ministarstava i,pre svega, na pitawe ukupne politike i strategi-je na{eg bibliotekarstva.

Da li se doga|aj u Ruandi za nas desio ako gane objavi televizija, odnosno, da li je na{e po-stojawe u globalnim razmerama uop{te realnoukoliko nije dovoqno vidqivo i u~e{}e na{ihnajeminentnijih predstavnika na ovakvim skupo-vima? Uz ovo retori~ko pitawe nadle`ne trebauvek podse}ati i na to da su ovakvi skupovi izvordragocenog znawa i iskustava, ali pre svega, i iz-nad svega, nezamenqive mogu}nosti uspostavqa-wa novih i obnavqawa starih, pokidanih veza.(Kao i u tolikim drugim profesijama, informa-cija je ~esto = komunikacija).

Prema nepotpunom uvidu u profesionalneaktivnosti ~lanova na{eg esnafa (koji, dakle,ni unutar sebe nije povezan, a ni transparentan!)SCG ima jednog svog predstavnika u Ifli, i to uFAIFE komitetu (Freedom of Access to Informati-on and Freedom of Expression = Sloboda pristupainformacijama i sloboda izraàvawa). U pita-wu je Vehbi Miftari, pomo}nik (ili zamenik?)direktora pri{tinske biblioteke. Da li }e go-spodin Miftari biti jedini zastupnik na{etrobojke na ovom planetarnom skupu biblioteka-ra ostaje da se vidi. Pozitivno iznena|ewe bibilo da se tamo pojave ~elnici na{ih najzna~aj-nijih bibliote~kih ustanova i da bar jedan bi-bliote~ki stru~wak prezentuje neki svoj rad.Negativno iznena|ewe – da na{ jedini predstav-nik u Ifli prestane da bude na{ (sugra|anin)odlu~no i s indignacijom odbijamo.

Milica Stevanovi}Narodna biblioteka Kru{evac

LINK Pan~eva~ko ~itali{te

10

:: BIBLIOTEKE UFINSKOJ :: ::BIBLIOTEKE U FINSKOJ:: :: BIBLIOTEKE UFINSKOJ :: ::BIBLIOTEKE U FINSKOJ:: :: BIBLIOTEKE UFINSKOJ :: ::

u ovom broju

specijalni dodatak

BIBLIOTEKE U FINSKOJ

(u sredini)

Enciklopedija Britanika genealogiju(rodoslov) odre|uje kao prou~avawe porodi~nihkorena i istorije. Genealogija je univerzalnapojava, koja se moè na}i kod svih naroda i usvim periodima, od najosnovnijih, rudimentar-nih oblika, do kompleksnih komparativnih.Najprostija definicija bi genealogiju odredi-la kao nauku koja prou~ava istoriju porodica,mada svako upro{}avawe znatno moè iskrivi-ti pravu sliku. Leksikon stranih re~i i izrazaMilana Vujaklije genealogiju prevodi re~ju ro-doslov, i defini{e je kao nauku o postanku, po-reklu i razvitku porodica. U svakodnevnom go-voru „rodoslovac” predstavqa osobu koja sasta-vqa liste predaka, popularnije re~eno „poro-di~no stablo”.

Sekcija Rodoslovi i lokalna istorija1 (Ge-nealogy and Local History) postoji od 1997. godinekao diskusiona grupa u okviru Ifle, da bi nakonferenciji u Glazgovu 2002. godine bila usta-novqena kao posebna sekcija. Na toj konferenci-ji odràna je i prva sednica odbora sekcije, koji~ine eminentni bibliotekari, istori~ari, arhi-visti iz raznih ustanova {irom sveta. Kao jedanod po~etnih zadataka odbora bilo je prikupqaweinformacija o istraìvawima iz oblasti genea-logija i lokalnih istorija u nacionalnim bibli-ote~kim udruèwima, kao i mogu}nosti za pro-movisawe rada u tim oblastima. U samom startupokrenuto je i va`no pitawe problema otvore-nog pristupa li~nim podacima koji se nalaze ubibliote~kim zbirkama, jer obelodawivawe re-zultata istraìvawa jednim delom dolazi u su-kob sa postoje}om zakonodavnom regulativom oza{titi i nepovredivosti li~nih podataka svakeosobe. Odbor vi{e godina aktivno radi na preva-zilaèwu tog problema, nastoje}i da zadovoqiobe strane: zakonodavce i pravo na slobodan pri-stup informacijama.

Rodoslovi i lokalna istorija predstavqajednu od najmla|ih sekcija Ifle i posve}ena je

unapre|ewu genealo{kih istraìvawa i prou~a-vawu lokalne istorije u okvirima bibliote~kedelatnosti. Osniva~i su imali èqu da me|u bi-bliotekarima podignu svest o zna~aju ovih temaza prou~avawe sveukupnog kulturnog nasle|a ~o-ve~anstva, kao i da podstaknu rad na tome u jav-nim, {kolskim i univerzitetskim biblioteka-ma. U strate{kom planu, koji je Sekcija uradilaza period 2006–2007, jasno su definisane osnovnesmernice rada.

Misija sekcije je da bude glas bibliotekarakoji se bave rodoslovima i lokalnom (zavi~aj-nom) istorijom u me|unarodnoj informacionojzajednici, da povezuje pojedine stru~wake sa bi-bliotekama, arhivima, muzejima i srodnim dru-{tvima i institucijama, kao i da podstakne raz-voj rodoslova i zbirki iz zavi~ajnih istorija iwihovu orijentisanost prema korisnicima.

Ciqevi sekcije: – podizawe zna~aja biblioteka u dru{tvu;– razvoj mreè bibliote~kih udruèwa;– usavr{avawe bibliote~kih stru~waka;– slobodna cirkulacija informacija i pra-

vo svake osobe na informaciju;– promovisawe i razvoj tradicionalnih ser-

visa za rodoslove i zavi~ajnu istoriju,razmena podataka i izvora, komparativnihstudija i primera iz prakse.

Akcije:– saradwa sa odgovaraju}im sekcijama Ifle

radi organizacije zajedni~kih programana temu rodoslova i zavi~ajne istorije;

– podr{ka bibliotekama koje rade na pro-gramima rodoslovne i zavi~ajne istorije;

– objavqivawe periodi~nog lista sekcije;– razvoj saradwe izme|u biblioteka, arhiva

i muzeja;– izdavawe uputstava za organizovawe i vo-

|ewe rodoslovnih kolekcija i kolekcijazavi~ajne istorije;

– {irewe informacija o rodoslovnim i za-vi~ajnim resursima, kao i o prakti~nimrezultatima preko Ifla konferencija.

Sekcija Ifla za rodoslove i lokalnu istoriju

Unapre|ewe genealo{kihistraìvawa


11

1 Smatramo da se termin „lokalna istorija” moè prevo-

diti i kao „zavi~ajna istorija”, {to bi bilo u duhu srpskog jezi-

ka i u skladu sa doma}om bibliote~kom praksom. (prim. B. T.)

Rodoslov nije prosto grupisawe odre|enihosoba i re|awe wihovih imena u hronolo{komnizu, ve} zahteva detaqno istraìvawe kao i zasve ostale istoriografske radove. Rad na rodo-slovima dobio je zna~ajan podstrek sve ve}omprimenom interneta i onlajn repozitorijuma.Internet je doprineo i zna~ajnijem u~e{}uistori~ara-amatera u postavqawu svojih rodo-slovnih stabala i rezultata istraìvawa nauvid onlajn-zajednici, kao i ve}em broju projeka-ta u vidu veb sajtova i portala koji su iskqu~i-vo posve}eni porodi~noj istoriji. Sajt na adre-si http://www.genhomepage.com odli~an je uvod usvet rodoslova i istraìvawa vezanih za poro-di~nu i zavi~ajnu istoriju. Tu korisnici moguprona}i vodi~e za pravqewe rodoslovnih tabli-ca i porodi~nih stabala, izvore, forume, spisaksrodnih veb sajtova, pogodan softver za priku-pqawe i obradu podataka, kao i postavqawekrajwih rezultata na internet. Zanimqiv je isajt www.ancestry.com, kao i www.familyse-arch.org, gde je mogu}e pretraìvati svetske ba-ze podataka u potrazi za precima. Naravno, veli-ki deo ovakvih usluga se napla}uje, ali je osnov-nu pretragu i softver za vo|ewe li~nih kolek-cija mogu}e dobiti besplatno. Najinteresantni-ji doma}i veb portal pripada Srpskom rodoslov-nom dru{tvu, na adresi http://www.rodoslo-vlje.com. „Rodoslovqe” predstavqa nezaobilazanizvor svih koji nastoje da se vi{e upoznaju sa ge-nealogijom i doma}om heraldikom (porodi~nomi korporativnom).

Najve}a specijalizovana biblioteka za po-rodi~nu istoriju i rodoslove nalazi se u SoltLejk Sitiju u Juti.2 Biblioteka raspolaè sapreko 2,4 miliona digitalizovanih kopija origi-nalnih dokumenata, u kojima se nalazi vi{e oddve milijarde imena preminulih qudi, tako daqudi iz ~itavog sveta koriste ovaj dragocenifond za svoja istraìvawa. Izme|u ostalog, bi-blioteka je jedna od najpose}enijih turisti~kihdestinacija u Solt Lejku. Osnovana je 1894. godi-ne i danas ima status javne biblioteke, koja jeotvorena za sve korisnike potpuno besplatno.

Sekcija za rodoslove i lokalnu istoriju vo-di me|unarodni forum za razmenu informacija oresursima, servisima i profesionalnom usavr-{avawu (prijavqivawe na forum, prikupqaweinformacija i razmena ideja moè se izvr{itina adresi genloc¿infoserv.inist.fr). Od 2004. godinesekcija aktivno sara|uje sa sekcijom Ifle za ge-ografiju i mape (Geography and Map Libraries), s

obzirom na to da dve sekcije dele zajedni~ka in-teresovawa i teme. Preko redovnih aktivnostipodràva se rad biblioteka i arhiva na priku-pqawu, ~uvawu i pruàwu na uvid usmenih i pi-sanih (dokumentovanih) materijala, kroz tradi-cionalne vidove komunikacije, ali i putem no-vih tehnologija. Jedan od prvih projekata sekci-je bio je vezan za stvarawe centralnog direkto-rijuma za rodoslove i lokalnu istoriju, ali je au-toru ostalo nepoznato da li je to realizovano.Tako|e, sekcija ima redovna godi{wa izdawa,kao {to su bilteni, izve{taji sa godi{weg sa-stanka, radovi koji su predstavqeni na konfe-renciji (svake godine ~etiri rada budu odabranaza saop{tewa i wihovi autori dobijaju poziv zau~e{}e na konferenciji). Sva izdawa Sekcije zarodoslove i lokalnu istoriju mogu se prona}i naveb-sajtu sekcije, www.ifla.org/VII/s37/index.htm.

U 2006. godini sekcija }e svoje aktivnostiusmeriti na promociju lokalne istorije i druga-~ijih tradicija u negovawu te istorije, s obziromna to da se azijska lokalna istorijska tradicijaznatno razlikuje od zapadwa~ke (evroameri~ke).Na redovnoj konferenciji Ifle, koja }e se 2006.godine odràti u Seulu, predloène teme odno-si}e se na „dinamiku lokalne istorije”, odnosno„lokalnu istoriju i dinamiku tradicije”. Za2007. godinu i konferenciju Ifle ve} je predlo-èna tema usmena (govorna) istorija. Ina~e, sek-cija prati trend Ifle pa svake godine predlaènovu temu za konferenciju. U Glazgovu 2002. go-dine tema se odnosila na porodi~nu istoriju, uBerlinu 2003. naglasak je bio na saradwi bibli-oteka, arhiva i muzeja, kao tri najva`nije insti-tucije u ~uvawu kulturne ba{tine. Konferenci-ja u Buenos Ajresu 2004. godine promovisala jeinteresovawe za istoriju imigracije i imigrana-ta, wihovo poreklo, ìvote, doprinos lokalnojzajednici gde su se doselili. U Oslu 2005. godinetema je bila „Navigacija svetom predaka”.

^lanovi Sekcije za rodoslove i lokalnuistoriju aktivno rade na organizovawu nacio-nalnih sekcija gde one jo{ uvek ne postoje. Bi-bliote~kim radnicima i svim ostalim zaintere-sovanim pojedincima, odnosno institucijama,priprema se i {aqe paket informacija o samojsekciji, wenim aktivnostima, na~inu organizo-vawa nacionalne sekcije itd. Krajwi ciq je u or-ganizovawu zainteresovanih pojedinaca, podsti-cawu pokrenutih projekata ili razvijawu dobrihideja, kako bi se kroz nacionalna udruèwa si-stematizovano radilo.

Bogdan Trifunovi}Gradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis” â~ak


12

2 Vi{e o biblioteci na adresi http://www.

familysearch.org/Eng/Library/FHL/frameset_library.asp

U okviru asocijacije CENL (Conference ofEuropean National Librarians – Konferencija di-rektora evropskih nacionalnih biblioteka) re-alizuje se najzna~ajniji projekat nacionalnihbiblioteka Evrope pod nazivom „Evropska bi-blioteka” (TEL – The European Library). Od2001. do 2004. godine projekat je finansiralaEvropska unija. Od 2005. u finansirawe su seukqu~ile i nacionalne biblioteke kao puno-pravni partneri u projektu. Status punopravnihpartnera u projektu ima jedanaest nacionalnihbiblioteka Austrije, Francuske, Nema~ke, Ve-like Britanije, Italije, Portugala, Finske,Holandije, [vajcarske, Slovenije, Hrvatske iSrbije.

Osnovni ciqevi projekta „Evropske bibli-oteke” su:

– izgradwa zajedni~kog elektronskog kata-loga nacionalnih biblioteka Evrope koji}e biti pretraìv na svim jezicima puno-pravnih saradnika;

– izgradwa internet portala sa najzna~ajni-jim informacijama o evropskim nacional-nim bibliotekama;

– izgradwa digitalne evropske bibiliote-ke, odnosno trezora evropske kulturne ba-{tine.

Rezultati projekta u 2005.

NBS je postala punopravni partner u pro-jektu 1. jula 2005. godine. Status punopravnogpartnera u projektu „Evropska biblioteka” zaNarodnu biblioteku Srbije predstavqa ogro-man uspeh, uporediv mo`da jedino sa ulaskomna{e zemqe u Evropsku uniju. To je veliko pri-znawe ne samo za Biblioteku, ve} i za na{u ze-mqu, jer se Srbija trenutno nalazi me|u jeda-naest odabranih zemaqa Ervope punopravnihpartnera. U~e{}e NBS u projektu finansijskisu podràli Ministarstvo kulture RepublikeSrbije i Fond za otvoreno dru{tvo. NBS timza realizaciju projekta ~ine ~etiri stru~wakai vi{e konsultanata. Punopravnim partner-stvom u projektu stru~waci NBS su stekli pra-

vo da budu ~lanovi upravnog odbora projekta,~lanovi grupe koordinatora i tehni~ke radnegrupe.

Od 1. jula 2005. godine do danas NBS je po-stigla slede}e rezultate:

– uzajamni katalog Cobib.Sr pretraìv jepreko portala Evropske biblioteke;

– dve digitalne kolekcije NBS pretraìvesu preko portala;

– za pet digitalnih kolekcija NBS omogu-}en je direktan pristup;

– portal Evropske biblioteke preveden jeve}im delom na srpski jezik i omogu}eno jei pretraìvawe na srpskom jeziku.

Pretraìve digitalne kolekcije

Uzajamni katalog Cobib.Sr sa preko 1,6 mi-liona bibliografskih zapisa pretraìv je pre-ko TEL portala. Zahvaquju}i dobroj saradwi saIZUM-om iz Maribora i Britanskom nacional-nom bibliotekom na serveru NBS u oktobru 2005.instaliran je me|unarodni standardni protokolZ39.50 koji omogu}ava pretraìvawe celokupnoguzajamnog kataloga. Kao {to je poznato, uzajamnikatalog Cobib.Sr izra|en je na osnovu elektron-skog kataloga Biblioteke Matice srpske, koji jebio najbogatiji, a dodati su mu elektronski kata-lozi NBS, Univerzitetske biblioteke „Sveto-zar Markovi}” i JUBIN-a. U izradi uzajamnogkataloga trenutno u~estvuje oko 50 bibliotekaiz Srbije. Preko portala „Evropske bibliote-ke” uzajamni katalog je mogu}e simultano pretra-ìvati zajedno sa deset kataloga drugih evrop-skih nacionalnih biblioteka punopravnih part-nera projekta.

Srpska de~ja digitalna biblioteka predsta-vqa jedinstvenu digitalnu kolekciju od 130 naj-boqih i najlep{ih de~jih kwiga iz srpske kwi-èvnosti. Kolekcija je najpre nastala kao deome|unarodnog projekta „Me|unarodna de~ja digi-talna biblioteka”. Izbor kwiga napravio je ure-|iva~ki odbor koji ~ine profesori de~je kwi-èvnosti i bibliotekari. Kwige su digitalizo-vane „od korica do korica”, a softver specijalno

Narodna biblioteka Srbije

Projekat Evropska biblioteka


13

prilago|en de~jem uzrastu izra|en je u NBS. Svekwige pojedina~no su pretraìve preko portalaTEL-a, jer se u centralnom registru Evropske bi-blioteke nalaze pojedina~ni bibliografski za-pisi za svaki naslov izra|eni prema standarduDublin Core i u formatu xml, koje su napravilistru~waci NBS.

DOI Serbia predstavqa bazu podatka sa ~lan-cima u punom tekstu sedam nau~nih ~asopisa izSrbije i vi{e od 1.500 ~lanaka. Svi ~lanci pre-traìvi su preko portala TEL-a pojedina~no ponaslovima i autorima, jer su bibliografski za-pisi deo centralnog registra Evropske biblio-teke. Wima se moè direktno pristupiti i ~lan-ci se mogu ~itati u punom tekstu, jer su izgra|e-ni po principu Otvorene arhive. Bibliogrfskizapisi izra|eni su u NBS prema standardu Du-blin Core i u formatu xml.

Dostupne digitalne kolekcije

Preko portala Evropske biblioteke mogu}je pristup, odnosno link, ka slede}im digital-nim kolekcijama NBS:

– katalog kwiga na jezicima jugoslovenskihnaroda 1868–1972. (14 tomova);

– katalog kwiga na jezicima jugoslovenskihnaroda 1519–1867. (jedan tom);

– srpska retrospektivna bibliografija:kwige, 1868–1944. (17 tomova);

– teku}a bibliografija Srbije (2003–2005).

Ciqevi za 2006. godinu

Prema precizno utvr|enom implementacio-nom planu, koji su tokom stru~nih sastanaka za-jedni~ki utvrdili stru~waci NBS i tima pro-jekta TEL, tokom 2006. godine NBS }e na portalEvropske biblioteke ukqu~iti i slede}e digi-talne kolekcije:

– digitalna Politika 1904–1941;– kolekcija svetogorske grafike (170 na-

slova); – digitalna kolekcija gramofonskih plo~a

na 78 obrataja (oko 200 naslova); – digitalna kolekcija }irilskih rukopisa

(oko 300 naslova). Na sastanku upravnog odbora TEL projekta,

odrànom u Kraqevskoj biblioteci u Holandijiu martu 2006. godine, dogovoreno je i da NBS bu-de koordinator izrade evropske digitalne ko-lekcije na romskom jeziku. Sve nacionalne bi-blioteke }e digitalizovati gra|u i kreirati me-tadata podatke, a NBS }e voditi ra~una da digi-

talna kolekcija na romskom jeziku u pogledu sa-dràja i strukture zaista predstavqa kulturnuba{tinu ove najzna~ajnije nacionalne mawine uEvropi.

Primer timskog rada

Na sastanku TEL koordinatora, odrànom umartu 2006. u Nema~koj nacionalnoj biblioteciu Frankfurtu, NBS je dobila i posebno prizna-we od kolega iz jedanaest nacionalnih bibliote-ka Evrope, jer je pozvana da govori na temu „Sr-bija – najboqa praksa internog timskog rada”.Naime, od jula 2005. do danas pokazalo se da NBSradi najboqe kao tim na realizaciji projekta. Topriznawe samo je dodatno uve}alo entuzijazamstru~waka ~lanova internog tima NBS. TEL timNBS zaista predano radi na projektu Evropskebiblioteke, jer sve svoje ciqeve i zadatke ispu-wava na vreme, ~esto i pre roka. On ima svoju in-ternu listu preko koje razmewuje sve informa-cije vezane za projekat, kao i sve najnovje infor-macije iz Evrope i sveta u vezi sa digitalnim bi-bliotekama. Pored toga, TEL tim NBS ima i ne-ka svoja interna pravila:

– svaki dan po 10 minuta za TEL;– svaki dan po 10 minuta za digitalne bibli-

oteke; – svaki dan po 10 minuta za {ale i smeh; – parola o doìvotnom u~ewu preobraèna

je u parolu o svakodnevnom u~ewu; – „blizanci u timu” – za svaki zadatak zadu-

èno po dvoje qudi; – na svaku elektronsku poruku odgovoriti u

roku od 24 sata. Pravila najboqe prakse timskog rada NBS

bi}e preto~ena u pravila koja }e posluìti kaoosnov rada svih TEL timova u drugim nacional-nim bibliotekama Evrope, kao i u bibliotekamabudu}im novim punopravnim partnerima.

Internet portal evropskih biblioteka

Drugi segment realizacije projekta TELpodrazumeva izgradwu portala svih evropskihnacionalnih biblioteka na kome su date sveosnovne informacije o svim nacionalnim bibli-otekama Evrope. Ovaj segment projekta ve} rani-je je bio delimi~no realizovan kroz projekat„Gabriel”. Sada je portal unapre|en, mogu}e jepretraìvawe informacija na tri jezika, engle-skom, francuskom i nema~kom, a u budu}nosti jeplanirano da portal bude dostupan i na svimevropskim jezicima.


14

Na portalu se nalaze osnovne informacijeo svakoj pojedinoj nacionalnoj biblioteci, isto-rijat biblioteke, osnovne funkcije biblioteke,obim kolekcija, informacije za korisnike ouslovima kori{}ewa gra|e i informacija, omo-gu}en je direktan pristup nacionalnim teku}imbibliografijama, kao i pojedina~nim internetprezentacijama, elektronskim i drugim onlajnizvorima.

Narodna biblioteka Srbije ve} je prisut-na na ovom internet portalu. Tu se nalaze sveosnovne informacije o istoriji NBS, o wenimkolekcijama i onlajn izvorima, o uzajamnom ka-talogu svih biblioteka Srbije itd. Prezenta-cija NBS je zasad ura|ena na tri jezika, engle-skom francuskom i nema~kom, a u narednom pe-riodu bi}e dostupna i na drugim evropskim je-zicima.

Trezor Evropske biblioteke

Tre}i segment realizacije TEL projektapodrazumeva izgradwu digitalne bibliotekeEvrope, odnosno izgradwu trezora evropskih bi-blioteka u kojem }e biti omogu}en pristup doku-mentima u punom tekstu. Ciq je da u trezorEvropske biblioteke u digitalnom obliku buduukqu~ena najzna~ajnija dela kulturne ba{tinesvih evropskih zemaqa, da ona budu pretra`ivapo jedinstvenim kqu~evima i u punom tekstu do-stupna za sve korisnike {irom sveta.

Trenutno se na internet portalu Evropskebiblioteke nalazi prezentacija po pet najzna~aj-nijih dokumenata nacionalne ba{tine iz svihevropskih nacionalnih biblioteka. Narodna bi-blioteka Srbije je iz svojih fondova odabralapet najzna~ajnijih dokumenata, ~etiri rukopisa ijednu mapu grafika, digitalizovala ih, pripre-mila metadata podatke za wih i {iri opis kojipodrazumeva i kratak istorijat dokumenata. Ta-ko se sada u evropskom trezoru nalaze slede}idragoceni dokumenti u digitalnom obliku iz Na-rodne biblioteke Srbije:

– Beogradski parimejnik, prva polovina 13.veka;

– Du{anov zakonik – prizrenski prepis,1515–1525;

– Zbornik popa Dragoqa, tre}a ~etvrtina13. veka;

– Zbornik srpskih `itija i Hilandarskitipik Taha Marka, 1370/75. godine;

– Svetogorska grafika – manastir Hilan-dar, 1757.

Na pristupnoj internet stranici Evropskebiblioteke svakodnevno se kao ilustracija digi-talnog trezora postavqa po jedan digitalni do-kument jedne nacionalne evropske biblioteke.Tako je i Narodna biblioteka Srbije tokom mar-ta imala ~ast i zadovoqstvo da se na pristupnojstranici internet prezentacije Evropske bibli-oteke na|u i weni dokumenti.

Vesna IwacNarodna biblioteka Srbije


15

Sedma me|unarodna konferencija Librarisin the Digital Age (LIDA) bi}e odràna od 29. ma-ja do 4. juna 2006. u Dubrovniku i na Mqetu. Orga-nizatori su Odsjek za informacijske znanostipri Filozofskom fakultetu u Osijeku i RutgersUniverzitet iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva,a osnovne teme konferencije su: kulturni, dru-{tveni i institucionalni uticaj i poloàj di-gitalnih biblioteka i Oblikovawe digitalnihbiblioteka za decu i mlade. Kodirektori prvogdela su Tatjana Aparac-Jelu{i} (Sveu~ili{te„J. J. [trosmajer” u Osijeku, Hrvatska) i TefkoSara~evi} (Univerzitet Rutgers, SAD), a drugogKarol C. Kuhlthau i Ross Todd sa UniverzitetaRutgers, SAD.

O~ekuje se u~e{}e brojnih doma}ih i stra-nih svetski poznatih stru~waka, me|u kojima suViolet Harada (Univerzitet Havai u Manoi), Da-nia Bilal (Univerzitet Tenesi, SAD), Coleen Cool

(Queens College Flushing, SAD), Andrew Large(Univerzitet McGill, Kanada), Liz Liddy (Univer-zitet Syracuse, SAD), Bruce Croft (UniverzitetMasa~usets, SAD), Bob Hayes (Univerzitet u Ka-liforniji, SAD, profesor emeritus), Ching-chiChen (Simmons College, SAD), Marija Dalbello iMary Jane McNally (Univerzitet Rutgers, SAD).Ovogodi{wi po~asni gost konferencije je pro-fesor Jack Meadows (Univerzitet Loughboro-ugh, UK).

Planirano je da }e biti 150 u~esnika, a po-zvane su biblioteke, informacijske agencije,profesionalne i ostale uslu`ne organizacije ifirme da za vreme trajawa konferencije, odrèdemonstracije, radionice, predstave i da izloèsvoje proizvode.

Sve dodatne informacije na adresihttp://www.ffos.hr/lida ili dobiti slawem upita nalida¿ffos.hr.

Od 29. maja do 4. juna 2006. u Dubrovniku i na Mqetu

Me|unarodna konferencijaLibraris in the Digital Age

U Sarajevu je od 20. do 23. aprila ove godineodràn drugi Me|unarodni susret bibliotekaraslavista, a tema je bila „Slavisti~ke kolekcije– budu}nost i izazovi”. Bila je to dobra prilikada se analiziraju geneza i funkcionisawe najzna-~ajnijih slavisti~kih kolekcija u SjediwenimAmeri~kim Dràvama i Evropi, potrebe kori-snika koje uti~u na profilisawe ovih kolekcija,tehnolo{ke promene u bibliotekarstvu, arhivi-rawe kolekcija i druga pitawa.

Jedan od organizatora ovog izuzetnog skupaje i Dru{tvo bibliotekara Bosne i Hercegovine,a u Organizacionom odboru je bilo petnaestak

profesora i bibliotekara iz Zagreba, Qubqane,Sarajeva, Londona, Praga, razli~itih delovaSAD... ^lan odbora iz SCG bio je Sreten Ugri-~i}, direktor Narodne biblioteke Srbije, kojije, odmah po oficijelnom otvarawu skupa i izla-gawa Robert Donia (Books Savers, Book Users :Glimps into the Future), govorio o „Postbalkan-skoj simboli~koj infrastrukturi”.

U okviru teme „Istorija slavisti~kih ko-lekcija” izlagawa su imali: Amra Re{idbegovi}(Specijalne zbirke nacionalne i univerzitetskebiblioteke Bosne i Hercegovine danas), ZoltanBada (Ostav{tina I{tvana Sent|er|ija u siste-

Drugi me|unarodni susret bibliotekara slavista u Sarajevu

Slavisti~ke kolekcijebudu}nost i izazovi


16

mu usluga Zemaqske biblioteke za strane jezikeu Budimpe{ti), Adin Quca (Bosniaca u Slaven-skoj biblioteci u Pragu), Narcisa Puqek-Bu-bri} (Emigrantika, bogumili i ratna zbirka ufundusima Bo{wa~kog instituta u Sarajevu) iXenet Krejn (History of Slavic Collection at Uni-versity of Michigan Library and Responsibility thatwe Share in Preserving the Human Record).

Svoje priloge „Budu}nosti slavisti~kihkolekcija” posvetili su Ivana Nikoli} (Bibli-ote~ka saradwa i razmjena publikacija – dopri-nos procesu pomirewa na prostorima nekada{weJugoslavije), Meliha Pirija (Iskustva Nacio-nalne i univerzitetske biblioteke Bosne i Her-cegovine u izgradwi fonda i mogu}nosti biblio-te~ke razmjene na me|unarodnoj razini), a IrenaSe{ek, Tereza Poli~nik-êrmeq i Vali @agarimale su zajedni~ki rad, „Bosansko-hercegova~-ka, hrvatska, makedonska i srpska gra|a u Nacio-nalnoj i univerzitetskoj biblioteci u Qubqani:analiti~ki izvje{taj za novi milenijum”.

Izazovi tehnolo{kih promena razmatranisu u prilozima Bojane Vukoti} (Elektronska iz-dawa periodike u Srbiji dostupna preko dubokogkataloga Narodne biblioteke Srbije), DraganaGolubovi}a (Digitalna arhiva bosanskohercego-va~kih {tampanih medija –iskustva u arhivira-wu periodike), Vaske Sotirov-\uki} (Digitali-zacija gra|e zavi~ajnih zbirki kao promoterakulturne ba{tine lokalne zajednice) i Marie-Barbare Martin (Portal za slavistiku u okviru

Virtuelne stru~ne biblioteke za Isto~nu Evro-pu: kako da postane atraktivan pristup stru~niminformacijama na Internetu).

Kako se ovaj susret odràva u vreme sarajev-skog Sajma kwiga, u~esnici su imali prilike zaneposredne kontakte sa bibliotekarima i izda-va~ima iz regiona i da se upoznaju sa teku}om iz-dava~kom produkcijom.

Za blok „Izdava~i, izdava{tvo i savremenaprezentacija” radove su pripremile Bea Kloc(Development and Future of East European Perio-dicals Content Collection: Caste study of CEEOL),Xenana Ala|uz (Elektronski ~asopisi kao iza-zov budu}nosti: studija slu~aja: Jutarwi bibli-

otekar) i Nevenka Hajdarevi} (Osvrt na bosan-sko-hercegova~ko izdava{tvo 1995-2005).

Temu ovogodi{weg skupa predloìli suameri~ki i evropski bibliotekari koji su se ipro{le godine u Sarajevu okupili u velikombroju da podrè ovaj mudar projekat bosanskihkolega. Tema prvog skupa bila je: „Balkan vi|enizvana – Jugoisto~na Europa u zbirkama zapadno-evropskih i severnoameri~kih biblioteka”.


17

Dru{tvo bibliotekara Republike Srpske iNarodna i univerzitetska biblioteka Republikesrpske u Bawaluci su od 8. do 9. maja ove godine uTrebiwu organizovali stru~ni skup, a tema je bi-la „Biblioteke u svjetlu modernih tehnologija”.

Specijalnim kolekcijama i zavi~ajnimzbirkama su se bavili Biqana Bilbija, dr @eq-ko Vu~kovi}, dr Milena Maksimovi}, An|a Bije-li}, Vesna Spasojevi}, Aleksandar Grandi} iMirjana Savi}. Izlagawe o Tehni~koj bibliote-ci u biblioteci „Gligorije Vozarevi}” u Srem-skoj Mitrovici imala je Sneàna La|inovi}, a obibliotekama kao lokalnim informativnimcentrima govorio je Mirko S. Markovi}.

Sistem uzajamne katalogizacije COBISS.Sr-bija predstavio je Milorad Vu~kovi}, a mr Alek-sa Alaxi} i Aleksandar Bjeli~i} „Publiko2004” u svetlu „realnog pristupa automatizacijibibliote~kog poslovawa”.

Permanentnom obrazovawu bibliotekarabili su posve}eni radovi dr Aleksandre Vrane{,@eqke Komleni}, Vesne Petrovi}, JasminkeElakovi}, Aleksandre Rendi} i Aleksandra ^vo-rovi}a, odnosu dru{tvene zajednice prema bi-bliotekama radovi Zorice Ivkovi}-Savi}, Gora-na Trailovi}a i Ozrenke \uri} (donatorstvo isponzorstvo), a za{titi kwi`nog fonda radoviMilke Davidovi} i Qiqane Babi}.

Susret bibliotekara Republike Srpske u Trebiwu

U svetlu moderne tehnologije

Bibliotekari su se i ove godine okupili uQigu kako bi se edukovali i razgovarali o va-`nim pitawima struke. Seminar je organizovan{esti put na temu Biblioteke-WEB i elektron-sko okruèwe. Ovo je potvrda da nema malih sre-dina i da Beograd nije jedini centar u Srbiji, jersvi koji èle da drè korak s vremenom nisu pro-vincijalci, da u svakoj sredini ima qudi koji è-le da prate svetske trendove. Internet klub uQigu postoji godinama i stalno napreduje.

Na seminaru su u~estvovale sve bibliotekekoje èle da postanu moderni informacioni cen-tri i da u|u u Evropu pre nego {to se na{i poli-ti~ari o tome dogovore. Da nema vremena za~ekawe potvrdio je Mirko Markovi} svo-jom agilno{}u i sposobno{}u da okupi bi-bliotekare i da nam prezentuje ne{to mo-derno, zna~ajno za napredak bibliote~kedelatnosti u Srbiji.

Naro~ito je pohvalno {to su ovom se-minaru prisustvovali novi, mladi biblio-tekari iz sredina koje nisu ranije u~estvo-vale na ovom seminaru. Mreà se {iri,razvija i mawe sredine se ukqu~uju, pa pro-ces usavr{avawa postaje nezadrìv. Biloje tu i znamenitih bibliotekara koji su odsamog po~etka prepoznavali zna~aj ovakvogna~ina rada i podràvali seminare koji suvodili razvoju bibliotekarstva. Pomenu}uGudrun Krivokapi}, direktorku bibliote-ke Gete instituta u Beogradu, Radu Bulato-vi}, direktorku biblioteke u Lazarevcu, i Ratkaôlakovi}a, direktora biblioteke u Staroj Pa-zovi, kojima je odato priznawe za dugogodi{wusaradwu.

Seminar je trajao tri dana, od 3. do 5. aprilaove godine, a u~esnici su bile biblioteke kojerade na razli~itim nivoima, od onih koji tek iduu proces automatizacije, do onih koji su na zavid-no visokom nivou. Predava~i su bili renomiranistru~waci u svom poslu: Vesna Iwac, zamenik di-rektora NBS – Evropska elektronska bibliote-ka, Predrag \uki}, rukovodilac odeqewa za una-pre|ewe, razvoj i nadzor bibliote~ke delatnostiBiblioteke grada Beograda – Redosled i zamkeautomatizacije bibliote~kog poslovawa, TamaraButigan-Vu~aj, na~elnica digitalnog centraNBS – Digitalna biblioteka – gordost i predra-sude, dr Zoran Ogwanovi}, koordinator Nacio-nalnog centra za digitalizaciju Srbije i Mate-

mati~ki institut SANU – Put ka digitalnoj bi-blioteci, Dejan Pati}, glavni i odgovorni ured-nik IP „Laguna”, Milorad Simi} – Softveri po-dr{ke za savremenu biblioteku, Jasmina Ninkov,koordinator projekta CALIMERA i direktorkabiblioteke „Milutin Boji}” u Beogradu – Mul-timedijalna prezentacija biblioteke, elemenatrada u elektronskom okruèwu, Stani{a Ne{i},urednik Novina beogradskog ~itali{ta-WEBportal Novina beogradskog ~itali{ta, MilunVasi}, bibliotekar biblioteke u Jagodini – Taj-ni svet virtuelnih prostora, An|elija Bjeli},bibliotekarka iz Uìca i Mirko Markovi}, di-

rektor biblioteke „\or|e Jovanovi}” iz Beogra-da i autor projekta Biblioteke na{eg okruèwa– Elektronski i web forum.

Nisu izostali ni ~asovi opu{tawa uz sve~a-nu besedu Jovana Radulovi}a, kwièvnika i di-rektora Biblioteke grada Beograda, ~oveka kojije veliki deo svog radnog veka proveo u izdava-{tvu, izlet u selo Ba i na Rajac, presli{avawenau~enog uz pesmu i igru i, na kraju, nadahnutaprigodna beseda Mirka Markovi}a povodom do-dele certifikata.

Mirku èlimo da istraje u svojoj èqi danas sve obu~i i poveè u Biblioteke org.yu, a namada {to pre zauzmemo mesto koje nam pripada u na-{em dru{tvu.

Zorica Milinkovi}Mati~na biblioteka

„Qubomir Nenadovi}” Vaqevo

Seminar u Qigu

Mnogo novih u~esnika


18

Prvi u seriji stru~nih seminara za biblio-tekare u ovoj godini }e, zbog nesporazuma koji supratili wegove pripreme, ostati zapam}en kaoveliki skandal.

Dosad u bibliotekarskim krugovima potpu-no anonimna firma „Gordikom” iz Beograda do-bila je od Ministarstva prosvete, kako saznaje-mo, podr{ku za odràvawe seminara za {kolskebibliotekare. Po{to o bibliotekarstvu u „Gor-dikomu” ne znaju mnogo, obratili su se dr Alek-sandri Vrane{, predsednici Bibliotekarskogdru{tva Srbije, za pomo}. Bibliotekarska jav-nost je animirana, ali su se ubrzo pojavili ne-sporazumi izme|u gospodina ]uka iz pomenutefirme i Aleksandre Vrane{, {to je rezultiralocirkularnim pismom bibliotekama, koje su pot-pisali A. Vrane{ i Sreten Ugri~i}, u kome suse, u ime Dru{tva i NBS, ogradili od ovog semi-nara. Mnogi predava~i su poslu{ali preporukena{ih istaknutih kolega i odustali od u~e{}a uradu skupa u Vrwa~koj Bawi.

„Gordikom” je ipak uspeo da realizuje ono{to je pretilo da postane najve}i fijasko u isto-riji stru~nih skupova u ovoj zemqi. Kongresna sa-

la hotela „Zvezda” u Vrwa~koj Bawi nije bila pra-zna, a nisu ni sve kolege poslu{ale preporuke di-rektora NBS i predsednice BDS. Bibliotekarisu na kraju seminara dobili certifikate, a orga-nizator je obe}ao da }e {tampati zbornik radova.

Savetovawe bibliotekara u Vrwa~koj Bawi

O nama i licencama


19

Semoq zemqaU~esnici su imali izuzetnu priliku da

prisustvuju promociji kwige Semoq zemqa ida se sretnu sa Mirom Vuksanovi}em, potpred-sednikom Matice srpske i direktorom Bibli-oteke Matice srpske, dobitnikom NIN-ove idrugih nagrada, kao i sa teoreti~arom kwi-èvnosti prof. dr Aleksandrom Jerkovim saFilolo{kog fakulteta u Beogradu.

Predava~i i temeProf. dr @eqko Vu~kovi}, Fakultet za

menaxment, Novi Sad: „Izme|u menaxmenta ietike u bibliotekama”

Milun Vasi}, ~lan UO Dru{tva biblio-tekara Srbije: „Me|unarodne bibliote~keasocijacije”

Dr med. nauka Silvija Brki}, upravnikBiblioteke Medicinskog fakultea Novi Sad:„Razvoj stru~nih biblioteka – savremena bi-bliote~ko-informaciona delatnost u akadem-skom obrazovawu”

Vesna Petrovi}, Mati~na biblioteka„Gligorije Vozarevi}” Sremska Mitrovica:„[kolske biblioteke u teoriji i praksi”

Branka Jovi}, Mati~na biblioteka„Qubomir Nenadovi}” u Vaqevu: „Uloga bi-bliotekara {kolskih i javnih biblioteka uedukaciji korisnika”

Mirko Markovi}, direktor Biblioteke„\or|e Jovanovi}” u Beogradu: „Marketing bi-blioteka preko interneta”

Jasmina Ninkov, direktor Biblioteke„Milutin Boji}” u Beogradu: „Informacione

potrebe korisnika kao element menaxmentajavnih biblioteka”

Vesna Stepanovi}, direktor Narodne bi-blioteke „Dr \or|e Nato{evi}” u In|iji:„Kulturno-prosvetna delatnost bibliotekausmerena odraslim korisnicima”

Marija Magarinos-Kasal, Biblioteka in-stituta „Servantes”: „[panski kulturni cen-tar”, Beograd

Jasna Kuni}, direktor informacionog re-sora centra: „Informacioni centar Ameri~keambasade i Ameri~ki kutak”, Beograd

Dragan Mrdakovi}, direktor Narodnebiblioteke u Smederevu: „Biblioteke kao iz-dava~i”

Mr Milo{ Panteli}: „Softverski paketza bibliote~ko poslovawe”

Qiqana Kneèvi}, dir. Mati~ne biblio-teke Isto~no Sarajevo: „Rad biblioteka u Re-publici Srpskoj”

Slavica Juri}, O[ „Sveti Sava” – Ba~kaPalanka: „Tradicionalno i moderno u radu{kolske biblioteke”

Toliko o licencama, me|usobnoj koordina-ciji i zajedni{tvu, a ~ar{ijske pri~e i razli~i-te verzije uzroka nesporazuma u vezi sa ovim sku-pom radije ne bismo komentarisali. Name}e sezakqu~ak da je boqe edukaciju bibliotekara pre-pustiti stru~wacima iz ove oblasti i nismo ni-malo skloni da se divimo preduzimqivosti raz-li~itih agencija i wihovoj ve{tini da dobiju po-dr{ku prosvetnih vlasti. Smatramo da deo odgo-vornosti za ovaj skandal snosi i Ministarstvoprosvete. O statusu i poloàju {kolskih bibli-oteka boqe i da ne govorimo.

G. Trailovi}


20

Nisu prisustvovaliSkupu nisu prisustvovali (a prethodno su

najavqeni kao predava~i): Sreten Ugri~i} iBiqana Kosanovi} (NBS), prof. dr Aleksan-dra Vrane{ (Katedra za bibliotekarstvo),Milica Matijevi} (Lazarevac), Katarina No-vakovi}, Dragan Koji} i Aleksandar Jokano-vi} (Novi Sad), Vesna Crnogorac (Ni{), Mi-lorad Milovi} (Cetiwe), Svetlana Qubi~i}(Ruski dom), Katarina Krasojevi} (Francuskikulturni centar), Ksenija [ulovi} (BMS),Vesna Stepanovi} (In|ija), Stela Filipi-Matutinovi} (Univerzitetska biblioteka uBeogardu), Biqana Bilbija (Republika Srp-ska) i Bosiqka Cicmil (Univerzitetska bi-blioteka Crne Gore).

Certifikati za {kolske bibliotekare

Savetovawe bibliotekara Srbije i CrneGore i Republike Srpske, na temu Informa-ciona, kulturna i izdava~ka delatnost bibli-oteka, odràno je od 16. do 18. marta u Vrwa~-koj Bawi u organizaciji Dru{tva za inèwe-ring i obrazovawe „Gordikom” iz Beograda.

Savetovawu je prisustvovalo oko sto pe-deset, uglavnom {kolskih bibliotekara. Nakraju savetovawa organizator je u~esnicimadao certifikate i najavio izdavawe zbornikaradova sa ovog savetovawa.

Organizacija je bila dobra.

D. Mrdakovi}

Povodom 110. godi{wice postojawa, Narod-na biblioteka Ariqe je, u saradwi sa Uì~komnarodnom bibliotekom (koja je mati~na za ovajregion), organizovala dvodnevni (30. novembar i1. decembar 2005) stru~ni skup bibliotekaraZlatiborskog okruga.

Sve~ani, istovremeno i radni deo skupa, ukome je u~estvovalo preko trideset biblioteka-ra op{tinskih biblioteka, pozdravio je pred-stavnik Skup{tine op{tine Ariqe, koja je bilai pokroviteq ovoga seminara, a potom i ZoranTe{i}, direktor Narodne biblioteke Uìce,kao i doma}in stru~nog seminara Milo{ Vuko-vi}, direktor Narodne biblioteke.

Prvi dan ovog lepo i korisno osmi{qenog,dobro pripremqenog stru~nog seminara bio jeposve}en temama: „Rad biblioteke u uslovimakada je nosilac kulturnog ìvota grada” i„Mreà javnih i specijalnih biblioteka u Sr-biji”. Eminentni predava~i prof. dr Aleksan-dra Vrane{, {ef katedre za bibliotekarstvona Filolo{kom fakultetu u Beogradu, Vladi-mir [ekularac i mr Dragana Milunovi} iz Na-rodne biblioteke Srbije govorili su o savre-menim iskustvima i tokovima u bibliotekar-stvu. Dr Aleksandra Vrane{ je govorila o ne-kim svetskim iskustvima koja su se pokazala de-lotvornim u savremenim uslovima, a mogu seprimeniti u na{im bibliotekama, osobitoonim u mawim gradovima. Ve}ina op{tinskihnarodnih biblioteka Zlatiborskog okrugauglavnom su i jedine ustanove kulture na tompodru~ju, te se od wih o~ekuje i kompletnijekulturno delovawe, visoka profesionalnost,dobra organizovanost i nalaèwe novih oblikazadovoqavawa kulturnih potreba korisnika.Vladimir [ekularac i Dragana Milunovi} suiscrpno analizirali statisti~ke podatke bi-blioteka u Srbiji. Sticawe uvida i poznavawesada{weg stawa mreè, posebno javnih narod-nih biblioteka u Srbiji, pribliìv{i nam,pre svega, realniju sliku o nama samima, a onanije primerena potrebama trenutka i zahtevi-ma vremena.

Nakon popodnevnog radnog dela, predusre-tqivi doma}ini Ariqske biblioteke su za svojegoste uprili~ili posetu izlo`be (izbor likov-nih radova profesora Umetni~ke {kole iz Uì-ca) u Gradskoj galeriji, koja sa zapaènim uspe-hom radi pod okriqem Biblioteke i ve} desetak

godina je àri{te likovnog ìvota grada i oko-line. Nije izostala ni zajedni~ka poseta zname-nitoj crkvi svetog Ahilija. U nedavno obnovqe-nom prostoru Biblioteke bibliotekari su pri-sustvovali i kwièvnoj ve~eri posve}enoj Slav-ku Lukovi}u, nedavno preminulom zavi~ajnom pe-sniku.

Drugi dan boravka u ìvopisnom gradi}una Rzavu tako|e je protekao u prijatnoj atmos-feri, sa pa`wom usmerenom na planirane uskostru~ne teme iz delokruga bibliotekara. Sve-tlana Jan~i}, vi{i bibliotekar-savetnik izNarodne biblioteke Srbije, govorila je o putuka novoj katalo{koj paradigmi. Osvrnula se naistoriju i zna~aj pojave kataloga kao osnoveuniverzalizacije. A katalozi, naro~ito u savre-menim uslovima najnovije informati~ke ere,~ine temeq otvarawa, daqeg razvijawa i efika-snijeg povezivawa sistema svih biblioteka, bezobzira na veli~inu. An|a Bjeli}, vi{i biblio-tekar Narodne biblioteke Uìce, govorila jena temu „Zna~aj formirawa zavi~ajnih odeqewau op{tinskim bibliotekama”. Istakla je da sene bi smela zapostavqati dragocena uloga pri-kupqawa i ~uvawa bibliote~ke gra|e zavi~aj-nih zbirki i posebnih odeqewa u op{tinskimbibliotekama. Podsetila je da fondovi zavi~aj-nih zbirki ~ine jednu biblioteku prepoznatqi-vom, a ~esto predstavqaju i jedini izvor gra|e iinformacija ne samo o kwigama i autorima lo-kalnog zna~aja, nego pruàju mogu}nost i za op-se`nija nau~na i druga istraìvawa. Mirko S.Markovi}, rukovodilac biblioteke „\or|e Jo-vanovi}” iz Beograda, govorio je o menaxmentu ubibliotekama. Izlagawe je potkrepio primeri-ma iz prakse na{ih biblioteka u unutra{wo-sti, sa preporukom da se uvek ima u vidu demo-grafsko stawe i osobitost okruèwa u kome bi-blioteka radi.

O uspehu stru~nog skupa bibliotekara Zla-tiborskog okruga govori i dobar odziv svih op-{tinskih biblioteka, s izuzetkom op{tine Pri-boj, ali jo{ vi{e prijateqska atmosfera, uzajam-ni podsticaj i razmena iskustava. Uz ~estitke zajubilej, Narodnoj biblioteci Ariqe ide i za-hvalnost za srda~no darovawe koleginicama ikolegama iz susednih gradova.

Milunika Mitrovi}Narodna biblioteka Kosjeri}

Stru~ni skup bibliotekara Zlatiborskog okruga

Dragocena razmena iskustva


21

Prof. dr Aleksandra Vrane{, {ef Katedreza bibliotekarstvo i informatiku Filolo{kogfakulteta u Beogradu, osmislila je ciklus preda-vawa namewenih studentima bibliotekarstva.Predavawima, koja su odràvana u Sali herojaFilolo{kog fakulteta u Beogradu, mogli su daprisustvuju i drugi zainteresovani. Predavawe jeuglavnom pratilo dvadesetak najagilnijih stude-nata, a bilo je i kolega iz Biblioteke grada Beo-grada, Biblioteke Doma kulture „Studentskigrad”, Biblioteke Fakulteta civilne odbrane,kikindske, pan~eva~ke i bijeqinske biblioteke.

Medijsku podr{ku Katedri su pruìle Bi-blioteka DK „Studentski grad” sa Novog Beogra-da i Pan~eva~ko ~itali{te.

RASPORED PREDAVAWA

Mart

6. mart: Sweàna Petkovi}, bibliotekarna Katedri za germanistiku, govo-rila je o bibliotekama u Nema~koj.

14. mart: Nevena Tomi}, direktor Bibliote-ke Doma kulture „Studentski grad”,govorila je o bibliotekama crkavai verskih zajednica u Beogradu.

21. mart: \ur|evka Jari} (Pan~evo) i Mi-lica Kir}anski (Novi Sad) odrà-le su predavawa o mati~nim funk-cijama, a Dragan Koji} o izdava~-koj delatnosti biblioteka, sa po-sebnim osvrtom na izdava~ku de-latnost Gradske biblioteke u No-vom Sadu.

27. mart: Marija Margariwos-Kasal, bibli-otekar u Institutu „Servantes”,predstavila je Institut i biblio-teku u Beogradu.

28. mart: Goran Trailovi} (Pan~eva~ko ~i-tali{te) govorio je o izdava~kojdelatnosti biblioteka, mr Slobo-dan Stevanovski o zavi~ajnimzbirkama i posebno predstaviospecifi~nosti zavi~ajne zbirkebiblioteke u Kova~ici, a HadijaXigal-Krije{torac (Infobus,Prijepoqe) o bibliobusima i dru-gim mobilnim bibliotekama.

April

Tema prvog ponedeqka u aprilu bile su bi-blioteke na Kubi, ali se \eni Grac, lektorka naFilolo{kom fakultetu, iz neobja{wivih razlo-ga nije pojavila u zakazano vreme. Kaù da to naKubi nije neuobi~ajeno.

Narednog dana, Ilinka Smiqani}, iz Na-rodne biblioteke Srbije, odràla je predavaweo stru~noj klasifikaciji, stru~nom katalogu isme{taju bibliote~kog fonda po sistemu UDK.

Katedra za bibliotekarstvo i informatiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu

S herojima u podne


22

Slobodan Stevanovski u Sali heroja

Od velikog broja promocija, radionica, se-minara i drugih stru~nih skupova Narodne bi-blioteke Srbije izdvajamo posledwu pro-{logodi{wu radionicu na temu „Bi-blioteke u kulturnoj politici gra-da” koju je, 15. i 16. decembra, or-ganizovao Obrazovni centar Na-rodne biblioteke Srbije, u sa-radwi sa Francuskim kultur-nim centrom u Beogradu i Bi-bliotekom grada Beograda. Ra-dionicu su vodile prof. Frede-

rika Mondon i Mari Frans Pejrelon, ENSSIB(francuska Nacionalna vi{a {kola za infor-

macione nauke i bibliotekarstvo). Osimbibliotekara iz petnaestak gradova

u Srbiji, prisustvovali su i pred-stavnici lokalne samouprave.

Saznawa o profilisawu kultur-ne politike na nivou grada iokruga i anketirawe gra|ana –publike javnih biblioteka –ve} su primewena u nekim gra-

dovima.

Narodna biblioteka Srbije

Biblioteke u kulturnojpolitici grada

Centar za profesionalni razvoj i konsal-ting Univerziteta umetnosti u Beogradu je prak-ti~no preuzeo edukativne programe „[kole B+”.Posledwi u nizu seminara odrànih na Univer-zitetu umetnosti bili su posve}eni me|unarod-noj saradwi u oblasti kulture (27. i 28. mart) imenaxmentu festivala (31. mart i 1. april). Naovim skupovima su u~estvovali gradona~elnici igradski menaxeri, gradski sekretari za kulturui turizam i predstavnici institucija kulturekoje neguju me|unarodnu saradwu ili teè ka to-me, direktori festivala, ~lanovi Saveta, selek-tori i svi ostali koji su ukqu~eni u me|unarod-nu saradwu i organizaciju festivala.

Predava~i su bili Milica Delevi}-\ilasi Branimir Stojkovi} (Fakultet politi~kih

nauka), Milena Dragi}evi}-[e{i} (Uneskokatedra za menaxment u kulturi UU), SvetlanaJovi~i} (Fakultet dramskih umetnosti), Ma-rijana Cvetkovi} (UU), Dragan Klai} (LejdenUniverzitet Amsterdam, istraìva~, konsul-tant i esejista), Ivana Vuji} (rediteq i pro-fesor na FDU), Ivana Stefanovi} (umetni~kidirektor Bemusa) i Ivan Medenica (pozori-{ni kriti~ar i selektor), a specijalni gostisu bili Vida Ogwenovi}, Borka Boòvi} iTrivo In|i}.

Za razliku od seminara „[kole B+” koji subili besplatni, cena u~e{}a po seminaru je bila7.500 dinara, usmereni su vi{e prema „bogatijojklijenteli”, a nakon zavr{etka polaznici su do-bili certifikat Univerziteta umetnosti.

Univerzitet umetnosti u Beogradu

Me|unarodna saradwa ifestivali


23

U Zagrebu je 3. i 4. marta odràn 6. seminarza biblioteke u sistemu nauke i visokog obrazo-vawe „Otvoreni kao... kwi`nica” (http://nip-pur.irb.hr/szi/).

Sredi{wa tema ovogodi{weg seminara bi-la je promovirawe otvorenog pristupa nau~niminformacijama i primjena softvera otvorenogizvornog koda u bibliotekarstvu, a odvijala sekroz niz predavawa i radionica koje su odràlistru~waci iz Hrvatske i svijeta.

Na skupu su govorili i predstavnici kqu~-nih institucija koje imaju va`nu ulogu pri pro-movirawu otvorenog pristupa informacijama,prvenstveno u nauci i obrazovawu. Me|u preda-va~ima su bili: akademik Vlatko Silobr~i},Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, IgorVelimirovi}, CARNet, Jadranka Stojanovski,Institut „Ru|er Bo{kovi}”, Dubravka Skener,Nacionalna i sveu~ili{na kwi`nica, i mnogidrugi.

Ciq seminara je bio upoznati bibliotekarei ostale sudionike koja je razlika izme|u softve-ra otvorenog izvornog koda i vlasni~kog softve-ra, wihov suìvot u informacijskom sistemu ikoje su prednosti i nedostaci oba pristupa.

Seminaru je prisustvovalo preko 250 u~e-snika, a organizatori seminara su bili Hrvatskaakademska i istraìva~ka mreà CARNet, Fi-lozofski fakultet u Zagrebu i Prirodno–mate-mati~ki fakultet u Zagrebu, uz podr{ku Mini-starstva znanosti, obrazovawa i {porta, a u pro-gramu Sustav znanstvenih informacija (SZI).

Na{ izbor tema:– Strategija promicawa otvorenog pristu-

pa znanstvenim informacijama; – E-Hrvatska i Open Source;– HrOpen, misija i djelovawe; – Open Source ¿ Filozofski fakultet Zagreb;– HRÂK – portal otvorenog pristupa hr-

vatskim znanstvenim ~asopisima;– ZIND – tematski portal Znanstvene in-

formacije na dlanu;– 10 godina Centra za onlajn baze podataka;– Za{to Voyager, wegove karakteristike i

dinamike uvo|ewa;– Revija za socijalnu politiku i Open Jour-

nal Sustems;Kroz radionice i predavawa predstavqeni

su projekti i inicijative bazirane na softveru

slobodnog izvornog koda, pri ~emu se otvorenpristup informacijama ostvaruje uz pomo} slo-bodnog softvera.

Teme radionica:– Kreirawe digitalnih zbirki i servisa u

bibliotekama sa slobodnim softveromMuLibrary;

– Creative Commons – kako objaviti slobod-no djelo;

– Greenstone – od digitalne gra|e do digi-talne zbirke u programskoj okolini kwi-`nice;

– Wikipedia – slobodna enciklopedija;– WebPAC2 – kwi`ni~ni catalog Web 2.0

generacije;– E-LIS-a (Eprints in Library and Information

Science).

Korisna zapaàwa:– da su neki fakulteti u Zagrebu po~eli

formirati bazu podataka doktorskih, ma-gistarskih i diplomskih radova u ful tek-stu;

– da se preko adrese http://hrcak.srce.hr/ moèu}i na portal projekta hrvatskih znan-stvenih ~asopisa u ful tekstu;

– da je Revija za socijalnu politiku(http://www.revija-socijalna-politika.com/jo-urnal/index.php) prvi ~asopis u otvorenompristupu u Hrvatskoj koji je pre{ao na e-ure|ivawe;

– da se u EBSCO bazi podataka indeksira 27hrvatskih ~asopisa, a u bazi SCOPUS pre-ko 70 hrvatskih ~asopisa;

– da Nacionalna i sveu~ili{na kwi`nicakroz Tempus projekat prelazi sa biblio-te~kog softvera CROLIST na novi soft-ver VOYAGER, u kome }e biti i sve fa-kultetske kwi`nice;

– da se daje puna podr{ka Budimpe{tanskojinicijativi za otvoreni pristup (2001) iBerlinskoj deklaraciji o otvorenom pri-stupu znanastvenim informacijama (2003).

Biserka Sabqakovi} Qiqana Jur~evi}

Biblioteka Ekonomskog fakulteta u Sarajevu

Seminar za biblioteke u sistemu nauke i visokog obrazovawa

Otvoreni kao kwi`nica

MRE@A Pan~eva~ko ~itali{te

24

Da se ra~unar primewuje samo u bibliote-karstvu, bio bi to dovoqan razlog za wegov pro-nalazak. Zadivqeni bibliotekar poneo je taj uti-sak sa savetovawa na temu „BIS u Srbiji – kudadaqe?”, odrànog u Ni{u daleke 1989. godine.

Drugi utisak je ~u|ewe izazvano time da nepostoji spremnost da se oformi tim sastavqen odstru~nih bibliotekara (koji ovoj zemqi ne nedo-staju) i informati~ara (tako|e) za izradu pro-gramskog paketa koji bi se primewivao u jedin-stvenom bibliote~ko-informativnom sistemu.

Narednih godina zadivqeni i za~u|eni bi-bliotekar uznapredovao je u bibliotekara zadu-ènog za automatizaciju poslovawa javne bibli-oteke u kojoj je radio. Uveren da je najpouzdanijeprihvatiti program koji je dolazio iz Narodnebiblioteke Srbije, automatizacija je zapo~elaprogramom CDS/ISIS (DOS verzija poznata kaoBIBLIO). Pre{lo se zatim na WinISIS (naravno,baze fonda i korisnika su konvertovane).

Izvr{no ve}e AP Vojvodine iniciralo je2004. godine stvarawe vojvo|anskog jedinstvenogbibliote~ko-informativnog sistema zasnovanogna programskom paketu BISIS koji je razvijanna Prirodno-matemati~kom i Fakultetu tehni~-kih nauka u Novom Sadu. Na ~elu tima za razvojpaketa BISIS su profesori Du{an Surla i Zo-ra Kowovi}. Projekat je obuhvatio vojvo|anskemati~ne biblioteke. Ohrabrewe je bilo obe}aweda }e se baze koje smo gradili godinama konverto-vati, {to je bio preduslov za prelazak na noviprogramski paket.

Usledili su sastanci bibliotekara, sa i bez~lanova tima sa Univerziteta. Na jednom od pr-vih sastanaka bibliotekari su se dogovorili dausaglase svoje zahteve za dopunu i izmenu progra-ma, naro~ito u pogledu cirkulacije, kako bi seotklonili nedostaci.

Naravno, dogovor nismo po{tovali. Svakabiblioteka je svoje zahteve prosle|ivala di-

rektno timu, {to je znatno usporilo izmene uprogramu.

Zahvaquju}i spremnosti kolega koji su radi-li na odeqewima sa korisnicima da prenebregnueventualne nedostatke i probleme, biblioteka ukojoj je zadivqeni i za~u|eni bibliotekar rukovo-dio automatizacijom poslovawa prva od ukqu~e-nih biblioteka je 8. aprila 2005. po~ela da prime-wuje programski paket BISIS. Svesni da on ne}eudovoqiti svim na{im zahtevima (a sa starog i po-znatog prelazite na novo o~ekuju}i da }e vam vi{eodgovarati), verovalo se obe}awima da }e se nedo-staci vremenom otklawati. I nismo iznevereni.

Nezadovoqni tempom kojim se BISIS pri-lago|ava na{im potrebama, shvatili smo da smo udobroj meri sami krivi. Na sastanku korisnikapaketa BISIS, odrànom 13. aprila ove godineu Gradskoj biblioteci Novog Sada, uz prisustvopredstavnika Biblioteke grada Beograda koja gakoristi od 10. aprila 2006, postignut je dogovor.Nadam se da }emo ga ovog puta po{tovati – da usa-gla{ene zahteve, rangirane prema prioritetu,uputimo timu za razvoj paketa BISIS.

Kakvo je jednogodi{we iskustvo rada sa no-vim programom u kikindskoj biblioteci? Nakonpo~etne nelagode izazvane promenom, uglavnomsu zadovoqni i oni koji obradu rade u BISISeditoru i oni koji sa korisnicima rade u Cirku-laciji. Najzadovoqniji je, svakako, zadivqeni iza~u|eni bibliotekar koga (po{to Bibliotekanema informati~ara), uspani~ene kolege nijed-nom nisu zvale jer je baza pukla i ne mogu da rade,{to nije bila retkost dok smo radili u progra-mima BIBLIO i WinISIS. Zadovoqni smo, svakako,{to se na{i zahtevi uvaàvaju i promene unose uprogram. Imamo ih jo{, ali smo strpqivi.

Vera UdickiNarodna biblioteka

„Jovan Popovi}” Kikinda

BISIS godinu dana posle

Povratak u budu}nost

MRE@APan~eva~ko ~itali{te

25

Tajni dnevnik Adrijana Mola, Sju Taunzend

Sreda, 14. januarU~lanio sam se u biblioteku. Uzeo sam Negu koè, Poreklo vrsta i

kwigu od jedne ène o kojoj majka stalno naklapa. Kwiga se zove Gordost ipredrasuda, a napisala ju je neka Xejn Ostin. Primetio sam da je bib-liotekarka bila odu{evqena. Mo`da je i ona intelektualac kao i ja.

Svi znamo kolika je vrednost novih tehno-logija i novih sistema. Svi znamo koliko nam sveto olak{ava ìvot i koliko nas, radnike bibli-oteka, dodatno osposobqava da budemo efikasniu pruàwu usluga korisnicima. Korisnici, odno-sno „intelektualnosti ùdan narod”, kako ih jepokojni Branislav Brbori} jednom nazvao, raz-log su (ako je neki bibliotekar to zaboravio)zbog kojih biblioteke postoje. Kao zvezda vodiqasvakom radniku biblioteke treba da budu Ranga-natanovih pet zlatnih pravila iz 1933. godine:

Kwige su za kori{}eweSvakom ~itaocu wegova kwigaSvakoj kwizi wen ~italacûvajte vreme ~italacaBiblioteka je organizam koji raste.Poslovi bibliotekara se, u su{tini, svode

na tri osnovna zadatka: odabir publikacija koje}e u}i u fond biblioteke, organizacija fondana na~in koji }e biti najprihvatqiviji za kori-snike i radnike (da mogu lako da ga koriste i dase snalaze u wemu) i pomagawe korisnicima dado|u do èqene publikacije i informacije. Odvelikog je zna~aja za biblioteke {to bibliote-kari sve vi{e uvi|aju neophodnost deqewa svo-jih kolekcija sa drugim bibliotekama i nu-`nost ne samo da se poseduje neka publikacija,ve} da se zna u kojoj drugoj biblioteci moè dase prona|e.

Nijedna biblioteka, bez obzira koliko ve-lika bila, ne moè da ima svaku kwigu i odgovorna svako pitawe.Tako biblioteke kroz pozajmqi-vawe i iznajmqivawe dele svoje kolekcije jednasa drugom, kao i sa qudima koji ih koriste. Akoneko èli neku kwigu koju biblioteka ne posedu-je, biblioteka moè da je pozajmi iz druge bibli-oteke sa kojom ostvaruje saradwu. U bibliote~-koj delatnosti za takav odnos postoji termin me-|ubibliote~ka pozajmica.

Ako su traène kwige ili ~lanci potrebnibiblioteci od koje se traè na pozajmicu, po-stoji mogu}nost da se, umesto originala, po{a-qu fotokopije tih kwiga ili ~lanaka. U ovomelektronskom dobu pitawe autorskog prava,prava na intelektualnu svojinu i materijalnudobit od informacija postaje sve va`nije za bu-du}nost bibliotekarske slu`be. Dodu{e, uokviru zakona Evropske unije o autorskim pra-vima postoji ~lan (Direktiva 2001/29 ES) kojidozvoqava specifi~ne oblike umnoàvawa koje

~ine javne biblioteke, obrazovne ustanove, mu-zeji i arhivi, a bez ekonomske koristi (da se nebi ugrozili ekonomski interesi nosioca autor-skih prava), u ciqu op{teg dobra ili pravi~nogposlovawa (fair use).

Mo`da jo{ va`nija za razmenu od same pu-blikacije je informacija. Korisnici danas è-le informacije brè, potpunije (pun tekst ume-sto citata) i informaciju koja daje jasan odgo-vor na wihovo pitawe. Internet je izazov za bi-bliotekare jer pruà takvo obiqe informacijakoje je pre nekoliko godina bilo nezamislivo.Bibliotekari moraju da se mewaju i prilago|a-vaju novom okruèwu elektronskih informaci-ja, da upoznaju i ovladavaju novim tehnologijamai da budu svesni wihovih dobrih, ali i lo{ihstrana.

Svesni smo ~iwenice da prona}i traènuinformaciju preko interneta nije uvek lako.Ponekad je to sli~no traèwu igle u plastu sena.Uloga bibliotekara je da organizuje (odabere,klasifikuje, katalogizira) bezbrojne izvore in-formacija sa razli~itih sajtova i veb stranicana na~in koji bi korisnicima omogu}io {to lak-{e kori{}ewe. Biblioteka mo`da ne moè uvekda pruì traènu informaciju, ali mora da znada uputi korisnika gde tu informaciju moè dana|e. Ve}e biblioteke ~esto nude odgovore na pi-tawa koje mawe biblioteke ne mogu. Lisni kata-lozi, onlajn katalozi i bibliografije koje radeve}e biblioteke mawim bibliotekama i nau~nimradnicima umnogome olak{avaju da prona|u in-formacije koje su im potrebne.

Projekat povezivawa svih biblioteka u je-dan bibliote~ko-informacioni sistem sa uzajam-nom katalogizacijom i bibliografsko-katalo-{kom bazom podataka pod imenom COBISS (Koo-perativni onlajn bibliografski sistem i servi-si), predstavqa vid virtuelne biblioteke i pola-ko po~iwe da zaìvqava na na{oj teritoriji.

Sve biblioteke unutar tog bibliote~kogsistema su me|usobno uslovqene i mogu da razme-wuju publikacije i druge materijale. Mogu da sa-ra|uju putem raznih instrukcionih seminara ikurseva, u ciqu {irewa informacija, kulture,osavremewavawa i {to boqeg funkcionisawabiblioteka.

Savremena predvi|awa kaù da u digitalnojepohi biblioteke ne}e imati fondove, ve} samomultimedijalnu i digitalnu gra|u i da }e imati

Me|ubibliote~ka saradwa u digitalnoj eri

Va`niji od banke i po{te


26

zna~ajniju ulogu ~ak i od banke i po{te, jer }e sesve umreàvati, prenositi preko interneta, aneko u svemu tome mora da bude posrednik i pred-vodnik. Biblioteka, nesumwivo, izlazi iz svojihtradicionalnih okvira i postaje informacionicentar, a ostaje nam da se nadamo da }e bibliote-

kari uspeti da je prate u svemu tome i biti savre-meni distributeri informacija.

Renata Mini}Narodna biblioteka

„Ilija M. Petrovi}” Poàrevac


27

Problem prikqu~ewa SCG Evropskoj unijiobeleàva politi~ki, ekonomski i kulturni ì-vot na{eg dru{tva ve} nekoliko godina i, shodnotome, izaziva veliku medijsku pa`wu. Nespornoje da aktuelnost problema prikqu~ewa Evrop-skoj uniji ne}e opadati ni ubudu}e.

U nastojawima da prati interesovawa svo-jih korisnika – institucija, organizacija, stru~-waka, medija, ovde i u inostranstvu, Narodna bi-

blioteka Srbije je, u saradwi sa Ebart medijskomdokumentacijom postavila na veb-sajt lako pre-traìvu digitalnu arhivu izvoda iz {tampe nateme evropskih integracija i prikqu~ewa SCGEvropskoj uniji, kao i onlajn bibliografiju mo-nografskih publikacija na pomenute teme(www.digital.nbs.bg.ac.yu/eu).

Ebart medijska dokumentacija razvila jeanaliti~ki elektronski preskliping kao najsa-vremeniji pristup u analizi medija i medijskogambijenta. U pitawu je originalni na~in priku-pqawa, obrade, prezentovawa i analizirawa pri-loga iz {tampanih i elektronskih medija. Ovimmetodom obra|eni su izvodi iz doma}e {tampe za2004. i 2005. godinu. Bibliografija monograf-skih publikacija Evropske integracije izra|ena

je u Bibliografskom odeqewu NBS iobuhvata period 1995–2005.

Digitalna arhiva Evropske inte-gracije u srpskoj {tampi napravqenaje, pre svega, u nameri da posluì kaokoristan izvor informacija u radu do-ma}ih i evropskih institucija, anali-ti~ara medija, te pojedinaca, novinarai stru~waka koji se bave problemimaevropskih integracija i prikqu~ewana{e zemqe Evropskoj uniji. Izradaovakve arhive predstavqa jo{ jedno is-kustvo za bibliotekare u kreirawu on-lajn pristupa selektovanoj i digitali-zovanoj gra|i. Svaka ponuda veoma tra-ènih serijskih publikacija u digi-talnom formatu pokazala se korisnomzbog za{tite same papirne gra|e od ~e-ste upotrebe i brèg i lak{eg pristu-pa korisnika èqenoj gra|i.

Projekat je finansijski podrào Fond zaevropske integracije sredstvima Evropske unije,uz realizaciju Evropske agencije za rekonstruk-ciju i Evropskog pokreta u Srbiji.

Vesna Jovanovi}Narodna biblioteka Srbije

Nova digitalna arhiva

Evropske integracije u srpskoj {tampi

Na Matemati~kom fakultetu u Beogradu }e1. i 2. juna ove godine biti odràn peti nau~no-stru~ni skup na temu „Nove tehnologije i stan-dardi: digitalizacija nacionalne ba{tine”. Re~je o redovnom godi{wem sastanku koji od 2002. go-dine organizuje Nacionalni centar za digitali-zaciju (http://www.ncd.matf.bg.ac.yu). Skup je po-sve}en multidisciplinarnim aspektima digita-lizacije nacionalne kulturne i nau~ne ba{tine.

Osnovne teme ovogodi{weg okupqawa surazmatrawe elemenata za formulisawe nacio-nalne strategije digitalizacije kulturne i nau~-ne ba{tine i predstavqawe teku}ih projekata di-gitalizacije, standarda za digitalizaciju, stru~-nu obradu, ~uvawe i prezentaciju nacionalne ba-{tine, kao i tehnolo{kih aspekata digitaliza-cije (algoritmi, softverska implementacija).

Rok za prijavu u~esnika i slawe apstraktaradova je bio 15. maj (na adresuncd¿matf.bg.ac.yu). Radovi koji budu predstavqe-ni i pro|u postupak recenzije bi}e publikovaniu ~asopisu Pregled Nacionalnog centra za digi-talizaciju (http://www.ncd.matf.bg.ac.yu/?pa-ge=publications&lang=sr).

^lanovi Organizacionog odbora skupa su:prof. dr @arko Mijajlovi}, Matemati~ki fa-kultet u Beogradu, Tamara Butigan, NBS, DraganDimitrijevi}, Jugoslovenska kinoteka, Neda Je-vremovi}, beogradski Narodni muzej, QiqanaBlagojevi}, Arhiv Srbije, dr Miomir Kora}, Ar-heolo{ki institut SANU, dr Zoran Ogwanovi},Matemati~ki institut SANU, i Sini{a Teme-rinski, Republi~ki zavod za za{titu spomenikakulture.

BookDrive se reklamira kao prvi i jediniskener koji automatskiizlistava strane pri-likom skenirawa kwi-ga, zbog ~ega je, narav-no, veoma poèqan ubibliotekama koje pla-niraju da digitali-zuju deo svojih fon-dova. Sve {to trebada uradite je da sta-vite kwigu i priti-snete dugme. Dakle,bez zamornog manuel-nog listawa strana. Za-to je ovaj skener izuzetno

brz i u kratkom periodu moète da digitalizuje-te veliki broj kwiga.

Wegove dimenzije (veli~ine dva ra~unara) iteìna omogu}avaju relativno lako preno{ewe,{to olak{ava rad. Re~ je, dakle, o novoj i jedin-stvenoj vrsti skenera za crno-belu i kolor {tam-

pu, koji je jednostavan za upotrebu i kompati-bilan sa Windows sistemom. Cena: oko

25.000 USA$.Detaqnije informacije moète

na}i na http://www.atiz.com.

BookDrive - skener nove generacije

Nove tehnologije i standardi

Digitalizacija nacionalneba{tine


28


Mio Goran,

JA je malo problematika prevo|enje tvoj E –predati na po{tu u Engleski jezik. E da ovaj prevo|e-nje utvrde. Kao JA shvatiti ti si vlasni{tvo problema-tika {to se ti~e e – predati na po{tu taj JA re~enica.Ako Ja mogu pomo} kakogod , molim obavijestiteme. Ina~e mnogobrojan hvala za tvoj odgovor.

Ljubaznost Alastair

Verujem da biste se i vi na{li u ~udu da stedobili ovakvu poruku. Malo neobi~an srpski,ali jednom Englezu se moè oprostiti (ni na{engleski nije idealan). Bilo mi je potrebno vre-me da shvatim da moj korespondent u Velikoj Bri-taniji ne zna ni re~ srpskog (a ja ga toliko ishva-lio), ve} koristi odgovaraju}i softver (ne ba{savr{en kao {to moète da vidite). Dakle, akoste razmi{qali o kupovini translejtera, odu-stanite.

Gete

Softver za prevo|ewe

Taj JA re~enica

Duboki elektronski katalog NBS

29

Svi brojevi poznatog srpskog kwièvnog~asopisa, koji je izlazio u Sarajevu od 1885. do1914. godine, Bosanske vile, mogli bi se ve} na

ovogodi{wem Sajmu kwiga na}i pred ~itaocimau elektronskom obliku. Ovih dana je potpisan

ugovor o saizdava{tvu Di-Vi-Di izdawa Bosan-ske vile izme|u NBS i Izdava~ke ku}e „Gambit”

iz Jagodine. Projekat je finansijski podràloi Ministarstvo kulture Republike Srbije, a

ovih dana je ostvaren kontakt sa Ministarstvomkulture i prosvete Republike Srpske i postoji

velika {ansa da sve bude i regionalni poduhvat.

Bosanska vila je na ideji srpskog i ju`no-slovenskog ujediwewa okupqala intelektualcesvih veroispovesti, a me|u wima i najzna~ajnijekwièvne autore toga doba.

M. V.

Digitalna Bosanska vila

Tokom protekle godine Narodna bibliotekaSrbije je zapo~ela izradu i usavr{avawe koncep-ta Dubokog elektronskog kataloga. Ovako konci-piran katalog omogu}ava preuzimawe izvesnogbroja traènih publikacija u digitalnom punomformatu direktno iz bibliografskog zapisa uelektronskom katalogu. Korisnici mogu sa svojihra~unara da pregledaju neke od najvrednijih ko-lekcija iz trezora Narodne biblioteke Srbije,

kao i da brè i jednostavnije do|u do èqenih in-formacija i samog materijala koji ih zanima.

Koncept dubokog kataloga predstavqa para-digmatski pomak u shvatawu i realizaciji bibli-ote~ko-informacionih usluga. NBS je me|u pr-vim bibliotekama u svetu zapo~ela ovaj posao.

Internet adresa: www.nbs.bg.ac.yu.

V. J.

Biblioteka je skrovito mesto na ko-je deca dolaze zato {to èle da istra-ùju odre|ene ideje i teme, rastere}enibojazni od evaluacije. Doìvotno u~eweima tri karakteristike: okrenutost se-bi, metakognitivna svest i sklonost kadoìvotnom u~ewu, odnosno motivacija.Tu unutra{wu èqu za u~ewem biblio-teka moè podsticati sveukupnim okru-èwem, a odgovorni bibliotekar pomaù-}i detetu i pothrawuju}i wegovu pri-rodnu potrebu za u~ewem.1

Ukoliko je u~ewe tokom ~itavog ì-vota postavqeno kao jedan od najva`ni-jih nacionalnih programa {irom sveta uXXI veku, biblioteke treba dobro da sepripreme da bi osvojile jake pozicije udru{tvu, korporacijama, obrazovnim idrugim institucijama – u stvari, u celomorganizacionom, dru{tvenom i li~nommiqeu. Ovu poziciju }e obezbediti ne sa-mo svojom ulogom informacionih posred-nika, nego pretvarawem u „centre za u~e-we’’, a mo`da i u „centre u~ewa’’.2

Prelaz iz jednog u drugi milenijum je, zbogizazovnih, stalno rastu}ih i promenqivih feno-mena vezanih za savremenu komunikaciju, ozna~ioi prelaz iz dru{tava u kojima je dominiralaoskudica informacija u dru{tva u kojima je ko-li~ina informacija koja svima stoji na raspola-gawu ve}a od potrebne. Razvoj informati~kogdru{tva koje po~iva na proizvodwi, ~uvawu, pre-radi i diseminaciji informacija bitno je izme-

nio koli~inu informacija u savremenom dru-{tvu i doveo do obiqa informacija. U dru{tvu ukojem vlada oskudica informacija dolazak do po-trebnih informacija se iskazuje kroz posedova-we mo}i koja omogu}ava da se do|e do traène in-formacije.

U dru{tvu u kojem vlada obiqe informaci-ja radi se o potrebnom znawu3 neophodnom da bise iz mno{tva postoje}ih i ponu|enih informa-cija mogla odabrati ona koja je potrebna i naj-prikladnija za re{avawe datog problema. Savre-mene strategije za pribavqawe potrebnih in-formacija se od politi~kog (i drugih oblikadru{tvene mo}i) u dru{tvima oskudice pretva-raju u stru~no svojstvo (potrebno znawe – spo-sobnost) u dru{tvima obiqa informacija.

Zato je neophodno da se stru~no osmisliuvo|ewe savremenog ~oveka u svet u kome koli~i-na informacija permanentno raste i da se ukaèna zna~aj uloge javnih biblioteka u procesu in-formacijskog opismewavawa za qudski ìvot da-nas, a verovatno i sutra.

Na koji na~in javne biblioteke mogu daolak{aju pristup informacijama danas koji je usu{tinskom smislu ograni~en koli~inom znawakoje je neophodno da bi se potrebna informacijaobezbedila?

Definicija ve{tine doìvotnog u~ewa

Proces doìvotnog u~ewa – informacijskoopismewavawe je posledica novog pravca komu-nikacionih promena. Re~ je o krupnoj kvalita-tivnoj promeni: informacijska pismenost je uo-bi~ajena za sve discipline, u svim radnim okru-èwima i nivoima obrazovawa. To je kqu~na ve-

Uloga javnih biblioteka u procesu doìvotnog u~ewa

Informacijsko opismewavawe – imperativ

savremenog dru{tva

ODRAZ Pan~eva~ko ~itali{te

30

1 Intervju sa [eril R. Krou, Ve{tina doìvotnog u~e-

wa, U: Pan~eva~ko ~itali{te, ~asopis Gradske biblioteke

Pan~evo, Gradska biblioteka Pan~evo, godina IV, broj 7, no-

vembar 2005, str. 17-182 Brofi, Piter, Biblioteka u dvadese prvom veku: nove

uloge za informaciono doba, Beograd, „Klio”, 2005, str. 239

3 [tambuk, Vladimir: Informatika i internet, Beo-

grad, Fakultet politi~kih nauka: „îgoja {tampa”, 2005, str.

472-475

{tina za savremenog ~oveka, wegov ìvot, razvoji opstanak u izuzetno kompleksnom okruèwu ukome se postavqaju sve ve}i zahtevi u pogledu po-sedovawa i kori{}ewa informacija, ne samo ra-di profesionalnog uspeha, nego i da bi uop{temogao da ìvi i funkcioni{e u tre}em milenu-jumu.

Zato doìvotno u~ewe postaje vode}e na~e-lo u pruàwu obrazovawa i u~estvovawa u obra-zovawu u ~itavom kontinuumu razli~itih kon-teksta u~ewa. U ovim smernicama, doìvotnou~ewe se defini{e kao kompletan ciklus u~ewaod detiwstva, formalnog obrazovawa na svim ni-voima, do samostalnog u~ewa u zrelom dobu,ukqu~uju}i u~ewe na daqinu, sa ili bez bodova,certifikata ili diploma. Odnosi na potrebequdi bez obzira na starosno doba, klasu ili pol,od onih s posebnim potrebama i upisanih na pri-znate te~ajeve, koji èle da oja~aju svoje formal-no obrazovawe, do osoba koje nisu upisane ni ukakve te~ajeve, ali èle da unaprede svoje znaweili da steknu kvalifikaciju u bilo kom ìvot-nom dobu i iz bilo kog razloga. Pojam doìvot-nog u~ewa implicira sposobnost tragawa za in-formacijama, kao i aktivno i samostalno sti-cawe znawa.4

Obrazovawe qudi se delom odvija unosominformacija slu{awem, ~itawem i posmatra-wem, odnosno primawem informacija. Ali za in-telektualnu samostalnost su potrebni razgovor,pisawe i u~e{}e, odnosno razvoj i primena ~ove-kovih sposobnosti za kritiku. Svest i razumeva-we sti~u se ve{tinama i pripremawem za izra-àvawe. 5

Danas je u svetu aktuelna veoma intenzivnanau~na aktivnost na planu modernizacije i una-pre|ivawa obrazovawa radi sticawa informa-cijske pismenosti kao i uloge javnih bibliotekau procesu doìvotnog u~ewa.

Inovacije u bibliotekarstvu

Javne biblioteke su snaga u slu`bi op{tegdobra. One predstavqaju pristupna mesta, otvo-rena za sve kojima su za suo~avawe sa ìvotnimizazovima potrebne informacije.

Nezaposlenima su potrebni podaci o novimmogu}nostima zaposlewa; mladima su potrebna

inspirativna sastajali{ta; deci su potrebni na-predniji programi, takvi da se temeqe na ve{ti-nama koje se u~e u {koli; penzionerima je po-trebno mesto za ~itawe novina koje sebi vi{e nemogu da priu{te; osobama sa posebnim potrebamaneophodna je ustanova u kojoj }e ih dostojanstve-no tretirati i koja }e biti prilago|ena wiho-vom hendikepu. Javne biblioteke su upravo po-godne za ispuwavawe ovih potreba. One su kqu~-na sredi{ta neformalnog obrazovawa i spadaju unajpose}enije ustanove deinstitucionalizovanogu~ewa, jer na jednom mestu nude sadràj, obrazo-vawe i podr{ku svakom gra|aninu. Javne biblio-teke podsti~u li~ni razvoj unutar dru{tvenogkonteksta i blagotvorne su za kvalitet ìvota.One imaju kqu~nu ulogu u podsticawu u~ewa unaj{irem smislu, i kao formalne aktivnosti uustanovi i kao neformalne u zajednici.

Zato se u~ionica i tradicionalni uxbenikmoraju zameniti arhivima, bibliotekama i muze-jima, ustanovama koje nude {irok izbor razli~i-tih medija i stru~no vo|stvo o tehnikama traè-wa informacija. To zahteva veliku promenu u si-stemu obrazovawa, pa se, imaju}i u vidu ~iweni-cu da su su{tinske osnove svakog institucional-nog obrazovawa „isporu~ivawe” i „preno{ewe”generacijskog iskustva na u~enike svih uzrasta,realno name}e i pitawe na koji na~in se moèostvariti obrazovna reforma, uzimaju}i u obzirsve kulturne, istorijske i druge specifi~nostikoje predstavqaju osnovne i neodvojive vredno-sti dru{tva, da bi se stvorili optimalni usloviza postizawe maksimalnog u~inka u procesu no-vog obrasca savremenog dru{tva – doìvotnogu~ewa i kako biblioteke mogu doprineti da qu-di razli~itih starosnih kategorija savladajupreobimne nastavne i druge sadràje, da steknuodgovaraju}a znawa i efikasno ih primewuju usvom budu}em radu i ìvotu.

Da}emo nekoliko smernica za dobru praksusadrànih u PULMAN projektu (Public LibrariesAdvanced Netwok of Exellence), vrhunskoj mreìstandarda za rad javnih biblioteka.6

Smernice za bibliote~ku praksu

Javne biblioteke su glavna sredi{ta izvoraznawa. One bi trebalo da budu lokalno mesto zasticawe znawa i pobornici samostalnog u~ewa.U opremawu slu`bi za neformalno i samostalnou~ewe biblioteke se moraju usmeriti na potrebezajednice kao celine. Razvijawe wihovih usluga

ODRAZPan~eva~ko ~itali{te

31

4 Pulmanov digitalni vodi~ – Pulman smernice, str. 5-6

(http://www.bgb.org.yu/predlazemo_predlazete/PulmanPrevodFi-

nal.html)5 Crowley, David, Mitchell David, Comunication Theory

Today, Great Britain, Crowely David, Polity Press, 1998. 270 p. 6 Isto, str. 39-40

zahteva da se uspostavi i odràva ~vrsta saradwas lokalnim, regionalnim, dràvnim, obrazovnimili kulturnim vlastima i ustanovama. Saradwatreba da ukqu~i ne samo donosioce odluka, ve} ipruàoce obrazovnih usluga, kao {to su fakul-teti i univerziteti, poslovni sektor, lokalnaudruèwa, slu`be za profesionalnu orijentaci-ju, istraìva~ki centri itd.

Me|u posebnim podru~jima razvoja koje bijavne biblioteke trebalo da razmotre u podsti-cawu permanentnog obrazovawa nalaze se noveusluge koje se mogu pruàti u biblioteci on linena web sajtovima ili putem ostalih digitalnihmreà. Usluge moè osmisliti sama bibliotekaili u saradwi s drugim kulturnim i obrazovnimustanovama.

Minimalni program usluga koje bi javne bi-blioteke trebalo da razmotre ukqu~uje: pruà-we javnog pristupa internetu, prilago|avaweradnog vremena potrebama korisnika, pruàwemesta za u~ewe i obrazovnog okruèwa utemeqe-nog na novim inormaciono-komunikacionim teh-nologijama i novom informaciono-komunikaci-onom sistemu, sredstva (tehnologije, zbirke kojeprate nastavni program), organizovawe obrazov-nih centara – preuzimawe glavne uloge kao obra-

zovne ustanove s odobrewem slu`benih ustanova,koja nudi otvoreni i/ili strukturalni pristupkursevima za priznate kvalifikacije, pruàweokruèwa za e-u~ewe, npr. kombinacija interne-ta, telefona, veza za odvijawe video konferen-cija i TV stanice, unapred ozna~ene i pripre-mqene sadràje i web usluge, virtuelni refe-rensni deskovi – moè se napraviti mreà refe-rensnih deskova kao podr{ka za pitawa koja do-laze elektronskom po{tom ili na druge unapredodre|ene na~ine, s mogu}no{}u specijalizacije udistribuiranom okruèwu.

Javne biblioteke se moraju pobrinuti dasvoje usluge i sredstva osmi{qavaju tako da stvo-re delotvorne uslove za doìvotno u~ewe. Toukqu~uje: podsticajno i kreativno okruèwe ko-je pomaè u~ewu i obrazovawu, adekvatna mestaza u~ewe, osobqe bez predrasuda spremno da po-mogne, pristupna mesta za aktivno u~e{}e u svimvrstama e-aktivnosti, obuku za pomo} u kori{}e-wu novih informaciono-komunikacionih tehno-logija i informaciono-komunikacionog siste-ma, vrednovawe i organizaciju informacija,otvoren pristup informacionim medijima i na-stavnim sredstvima, fizi~kim i virtuelnim.

Kwi`ni~ari moraju da budu napredniji uprilago|avawu i obavqawu svojih usluga s obzi-rom na postoje}e strategije doìvotnog u~ewa imoraju da sprovedu temeqno istraìvawe trì-{ta kako bi boqe razumeli potrebe svojih kori-snika. Potrebno je da se razrade pokazateqi kojibi procenili delotvornost javnih biblioteka uovoj ulozi.

Obu~avawe osobqa i uloge bibliotekara

Bibliotekari treba da kombinuju nove teh-nologije s administrativnim i upravnim poslo-vima, barataju}i {irokim rasponom sredstava,papir i elektronika, i da stave korisnika u sre-di{te svojih usluga i da na zahtev pruè pomo}.Neki bibliotekari jo{ uvek nisu dovoqno obra-zovani za delotvorno pruàwe usluga doìvot-nog u~ewa. Potrebno je obu~avawe i o tehnologi-ji i o sadràju.

Upravqawe digitalnim sredstvima i usluga-ma zahteva od kwi`ni~ara nove kompetencije, kao{to su: znawe o globalnom komunkacionom siste-mu, sposobnost kori{}ewa informacionih teh-nologija i informaciono-komunikacionog siste-ma, sposobnost razumevawa korisni~kih potrebai preobraàvawe tih potreba u strategije za ot-krivawe novih sredstava.

Od kqu~ne je va`nosti politika zapo{qa-vawa i obrazovawa koja bi javnim bibliotekama


32

Na XX konkursu presti`ne nau~ne edici-je Zadu`bine „Andrejevi}” magistarski radBiqane Vitkovi} iz Biblioteke Ministar-stva finansija Republike Srbije, pod naslo-vom „Fenomen obiqa informacija na po~etkutre}eg milenijuma” izabran je kao delo od na-cionalnog zna~aja za objavqivawe u bibliote-ci „Academia” i kao najboqi u svojoj nau~nojdisciplini.

Na Fakultetu politi~kih nauka Univer-ziteta u Beogradu je 23. februara 2006. godineprihva}ena wena prijava doktorske disertaci-je na temu: „Uloga informaciono-komunikaci-onog sistema u procesu doìvotnog u~ewa –informacijskog opismewavawa kao kvalita-tivnog imperativa novih medijskih uslova”. Utoku je postupak odobravawa rada. Mentor }ebiti prof. dr Branimir Stojkovi}.

Ministarstvo finansija RS je kod nadle-`nih institucija, Biblioteke grada Beograda(prvostepena komisija) i Narodne bibliotekeSrbije (drugostepena komisija), pokrenuloinicijativu da se zbog izuzetno zapaènih re-zultata u radu u biblioteci Ministarstva mrBiqani Vitkovi} dodeli zvawe vi{i biblio-tekar.

omogu}ila da korisnicima ponude prigodna zna-wa. Obrazovne potrebe moraju da budu: dostupnesvim radnicima kojima su potrebne, dovoqnofleksibilne da odgovaraju svim naprednijimobrazovnim potrebama, osmi{qene i ostvareneprema unapred odre|enim standardima kvliteta,prilago|ene i odabrane prema specijalizovanimpotrebama radnika.

Program rada

Reforma {kolstva, ure|iva~ke politikemedija i radikalne inovacije u bibliote~koj de-latnosti su neophodne jer jedino tako moè da seostvari uticaj na modernog ~oveka koji mora danau~i „kako se u~i”. Naime, deca koja danas po|uu {kolu ubrzo postaju deo standardnog i u osnovinepromenqivog programa – razreda kojim ruko-vodi nastavnik. I kada prelaze u vi{e razredeu~enici uvek ostaju u istom organizacijskomokviru. Ne sti~u iskustvo o drugim organizacij-skim oblicima, ne dolaze u situaciju da re{ava-ju probleme prelaska iz jednog u drugi organiza-cijski oblik, ne pripremaju se za mnogostrukeuloge. Zbog toga {kole treba da se preorijenti-{u sa metode „pruàwa podataka” na „na~in wi-hove upotrebe”. U~enici moraju da nau~e kako daodbace stare ideje i kako i kada da ih zamene no-vim, re~ju – kako da u~e.

Psiholog Herbert Gerjouy iz Human Resour-ces Research Organization izrazio je to jednostav-no: „Novim obrazovawem treba pomo}i ~oveku da

nau~i kako da klasificira i preklasificirainformacije, kako da ocjewuje wihovu vaqanost,kako da mijewa cjeli sklop ideja, kad je to po-trebno, da na temequ ~iwenica donosi op}e sudo-ve i obratno, kako da probleme sagledava sa no-vog stajali{ta, kako da u~i. U budu}nosti se ne-}e smatrati nepismenim onaj koji ne zna ~itati,ve} onaj koji nije nau~io u~iti.”7

Mo`da }e do}i vreme kada }e ve}ina gra|a-na biti infomacijski pismena i ne}e biti po-trebe za inicijativama i kursevima informacij-skog opismewavawa. Ipak, svet }e se sve vi{eoslawati na informacije, fleksibilno u~ewe irazmenu qudskog znawa. U takvim okolnostimabibliotekari }e morati da prilagode svoj rad ida razviju ulogu u organizaciji, filtrirawu isme{tawu informacija. Kako se nove tehnologi-je sve brè razvijaju, mogu}e je da }e qudima i da-qe biti potrebna po~etna obuka u kori{}ewunovih tehnologija i da }e bibliotekari i daqeimati kqu~nu ulogu u davawu informacija i u~e-wa, posebno qudima koji su dru{tveno ili kul-turno „zakinuti”.

Biqana Vitkovi}Biblioteka

Ministarstva finansija Republike Srbije


33

7 Tofler, Alvin, [ok budu}nosti, Rijeka, „Otokar

Ker{ovani”, 1975.

:: BIBLIOTEKEU FINSKOJ :::: BIBLIOTEKEU FINSKOJ :::: BIBLIOTEKEU FINSKOJ :::: BIBLIOTEKEU FINSKOJ :::: BIBLIOTEKEU FINSKOJ ::

Biblioteke u Finsko

j

specijalni dodatak

Sve zemqe Evropske unije u kojima je bibli-otekarstvo razvijeno imaju nacionalne zakone obibliotekarstvu. Ali ono {to bibliotekarstvo~ini uzornim nije samo zakon. Mnogo je bitnijeda je taj zakon konkretan odraz politi~ke voqedràve i wene spremnosti da se pomogne biblio-tekama. Pre svega finansijski.

Postoji nekoliko me|unarodnih i evrop-skih smernica kojima se reguli{e oblast bibli-oteka i bibliotekarstva. Radi se zapravo samo o„smernicama i preporukama”. Ove smernice ipreporuke nemaju obavezuju}i karakter, ali pru-àju veoma korisnu orijenatacionu pomo} i argu-mente.

Uzmimo najpre manifest UNESCO/IFLAJavne biblioteke iz 1994. godine: „Odgovornostza javne biblioteke snose lokalne i nacionalnevlasti. Wihov rad mora biti definisan speci-fi~nim zakonom i finansiran od strane nacio-nalne i lokalne vlasti. Biblioteke moraju bitisu{tinski deo dugoro~ne strategije razvoja kul-ture, informisawa, razvijawa ~itala~kih navi-ka i obrazovawa. Da bi se obezbedila saradwa ikoordinacija u radu biblioteka u regijama, naci-onalna bibliote~ka mreà mora da bude defini-sana zakonom i strate{kim planom i mora da bu-de zasnovana na priznatim standardima u pruà-wu usluga.”

U ovom manifestu sadràne su kqu~ne re~i:specifi~an zakon, nacionalno i lokalno finan-sirawe, biblioteke kao su{tinski deo dugoro~-ne strategije razvoja, nacionalna bibliote~kamreà i standardi u pruàwu usluga.

Jedinstven evropski zakon

I smernice IFLA/UNESCO, koje se bavepruàwem usluga u javnim bibliotekama, pojavi-le su se u originalu na engleskom jeziku 2001. go-dine, a u prevodu na nema~ki jezik 2005, bave sezakonom: „Javne biblioteke treba da rade na za-konskoj osnovi; to im obezbe|uje opstanak i ga-rantuje mesto u upravqa~kim strukturama”Smernice IFLA/UNESCO defini{u minimalnezahteve koje treba da ispuni zakon o biblioteka-

ma: „U svakom slu~aju zakon treba da reguli{enadle`nost i finansirawe. Osim toga treba daobezbedi mesto javnih biblioteka u okviru bi-bliote~ke mreè pokrajina ili regija”.

Pre pet godina Savet Evrope je zajedno saevropskim udruèwem EBLIDA doneo „Smerni-ce za dono{ewe zakona o bibliotekama i odre|i-vawe politike biblioteka u Evropi”. Ove smer-nice zahtevaju od zemaqa ~lanica Saveta Evropeda u svojim zemqama pripreme odgovaraju}e zako-ne i da ih usklade sa ovim Smernicama.

Na ovom mestu èlim samo kratko da uka-èm na razli~it karakter Smernica SavetaEvrope i Smernica Evropske komisije. Smerni-ce (kao i Smernice o autorskim pravima) koje jedala Evropska komisija moraju striktno da seuvrste u nacionalne zakone svih 25 ~lanicaEvropske unije. Smernice Saveta Evrope, koga~ine predstavnici otprilike 46 zemaqa koji sezalaù za unapre|ivawe qudskih prava, demokra-tije i pravne dràve, imaju, na àlost, samo ka-rakter preporuka.

Ne treba o~ekivati da }e Evropska komisi-ja doneti jedan zajedni~ki evropski zakon, kojibi se obavezno morao primewivati na nacional-nom nivou pojedinih zemaqa. Iako procene govo-re da se 80 odsto na{ih zakona donosi u Briselu,radi se o zakonima koji reguli{u zajedni~koevropsko trì{te. Nema izgleda da }e razli~i-te nacionalne zakonske osnove, na kojima se za-sniva rad javnih biblioteka u pojednim zemqamaimati velikog uticaja na konkurentnost predu-ze}a u odre|enim dràvama EU. Zbog toga Evrop-ska komisija ne}e videti u budu}nosti potrebuda se ne{to preduzima. Svi oni koji se nadaju da}e evropski zakon o bibliotekama re{iti ina{, nema~ki problem, nai}i }e na veliko razo-~arewe.

Zajedni~ke smernice Saveta Evrope iEBLIDA, koje je priznala i IFLA, me|unarod-no udruèwe biblioteka, od velike su pomo}i udefinisawu minimalnih zahteva koje treba dareguli{e zakon o bibliotekama. Osim toga datisu i argumenti za obrazloèwe potrebe da se bi-blioteke shvate ozbiqno u dono{ewu zakona.

Zakoni o bibliotekama i wihova primena u Evropi

Korisna evropska iskustvaDelovi izlagawa Barbare [lajhagen na 11. proslavi Dana bibliotekara nema~ke pokrajine Tiringije


34

Prema Smernicama Saveta Evrope i EBLIDAkqu~ne su ~etiri oblasti:

1. sloboda mi{qewa i slobodan protok in-formacija

2. ukqu~ivawe biblioteka u nacionalnu po-litiku kwige i informisawa

3. biblioteke i industrija znawa4. za{tita bibliote~kog nasle|a

Ove smernice, dakle, prevazilaze odredbejednog specifi~nog zakona o bibliotekama. Nakonferenciji koja je odràna 1999. godine u or-ganizaciji Gete instituta, na kojoj se diskutova-lo o primeni ovih smernica u pojedinim zemqa-ma, utvr|ena su ~etiri osnovna na~ela koja mora-ju da budu zakonski regulisana:

– Dràva prepoznaje zna~aj biblioteka uokviru obezbe|ivawa slobode informisa-wa i slobode mi{qewa za svoje gra|ane.

– Dràva svojim finansirawem garantujeopstanak biblioteka.

– Osnovne usluge biblioteka su za gra|anebesplatne.

– Biblioteke su u popuwavawu svojih fon-dova autonomne.

One sakupqaju, obra|uju, ~uvaju i stavqajuna raspolagawe medije i druge informacije neza-visno od osniva~a.

Sopstveni bibliote~ki zakon }e imati smi-sla samo onda ako se zasniva na ova ~etiri na~e-la. Postoji opasnost od detaqnijeg regulisawapojedinih pitawa, zbog:

- problema u budu}em razvoju- stalnih zahteva za mewawem zakona- utvr|ivawa minimalnih standarda zbog sa-

da{we finansijske situacije u dràvi.

Zakoni u Evropskoj uniji

U nekim zemqama postoje posebni zakoni sa-mo za javne biblioteke, u drugim zemqama rad jav-nih biblioteka je sastavni deo zakona o razli~i-tim tipovima biblioteka. [to se pojedina~nihodredaba ti~e, zakoni su vrlo razli~iti. Neki suveoma jednostavni i prepu{taju definisawestandardnih usluga nadle`nim vlastima, drugi suobimni i detaqno reguli{u koje usluge treba dase pruàju i po kojim standardima.

Dve tre}ine od 25 zemaqa Evropske unijeimaju zakon o bibliotekama. Trenutno devet ze-maqa uop{te nemaju zakon o bibliotekama. Po-red Nema~ke, to su: Francuska, Irska, Luksem-burg, Holandija, Malta, Austrija, Portugal iKipar.

Ovih devet dràva opet moè da se podeli udve grupe: zemqe koje su ranije imale zakon o bi-bliotekama, kao {to su Irska i Holandija, i gru-pa zemaqa koje nikada nisu imale zakon o bibli-otekama.

Od {esnaest zemaqa Evropske unije kojeimaju zakon o bibliotekama, wih 15 je posledwihgodina aktuelizovalo taj zakon. Tu spada devet ze-maqa biv{eg Isto~nog bloka, koje su sada ~lani-ce Evropske unije: Estonija, Litvanija, Poqska,Slova~ka, Slovenija, ê{ka i Ma|arska, koje suse nakon 1989. godine sa svojim zakonima moraleprilagoditi novim decentralizovanim struktu-rama i reagovati na nove zahteve informacionogdru{tva. Prilago|avawe svojih zakona informa-cionom dru{tvu sprovele su i Belgija, Danska,Finska, Gr~ka, Italija i [panija. Samo VelikaBritanija ima zakon od pre 1990. godine.

Italija i [panija imaju poseban status jeru obe dràve, zbog federalnog ure|ewa, ne posto-ji jedan nacionalni zakon, ali ima razli~itihzakona na regionalnom nivou.

Posledwa zemqa u Evropskoj uniji koja jedonela zakon o bibliotekama je [vedska. Zakonje donet prvi put u ovoj zemqi 1996. godine, a stu-pio je na snagu 1997. godine, u vreme kada je fi-nansijska situacija u bibliotekama bila veomalo{a. [vedski bibliotekari su se godinama bo-rili za ovaj zakon, jer su uvideli kakav napredaksu ostvarile Danska i Finska zahvaquju}i upra-vo zakonu. [vedski zakon o bibliotekama je za-pravo „okvirni zakon”, jer se sloboda odlu~iva-wa prepu{ta op{tinama. Zbog toga su samo nekeodredbe ovog zakona obavezuju}e, kao na primerodredba da svaka op{tina mora da ima bibliote-ku, da je obavezna dobra saradwa izme|u nau~nihi javnih biblioteka itd. Prvi put je predvi|enai finansijska pomo} dràve, ali za postizaweravnomernog nivoa razvoja, za inovacije i za una-pre|ivawe ~itawa. [vedskim bibliotekarimanedostaje, pre svega, propis o veli~ini fonda ipropisi koji se ti~u kvalifikacije personala iregulisawa uloge biblioteka u demokratizovawuzemqe. Wihovo lobirawe da se pristupi poboq-{awu ovog zakona se nastavqa.

Uzorne zemqe u Evropi, kada je zakon o bi-bliotekama u pitawu, jesu: Velika Britanija,Danska i Finska. Ove zemqe imaju zakon o bibli-otekama koji se redovno aktuelizuje. U VelikojBritaniji zakon postoji od 1850, u Danskoj od1920, u Finskoj od 1928. godine. Ovi zakoni spada-ju u najstarije zakone u Evropi.

Dok je britanski zakon samo „okvirni za-kon” i koristan je samo uz dodatne standarde, dan-ski zakon je veoma detaqan i obuhvata sve tipovebiblioteka. Danskim zakonom se reguli{e ne sa-


35

mo obaveza op{tina u finansirawu biblioteka,ve} se u 38 paragrafa reguli{u sve pojedinosti,kao i uloga dràve u finansirawu me|usobne sa-radwe biblioteka. Najnovija verzija zakona izmaja 2000. godine utvr|uje osnovne principe dan-skog bibliotekarstva u dana{wem informacio-nom dru{tvu. Zakon, dopuwen odredbama o wego-vom sprovo|ewu, obuhvata slede}e:

– bibliote~ki sektor se defini{e kao ce-lina, kao na primer saradwa razli~itihtipova biblioteka ili u~e{}e u sistemume|unarodne pozajmice;

– hibridne javne biblioteke treba da obez-bede pristup ne samo {tampanom materija-lu, nego i materijalu na kompakt disku,multimedijalnoj gra|i i internetu;

– kori{}ewe, dobijawe informacija i po-zajmqivawe su besplatni, dakle finansi-raju se samo sredstvima iz buxeta;

– posebne usluge mogu da se napla}uju, i topo uobi~ajenim trì{nim cenama;

– prilago|ena je infrastruktura danskihbiblioteka, a pre svega oja~ana je ulogacentralnih biblioteka;

– rad javnih biblioteka treba da bude podr-àn kroz razli~ite inicijative iz pri-vrednog sektora.

Prednost ovog detaqnog zakona je u tome{to se garantuje ponuda na razli~itim medijimau javnim bibliotekama i {to je autonomija u iz-gradwi fonda zakonski regulisana. Nedostatakzakona, bar po mi{qewu danskih kolega, moèbiti upravo u ovom dràvnom angaòvawu, jer po-stoji mogu}nost da se lokalni politi~ari previ-{e oslone na dràvno finansirawe. I pored op-{irnosti, ovaj zakon ne govori ni{ta o standar-dima u pruàwu usluga ili o visini neophodnihfinansijskih sredstava.

Prvi finski zakon o biblitekama poti~e iz1928. godine i propisuje da u svakoj op{tini mo-ra biti javna biblioteka, kao i visinu dràvnogu~e{}a u finansirawu biblioteka. Zakon pro-pisuje da su op{tine odgovorne za pruàwe bi-bliote~kih usluga i da je dràva du`na da obez-bedi sredstva za finansirawe tih usluga, kao isredstva za izgradwu i renovirawe biblioteka.Upada u o~i, kada je ovaj zakon u pitawu, da je ak-cenat stavqen na „pruàwe usluge”, a ne na bi-blioteku kao fizi~ku ustanovu. Ovaj zakon u 12paragrafa propisuje slede}e:

– stalno usavr{avawe virtuelnih i inter-aktivnih usluga na mreì;

– saradwa sa drugim bibliotekama kao deonacionalne i internacionalne mreè;

– kori{}ewe i iznajmqivawe, kao i sve dru-ge usluge su besplatne;

– obavezno je zapo{qavawe dovoqnog brojakvalifikovanog osobqa i stalno aktueli-zovana ponuda medija;

– kvalitet, raspoloìvost i usluge se eva-luiraju.

Finski zakon je prvi koji predvi|a evalua-ciju. Op{tinske vlasti su obavezne da vrednujusvoje usluge, pokrajine su du`ne da vrednuju regi-je, a ministarstvo vrednuje usluge na nacional-nom nivou.

Karakteristi~no za Finsku je stalni rad nazakonodavstvu, odredbama o sprovo|ewu zakona,programima pomo}i i strate{kim dokumentimakoji su povezani sa konkretnim finansijskimplanovima. Sve je to me|usobno povezano i stal-no se smewuju ciklusi planirawa, realizacije ievaluacije. Na ovaj na~in biblioteke su stalnoprisutne u politici, {to se pokazuje kao pred-nost.

Na kraju se moè zakqu~iti da jedan jedin-stveni zakon o bibliotekama koji bi bio dobarne postoji. Svaki zakon }e morati da se prilago-di strukturama odre|ene zemqe. Ipak, postojeminimalni zahtevi koje treba da reguli{e zakono bibliotekama. To su:

– zna~aj biblioteke u obezbe|ivawu slobodeinformisawa i slobode mi{qewa;

– obavezno finansirawe biblioteka odstrane lokalne vlasti;

– zahtev da se omogu}i dràvno finansira-we;

– obezbe|ivawe besplatnih osnovnih usluga;– garancija nezavisne izgradwe fonda;– obezbe|ivawe saradwe u okviru nacional-

ne bibliote~ke mreè.Sve ovo bi trebalo dopuniti priznatim

smernicama i standardima u pruàwu usluga, azakonska regulativa bi trebalo da odredi i po-trebne kvalifikacije personala.

Primeri iz Velike Britanije, Danske iFinske pokazuju potpuno jasno da nije dovoqnasamo zakonska regulativa. Samo }e zakon o bi-bliotekama koji je izraz jedinstvene politi~kevoqe da se biblioteke finansiraju i da se preu-zme zajedni~ka odgovornost na svim politi~kimnivoima omogu}iti razvoj inovativnog i moder-nog bibliotekarstva na dobrobit svih gra|ana.

S nema~kog prevela Dobrila Begeni{i}

Tekst preuzet sa sajta http://www.bibliotheksverband.de/lv-thueringen/bibliothekstage.html


36

U februaru 1998. godine poznata aukcijskaku}a „Sotbi” odràla je u Wujorku niz aukcijajedinstvenih kolekcija kwiga. Jedna od wih bilaje i kolekcija vojvode od Vindzora, koji je kwigesakupqao od detiwstva, a brojala je oko tri hi-qade tomova. Nakon abdikacije, 1936. godine,vojvoda je, napu{taju}i kraqevsku ku}u, poneo isvoje kwige. Nakon wegove smrti, 1972. godine,kwige su, kao i ostala wegova imovina, pripale

vojvotkiwi (ranije Vo-lis Simpson), èni zbogkoje se odrekao porodi-ce, zemqe i krune. Po-sle wene smrti, 1986. go-dine, Mohamed al Fajeddo{ao je u posed imawai svih pripadaju}ihstvari. Naravno, i bi-blioteke. Desetak godi-na kasnije odlu~io je dabiblioteku proda naaukciji.

Ciq ovog uvoda ni-je da se podsetimo jednogod najve}ih skandala 20.veka, ve} da primetimo

{ta je ~ovek ponekad spreman da u~ini. Vojvodaod Vindzora se odrekao prestola zbog ène kojuje voleo, ali ne i svojih kwiga. Wih je poneo. Ka-kav BIBLIOFIL!

Tomas Xeferson je izjavio: „Ja ne mogu daìvim bez kwiga”. H. L. Borhes je dodao: „Uveksam zami{qao da je Raj neka vrsta biblioteke”.

Qubav, strast, manija, ponekad na graniciru`nog, ali sve upu}eno kwigama, kako se sve sa-mo ne naziva – bibliofilija, bibliomanija, bi-bliofobija, bibliofagija, a samim tim i bibli-ofili, bibliomani, bibliokleptomani, biblio-klasti itd.

Bibliofilija – ako ne i bibliomanija –stara je kao i same kwige. Ako uzmemo u obzir Ri-

~arda de Barija (Richard de Bury, 1287–1354) iwegov Filobiblon (Philobiblon – slobodno pre-vedeno Qubav prema kwizi), vidimo da se o tojvrsti naklonosti prema kwizi govorilo sto go-dina pre pojave Gutenberga i {tampane kwige. DeBari je imao privatnu biblioteku sa veoma va-`nom zbirkom kwiga anti~kih i sredwovekovnihpisaca. Filobiblon nije nastao sa namerom dabude referentna kwiga. Samo delo sadrì odre-|eni pregled kwiga, uputstva i metode za saku-pqawe kwiga i na~in obrade, ali je, pre svega, na-pisana s namerom da objasni vrednost kwige uop-{te i De Barijevu qubav prema kwigama.

Filobiblon je prepisivan, a potom prvi put{tampan 1473. godine i predstavqa najranije inajzanimqivije delo na temu bibliofilije.

Termini bibliofilija i bibliomanija ne-kako uvek idu zajedno. Qubav i mr`wa. Crno ibelo. Dobro i zlo. Moè li se re}i da su u pita-wu dva pola iste qubavi? Od bibliofilije samoje jedan korak do bibliomanije koja se defini{ekao opsesivna nabavka ili sakupqawe kwiga, doone ta~ke kada su socijalni odnosi ili zdravqeugroèni. Jedno od mnogih opsesivno-kompul-sivnih pona{awa vezanih za kwige, bibliomani-ju, naj~e{}e karakteri{e sakupqawe kwiga koje

su za pravog sakupqa~abeskorisne i nemaju vred-nost. Veliki sakupqa~ikwiga mogu, kao i drugiqudi koji `rtvuju nepo-sredne li~ne interese po-jedina~nom nagonu ili am-

biciji, da sluè ~ove~anstvu osnivawem biblio-teka retkih, vrednih rukopisa i kwiga. Ipak,niko se ne smatra bibliomanom sve dok nagon zasakupqawem nije iznad onoga {to se smatra nor-malnim.

Qubav prema kwigama neosetno se pretvarau qubav prema posedovawu kwiga. Psihologijaovu qubav defini{e kao zbir iracionalnih i ra-cionalnih elemenata. U stvarnosti, u svakodnev-noj borbi sa sopstvenom stra{}u, ta qubav, zasvakoga ko „pati” od tako nau~no definisanogporeme}aja, ima i svoje fizi~ki pojavne oblike.

Nelagoda, strah, drhtawe, samo su neka odose}awa koja prate vlasnika koji je bezgrani~noprivrèn svojim kwigama.

O bibliofiliji i bibliomaniji


37

Ameri~ki esejista Roxer Rozenblat (RogerRosenblatt) napisao je monolog pod nazivom „Bi-bliomanija” i sam ga izveo u jednom wujor{kompozori{tu 1994. godine. Deo iz te predstave jasnopokazuje gledaocu-~itaocu agoniju, a to je pravare~ za ono {to doìvqava qubiteq kwiga kadase od wega traì da iz svoje privatne bibliotekepozajmi neku kwigu.

„Obi~aj pozajmqivawa kwiga mewa odnose.U svakoj drugoj sli~noj situaciji pozajmqiva~postaje rob onom od koga je pozajmio, a socijalnateìna duga tako mewa ravnoteù odnosa te seprivremeno sticawe pretvara u permanentni gu-bitak. To je svakako istina kad je u pitawu novac.Ali nipo{to kada su u pitawu kwige. Iz nekograzloga pozajmqiva~ kwige smatra da je kwiga,jednom uzeta, wegova. To uklawa zajedni~ko pam-}ewe i krivicu zbog transakcije. Da stvari budugore, onaj ko je kwigu dao tako|e veruje u to. Onmoè izvu}i sve~anoobe}awe da }e kwiga bi-ti vra}ena {to je mogu}epre; pozajmqiva~ se sve-~ano zakliwe da druga-~ije ne}e biti. Ali sveje to igra. Jednom oti-{la, kwiga je oti{la za-uvek. Onaj ko je dao kwi-gu, boje}i se da ne budeneuqudan, nikada vi{ene pita za wu. Pozajmqi-va~ ne poku{ava da po-krene temu...

Ne postoji doga|ajkoji je tako zastra{uju-}i kao pogled gosta u va-{oj ku}i koga ste ulovi-li kako piqi u va{ekwige. A to i nije naj-stra{nije... U stvari,mnogi qudi bi vi{e vo-leli da vide gosta kakoprvo pregleda, potom za-viruje, a onda se okre}esa dosadom i neodobrava-wem. Ali, avaj, ~e{}e sede{ava da o~i, mra~no sra~unate, klize od naslo-va do naslova, kao plesa~ u pregrejanoj plesnojdvorani. Ni to nije najgore. Najgore je kada seo~i zaustave, a tada – tada stane i srce.

Telo gosta se trgne; wegova ruka krene tamogde su mu se o~i zaustavile. Ni{ta se vi{e ne mo-è u~initi. Vi se skamenite. On se smeje. Vi ~u-jete pitawe:

– Imate li ne{to protiv ako bih pozajmioovu kwigu?

Protiv? Za{to bih se protivio? îwenicada sam do kwige do{ao u jednoj pariskoj kwià-ri, u aprilu 1969. godine – mislim da je bio tri-naesti, po podne, ki{a je romiwala – da sam na-{ao primerak nakon traèwa po celoj Evropi iSevernoj Americi, da je to momenat koji momìvotu zna~i vi{e od otkucaja srca; da samo do-dir wenih stranica izaziva u meni ,prustovsku’bujicu moje prve qubavi, mojih najboqih snova.Imam li {ta protiv da Vi traìte da sve to od-nesete? I da ja to nesumwivo nikada ne}u dobitinazad? A ako je Vi ipak jednog dana vratite meninazad, ja }u biti smeùran, o, vi nehatni, a kwi-ga iskvarena potpuno zbog Va{eg lo{eg postupa-wa. Protiv? Naravno da ne. Nadam se da }eteuìvati u woj.

– Hvala, vrati}u je idu}e nedeqe.Bez ùrbe. Polako. (Laòv)”Komentar, ~ini se, nije potreban. Roxer Ro-

zenblat je majstorski opi-sao scenu koja se ~esto de-{ava u onim ku}ama u koji-ma biblioteka zauzimazna~ajno mesto, ne samo uprostoru, ve} i u ìvotuvlasnika.

O bibliofiliji i bi-bliomaniji moè se razgo-varati polaze}i sa raznihaspekata. Tanka je linijakoja istovremeno spaja,ali i razdvaja qubav od ma-nije.

Kwige su prozorikroz koje na{a du{a gledanapoqe. Vrata za ulazak u„paralelni svet”. Pro-blem moè nastati ako se utom svetu zadrìmo maloduè. Tada se granice po-meraju na obe strane. Po-neki bibliomani radijedaju kwigu zauvek nego dapate zbog toga {to su je po-zajmili. Oni drugi o~ekujuda se nakon velikodu{nog

~ina, zbog koga je i prijateqstvo bilo na probi,pokaù emocije, odu{evqewe, preobraàj.

Da zavr{imo jednim zanimqivim citatomkoji je istovremeno i savet i ~iwenica: „Nikadne pozajmqujte kwige – nikada ih niko ne vra}a;jedine kwige koje imam u svojoj biblioteci su onekoje su mi qudi pozajmili.” (Anatol Frans)

Mirijana Mi~i}Narodna biblioteka Srbije


38

U organizaciji Bibliotekarskog dru{tvaSrbije, a zahvaquju}i uvek qubaznom doma}inu,Gradskoj biblioteci u Pan~evu, 18. aprila ovegodine odràna je javna rasprava o Nacrtu novogZakona o bibliote~koj delatnosti, ~ija se jeda-naesta verzija nalazi na sajtu Narodne bibliote-ke Srbije.

U pan~eva~koj Gradskoj biblioteci okupilisu se bibliotekari Univerzitetske biblioteke uNovom Sadu i Beogradu, Narodne biblioteke uNi{u, Biblioteke grada Beograda, biblioteka uâ~ku, Smederevu, Vaqevu, Sremskoj Mitrovici,Kikindi, Trsteniku, Loznici, Ubu, Uìcu, Subo-tici, Lajkovcu, Boru, Zaje~aru, @iti{tu, Lapovu,Kragujevcu, Zrewaninu, Opovu, Vr{cu i, naravno,bibliotekari doma}ina iz Pan~eva. Skupu je pri-sustvovala i obratila se i Vawa Markovi} iz Mi-nistarstva kulture i medija Republike Srbije.

Obra}aju}i se tokom rasprave, Vawa Marko-vi} je tako|e istakla da je procedura dono{ewazakona veoma spora i komplikovana, da mora dapro|e nekoliko instanci (Sekretarijat za zako-nodavstvo Narodne skup{tine, Ministarstvokulture, Vlada Srbije, a potom Narodna skup-{tina Srbije). Iako je izrazila èqu da se na{zakon {to pre donese, obavestila je u~esnike dase ove godine to sigurno ne}e dogoditi i da se opokretawu procedure kod nadle`nih dràvnihorgana moè govoriti tek slede}e godine. Nagla-sila je da }e ubrzo u postoje}em zakonu biti dopu-wen ~lan 26 koji govori o finansirawu mati~nihfunkcija.

Nakon pozdravne re~i Nemawe Rotara, di-rektora Gradske biblioteke u Pan~evu, koji jeizrazio zahvalnost okupqenima kao i organiza-

toru rasprave, Bibliotekarskom dru{tvu Srbi-je, obratila se predsednica Dru{tva dr Aleksan-dra Vrane{.

Izraàvaju}i svoju uverewe da je u te{komtrenutku za biblioteke i bibliotekare u Srbijiod ogromne va`nosti dono{ewe kvalitetnog, ja-snog i modernog zakona o bibliote~koj delatno-sti, o zakonu su govorili dr Dragan Bara}, savet-nik u Narodnoj biblioteci Srbije, Vesna Iwac,pomo}nik direktora NBS, i Borivoje \or|evi},predsednik Komisije za zakonodavna i pravna pi-tawa Bibliotekarskog dru{tva Srbije.

Dr Dragan Bara} je, najpre izraziv{i zado-voqstvo da se Dru{tvo ukqu~ilo u proces izradenovog zakona putem javne rasprave, govorio o raz-lozima za wegovo dono{ewe. Naveo je da je Na-rodna biblioteka Srbije, pored Zakona o bibli-ote~koj delatnosti, zapo~ela rad na izradi nacr-ta i drugih za biblotekare tako|e va`nih zakona(o obaveznom primerku, izdava{tvu). Predsta-vqaju}i ceo nacrt zakona zakqu~io je da trebaobezbediti harmonizaciju svih propisa povodomkwige, kao i da su nove odredbe nacrta u velikojmeri uskla|ene sa me|unarodnim konvencijama ipoveqama (preporukama Ifle i sli~no).

Vesna Iwac je iznela mi{qewe da je Parla-mentu Srbije va`nije sve drugo od zakona u kul-turi i da smatra da je do{lo vreme da se kona~nona dnevnom redu Parlamenta na|e najpre „krov-ni” zakon – zakon o kulturi, kako bi kasnije mo-gao da se usvoji i Zakon o bibliote~koj delatno-sti. Zatim je govorila o radu stru~waka iz Na-rodne biblioteke Srbije kroz komisiju na pri-premi ovog nacrta od 2002. godine. Predloìlaje da Bibliotekarsko dru{tvo odredi dva svoja~lana da se prikqu~e radu ove komisije, kao ipredsednica dru{tva dr Aleksandri Vrane{. Ta-ko|e je upoznala bibliotekare da je postoje}i na-crt gotov samo 30 odsto i da je ova javna raspravamo`da tek uvod u kasniju, jo{ jednu javnu raspra-vu, kada Ministarstvo kulture izradi predlogzakona, napomenuv{i da se pri wegovoj izradikomisija oslawa na dokumente Saveta Evrope,EBLIDA i ostalih me|unarodnih preporuka iuputstava iz ovog domena.

Borivoje \or|evi}, predsednik Komisije zazakonodavna i pravna pitawa Dru{tva, govorioje uop{teno o nacrtu, ne osvr}u}i se posebno nasvaki ~lan, obrazlaù}i to ~iwenicom da se jo{uvek ne radi o kona~nom tekstu, ali da je jako va-

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o bibliote~koj delatnosti

Na~iwen samo prvi korak

DRU[TVOPan~eva~ko ~itali{te

39

Prvi ovogodi{wi sastanak Komisije za me-|unarodnu saradwu Bibliotekarskog dru{tvaSrbije odràn je 13. aprila u Narodnoj biblio-teci Srbije, a bilo je prisutno samo osam ~lano-va. Kako je malo biblioteka odgovorilo na anke-tu o me|unarodnoj bibliote~koj saradwi koju jeova komisija pro{le godine poslala biblioteka-ma u Srbiji, odlu~eno je da se direktorima i ma-ti~nim slu`bama biblioteka prosledi ista an-keta, kako bi stvorili potrebnu bazu podataka.Rezultate bi trebalo prikupiti do 15. maja ovegodine, a komisija }e ih onda proslediti NBS iBDS. Razmotreni su i drugi izvori prikupqawapodataka o me|unarodnoj saradwi u ciqu stvara-wa jedne centralne baze.

Oceweno je da postoje dve grupe biblioteka– jedne imaju razvijene kontakte sa inostraniminstitucijama i nisu ba{ spremne da odgovore naanketu, a druge nemaju nikakvu saradwu, ili jeona zanemarqiva. Pokazalo se da ~ak ni biblio-teke svih ~lanova komisije nisu odgovorile naposlati dopis.

Istaknute su i neke slabosti ankete koju va-qa preformulisati, dobra voqa biblioteka dana wu odgovore i ocena da su neke na{e kolege ibiblioteke koje imaju dobru me|unarodnu sarad-wu to ostvarili svojim angaòvawem.

Milica Stevanovi} iz kru{eva~ke biblio-teke, koja je bez pomo}i bilo koje institucije u ze-mqi bila na pro{logodi{woj Ifli, obavestila

Komisija za me|unarodnu saradwu Bibliotekarskog dru{tva Srbije

Li~no angaòvawenajva`nije

`no obratiti pa`wu na su{tinska pitawa poputBIS-a, razlici izme|u upotrebe termina bibli-ografsko-inaformacioni sistem i bibliote~ko-informacioni sistem. Wegove primedbe i ko-mentari odnosili su se i na tipologiju biblio-teka, mati~nu delatnost kao i na novopredloè-ni Bibliote~ki savet koji bi, po wegovom mi-{qewu, trebalo da koordinira rad tri mini-starstava, a ne da obavqa funkciju kako je to po-stoje}im nacrtom predvi|eno.

Nakon uvodnih saop{tewa, u raspravi suu~estvovali bibliotekari iz razli~itih tipovabiblioteka.

Ovom prilikom }emo samo pobrojati nekapitawa i komentare koji su se mogli ~uti u ras-pravi. To su: nedostatak definisawa statusa ipoloàja {kolskih, visoko{kolskih i specijal-nih biblioteka; prenagla{en akcenat na javnimbibliotekama, kao i nepreciznost termina kao{to su „bibliote~ka gra|a”; pitawe da li }eNBS izdavati licence bibliotekarima; razli-~ito shvatawe ustanovqewa Bibliote~kog save-ta (ko treba da ga ~ini i koje su mu nadle`nosti);finansirawe biblioteka; potreba uvo|ewa no-vih zanimawa, odnosno zvawa (dipl. bibliotekar,

informati~ar i sli~no); ko treba da vr{i nad-zor nad zakonito{}u rada biblioteka.

Razgovaralo se i o pitawu zavi~ajne gra|e,obaveznom stru~nom usavr{avawu bibliotekara,dilemi da li „ugovorno poveravawe bibliote~-kih poslova”, kako stoji u nacrtu, moè dovestido ukidawa op{tinskih biblioteka koje su s mu-kom osnivane {irom Srbije.

U~esnici u raspravi su izneli i mi{qeweda je u predloènom nacrtu Narodnoj biblioteciSrbije dato dosta prostora, kao i da je propu{te-no da se kod mati~nosti pomene Biblioteka Ma-tice srpske.

Na kraju je dr Aleksandra Vrane{, predsed-nica Dru{tva, zahvalila svim u~esnicima u jav-noj raspravi i izrazila nadu da ovaj prvi korakka {to transparentnijem i demokratskom na~inuu kreirawu na{eg zakona predstavqa istinski,stru~ni doprinos poboq{awu zakonskih odredbii, eventualno, ubrzawu procesa dono{ewa moder-nog efikasnog i jasnog zakona o bibliote~koj de-latnosti.

Vesna Crnogorac,sekretar Bibliotekarskog dru{tva Srbije

DRU[TVO Pan~eva~ko ~itali{te

40

je ~lanove komisije da }e po~etkom maja u kratkuneformalnu posetu wenoj biblioteci do}i FrudeBaken, ~lan Advisory Borda FAIFE/IFLA i dosko-ra{wi predsednik Dru{tva bibliotekara Norve-{ke. Kako je ovo bila samo informacija i nijetraèna pomo} komisije za organizaciju do~ekauvaènog kolege, ne bismo navodili druge detaqe.

Na sastanku je razmatran i poloàj i ulogakomisije u Bibliotekarskom dru{tvu Srbije. Dali bi ona trebalo da obavqa i funkciju „Mini-starstva inostranih poslova BDS”, ili samofunkciju stru~ne komisije za unapre|ewe me|una-rodne saradwe srpskih biblioteka? Pitawe se od-nosi na ukupno funkcionisawe Dru{tva i sli~noje dilemi da li komisija za odnose sa javno{}u tre-ba da bude i PR Dru{tva, a sli~ne analogije bi mo-gle da se povuku i kada je re~ o drugim komisijama.

Zakqu~eno je da bi ovakav na~in organiza-cije i funkcionisawa Dru{tva bio svrsishodan,{to, naravno, traì angaòvawe ~lanova upravei komisija, gotovo dnevne kontakte i dobru koor-dinaciju.

Ponovo je nagla{eno, kao i na sastancimadrugih komisija, da je neophodno izraditi i po-staviti sajt Dru{tva i da je to bio apsolutnoprioritetni zadatak komisije za automatizacijui uprave. Ponovqen je zakqu~ak sa konstitutiv-nog sastanka komisije u Jagodini da BDS {to premora da postane ~lan va`nih me|unarodnih bi-bliote~kih asocijacija.

Predloèno je i da BDS, shodno odre|enimkriterijumima, finansira odlazak po nekolikobibliotekara sa radovima na me|unarodne semi-nare. Tako|e je ponovo apelovano da kolege kojeostvaruju me|unarodnu saradwu o svojim rezulta-tima izveste {iru bibliote~ku zajednicu.

Dogovoreno je da se napravi strate{ki tro-godi{wi plan rada Komisije koji }e posebno in-sistirati na godi{wim susretima bibliotekarasa temom me|unarodne saradwe. Podràna je ini-cijativa da se uprava angaùje u organizovawustru~ne ekskurzije u Ke`marok.

M. Paloci

DRU[TVOPan~eva~ko ~itali{te

41

Osnovna tema tre}eg sastanka Sekcije za jav-ne biblioteke Bibliotekarskog dru{tva Srbije,odrànog 14. aprila u Biblioteci „Petar Ko~i}”u Beogradu, bila je „Revizija bibliote~ke gra|e”.Posledwa afera u vezi sa revizijom i otpis kwi-ga u kikindskoj biblioteci i sli~ni nesporazumiu drugim gradovima pokazali su da je neophodno dase ponovo pretrese tema „o kojoj svi znaju sve i okojoj te{ko da ima {ta novo da se kaè”.

O reviziji i otpisu gra|e, zakonskim odred-bama, uputstvima, smernicama, standardima iprimerima iz prakse govorili su ~lanovi komi-sije i kolege iz Narodne biblioteke Srbije Vla-dimir [ekularac (monografske publikacije) iBojana Vukoti} (serijske publikacije).

Na osnovu prikupqenih podataka kolegamaiz Odeqewa za razvoj NBS nije bilo te{ko da za-kqu~e da je „mrtav” fond veliki balast na{ihbiblioteka i da podaci o ukupnom broju kwiga nezna~i ni{ta. Potrebno je mnogo odlu~nije rasho-dovati sve publikacije koje korisnici ne traè,

a zauzimaju ionako pretrpane police i magacinebiblioteka. Kao ilustracija ovog stava prikaza-ne su fotografije polica u zaje~arskoj biblio-teci pre i posle revizije. Druga fotografija jenaslovqena „San Vlade [ekularca”.

êsto previ|amo da je dozvoqeni godi{wiotpis kwiga prilikom revizije tri odsto kumu-lativno, {to zna~i da biblioteka koja radi revi-ziju posle pet godina moè da otpi{e 15 odstokwi`nog fonda. Postoji jo{ jedna zakonska mo-gu}nost koju su neke biblioteke iskoristile – dau svojim normativnim aktima predvide ve}i li-mit za otpis.

Obrt kwi`nog fonda je dobar pokazateq ak-tuelnosti gra|e koju posedujemo i treba se mnogoodlu~nije pozabaviti otpisom onih publikacijakoje ni~emu i nikome ne sluè u javnim bibliote-kama. Osniva~ima i javnosti treba posle ovakvoghirur{kog reza predo~iti stvarno stawe fondo-va, a ne neku fantomsku brojku od sto ili dvestahiqada kwiga, {to je velika (samo)obmana.

Sekcija za javne biblioteke Bibliotekarskog dru{tva Srbije

San Vlade [ekularca

Posle septembarskog sastanka direktoramati~nih biblioteka Srbije u Kragujevcu, na ko-me je pokrenuta inicijativa za formirawe Zajed-nice mati~nih biblioteka Srbije, 26. decembraje u Biblioteci grada Beograda odràn novi sa-stanak, na kome je potpisivan Ugovor o zameniSamoupravnog sporazuma o udruìvawu u Zajed-nicu mati~nih biblioteka SR Srbije. Sastankusu prisustvovali stari i novi osniva~i, a ostalisu statirali zadivqeni {to mogu da prisustvujuovom istorijskom ~inu, pitaju}i se za{to su uop-{te pozvani.

Na sajtu NBS moète na}i jedan skenirandokument sa memorandumom Narodne bibliotekeSrbije, koji nije potpisan, u kome se navodi da suosniva~i Zajednice „dvanaest najve}ih mati~nihbiblioteka Srbije”. Bilo bi veoma pou~no sazna-

ti po kom kriterijumu su birani „najve}i” (fon-dovi, prostor, korisnici, kadrovi, teritorija...).

Osniva~i su (redosled je preuzet iz navedenogdokumenta): NBS, BMS, Narodna i univerzitetskabiblioteka „Ivo Andri}” Pri{tina, bibliotekeiz Kragujevca, Ni{a, Smedereva, Vaqeva, [apca,Uìca, Kraqeva, Beograda i Novog Sada.

Donet je Statut Zajednice i imenovani ~la-novi Upravnog i Nadzornog odbora. Direktori-ma biblioteka koje nisu u prvom krugu odabraneda budu osniva~i upu}en je poziv da se prikqu~e„osniva~ima kao ravnopravni ~lanovi Zajednicemati~nih biblioteka Srbije”.

Detaqnije informacije i dokumenta Zajed-nice moète na}i na sajtu NBS.

G. T.

Ako o otpisu monografskih publikacija zna-mo sve, a pravimo takve gre{ke, {ta tek re}i o re-viziji i otpisu serijskih publikacija, statisticii drugim pitawima u vezi sa wihovim ~uvawem,evidencijom, inventarisawem i kori{}ewem.

^lanovi komisije su imali privilegiju dasaslu{aju dva izuzetna predavawa i razmotreprakti~ne aspekte i probleme u ovoj osetqivojoblasti i nastoja}e da to {to su ~uli stigne do{to vi{e bibliotekara u Srbiji.

Zajednica mati~nih biblioteka Srbije

Dvanaest najve}ih

DRU[TVO Pan~eva~ko ~itali{te

42

Uru~ene nagrade „Stojan Novakovi}”

Dobitnici nagrade „Stojan Novakovi}”su:– za izdava~ki period 2002–2003: Gorda-

na Stoki}-Simon~i} i @eqko Vu~ko-vi} za kwigu Menaxment u bibliote-kama

– za izdava~ki period 2004–2005: drAleksandra Vrane{ za kwigu Visoko-{kolske biblioteke.

Nagrade su uru~ene na sve~anoj skup-{tini Bibliotekarskog dru{tva Srbije po-vodom Dana bibliotekara, odràne 14. de-cembra u Narodnoj biblioteci Srbije.

Bibliotekarsko dru{tvo Srbije, Sker-li}eva 1, Beograd

Broj ra~una: 250-1070186945091-91EFG „Eurobank”

^lanarinaNa sednici Upravnog odbora Bibliote-

karskog dru{tva Srbije, odrànoj 22. febru-ara, doneta je odluka da visina ~lanarineostaje ista kao i pro{le godine – 400 dinara.^lanarinu za svoje radnike mogu da plate iustanove, ili pojedinac, a trebalo bi da budeupla}ena do 1. juna 2006. godine.

Podru`nice }e, na osnovu predloènihplanova rada, mo}i da raspolaù sa 30 odstoprikupqene ~lanarine.

SPECPan~eva~ko ~itali{te

43

Svi bibliotekari specijalnih bibliotekasu osetili kakvo mesto zauzimaju wihove biblio-teke u na{em bibliote~kom sistemu. Doskora suspecijalne biblioteke bile sasvim marginalizo-vane i zanemarene. Premda je stawe sada ne{toboqe, jo{ uvek se ne moè govoriti o ravnoprav-nom tretmanu ovog tipa biblioteka sa ostalimtipovima biblioteka u Srbiji. Isto je i sa polo-àjem specijalnih biblioteka u okruèwu osni-va~a, pa su takve biblioteke uglavnom prepu{te-ne same sebi.

Razlozi su mnogobrojni – po~ev od toga dadeo profesionalne javnosti i ne zna {ta speci-jalne biblioteke rade, preko nedovoqnog uvidamati~nih biblioteka u wihov rad i ograni~ewakoja postavqa sam osniva~, pa do nedostatkastru~ne informacije o ovoj temi. Takvo stawesvakako frustrira bibliotekare zaposlene uspecijalnim bibliotekama. Ipak, ne treba zabo-raviti da je jedan od razloga nedovoqan anga-`man ovih bibliotekara na afirmaciji svojestruke, a to je ne{to na {ta svako ko èli moèda uti~e. Prvi korak ka profesionalnoj afirma-ciji svakako je povezivawe i uspostavqawe ~vr-ste saradwe specijalnih bibliotekara.

Specijalne, odnosno stru~ne bibliotekenaj~e{}e su male korporacijske biblioteke za-tvorenog tipa. One postoje u okviru nekog pred-uze}a, muzeja, dràvne institucije ili neke ne-profitne ustanove. Namewene su uskom krugustru~ne javnosti i jasno odre|enom profilu ko-risnika. U wima obi~no radi jedan bibliote-kar sa visokom stru~nom spremom, a neretkospecijalne biblioteke se poveravaju i nekompe-tentnim osobama. Pored svih klasi~nih bibli-ote~kih poslova, u takvim bibliotekama obi~-no se obavqaju i drugi poslovi – lektorski,prevodila~ki i sli~no i dolazi do preplitawauloga.

Obra}aju}i pa`wu samo na svoje fondove isvoje korisnike, a po prirodi posla, li{eni tim-skog rada, bibliotekari u ovim bibliotekama isami postaju zatvoreni i neraspoloèni za sa-radwu. Retke su one specijalne biblioteke kojekomuniciraju sa mati~nim slu`bama, prate zbi-vawa u struci i nastoje da unaprede svoj rad.

Osniva~ od svoje biblioteke traì aktuel-nu, brzu, kvalitetnu i jevtinu informaciju, ko-ju je bibliotekar duàn da pribavi i timeopravda svoje radno mesto. Me|utim, ukoliko

bibliotekar nije upu}en u najnovija zbivawa usvojoj struci, ako nema pristup elektronskimbazama podataka ili ne ume da ih koristi, ako nezna kome moè da se obrati za odre|enu infor-maciju, ne}e ni uspeti da odgovori postavqenomzadatku. Bez potrebnih informacija i znawa,~esto i bez informativno-tehnolo{kih alata,bez dovoqno novca za nabavku publikacija, pre-pu{ten sam sebi u vrtlogu stalnih promena, on}e lako izgubiti orijentaciju i upasti u sop-stvenu zamku.

Pri tom, svet insistira na tehnolo{komznawu, smatraju}i ga resursom ravnopravnim sazgradama, kadrovima i tehni~kom opremom. Ukompanijama koje su danas lideri u upravqawuznawem (Microsft, Hewlett-Packard, General Elec-tric)1 jo{ 2000. godine su postojali takozvani di-rektori za znawe (Chief Knowledge Officer –CKO). Oni koje smo mi nekad smatrali specijal-nim bibliotekarima danas se u svetu nazivajumenaxeri za u~ewe, menaxer za intelektualni ka-pital, za transfer znawa, za intelektualne vred-nosti i sli~no.

Da bi se, u datim uslovima, nekako uhvatio„prikqu~ak sa svetom”, ili da bi se, jednostavno,izbegle neprijatne situacije, svaki specijalnibibliotekar treba da bude svestan zna~aja uspo-stavqawa veza sa srodnim bibliotekama. Uz do-bru komunikaciju, takvom bibliotekaru su do-stupni svi fondovi svih specijalnih bibliote-ka, raspoloìvi su mu aparati za pretraìvawe,ali i dobra bibliote~ka praksa drugih biblio-tekara. Wihovo znawe, ideje, ili samo prijateq-ski savet, mogu zna~ajno da pomognu u pronalaè-wu potrebne informacije ili u re{avawu stru-kovnih dilema. U uslovima besparice sa kojom subiblioteke naj~e{}e suo~ene, prakti~no je ne-mogu}e imati dobro popuwene fondove. Pritom, vaqa imati na umu da se ukupno qudsko zna-we nastalo od 1900. godine do 1950. udvostru~iloi da se od tada celokupno znawe udvostru~avasvakih 5-8 godina2. Koliko god da se specijalnebiblioteke razlikuju, pre svega po fondovima,one se ipak ~esto dopuwavaju. Svaka korporaci-ja ima stru~wake raznih profila, a s obzirom na

Specijalne biblioteke

Povezivawe je prvi korak

1 Menaxer Delfin, oktobar 2000, broj 58, str. 22 Istraìvawe Stenford univerziteta (SAD) Menaxer

Delfin, januar 1998, broj 25, str. 1

to da su stru~ne biblioteke naj~e{}e namewenesamo odre|enoj grupi, ostali su prakti~no in-formativno diskriminisani. Me|utim, pristupinformacijama se mora ravnopravno obezbeditisvima, bez obzira na obrazovawe, zanimawe, pol,rasu i sli~no, pa je me|ubibliote~ka pozajmicaidealan model saradwe u ovom tipu biblioteka.îni se da se Urkhartovo na~elo da bibliotekenisu ostrva najvi{e odnosi na specijalne bi-blioteke.

Bibliotekari specijalnih biblioteka tre-ba da se oslawaju jedni na druge i iz saznajnihrazloga, s obzirom na to da su uglavnom uskra}e-ni za stru~no usavr{avawe. Oni ne pose}uju se-minare i savetovawa iz vi{e razloga – ne mogu danapu{taju svoje biblioteke, jer naj~e{}e radesami, informacije o stru~nim skupovima i nestiù do wih i, kona~no, specijalizovanih semi-nara ove vrste skoro da i nema. Ako se tome dodanedostatak stru~ne literature, jasno je da ve}inaspecijalnih bibliotekara radi intuitivno. Wi-hovo stru~no usavr{avawe, u najboqem slu~aju,zavr{ava se polagawem bibliotekarskog ispita.

S druge strane, kod ve}ine specijalnih bi-bliotekara upadqiva je potreba za znawem i pro-fesionalnom afirmacijom. To je pokazalo i ne-davno odràno Savetovawe u îgoti, prvo takvevrste kod nas.

Ne moè se o~ekivati od pojedinaca da uveksami iniciraju me|ubibliote~ku saradwu. Stogaje Bibliotkarsko dru{tvo Srbije kao jedan odsvojih ciqeva postavilo povezivawe bibliote-kara u tipolo{ke sekcije. Jedna od tih sekcija jeSekcija specijalnih biblioteka Srbije. U okvi-ru Podru`nice Ju`noba~kog okruga BDS je jo{pre nekoliko godina formirana ova sekcija, alisu izgleda tek sada sazreli uslovi za wen rad.

Okupqawe specijalnih bibliotekara nijeni jednostavan, ni lak posao, pre svega zbog ne-re{enog pitawa registracija ovih biblioteka.Od osniva~a zavisi da li }e biblioteku regi-strovati, pa mati~ne slu`be imaju informacijesamo o onim specijalnim bibliotekama koje imse same jave.

Nesumwivo je, dakle, da }e strukovna zajed-nica posvetiti vi{e pa`we specijalnim biblio-tekama, ali se i specijalni bibliotekari samimoraju potruditi da skrenu pa`wu na sebe.

Internet pruà velike mogu}nosti za pove-zivawe, ali da bi se ova civilizacijska tekovinakoristila moraju postojati podaci. U tom smi-slu, prvi zadatak Sekcije specijalnih bibliote-kara jeste formirawe baze podataka o specijal-nim bibliotekama. Takvu bazu je, u ovom trenut-ku, mogu}e formirati samo zajedni~kim radomsvih ~lanova Sekcije, pre svega li~nom razmenom

dostupnih informacija. Slede}i korak bila biinicijativa za postavqawe takve baze na sajtovenacionalnih i mati~nih biblioteka, a potomformirawe mejling lista i pokretawe temat-skih diskusionih grupa. To bi umnogome olak{a-lo me|ubibliote~ku saradwu, pre svega me|ubi-bliote~ku pozajmicu, ali bi uticalo i na ~vr{}upovezanost specijalnih biblioteka.

U svakom slu~aju, me|usobnim povezivawemspecijalnih bibliotekara i pa`qivom organi-zacijom postiè se mnogo, po~ev od zadovoqava-wa potreba korisnika, kao osnovnog zadatka,preko odgovaraju}e afirmacije u stru~noj javno-sti, pa sve do savremenih tekovina upravqawaznawem. Samo siguran bibliotekar moè da za-stupa i promovi{e zna~aj znawa u svojoj sredi-ni, da kreira bazu znawa i organizacionu struk-turu koja omogu}ava pove}awe znawa, kao i darazvija strategiju za usmeravawe ovog zna~ajnogresursa. Na taj na~in on zaista postaje menaxerza znawe.

Takvi trendovi obezbe|uju siguran opstanakspecijalnih biblioteka, jer svaka korporacijakoja gleda u budu}nost zna da u znawu leì wenakqu~na konkurentska prednost. Politika ulaga-wa u znawe zaposlenih na svim nivoima je ono{to je nepovratno osvojilo sve moderne svetskekompanije. Oni znaju da je jedini na~in da seostane u tehnolo{koj trci stalno pove}avaweintelektualnog kapitala, odnosno znawa. Zatooni koji katastrofi~no seju egzistencijalni ne-mir me|u specijalnim bibliotekarima i naja-vquju ukidawe wihovih biblioteka, ma bili to isami menaxeri, govore neargumentovano, povr-{no, napamet, a ne poznaju problematiku.

Ba{ zbog ove sjajne perspektive sami bibli-otekari se moraju potruditi da spremno do~ekajunovo vreme kada }e postati menaxeri za znawe. Utrì{nim uslovima opstaju samo najboqi, pa je ipovezivawe u zajedni~ku mreù znawa jedan odputeva kojim se mora i}i do èqenog kvaliteta.Takvim povezivawem posti}i }e se da bibliote-kari ovog tipa zajedni~ki izgrade svoju viziju,koja se pre svega zasniva na zadovoqewu kori-sni~kih potreba, ali i {irewu znawa, indukova-wu èqe za u~ewem, predo~avawu zna~aja i kori-sti od u~ewa i sli~no. Me|utim, samo onaj bibli-otekar koji se kao stru~wak ose}a sigurno i sa-mopouzdano sti}i }e do priznawa i nagrade za no-vi na~in rada, ali }e i svoj posao zaista doìve-ti kao misiju. Povezivawe specijalnih biblio-tekara je prvi korak.

Qiqana Mili}Stru~na biblioteka

„Elektrovojvodine” Novi Sad

SPEC Pan~eva~ko ~itali{te

44

SPECPan~eva~ko ~itali{te

45

De~je kwige su kao najdivnije igra~ke.Neodoqivo lepe i primamqive. Vedre i le-kovite. Jednostavne i pametne. Ne po-stoji popularnije umetnosti od one na-mewene deci. Nijedna kwiga ~itanija odde~jih. Nijedna radio-emisija slu{anija.Jer slu{aju i mladi i stari.

I ni~emu se ne moè proricati lep-{a budu}nost i najdubqa starost notim lepim igra~kama duha.

U de~jim kwigama, i umetnosti name-wenoj deci, ostavqene su sve lepe i jedno-stavne misli, namere i poruke odraslih.Ta umetnost je riznica najskupocenijihvrednosti u najnaivnijim oblicima.

Du{an Radovi}(Zmajeve de~je igre 1959)

Zmajeve de~je igre (ZDI) jo{ od osnivawa ucentar svog interesovawa stavqaju kwigu – de~jukwigu. Po~ev od organizovawa izlo`bi de~jekwige, savetovawa i tribina, ~ija je tema ~estobila kwiga, preko pokretawa sopstvene izdava~-ke delatnosti, sa ciqem da se pomagne prodor do-bre, odabrane literature za decu.

Tako je 1976. godine ustanovqen Dokumenta-cioni centar, a u okviru wega specijalizovanabiblioteka. Me|utim, prikupqawe dokumenta-cije za budu}i centar de~je kwièvnosti, kao isamih kwiga, zapo~eto je znatno ranije. Zabele-èno je da su jo{ 1972. godine izdava~ke ku}eiza{le u susret Zmajevim igrama i poslale svojaizdawa de~je kwièvnosti {tampana u prote-kloj godini, a znatan broj kwiga je i kupqen. Tegodine je prvi put organizovana izlo`ba kwigaza decu na svim jezicima naroda i narodnosti Ju-goslavije.

Zami{qeno je da izlo`ba postane jedna odtrajnih akcija Igara, koja je trebalo da obuhva-ti celokupnu produkciju u toku jedne godine.Izlo`bu je otvorio Gustav Krklec (tada pred-sednik Saveza kwièvnika Jugoslavije), u~e-stvovao je 21 izdava~, a izloèno je ~ak 219 na-slova. Sve kwige su posle izlo`be pokloweneIgrama. Moè se re}i da je tada po~elo sistema-ti~no prikupqawe kwiga za specijalnu biblio-teku Igara, koja je trebalo da obuhvati sve kwi-

ge eseja i kritika kwièvnosti za decu, antolo-gije, panorame, izbore, izabrana i sabrana delapisaca za decu.

Razvojem i ja~awem ZDI-a, istovremeno seuve}avao i fond biblioteke, tako da specijalnabibloteka ZDI-a danas obuhvata sva zna~ajnijadela doma}e i svetske de~je kwièvnosti, kao ibogat stru~ni fond. U decembru 1997. godine po-~elo je stru~no sre|ivawe fonda. Od tada datiraprva inventarna kwiga koja je vo|ena od 4. febru-ara do 3. juna 1997. godine u koju je upisano hiqa-du kwiga. Druga inventarna kwiga je vo|ena od 8.decembra 1997. do 2. aprila 1998. godine, a inven-tarisane su 1.472 kwige. Kompletno sre|ivawefonda ura|eno je 2000. godine, zahvaquju}i stru~-noj pomo}i mati~ne slu`be Gradske bibliotekeu Novom Sadu. Tada je ura|ena revizija do tadainventarisanih kwiga i napravqen autorski ka-talog, kao i klasifikacija kwi`nog fonda poUDK. Kwi`ni fond je razvrstan na kwièvnerodove i vrste: poezija, dramska dela, romani,pripovetke, bajke, muzi~ka dela, vaspitawe, hu-moreske, me{ovita dela, teorija i izu~avawekwièvnosti i kwièvna kritika.

Kwi`ni fond iz ovih oblasti deli se pre-ma jezicima nacionalnosti pisaca. Zastupqenesu kwige na: srpskom, hrvatskom, slovena~kom,makedonskom, ma|arskom, slova~kom, rusinskom,rumunskom, bugarskom, albanskom, poqskom,norve{kom, {vedskom, italijanskom i nema~komjeziku.

Ukupni broj inventarisanih kwiga je 4.786primeraka, od ~ega je procentualno najvi{e za-stupqena poezija (70 odsto), slede romani (11 od-sto), pripovetke (10 odsto i stru~na literatuta(2 odsto).

Priru~ni fond je fizi~ki izdvojen i sadr-ì adresare pisaca Jugoslavije, azbu~nik pisacaza decu, leksikone, kataloge kwiga jugosloven-skih izdava~a, re~nike i pravopise.

Zmajeve de~je igre ve} godinama nisu u stawuda odvoje deo novca za plansko obnavqawe kwi-`nog fonda, te se on popuwava iskqu~ivo poklo-nima, a darodavci su naj~e{}e sami pisci, bliskisaradnici i po{tovaoci de~je kwièvnosti.

Razmena je potpuno zamrla, sem nekoliko ~a-sopisa koji pristiù razmenom za ~asopis De-tiwstvo. Popuwavawe fonda stru~nom litera-

Biblioteka Zmajevih de~jih igara

turom pospe{ila je sopstvena izdava~ka produk-cija Igara.

Zna~ajan poduhvat na izdava~kom planu Iga-ra je pokretawe ~asopisa Detiwstvo 1975. godi-ne, koji je dosta u~inio da rezultati savetovawai tribina do|u do javnosti {tampawem tih mate-rijala u ~asopisu. Danas ~asopis izlazi ~etiriputa godi{we, okupqa najistaknutije kriti~are,teoreti~are i istori~are kwièvnosti i jedinije ~asopis kod nas koji se bavi teorijom i istori-jom kwièvnosti za decu.

Samostalna izdava~ka delatnost Igara ma-nifestuje se i putem nekoliko samostalnih bi-blioteka: Zmaj, Separati, Kwièvnost za decu usvetu i biblioteka Sigridrug.

Kwi`ni fond je zatvorenog tipa i moè dase koristi iskqu~ivo u prostorijama ustanove.Korisnici su uglavnom saradnici ~asopisa De-tiwstvo, profesori i studenti Vi{e {kole za

vaspita~e i u~iteqe u Novom Sadu i sami zapo-sleni, kao i svi drugi zainteresovani gra|ani.Naj~e{}e se koristi stru~na literatura za pisa-we nau~nih radova iz raznih oblasti de~je kwi-èvnosti.

Biblioteka dobro sara|uje sa Gradskom bi-bliotekom u Novom Sadu, posebno wenim de~jimodeqewem. ^lan je Sekcije specijalnih biblio-teka pri Dru{tvu bibliotekara Srbije.

Biblioteka deli sudbinu ustanove u kojoj senalazi i nedostatak novca se odraàva i na wenrad, posebno na nabavku i adekvatan sme{taj i ~u-vawe kwiga. Planirana automatizacija je zna~a-jan preduslov za daqi razvoj Biblioteke Zmaje-vih de~ijih igara i poslovawa na na~elima savre-menog bibliotekarstva.

Vesna Paunovi},Bibliotekarka Zmajevih de~jih igara Novi Sad


46

Sekcija specijalnih biblioteka Podru`ni-ce Bibliotekarskog dru{tva Srbije Ju`noba~-kog okruga je, 30. marta ove godine u biblioteciAmeri~kog kutka u Novom Sadu, odràla tre}usednicu. Doma}in, bibliotekar Aleksandra Gru-jin, predstavila je Ameri~ki kutak koji se nala-zi pri Kulturnom centru Novog Sada, prof. Ma-rija Jovancai, bibliograf Matice srpske, odr-àla je predavawe na temu „Uloga bibliografi-je kao informacionog sistema u specijalnoj bi-blioteci”, a Ivana Ili}, glavni koordinatorSekcije, informisala je kolege o profesional-nom obrazovawu specijalnih bibliotekara prisvetskoj asocijaciji specijalnih bibliotekara(SLA).

Aleksandra Grujin je istakla da je va`no damediji prate rad specijalnih biblioteka. Bi-blioteka Ameri~kog kutka ima onlajn elek-tronski katalog, kolekciju CD-ROM, odràvapredavawa, radionice za odrasle i mlade i imaizuzetnu saradwu sa medijima (Radio 021, dnevnenovine).

Marija Jovancai, bibliograf Matice srp-ske, prenela je svoje dvadesetogodi{we iskustvo.

Posebno je naglasila da je za izradu jedne bibli-ografije potrebno ogromno predznawe, jer je bi-bliografija spona izme|u biblioteke i korisni-ka. Da bi biliografija bila uspe{no ura|ena ikorisna, neophodno je istraìti temu kojom }e-mo se baviti i utvrditi da li je ve} ne{to pisa-no i objavqeno. Dobra bibliografija je uslov zasvaki nau~ni rad. Za razliku od katalo{ke jedi-nice, koja je konkretan primerak jedne publika-cije, bibliografska jedinica predstavqa obraduidealanog primerka.

Ivana Ili} je predstavila druga~iji oblikobrazovawa i usavr{avawa specijalnih biblio-tekara okupqenih oko Asocijacije specijalnihbibliotekara. Re~ je o virtuelnom u~ewu pod na-zivom „klik univerzitet”. Seminari su veoma po-pularni jer se ne mora napu{tati radno mesto, aza ukqu~ewe u virtuelnu prezentaciju neophodnoje imati kompjuter, internet konekciju i tele-fonsku liniju.

Za ovo predavawe su odabrane tri teme, sakratkim osvrtom na su{tinu predavawa:

– Vrednost specijalne biblioteke – dve tre-}ine ispitanih rukovodilaca nisu svesni vred-

Sekcija specijalnih biblioteka Podru`nice Ju`noba~kog okruga

Pokrenuta brojna pitawa


47

nosti specijalne biblioteke u ustanovi kojomrukovode. Zato je istaknuta va`nost procene uprakti~nom radu biblioteke.

– Projekat upravqawa za samostalnog bi-bliotekara – specijalni bibliotekar mora bitivrhunski stru~an, sposoban i uvek spreman da sa-mostalno odgovori na zadatke. Zbog toga je samo-stalni bibliotekar svoj lider i menaxer kojiplanira, unapre|uje odnose sa drugim odeqewi-ma, izgra|uje odnose sa korisnicima.

– Pisawe za publikacije – otvaraju se mnogapitawa kao {to su: „[ta re}i profesiji”, „Kadana}i vremena za pisawe”, „Za{to pisati” i sli~-no. Re{ewe se vidi u podizawu nivoa malobrojnestru~ne literature za specijalne bibliotekare.

Predavawa su pokrenula brojna pitawa – odfinansijske podr{ke, do prepoznavawa zna~ajaspecijalnih i ostalih biblioteka.

O finansirawu specijalne biblioteke Po-krajinskog zavoda za za{titu spomenika kulturegovorila je Dragica Mitrovi}, koordinator za

kulturu. Na svom primeru je pokazala da je najva-`nije prepoznati strukturu korisnika i promo-visati biblioteku na svim nivoima, jer se po tojosnovi mogu traìti materijalna sredstva odosniva~a, Pokrajine i Republike. Aktivnost uradu Sekcije je umnogome pomogla specijalnimbibliotekarima, pa tako i bibliotekama Pokra-jinskog zavoda za za{titu spomenika, Pozori-{nom muzeju Vojvodine, Muzeju Vojvodine, Srp-skom narodnom pozori{tu, Galeriji Pavla Be-qanskog i drugim, jer se na osnovu usvojenih pro-grama, predavawa i radionica znawe moè kon-

struktivno primeniti u svakoj specijalnoj bi-blioteci.

Na sednici je dogovoreno da }e Sekcija pru-ìti pomo} u osnivawu ogranka javne bibliotekeu Mokrinu, i to na predlog Vesne Stanulov, spe-cijalnog bibliotekara Gradskog zavoda za za{ti-tu spomenika.

Miroslava Mijatovi}-Vasin, koordinatorza Usluge, privredu i upravu, predloìla je daBiblioteka „NIS Naftagasa” bude doma}in na-redne sednice koja }e biti odràna po~etkom ju-na ove godine. Na osnovu wenog pitawa o merodav-nim izvorima informacija za bibliotekare kon-statovano je da je periodika od vitalnog zna~ajaza specijalnu biblioteku, pa }e predavawe o ulo-zi periodike u specijalnoj biblioteci odràtiAngelina Da~i}, bibliotekar Gradske bibliote-ke, koja se vi{e godina bavi ovim problemom.

Sednici su prisustvovali gosti, predava~ii saradnici sekcije: Marija Jovancai, biblio-graf Matice srpske, Mira Miqkovi}, Gradska

biblioteka u NovomSadu, Jovanka [trba,Gradska biblioteka uNovom Sadu, Angeli-na Da~i} i SofijaBawi, Gradska bi-blioteka u NovomSadu, Mira êkanac-Jakovqev, profesor,kao i ~lanovi sekci-je: Aleksandra Gru-jin, Ameri~ki kutak,Jelica ]ur~i}, Mu-zej grada Novog Sada,Qubica Kosti} iBranka Lugowa, Mu-zej Vojvodine, Mirja-na Radovanovi},@eleznice Srbije,Vera Samarxija, „Ra-dosno detiwstvo”,Vesna Stanulov, Za-vod za za{titu spo-

menika kulture grada Novog Sada, Dragana Bo-{kovi}, Galerija Pavla Beqanskog, Anica Aba-xin, Pozori{ni muzej Vojvodine, Danijela Vuko-brat, Okru`ni zatvor u Novom Sadu, Vesna Pau-novi}, Zmajeve de~je igre, Miroslava Mijatovi}-Vasin i Sneàna Nov~i}, „NIS Naftagas”, Ol-ga Radman i Ivana Ili}-Ki{, Srpsko narodnopozori{te.

Dragica Mitrovi} Ivana Ili}-Ki{

Sastanak Sekcije mati~nih biblioteka BDS u specijalnoj biblioteci „Elektrovojvodine” u Novom Sadu

Druga sednica Sekcije specijalnih biblio-teka Ju`noba~kog okruga odràne je 15. decembrapro{le godine u Biblioteci prosvetnih radnikau Novom Sadu. Aleksandra Grujin, bibliotekarAmeri~kog kutka u Novom Sadu, na osnovu prevo-da teksta sa engleskog jezika „The Visible Librari-an”, iz kwige Asserting your Value with Marketingand Advocasy, autorke Judith Siess, odràla jepredavawe pod nazivom „Vidqivi bibliotekar”.

Aleksandar Jokanovi}, {ef Mati~ne slu-`be Gradske biblioteke u Novom Sadu, izneo jestatisti~ke podatke o radu mati~ne slu`be (o261 biblioteci na teritoriji Ju`noba~kog okru-ga) i istakao da je na teritoriji okruga registro-vano samo {est specijalnih biblioteka. Pruìoje detaqna obja{wewa i uputstva o registrovawui svima podelio formulare za registraciju bi-blioteka.

Dragica Mitrovi}, koordinator podsekcijeza kulturu, podnela je izve{taj o wenom radu. Is-takla je uspe{nu organizaciju susreta bibliote-kara, odrànom u junu u Galeriji Pavla Beqan-skog, i oktobarski susret u biblioteci Zmajevihde~jih igara. Zakqu~eno je da se mnogi problemikoje imaju specijalni bibliotekari mogu re{itisopstvenim angaòvawem, uz finansijsku podr-{ku nadle`nih organa. Predstavqene su dve spe-cijalne biblioteke u ~lanstvu Podsekcije: bi-blioteka ogranka Srpske akademije nauka i umet-nosti i privatna biblioteka „Ar~i Vilijams” izVeternika.

Predstavqen je i izve{taj Miroslave Mija-tovi}-Vasin o radu podsekcije za upravu, privre-du i usluge, u kome stoji da je sastanak Sekcijemati~nih slu`bi Bibliotekarskog dru{tva Sr-bije odràn novembra 2005. u specijalnoj bibli-oteci „Elektrovojvodine”, a koordinator je bilaQiqana Mili}. Istaknuto je da rad Sekcije spe-cijalnih biblioteka na regionalnom i nacional-nom nivou treba da pomogne i olak{a rad Sekci-je mati~nih slu`bi. Organizovana je i posetaMuzeju Vojvodine i izlo`bi posve}enoj patrijar-hu Raja~i}u.

Usvojeni su predlozi Pravilnika o raduSekcije specijalnih biblioteka, Plana i Pro-grama rada za 2006. godinu.

Sednici su prisustvovali: Zorica Stankije-vi}, biblioteka SUP-a Novi Sad, Violeta An-ti}, biblioteka RZ za statistiku odeqewe NoviSad, Vesna Stanulov, biblioteka Zavoda za za-{titu spomenika kulture grada Novog Sada,

Olivera Ogwenovi}, biblioteka Muzeja Vojvo-dine, Branka Lugowa, biblioteka Muzeja Vojvo-dine, Ilona Tobolka, biblioteka prosvetnihradnika, mr Mirjana Radovanovi}, biblioteka@TP-a, Aleksandar Jokanovi}, Gradska biblio-teka, Vesna Ba{i}, biblioteka Arhiva Vojvodi-ne, Anica Abaxin, biblioteka Pozori{nog mu-zeja Vojvodine, Helena Labudovi}, bibliotekaOkru`nog suda u Novom Sadu, Aleksandra Gru-jin, biblioteka Ameri~kog kutka, Dragica Mi-trovi}, biblioteka Pokrajinskog zavoda za za-{titu spomenika kulture, Mila Kova~evi}, bi-blioteka Skup{tine grada, Ivana Ili}-Ki{ iOlga Radman, biblioteka Srpskog narodnog po-zori{ta, Svetlana Radovi}, ~lan Pokrajinskogsekretarijata za obrazovawe i kulturu zaduènaza bibliotekarstvo. Sednicu je vodila IvanaIli}-Ki{, koordinator Sekcije.

Olga RadmanIvana Ili}-Ki{

Sekcija specijalnih biblioteka Podru`nice Ju`noba~kog okruga

Vidqivi bibliotekari


48

Iskreno nam je ào {to neke specijalne bi-blioteke iz Novog Sada vra}aju primerke ~aso-pisa. Znamo da direktori ili na~elnici sektoravelikih sistema nemaju uvek dovoqno razumeva-wa za potrebe biblioteka.

Nemojte nam vra}ati ̂ itali{te, zadrìtega bez obzira na nespremnost va{ih ustanova ifirmi da plate tu neveliku godi{wu pretplatu.Bi}e ubudu}e mo`da vi{e razumevawa, ili nam semoète oduìti tako {to }ete nam poslati pri-log za ~asopis.

Iz po{te koja nam se vra}a saznajemo da jekolega Qubivoje Cerovi} iz biblioteke Muzejaistorije naroda Vojvodine u penziji. êstitamoi voleli bismo da saznamo ko je novi bibliote-kar i ne{to vi{e o ovoj biblioteci.

Od Tatjane Price iz Sektora za op{te po-slove Novosadske banke saznajemo da oni u ovomtrenutku nemaju biblioteku, ali da postoji mo-gu}nost da je dobiju nakon nove organizacije Ban-ke u 2006. godini.

Urednik „Pan~eva~kog ~itali{ta”

Ne vra}ajte îtali{te!

BIBLIOTEKEPan~eva~ko ~itali{te

49

U prestonici trolova i Vikinga, sredinomleta 2005. godine, odràn je 71. kongres Ifle. Uokviru kongresa, 15. avgusta 2005. godine, otvore-na je renovirana zgrada Nacionalne biblioteke.Biblioteku je u rad pustio wegovo veli~anstvokraq Harald V, koji je bio i generalni pokrovi-teq Kongresa. Otvarawu je prisustvovala ve}inau~esnika (oko 3.000) Kongresa, za koje je uprili-~en i sve~ani prijem u parku ispred biblioteke,uz muzi~ki i pozori{ni program.

Nacionalna biblioteka je sme{tena u uli-ci Dramensvein 42, u najlep{em, rezidencijal-nom delu Osla, u kome se nalaze ambasade ve}inezemaqa (i ambasada SCG), Nobel institut, a ublizini je i dvor. Ona je jedna od glavnih kultur-nih institucija Norve{ke i verovatno najmoder-nija biblioteka u Evropi.

Biblioteka datira iz 1815. godine. Godinudana ranije se raspala dràva koja je bila unijaNorve{ke i Danske. Tada je Biblioteka Univer-ziteta u Oslu preuzela funkcije nacionalne bi-blioteke koje je do tada imala biblioteka u Ko-penhagenu. U gradu Mo i Rana je 1989. godine jeosnovano depozitno odeqewe Univerzitetske bi-blioteke, u kome se ~uva obavezni primerak. Tek1992. godine morve{ki parlament je doneos odlu-ku da se osnuje nezavisna Nacionalna bibliotekasa sedi{tem u Oslu, a 1994. godine BibliotekaUniverziteta u Oslu je podeqena na dva dela:Univerzitetsku biblioteku i Nacionalnu bi-blioteku.

Na ~elu biblioteke je nacionalni biblio-tekar, koji je istovremeno i savetnik ministrakulture za pitawa bibliote~ke politike, obave-znog primerka, kopirajta i uvo|ewa novih tehno-logija. S obzirom na to da je osnovni vid nabavkeu ovoj biblioteci, kao i u ve}ini nacionalnihbiblioteka, obavezni primerak, treba pomenutida je Norve{ka 1990. godine donela Zakon o oba-veznom primerku. Ovaj zakon spada me|u najboqena svetu. Po jedan primerak svih vrsta biblio-

te~kog materijala se odnosi u depozitno odeqe-we u Mo i Ranu.

Bibliote~ki fondovi imaju oko {est mili-ona jedinica bibliote~ke gra|e. Biblioteka imanajkompletniju kolekciju kwiga objavqenih uNorve{koj, kao i onih koje su se pojavile u ino-stranstvu, a odnose se na Norveàne, ili su pisa-ne norve{kim jezikom. U biblioteci postoji ikolekcija Norvegica extranea, koja sadrì kwigeprevedene sa norve{kog objavqene u svetu. Bi-blioteka ima veliku kolekciju rukopisa norve-{kih autora. Prikupqa i muzikalije, filmove,kartografsku gra|u, postere, fotografije, a unovije vreme po~elo se sa digitalizacijom. Kom-pletna periodika je digitalizovana i koristi seiskqu~ivo u toj formi. Najstariji dokument ko-ji poseduje je iz ranog 14. veka.

Od 1883. godine izdaje se teku}a nacional-na bibliografija. U novije vreme se radi i bi-bliografija norve{kih veb sajtova koji imajudomen .no.

U okviru biblioteke se nalaze i nacional-ne ISBN, ISSN i ISMN agencije.

Biblioteka ima odeqewa za katalogizacijui klasifikaciju, u kojima se izra|uju katalo{kizapisi za sve tipove gra|e koje kasnije preuzima-ju ostale biblioteke iz sistema. U biblioteci senalazi centralni katalog, u koji je ukqu~eno 400norve{kih biblioteka. Postoji i Nordijsko-balti~ki centralni katalog periodi~nih publi-kacija u koji je ukqu~eno ~ak 900 biblioteka izzemaqa Balti~kog regiona.

Zgrada biblioteke je renovirana u toku 2004.i 2005. godine. Magacini su izme{teni u podrum-ske prostorije. Deo zgrade se izdaje komercijalnojfirmi. Biblioteka ima nekoliko ~itaonica kojesu adekvatno opremqene raznim ~ita~ima mikro-formi, ra~unarima, a qubazno bibliote~ko oso-bqe je uvek spremno da pomogne.

Brankica ResanNarodna biblioteka Srbije

Nacionalna bibliotekaNorve{ke


êtvrtak, 15. januarîtao sam malo Gordost i predrasudu, ali to je mnogo staromodno. Mislim da bi

Xejn Ostin trebalo da napi{e ne{to modernije.

Bilbao je osnovan 1300. godine kao trgova~-ki grad. Komercijalni je i finansijski centarBaskije i Severne [panije. Nalazi se na obaliBiskajskog zaliva. Gradsko jezgro ima oko 324.000stanovnika, a metropola Bilbao oko 900.000.Kroz ovaj grad proti~e reka Rio de Bilbao.

Deustov Trgova~ki univerzitet (Universi-dad Comercial de Deusto), koji sara|uje sa mnogimsli~nim institucijama u svetu, primio je prvugrupu studenata 1916. godine, a moè se re}i da jeto bila i prva grupa postdiplomaca iz oblastiekonomije u [paniji, 25 godina pre nego {to jeova diploma zvani~no prihva}ena. U okviru togUniverziteta nalazi se biblioteka koja je savre-meno opremqena, ali, uprkos informatizaciji,nije izgubila stari {arm.

Prilikom ulaska u tu prostoriju prvo se uo-~i raspe}e Isusa Hrista koje deluje impresivno.Univerzitet Deusto je osnovan kao jezuitski. Po-stao je jedan od dva zvani~no priznata univerzi-teta u gradu Bilbao. Uticaj tog vremena vidi sena stilu u kome je ~itaonica opremqena. Dela senalaze u slobodnom pristupu. Neobra|ene mono-grafije sme{tene su na prvom spratu, a obra|eneu prizemqu, gde je i ~itaonica.

Bibliote~ki fond je u skladu sa zanimawimaka kojima su studenti usmereni. Mahom je to eko-nomsko-komercijalna, odnosno finansijska lite-ratura, {to i nije neobi~no. Gra|a iz oblastimarketinga je veoma dobro zastupqena na baskij-skom jeziku, zatim {panskom i engleskom, a ima jei na drugim jezicima. Znatnom broju studenata ba-skijski je materwi jezik, a {panski je tako|e zva-ni~an u ovoj autonomnoj oblasti [panije.

Korisnici rade u potpunoj ti{ini. Na ras-polagawu im je nekoliko ra~unara na pultu u ~i-taonici. Mogu da pretraùju elektronsku bazupodataka po razli~itim kriterijumima, a obi~-no su to predmetna odrednica ili prezime i imeautora. Program za obradu kwige i pretraìva-

we elektronskog kataloga se zove DOBIS/LI-BIS. Komponenta DOBIS sluì za obradu kwi-ge, a LIBIS za pretraìvawe elektronske bazepodataka.

Korisnicima je na raspolagawu i Internetcentar. Opremqen je personalnim ra~unarima,video-bimom i platnom za projekciju slajdova.Pored wega je mala sala u kojoj skoro svaki stu-dent sedi za ra~unarom, ali se ta oprema koristii za fakultetsku nastavu. Zgrada u kojoj se nala-zi Deustov Trgova~ki univerzitet sa bibliote-kom veoma je prijatna i prostrana, sa {irokimhodnicima i masivnim vratima, a u blizini je ~u-venog Muzeja Gugenhajm i Kongresne i muzi~kepalate Euskalduna.

Osobqe Biblioteke je veoma predusretqi-vo. Sude}i po raspoloìvim resursima, ni{tanije preterano skromno, ali ni predimenzioni-rano. Uslu`ni i radni ambijent podsti~e istra-ìva~ki duh studenata. Nau~no-tehnolo{kaosnova rada Biblioteke je sasvim solidna. Uplo-vila je vrlo smelo, spremno, a i blagovremeno utokove globalizacije i informatizacije.

Internim i eksternim korisnicima su naraspolagawu razne baze podataka i elektronski~asopisi. Pretraìvawe elektronskih izvoraneminovni je pratilac studioznog rada ~italacadanas. EBSCOHOST je samo jedan od raspoloì-vih agregata baza podataka. Elektronski izvoriraspolaù mnogim stru~nim i nau~nim informa-cijama do kojih na{i, doma}i korisnici ne mogudo}i s obzirom na sredstva namewena Konzorci-jumu za objediwenu nabavku biblioteka Srbije.

Digitalna biblioteka dostupna je zaposle-nima, studentima, istraìva~ima i profesorimana web adresi http://www.biblioteca.deusto.es/

Vesna @upanUniverzitetska biblioteka

„Svetozar Markovi}” Beograd

Biblioteka Deustovog Trgova~kog univerziteta

U korak sa vremenom

BIBLIOTEKE Pan~eva~ko ~itali{te

50

javna biblioteka :: javna biblioteka :: javna biblioteka :: javnabiblioteka :: javna biblioteka :: javna biblioteka :: javna bib-lioteka :: javna biblioteka :: javna biblioteka :: javna bib-lioteka :: javna biblioteka :: javna biblioteka :: javna bib-lioteka :: javna biblioteka :: javna biblioteka :: javna bib-

Javna biblioteka – kapija znawa„Javna biblioteka, lokalna kapija znawa, obezbe|uje osnovne uslove za doìvotno u~ewe,

nezavisno dono{ewe odluka i kulturni razvoj pojedinaca i dru{tvenih grupa.”

UNESCO Manifest za javne biblioteke 1994.


51

Misiju javnog servisa za permanentno u~ewei obrazovawe, stru~no usavr{avawe i istraìva-we biblioteke ostvaruju na razli~ite na~ine ina vi{e nivoa, konstantno ili periodi~no, dopu-wuju}i listu usluga za korisnike. Biblioteke,bibliotekari, kao i usluge koje pruàju, morajuda prate odre|ene standarde razvoja i napretkacelokupnog qudskog stvarala{tva i da se prila-go|avaju tehnolo{kom razvitku, utemeqenom iasimilovanom u sva podru~ja ~ovekovog rada iìvqewa.

Jedan od servisa Pozajmnog odeqewa Bibli-oteke „Gligorije Vozarevi}” u Sremskoj Mitro-vici omogu}ava korisnicima istraìvawe istru~no usavr{avawe u oblasti tehni~kih nauka,kori{}ewem posebne zbirke stru~ne literaturekoja pokriva ovu oblast, sme{tene u ~itaoniciovog odeqewa.

Premda u Nau~nom odeqewu Biblioteke ve}postoje stru~ne kwige iz oblasti ra~unarstva ira~unarske tehnike, elktrotehnike, elektroni-ke, gra|evinarstva, poqoprivredne i vodopri-vredne tehnike i mehanizacije i sli~no, signira-ne i sme{tene po pravilima UDK, ovako formi-rana „tehni~ka biblioteka” ima svoju specifi~-nu namenu.

Koreni srpske tehni~ke civilizacije seùjo{ u doba Nemawi}a, a za~eci inèwerstva mo-gu se prepoznati u rudarsko-metalur{kim podu-hvatima na podru~ju ju`ne Srbije (Novo brdo),kao i u gra|ewu veli~anstvenih sakralnih obje-kata sredwovekovne srpske dràve. Nakon Pr-vog srpskog ustanka (1804), a posebno Drugogsrpskog ustanka (1815), oìvelo je srpsko gradi-teqstvo koje je, naro~ito od tridesetih godina,bilo vezano za izgradwu saobra}ajnica, podiza-we javnih objekata, ure|ewa varo{i i drugo. Uto vreme (1834/35. godine) iz austrijskog carstvasu do{li i prvi dràvni slu`benici – „pravi-telstveni inxiniri” Franc Janke i baronFranc Kordon, a u tom veku Srbijom je pro{looko 600 inèwera. Pokretawe stru~ne nastavena Tehni~kom fakultetu Velike {kole, 1863.godine, ozna~ilo je prekretnicu u {kolovawusrpskih inèwera. Pored {kolovawa u zemqi,bilo je i inèwera koji su se {kolovali u ino-stranstvu.

Istovremeno sa {kolovawem prvih tehni~-kih kadrova javqa se i inicijativa za osnivawemstru~ne, esnafske organizacije. Polovinom 19.

veka, u ve} zahuktalom vozu tehni~ke revolucijekoja je tutwala Evropom u usponu, 3. februara1868. godine, samo godinu dana nakon {to je tur-ski pa{a kqu~eve grada Beograda predao knezuMihajlu, osniva se prva Tehni~ka druìna u Sr-biji. Ve} 1890. godine osnovano je Udruèwe srp-skih inèwera, a 1896. Udruèwe inèwera i ar-hitekata.

Prvo stru~no glasilo Udruèwa, Srpskitehni~ki list, iza{ao je 1890. godine, a prvi po-~asni ~lan Udruèwa srpskih inèwera bio jeNikola Tesla, koji je to priznawe dobio za vre-me svog kratkog i jedinog boravka u Beogradu1892. godine.

Za vreme Prvog svetskog rata, u Solunu, gdese nalazio veliki broj inèwera koji su bili ivojnici, iza{la su dva broja Srpskog tehni~koglista, a tu je 1918. godine odràna i skup{tinakojoj su prisustvovala 463 inèwera.

Udruèwe je 1934/35. godine dobrovoqnimprilozima izgradilo svoj dom u Ulici knezaMilo{a 7 u Beogradu, gde je i sada sedi{te Sa-veza inèwera i tehni~ara Srbije, sa 17 repu-bli~kih strukovnih i multidisciplinarnihdru{tava.

Pored Emilijana Josimovi}a, prvog pred-sednika, rektora Liceja i Velike {kole i po~a-snog ~lana Srpske kraqevske akademije, svojeu~e{}e i doprinos radu i delovawu Udruèwadali su i: Kosta Alkovi}, profesor Velike {ko-le, ministar gra|evina, ~lan Srpskog u~enogdru{tva i Srpske kraqevske akademije, Dimi-trije Stojanovi}, profesor Tehni~kog fakulte-ta i prvi direktor Srpskih dràvnih èleznica,~lan Srpskog u~enog dru{tva i Srpske kraqev-ske akademije, Milo{ Sav~i}, predsednik gradaBeograda, koji je odobrio najvi{e sredstava zapodizawe Doma inèwera i tehni~ara Srbije,predsednici SANU Josif Pan~i} i Jovan @ujo-vi}, Simo Lozani}, Kirilo Savi}, AleksandarDespi} i mnogi drugi poznati i priznati stru~-waci i nau~ni radnici.

U pore|ewu sa progresivnim razvojem in-formaciono-digitalne tehnologije danas i eks-panzivnog tehni~kog napretka na svim poqimaqudskog delovawa, osnivawe ovakvog strukovnogudruèwa, za pionirske po~etke u razvoju i do-stignu}ima tehnike zasigurno je imalo ogromanzna~aj i bilo prvi korak ka savremenom svetu ielektronskom dobu.

Mati~na biblioteka „Gligorije Vozarevi}” Sremska Mitrovica

Formirana Tehni~ka biblioteka

U Sremskoj Mitrovici je Dru{tvo inèwe-ra i tehni~ara osnovano 4. septembra 2003. godi-ne, kao dobrovoqna, dru{tvena, stru~no-nau~na,interesna, profesionalna, vanstrana~ka organi-zacija inèwera i tehni~ara, sa osnovnim ciqemokupqawa inèwera i tehni~ara op{tine, radiuve}avawa wihovog stru~nog znawa, obezbe|ewaodgovaraju}eg statusa u dru{tvu, doprinosa dru-{tveno-ekonomskom, nau~no-tehnolo{kom i pri-vrednom razvoju op{tine, pruàwa pomo}i in-èwerima i tehni~arima u nau~nom i stru~nomusavr{avawu, pra}ewa savremenog razvoja tehni-ke i tehnologije, ukazivawa na tokove i promeneu ovoj oblasti i tome sli~no.

Dru{tvo je otvoreno za saradwu sa drugimnau~no-stru~nim, privrednim i ostalim organi-zacijama, a neguje me|usobno uvaàvawe, uzajamnopo{tovawe i samostalnost u radu. Prakti~nuprimenu ove statutarne odrednice Dru{tvo jeostvarilo iniciraju}i saradwu sa Bibliotekom„Gligorije Vozarevi}”, ustanovom koja po proto-ku informacija o razvoju nauke, a posebno razvo-ju tehni~kih dostignu}a, ima ulogu intelektual-nog portala op{tine i regiona. Respektabilanodnos i pozitivna procena Dru{tva da je upravoBiblioteka ustanova od zna~aja za celokupanprivredno-tehni~ki razvoj regiona ukazuje natradicionalne vrednosti po{tovawa i poverewaprema instituciji znawa.

Saradwa je zami{qena kao kontinuirano po-puwavawe fonda kwiga i ~asopisa iz oblasti teh-ni~kih nauka. Monografske publikacije su inven-tarisane u teku}u kwigu inventara pozajmnog ode-qewa za odrasle, a ~asopisi u inventarnu kwiguserijskih publikacija. Tehni~ka biblioteka jesignirana po sistemu UDK i sme{tena u ~itaoni-ci odeqewa. Iako su u istom prostoru sa kwigama,~asopisi su izdvojeni u zasebnim ormanima.

Tehni~ka biblioteka se vodi kao poklonDru{tva nèwera i tehni~ara Sremske Mitro-vice, daje se na kori{}ewe ~lanovima ovog udru-èwa, kao i ~lanovima biblioteke. Kwige i ~a-sopisi Tehni~ke biblioteke se mogu koristitisamo u ~itaonici odeqewa (mogu se kopirati),ali se ne mogu pozamqivati. Po~etni fond bi-blioteke sastojao se od 220 stru~nih kwiga nasrpskom jeziku, 48 na stranim jezicima, od ~ega46 na ruskom, jedna na engleskom i jedna na ne-ma~kom jeziku i 130 ~asopisa iz oblasti hemij-ske industrije, gra|evinarstva, tehnike, geode-zije, elektroprivrede, vodoprivrede, poqopri-vrede, tekstilne industrije, za{tite vode, {u-marstva, kao i bilteni Jugoslovenske inèwer-ske akademije.

S obzirom na to da je sveprisutni trend teh-ni~kog i informativnog opismewavawa uslovio

intenzivne promene i u bibliote~koj delatno-sti, koja izuzetno te{ko prihvata i trpi prome-ne i sporo se adaptira na wih, ovakav odnos uslu-ga doprinosi imixu biblioteke kao ustanoveotvorene za uspostavqawe i {irewe servisa zakorisnike specifi~nih stru~nih interesovawa.Biblioteka je dobila i deo prostora na internetprezentaciji Dru{tva inèwera i tehni~ara,koja se nalazi na adresi www.dit-sm.org.yu, gde se,osim servisnih informacija o radnom vremenubiblioteke, sme{taju i kori{}ewu fonda teh-ni~ke literature, moè pogledati i kompletanspisak kwiga i ~asopisa koji ~ine ovaj fond. Ta-ko|e, na adresu Biblioteke, kao besplatni pri-merci, po~eli su da stiù i veoma kvalitetnistru~ni ~asopisi iz oblasti tehnike izdawa Sa-veza inèwera i tehni~ara Srbije i Crne Gore.Da bi sme{taj i organizacija tehni~ke bibliote-ke bili optimalno standardizovani, Udruèweje Biblioteci poklonilo i dve police za sme-{taj kwiga.

Saradwu Biblioteke i Dru{tva podràlesu i pojedine preduzetni~ke firme, pa je ovajfond dopuwen i ~asopisima iz oblasti ure|ewaenterijera, kao poklon Tapetarije „Konstanti-novi}”, uvaène manufakturne radionice sa vi-{e od jednog veka dugom tradicijom izrade name-{taja i opremawa enterijera.

Vredno i strpqivo, od 1898. godine, porodi-ca Konstantinovi} sa generacije na generacijuprenosi ume}e i tajne tapetarskog zanata i u na-stojawu da odrì korak sa vremenom, {koluje iobrazuje svoj kadar i osvaja nove tehnologije uproizvodwi tapaciranog name{taja, uz po{tova-we tradicionalnih vrednosti i visokog kvalite-ta. Prvi zvani~ni nastup Tapetarija „Konstan-tinovi}” je imala 1938. godine na „Prvoj zemaq-skoj izlo`bi” u Beogradu, a od tada je u~estvova-la na preko 80 izlo`bi i sajmova.

U wihovim izlo`benim vitrinama su mno-ga priznawa, od kojih se izdvajaju dva „Zlatnakqu~a” sa Me|unarodnih sajmova name{taja uBeogradu 1994. i 1997. godine. Menaxeri Tapeta-rije su oduvek znali da se korak s vremenom mo-è odràti samo ako se permanentno pratistru~na literatura i ~asopisi iz oblasti arhi-tekture i dizajna, te su svoju biblioteku bogati-li upravo takvom gra|om, mahom italijanskim,nema~kim i francuskim ~asopisima za unutra-{wi dizajn.

Deo te kolekcije pripao je tehni~koj bi-blioteci.

Sneàna La|inovi}Biblioteka „Gligorije Vozarevi}”

Sremska Mitrovica


52


53

Zemunska Biblioteka „Sveti Sava” je 27. ja-nuara sve~ano obeleìla dan osnivawa davne1825. godine. Sa fondom od preko 170.000 kwiga,

zna~ajnom zavi~ajnom zbirkom, velikim brojem~italaca i osam ogranaka svakako spada u ve}ebiblioteke u zemqi. Nevelika po prostoru, alilepo ure|ena, sme{tena u samom srcu Zemuna, onaje po postignutim rezultatima jedna od najuspe-{nijih op{tinskih biblioteka u sistemu Bibli-oteke grada Beograda.

Mati~na biblioteka „Gligorije Vozarevi}”u Sremskoj Mitrovici je i ove godine, u prisu-stvu velikog broja sugra|ana i gostiju, proslavi-la 3. februar, Dan biblioteke. Bilo je lepo isve~ano, malo smo se hvalili, otvorili izlo`buposve}enu radu i se}awima na protekle decenije.

Sremskomitrova~ka biblioteka je poznatapo odli~nom radu mati~ne slu`be i radu sa naj-mla|ima. Poseban utisak na okupqene ostavilaje dodela nagrada u~enicima koji su poslali svo-je radove na konkurs koji je raspisala bibliote-ka na temu „Ba{ ovakvu biblioteku zami{qam”.

Prenosimo deo prvonagra|enog rada TatjaneTomi}, u~enice prvog razreda Sredwe muzi~ke{kola „Petar Kran~evi}” iz Sremske Mitrovi-ce, a svi nagra|eni radovi }e biti {tampani unovom Godi{waku biblioteka Srema.

„Za mene savr{ena biblioteka ne mora bitinajsavremenije opremqena. Mogu wena ulaznavrata i daqe da {kripe. Bibliotekarke mogu dabudu stroge i zvani~ne. Moè da se oseti i onajkarakteristi~ni miris koji ne}ete na}i nigde,osim tamo. Taj ~udesni miris koji oplemewujeprostor i mami ~itaoce, daje posebnu dra` tomprostoru.

A u policama nadmo}no leè lepotice koje,kao na modnoj pisti, ~ekaju da budu izabrane. Sa-vr{eni mir koji vlada u ~itaonici i nesavr{enosvetlo koje stoji na svakom ~itala~kom stolu, ta-ko|e ne bih mewala.

Mo`da bih samo, za svoju du{u, èlela da do-dam jedan kutak gde bih sa drugaricama mogla daprelistavam najpoznatije ~asopise i malo gla-snije da pri~amo i ogovaramo i da se glasno sme-jemo i provodimo vreme u zabavi i druèwu.

Mislim da bi tada bilo i ve}e interesova-we za ustanove kao {to su biblioteke, jer je svemawe onih koji redovno ~itaju.”

Mati~na biblioteka „Gligorije Vozarevi}” Sremska Mitrovica

Ba{ ovakvu bibliotekuzami{qam

Obeleàvawe 75 godina Biblioteke gradaBeograda bilo je veoma sve~ano. Slavqenici sumogli da se podi~e novim kwigama, pove}awembroja ~lanova, daqim aktivnostima na automati-zaciji poslovawa i ulaskom u BISIS... Bila jeto prilika za zahvalnost prijateqima bibliote-ke na pomo}i i podr{ci u radu i da se podele na-grade najzaslu`nijima. Kolege su velikim aplau-zom do~ekale progla{ewe najboqeg beogradskogbibliotekara u pro{loj godini. To je MiloradKomar~i}, bibliotekar informatora pozajmnogodeqewa BGB, a uru~ena mu je nagrada koja nosiime Marije Ili}-Agapove.

Najboqi bibliotekar

Milorad Komar~i}

Savindan u Zemunu

Bibliotekari u alibunarskoj biblioteci seprotiv besparice i lo{ih uslova za rad bore do-brom kwigom, malom ~lanarinom i qubazno{}uzaposlenih.

O~ekuju}i boqe dane, kompjutere i drugatehni~ka sredstva kako bi modernizovali svojrad, ovaj mali kolektiv istrajava na klasi~nimobrascima rada s publikom: organizuje redovneop{tinske i regionalne smotre recitatora inajuspe{nijima omogu}ava odlazak na republi~-ka takmi~ewa, kwièvne ve~eri koje su najinten-zivnije u oktobru, na dan biblioteke. U Alibuna-ru su gostovale mnoge poznate li~nosti kao {tosu: Gradimir Stojkovi}, Qiqana \urovi}, Du-{ko Trifunovi}, Mile Kordi}, Mo{o Odalo-vi}, Miroslav Lazanski, Du{an Balan, Niku ô-banu, Slavko Almaàn i drugi.

Dok su mnoge seoske biblioteke u Vojvodinii Srbiji uga{ene proteklih godina, alibunarskabiblioteka je uspela da oìvi rad svojih ograna-ka u svim ve}im mestima: Banatskom Karlovcu,Vladimirovcu, Dobrici, Lokvama, Jano{iku, Se-leu{u, Nikolincima i Ilanxi. Jednom mese~nobibliotekari iz svih ogranaka sastaju se u Ali-bunaru, kako bi razmenili iskustva, dogovorilise o daqem radu i re{ili teku}e probleme. Kakonema dovoqno para za kupovinu novih kwiga, tomprilikom razmewuju aktuelna izdawa.

Alibunarska op{tina, iako raspola|eskromnim sredstvima, podràva rad biblioteke,a dobru saradwu imaju i sa {kolama, Domom kul-ture i pred{kolskom ustanovom „Poletarac”.

Qiqana Botori}

Op{tinska biblioteka „Vuk Karaxi}” Alibunar

êkaju}i boqe dane


54

Koliko je, iz nau~nog ugla, opravdano po-sumwati u onu sada{wost koja upravqa tuma-~ewem pro{losti

Mark Oè

Verovatno nije ni trenutak ni mesto za li~-no mentalno pra`wewe, ali, naàlost, nije nitrenutak, niti vreme, za paradu, tako da ovo {to}e uslediti ne}e biti paradni tekst o Zavi~aj-nom odeqewu ve}, nadam se, dubqi nezavr{enireqef koji }ete poèleti da dodirnete.

Razlog za pisawe ovog teksta je programskaaktivnost obeleàvawa 20 godina od osnivawa Za-vi~ajnog odeqewa Narodne biblioteke Bor, ali ine ba{ prozirna sada{wost i stvarnost koja, na-àlost, ne pruà mogu}nost ve}u od upotrebe kon-trasta tonera i hartije. Nadam se da }e, kao i dosada, taj kontrast biti dovoqno o{tar da skrenepa`wu qudi koji ga ~ine, ~uvaju i ~itaju.

Prizvuk re~i zavi~aj naj~e{}e je prigu{envizijom onoga ko ga je napustio ili nesre}no iz-gubio i tako senovit termin ostaje ozvu~en no-

stalgijom ili „pretencioznom setom” koje se ~o-vek ne moè lako osloboditi. Bez obzira na te-{ko}e prilikom osloba|awa ~ovek podleè pre-obraènim varijantama nostalgije i sete kada za-vi~ajni duh postaje projektivan ili identifika-torski, zavisno od teme koja se razmatra i situa-cije u kojoj se nalazi.

U ovaj kratak opis razvoja ose}awa zavi~aj-nosti uklapa se i pri~a o Boru i fondu Zavi~aj-nog odeqewa. Ukratko, zavi~ajni duh Bora, s ob-zirom na to da wegova istorija traje svega stoti-nak godina, na po~etku jeste bio projektivan, od-nosno avanturisti~ki nastrojen, avetiwski pri-vremen, lebde}i i èqan zlata i privla~io je iuve}avao broj stanovnika koji su iz godine u go-dinu sve vi{e dolazili u potrazi za onim {to ihje podsticalo i ~emu su se nadali, a to je „svetaglad za zlatom”. Posle izvesnog vremena Bor jedobio identifikatorski karakter, kada je shva-tio da iza jamskog horizonta nema puta koji bivodio izlazu iz jame. Prokopav{i svoju du{u ka-ko bi zaboravili da zavi~aj postoji, naselili su

Narodna biblioteka Bor

Sve boje zavi~aja


55

se u wenom kutku koji se zove „bezzavi~ajnost”,odmah pored ekscentri~nosti i tu otpo~eli noviìvot duhom modernog grada. Industrijalizacijakulture, zakoni o bibliotekarstvu i verovatnolokalna obeskorewenost, koja se sve mawe ose}a-la, u tom trenutku su otpo~eli pri~u o Zavi~aj-nom odeqewu sme{tenom u zgradi koja je predsta-vqala stilizovani bager.

Vremenom su se stekli uslovi za formira-we Zavi~ajnog odeqewa. Bibliotekar i istori-~ar Slobodan Q. Jovanovi} je po svim dotada-{wim uputstvima, prate}i iskustva drugih ko-lega koji su radili na zavi~ajnim odeqewima,stru~no oformio Zavi~ajno odeqewe 1986. godi-ne, a zvani~no je po~elo da radi 1987. Presudnoza dobar po~etak rada bilo je to {to je odeqewekao najvredniji deo fonda imalo bibliotekarakoji je ose}ao jednu od osnovnih qudskih potrebaza ukoreweno{}u i novi duhgrada. Sa tim ose}awem, meto-dologijom i planom postavqe-ni su ciqevi, poslovi i zada-ci koji su se sastojali u „pri-kupqawu, sre|ivawu, ~uvawu,davawu na kori{}ewe i pre-zentaciji bibliote~ke gra|ei drugih nosilaca informa-cija koje se odnose na Bor iokolinu, kao i na{ {iri za-vi~aj – Timo~ku krajinu”. Po-krenuta je akcija prikupqawai nabavke zavi~ajne gra|e.Ostvareni su kontakti sa institucijama koje supomogle nabavku, a jedan deo monografskih pu-blikacija izdvojen je iz ostalih fondova Narod-ne biblioteke Bor.

Oformqewe su prve zbirke koje su ne{tokasnije kona~no definisane i fizi~ki razdvoje-ne pa trenutno postoje zbirke: monografskih pu-blikacija (format I-II ukupno 2005. – 1467 i for-mat IV – 181) ~iji su autori na bilo koji na~invezani za teritoriju zavi~aja, publikacije kojena bilo koji na~in govore o zavi~aju i publika-cije izdate na tertitoriji zavi~aja; serijskih pu-blikacija – 179; rukopisa i slu`benog dokumen-tacionog materijala – 171; programa manifesta-cija – 574; kartografske gra|e – 98; ise~aka iz{tampe van teritorije zavi~aja – 2.553; vizuel-nih projekcija; fotografija – 2.390; plakata –167; sitnog bibliote~kog materijala.

Autorski, naslovni i predmetni kataloziuredno su vo|eni i dostupni su korisnicima. Za-vi~ajno odeqewe je dobilo posebne prostorije ipodvrgnuto je posebnoj za{titi. Tako je, po re~i-ma kolege Slobodana Jovanovi}a, po~elo „traga-we za istorijskim i kulturnim identitetom gra-

da”. Prate}i tragove koji se ~uvaju u zavi~ajnomfondu moè se primetiti da tragovi vode na raz-li~ite strane, a ostavqali su ih qudi vrednispomiwawa: Knez Milo{, baron Herder, FeliksKanic, dr Stevan Ma~aj, \or|e Vajfert, Frawa[istek, paroh borski Andreja \or|evi}, Stevan@ivadinovi} (Vane Bor), Vladimir i Tihomir R.\or|evi}, Petar Radovanovi}, Drago êh, Cvet-ko Kosti}, Vasilije Simi}, Stevan M. Stanko-vi}, Du{an Makavejev, @ivojin Pavlovi}, OlegNovkovi}, Milena Markovi}, Zoran Paunovi} imnogi drugi. Preporu~ujemo i nekoliko zavi~aj-nih pisaca: Radi{u Dragi}evi}a, Dragana Te{o-vi}a, Milena Milivojevi}a, Jovana Mitrovi}a,Sa{u D. Lovi}a… Izbor navedenih li~nosti, ko-ji na sebi svojstven na~in oìvqavaju duh Bora,krajwe je subjektivan pa svako ko to èli moèda zameri autoru na tom izboru.

Na kraju izdvajam kulturna i prirodna „spo-men-mesta” koja ~ine ìvot na{eg i mog zavi~aja:povr{inski kop, Brestova~ka bawa, Lazarev ka-won, Zlotska pe}ina, pravoslavni hram sv. veli-komu~enika Georgija, Borsko jezero, „ìvo bla-to” (borsko jalovi{te), planine Stol i Crnivrh, sela Gorwane, Luka, Dowa Bela Reka i Zlot(sva sela borske op{tine su lepa na svoj na~in),pre~ica do Brestova~ke bawe preko Savi}evogpotoka i Streli{ta, biblioteka, muzej, bioskop„Zvezda”, kafane, stepenice iznad lamele, zgradadirekcije RTB-a, ulica kestenova, poqan~e is-pod moje zgrade, fluorescentna Borska reka is-pred Slatine, Zmajevo naseqe, bagremovi ispred„bele zgrade”...

Na kraju bih napomenuo ono {to je u svakompogledu neuhvatqivi deo na{eg zavi~aja i ono u~emu ponajvi{e ìvi moj zavi~j, a to je mra~nanedore~enost rudara za kafanskim stolom.Osnovni problem je kako tu mra~nu nedore~enostsmestiti u fond Zavi~ajnog odeqewa.

Dragan Stojmenovi}Narodna bibliotaka Bor

Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” u Pri-jepoqu obeleìlaje 30. septembra 2005. godinesve~anom akademijom vek postojawa prve kwi-`nice u Prijepoqu i organizovawe bibliote~kedelatnosti u mile{evskom kraju. Mada nije po-znat konkretan datum osnivawa kwi`nice ilidono{ewa pravila, postoji svedo~anstvo da jeCrkveno peva~ko dru{tvo „Sveti Sava”, osnova-no 1904. godine, imalo svoju dru{tvenu kwi`ni-cu u parohijskoj ku}i. Diko Zindovi}, tre}ipredsednik Dru{tva, u svom se}awu „Jedan li-sti} iz kulturne istorije Prijepoqa”, napisa-nom povodom tridesete godi{wice od osnivawaDru{tva („Sanxak”, Prijepoqe, 34, 1. januar 1934,6), navodi: „Kao jedan od glavnih ciqeva posta-vqa sebe dru{tveno i intelektualno obrazova-nije svojih ~lanova. U tom ciqu osniva se dru-{tvena kwi`nica. Temeq je udaren sa kwigamadobijenim na poklon od pojedinih ~lanova. Za-tim je nabavqena cjelokupna biblioteka Bra}eJovanovi}a iz Pan~eva i nekoliko kola Srpskekwièvne zadruge i Matice srpske. Kwige su do-bijali ~lanovi besplatno, a ne~lanovi su pla}a-li pet krajcara mjese~no. Koliko je omladina bi-la èqna kwige i voqna da se prosve}uje najboqese moè vidjeti iz broja kwiga koje su uzimane na~itawe iz kwi`nice. Bilo je vremena kad je brojizdatih kwiga prelazio preko pet stotina u jed-nom mjesecu.”

Nabavqane su i ~itane kwige i ranije, biloih je pri {koli i crkveno{kolskoj op{tini,uglavnom uxbenika za osnovnu {kolu, narodnihpesmarica i pou~nih kwiìca. Kwaèvina Sr-bija slala je kwige preko poverenika jo{ od 1831.godine. Stizalo je i ne{to novina na turskom isrpskom jeziku (Carigradski glasnik, Bosanskavila, Zora, Glas Crnogorca, U~iteq).1

Do kwiga se te{ko dolazilo, morale su sekrijum~ariti preko carina na Javoru, Uvcu iMokroj gori i dostavqati poverqivim qudima.„Lak{e je bilo proneti kroz Tursku onoga dobakomitsku bombu nego kakvu kwigu”, naro~ito akosu u wima pomenuti Srbi i Srbija. Koliko sukwige nedostajale vidi se iz àlbe u~iteqa Ra-faila Vukadinovi}a iz 1892. godine srpskom po-slanstvu u Carigradu da i ono malo kwiga „{tostigne u prijepoqski kraj, razgrabi se vi{e odnaroda nego od {kole”.

Za razumevawe kulturnih prilika trebaimati na umu te{ku naconalnu, dru{tvenu i eko-nomsku situaciju stanovni{tva mile{evskogkraja i Sanxaka krajem 19. i po~etkom 20. veka.Turska se raspadala, potresali su je nacionalnipokreti i hajdu~ija, 1908. godine je izbila Mla-doturska revolucija, a Austrija se povukla sa Li-ma. Velika ve}ina srpskog stanovni{tva ìvelaje u bedi, izloèna nasiqu, nepismena, ali oslo-bodila~ki i prosvetiteqski àr je upaqen. Ovajkraj je 1912. godine prikqu~en Srbiji. Ne moèse zanemariti vekovno zra~ewe manastira Mile-{eva, sa kultom Svetoga Save, veli~anstvenimfreskama, prepisiva~nicama i {tamparijama(1544, 1557).

Izme|u dva svetska rata mile{evski krajnije doìveo snaàn preporod, suvi{e je bio is-crpen ratnim stradawima, etni~kom podeqeno-{}u, bedom i zaostalo{}u. O zaostalom i besput-nom Sanxaku govorilo se kao o jugoslovenskomSibiru. Razumqivo je {to u takvim okolnostimakwiga i kwi`nice nisu mogle imati mnogo po-klonika. I ono malo kwiga u {kolama i seoskim~itaonicama nestalo je, moralo se po~eti izno-va. Narodne ~itaonice su se otvarale, ìvotari-le, gasile se, opet otvarale i nestajale.

Kwi`nica dru{tva „Sveti Sava” je poslePrvog svetskog rata nastavila da deluje kaoPrijepoqska ~itaonica. Uporedo je osnovanoOmladinsko dru{tvo „Podmladak”, iz koga suse 1920. godine izdvojili Prijepoqsko omla-dinsko dru{tvo „Sloga” i Prijepoqsko omla-dinsko dru{tvo „Napredak”, sa politi~kim,partijskim predznacima. Dru{tva su imala kul-turno-zabavne i sportske sekcije i ~itaonicesa kwi`nicama. Wihovim objediwavawem,aprila 1925. godine, formirana je Gra|anska~itaonica „Napredak”, otvorena za gra|ane obekonfesije.


56

Biblioteka u Prijepoqu

Sto godina sa kwigom

1 Postojawe ~itaonice pomiwe se i ranije, 1893.

godine. Qubomir Durkovi}-Jak{i} navodi da je te godine u

Prijepoqu osnovano peva~ko dru{tvo „Sveti Sava” i da su

sve ~itaonice dru{tva dobijale Carigradski glasnik,

Bosansku vilu i ~asopise iz Srbije i Crne Gore. (Qubomir

Durkovi}-Jak{i}, Prosvetna delatnost manastira Svete

Trojice kod Pqevaqa (1823-1912), Brezni~ki zapisi

(Pqevqa), 3, 1991, 47-73). Postojawe dru{tva "Sveti Sava"

pre 1904. godine pomiwu jo{ Jevto Dedijer i Milivoje M.

Savi}. Po{to nije bilo kontinuiteta u radu Dru{tva, autor

se opredelio za 1904. godinu kao po~etak rada prve javne

kwi`nice i organizovawe bibliote~ke delatnosti.

„Gajret”, dru{tvo za ekonomsko i kulturnopodizawe muslimana, imalo je svoju ~itaonicu sakwi`nicom od 1929. godine. Sve pomenute kwi-`nice bile su sme{tene u kafoto~jima, nije bi-lo drugih mogu}nosti za wihov opstanak.

Zbog malog broja ~lanova i siroma{tva,Gra|anska ~itaonica je jedva opstajala. Avgusta1931. godine Sreten Vukosavqevi}, najistaknuti-ja li~nost izme|u dva rata u prijepoqskom kraju,utemeqiva~ sociologije sela na Beogradskomuniverzitetu, kao predsednik îtaonice, i Mi-losav Pu{owi}, profesor u Gimnaziji, kao wensekretar, obratili su se zapomo} Ministarstvu prosve-te. Istakli su da Gra|anska~itaonica deset godina radina narodnom prosve}ivawu.„Pored ovog ~itaonica na-bavqa kwige i ~asopise i ta-ko omogu}ava publici daprati sve kwièvne i kul-turne pojave. Do sada se u sa-moj kwi`nici nalazi prekohiqadu brojeva odabranihdela, a pored ove kwi`nice ~itaonica je uredilasvoje kwi`nice i po seli{a i u ovda{woj bolni-ci.” Ministarstvo je ve} u oktobru poslalo 30kwiga.

Krug qudi oko lista Sanxak (1932–1938)zvonio je na uzbunu zbog ekonomske i kulturnezaostalosti kraja, a kwizi i narodnim ~itaoni-cama se pridaje najva`nijauloga. U broju od 19. marta1933. godine ~itamo da î-taonica „ve} godinama pri-re|uje analfabetske te~aje-ve, cele cikluse javnih pre-davawa, kwièvne ve~eri,zabave i igranke. Odràvadobro ure|enu ~itaonicu iima javnu biblioteku, pro-branu i bogatu, bez sumwenajboqu u Sanxaku. @aliBoè biblioteka se ne iskori{}ava dovoqno.Naro~ito {kolovani qudi malo uzimaju kwigena ~itawe...”

Pred rat, îtaonicu su preuzeli komunistii koristili je za pokri}e svog politi~kog rada,ideolo{kog vaspitawa ~lanova i simpatizera.Za vreme rata kwige su uni{tene i rasturene.Nisu preostale ni zakopane kwige – na wih je pa-la savezni~ka avionska bomba novembra 1944. go-dine. Nisu boqe sre}e bile ni kwige iz Niègimnazije, ni iz narodnih ~itaonica u Velikoj@upi, Seqa{nici, Strawanima, Kamenoj Gori iTocima.

Vlast je posle Drugog svetskog rata velikizna~aj pridavala {tampi, kwi`nicama i pozori-{tu. Ve} u junu 1945. godine aktivisti Narodneomladine i Narodnog fronta prikupili su ne-{to kwiga i po~eli ih pozajmqivati gra|anima.Po direktivi, masovno su otvarane kwi`nice u{kolama, zadru`nim domovima i ustanovama,imao ih je Sreski komitet, Narodni front, Sin-dikat, SKOJ, Sreski savez zemqoradni~kih za-druga. Sreski kulturno-prosvetni odbor, koji jeimao sekciju za kwi`nice i ~itaonice, rukovo-dio je celokupnom organizacijom prosvetnog,

kulturnog i zabavnog rada.Proklamovana je borbaprotiv zaostalosti, starihshvatawa, nepismenosti inehigijene. Prire|ivana supredavawa, usmene novine,~itala~ki ~asovi, izlo`bekwiga, akcije u~lawavawagra|ana, ali u danima kadse u svemu oskudevalo, do-brovoqnim i kampawskimradom, bez novih kwiga, po-

godnog prostora i vi~nih qudi, nije se moglomnogo ~initi. Zato se 1947. godine isti~e: ukoli-ko kwi`nice i ~itaonice postoje – ne rade.

Organizovaniji rad gradske biblioteke po-~eo je 1948. godine. Prva sednica uprave Narodnekwi`nice i ~itaonice u Prijepoqu odràna je16.oktobra, a ~inili su je Enver Musabegovi}, Boò

Bojovi}, Ismet Agin~i},Vera Glu{ac i @arko Mi-hajlovi}. U svesci upisanih~lanova ih je ukupno 189.Uprave su poku{avale daobezbede redovan rad, pro-stor, da nabave kwige i no-vine, propagirali su ~ita-we i u~lawavawe, ali jei{lo te{ko. Zatim je 26. ja-nuara 1953. godine odràna„Obnavqa~ka skup{tina

gradske narodne kwi`nice”, na kojoj je dobila no-vo ime: Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica„Vuk Karaxi}”. Te godine je imala 1.760 kwiga,deset naslova novina i ~asopisa i 338 ~lanova. Posvoj prilici, te godine je sme{tena u „Raketi}akafanu”, u kojoj je ostala do 1973. godine. Zahva-quju}i zalagawu u~iteqa, dobrovoqnih kwi`ni-~ara, Novaka Bra{anca, wegove supruge Panteli-je i Qubice Kla~ar, îtaonica (tako su je gra|a-ni nazivali), po~ela je redovno da radi. Uvedenesu decimalna klasifikacija kwiga, karte kwigei ~italaca i ~lanske karte. Od po~etka novembraslede}e godine postavqen je stalni kwi`ni~ar –


57

Ruà Puri}. Septembra 1961. godine po~ela je daradi Hajra Duran, prva stru~na kwi`ni~arka. Zamati~nu biblioteku op{tine Prijepoqe odre|e-na je 28. aprila 1961. godine odlukom Narodnogodbora op{tine Prijepoqe. Ne{to pre toga î-taonica je, posle vi{e od pola veka, prestala bi-ti kafoto~je.

Prvog upravnika (direktora) i biblioteka-ra dobila je tek 1980. godine (Vujica Bojovi}), apotom su upravnici bili Hadija Xigal Krije-{torac (najduè), Vehbija Trn~i}, Sretko Radu-lovi} i Nermina Duran.

Iako najstarija i dugo jedina radna organi-zacija iz oblasti kulture, Biblioteka nije ima-la teìnu kojom bi sna`nije uticala na svoj po-loàj i bibliote~ku delatnost u op{tini. To sedobro vidi po prostorijama i sredstvima koja jedobijala, nabavqanim kwigama, zaposlenima iplatama. Na primer, 1966. godine inventarisanoje samo 17 kwiga, a 1993. godine 402 kwige (kupqe-ne 23). Nije mogla biti ukinuta jer bi to bila ve-lika bruka. Sre}na je okolnost {to je opstalakao nezavisna, mada je bilo poku{aja da se pripo-ji Radni~kom univerzitetu i Domu revolucije, i{to u gradu i op{tini postoji nekoliko solid-nih {kolskih biblioteka.

Uslovi za organizovawe bibliote~ke delat-nosti u siroma{noj brdskoplaninskoj op{tinikao {to je Prijepoqe izuzetno su nepovoqni. Sa82 ra{trkana naseqa, koja se ubrzano prazne, ijednim dobrim putem (limskom dolinom) te{koje odràti kwi`nice i ~itaonice. Veliki neu-speh doìvelo je kampawsko otvarawe 21 seoskekwi`nice i ~itaonice izme|u 1969. i 1974. godi-ne. Danas radi samo u Brodarevu, jedinom mestu uop{tini sa vi{e od hiqadu ìteqa, i to kao ode-qewe Mati~ne biblioteke.

Popularni infobus dobijen je krajem 2002.godine od Fonda za otvoreno dru{tvo i Kanadskeme|unarodne vladine agencije za razvoj. Ta od-

li~no opremqena multimedijalna biblioteka nato~kovima pokriva vi{e od tre}ine op{tine iima veliki broj korisnika, dnevno preko stoti-nu. Naàlost, zimi ne stiè do korisnika. U we-govoj slu`bi i odràvawu participiraju jo{ Na-rodna biblioteka Srbije i op{tina Prijepoqe.

Na po~etku ovog veka Mati~na biblioteka„Vuk Karaxi}” spada u sredwe razvijene biblio-teke, verovatno najboqa na teritoriji izme|uUìca i Podgorice, Kraqeva i Sarajeva. Zato jebila odre|ena da bude bibliote~ko sredi{teMe|urepubli~ke zajednice za kulturno-prosvet-nu delatnost, sa sedi{tem u Pqevqima. U svojimfondovima ima oko 60.000 kwiga, koje je u posled-wih deset godina prose~no koristilo po 1.400~lanova. U strukturi ~lanova najbrojniji su u~e-nici (65 odsto) i ène, u istom procentu. Sme-{tena je u Domu kulture, na oko 390 m2 sa poseb-nim fondovima (odeqewima) za odrasle i decu,ima zavi~ajnu zbirku i odeqewe u Brodarevu. Za-posleno je 11 radnika, od kojih su tri bibliote-kari, koristi se 10 kompjutera. Pored stru~nihposlova obrade kwiga i usluga korisnicima, Bi-blioteka prire|uje kwièvne ve~eri, izlo`be,propagandne akcije i kreativne radionice, orga-nizuje op{tinsku smotru recitatora, posete pi-saca {kolama, kwièvnu manifestaciju „Slovosa Lima”, konkurs za esej, zapo~iwe izdava~ku de-latnost.

Povodom jednog veka prve javne kwi`nice uPrijepoqu {tampana je kwiga Vek Biblioteke uPrijepoqu (1904–2004), ~iji je autor vi{i bi-bliotekar Vujica Bojovi}.

Biblioteka je za uspe{an rad dobijala pri-znawa i nagrade – „Oslobo|ewe Prijepoqa” i„Milorad Pani} Surep”, kao i pojedini weniradnici.

Vujica Bojovi}Mati~na biblioteka

„Vuk Karaxi}” Prijepoqe


58

Poàr u Biblioteci u Gradi{ki, uRepublici Srpskoj, krajem pro{le godine jeuni{tio celokupan fond od 50.000 kwiga. Svikoji mogu da pomognu da se fond obnovi, a nisu sedo sada ukqu~ili u akciju koju vodi Narodna bib-lioteka Srbije, mogu kwige da po{aqu direktno

biblioteci u Gradi{ki ili Narodnoj bibliote-ci Srbije. Koordinator akcije u NBS je DobrilaBegeni{i} sa Odeqewa selektivne nabavke.Dodatna obave{tewa moète dobiti na telefon011/2453-843, ili mejlom na ovu adresu:dobrila¿nbs.bg.ac.yu.

U Gradi{ki izgorele kwige

Ni{Burno. Na{ dragi kolega Qubinko je

smewen, SPO je, posle leskova~ke, dobio ini{ku biblioteku. Dakle, novi direktor nijeSa{a Haxi-Tan~i}. Dobra vest je da je novidirektor Jelica Lazi}, dosada{wi {ef odeqe-wa stru~ne kwige ni{ke biblioteke.

Gaxin Han

Vesna Crnogorac je, kao {to je poznato, odpro{le godine u ni{koj biblioteci (jo{ uveknije dobila re{ewe o stalnom radnom odnosu) ivodi kulturne programe. Direktor, koji je jese-nas postavqen po wenom razre{ewu, izdrào jedo decembra na toj funkciji, a onda je stara poli-ti~ka garnitura, potpomognuta DSS-om, ponovozaposela zgradu op{tine i smenila i direktorabiblioteke. Dakle, pekar vi{e nije direktor.Nije ~ovek ni stigao da „popi{e kwige”.

â~ak

Dana imala [vabicu, jednu sjajnu devojkukoja je bila na studijskom boravku u ~a~anskojbiblioteci (naàlost, oti{la je). Veqa se jo{premi{qa da li da joj sagradi novu biblioteku,ili da joj ustupi Dom JNA.

Jagodina

Strela je stigla Miluna (plavu{e su mudo{le glave), vi{e nije direktor, bavi se bosan-skim vilama, digitalizacijom, edukacijom,me|unarodnom saradwom i ko zna ~ime jo{ (kadaga pusti direktorka). Novi direktor je VesnaCrnkovi} (imate wenu sliku na sajtu), profesorje srpskog jezika i kwièvnosti i u jagodinskojbiblioteci radi od 1994. Dakle, jo{ jedan direk-tor iz firme koji ima poloèn stru~ni ispit.

Ako pogledate sajt vide}ete da ova bib-lioteka ima dva direktora, a da je Milunovaslika ve}a (a nije lep{i). Kwiga nedeqe nawww.jabooka.org.yu: Zanimqiva vremena TeriPra~eta.

Boqevac

Biblioteka se osamostalila, nije vi{e usastavu Doma kulture. Zakon je, dodu{e, donettek nedavno, 1994. godine, ali dobro. êstitamo,Javorka, a voleli bismo da sli~ne ~estitkeuputimo i @aklini u Kladovo, ~ija je bibliote-ka sada jedina u isto~noj Srbiji jo{ uvek u sas-tavu Centra za kulturu.

Ministarstvo finansija

Ima para, beg nije cicija. BibliotekarkaBiqa je promenila prezime, magistrirala, bilana medenom mesecu (tim redom), a uskoro }edobiti i zvawe.

Biblioteka „\or|e Jovanovi}”

Te{ka pri~a, ali je ina~e sve kako treba,korisnici mirni i tihi, javite se vrataru kadpro|ete, a posle moète i kod Qubice uzavi~ajni salon, pa kroz kujnu kod Stani{e iA{ija u Novine beogradskog ~itali{ta. Kakonovi broj nije stigao do zakqu~ewa îtali{ta,potraìte elektronsko izadawe na sajtu BGB ibiblioteka.org.yu.

Biblioteka „Milutin Boji}”

Na{a kom{ijska biblioteka, okruènaDunavom, kupuje ~amce kako bi ograncima moglada doprema nove kwige i stigne ove ili nekenaredne sezone do Bele stene, dunavskog ostrvc-eta i omiqenog kupali{ta Pan~evaca, gde jepan~eva~ka biblioteka nekada imala letwiogranak, a postoji ideja da dve biblioteke pono-vo oìve ovaj projekat.

Gete institut

Na{a omiqena koleginica GudrunKrivokapi} odlazi u zaista zasluènu penziju.îni se prerano i ào nam je. Mo`da }emo semawe vi|ati, ali }emo sigurno ~e{}e ~itatiwene prevode sa nema~kog.


59

Bibliografsko-informacionisistem Srbije

Uìce

Jubilej i ponovo seminar na Zlatiboru, atema „Bibliotekarstvo kao su{tina”.

Kru{evac

Biv{i predsednik Dru{tva bibliotekaraNorve{ke u neformalnoj poseti kru{eva~kojbiblioteci. Uèleo se Milice, nisu se videliod Ifle. Sowa pi{e tekst o bibliotekarstvu uFinskoj za îtali{te i priprema Savremenubiblioteku (izlazak zavisi od de{avawa u{tampariji koja je u postupku privatizacije). Odigitalizaciji fondova u ovoj biblioteci }e setek ~uti, mo`da ve} na junskom skupu NCD uBeogradu.

Novi Sad

Nikakva smena, bez uzbu|ewa. Na{ kolegaKoji} s mirom i elegancijom obavqa svojufunkciju. Tu je i Sale, {ef mati~ne, agradona~elnikovica Maja se „otvorila”, pa jebiblioteka temeqno renovirana i pro{irena.Milica Kir}anski, urednica Bibliote~kogputokaza, udomila svoju razmaènu ma~ku uMitrovici (Vesna Petrovi} je pobedila naraspisanom tenderu) i postala baka.

Vrbas

Vrbas ko Vrbas. Gu`va oko tribine ocrnogorsko-srpskim odnosima se, rekli bismo,sti{ala.

Lov}enac

Pristalice samostalne Crne Gore seokupqaju, ali ne u biblioteci, ve} u kafani kojudrì Srbin. Ceh }e platiti vlada Crne Gore.

Sombor

Ne vaqa kad Miqa ovako u}uti. Ko zna {tanam sprema i kako }e nas buditi.

Zrewanin

Sve je pod kontrolom (Draganinom).Kom{ijski rat sa „Dunav osigurawem” oko zauzi-mawa teritorije i magacina i daqe traje, poàrje uga{en, a majstori su jo{ u biblioteci. OdKeme i bibliote~ke {tamparije zavisi kada }eovaj broj biti u va{im rukama jer su spojili svemogu}e neradne dane.

Vr{ac

Toma, dugogodi{wi sekretar biblioteke uVr{cu, opet je glavni, po{to je dosada{wi v. d.direktora Jovan Petrov dao ostavku. On jekratko vodio ovu ustanovu – posle smene VesneZlati~anin i imenovawa Tomislava Mili}evi}a(sekretara) za v. d. direktora.

Vesna je u me|uvremenu dobila sudski spor iod{tetu, ali i re{ewe da je tehnolo{ki vi{ak.Novi sudski spor je u toku, a Vesna se trenutnobavi me|unarodnim projektima, od kojih je poseb-no zanimqiv onaj sa Italijanima a ima veze saPoàrevcem i slikarkom Milenom Pavlovi}-Barili.

Kovin

Da ne poverujete, ali Du{an je „oteo” pros-torije starog Komiteta za biblioteku i, izgleda,ipak preìveo dolazak SPS-a na ~elo op{tine.

Poàrevac

Kad smo kod SPS, ni u Poàrevcu nemasmene. Pitawe je: ko ~uva bebu?

Kova~ica

Ima novog ~lana, Milovana Luki}a,kwi`ni~ara pan~eva~ke biblioteke inekada{weg urednika Biblija. Uredno platio400 dinara ~lanarine da bi istraìo fondslova~ke kwige. Bibliotekarka koja mu jenaplatila ~lanarinu dobila otkaz. Na{a direk-torka Maru{ka je stroga, ali pravi~na, i imaodli~nu saradwu sa lokalnom samoupravom.Jedino joj, uz slu`beno vozilo, od nedavno, upaketu, daju i voza~a. Za svaki slu~aj.

Pan~evo

Direktor pan~eva~ke bilioteke, kome jenedavno potvr|en drugi mandat, ina~e pasioni-rani bajkmen, uspeo je da utekne divqoj sviwikoja je isko~ila iz Tami{a negde kod prevodnice(na u{}u ove reke u Dunav). Imao je sre}e da ondauleti na divqi poligon koji gradski momci (upauzama no{ewa gajbica) koriste zaisprobavawe svojih novih „ferarija”. Dakle,oprez na putu! Nosite gajbice i mewajte bicikleza ne{to {to }e boqe pro}i kod sponzoru{a.

Urednik îtali{ta je ostao i bez kola ibez mobilnog. Sawa „nokiu”, „nivu” i ta milaènska imena. Mada, koja su kola boqa od„moskvi~a”?


60


61

15. Susreti biblio-grafa u spomen na dr Ge-orgija Mihailovi}a u ce-lini }e biti posve}eniobeleàvawu 80 godinaìvota Lazara ûr~i}a.

Susreti }e se odràti 17. novembra2006. godine (petak) u Kulturnom centru uIn|iji.

Predlaè se u~esnicima da se sa poseb-nim stru~nim interesovawem odnose premaslede}im va`nim obletnicama:

1. 240 godina prve srpske bibliografije(Orfelin)

2. 185 godina od ro|ewa dr \or|a Nato-{evi}a

3. 175 godina od ro|ewa Milana \. Mi-li}evi}a

4. 150 godina od ro|ewa Nikole Tesle5. 145 godina od ro|ewa Nikole Ka{i-

kovi}a

PRIJAVA UÊ[]A MORA DA SADR@I:

• Ta~an naziv teme stru~nog rada• Rezime stru~nog rada na srpskom i

stranom jeziku• Kqu~ne re~i

Rok za prijavu u~e{}a je najkasnije do15. septembra 2006. godine, na adresu:

Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato-{evi}”

Za Odbor Susreta bibliografaTrg slobode 222320 In|ija

Detaqnije informacije mogu se dobitina telefone: 38122551378 i 38122551847,

kao i na e-mail: bibdirect¿indjija.net i biblind¿indjija.net

Odbor Susreta bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovi}a u In|iji upu}uje

P O Z I Vza prijavu u~e{}a na 15. Susretima bibliografa

Mitrovdanska poveqa dodequje se zaizuzetna ostvarewa u oblasti bibliografije.

Predlaga~i mogu biti institucije ilipojedinci.

Predloge za dodelu nagrade sa obraz-loèwem dostaviti Odboru Susreta biblio-grafa u spomen na dr Georgija Mihailovi}anajkasnije do 15. septembra 2006. godine naadresu:

Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}”Za Odbor Susreta bibliografaTrg slobode 222320 In|ija

Detaqnije informacije mogu se dobiti na telefone:38122551378 i 38122551847,

kao i na e-mailbibdirect¿indjija.net i biblind¿indjija.net

Odbor Susreta bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovi}a u In|iji raspisuje

K O N K U R Sza dodelu

MITROVDANSKE POVEQE

Piter Brofi (Peter Brophy), direktor Cen-tra za istraìvawe u okviru biblioteke i in-formati~kog menaxmenta (CERLIM) na Dràv-nom univerzitetu Man~ester (Velika Britani-ja), profesor na katedri za Informati~ki me-naxment na univerzitetu, pojavquje se u svjetskojbibliote~koj javnosti kao ugledan profesor istru~wak, autor zna~ajnog broja kwiga i radovakoji se bave ulogom i zna~ajem javnih i univerzi-tetskih biblioteka u savremenom dru{tvu. U~e-snik je velikog broja nau~no-istraìva~kih irazvojnih projekata iz oblasti pruàwa nau~-nih, komercijalnih i informacionih usluga.

U Predgovoru kwige Biblioteka u dvade-set prvom veku (The Library in the Twenty-firstCentury: new services for the information age, Lon-don Library Association Publishing, 2001), autorPiter Brofi pi{e: „Ideja o ovoj kwizi za~elase zato {to sam posle godinu dana rada u biblio-tekama poverovao da postoji stvarna opasnost dabiblioteke i bibliotekari budu zapostavqeni.Ja verujem u biblioteke, ali se bojim za wih. Oneimaju toliko toga da ponude, a ipak vrlo lako mo-gu ostati u zape}ku.”

Kao iskusan bibliotekar, svjestan izazovatehnolo{kih promjena i realnih ~iwenica „daìvimo u razvijenom digitalnom svetu”, P. Bro-fi ovom kwigom najdobronamjernije {aqe poru-ke bibliotekarima da se zauzmu za sistemati~noi strategijsko planirawe i osavremewivawe bi-bliote~ke djelatnosti u cjelini. Kao ve} iskusanbibliotekar, Brofi je, rade}i u Centru za teh-nologiju u~ewa i Institutu za informacionestru~wake Velike Britanije, imao mogu}nostida pro{iri svoje vidike i sagleda ulogu i zna~ajbiblioteka iz ugla kulturnih i dru{tvenih in-teresovawa koja su svakodnevno bila zahtjevnijai sloènija.

Bibliote~ka literatura, naj~e{}e temat-ski obra|ivana, moè u cjelini da zainteresujestudente i profesore bibliotekarstva, ali ri-jetko i usko specijalizovane bibliote~ke radni-ke. Oko nas su naj~e{}e bibliote~ki praktiku-mi, standardi, istorijski pregledi, uxbenici,priru~nici... Tu su, negdje na polici, pored nas, i

koristimo ih samo ako moramo. Naj~e{}e pro~i-tamo samo onaj dio koji nas zanima i koji se ti~eposla kojim se konkretno bavimo. Nikada ih nei{~itamo do kraja.

Biblioteka u dvadeset prvom veku je jednaod onih rijetkih kwiga koje zaokupe va{u pa`wui probude emocije, koje ne zamaraju, koje se moguponuditi i pokloniti svojim prijateqima, kwi-ga koja svojom sadrìnom upozorava na mogu}eopasnosti i krize u bibliote~koj djelatnosti,ali vas ne ostavqa bez nade i rje{ewa.

Podijeqena na dvije cjeline: [ta je biblio-teka i Biblioteka budu}nosti, kwiga PiteraBrofija nas na najsaètiji na~in suo~ava sa tre-nutnim stawem, ulogom i funkcijom bibliotekai bibliote~kog sistema uop{te, ali i bibliote-kom budu}nosti – „univerzumom informacija”koja je namijewena „univerzumu korisnika”.

U prvom dijelu autor nizom podtema odgova-ra na pitawe {ta je biblioteka.

U kra}im cjelinama analizira rad nacio-nalnih, javnih, univerzitetskih i {kolskih bi-blioteka i zakqu~uje da je „su{tina bibliotekeda se na|e u sredi{tu izme|u informacija i upo-trebe, izme|u onoga ko pruà informacije i koih koristi, i da je uspe{na biblioteka ona kojaupravqa slu`bama tako da maksimalno pove}adobrobit svih koji su s wom u vezi, pre svega kraj-weg korisnika. Zadovoqavawe potreba korisni-ka ostaje su{tina bibliote~kih usluga, {ta goddrugo one radile.”

Druga cjelina, pod nazivom Biblioteke bu-du}nosti, ima za ciq da predstavi op{ti modelpristupa informacijama i wihovog pretraìva-

IZLOG Pan~eva~ko ~itali{te

62

Volim biblioteke, ali sebojim za wih

Biblioteka u dvadeset prvom veku : nove usluge za informaciono doba / Piter Brofi ; pre-vela s engleskog Tawa Tasi}. - Beograd : Klio, 2005. - str. 273

Ovo su zbuwuju}a vremena za sve koji ima-ju veze s bibliotekama. Ako ova kwiga dopri-nese da se osvetli ne{to od osnova na kojima }ebiti izgra|ene biblioteke budu}nosti, ona }ei vi{e nego dovoqno posluìti svojoj svrsi

(Piter Brofi)

wa, zajedni~ku misiju zastupqenu u svim vrstamabiblioteka i u razli~itim resorima, bilo da seradi o tradicionalnim, digitalnim ili hibrid-nim uslugama, ali i da preko segmenata i kon-kretnih tema iz savremenog elektronskog i digi-talizovanog okruèwa bibliotekare suo~i sanajkonkretnijim procesima rada i tehnolo{kimrje{ewima, koji }e im pojednostaviti brì, efi-kasniji i kvalitetniji kontakt sa krajwim kori-snicima. Naravno, postavqa i pitawe o stepenudo kojeg bibliotekari u~estvuju i do kog treba dau~estvuju u pomerawu granica ponu|enih tehno-lo{kih re{ewa.

U okviru ove cjeline posebno mjesto zau-zimaju teme br. 9 Univerzum informacija i br.10. Univerzum korisnika. Niz podnaslova kao{to su: Globalna i nacionalne informacionepolitike i infrastrukture; Konkurentnost;Pravni okviri i propisi; Dru{tveni i poli-ti~ki razvoj; Biblioteke i nacionalna infor-maciona politika; Infrastruktura univerzu-ma informacija; Isporu~ivawe sadràja i dru-go, samo su neke od tema koje Brofi obra|uje uciqu upozorewa bibliotekama da se na vrijemei aktivno ukqu~e u projektovawe i osmi{qava-we dugoro~nih strategija organizacione in-frastrukture koja bi omogu}ila stvarawe no-vih nacionalnih i globalnih izvora informa-cija. „Biblioteke moraju da u~estvuju u ovompoduhvatu, ne samo kao posrednici u procesupristupa informacijama, ve} kao arhitekte itvorci strukturisanog univerzuma informaci-ja”, pi{e Brofi.

Govore}i o univerzumu korisnika, autor na-pomiwe da se biblioteke mnogo vi{e nego do sa-da moraju baviti procesima kori{}ewa infor-macija u najrazli~itijim kontekstima i da uni-verzum informacija u potpunosti treba da pratiuniverzum korisnika, {to zna~i da bibliotekemoraju uloìti dodatni napor da osposobe i obu-~e svoje korisnike, a sve u ciqu osposobqavawaza savla|ivawe novih tehnologija u procesu pre-traìvawa elektronskih i digitalnih baza poda-taka i wihovih sadràja.

Na kraju Piter Brofi kaè: „Postoje mno-ge, veoma cewene uloge koje biblioteke mogu oba-vqati u 21. veku, ali }e najmo}nija biti uloga„informacionog posrednika unutar zajednice”,tela koje razume i ume da se poistoveti sa zajed-nicom svojih korisnika, dobro poznaje univerzuminformacija i wegovu organizaciju i istovreme-no aktivno razvija i poboq{ava mehanizme kojipovezuju ta dva sveta”. Sredi{we mjesto u dru-{tvu budu}nosti treba zasluìti.

Biblioteka u dvadeset prvom veku za sva-kog bibliotekara }e posluìti kao svojevrsna

enciklopedija savremenih tema iz bibliote~ko-informacionog okruèwa, kao priru~nik koji}e najjednostavnijim jezikom odgovoriti na bez-broj pitawa iz savremene bibliote~ke prakse,bibliote~kog informacionog menaxmenta i glo-balnih rje{ewa na relaciji: univerzum infor-macija – univerzum korisnik.

Na kraju, sve pohvale za izvanredan prevodove kwige koja obiluje desetinama sasvim novihusko stru~nih termina i pojmova. Vrlo je zna~aj-no za autora, ali i za ~itaoca, da se prevo|ewemoriginalnog teksta ne o{teti „li~ni pe~at” sa-mog autora, a to bi za Pitera Brofija bila pra-va {teta. Wegov jezik i stil navodi ~itaoca napomisao da on pi{e onako kako misli i kako osje-}a. Misli krajwe racionalno, a osje}a iskreno,sa neskrivenom dozom sna`nih emocija kada sebiblioteka ti~e. Vje{tina prevo|ewa kolegini-ce Tawe Tasi}, bibliotekara Narodne bibliote-ke Srbije, koja se u svim segmentima iskazala uovoj kwizi, na zavidnom je nivou i zasluùje svepohvale.

Zdravka Radulovi}

IZLOGPan~eva~ko ~itali{te

63

Najnovije {tampano djelo E. Q. Nemirov-skog, poznatog ruskog slaviste i inkunabuliste,akademika i univerzitetskog profesora u penzi-ji iz Moskve, jeste wegova Autobiografija. Au-tobiografije se ~esto nalaze izme|u memoari-stike i biografike. Tako je i sa Autobiografi-jom ovog velikog nau~nika, napisane i objavqenepovodom 80-godi{wice ìvota. Dr V. I. Vasi-qev, odgovorni redaktor kwige, napisao je kra-tak osvrt na nau~nu djelatnost E. Q. Nemirov-skog, isti~u}i neobi~no {irok dijapazon temakojima se bavio, iz vi{e bibliolo{kih nau~nihdisciplina: op{te teorije bibliologije, istori-je kwige, bibliografije, bibliofilstva, bibli-otekarstva, kwiàrstva. Razradio je i koncepci-ju Muzeja kwige i Svodnog kataloga }irili~kestaro{tampane kwige itd. Vasiqev se zadràvaponaosob na glavnijim monografijama Nemirov-skog, daju}i visoku ocjenu o wihovoj nau~noj vri-jednosti.

Slijede va`niji datumi iz ìvotopisa nau~-nika (str. 16-22)

Prvi dio Autobiografije Evgenija Qvovi~apredstavqaju „stranice uspomena’’. To su, u stvari,autorove reminiscencije na va`ne doga|aje iz we-govog ìvota i stvarala{tva. Govori o tome da jezavr{io dva fakulteta na mehani~ko-ma{ino-stroiteqskom fakultetu u Moskvi, bavqewuistorijom poligrafske tehnike, rukovo|ewu pa-tentnim odjeqewem, o izvorima elektrofotogra-fije, kako se {tampa novac, o borbi s lakejstvom,tragawima i pronlascima, o Ivanu Fedorovu i[vajpoltu Fiolu, o mini izdawima, o pojavi Fe-dorovskih ~tenija i izdawima ove biblioteke.Svuda E. Q. Nemirovski isti~e znamenite li~no-sti sa kojima se susrijetao i sara|ivao.

U posebnom poglavqu naslovqenom „CrnaGora – qubav moja” isti~e plodnu saradwu sa Na-

cionalnom bibliotekom Crne Gore i s wenimonovremenim direktorom (piscem ovih redova).

Tako|e tuma~i razloge zbog kojih je {tampaoseriju od {est kwiga u Baden-Badenu u Wema~koj,u biblioteci Aurelijana, kao i o namjeri da muwema~ki izdava~ objavi jo{ nekoliko kwiga.

Posebno impresionira opse`na bibliogra-fija E. Q. Nemirovskog. Rije~ je, tako re}i, ostvaraocu kao fenomenu. Pe~atao je 105 mono-grafskih publikacija (kwiga i bro{ura) i vi{eod dve hiqade studija, rasprava, ~lanaka i prilo-ga u serijskim publikacijama. Moramo priznatida nam nije poznat tako plodan nau~nik. Znamo,neko }e re}i, pogotovu nau~nici iz prirodnih iprimewenih nauka, da kvantitet nije i dokaz kva-liteta. Jedared mi je jedan nau~nik iz oblasti eg-zaktne nauke rekao: „Ajn{tajn je napisao jednukwigu, pa je postao slavan.” Nemirovski je i po-znat i priznat u svojoj zemqi i u svijetu. O wemuje mnogo pisano diqem zemqinoga {ara i napisa-ne su 2.644 bibliografske jedinice koje o wego-vom stvarala{tvu govore vrlo pohvalno.

Sve u svemu, rije~ je o jedinstvenom nau~ni-ku, najpoznatijem ìvom slavisti i poznavaocustarog {tamparstva i stare kwige. Svojim stva-rala{tvom o ju`noslovenskom {tamparstvu istaro{tampanim kwigama u nas zaduìo je na{unauku i kulturu.

Autobiografija Evgenija Qvovi~a Nemi-rovskog sadrì iscrpan nau~ni aparat. Posjedu-je: indeks imena, indeks autorovih pseudonima,indeks koautora, indeks periodi~nih publikaci-ja, indeks kori{}enih priru~ni~ko-enciklope-dijskih izdawa i indeks stranih jezika na kojimasu {tampani radovi E. Q. Nemirovskog.

Kwigu je {tampala Ruska akademija nauka.

Du{an J. Martinovi}

@ivotopis poznatog slaviste Akademik Evgeniï Lðvovi~ Nemirovskiï: Avtobibliografiì (Moskva: RAN, 2005, 300

strana; 60x84 1/16)


64


Petak, 16. januarDanas sam po~eo da ~itam Poreklo vrsta, ali kwiga nije tako dobra kao

{to je bila TV serija. Nega koè je super. Ostavio sam je otvorenu na strani gdese govori o vitaminima. Nadam se da }e moja majka da ukapira. Stavio sam kwiguna kuhiwski sto pored pepeqare, tako da nema {anse da je ne vidi.

O jedinom ìvom akademiku u bibliotekar-stvu kod nas pisali smo u pretplo{lom brojuPan~eva~kog ~itali{ta povodom wegove Auto-biografije (Uìce, 2004). Sada je prilika za ko-ju rije~ o Zborniku radova posve}enom Du{anuMartinovi}u, koji je nedavno objavila Crnogor-ska akademija nauka, povodom 70-togodi{wiceovog izuzetno plodnog nau~nika. Zbornik sadrì23 rada poznatih nau~nika,doktora nauka, profesorauniverziteta, akademika,publicista. Rije~ je o Zbor-niku, kw. 11, CANU, koji seobjavquje povodom zna~aj-nih godi{wica istaknutih~lanova Akademije. Do sadaje objavqeno 11 jubilarnihkwiga ove vrste i namjene, u~ast poznatih kwièvnika:Mihaila Lali}a, Du{anaKosti}a, Radovana Zogovi-}a, Radowe Ve{ovi}a, êdaVukovi}a, kao i zaslu`nihnau~nika Zarije Be{i}a,Dimitrija Vujovi}a, Milo-sava Babovi}a, Branislava[o{ki}a, Petra Vlahovi}ai Du{ana Martinovi}a.

O Martinovi}evom vi-{eslojnom nau~nom opusupi{u 23 autora, osvjetqava-ju}i svestrano wegov bibliolo{ki rad: biblio-tekarstvo (kwièvnik Miro Vuksanovi}, uprav-nik Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, ibibliote~ki savjetnik Radovan Mi}i}), biblio-grafiju (akademik Milica Kosti}, prof. dr Ra-divoje [ukovi}, mr Zdravko Radulovi}, Lazarûr~i}, bibliotekar-savjetnik), doprinos isto-riji (akademik Zoran Laki}, prof. dr \or|e Bo-rozan, rediteq i dramaturg Zoran Ristovi}), et-nologiji (akademik Petar Vlahovi}), geografijii turizmologiji (prof. dr Milorad Vasovi} – ne-davno preminuli, i prof. dr Borislav Uskoko-vi}), kwièvnosti (Dragica Vojinovi}, biblio-tekar-savjetnik).

O poznanstvu i saradwi s dr D. J. Martino-vi}em nadahnuto pi{e ruski akademik EvgenijeQvovi~ Nemirovski iz Moskve, o brojnim odli-kovawima, dru{tvenim priznawima i nagradama

bibliotekar-savjetnik Dobrilo Aranitovi} iz[apca. Martinovi}ev cirrculum vitae obra|ujebibliograf Petar Krivokapi}. I pisac ovih re-dova predstavio je Martinovi}evu kwigu o dr Jo-vanu Stefanovi}u Baqevi}u iz Bratonoì}a.

Svi navedeni autori pi{u s osobitim po-{tovawem i pijetetom prema stvarala{tvu ovognau~nog pregaoca, isti~u wegov doprinos raznim

nau~nim disciplinama, ne{tede}i komplimente i ri-je~i pohvale.

„Radovi Dr Martino-vi}a dobili su visoko pri-znawe od stru~ne i nau~nejavnosti, kao doprinos nau-ci i struci dru{tvenih ihumanisti~kih nauka (po-sebno radovi o rodnom gra-du Cetiwu i bibliograf-ski radovi o poznatim li~-nostima i Crnoj Gori), tepredstavqaju ogroman do-prinos nau~noj djelatnostiu cjelini. Sa wima i cjelo-kupnom aktivno{}u dr Du-{an Martinovi} je oprav-dao nau~ni status iz vrhapiramide znawa i generaci-jama ostavqa u nasle|e na-u~nu i stru~nu produkcijusa kojom se Crna Gora moè

predstaviti svugdje i kojoj se oduìo kao malokoji nau~ni istraìva~”.1

Napisao je preko 50 nau~nih monografija ivi{e od 850 rasprava, ~lanaka i priloga u serij-skim publikacijama. O wemu i wegovom djelu pi-salo je vi{e od 350 autora raznih struka i pro-fila. Prevo|en je na ruski, poqski, ~e{ki, ma-kedonski, wema~ki, francuski i engleski jezik.

Vojo Vujoti}

Vi{eslojan nau~ni opusZbornik radova posve}en Du{anu Martinovi}u / urednik Zoran Laki}. - Podgorica :

Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, 2005. - 247 str.


65

1 Dr Milica Kosti}: „Doprinos dr Du{ana

Martinovi}a razvoju nauke i bibliografske djelatnosti

dru{tvenih, posebno ekonomskih nauka”; Zbornik radova

posve}en Du{anu Martinovi}u, izdawe Crnogorske akademi-

je nauka i umjetnosti. Podgorica 2005, str. 52.

Narodna biblioteka Srbije nas je i u 2005.godini obradovala novim izdawima stru~ne li-terature. U ediciji „Savremena biblioteka”, ob-javqen je i Op{ti me|unarodni standardni bi-bliografski opis ISBD(G). Kwigu je prevelaQubica Pavlovi}, bibliotekar katalogizator iklasifikator u NBS.

Op{ti me|unarodni standardni biblio-grafski opis (u daqem tekstu ISBD(G)) nabrajasve elemente potrebne za opis i identifikacijunaj~e{}ih tipova izvora koji se pojavquju u bi-bliote~kim kolekcijama, odre|uje redosled ele-menata i utvr|uje sistem interpunkcije za opis.

On je, zapravo, osnov za posebne standarde –ISBD-ove, koji su izra|eni za posebne vrste gra-|e (ISBD(M), ISBD(S) i sl.) i nije namewen da gakatalogizatori neposredno koriste za obradu.Prvi ISBD standard koji je objavqen jeISBD(M) – Me|unarodni standardni biblio-grafski opis monografskih publikacija, 1971.godine, i wegovo revidirano izdawe iz 1974. go-dine. Nakon toga je odbor za reviziju angloame-ri~kih pravila za katalogizaciju predloìo Od-boru za katalogizaciju IFLA da donese op{time|unarodni standardni bibliografski opis ko-ji se moè primewivati na sve vrste bibliote~-ke gra|e. Tako je 1977. godine objavqen ISBD(G)i godinu kasnije prvo standardno izmeweno izda-we ISBD(M), kako bi se uskladio sa op{tim stan-dardom.

Pojavom novih nosioca informacija, presvega elektronskih izvora, i to kontinuiranihizvora kao {to su elektronski ~asopisi i sajto-vi globalne mreè, nastala je potreba da se obja-vi novo, revidirano izdawe. To je i u~iweno 2004.godine. ISBD(G) je postavqen na sajt IFLA jerGrupa za reviziju smatra da je standard podloànpromenama i reviziji.

Osnovna struktura Standarda je ostala ista,kao i redosled podru~ja, sistem simbola i izvoripodataka. ISBD(G) uvek upu}uje na standarde zaodre|enu vrstu gra|e. U samom tekstu standardapojavqujuju se uputnice da li je neki elementobavezan ili izboran za uno{ewe. Tekst publi-kacije obiluje primerima i na moderan, izuzetnoilustrativan na~in pokazuje kakve varijante sesve mogu pojaviti na razli~itim nosiocima in-formacija u razli~itim jezicima.

ISBD(G) sadrì dva dodatka. U prvom pred-vi|a i mogu}nost bibliografskog opisa na vi{enivoa. Drugi dodatak se bavi dvosmernim zapisi-ma i razre{ava sve mogu}nosti tog problema.

Brankica Resan

Osnov za posebne standarde

ISBD(G) : Op{ti me|unarodni standardni bibliografski opis / Êprire|iva~Ë Me|unarod-na federacija bibliote~kih udruèwa i institucija = Êedited byË International Federation of LibraryAssociations and Institutions ; prevod prera|enog izdawa iz 2004. godine ÊQubica Pavlovi}Ë. –Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2005. (Beograd : Zuhra). – 46 str. : tabele ; 29 cm. -(Edicija Savremena biblioteka / ÊNarodna biblioteka SrbijeË)


66

Funkcionalni zah-tevi za bibliografskezapise1 na srpskom jezi-ku objavqeni 2005. godi-ne su jo{ jedna od pu-blikacija iz edicije„Savremena bibliote-ka”. Pokrenula ju je Na-rodna biblioteka Sr-bije kako bi stru~nujavnost upoznala sa no-vinama u bibliote~kojteoriji i praksi. Pre-vod FRBR je objavqen uvreme kada se i kod nasintenzivno radi na pre-ispitivawu katalo-{kih pravila i organi-zacije elektronskih ka-taloga. FRBR je potpu-no novo shvatawe bi-bliografskog zapisa ielektronskog katalogakao celine.

Konceptualni mo-del FRBR je nastao kaonajnoviji odgovor na pi-tawe kako onlajn kata-log moè na najboqi na~in da odgovori potreba-ma korisnika za nalaèwem, identifikovawem,odabirawem i pribavqawem informacija koje suim potrebne. Kako su elektronski katalozi ra-sli, pove}avala se i potreba za wihovom boqomorganizacijom. FRBR je upravo novi koncept or-ganizacije bibliografskih zapisa u okviru elek-tronskih kataloga.

Vremenom su se funkcije kataloga pro{i-rile, nosioci informacija su postali raznovr-sniji, a bibliografski zapisi su po~eli da se

koriste u razli~itesvrhe. To je bio raz-log, uz promenu okru-èwa u kome se oba-vqa bibliografskaobrada podataka, da serazmi{qa o pojedno-stavqewu katalo{kihprocesa i primeni„minimalnog nivoa”katalogizacije. Isto-vremeno, bilo je neop-hodno pove}ati ste-pen zadovoqewa zah-teva koje su korisni-ci postavqali. Zbogtoga se i javila potre-ba za standardizaci-jom osnovnog obimapodataka u zapisima.Stoga je ciq FRBR-ada se napravi biblio-grafski zapis ~ija }esadrìna u potpuno-sti zadovoqiti po-trebe korisnika i na-cionalnim biblio-grafskim agencijama

ponuditi osnovni funkcionalni nivo zapisa ko-je one treba da izra|uju. Naravno, studiju trebasmatrati preporukom.

Ova studija obja{wava pojmove entiteta,osnovnih elemenata bibliografskog zapisa, isvrstava ih u tri grupe. Prvu grupu ~ine delo,ekspresija, manifestacija i jedinica, drugu grupuosobe i kolektivna tela, a tre}u pojam, objekat,doga|aj i mesto. Slede}i bitan element su odnosiuspostavqeni u okviru bibliografskog zapisa.

U navo|ewu osnovnih elemenata biblio-grafskog zapisa prema FRBR modelu uo~ava sesasvim nova terminologija. FRBR ima uticaj napromenu bibliote~ke terminologije, koja je sadaoboga}ena FRBR pojmovima. Ta nova terminolo-

Novine u bibliote~kojteoriji i praksi

Funkcionalni zahtevi za bibliografske zapise : zavr{ni izve{taj / ÊpriredilaË Me|unar-odna federacija bibliote~kih udruèwa i institucija, Radna grupa IFLA za funkcionalnezahteve za bibliografske zapise ; Êpreveo Bogoqub Mazi}Ë. – Beograd : Narodna bibliotekaSrbije 2005.


67

1 FRBR - Functional Requirements for Bibliographic

Records; u daqem tekstu FRBR

gija je prisutna i u standardima i pravilnicimaza katalogizaciju. FRBR diktira i modifikaci-ju me|unarodnih katalo{kih pravila, {to podra-zumeva wihovo uskla|ivawe sa FRBR modelomkoji ima uticaj i na automatizovane bibliote~kesisteme. Prvi takav sistem na koji je primewenFRBR model je WorldCat i wegov prototip jeprikazan 2002. godine.

Osim entiteta, u studiji se razmatrajuatributi, odnosi i korisni~ki postupci. U dru-gom delu su date preporuke za osnovni funkci-onalni nivo zapisa koji stvaraju bibliograf-ske agencije. Dodatak je prikaz pore|ewa ele-menata ISBD2, GARR3 i GSARE4 sa logi~kim

atributima. Pored registra, studija ima pred-govor izdawu na srpskom jeziku, uvod u kome jedat istorijat wenog nastanka, pristup i temat-ske oblasti kao ciqevi daqeg istraìvawa.Studija obrazlaè i metodologiju koja je u wojkori{}ena. Radi lak{eg razumevawa, poredprimera navedenih u originalnom tekstu, u srp-ski prevod FRBR-a su dodati i primeri iz do-ma}e prakse.

Pored prakti~ne primene ovog modela, stu-dija moè da se koristi i kao priru~nik za daqirazvoj pravila bibliografskog opisa ili kaoprikaz op{teg bibliografskog okruèwa. Auto-rima novih katalo{kih pravilnika moè da budeosnovica, polazna ta~ka ili model koji trebaprilagoditi i primeniti u svim budu}im pravil-nicima. I na kraju, prezentovani model mogao biposluìti i kao okvir za preispitivawe struk-ture bibliografskih zapisa koji se nude kori-snicima.

Ana Savi}


68

Narodna biblioteka Srbije je 2005. godine uokviru edicije „Savremena biblioteka” objavilaprevod drugog izdawa Uputstva za normativnezapise i uputnice1 i Uputstva za predmetnenormativne i uputne jedinice*. Oba uputstva jesa engleskog jezika prevela Qiqana Kova~evi}.Osnovni ciq ovih uputstava je wihova primena u

biblote~kim katalozima i bibliografijama, ~i-me se olaka{ava razmena ma{inski ~itqivih po-dataka. S obzirom na to da na{im bibliotekamatek predstoji formirawe normativnih datoteka,objavqivawe ovih prevoda predstavqa veliki is-korak ka ispuwavawu tog neophodnog posla. Po-treba za normativnim datotekama naro~ito po-staje aktuelna sada kada je u Srbiji ponovo uspo-stavqen uzajamni elektronski katalog koji zah-teva postojawe Univerzalne bibliografske kon-trole.

Drugo izdawe Uputstva za normativne za-pise i uputnice (poznatija kao GARR) priredi-la je Radna grupa IFLA za reviziju GARE 2001.

Lak{e do normativnihdatoteka

Uputstva za normativne zapise i uputnice ; & Uputstva za predmetne normativne i uputnejedinice / ÊpriredilaË Me|unarodna federacija bibliote~kih udruèwa i institucija = Êpre-pared byË International Federation of Library Associations and Institutions ; Êprevela i priredilaQiqana Kova~evi}Ë. - 2. izd. - Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2005 (Beograd : Zuhra).- 115 str. : tabele ; 29 cm. - (Edicija Savremena biblioteka / ÊNarodna biblioteka SrbijeË)

2 International Standard Bibliographic Description -

Me|unarodni standardni bibliografski opis3 Guidelines for Authority Records and References -

Uputstva za normativne zapise i uputnice 4 Guidelines for Subject Authority and Reference Entries -

Uputstva za predmetne normativne i uputne jedinice

1 Uputstva za normativne zapise i uputnice –

Guidelines for Authority Records and Refererences – GARR* Uputstva za predmetne normativne i uputne jedinice

– Guidelines for Subject Authority and Refererence Entries –

GSARE

godine i predstavqa osavremewenu verzijuUputstva za izradu normativnih i uputnih je-dinica objavqenih 1984. godine. Razlike se pr-venstveno ogledaju u tome {to je novim uputstvi-ma pro{iren pojam autorstva i broj medija na ko-je se ona odnose. Novina je i to {to se novo izda-we Uputstva oslawa na terminologiju i defi-nicije date u Funkcionalnim zahtevima za bi-bliografske zapise – FRBR, koji predstavqajuneku vrstu revolucionarnog pogleda na biblio-grafske metapodatke. Primenom takvih defini-cija stvorena je mogu}nost da se normativnim za-pisima iskaù, na primer, svi pojavni oblicijednog dela pojedina~nog autora ili grupe auto-ra, bez obzira na naslov pod kojim se pojavquje.Po svojoj su{tini ona obuhvataju normativne od-rednice i uputnice za osobe, kolektivna tela ijedinstvene naslove.

Veoma je va`no i to da se Uputstva bave is-kqu~ivo strukturom, a bibliografskim centri-ma se ostavqa da, shodno svojim potrebama i kata-lo{koj praksi, ure|uju oblike odrednica, uput-nica i drugo. Uputstva odre|uju elemente zapi-sa, wihov redosled i interpunkciju. Svaka nor-mativna jedinica strukturirana je tako da sadr-ì trostruku podstrukturu i to: 1. Normativnajedinica, 2. Uputna jedinica i 3. Tuma~na jedini-ca. Svaka od ovih struktura, pored odrednice,moè da sadrì i druge elemente koji zajedno sa-~iwavaju zapis. Odnosi izme|u tih tipova jedi-nica jasno su definisani i zbirno ~ine norma-tivni zapis.

Uputstva koriste datu i strogo definisa-nu terminologiju. Svaki element ilustrovan jeprimerom/primerima na razli~itim jezicima.

Uputstva za predmetne normativne iuputne jedinice (poznatiji kao GSARE) prire-dila je Radna grupa za Uputstva za predmetne nor-mativne datoteke Sekcije za klasifikaciju i in-deksirawe Odeqewa za bibliografsku kontroluIFLA 1993. godine. Time je popuwena praznina,budu}i da je ta oblast do tada svesno iskqu~iva-na zbog specifi~nosti kojima se odlikuju pred-metne odrednice. Uputstva se odnose na sve vr-ste predmetnih odrednica tako da se delimi~nopoklapaju sa GARR-om. Najve}u te{ko}u u defi-nisawu Uputstva predstavqala je jezi~ka bari-jera, budu}i da su usvojeni oblici predmetnih od-rednica uvek na jeziku bibliografskog centra,

{to dovodi u pitawe wihovu primenu van tog je-zi~kog podru~ja. Zbog toga Radna grupa za razme-nu podataka preporu~uje prikazivawe podataka uUNIMARC ili nekom drugom MARC formatu, aposebnu pa`wu posvetila je i uspostavqawu od-nosa izme|u predmetnih normativnih odrednicai klasifikacionih sistema.

Osnovna razlika izme|u ovih Uputstava iUputstava za normirawe imena (naziv prethod-nog izdawa GARR-a) jeste primena ozna~iteqaza odnose iz ISO standarda. Do toga se do{lo jermnogi popisi predmetnih odrednica ve} koristesimbole iz ISO standarda. Druga specifi~nostje i da Uputstva ne propisuju znakove inter-punkcije.

Strukura, kojom se ovo Uputstvo jedino ibavi, identi~na je kao u Uputstvima za norma-tivne zapise i uputnice tako da se sastoji odtri podstrukture (normativne, uputne i tuma~nejedinice) koje zbirno ~ine normativni zapis.

Oba uputstva Narodna biblioteka Srbijeobjavila je u jednoj svesci jer zajedno i ~ine pri-rodnu celinu. Uputstva su oboga}ena ~etvoroje-zi~nim terminolo{kim re~nikom, korisnim po-magalom za daqe pra}ewe literature na ovu temu.

Tawa Tasi}


69

IZL

OG

U sve obimnijoj i sve zapaènijoj izdava~-koj produkciji Gradske biblioteke „VladislavPetkovi} Dis” iz â~ka zna~ajno mesto zauzimaedicija Zavi~ajna bibliografija. Za trinaestgodina u ovoj biblioteci objavqeno je deset pu-blikacija, me|u kojima ima i onih koje svojimambicijama uveliko nadilaze okvire budu}e, naovaj na~in dobro utemeqene, ~a~anske biblio-grafije, daju}i pri tom i vaàn doprinos srp-skoj retrospektivnoj bibliografiji. Nakonpersonalnih bibliografija istaknutih zavi-~ajnih stvaralaca iz pro{losti (Stevan Luko-vi}, Danica Markovi}) i afirmisanih savreme-nih autora, tematskih bibliografija izra|e-nih povodom obeleàvawa va`nih istorijskihdoga|aja (osam vekova Bogorodice grada~ke, go-di{wica Javorskog rata), bibliografije pri-loga u periodi~nim publikacijama (bibliogra-fija Vrela, glasila Zavi~ajnog dru{tva selaTrnava kod â~ka) i svojevrsne kulturne isto-rije jednog doba i podnebqa, monografije Ma-rije Orbovi} posve}ene ~a~anskom {tampar-stvu i izdava{tvu od 1833. do 1941. godine, podbrojem jedanaest u pomenutoj ediciji je, povo-dom tridesetogodi{wice izlaèwa i 150. bro-ja, krajem pro{le godine objavqena bibliogra-fija ~asopisa Gradac.

Potreba za izradom kompletnog popisapriloga objavqenih u ovom prvorazrednom ~aso-pisu za kwièvnost, umetnost i kulturu, koji uâ~ku, zahvaquju}i pre svega istrajnosti i pre-danosti urednika Branka Kuki}a, izlazi od1974. godine, ukazala se najpre u svakodnevnomradu sa korisnicima, ali se razlozi iz kojih suse Mila Jova{evi}, iskusni bibliotekar Ode-qewa za ~asopise, vrsni poznavalac periodike,i Marija Orbovi}, bibliotekar-savetnik Zavi-~ajnog odeqewa, potvr|eni bibliograf i istra-ìva~ kwièvne pro{losti, prihvatile ovogozbiqnog zadatka ne iscrpquju ni u odgovorimakoje na pitawe za{to Gradac daje kwièvnikMilenko Paji}, jedan od ~lanova redakcije ovog~asopisa. Zato {to je ostvario vrhunski proje-kat u domenu srpske kulturne periodike. Zato{to je prevalio zna~ajni vremenski period u do-ba kad su mnogi – ja~i, ve}i, bogatiji – odustaja-li, nestajali, propadali. Zato {to je prebrodiobrojne pote{ko}e i prenebregao probleme pro-vincijalizma, malogra|an{tine i palana~kog

duha. Gradac je ostvario slobodu i za sebe i zasvoje saradnike, ali i za ~itaoce koji su ga sle-dili.1

Pregledu sadràja svih brojeva i komplet-noj bibliografiji priloga objavqenih u ovoj pe-riodi~noj publikaciji od broja 1 do dvobroja150/151, uz priloge Milana Vlaj~i}a i MilenkaPaji}a u kojima se promi{qa i visoko ocewujemesto koje Gradac zauzima u srpskoj kulturi, iuvodnik Branka Kuki}a preuzet iz 100. brojaGradca, prethode napomene Marije Orbovi}.Ovaj saèti, ali vrlo sadràjan tekst bavi seistorijatom i dinamikom izlaèwa, izmenama ukoncepciji, likovnoj opremi i sastavima u koji-ma je radila redakcija od pokretawa ~asopisa dodanas, ali sadrì i sve one podatke koji se odno-se na metodologiju izrade same bibliografije iprobleme koje su weni autori savladali. Dokazza to jeste pouzdan bibliografski popis koji ~i-ni 1.570 bibliografskih jedinica, izra|enihprema vaè}im katalo{kim pravilima i stan-dardima. Bibliografske jedinice ~ija sadrìnanije jasna iz naslova precizno su anotirane, a zaprincip re|awa jedinica izabran je azbu~ni re-dosled prezimena autora ili naslov anonimnogpriloga.

Sva gra|a iz 151 broja iza{log u 99 svezakapopisana je neposrednim uvidom u sadràj publi-kacija i klasifikovana prema sistemu Univer-zalne decimalne klasifikacije, pri ~emu nisuprimewene posledwe usvojene izmene. Tokom raz-vrstavawa gra|e u osnovne UDK grupe i u preko200 podgrupa u okviru wih, bibliografi ~asopi-sa Gradac nisu imali nimalo jednostavne zadat-ke. Prete`na tematska koncepcija ~asopisa, vi-soko postavqeni uredni~ki kriterijumi i oda-bir me|usobno raznorodnih tema povezanih ~i-wenicom da su bile nedovoqno istraène ili snamerom zaobi|ene (setimo se samo vrlo ~itanihbrojeva posve}enih savremenoj svetskoj kwièv-nosti – pri~i, poeziji, drami, fenomenima kao{to su apokalipsa, magija, ~udovi{ta i vragovi,mistici, gnosticizam, odnosu pravoslavqa i

Primer znawa i entuzijazmaâsopis Gradac : bibliografija 1–151 : 1974–2004 / Mila Jova{evi}, Marija Orbovi}.

- â~ak : Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis”, 2005


70

1 Milenko Paji} : Za{to Gradac? U : Mila Jova{evi},

Marija Orbovi}, âsopis Gradac : bibliografija 1-151 :

1974-2004, Gradska bibloteka „Vladislav Petkovi} Dis”,

â~ak, 2005, str. 13.

umetnosti, zatim veoma traènih brojeva o Me-diali i likovnim umetnicima Qubi Popovi}u,Dadu \uri}u, Radomiru Reqi}u, Baltusu, arhi-tekti Mihajlu Mitrovi}u, kwièvnicima Blej-ku, Popi, Ki{u, Lauriju, Beketu, Harmsu, [ulcu,kao i onih o ov~arsko-kablarskim manastirima,stripu ili brojeva naslovqenih Tajna istorijakulture i Re~nik imaginarnih mesta), od autorabibliografije su prilikomsistematizovawa ove obim-ne gra|e, uz strpqewe, pre-danost, poznavawe profilasamog ~asopisa i veliko bi-bliografsko iskustvo, zah-tevali izuzetno bogatu op-{tu kulturu i {iroko razu-|ena, ali u isti mah i po-drobna znawa. Iz istih raz-loga, a u èqi da izrade bi-bliografiju koja bi bilanajbrì i najinformativ-niji posrednik izme|u ~aso-pisa i wegovih ~italaca, au-tori su bibliografski po-pis propratili i detaqnimpregledom sadràja svakogbroja.

Od posebnog zna~aja zaupotrebqivost bibliogra-fije su izara|eni pouzdaniregistri. Najobimniji je imenski registar u ko-me su popisana sva imena, bilo da su u pitawuimena autora priloga, imena zastupqena u naslo-vu ili predmetu sadrìne svake jedinice. Uz we-ga je, zbog velike zastupqenosti tekstova stra-nih autora, ura|en zaseban registar prevodila-ca, a s obzirom na veliki broj tematskih brojevai wihov registar. U registru tematskih brojevanavedeni su i podaci o prire|iva~ima, koji zbogtoga nisu zasebno izdvajani. Tako|e, razre{enisu i nekoliki inicijali kojima su ~lanci u ~aso-

pisu bili potpisani, {to radu uloènom u izra-du ove bibliografije, koju je likovno opremioMile Grozdani}, kao recenzent potpisala Bran-ka Bulatovi}, a uredila Danica Ota{evi}, daje iistraìva~ku dimenziju.

Ve} mnogo puta isticanu vrednost ~asopisakoji nosi sredwovekovno ime grada u kome izla-zi, ponajboqe iskazanu u re~ima Milana Vlaj~i-

}a da „oni koji su ~italiGradac i re|ali brojeve usvoju biblioteku, sada ima-ju dragocenu kolekciju kwi-ga bez kojih se ne moè raz-umevati moderna kultura isvet dana{wice”2, delatni-ci ~a~anske Biblioteke su,izradiv{i bibliografiju usvakom pogledu dostojnu tekolekcije, u~inili jo{ uo~-qivijom i dostupnijom. â-sopis Gradac (~iji je izda-va~ Dom kulture iz â~ka, aod broja 113/114 i Umetni~-ko dru{tvo „Gradac”) i we-gova, nedavno objavqena bi-bliografija primeri su ko-ji na razli~ite na~ine, aligotovo sa jednakom ubedqi-vo{}u, potvr|uju da se i vanvelikih kulturnih centara,

zahvaquju}i prevashodno znawu i entuzijazmu po-jedinaca, mogu ostvariti zamisli ~ija bi reali-zacija predstavqala poduhvat i za ~itave stru~netimove.

Olivera Nedeqkovi}


71

2 Milan Vlaj~i}: Putokaz. U: Mila Jova{evi}, Marija

Orbovi}, âsopis Gradac : bibliografija 1-151 : 1974-2004,

Gradska biblioteka "Vladislav Petkovi} Dis", â~ak, 2005,

str. 9.

Novi broj Javnih biblioteka

Novi, dugo o~ekivani, drugi broj ubskih Jav-nih biblioteka, koje ure|uje dr Aleksandra Vra-ne{, iza{ao je iz {tampe.

Mons AreusU ~asopisima iz oblasti kwièvnosti, kul-

ture i umetnosti koje biblioteke objavquju, aimali smo prilike da ih pregledamo, nismo na-{li gotovo nijedan tekst posve}en bibliotekar-stvu, osim u smederevskom izdawu Mons Aureus,koji ima stalnu rubriku posve}enu na{oj strucii o woj brine dr Aleksandra Vrane{.

Glas bibliotekeGlas biblioteke : ~asopis

za bibliotekarstvo / glavni iodgovorni urednik DanicaOta{evi}. - br. 12/2005. -â~ak : Gradska biblioteka"Vladislav Petkovi} Dis"

Potreba za stru~nim in-formisawem bibliotekara o ak-tuelnim de{avawima u na{ojstruci i wihova blagovremenaprimena imperativ su dana{weg poslovawa bi-blioteka. Gradska biblioteka „Vladislav Petko-vi} Dis” iz ̂ a~ka ve} osamnaest godina informi-{e bibliotekare i stru~nu javnost o novinama,de{avawima, prikazima, ali i nasle|u, pogledi-ma i zavi~ajnoj bibliografiji.

Glavni i odgovorni urednik Danica Ota{e-vi}, urednik Marija Orbovi}, redakcija, likov-no-grafi~ka oprema Zorana Jure{a, dali su po-seban pe~at ~asopisu broj 12 za 2005. godinu. Sa-dràj je podeqen na poglavqa: Mreà, Ugao, Na-sle|e, Pogled i Bibliografija.

Poglavqe Mreà obuhvata savremene ten-dencije u bibliotekarstvu u tuma~ewu BogdanaTrifunovi}a – Elektronske kwige, SvetlaneJan~i} – Funkcionalni zahtevi za biobliograf-ske zapise i Bogdana Trifunovi}a – Internet}o{ak, ~iji su metodi tuma~ewa predmet na{eginteresovawa.

Ugao sadrì na prvi pogled raznovrsne te-me, ali sa zajedni~kom idejom: kulturno speci-fi~ni zajedni~ki sistemi koji omogu}avaju da sebibliotekari uzajmno razumeju i sna|u ako im je

ne{to nepoznato. Prilozi Danice Ota-{evi} – Nikoqsko jevan|eqe: od origi-nala do digitalne kopije, Olivere Ne-deqkovi} – edicija „Zlatna kwiga” u le-gatu Jovana Davidovi}a, Mali{e Petro-nijevi}a – Ju`ni Sloveni u Kongresnojbiblioteci u Va{ingtonu, dr DobrinkeStojkove – Bugarske javne biblioteke uslu`bi stanovnika lokalne zajednice imr Mihaela Kacmajra – Biblioteke kaoinformativni centri, daju zna~ajan do-prinos kako na{em kulturnom nasle|utako i razmeni iskustava sa drugima.

Koliko je zna~ajna zavi~ajna periodika, sa-~uvana samo na jednom mestu i prezentovana jav-nosti, pi{e Marija Orbovi} u izuzetnom prilo-gu – Doj~ilo Mitrovi} i ~a~anska periodika.â~anska, a svetska pri~a, autora mr Marije Ma-tovi}, sadrì kratak istorijat ~a~anskog ~aso-pisa za kwièvnost, umetnost i kulturu Gradac.Za{to je ovaj ~lanak vaàn najboqe }emo ilu-strovati citatom. Na pitawe „Za{to Gradac? uistoimenom uvodniku odgovara Milenko Paji}:’Zato {to je ostvario vrhunski projekat u domenusrpske kulturne periodike.’”

Prilozi za ~a~ansku bibliografiju: izda-va~ko-{tamparska produkcija 2004. Marije Or-bovi} jedan su od na~ina da se prikaè {ta se ra-di, sistematizovano, na jednom mestu, vrlo pre-gledno i dostupno {iroj javnosti.

Ovom ~asopisu posebnu dimenziju daju pre-vodi rezimea Milutina Orbovi}a.

Na kraju treba napomenuti da je elektron-sko izdawe ovog ~asopisa zaista neophodno.

An|a Bjeli}


72

Bele`nicaBele`nica : list Narodne biblioteke

Bor / glavni i odgovorni urednik AnaJankovi}. - God. 7, br. 13 (jesen/zima 2006). -Bor : Narodna biblioteka

Bele`nica je u jesewem, 13. broju, sre}no ob-jedinila dvadesetak stru~nih tekstova iz obla-sti bibliotekarstva i informatike, istorije ietnologije, kwièvne kritike i neobjavqenihkratkih pri~a nagra|enih autora sa konkursaNarodne biblioteke Bor.

Ana Jankovi}, urednik lista, u nekolikotekstova se bavi Beogradskim sajmom kwiga,

wegovim doprinosi-ma razvoju informa-ti~ke i poslovnekulture u bibliote-kama, zatim odrà-vawem prvog Forumabibliotekara i iz-dava~a i dodeqiva-wem nagrade „Info-tekar”, te da se uokviru „Otvorenekwige”, kao po~asnigost sajma, sa veli-kim uspehom i zna-

~ajnim piscima predstavilo izdava{tvo Veli-ke Britanije.

O 14. stru~noj konferenciji COBISS 2005,koja je, kao i proteklih godina, organizovana uMariboru, dobili smo dva veoma iscrpna izve-{taja Ane Jankovi} i Vesne Stevanovi}. Poredocene da je konferencija bila uspe{na, prikaza-na je aktuelna struktura bibliote~ke mreè uSrbiji, stepen tehni~ke opremqenosti i nivo au-tomatizovanih bibliote~kih funkcija, ali sunavedene i glavne prepreke za sprovo|ewe kom-pletne automatizacije u bibliotekama.

Biblioteke po meri mladih bile su tema sed-me radionice koju je, u saradwi sa Narodnom bi-bliotekom i Bibliotekom plus, organizovao Geteinstitut iz Beograda. Vesna Te{ovi}, bibliote-kar i u~esnik ove radionice, prenela je deo pre-zentiranih iskustava iz mnogih svetskih biblio-teka za mlade, a naro~ito nema~kih omladinskihbiblioteka sa dugom tradicijom. Milica Matije-vi} je u svom istraìvawu o mladim ~itaocimakao „zahtevnim korisnicima” pokrenula brojnapitawa koja se ti~u otvarawa bibliote~kih ode-qewa za mlade u okviru na{ih narodnih biblio-teka i poku{ala da podstakne na razmi{qawe osaradwi bibliotekara, nastavnika i mladih.

U jesewoj Bele`nici je, povodom nau~nogskupa „Deca i biblioteke” odrànog po~etkomoktobra u Beogradu, objavqen niz tekstova na-

{ih u~esnika vi{ednevnog me|unarodnog saveto-vawa. Posebno je zna~ajan ~lanak o bibliote~-kim programima za decu sa razvojnim te{ko}ama,aktivnostima koje su veoma sloène i u na{oj ze-mqi se naj~e{}e sprovode u specijalizovanimmedicinskim ustanovama, a retko u javnim bibli-otekama. Zakqu~ak autora, de~jeg bibliotekaraBiqane Dani}-Grbi}, jeste da je integracioneradionice te{ko organizovati bez obu~enog ka-dra i odgovaraju}eg prostora, ali da vredi radi-ti na ukqu~ivawu dece (osoba) sa razvojnim smet-wama i wihovih porodica u aktivnosti lokalnezajednice posredstvom delatnosti biblioteka.

Tekstovi koji se bave zavi~ajnom tematikomgrada Bora i wegove okoline, a naro~ito pojedi-nim segmentima dru{tvenog okruèwa u odre|e-nim istorijskim, socijalnim i politi~kim pri-likama regiona, veoma su zna~ajni za upoznavawei ~uvawe tradicionalnih kulturnih vrednosti usavremenom srpskom dru{tvu u tranziciji.

U nemogu}nosti da prikaèm zna~aj, va-`nost i aktuelnost svih izloènih tema i obja-vqenih tekstova u jesewoj Bele`nici, a umestozakqu~ka, redakciji lista Narodne bibliotekeBor mogu ipak poèleti u budu}nosti raznovr-snije i obimnije priloge, aktivnije i brojnije sa-radnike, a uvek verne ~itaoce.

Dragana Mali}


73

Novine beogradskog ~itali{ta

Novine beogradskog ~itali{ta /glavni i odgovorni urednik Stani{aNe{i}. - Nova serija, god. 2, br. 5,(januar 2006). - Beograd : Bibliotekagrada Beograda,

Novine beogradskog ~itali{ta ujanuarskom broju donose tekst o miste-rioznom australijskom piscu B. Vonga-ru, koga wegovi seqani iz Tre{wevicekod Aran|elovca znaju kao Sretena Bo-ì}a. Predstavqeni su izdava~ka ku}aCID iz Podgorice i Mihajlo Panti}kao urednik edicije „Albatros” („Fi-lip Vi{wi}”). Objavqen je i tekst oslu`bovawu Crwanskog u Pan~evu i we-govo pismo upu}eno direktoru Gimnazi-je u kojoj je predavao. Tu su i podaci o ot-

kupqenim kwigama na konkursu beogradskog Se-kretarijata za kulturu, veliki broj anotacija uIzlogu novih kwiga i drugi prilozi. U ovom bro-

ju je i separat posve-}en Biblioteci gradaBeograda.

Aprilski brojNovina je iza{ao uvreme kada je îtali-{te bilo u pripremi,a u me|uvremenu je ob-javqen specijalni brojposve}en kulturnoj iduhovnoj tradicijiKosova i Metohije.

Novine imaju ielektronsko izdawe,koje moète na}i nasajtu BGB i portaluPrve virtuelne bi-bliote~ke mreè Sr-bije.

VestiVesti : glasilo Biblioteke Matice srpske

/ glavni i odgovorni urednik Miro Vuksano-vi}. - God. 15, broj 55 (januar 2006). - NoviSad : Biblioteka Matice srpske

Vesti Biblioteke Matice srpske u januar-skom broju donose saètak programa rada BMS uovoj godini, napise o prvom tomu kataloga Srpskekwige Biblioteke Matice srpske 1801–1867, no-voj svesci Bibliografije kwiga u Vojvodini (za2003. godinu), stru~nom ispitu u BMS, vesti kojese ti~u stru~nih skupova i usavr{avawa, digita-lizacije i elektronskog izdava{tva, nagrada ipromocija. Pa`wa je posve}ena i izlo`bama u bi-blioteci povodom me|unarodne nau~ne konfe-

rencije „Slovenskesintakse”, koju je or-ganizovala Maticasrpska, pro{logodi-{wih jubileja HansaKristijana Anderse-na, Vladana Desnice,Milice Stojadinovi}Srpkiwe i @an-PolSartra. Portretisa-na je bibliotekarkaVerica [evo, obja-vqen prevod teksta„Biblioteka kao me-sto susreta” Cay Corneliuson, in memoriam kolegi-nici mr Milani Bikicki. Objavqena su i imenadarodavaca i naslovi novih izdawa u Vojvodini.


74

Jutarwi bibliotekarJutarwi bibliotekar: prvi bh. elektron-

ski bilten za bibliotekare i ostale infor-macijske istraìva~e / glavni urednik Sa{aMadacki. - brojevi 18-23 (oktobar2005–mart 2006). Sarajevo : Infohaus

Jutarwi bibliotekar i Infohaus su do-brom ùrkom proslavili dve godine izlaèwa irada na unapre|ivawu bibliotekarstva u Bosni iovom delu sveta. Oni koji redovno prate ovaj e-mese~nik ve} su navikli na specifi~an {arm iduhovit pristup svakodnevnimproblemima s kojima se susre-}emo u radu i teorijskim raz-matrawima u oblasti biblio-tekarstva i informacionetehnologije.

I u najnovijem, martov-skom broju (osvanu}e i april-ski dok îtali{te bude od-{tampano) nalaze se uobi~aje-ne rubrike Xaba.ba, Buvqak,Ko se boji mi{a jo{ i druge.Na}i }ete „Adresar jednog vremena” u Nostalgi-ji i ine tekstove i rubrike o bibliotekarstvu u„korelaciji sa dru{tveno-politi~kim promena-ma”, koje prekaqni marksisti Armela i Xenananisu istakle u uvodniku pod naslovom „Mi nismoan|eli”.

U prethodnom broju Jutarweg mogli smo dapro~itamo poznatu pesmu Xenaninih u~enica

Arijane i Maje „Mi nismo pa~i}i”, a u novogodi-{wem dvobroju Sa{a i Armela otkrivaju da je„seks u biblioteci aktuelniji od standardizaci-je i katalogizacije”. Za vi{e od polovine obu-hva}enih serioznim istraìvawem Infohausa(na reprezentativnom uzorku od 111 ispitanika)nema nikakve dileme, a 10 odsto wih to voli zavreme revizije fonda (u BiH je ona obavezna sva-kih pet godina).

U ovom broju moète saznati i kako je bilona Vikendu kwi`ni~ara u okviru pulskog Sajmakwiga, ako ste ga slu~ajno propustili.

Primetno je da ovaj ~aso-pis pa`qivije prati hrvatskurok scenu, od isto~ne, npr. bu-garske, turske... Ali u Bosniizgleda postoji podela posla uciqu efikasnijeg monitorin-ga, {to je svakako velika pred-nost, pa Sarajevo oslu{kuje temediteranske zvuke, a Bawalu-ka isto~ni folk. I slika jekompletna.

Novembarski broj je, pre-ma priznawu uvodni~ara Armele i Xenane, na-stao „u ludilu i bunilu, te nedostatku para, sek-sa i dobrih kwiga” i pakovawu ~istog ve{a zapulski sajam. Toplo je preporu~ena rubrika Toplista i sl., i tekst „Vojnik je zato da vi~e razu-mem i da ga {i{aju”, malo podse}awe na znanukwigu Du{ka Radovi}a. Paralele sa aktuelnomstvarno{}u su slu~ajne.

Ostalo je klasika, kako kaù, red naturizma(Goli bibliotekar), red kuhiwe, komercijalnih ibesplatnih baza podataka, „belgijskih tipfelerai kineskih udava~a”, Bolowske dekleracije, digi-talizacije i dubokog veba (nije re~ o NBS). Tu jenegde i intervju sa Predragom Paji}em, bibliote-karom u Evropskom odeqewu Kongresne bibliote-ke u Va{ingtonu, i deo rada Stele Filipi-Matu-tinovi} „Novi trendovi u bibliotekarstvu”.

I najzad, uh, onaj oktobarski, u kome namuvodni~arke Maja i Ar~i, dve mlade bibliote-

karke, posle pola litre kafe i „eh, uf, jaaah...”ne preporu~uju ni{ta. Ako zavirite unutra, na}i}ete ipak tekst o na{oj medijskoj dokumentacijiEbart, intervju sa Magdalenom Vodopijom, di-rektorkom Sajma kwiga u Istri (ba{ su se maksi-malno {lihtali), tekstove o ulozi muzeja u ovomveku, male napomene o ~etovawu, no}nom ìvotuu Sarajevu i druge priloge.

Kliknite na www.infohouse.ba. ûj, ba!

G. T.


75

âsopis za decuBibliote~ki putokaz

Bibliote~ki putokaz / glavni i odgovorniurednik Dragan Koji}. God. 2, br. 6 (mart2006). - Novi Sad : Gradska biblioteka

Novi broj Bibliote~kog putokaza je u zna-ku pristiglog prole}a, probu|ene prirode i bu-jawa ìvota. Brojne aktivno-sti Gradske biblioteke u radusa decom predstavqene su i de-{avawima na nedavno odrà-nom Sajmu kwiga u Novom Sa-du. Najavqeni su tematski sa-dràji i kreativne radionicekoji prethode uskr{wim pra-znicima.

Prikazi novih kwiga idaqe zauzimaju najvi{e stra-na. Deci i mladima su predsta-vqeni najnoviji romani, pri-~e, bajke, {ale, priru~nici,slikovnice, igre i enciklope-dije. Kwige raznovrsne sadr-ìne obiluju avanturama, ot-krivaju neobi~ne ìvotnepri~e, nude nova saznawa.

Rubrika Uvek aktuelnakwiga i daqe podse}a na na-slove starijih izdawa uz koje su odrastale gene-racije mladih. Te uvek rado ~itane kwige ~ekajuda ih, po ko zna koji put, otkriju novi ~itaoci,sada{wa deca.

U 6. broju Putokaza odabrana tema je pri-roda. Lepota i sklad prirode bili su i ostalinepresu{na inspiracija za umetnike i kwièv-

ne stvaraoce. Skoro da ne postoji kwiga u kojojnije opisan bar deli} neke prirodne pojave iliìvota biqnog i ìvotiwskog sveta koji nasokruùje.

Rubrika de~jih literarnih i likovnih rado-va uvek unosi sveìnu i raduje kvalitetom pri-loga je rubrika. Stranica rezervisana za sredwo-{kolce sadrì odabrane naslove kwiga koji od-govaraju senzibilitetu mladih. Pisci kwièv-nosti za decu pri~ama i pesmama koje {aqu re-dakciji ~asopisa oboga}uju stranice Putokaza i

neguju uzajamnu saradwu. Ru-brike Objasnimo {ta je… iBiografije poznatih li~no-sti nude nova saznawa, uz za-nimqivosti iz ìvota slav-nih. Top-lista naj~itanijihkwiga je rado ~itana i veomainformativna.

Tekstovi Iz pro{lostigrada donose zanimqive i ma-lo poznate podatke, a rubrikaZa nastavnike se u ovom brojubavi pitawem bilingvizmakod dece.

Novo u ~asopisu je Za-bavni kutak (enigmatika, re-busi) i rubrika Pisci prepo-ru~uju, koju priprema kwi-èvnica Vesna Aleksi}.

Uvaàvaju}i sugestije~italaca, redakcija Biblio-

te~kog putokaza nastoji da sadrìnu ~asopisaobogati i u~ini raznovrsnijom, ne mewaju}iosnovnu koncepciju. Samo tako }e list namewendeci na pravi na~in odgovoriti na zahteve mla-dih i prona}i put do ~italaca.

Milica Kir}anski

Na pro{logodi{wem Sajmu kwiga u Frank-furtu Narodna biblioteka Srbije je po drugiput imala svoj informacioni pult koji je bio po-stavqen na zajedni~kom {tandu izdava~a Srbijei Crne Gore. Sa ovom praksom zapo~elo se na Saj-mu kwiga u Frankfurtu 2004. godine, a nastavqe-na je s obzirom na veliko interesovawe za pruà-we ove vrste informacija.

Informacioni pult Narodne bibliotekeSrbije privukao je veliku pa`wu posetilaca na-{eg {tanda. Zahvaquju}i stalnoj internet vezisa NBS i deùrnom bibliotekaru korisnici sumogli da dobiju informacije na razne teme. Ko-risnici usluga ovakve vrste su uglavnom nau~niradnici: istori~ari koji se bave prostorom ju-`ne i jugoisto~ne Evrope, slavisti, filolozi,politikolozi, novinari, bibliotekari koji sebave nabavkom literature za svoje bibliotekeili institute i drugi.

Uglavnom su traène informacije o publi-kacijama koje se bave aktuelnom politi~kom si-tuacijom kod nas, publikacije o raspadu Jugosla-vije, o Kosovu, odnosima Srbije i Crne Gore, ra-tom u biv{oj Jugoslaviji, posleratnom saradwombiv{ih jugoslovenskih republika, ali i one kojese ti~u srpskog jezika i pravopisa, srpske kwi-èvnosti, prevodne kwièvnosti, dvojezi~nire~nici, bibliografije, posebno personalne bi-bliografije kwièvnika koji su dosta prevo|e-ni i bibliografije zna~ajnijih nau~nih radnika.Posebna zanimqivost je prili~no velika zainte-resovanost za turisti~ke vodi~e kroz Srbiju, na-ro~ito vodi~e kroz manastire u Srbiji, i to nastranim jezicima. Posetioci informacionogpulta bili su i predstavici turisti~kih agenci-ja koji u svoju ponudu ukqu~uju Srbiju.

Pored informacionog pulta, na {tanduSCG bio je postavqen i informacioni pult prvei najve}e elektronske kwiàre kod nas (knjiza-ra.com), koji je tako|e bio veoma pose}en. Zahva-quju}i ovoj elektronskoj kwiàri korisnicimasu obezbe|ene i dodatne informacije. Nakon {tobi zainteresovani dobili informaciju o posto-jawu publikacije iz oblasti za koje su zaintere-sovani odmah su mogli da saznaju da li te kwigeima u prodajnoj mreì i po kojoj ceni. Ukolikosu bili zainteresovani da nabave tu kwigu moglisu i da je poru~e, ~ime je usluga mogla biti kom-pletirana.

Iskustvo sa ova dva sajma govori da su pose-tioci {tanda SCG bili prijatno iznena|eniovakvom vrstom usluga, o ~emu, nakon prethodnegodine koja je u neku ruku bila eksperimentalna,govori i to da je broj korisnika koji su namenskidolazili da dobiju odre|ene informacije na saj-mu 2005. godine pove}an. Korisnici su dolazilisa precizno definisanim zahtevima, a neki odwih su postali i stalni korisnici usluga NBSputem elektronske po{te.

Frankfurtski sajam nije jedini internaci-onalni sajam na kome je NBS bila zastupqena.Wen informacioni pult organizovan je i na Saj-mu kwiga u Parizu 2004. i 2005. godine i bio je do-bro pose}en.

Po{to pohvale i podr{ka ovakvoj ideji iwenoj uspe{noj realizaciji stiù sa raznihstrana, nadamo se da }e NBS biti pristuna iubudu}e ne samo na Sajmu kwiga u Frankfurtu iParizu nego i na drugim internacionalim saj-movima.

Dobrila Begeni{i}

Narodna biblioteka Srbije na Frankfurtskom sajmu kwiga

Dobro pose}en informacioni pult

IZDAVA[TVO Pan~eva~ko ~itali{te

76

U okviru edicije „Savremena biblioteka”Narodne biblioteke Srbije planirano je da seove godine objave slede}e publikacije:

Priru~nik za primenu ISBD(CR)-a, autoraSlobodanke Komneni} i Qiqane Dragi~evi}(NBS), koji }e posluìti kao uputstvo za rad,posebna pa`wa }e biti posve}ena primerima iznacionalne prakse, ~ime }e se olak{ati razume-vawe pravila ovog standarda i pojednostavitirazmena bibliografskih podataka na nacional-nom i internacionalnom nivou. Priru~nik je na-mewen svim tipovima biblioteka.

ISBD(ER): Me|unarodni standardni bibli-ografski opis elektronskih izvora, u prevoduPredraga \uki}a (Biblioteka grada Beograda),izdawe iz 2004. godine. Radna verzija prevodaovog izdawa ve} je u elektronskoj formi dostupnana sajtu NBS. Prevod na srpskom jeziku bi}e obo-ga}en primerima iz doma}e katalo{ke prakse,~ime }e biti olak{ano kori{}ewe priru~nika.

ISBD(NBM): Me|unarodni standardni bi-bliografski opis nekwi`ne gra|e, izdawe iz1991. godine, prevela Biqana Ili} (NBS). Pre-vod ovog priru~nika bi}e dopuwen doma}im pri-merima.

AACR2: Angloameri~ka katalo{ka pravi-la, skra}eno izdawe iz 2004. godine, zasnovano narevidiranom izdawu AACR2 iz 2002. godine, u

prevodu Ane Savi} (NBS). Skra}eno izdawe AA-CR2 propisuje istu katalo{ku praksu kao i pot-puna verzija. Namera ovog izdawa je da pokaèosnovne principe drugog izdawa AACR2.

Za sve publikacije su pribavqena autorskaprava i bi}e objavqene do Sajma kwiga u Beo-gradu.

Do sada je u okviru edicije „Savremena bi-blioteka” objavqeno:

– ISBD (M): Me|unarodni standardni bi-bliografski opis monografskih publikacija;

– ISBD (CR): Me|unarodni standardni bi-bliografski opis serijskih publikacija i dru-gih kontinuiranih izvora;

– Priru~nik za UNIMARC: format za nor-mativne podatke;

– FRBR: Funkcionalni zahtevi za biblio-grafske zapise;

– ISBD(G): Op{ti me|unarodni standard-ni bibliografski opis;

– IFLA/UNESCO: Smernice za razvoj javnihbiblioteka;

– GARR: Uputstva za normativne zapise iuputnice;

– GSARE: Uputstva za predmetne norma-tivne i uputne jedinice.

D. Begeni{i}

Savremena biblioteka NBS

Novi satandardi i priru~nici

IZDAVA[TVOPan~eva~ko ~itali{te

77Gradska biblioteka u Novom Sadu je u~e-

stvovala na Prvom me|unarodnom sajmu kwiga,odrànom u SPC „Vojvodina” od 21. do 27. martaove godine.

Pod sloganom „Kwiga glavu ~uva”, uz zapa-èn marketin{ki potez u vidu de~jih ki{obra-na koji su bili poklon-iznena|ewe za one kojisu kupili neki od brojeva na{eg ~asopisa za de-cu Bibliote~ki putokaz, okupili smo mnogona{ih starih saradnika, privukli nove, promo-visali najnoviji, peti broj Putokaza i druì-li se sa decom, nasmejanom Vesnom Aleksi} idrugim piscima.

Gradska biblioteka u Novom Sadu

Sajamski putokazi i ki{obrani

Milica, Keti (levo) sa saradnicima

Izdava~ka delatnost u bibliotekama je i da-qe predmet razli~itih rasprava i komentara,koji se kre}u od potpune podr{ke jednoj biblio-teci da je razvija, pa do pitawa da li je ona uop-{te potrebna, pa ~ak i da li ugroàva primarnu,bibliote~ku delatnost. Ovo pitawe je veoma slo-èno i rasprava traje ve} godinama.

Ako bismo se pozivali na Zakon o biblio-te~koj delatnosti, koji kaè da bibliote~ka de-latnost obuhvata: prikupqawe, obradu, ~uvawe ikori{}ewe bibliote~ke gra|e, prikupqawe, ob-radu i pruàwe informacija i podataka koji seodnose na bibliote~ku gra|u, izdava~ka delat-nost nalazi svoje mesto u vi{e segmenata. Kada seradi o prikupqawu, biblioteka koja ima svojaizdawa moè da ih razmewuje za izdawa drugihizdava~kih ku}a ili da ih prodaje, te time obez-bedi sredstva za kupovinu publikacija kojima bo-gati svoje fondove. Serijske publikacije se ta-ko|e razmewuju na ovaj na~in, nezavisno od togada li se radi o ~asopisima sa usko stru~nom iliop{tom tematikom.

Izdava~ka delatnost u bibliotekama se mo-è posmatrati u dva pravca: neke biblioteke suostale u okviru izdavawa publikacija gde promo-vi{u svoju zavi~ajnost, lokalne autore, neke sebave stru~nim temama, naro~ito kroz periodi~-ne publikacije, dok su druge iskora~ile iz lo-kalnih okvira i pro{irile svoju delatnost naobjavqivawe publikacija trenutno najzna~ajni-jih autora u sferi kwièvnosti i dru{tvenihnauka.

Kad govorimo o izdava~koj delatnosti bi-blioteka u Srbiji, nesumwivo je da je ona najbo-qe organizovana u na{im velikim bibliotekamau Beogradu i Novom Sadu: Narodnoj biblioteciSrbije, Biblioteci Matice srpske, Univerzi-tetskoj biblioteci „Svetozar Markovi}”, Bi-blioteci grada Beograda i Gradskoj biblioteciu Novom Sadu.

Me|utim, ne smemo nikako zaboraviti bi-blioteke u unutra{wosti koje ve} godinama, upr-kos mnogim te{ko}ama i skromnim materijalnimmogu}nostima, kontinuirano razvijaju svoju izda-va~ku delatnost. Zna~ajan segment u izdava~kojdelatnosti javnih biblioteka je objavqivawe pe-riodi~nih publikacija.

âsopisi su periodi~ne publikacije (sed-mi~ne, petnaestodnevne, mese~ne, dvomese~ne,tromese~ne, ~etvoromese~ne, polugodi{we, go-

di{we, godi{we ili povremene) – kwièvnog,zabavnog, politi~kog, stru~nog, nau~nog, pri-vrednog i drugog karaktera. Najbrojniji su kwi-èvni ~asopisi koji bitno uti~u na razvoj lite-rature. Od ostalih vrsta zna~ajni su dru{tveno-politi~ki, omladinski, prosvetni, pedago{ki,filolo{ki, lingvisti~ki i drugi specijalizo-vani nau~ni, zatim poqoprivredni, folklorni,vojni, ratni, {aqivi i satiri~ni, za decu, za è-ne, verski i drugi.

U Srbiji biblioteke objavquju 46 ~asopisaza stru~no informisawe vi{e od 3.600 bibliote-kara.

Prema podacima Odeqewa za obradu perio-dike Narodne biblioteke Srbije, biblioteke uSrbiji izdaju 46 periodi~nih publikacija u{tampanom obliku.

Ovom spisku svakako treba dodati devetelektronskih ~asopisa. êtiri naslova izlaze ikao {tampana i kao elektronska verzija.

Ovim spisak ni izdaleka nije zakqu~en, po-gotovu ako uzmemo u obzir listove za decu i peri-odiku koja je ranije izlazila. Treba naglasitipotrebu za pokretawem uga{enog ~asopisa Bi-bliotekar, ~asopisa za teoriju i praksu biblio-tekarstva (izdava~ Bibliotekarsko dru{tvo Sr-bije).

Me|u navedenim ~asopisima ve}ina su kwi-èvnog karaktera, tematski obi~no pro{irenina kulturu, umetnost i dru{tvena pitawa.

U brojnoj porodici kwièvnih ~asopisakoje izdaju bibioteke van Beograda i Novog Sa-da novim kwièvnim glasilima vaqa na}i svojeosobeno, samosvojno, prepoznatqivo mesto, re~-ju – posti}i umetni~ku i dru{tvenu profesio-nalnost.

Koncepcijski ~asopis moè biti tematskiregionalan, a porukom univerzalan. [ta podtim podrazumevamo? S jedne strane, postojeoblasti o kojima pi{u odre|ena izdawa, a kojenisu tako bliske op{tinskim, gradskim, regio-nalnim, javnim bibliotekama, ali wih pokriva-ju specijalne, univerzitetske ili nacionalnebiblioteke. S druge strane, imamo listove i ~a-sopise koji su samo jednim delom posve}eni bi-bliotekarstvu, ali uglavnom obra|uju razli~i-te teme vezane za kulturu, umetnost i kwièv-nost lokalne sredine.

Elektronskih izdawa nema mnogo. Iako toganismo mo`da uvek dovoqno svesni, i sajtovi su ne-

Biblioteke kao izdava~i

Let iznad kukavi~jeg gnezda


78

kakva izdawa. Oni su vodi~i, monografije, infor-matori, bilteni, katalozi, jedan veoma zahvalan,brz i demokrati~an medij koji bibliotekama otva-ra velike izdava~ke i komunikacione mogu}nosti.

Ve}ina na{ih biblioteka ve} godinama imasvoje prezentacije na internetu. Ne aùriraju seredovno, ali ~italac moè da prona|e ako neuvek obiqe podataka o odre|enoj ustanovi, onobarem inicijalnu informaciju. Naj~e{}a „kapi-ja” prema wima je portal Prve virtuelne bibli-ote~ke mreè Srbije.

Narodna biblioteka Srbije, BibliotekaMatice srpske i Univerzitetska biblioteka uBeogradu imaju bogatu izdava~ku delatnost usme-renu pre svega na stru~nu bibliote~ku literatu-ru i lideri su i u oblasti digitalizacije gra|e ielektronskog izdava{tva.

Da li su nedoumice kod bibliote~kog izda-va{tva iste kao i kod profesionalnih izdava~a,ili su biblioteke, zahvaquju}i „privilegova-nom” statusu dràvnih institucija, u prednostida, ne obaziru}i se na konjunkturu svog izdava~-kog preduze}a, ostvaruju {tamparsku misiju? Od-govor je, dakako, prepoznatqiv. U na{em vremenutranzicije koje je na najvi{e postoqe vrednostipostavilo profit, krmom bibliote~kog izdava-{tva ne krmani jo{ uvek novac.

Ve} letimi~an uvid u izdava~ku produkcijuna{ih biblioteka nedvosmisleno pori~e mogu}-nost rentabilnosti ovih izdawa. Katalozi, bi-bliografije, ponovqena ili reprint izdawa za-vi~ajnih ba{tinika, prema merilu uspeha nisu

kwige ni na „kratki”, ni na „dugi rok”, a ni bi-blioteke poezije ili kolekcije sabranih delanacionalnih klasika.

Bibliote~ko izdava{tvo prema tradicio-nalnoj definiciji bibliotekarstva je sekundar-na delatnost. Prostom logikom ~inovni~kog na-~ina razmi{qawa, to zna~i da za finansijera iz-dava{tvo predstavqa dodatno optere}ivawebuxeta. Stalno kre{u}i sredstva za finansira-we osnovne delatnosti, finansijer moè bezikakvog obja{wewa svaki ~as da ukine sredstvaza ne{to za {ta nije obavezan.

S obzirom na situaciju u kojoj se danas nala-zi kultura, (drasti~no smawewe sredstava zanormalno funkcionisawe ustanova kulture) iprimena famoznog PDV-a (porez na dodatnu vred-nost) na kwigu – ne moè se o~ekivati sigurna iizvesna budu}nost periodi~nih publikacija u iz-dawu biblioteka Srbije.

Nacrt zakona o izdava{tvu, kao i Zakon obibliotekarstvu, jo{ uvek stoji u Ministarstvukulture Republike Srbije, zatim projekat kojimbi 2006. godina bila progla{ena „Godinom kwi-ge”, kao i projekat vezan za ustanovqewe Nacio-nalnog centra za kwigu, koji bi sprovodio kul-turnu politiku u oblasti izdava{tva. Preporu-ke za organizaciju republi~kog otkupa kwiga,kao i predlozi za finansirawe kapitalnih pro-jekata su u rukama predstavnika Ministarstvakulture Republike Srbije.

Dragan Mrdakovi}

IZDAVA[TVOPan~eva~ko ~itali{te

79


80

Primetno je da biblioteke sve vi{e postajuproduktivni izdava~i, sa zanimqivim i profi-lisanim edicijama.

Negotinska Narodna biblioteka, jedna odnajstarijih u Srbiji, osnovana je davne 1846. godi-ne, na Svetog Luku, 31. oktobra, iste godine kad iBeogradsko ~itali{te, u vreme Obrenovi}a, ka-da je vlast mislila na pograni~ne delove i timena sveukupni, pa i kulturni, razvitak Srbije.Slavi 160 godina postojawa, uz skromna sredstvai skrajnuta, uspe{no se bavi i ovim poslom, boqere}i podvi`ni{tvom.

No, po{to je dana{we vreme opako i druga-~ije, kada se sve vi{e svodi na beogradski pa{a-luk, te{ko da uskogrudi kulturni i kwièvniposlenici to prime}uju.

U svakom slu~aju, nezavisno od wihovog ne-znawa ili {to ne èle da znaju, isto~na Srbijaima dugu kulturnu tradiciju. Na ovom prostorusu nastali najlep{i i osobeni primerci pre sve-ga narodne, lirske pesme, koje je znalac i autori-tet za na{e narodno stvarala{tvo Vladan Nedi}okarakterisao kao „tu`ne a svetle”. Ovde su sevekovima proìmali narodi, jer \erdap je neka-da bio, a i danas jeste, prirodna kapija koja spajasvetove i narode. Ovde je nastala najstarijaevropska ivilizacija, Lepenski vir, tu su svet-ska arheolo{ka nalazi{ta Gamzigrad i [arka-men. Ovde su, dakle, ìveli Iliri, Tra~ani, Da-~ani, Kelti i drugi narodi, a kasnije su se nase-lili i Sloveni, i svi su ostavili tragove u kul-turnom nasle|u i narodnom pam}ewu.

Istorijska pro{lost je tako|e doprinelaidentitetu ovog kraja i stvarawu duhovnog mi-qea. Ovde je poginuo najve}i srpski junak, hi-perboli~ni Marko Kraqevi}, i ro|en je i pogi-nuo brane}i isto~ne granice Srbije najve}i ju-nak Prvog srpskog ustanka Hajduk Veqko Petro-vi}, na ~ijem grobu, u porti stare crkve, stoje

stihovi Sime Milutinovi}a Srajlije, koji jejedno vreme ovde ìveo. Ovde je ro|en, pre 150godina, najve}i srpski kompozitor Stevan Sto-janovi} Mokrawac, ~iji se jubilej obeleàva uNegotinu i Srbiji. Odràvaju se zna~ajne kul-turne manifestacije, „Mokraw~evi dani”,„Mladi maj”, jedno vreme su se po prvi put odr-àvali Balkanski susreti kwièvnika u Boru,te ~asopis Razvitak, jedan od najboqih u nas.Ovde deluje Krajinski krug kwièvnika i drugaudruèwa.

Sve to, samo u krupnom planu navedeno, do-prinelo je i doprinosi da isto~na Srbija imaizuzetnu kulturnu ba{tinu i zanimqivuperspektivu.

Jedna od baza, duhovna oaza, kulturnih de{a-vawa svakako je Narodna biblioteka.

Nave{}emo samo neka izdawa. MonografijaNegotinskog ~itali{ta, prire|iva~ BoìdarBlagojevi}; Spomenica 200 godina crkve Presve-te Bogorodice, prire|iva~ Miodrag Stefano-vi}; dr Vuka{in Stanisavqevi}: Negotin i Kra-jina u pesmi i pri~i (dva izdawa); dr KrunoslavSpasi}: Vlada ûkun, Hajduk Veqko i Mokra-wac; Vlasta Mladenovi} i Rade Milosavqevi}:100 godina {arkamenske osnovne {kole; Zbornikkulturnih de{avawa u Narodnoj biblioteciNegotin, prire|iva~ Vlasta Mladenovi}; Desan-ka Maksimovi}: ûdesan svet,- pesme (koizdava-{tvo sa drugim srpskim bibliotekama); StojanKrsti}: Uzburkani Timok (istorijska ~itanka);@ivorad Lazi}: û~uk Stana, drama; VlastimirStanisavqevi} [arkamenac: @ena od kovanoggvo`|a, ciganske pesme; Dragan Mraovi}: Timo~-ke nesanice,– pesme.

U pripremi je prvi broj ~asopisa za kwi-èvnost, umetnost i kulturu Antologis.

Vlasta Mladenovi}

Izdava~ka delatnost Narodne biblioteke Negotin

Krajinski kwièvni krug


Nedeqa, 18. februarPUN MESECPo~eo sam da ~itam @ivotiwsku farmu od Xorxa Orvela. Mislim da

}u postati veterinar kad odrastem.

NOVEMBAR 2005.30. novembar – Predstavqen roman Mawe va-

`ni zlo~ini Zorana Penevskog. O delu govoriliMileta Prodanovi} i autor.

DECEMBAR 2005.

1. decembar – U organizaciji Gradske bibli-oteke Pan~evo i Regionalnog centra za talente„Mihajlo Pupin” Pan~evo, odràno predavawe„Nauka u Srbiji i okruèwu od 2005. do 2010. go-dine”, s osvrtom na perspektivu mladih. Preda-va~: prof. dr Tibor Sabo, pomo}nik ministravlade Republike Srbije za nauku i ekologiju.

2. decembar – Predstavqena kwiga GeorgijaNazarova Kako ìveti zdravije zimi. O delu go-vorili Georgije Nazarov i Goran Koji}.

6. decembar – U organizaciji Gradske bibli-oteke Pan~evo i Udruèwa kwièvnika i kwi-èvnih prevodilaca Pan~evo predstavqen radDejana ân~arevi}a, Tawe Medi} i Jovane Svi-rac. Voditeq programa Jasmina Topi}.

21. decembar – Predstavqena zbirka poezijeSuva suza Mom~ila Parau{i}a. O delu govorilikwièvni kriti~ar Vasa Pavkovi} i autor. Sti-hove ~itali Milan Bogunovi} i Milovan Luki}.

22. decembar – Odràna ~etvrta smotraumetni~kih radova u~enika Banata. Na galerijiizloèni nagra|eni radovi sa ~etvrtog likovnogkonkursa Regionalnog centra za talente „Mihaj-lo Pupin” za u~enike Banata osnovnih i sredwih{kola, kao i nagra|eni i najboqi radovi sa in-ternog Profi-foto konkursa fotografije orga-nizovanog u okviru pete filmske kolonije „De-liblatski pesak”.

JANUAR 2006.

11. januar – Predstavqen prvi broj Beograd-skog kwièvnog ~asopisa. Govorili: MilovanMar~eti}, glavni i odgovorni urednik, MiodragRai~evi}, urednik, i Jovica A}in, kwièvnik.

18. januar – Odràno predavawe na temu „Oispravnosti vode koju pijemo”. Predava~i:prof. dr Vladimir Ajda~i} i mr in`. MilanRadmanovi}.

25. januar – Predstavqena kwiga Dolova~-ke pri~e 4 Predraga Adamova. Govorili: Du{anN. Pavlovi} i Quba Ristanovi}, odlomke ~ita-li Jelena i Du{an Bosni}. Program vodio Mi-roslav @uì}.

27. januar – Predstavqena kwiga GeorgijaNazarova Georgije Nazarov savetuje. U~estvova-li: Goran Koji}, glavni i odgovorni urednik ~a-sopisa Zdrav ìvot, i Georgije Nazarov, natu-rolog.

31. januar – Promovisan roman Vrata pod-zemnih voda i terase svesti i zbirka poezije Je-bozovina Milana Antunovi}a. Gosti ve~eri: Sa-va Damjanov, pisac i kwièvni kriti~ar, i Slo-bodan Vladu{i}, kwièvni kriti~ar.

FEBRUAR 2006.

8. februar – Predstavqen roman Sr|ana V.Te{ina Kroz pustiwu i pra{inu. U programuu~estvovali: Gojko Boòvi}, glavni i odgovor-ni urednik izdava~ke ku}e „Stubovi kulture”, iautor.

14. februar – Ve~e ~lanova Udruèwa kwi-èvnika i kwièvnih prevodilaca Pan~evo.U~estvovali Violeta Blaga, Ivana Malek i Ja-smina Bogi}ev.

22. februar – Predstavqene kwige pesamaza decu Raspevani trougao Milana Milo{evi}a.O kwizi govorili: prof. dr Mirko Deji}, BorisMatijevi}, Du{an N. Pavlovi} i autor. U pro-gramu u~estvovala deca iz Osnovne {kole „Ste-vica Jovanovi}”.

23. februar – Otvorena izlo`ba crteà igrafika pod nazivom „Marko Kraqevi} i DonKihot”, autora Nenada Nikoli}a.

MART 2006.

7. mart – Predstavqen roman Tigrero Vule-ta @uri}a. Gosti ve~eri: Tihomir Brajevi},kwièvni kriti~ar, i Dejan Ili}, urednik izda-va~ke ku}e „Fabrika kwiga”.

22. mart – Promovisan roman Netrpeqi-vost Nemawe Rotara. Gosti ve~eri: Gojko Boò-

SERVISPan~eva~ko ~itali{te

81

Hronika Gradske biblioteke Pan~evo

vi}, glavni i odgovorni urednik „Stubova kultu-re”, i Slobodan Vladu{i}, kwièvni kriti~ar.Voditeq Aleksandra Ili}.

29. mart – Ve~e antropozofije. Teme: biodi-nami~ka poqoprivreda, zdravstvena pedagogija isocijalna terapija za osobe sa posebnim potreba-ma, terapeutsko slikarstvo, ritmi~ka masaà,primena lutaka u radu sa malom decom, srpskebajke, euritmija. Predstavqene izdava~ke ku}e:„Wort” iz Zrewanina i AKC iz Beograda.

APRIL 2006.

5. april – Predstavqena zbirka poezije Otajni rizni~ara svih suza Selimira Radulovi-}a. O kwizi govorili: kwièvni kriti~ari VasaPavkovi} i @elidrag Nik~evi}, teolog MileImerovski i autor.

12. april – Ve~e posve}eno zbirci pesamaRaweno prole}e 1999. Milomira \urkovi}a.U~esnici: kwièvni kriti~ari Vuk Milatovi} iTiodor Rosi}, glumac Miroslav @uì} i autor.

SERVIS Pan~eva~ko ~itali{te

82

Detaq sa promocije romana Netrpeqivost

U organizaciji Gradske biblioteke Pan~evo, od23. do 27. maja ove godine odrà}e se ~etvrti po redu„Majski dani kwige”. Na korzou preko puta Centraza kulturu }e se na}i {tandovi zna~ajnih doma}ihizdava~a. Tokom ovog praznika kwige bi}e organizo-vani de~ji i kwièvni programi i promocije, atako|e i stru~ni skupovi. Kao gosti }e se pojavitipisci iz zemqe i inostranstva. Ovaj svojevrsni sajamkwiga }e u ve~erwim satima upotpuniti ìve svirke.

Smernice 25. majaGradska biblioteka u Pan~evu }e 25. maja biti

doma}in stru~nog skupa bibliotekara Srbije koji seodràva u okviru „Majskih dana kwige”. U 12.30 }ebiti predstavqeno izdawe Narodne bibliotekeSrbije i Biblioteke grada Beograda IFLA/UNESCOsmernice za razvoj javnih biblioteka. Uvodnu re~ }eimati Gordana Qubanovi}, prevodilac Smernica.

Pre ovog skupa bi}e odràn zajedni~ki sastanakKomisije za permanentno stru~no usavr{avawe,Komisije za bibliote~ke standarde i normative,Sekcije za javne biblioteke i Sekcije za mati~nebiblioteke Bibliotekarskog dru{tva Srbije.

Majski dani kwige

2005. godina

Januar: Drugi deo izlo`be „Ribolova~kodru{tvo”;

Februar: Joan Flora (povodom smrti) i „Filip Vi{wi} – izdava~ godine”;

Mart: Izlo`ba kwiga Milovana Danojli}a,laureata „Borine nedeqe” za kwigu Ze~ji tragovi;

April: Izlo`ba zanimqivih novih naslovasa razli~itih odeqewa;

Maj: Izlo`ba dela Qubivoja R{umovi}a zadecu, povodom zbirke poezije Aleksine pesme, ko-ja je progla{ena najboqom kwigom za decu obja-vqenom prethodne godine;

Septembar: 150 godina od ro|ewa StevanaSremca

Oktobar: Janko Veselinovi} (povodom 100-godi{wice smrti)

Novembar: Izlo`ba „Biseri sa pan~eva~kogbuvqaka” iz biblioteke Georgija Milo{evi}a.

Sadrì kwige iz razli~itih oblasti stru~ne li-terature i beletristike. Za sve kwige je zajed-ni~ko to da su autori, prire|iva~i ~asopisa iliilustratori poreklom Pan~evci ili su neko vre-me ìveli u Pan~evu;

Decembar: Izlo`ba starih razglednica samotivima praznovawa Boì}a i Nove godine.

2006. godina

Januar-februar: Izlo`ba fotografija,ilustracija i razglednica iz kolekcije GeorgijaMilo{evi}a „Se}awe na staro Pan~evo i Pan-~evce”. Izlo`ba je podsetila na Pan~evo ure|e-nih fasada, ~istih ulica, cvetnih ba{ta, kada suvladali neki drugi odnosi me|u qudima, kada jeme|u qudima razli~itih vera, nacija i politi~-kih uverewa vladala ve}a harmonija, bilo mawenetrpeqivosti, a vi{e razumevawa.

„Male” izlo`be (u holu Biblioteke)


83

U biblioteci su angaòvana 34 radnika, od~ega 25 stru~nih bibliote~kih radnika. Kao idruge biblioteke u Srbiji, Pan~eva~ka bibliote-ka je imala mnoga nere{ena kadrovska, materijal-na, infrastrukturna i druga pitawa koja su ogra-ni~ila wen rad. Nema, dakle, mesta za neko velikozadovoqstvo (neispuwen plan nabavke kwiga, padposeta, nerealizovane kapitalne investicije, ne-promewena kadrovska struktura...), ali ne moèmoni biti nezadovoqni postignutim rezultatima.

Programi

U protekloj godini Gradska biblioteka Pan-~evo je organizovala tre}i put sajam kwiga naotvorenom – „Majske dane kwige u Pan~evu“. Izla-galo je dvadesetak uglednih doma}ih izdava~a, a sa-jam je pratio bogat kwièvni i muzi~ki program.

Prire|eno je deset „malih” izlo`bi i rea-lizovano nedeqno, u proseku, po jedno kwièvnove~e ili neki sli~an program.

Nabavka kwiga i periodike

Prema utvr|enim normativima, planirana jenabavka 7.500 kwiga. Iz buxeta Op{tine za ove na-mene smo dobili 1.800. 000 dinara, a Pokrajinskisekretarijat za kulturu i obrazovawe obezbedioje 18.000 dinara. Kupqeno je 2.850 kwiga (od toga596 naslova stru~ne literature) i 30 kompakt di-skova. Iz otkupa Ministarstva kulture Srbije do-bili smo 490 kwiga, a od 2.000 kwiga koje smo do-bili na poklon, zadràli smo polovinu.

Odeqewe obrade kwiga

Obra|eno je 3.620 kwiga za elektronski ka-talog, predmetizovane su sve stru~ne kwige i sva-kodnevno aùriran grupni inventar.

Kwigoveznica

Ukori~ene su 272 kwige.

Gradska biblioteka Pan~evo u pro{loj godini

Pozajmno odeqewe za odrasle

Pozajmno odelewe za odrasle je krajem godi-ne imalo 9.509 ~lanova, najvi{e zaposlenih iu~enika. U odnosu na prethodnu godinu, bilo jeoko 16.000 poseta mawe. Sa neispuwavawem plananabavke, nedovoqno aktuelne gra|e i malim bro-jem primeraka traènih kwiga, trend smawivawaposeta i pada ~lanstva }e se samo nastaviti.

Ura|ena je retroaktivna konverzija najve-}eg dela korisnog kwi`nog fonda, ~ime je omogu-}eno da se sredinom ove godine pre|e na potpunuautomatizaciju rada.

De~je odeqewe

De~je odeqewe ima 5.600 ~lanova i ove godi-ne planira potpunu rekonstrukciju prostora,opreme i obnovu kwi`nog i nekwi`nog fonda.

Nau~no odeqewe

Primalo je vi{e od sto naslova novina i ~a-sopisa, usluìlo vi{e od 23.500 korisnika ipredmetizovalo vi{e od 1.500 ~lanaka i prilogaiz periodike.

Zavi~ajno odeqewe

Nabavqeno: 234 kwige , 530 novina, 58 ~aso-pisa i 249 jedinica nekwi`ne gra|e. Predmeti-zovan je 131 prilog iz zavi~ajne {tampe i formi-rane su 24 predmetne odrednice. Odeqewe je ko-ristilo 272 ~itaoca, uglavnom studenata i istra-ìva~a.

Mati~na slu`ba

U registru biblioteka mati~na slu`ba ima135 biblioteka (osam op{tinskih, sa 24 ogranka,devet biblioteka domova kulture, 66 bibliotekaosnovnih {kola, 18 biblioteka sredwih {kola i10 specijalnih biblioteka), koliko je otprilikebilo nadzora i instruktivnih poseta, a organizo-vano je i osam op{tinskih i jedan regionalni se-minar, uglavnom za {kolske bibliotekare.

Bibliografsko-izdava~ko odeqewe

Objavqena je kwiga vi{eg bibliotekaraNesibe Palibrk-Suki}, koja radi na ovom odeqe-wu, Ruske izbeglice u Pan~evu 1919–1941 i zapo-~et je rad napripremi pre-voda Autobio-grafije- Vladi-mira Mo{ina.Iza{la su dvabroja Pan~e-va~kog ~itali-{ta i obezbe-|eno vi{e od300.000 dinaranamewenih zaizdava~ku de-latnost.


84

Odeqewe marketingaOdeqewe za nabavku bibliote~ke gra|ePozajmno odeqewe za odraslePozajmno odeqewe za decuOdeqewe za internu pozajmicu i nau~ni radOdeqewe kataloga i obrade monografskih iserijskih publikacija Odeqewe zavi~ajnog fonda, stare i retkekwigeOdeqewe mati~nih poslova

Odeqewe za izradu bibliografija i izda-va~ku delatnostSekretarijatRa~unovodstvoSlu`ba za tehni~ke i pomo}ne posloveSlu`ba za informatiku

Sistematizacijom su predvi|ena 42 izvr{i-oca, ali zasad ne postoji Odeqewe marketinga, iGradska biblioteka ima 34 radnika.

Organizacione jedinice u Gradskoj biblioteci Pan~evo

Slava Gradske biblioteke Pan~evo je sv. ]irilo i Metodije (24. maj)

Upravni odbor Gradske biblioteke Pan~e-vo je na prvoj ovogodi{woj sednici, odrànoj 27.februara, razmotrio i usvojio Izve{taj o radu iFinansijski izve{taj za 2005. godinu, kao i Fi-nansijski plan za ovu godinu, doneo odluku o pri-stupawu GBP Zajednici mati~nih bibliotekaSrbije, imenovao ìri i usvojio novi Pravil-nik o dodeqivawu nagrade zavi~ajnim piscima idoneo vi{e drugih odluka od zna~aja za rad bi-blioteke.

^lanovi Upravnog odbora su sa iznena|e-wem primetili da je iznos za plate u ovoj godinigotovo isti kao i u prethodnoj, {to zna~i da }erealne zarade pasti, a da je osniva~ sredstva zaredovne materijalne tro{kove skresao za skoromilion dinara. Mawe je novca i za posebne mani-festacije i projekte (Majski dani kwige), a pri-metno je da nedostaje stavka u buxetu koja se odno-si na osigurawe zgrade, opreme i radnika. Direk-tor Biblioteke Nemawa Rotar je istakao da op-{tina ne finansira putne tro{kove radnika, na{ta je po zakonu obavezna, {to uz nedovoqnasredstva za pla}awe materijalnih tro{kova idva radnika koje biblioteka pla}a iz sopstvenihsredstava (jer su joj neophodni), veoma oteàvarad. Re~ je o pomo}nom loà~u i informati~aruu Elektronskoj ~itaonici.

Biblioteka je za kapitalno odràvawe pro-{le godine dobila 400.000 dinara, a ove }e dobi-ti pola miliona dinara, ali je to novac namewenrekonstrukciji i opremawu De~jeg odeqewa, i tosamo tre}ina potrebnih sredstava.

Podràna je praksa nagra|ivawa i stimula-cije zaposlenih u okviru zakonskih i materijal-nih mogu}nosti biblioteke.

Pozdravqena je op{tinska odluka da ove godi-ne Centar za kulturu dobije vi{e od50 miliona di-nara za sre|ivawe bine i prostora koji je s wom po-vezan, ali bi bilo dobro da pre raspodele osniva~okupi predstavnike institucija u kulturi, kako bisami istakli svoje prioritete i uticali na raspo-delu stedstava. Tako|e je re~eno da bi bilo dobroda se svake godine drugoj instituciji u kulturi do-deli ovako visok iznos novca, kako bi se zavr{ilekapitalne investicije u pojedinim ustanovama.

Prihodi iz buxeta Republike i Pokrajinesu prepolovqeni, pa treba obaviti ozbiqne raz-govore sa osniva~em i na{im predstavnicima uRepublici i Pokrajini.

Dobra vest za studente i druge korisnike bi-blioteke je da }e GBP uskoro dobiti dugo èqe-ni kafe klub. Predstoji raspisivawe tendera zaugostiteqa koji }e, prema idejnom planu GBP,adaptirati prostor predvi|en za ovu namenu.

Upravni odbor Gradske biblioteke Pan~evo

Pad plata i mawe para za biblioteku


85

Darinka Miqanovi}-Oka, dipl. ekonomi-sta, direktor Vojvo|anske banke Filijala Pan-~evo, predsednik

Miroslav \ordan, dipl. inèwer ma{in-stva, „Luka Dunav” Pan~evo

Branko @ivanovi}, dipl.inèwer ma{in-stva, NIS Rafinerije nafte Pan~evo

Goran Trailovi}, profesor op{te i kompara-tivne kwièvnosti, Gradska biblioteka Pan~evo

Nada Milovanovi}, profesor srpske kwi-èvnosti, Gradska biblioteka Pan~evo

Izvr{no ve}e Autonomne Pokrajine Vojvo-dine je re{ewe o imenovawu predsednika i ~la-nova Upravnog odbora Gradske biblioteke Pan-~evo donelo na sednici odrànoj 22. juna 2005. go-dine.

Upravni odbor Gradske biblioteke Pan~evo

Nadzorni odbor GBPVule @uri}, kwièvnik\ur|evka Jari}, bibliotekarZoran Bukur, izdava~

RADNO VREME BIBLIOTEKE

Svakog radnog dana od 8 do 20Subotom od 8 do 14Nedeqom ne radi

Godi{wa ~lanarina

Redovna: 400 dinaraPovla{}ene kategorije (|aci, studenti,vojnici, penzioneri): 300 dinara


86

Gradska biblioteka Pan~evo je 2003. godineosnovala Informati~ki centar ili Elektron-sku ~itaonicu (sa pet terminala za slobodan pri-stup internetu. Prednost rada na kompjuterima uGradskoj biblioteci u odnosu na ku}u ili kance-lariju je pre svega u brzini prenosa informaci-ja (vi{estruko brì protok u odnosu na modem-sku vezu), potom u kvalitetnoj kompjuterskojopremi, stru~noj pomo}i i komforu.

Korisnicima je na usluzi jedan infor-mati~ar (koga biblioteka pla}a iz sopstvenihprihoda jer Op{tina nije odobrila sredstva zaotvarawe novog radnog mesta).

Cenovnik usluga Elektronske ~itaoniceKori{}ewe interneta: 50 dinara sat[tampawe: u crno-beloj tehnici, bez slika: 5 dinarastranau crno-beloj tehnici, sa slikama: 25 dinarastranau koloru, bez slika: 50 dinara stranau koloru, sa slikama: 75 dinara stranaSkenirawe: 10 din strana A-4Narezivawe kompakt-diska: 50 dinara

Radno vreme: od 11 do 19 sati.

Elektronska ~itaonica

De~je odeqewe

od 2 do 3 meseca 50 dinaraod 3 do 6 meseci 150 dinaraod 6 do 10 meseci 300 dinaraod 10 do 12 meseci 1.000 dinara

Pozajmno odeqewe za odrasle

od 2 do 3 meseca 100 dinaraod 3 do 6 meseca 300 dinaraod 6 do 10 meseca 600 dinaraod 10 do 12 meseci 1.000 dinara

Zlo~in i kazne

Marta 2006. godine Biblioteka je otkupiladve vredne kwige od Bogdana Stanojeva, biblio-fila iz Novog Sada. Jedna je Povesnica slobod-ne kraqeve varo{i Vr{ca Sre}ka Milekera iz1886. godine, u divot izdawu, a druga Istorijagrada Pan~eva Sre}ka Milekera iz 1925. godine,u braon povezu, sa zlatotiskom na korici u stilusecesije.

Obe kwige su bile na izlo`bi „Poveziva~isrpskih kwiga” (1981) u Muzeju primewene umet-nosti u Beogradu. Kwige su dobro o~uvane. Ne sa-mo zbog wihove estetske, ve} i istorijske vredno-sti zasluùju da im istraìva~i posvete pa`wu.

Nabavku ovih publikacija finansijski jepodràla Skup{tina op{tine Pan~evo.

V. P.

Dve prinove u Fondu rariteta

Po isteku godinu dana sledi opomena i utuìvawe nesavesnih ~italaca.

Fizi~ka licaAdrijana Vamo{, Aleksandar Bucu, Alek-

sandar Dobreskov, Aleksandar Fira, AleksandraVasi}, Andrija Vuja~i} Rasto~ki, Biqana Ili},Biqana Pavlovi}, Branislav A. @or`, Brani-slav Jelesijevi}, êdomir Radoj~i}, porodica]ur~in, Damir Jovanovi}, \or|e ]umi}, \or|ePe~enovi}, Dragan Mitrovi}, Dragana Kr~adi-nac, Du{ko Petrov-Savi~in, Gabrijela Ili},Gordana Vlaji}, Ivana Abramovi}, Ivica Sta-menkovi}, Jasmina Topi}, Jelena [arac, Kon-stantin Ilijevi}, Laslo ûvik, Qubi{a Koke-li}, Madlena Lazi}, Maja Lazi}, Maja Serdar,Marijana Pemac, Marinko Loli}, Miqana Mi-ri}, Mira Milakovi}, Nemawa Rotar, OlgicaGerstner, P. Sever – Sena, Predrag Adamov, Ru-ìca Kolarov, [andor [eberle, Slavia Gajin,Sneàna Wagul, Sr|an Mileki}, Stanimir To-

mi}, Stanislav @ivkov, Vasa Pavkovi}, Vasili-je Rai~evi}, Velimir Mateji}, Veqko Grba, Veq-ko Guberina, Vitomir Sudarski, Vladimir ]ur-~in, @eqka Ogrizovi}, Milorad ]ori}.

Pravna licaDru{tvo „Isto~nik”, Srpski sabor „Dve-

ri”, Istorijski arhiv, Medijska kwiàra Krug,„Politikin zabavnik”, Institut za filozofijui dru{tvenu teoriju, Ambasada SAD, NB „StevanSremac” Ni{, „Ve~erwe novosti”, Centar zakulturu, „Politika”,

Zadu`bina „Andrejevi}”, Ambasada Finske,Gutembergova galaksija, Udruèwe ratnih i mir-nodopskih invalida, Ruski dom, Biblioteka Ma-tice srpske, Udruèwe Roma, Savez sportovaPan~eva, Centar za nenasilnu akciju, „Leo Com-merce”.

Darodavci


87

Dnevne:

BorbaBlicVe~erwe novostiDanasDnevnikPolitikaGlas javnostiStartSportski ùrnal

Nedeqne:

OdbranaVremeEkonomist magazinZdravqe i lepotaIlustrovana politikaKikindske novineCOM&GSMNedeqni telegrafNINBazar

Pan~evacPosloviProsvetni pregledRepublikaEkonomska politika

Mese~ne:

AUPAAnaAnaliza rada narodnih biblioteka u VojvodiniAstrologosAstronomija BagdalaBele`nicaBibliografija kwiga u VovjodiniBiznis i finansijeBilten prinovqenih kwiga na stranim jezicimaBrani~evoVesti Biblioteke Matice srpskeVivaGlas biblioteke

Periodi~ne publikacije i dnevne novine koje primaGradska biblioteka Pan~evo

Godi{wak Biblioteke Matice srpskeGradinaGradacDisovo prole}eDobro jutroDometiEcologicaZbornik Matice srpske za prirodne naukeZdrav ìvotZlatna gredaInfotekaJavne bibliotekeJezik danasJu film danasKwièvne novineKwièvni listKwièvnostKoraciKosmopolitenKragujeva~ko ~itali{teKu}a stilLepa SrbijaLetopis Matice srpskeLikovni ìvotMe|ajMe|unarodna politikaMisaoMons AureusMostoviMo} prirodeNatronNovine Beogradskog ~itali{taPlayboyPoezijaPoqaPozori{tePregled Srbije i Crne Gore

PrizorPsihologija danasSavremenikSavremeno bibliotekarstvoSavremeni ud`benikSvet kompjuteraSrpski arhiv za celokupno lekarstvoSrpski jugStanovni{tvoStawe stvariStigTehnikaTonTragTre}i programTXTFilozofija i dru{tvoHvosno[ume

Izdawa pan~eva~kih izdava~a:

KvartalLestvi~nikPan~evacBanatske novinePan~eva~ko ~itali{tePupinSveskeStart 013

Na stranim jezicima:

DialogoeEkonomist


88

Bibliolo{ki glasnik PodgoricaMons Aureas SmederevoBele`nica BorGlas biblioteke â~akSavremena biblioteka Kru{evac

Ulaznica ZrewaninMe|aj UìceMultijezi~ki bilten Most dru{tava za je-zike, kwièvnost i kulturu, Zavod za kultu-ru Vojvodine Novi Sad

Glasila koja dobijamo na osnovu potpisanih protokola o saradwi i razmeni publikacija ili

dogovora sa izdava~ima

nemo} arogancije - citaliste.com

Documents