13. decembar 2016. godine

RADNIČKE VOĐE U POLITICI

(Ne)moć sindikalnih izbornih lista

ASNS je kao deo DOS-a učestvovao u rušenju Slobodana Miloševića, a 2012. otvoreno podržao LDP,

„Sloga” je 2014. stala uz DS, a UGS „Nezavisnost” najavljuje samostalno učešće na narednim lokalnim

izborima

Tranziciona Srbija već je odavno postala mesto gde sindikati ulaze u koalicije sa strankama kako bi stekli

politički uticaj, ali da neki od njih samostalno nastupi, čak i na lokalnim izborima, delovalo bi kao

iznenađenje na zbunjenoj i podeljenoj domaćoj levici. Mogućnost da se UGS „Nezavisnost” kandiduje na

„lokalu” mimo postojećih partija najavio je novi predsednik te organizacije Zoran Stojiljković.

To izgleda kao odstupanje od tradicije uspostavljene odmah posle 5. oktobra, kada je tadašnji lider

Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Dragan Milovanović postao ministar rada, pošto je „njegov”

sindikat ASNS, kao deo DOS-a, učestvovao u rušenju Slobodana Miloševića. Zato su kao izuzetak od

pravila delovale najave iz 2011, kada je pominjano da bi Savez samostalnih sindikata Srbije mogao i

samostalno da se kandiduje kao grupa građana.

ASNS je, sa druge strane, 2012. otvoreno podržao LDP, dok je „Sloga” 2014. stala uz DS. Za razliku od tih

primera, proletos, na poslednjem glasanju za sastav Skupštine, najveći sindikati su ipak ostali po strani.

Zoran Stojiljković za „Politiku” ističe da je razlog za potencijalni izlazak na lokalne izbore pre svega odraz

nezadovoljstva aktuelnom političkom ponudom.

„Razočarani smo onim što ostane od predizbornih obećanja. Ne postoji pouzdan politički partner. A uticaj

velikih sindikata je, nažalost, manji od najmanje strančice u nekoj koaliciji u skupštini. Zato na ’lokalu’

želimo da proverimo koliko je nekakva sindikalna ili građanska lista opcija koja može da ostvari naše

ciljeve. Ponudićemo saradnju i drugim sindikatima i civilnim organizacijama”, navodi Stojiljković, za kojeg

je „ulazak u veliku politiku”, odnosno nastup na parlamentarnim izborima, za sada manje realan, jer je „to

brisan prostor gde već postoje etablirane stranke”.

I dok u „Nezavisnosti” jasno odbacuju bilo kakvu saradnju s partijama, bivša poslanica Ranka Savić, koja je

kao predsednica ASNS na listi LDP-a 2012. ušla u Skupštinu Srbije, veruje da je to tada bio jedini način da

se aktivno bori za osnovne ciljeve, kao i da u svetu ne postoji apolitičan sindikat.

„Jasno smo rekli da samo iznutra u ovako teškom sistemu možemo da učinimo nešto. U poslaničkom klubu

LDP-a imala sam autonomiju u odnosu na članove stranke. A mesto u Skupštini donelo nam je to da 37

amandmana ASNS-a bude prihvaćeno. Za govornicom parlamenta mogla sam da ukažem da neke stvari ne

mogu da se reše kako je zakonodavac prvobitno

zamislio. Odgovorno mogu da tvrdim da smo

sprečili likvidaciju ’Železare Smederevo’. Čim sam

saznala za to, obavestila sam tamošnji sindikat i

organizovan je protest. Najzad, imali smo jednu od

najboljih kancelarija narodnog poslanika”, navodi

Ranka Savić.

I danas aktuelna predsednica ASNS podseća da taj

sindikat na izborima prošlog proleća nije podržao

nijednu partiju, iako se spekulisalo da će ponovo

stati uz LDP.

„To je bilo previše složeno da bismo postigli dogovor s bilo kim i po svaku cenu išli na izbore. Uprkos tome

što su nam tri političke partije nudile poslaničko mesto”, dodaje Ranka Savić.

Da bi sindikati, bez obzira na to što imaju pravo i obavezu da učestvuju u političkom životu, trebalo da se

drže podalje od vlasti, uveren je profesor Darko Marinković, direktor Centra za industrijske odnose. Za

njega je najbolje rešenje da se socijalni dijalog gradi tako što će sindikati nastupati potpuno nezavisno, u

odnosu na druge dve strane – poslodavce i državu. Na pitanje da li je bilo pogrešno što je jedan sindikalni

lider posle 5. oktobra postao ministar, Marinković odgovara da je to neprihvatljivo.

„Mada je čak tada moglo da se traži opravdanje, jer DOS je ličio na jedan društveni pokret udružen zbog

rušenja Miloševićeve vlasti. Ali u uređenom društvu, s višepartijskom demokratijom, to ne ide. I svi

prethodni pokušaji takve vrste završavali su se negativnim posledicama po sindikate i same radnike. A što se

tiče samostalnog učešća na izborima, ne može se sedeti na dve klupe. Jer ako sindikat uđe u kandidaturu na

izborima bilo kog nivoa, napušta poziciju sindikata”, kaže Marinković za naš list.

Zoran Stojiljković, međutim, ističe da je Srbija atipična sredina i da su zato neophodna netradicionalna

rešenja. Tvrdi da „Nezavisnost” nema nameru da po svaku cenu ulazi u politiku i bude samo jedna od

mnogih ponuda.

„Prostor politike i treba omeđiti i stranke izbaciti iz sfere koja im ne pripada, sprečiti podelu plena, partijsko

zapošljavanje… Nešto što praktično treba da dovede da pred izbore obratite pažnju i proverite koga je taj

neko ko se kandiduje usrećio sedeći u nadzornim odborima. Ozbiljno ćemo testirati naše kapacitete, i tek

ako budemo sigurni da možemo nešto da promenimo u kvalitetu života, kandidovaćemo se. Inače, ne vidim

šta je tako revolucionarno i subverzivno u zahtevu za pristojan rad pod ugovorom”, kaže Stojiljković.

Darko Marinković veruje da se upravo u Srbiji desila protivrečna situacija – da u zemlji koja je decenijama

građena na samoupravljanju i vlasti radničke klase nema socijalno orijentisane partije koja je uspela da

dobije ozbiljniju podršku birača.

„Posle pada Berlinskog zida ovde je instituciji radničkih prava davan negativan predznak, povezivan sa

starim socijalizmom. Na sindikatima je ostalo da štite ta prava, ali sam iznenađen da su se i oni sami

pokazali kao vrlo konzervativni deo društva, sa malo promena od vremena jednopartizma. Sve se svodi na

pitanje da li su sindikati danas u stanju da izvedu 100.000 ljudi na ulice? Ne kažem da to sad treba da rade,

samo da li imaju tu društvenu moć. Za to vreme, u jednoj Francuskoj, gde je u članstvu sindikata samo osam

odsto zaposlenih, kad oni pozovu na protest na ulice izađe dva miliona ljudi”, zaključuje Marinković.

Kakav je budžet usvojila skupština

Četvrt biliona za plate službenika

Najniži deficit u istoriji Srbije, 40 milijardi Vladi na korišćenje po volji i 25.000 otkaza u državnom sektoru

Budžetom za 2017, koji je juče usvojen u Skupštini, predviđen je najniži deficit u istoriji Srbije, kao i to da

na ime različitih kazni i penala platimo čak 12 milijardi dinara, dok su sredstva koja Vlada može da koristi

mimo zakona o budžetu i mimo parlamenta učetvorostručena u odnosu na prošlu godinu i iznosiće 40

milijardi dinara.

Očekuje se takođe i 25.000 ljudi manje u državnom sektoru, ali i više od 250 milijardi dinara za plate

zaposlenih u državnoj službi.

Planirani prihodi za narednu godinu iznose od 1.092,9 milijardi, a rashodi 1.162 milijarde dinara.

Fiskalni deficit za sledeću godinu je 69,1 milijardu dinara ili 1,7 odsto BDP.

Premijer Aleksandar Vučić je tokom rasprave u parlamentu, koja je počela 4. decembra, rekao da je

predloženim budžetom napravljeno čvrsto i stabilno finansiranje i da je to najbolje krojen, a realno skrojen

budžet do sada. Ministar finansija Dušan Vujović ocenio je da budžet za 2017. predstavlja nastavak fiskalne

konsolidacije i ekonomskih reformi.

Realne osnove

Obrazlažući budžet pred poslanicima, Vujović je ranije naveo da su reforme i projekti doveli do rasta

investicione aktivnosti od 5,7 odsto, što će biti jedan od glavnih generatora privrednog rasta u 2017, kao i da

će potrošnja doprineti privrednom rastu naredne godine sa oko 1,2 odsto.

Premijer Aleksandar Vučić, koji je učestvovao u predstavljanju budžeta i raspravi u parlamentu, rekao je da

je to najbolje krojen budžet do sada i da je urađen na realnim osnovama.

Budžetske rezerve

Šef poslaničkog kluba SPS Đorđe Milićević izjavio je juče da je usvojeni državni budžet za narednu godinu

razvojni i reformski, dok je predsednik Dveri Boško Obradović nazvao usvojeni budžet „pljačkaškim“.

Fiskalni savet je ovaj put pohvalio Vladu, istakavši da je učinila i znatan napredak što se tiče

transparentnosti budžeta:

- Međutim, iako se u budžetu za 2017. navodi da je čak 12 milijardi dinara izdvojeno za različite kazne i

penale koje će naša država morati da plati, nema podataka o kojim kaznama se radi. Takođe, tekuće

budžetske rezerve koje Vlada može da koristi mimo zakona o budžetu i parlamenta učetvorostručene su i

iznose 40 milijardi.

ŠTA NIJE POZNATO

Ne zna se kako će biti raspoređeno 35 milijardi dinara aktivnih garancija za državna i javna preduzeća

Nepoznato je koji će investitori dobiti subvencije u iznosu od 12,4 milijarde dinara

Nema podataka za koje kazne i penale je planirano 12 milijardi dinara

ŠTA JE NOVO

20 odsto novca više dobiće pčelari u 2017. godini

25.000 ljudi prestaće da radi u državnoj službi

253,7 milijardi dinara planirano je za plate zaposlenih u državnom sektoru

147 milijardi dinara planirano je za kapitalne investicije

prihodi budžeta po osnovu poreza na dohodak trebalo bi da budu 14,3 odsto viši

232,9 milijardi dinara iznose predviđene dotacije za obavezno socijalno osiguranje

predviđeno je da poreski prihodi iznose 916,8 milijardi dinara, a neporeski 162,2 milijarde dinara

od poreza na zarade planirani su prihodi od 29,2 milijarde dinara, a od poreza na dobit 74,4 milijarde dinara

budžetski prihodi od naplate poreza iznosiće 466 milijardi dinara, što je povećanje od 4,1 odsto

predviđeni prihodi od akciza iznose 271,4 milijarde dinara

rashodi za otplatu kamata manji su za šest milijardi dinara

Ministar Vujović

MOGUĆE I DRUGO POVEĆANJE PLATA I PENZIJA

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je sinoć za RTS da bi, pored predviđenog povećanja plata i penzija

početkom 2017, moglo da se razgovara i o drugom povećanju tokom iduće godine ako privredni rast i

prihodi budu veći od onih koji su projektovani budžetom.

VEČERNJE NOVOSTI/SRBIJA

DANAS

Četiri nova rudnika, milijarde u budžet

Rudnik u Bosilegradu i nalazište kod Bora - prve su investicije u rudarstvo koje bi mogle da zažive u Srbiji

posle gotovo pola veka.

Nakon toga, u procesu istražnih radnji je i jama jadarita kod Loznice i rudnik litijumskih minerala kod

Baljevca.

Prema pisanju medija ovo su prva četiri rudnika koja bi mogla biti otvorena u Srbiji u narednih pet do sedam

godina, a u državnu kasu bi trebalo da ubace pet milijardi dolara investicija. Ulagači su mahom stranci, a

kopaće se zlato, jadarit, litijum.

Dok se nove jame uveliko pripremaju za iskopavanje, stari rudnici u vlasništvu države su u stalnim

procesima restrukturiranja, problematičnih vlasničkih struktura, pa se neki čak i - iznajmljuju na mesec

dana.

Britanska kompanija "Mineko limited" najavila je otvaranje novog rudnika olova i cinka u Srbiji, kod

Bosilegrada. Ova firma na području ove opštine u Pčinjskom okrugu s partnerima sprovodi istraživanja

olova i cinka od 2010. Prvobitna istraživanja su pokazala da postoji dovoljna količina rude za otvaranje

rudnika "Bosil - metal".

- Elaborat je overen na 1.700.000 tona dokazane rude, a pokazalo se da je ovo područje bogato olovo-

cinkanom rudom uz prisustvo bakra. Otvaranje rudnika, ukoliko sve bude išlo po planu, planirano je za

2018. - saopštili su iz "Mineka".

Što se nalazišta zlata kod Bora tiče, na Čukaru peki je otkriveno 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem

bakra od 2,6 odsto po toni i sadržajem zlata od 1,5 grama. Procenjeno je da se iz te rude može dobiti 1,7

miliona tona bakra i 98 tona zlata. Poslednji rok za otvaranje ovog rudnika pominje se 2022. godina.

Kada su državne jame u pitanju, situacija je drugačija jer većina rudnika finansijski stoji loše.

- Na restrukturiranju rudnika za podzemnu eksploataciju uglja nije urađeno mnogo - kaže Milorad Panović,

predsednik Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost".

- Što se rudnika obojenih metala tiče, najveći rudnik zlata "Lece" je u nedefinisanom statusu, jer ga je

privatizovao Miroslav Bogićević. Kompanija iz Dubaija dobila je zakup, a država im ga produžava - na

mesec dana. Samo prošle godine su iskopali zlata u vrednosti od 50 miliona evra iz ovog rudnika - kaže on.

Jednom od najstarijih rudnika u zemlji prete - katanci. Dva rudnika, "Vrška čuka" i "Bogovina", prvi su od

ukupno četiri rudnika u sastavu JP "Resavica" koji će biti zatvoreni, i to najverovatnije u februaru naredne

godine. Na tom spisku su i "Jasenovac" i "Ibarski rudnici".

Za troškove zatvaranja rudnika, i budžetom za 2017.predviđeno je 5,07 milijardi za subvencije u "Resavicu",

umesto dosadašnjih 4,47, koliko su rudnici prethodnih godina dobijali.

Sredstva u iznosu od 600 miliona dinara namenjena su za realizaciju prve faze zatvaranja rudnika,

otkopavanje rezervi i povlačenje opreme iz jame, u skladu sa Planom reorganizacije i finansijske

konsolidacije "Resavice" - stoji u budžetu za 2017.

Ipak, još nije jasno kako će se tačno rešiti sudbina 1.200 radnika, koji će biti višak.

- Rudnici ne mogu da se zatvore preko noći. Rok je 1. mart da se krene u proces zatvaranja, ali mi smo

tražili da on traje, u zavisnosti od pogona, i do tri godine. Pitanje je da li će nam to dozvoliti. Za to vreme,

radnici iz proizvodnje će verovatno preći u druge jame, a predviđeno je da iz "Resavice" ode oko 1.000 ljudi

koji rade u administraciji. Do 31. marta 2017. treba da se donese socijalni program za ove ljude - kaže Goran

Nikolić iz sindikata radnika "Resavice".

ZA SPASKOVSKOG NE VAŽE ZAKONI SRBIJE

Građanima seku struju za 10.000 dinara, a RTB

"Bor" duguje 4,3 milijarde

Direktor RTB "Bora" Blagoje Spaskovski i dalje peva svoju omiljenu pesmu "ne može nam niko ništa, jači

smo od sudbine" i uporno se, bez ikakvih posledica, podsmeva državi i građanima.

On je uspeo ono što obični građani ne bi ni u najluđim snovima

- da koristi struju na veresiju. Spaskovski je, naime, za 11

meseci potrošio struju u vrednosti od 4,39 milijardi dinara, ali

je EPS-u platio svega 650.000 dinara, odnosno 0,01% onoga

što je potrošeno.

Da i od goreg ima gore svedoči primer jedne od celina u okviru

RTB "Bora" - Topionica i rafinacija. Tamo je napravljen dug

od 1,27 milijardi dinara, a na račun EPS uplaćeno je, verovali

ili ne, 35 dinara.

U isto vreme dok se Spaskovski ponaša u ritmu pesme Mitra Mirića, za obične građane taj ritam nije

dozvoljen, jer im se za dug veći od 10.000 dinara seče struja ili na vrata šalju izvršitelji. Na ovakav haos u

Boru država kao da zatvara oči, iako je evidentno da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Doduše, zna se kome

će se račun lošeg poslovanja na kraju ispostaviti. Građanima Srbije!

Oni su, naime, već platili 900 miliona evra, koliko je država otpisala RTB "Boru", a koliki će ceh na kraju

vladavine Spaskovskog biti, ne zna se. Ne zna se ni do kada će ta vladavina trajati jer, iako je premijer

Aleksandar Vučić najavio da će "leteti glave" neodgovornih direktora, među kojima je svakako i

Spaskovski, on i dalje vedri i oblači u Boru.

Izvor "Blica" u Vladi Srbije kaže da na račun lošeg upravljanja RTB "Borom" svakodnevno stižu primedbe.

- Neplaćanje struje je samo jedan od mnogobrojnih propusta direktora RTB "Bor", koji godinama pravi

poslovne promašaje i velike gubitke. Što se tiče struje, EPS ne sme da je isključi jer postoji prećutni dogovor

u Vladi da im se to toleriše. Ako bi RTB "Boru" isključili struju, privreda cele Timočke Krajine bi bila

onesposobljena. Postojao je dogovor da moraju nakon 31. maja da plaćaju struju, ali očigledno da od toga

nema ništa. Treba da se zna i da deset državnih preduzeća za struju duguje čak 11 milijardi dinara. Pored

RTB "Bora", tu su i Železara Smederevo, koju su nedavno preuzeli Kinezi, "Železnice Srbije", "Resavica",

Azotara, "Petrohemija"... - kaže naš sagovornik iz Nemanjine.

"Blic" je pokušao da dobije komentar Blagoja Spaskovskog, ali se on nije javljao na telefon.

EPS: Sve je tačno, ali smo nemoćni

Iz EPS-a su potvrdili sva saznanja "Blica":

- Podaci o dugovanju RTB-a predstavljeni su Vladi Srbije i Ministarstvu rudarstva, MMF i Svetskoj banci.

RTB "Bor" za period januar-oktobar ove godine duguje 4,394 milijardi dinara, a ukupno je uplaćeno

654.403 dinara. Topionici i rafinaciji Bor je u istom periodu fakturisano 1,145 milijardi dinara, dok je

naplaćeno samo 35 dinara. Vlada Srbije je odlukom o određivanju RTB "Bor" kao subjekta od strateškog

značaja utvrdila i da od 28. maja 2015. do 31. maja 2016. nije moguć postupak prinudnog izvršenja i

naplate. EPS poštuje politiku Vlade, a isključivanje struje RTB "Bor", pored prestanka proizvodnje u tom

kompleksu, izazvao bi i veoma ozbiljne tehnološke i ekološke posledice ne samo u Boru, već i na širem

području - kažu u EPS-u.

SKRIVENE PORUKE IZBORA Šta ideja o

parlamentarnim izborima donosi, ko tu DOBIJA,

A KO GUBI

Najava o mogućem održavanju parlamentarnih izbora naredne godine, zajedno sa predsedničkim, osim

polemika da li su oni uopšte potrebni ili ne, i "opipavanja pulsa" javnosti, sa sobom nosi i određene poruke.

U tome su saglasni sagovornici

"Blica" koji kažu da su one

upućene i članstvu, koalicionim

partnerima, opoziciji i EU, ali i

građanima Srbije. Doduše, oni ih

tumače na različite načine, ali su

sasvim sigurni da poruke govore

mnogo.

Mobilizacija članstva

Kako za "Blic" kaže politički

analitičar Cvijetin Milivojević,

članstvo SNS broji, kako sami

naprednjaci kažu, oko pola

miliona ljudi, a priča o izborima služi da se podigne uspavana energija stranke.

- Pokrenuli bi se svi koji imaju ambiciju da nešto postignu i dobiju time što će i stranka proći što bolje na

izborima. Na ovaj način stranka se oživljava. Ako se bude išlo samo na predsedničke izbore, situacija neće

biti takva - kaže on.

Sličnog mišljenja je i Dragoljub Anđelković, politički analitičar.

- Stranka koja ima rejting kao SNS, mora da bude spremna u svakom trenutku na izbore - navodi on.

"Provetravanje" koalicije

Anđelković kaže da se u ovoj najavi krije poruka i koalicionim partnerima.

- Podržite kandidata SNS, koja je i najveći koalicioni partner i garant za sve da će biti deo vlasti - ističe on.

Milivojević takođe ovo vidi kao jedan od razloga. Kako kaže, ako premijer i predsednik SNS Aleksandar

Vučić želi jednog kandidata, što nije toliko loša ideja, to bi mogao da im sugeriše na ovaj način, dok bi ono

što stranke osvoje na izborima mogao da bude njihov "miraz" za neku buduću koaliciju.

- Ovo je poruka i za one za koje procenjuu da su paraziti, da će se odlepiti od SNS, a za one koji nisu, da

treba da budu još lojalniji i privrženiji. To bi bilo "provetravanje" koalicije - kaže on.

Kako objašnjava, od kada se pojavila informacija o izborima, u strankama je opsadno stanje i svi su

zabrinuti. On kao respektabilne partnere vidi Rasima Ljajića i Nenada Popovića, koji zajedno mogu da

"donesu" oko pet odsto glasova.

- To nisu glasovi za SNS, ali jesu "otkinuti" od opozicije. Sa druge strane, ne verujem da PUPS uopšte ima

bilo kakvu podršku u biračkom telu - objašnjava Milivojević.

Opozicija u strahu

Potencijalno održavanje parlamentarnih izbora za opoziciju je mač sa dve oštrice. Prema Anđelkovićevom

viđenju, ovo znači: Ako ste hteli izbore, imaćete ih.

- Opozicija je toliko slaba i ne može ništa posebno da uradi. U suprotnom, od tih izbora ne bi ni bežala. To

bi mogla da bude i poruka građanima - smatra Anđelković.

Za Milivojevića se, u kontekstu opozicije, između ostalog radi o "sejanju" straha, da možda neke partije

posle tih izbora neće ući u parlament.

- To je izvesno ali, sa druge strane, možda će biti nekih novih koje hoće ili nekih koje će ostvariti bolji

rezultat. Strah je i zbog toga što je opozicija totalno nespremna za izbore - objašnjava on.

Za međunarodnu zajednicu - vladamo situacijom

Kako kaže, najavom izbora Vučić poruku šalje i međunarodnoj zajednici da vlada situacijom i da je nesporni

lider.

- Ipak, ako tih izbora bude, Vučić će sasvim sigurno morati da "preseče" neke stvari, poput toga da li je za

Zapad ili za Rusiju - kaže on.

Sa druge strane, Anđelković smatra da se na ovaj način sugeriše međunarodnoj zajednici da je vreme da

ozbiljnije podrži Srbiju, "jer može biti zemlja koja može da promeni svoju politiku".

- Ako EU želi Srbiju, i ako joj Srbija koristi, a niko ne sumnja da je tako, vreme je i da se EU ozbljnije

pozabavi nama, pre svega u ekonomskom kontekstu - ističe on.

Građani ostali bez poruke

Što se tiče samih građana, Anđelković navodi da bi poruka za njih bila bi u tome da je Srbija ušla u fazu

kada može nesmetano da se bavi sobom i svojim, pre svega ekonomskim problemima, nezavisno od toga da

li se izbori održavaju ili ne.

S druge strane, Milivojević ima potpuno drugačije mišljenje.

- Za građane nema nikakve poruke, a premijer Vučić kao da se stalno svađa sa njima. Između ostalog im

kaže da su lenji, da ne rade dovoljno, i u stalnom je frontu prema njima - zaključuje Milivojević.

Kako kaže, ne zna šta bi ti, eventualni izbori trebalo da donesu u pospešenju uspeha kod građana, istakavši

da ne veruje da bi ovog puta SNS mogao da ponovi pre svega uspeh sa izbora 2014, ali ni onih iz 2016.

godine.

Грађани ће оцењивати комуналне услуге

Када посланици Скупштине Србије усвоје измене и допуне Закона о комуналним делатностима, које

је као предлог упутила Влада Србије, грађанима наше државе ће први пут бити омогућено учешће у

контроли квалитета комуналних услуга. Наиме, грађани Србије као корисници комуналних услуга,

које су увек у обавези да плате, сада добијају прилику и да се изјасне о томе да ли су њима

задовољни или не. Уколико резултати изјашњавања грађана покажу да нису задовољни, општине

имају обавезу да преиспитају рад комуналних предузећа и наложе им да недостатке уклоне у року од

три месеца.

Тим допунама се први пут даје објашњење шта

значи обавеза општине да обезбеди услове за

обављање комуналних услуга – од јачања

капацитета и функционалности комуналне

инфраструктуре, обезбеђивања новца за

финансирање њене изградње, праћења квалитета

комуналних услуга до предузимања мера за

континуирано обављање комуналних делатности.

Уводи се јаснија и транспарентнија процедура за

поверавање обављања комуналних делатности и

при том омогућава постепено усклађивање

пословања комуналних предузећа с економским

принципима.

Измењеним Законом о комуналним делатностима треба да се створе услови за дугорочно одрживо

пословање комуналних предузећа без било каквих буyетских интервенција или субвенција. То значи

да би комунална предузећа из сопствених прихода требало не само да финансирају текуће издатке

већ и капитална улагања и инвестиције у опрему и објекте комуналне инфраструктуре, без којих није

могуће поуздано и стабилно задовољити потребе становништва.

Предлагач закона истиче и да је неспорна чињеница да у појединим комуналним делатностима

постоји такозвани природни монопол који проистиче из коришћења објеката комуналне

инфраструктуре, који су највећим делом у јавној својини. У таквим случајевима, држава мора да

успостави механизме за ограничавање злоупотреба монопола комуналног предузећа којем је

поверена комунална делатност.

Законом о комуналним делатностима предвиђа се да их обављају јавна комунална предузећа,

привредна друштва – без обзира на структуру власништва – и предузетници. Ипак, комуналну

делатност одвођења атмосферских и отпадних вода, као и обављање јавног линијског превоза

путника тролејбусима и трамвајима, могу обављати искључиво јавна предузећа чији је оснивач

општина, затим друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво, чији је једини

власник јавно предузеће.

Изменама тог законског акта прописано је и да погребне услуге могу обављати и јавни и приватни

сектор јер је раздвојена на две комуналне делатности: управљање гробљима и сахрањивање и

погребна делатност. За погребну делатност једини и кључни услов под којим се обављају активности

који у њу спадају је тржишни принцип, односно принцип слободне конкуренције. Дакле, погребне

делатности изузете су из система поверавања па ће свако правно лице или предузетник који испуни

услове прописане законом моћи да је обавља.

Конкуренцијом до већег квалитета

Покразатељи пословања јавних комуналних предузећа од 2009. године до данас потврђују да је

комунална привреда у озбиљним проблемима и у све дубљој кризи. С друге стране, постојећи правни

оквир није створио јасна правила о томе на који начин се поверава обављање комуналних

делатности, нити контролу у односу на закључене уговоре о поверавању. Уз то, нису створени

услови за конкурентност, која последично повећава квалитет у обављању комуналних услуга.

Privreda brže otplaćuje rate

Zbog povećanja proizvodnje, za približno tri procenta smanjeni nenaplativi krediti preduzeća

NENAPLATIVIH kredita u Srbiji je sve manje, a glavni razlog za njihov pad je privredni rast. Prema

podacima Narodne banke Srbije, loši zajmovi sada iznose 18,7 odsto i manji su za tri procenta u odnosu na

kraj prošle godine. Zahvaljujući merama koje su preduzeli NBS, Vlada i banke, ove pozajmice su na nivou

od juna 2013. godine. Najbrže se smanjuju loši krediti u

građevinarstvu, poljoprivredi, industriji i trgovini - sektorima

koji beleže i najveći napredak.

Lakšoj otplati kredita doprinelo je i povećanje zaduživanja

preduzeća u dinarima, pod povoljnim kamatama. Donedavno

je većina firmi uzimala zajmove u evrima, zbog nižih kamata,

ali su sada banke korigovale svoje cene kredita u dinarima,

tako da privrednici mogu pod povoljnim uslovima da se

zaduže i u domaćoj valuti. To je dovelo do rasta dinarskih pozajmica firmama za 25 odsto.

- Prosečna kamata na dinarske kredite koje uzimaju preduzeća je šest odsto - navode u NBS. - Najizraženije

smanjenje cene je kod investicionih zajmova, čime su se izjednačili sa cenom pozajmica za obrtna sredstva.

Umanjenje troškova finansiranja kod privrede doprinosi poboljšanju poslovnih rezultata, što dodatno

podstiče ulazak u nove investicione projekte.

Prema oceni banaka, uslovi zaduživanja preduzeća povoljniji su zbog nižih marži i pratećih troškova, uz

duže rokove otplate. Tražnja preduzeća za kreditima raste, i to za potrebe finansiranja obrtnih sredstava i

restrukturiranje duga.

Sve to doprinosi da se loši krediti smanjuju i da više nismo u evropskom vrhu. Banke su spremne i na otpis

problematičnih kredita kako bi iščistile svoje bilanse.

GRAĐANI

GRAĐANI su se zadužili za oko 100 milijardi dinara više nego prošle godine. Od toga, 63,2 odsto se odnosi

na gotovinske zajmove. Nenaplativi krediti su pali za jedan procenat, na 10,7 odsto.

Od januara na prodaju 10 banja

Vlada dala rok svim stranama da reše imovinsko-pravne sporove oko srpskih lečilišta. Okončanje sudskih

procesa do početka godine, čeka se odluka o modelu privatizacije

VLADA Srbije dala je rok Državnom

pravobranilaštvu, Republičkom fondu za penzijsko i

invalidsko osiguranje i Republičkom fondu za

zdravstveno osiguranje da najkasnije do 9. januara

okončaju sve sudske postupke koji se vode zbog

vlasništva nad banjama. Tek kada se budu rešili

imovinsko-pravni odnosi može se započeti proces

privatizacije lečilišta, a tada će biti doneta i odluka o

modelu prodaje.

Kako "Novosti" saznaju u Ministarstvu privrede, u pitanju je 10 srpskih banja koje bi odmah posle Nove

godine trebalo da krenu u potragu za novim gazdom. Vlada je takođe zadužila i Ministarstvo za rad da joj po

isteku roka od 60 dana dostavi izveštaj o rezultatima pregovora. Prema realizaciji navedenog zaključka,

preduzeće se aktivnosti u vezi s nastavkom i okončanjem postupka privatizacije za 10 specijalnih bolnica.

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nema kapacitet da sam upravlja rehabilitacionim centrima, a da bi

u Srbiji nastavio da se razvija banjski turizam, neophodna je pomoć države, naglašavaju u PIO fondu.

- U potpunosti podržavamo predlog Vlade da ovom imovinom ubuduće upravlja država, kako bi centri za

oporavak bili iskorišćeni u punom kapacitetu - kažu u Fondu. - Kada kažemo da Fond nema kapacitet, ne

mislimo na kadrove, nego na činjenicu da su u našem vlasništvu samo zgrade, a da izvori mineralnih voda

pripadaju državi, tako da bez nje ne možemo da učinimo ništa da bi ti rehabilitacioni centri nastavili da rade.

Otkad je 2014. ponovo počela priča o privatizaciji u Srbiji, banje važe za najvredniju imovinu. Interesovanje

vodećih biznismena da uđu u taj posao u to vreme bilo je veliko. Agenciji su tada, primera radi, pisma o

zainteresovanosti za dve specijalne bolnice - "Čigotu" na Zlatiboru i Zavod "Termal Vrdnik", stigla od

"Matijevića", ruske kompanije Mad Service Plus, kao i nemačkog EES Group GmbH.

Kao moguće mušterije pominjali su se i Filip Cepter, Miodrag Kostić, ali i kineska kompanija Dr Dong SA.

Kako "Novosti" saznaju, "MK grupa" posle dve godine više nije zainteresovana za kupovinu nijednog

lečilišta.

Mataruška i Bogutovačka banja privukle su, između ostalih, i slovenačkog Goražda Klemenčića, kao i

nekoliko pojedinaca iz Srbije koji nude strateško partnerstvo, dok se čak i arapski princ pojavljivao kao

potencijalni kupac.

S druge strane, za prof. dr Božu Draškovića iz Instituta ekonomskih nauka, privatizacija po svaku cenu

nametnuta je kao ideologija o ekonomskoj efikasnosti privatnog sektora nad bilo kakvim državnim ili

društvenim, pa i društvenim investicionim fondovima, kakav je trebalo da bude Penzioni fond.

- Država je, zapravo, kreirala institucionalni okvir u kome su društveni fondovi, ili bilo koji oblici takvog

ekonomskog angažovanja, unapred osuđeni na neuspeh - kaže prof. dr Drašković.

Profesor naglašava da su termalni izvori prirodni resursi, kao i vazdušne banje, i ta dobra treba da ostanu u

vlasništvu države.

- Država bi trebalo da koristi pravo da naplaćuje rentu za njihovo korišćenje nezavisno od oblika vlasništva

nad kapacitetima izgrađenim u okviru tih prirodnih ambijenata - kaže prof. dr Drašković.

Porez na ružnoću primorao, ali sada penali...

Nijedan investitor u Srbiji nikada nije kažnjen zbog toga što je ostavio u korovu gradilište nekog hotela.

Uredba koja je 2011. godine doneta da bi primorala

gazde da srede svoje objekte do 2013. godine, poznatija

kao "porez na ružnoću", prestala je da važi, a umesto

Ministarstva trgovine i turizma, naplata penala je sada

poverena opštinama i gradovima, pišu Večernje novosti.

Slabo se, međutim, radi na tome da se večita gradilišta,

čak i u turističkim mestima, raščiste i privedu nameni.

Kada je uveden "porez na ružnoću", najavljeno je da

će bahati investitori morati da plate dva miliona evra godišnje ukoliko ne urede ugostiteljski objekat.

Tada su zapušteni bili i hoteli "Metropol" i "Jugoslavija". U međuvremenu su renovirani i otvoreni, pa su

vlasnici uspeli da izbegnu plaćanje visokih kazni. Penali, međutim, ni danas ne važe za objekte za koje je

pokrenuta privatizacija, sve do okončanja tog postupka.

“Penali kao prihod budžeta Republike Srbije, shodno ranije važećim odredbama Zakona o turizmu,

nikada nisu naplaćeni, odnosno nije utvrđen nijedan obveznik plaćanja”, kažu u Ministarstvu turizma.

“Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu 14. oktobra 2015. godine, prestala

je da važi uredba o utvrđivanju prioritetnih turističkih destinacija, zona, lokacija i kategorija objekata u

mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama. Uredba je stavljena van

snage, jer je izmenjen član 114. Zakona o turizmu tako što je utvrđivanje prostornih celina i propisivanje

uslova koje određeni ugostiteljski objekti za smeštaj treba da ispune, kao i mogućnost naplate penala,

povereno jedinici lokalne samouprave. Ističemo da ne postoji obaveza da nas opštine o tome obaveštavaju”,

objašnjavaju oni.

Turistička mesta I i II kategorije, poput Beograda, Novog Sada, Vrnjačke Banje ili Aranđelovca,

svojim aktom bi trebalo da utvrde turističke zone na kojima ugostiteljski objekat za smeštaj, hotel ili

motel, mora da ispunjava standarde za razvrstavanje u određenu kategoriju, usaglašen sa aktom

jedinice lokalne samouprave.

U Ministarstvu objašnjavaju da taj akt, između ostalog, propisuje i visinu penala i način naplate. Ako

obveznik ne postupi u propisanom roku, nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi rešenje o

plaćanju penala. To rešenje je konačno i investitor nema pravo da se žali. Ali niko do sada, prema podacima

resornog ministarstva, to nije ni morao.

Jedan od najpoznatijih napuštenih hotela je "Zvezda 2" u Vrnjačkoj Banji. Posle neuspešne privatizacije,

hotelsko-turističko preduzeće "Fontana" je vraćeno državi. Sa njim i 11.000 kvadrata nedovršenog hotela u

kome je proteklih godina zabeleženo nekoliko padova sa konstrukcije, a jedna osoba je i poginula. Njima

nikada nisu naplaćeni penali, a izbegli su ih i veliki prestonički hoteli. Rekonstrukcija "Metropola" počela je

2008. godine, a rok za završetak bio je februar 2009. Radovi su, međutim, ubrzo obustavljeni zbog

ekonomske krize. Završeni su tokom 2012. godine. Slična situacija bila je i sa "Jugoslavijom".

U novembru jeftinije hrana i piće, skuplja struja i

gorivo

Potrošačke cene u Srbiji u novembru ove godine bile su niže za 0,1 odsto nego u oktobru, saopštio je

Republički zavod za statistiku.

Godišnja inflacija iznosila je 1,5 odsto, a u poređenju sa decembrom 2015. godine rast potrošačkih cena

kojima se meri inflacija iznosio je 1,7 odsto.

U novembru su pojeftinili hrana i bezalkoholna pića za 0,7 odsto, usluge restorana i hotela za 0,3 i alkoholna

pića, duvan i komunikacije za po 0,1 odsto.

Rast cena zabeležen je u grupama odeća i obuća za 0,9 odsto, stan, voda, električna energija, gas i druga

goriva i transport za po 0,3 odsto, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana i Rekreacija i kultura za po

0,2 odsto i u grupama zdravstvo i obrazovanje za po 0,1 odsto.

BIZNIS & FINANSIJE

Tržište dužničkog kapitala u Srbiji

U proteklih nekoliko dana pojavili su se neki novi proizvodi na tržištu dužničkog kapitala koje vredi

pomenuti, ali i koji najavljuju kuda će se to tržište kretati u narednom periodu. Među njima se izdvaja

izdavanje dinarskih obveznica od strane EBRD-a, piše u svojoj analizi konsultantska kuća SEECAP

Konsalting.

EBRD izdao obveznice u dinarima

EBRD je 5. decembra 2016. izdao dinarske

obveznice u vrednosti od RSD 2,5 milijardi.

Potražnja je bila oko RSD 4,5 milijardi. To su

trogodišnje obveznice sa promenljivom

kamatnom stopom od 3M Belibor + 0,4% i kvartalnom isplatom kamata. Obveznice će biti listirane na

Beogradskoj berzi gde će se obavljati sekundarna trgovina ovim hartijama od vrednosti. Prikupljena sredstva

EBRD namerava da plasira kao kredite u privredu Srbije.

Značaj ove emisije je višestruk:

a) Sama činjenica da je potražnja za ovom obveznicama premašila ponudu za RSD 2 milijarde ukazuje na

poverenje koje investitori imaju u tržište dužničkog kapitala. To otvara vrata i drugim kvalitetnim

izdavaocima da izdavanjem svojih obveznica dođu do jeftinijeg dužničkog kapitala za finansiranje svojih

poslovnih aktivnosti;

b) Preduzeća sa viškovima gotovine mogu da kupe ove hartije od vrednosti kako bi sticali veće prihode od

kamata od onih koje bi dobijali na ista ta sredstva u bankama. S obzirom da se radi o likvidnoj HoV, u

slučaju iznenadne potrebe za gotovinom, preduzeće može iste da proda i svoju poziciju da konvertuje u

gotovinu;

c) Preduzeća će moći da se pozajmljuju u dinarima po relativno niskim kamatnim stopama bez indeksiranja

kredita prema Evru. Rizik promene kamatne stope ostaje ali se izbegava rizik promene kursa dinara prema

valuti indeksiranja, Evru (videti tabele trendova kamatnih stopa gore). EBRD je upravo objavio da je

preduzeću Farmina Pet Foods Srbija odobrio kredit od €7,25 miliona radi finansiranja njihovog programa

proširenja kapaciteta od €14,5 miliona;

d) Pozitivan efekat „dinarizacije“ ekonomije jer se sa kamatnim stopama i kursevima upravlja iz Srbije u

skladu sa potrebama i kretanjima u srpskoj ekonomiji a ne iz nekog udaljenog finansijskog centra koji

prvenstveno sagledava svoje ili šira ekonomska kretanja od onih u Srbiji.

€60 miliona kredita za mala i srednja preduzeća u Srbiji

Banka Intesa i Evropski investicioni fond su potpisali ugovor kojim će BI dobiti €60 miliona za kreditiranje

malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Ono što je najinteresantnije je da će se ovi krediti plasirati bez hipoteke

kao sredstva obezbeđenja.

Generalni uslovi su sledeći: vreme plasiranja kredita od dve godine; period odobravanja – na 36 meseci;

kamatne stope od 2,39 do 7,70%; namena – finansiranje obrtnih sredstava. Maksimalan iznos ovih kredita je

€150.000

Sredstva obezbeđenja – EIF je garant plasmana, BI neće tražiti hipoteke ali je za sada nejasno da li će tražiti

neka druga sredstva obezbeđenja, zalogu na primer.

Ovo kreditiranje predstavlja odstupanje od tradicionalnog kreditnog finansiranja uz obavezno polaganje

hipoteke (asset based finance) i prelazak na finansiranje novčanih tokova preduzeća (cash flow based

finance). To znači da će budući korisnici ovih kredita morati da pokažu da će kredite moći da otplate iz

svojih budućih prihoda bez obzira na vrednost nekretnina i drugih osnovnih sredstava koje preduzeće ima.

Smatramo da će zbog toga kreditna sposobnost budućih korisnika ovakvih kredita biti rigorozno

procenjivana. Oni će morati da pripreme kvalitetne trogodišnje planove poslovanja, projekcije svojih bilansa

a naročito projekcije gotovinskih tokova iz kojih će Banka moći da zaključi da će oni biti u stanju da otplate

uzete kredite.

ECB nastavlja sa kvantitativnim olakšicama

Evropska centralna banka je objavila da će nastaviti sa svojom politikom otkupa državnih i korporacijskih

obveznica (asset purchase program) na evropskom tržištu u cilju daljeg stimulisanja evropske privrede. Ovaj

program je započeo u januaru 2015. i do sada je ECB plasirala €1.400 milijardi sa vrlo skromnim efektom

jer EU privreda i dalje beleži nisku stopu rasta od oko 0,3%. Plan ECB je da do decembra 2017. plasira

dodatnih €780 milijardi u evropski monetarni sistem, €80 milijardi mesečno do marta 2017. a nakon toga

€60 milijardi mesečno.

Skromni rezultati ovog programa su, između ostalog izazvani i ovom faktorima:

Komercijalne banke su došle do gotovine koju bi mogle da reinvestiraju u privredu, ali zbog loših rezultata u

privredi, one imaju problem da pronađu kreditno sposobne ili profitabilne projekte za finansiranje, što

usporava ceo proces,

Banke se osećaju mnogo komfornije da svoja sredstva plasiraju u investicione nekretnine, zbog čega je došlo

do naglog rasta građevinarstva ali i cena nekretnina na tržištu. Taj rast cena nekretnina doveo je do porasta

investicionih ulaganja i iz drugih izvora, van EU, što dovodi do daljeg rasta cene nekretnina itd. čime se ceo

proces polako pretvara u spekulativni balon rasta cena nekretnina. Problem sa ulaganjem u investicione

nekretnine (stanovi, poslovni prostor itd) je taj, što one za razliku od investicije u proizvodne kapacitete koji

stvaraju novu dodatnu vrednost, nekretnine u svom daljem postojanju samo „zamrzavaju“ investiciju i vrše

preraspodelu postojećeg društvenog bogatstva a ne stvaraju nove vrednosti;

ECB je od korporativnih obveznica kupovala obveznice naftnih kompanija kao što su Shell, Eni, Total,

OMV itd. Zbog niske cene energenata u poslednjih 12-18 meseci, sve naftne kompanije su smanjivale svoje

investicije i/ili pokrivale gubitke iz postojećih investicija i programa.

Naredna dvanaestomesečna kvantitativna olakšica ima više šansi da uspe i da poveća stupu rasta evropske

privrede i zbog eksternih vanevropskih faktora kao što novi investicioni ciklus koji je najavio novoizabrani

predsednik SAD Donald Tramp (Berza u Njujorku je pre neki dan prvi put preskočila istorijski nivo od

19.000 indeksnih poena), zbog dogovora OPEK i ne-OPEK proizvođača nafte o smanjenju proizvodnje i

stabilizaciji cena ali i zbog sve očiglednijeg urušavanja finansijskih sankcija Rusiji. Nove privredne

aktivnosti će se pozitivno odraziti i na evropsku ekonomiju. Trebalo bi očekivati privredni rast a time i rast

kamatnih stopa u Evropi.

Znate li koliko u javnom sektoru ima

rukovodilaca?

U institucijama u Srbiji broj rukovodilaca u odnosu na broj zaposlenih mnogo je veći nego u zemljama

dobre prakse, pokazuju rezultati Svetske banke.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, specijalista za javni

sektor u Svetskoj banci Srđan Svirčev rekao je da je u Srbiji u 96 institucija ustanovljeno da je odnos

rukovodilaca prema zaposlenima jedan prema tri, dok je u primerima dobre prakse taj odnos jedan

prema osam.

Svirčev je, na predstavljanju rezultata na sednici Saveta za reformu javne uprave, naveo i da je odnos

stručnog i pomoćnog osoblja uglavnom 80 prema 20, dok je u Srbiji taj odnos 70 prema 30.

Potpredsednica vlade i ministarka državne uprave Kori Udovički

rekla je da će se u januaru 2016. godine odlučivati o mogućnosti

zajma Svetske banke u iznosu od 75 miliona dolara, a koji bi se

sproveo u tranšama na osnovu ostvarenih rezultata iz reforme

javne uprave.

Udovički je ocenila da je dosta učinjeno i od aktivnosti iz

Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave.

Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verhejen rekao je da ova institucija pruža jasnu podršku

Vladi Srbije u reformskom procesu.

Na sednici Saveta usaglašen je stav da ovakve analize pomažu u pronalaženju novih ušteda, stvaraju prostor

za nove investicije, kao i za zapošljavanje stručnog kadra.

POSAO ZA ČAK 3.000 SRBA U OVOM GRADU

U SRBIJI: Amerikanci dolaze i ponudiće

ODLIČNE PLATE

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović izjavio je danas da su u toku pregovori sa američkim investitorima iz

oblasti naprednih tehnologija, koji bi u gradu trebalo da pokrenu

investiciju i zaposle između 3.000 i 5.000 ljudi.

- Oni su veoma zadovoljni uslovima koje mi nudimo, posebno što

grad ima Univerzitet i veliki broj stručnjaka - istakao je Bulatović

nakon sastanka sa američkim ambasadorom Kajlom Skotom.

Bulatović je naglasio da Niš ima odličnu saradnju sa kompanijom

"Filip Moris" i američkim kutkom.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot podsetio je da su američki investitori do sada uložili u Niš više od

milijardu dolara i zaposlili više od hiljadu ljudi.

On je rekao da Američki kutak u Nišu realizuje više od 500 programa iz različiih oblasti, poput obrazovanja,

privrede i zdravstva.

Građani pobesneli, Poreska više ne obračunava

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da naknade za

odvodnjavanje više neće obračunavati Poreska uprava.

Kako je rekao, sada će nadležna biti vodoprivredna

preduzeća.

"Naknade će ubuduće određivati nadležna

vodoprivredna preduzeća, ali komplikovanu

metodologiju izračunavanja tek treba da utvrdimo",

rekao je Nedimović na sednici Odbora za

poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini

Srbije.

On je skupštinskom odboru predstavio Predlog izmena

i dopuna Zakona o vodama i zatražio pomoć članova

tog tela u utvrđivanju metodologije obračuna naknade za odvodnjavanje.

Predlogom izmena i dopuna tog Zakona, prema rečima Nedimovića, utvrđena su pravila o ispuštanju i

kvalitetu komunalne vode i ona su usaglašena sa Evropskom unijom (EU) o prečišćavanju otpadnih voda.

Nedimović je naglasio i da će uskoro biti pripremljen novi Zakon o vodama prema kome se ne može

ozakoniti nijedan objekat izgrađen pored vode ako to urbanistički uslovi ne dopuštaju.

Predstavljajući Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Nedimović je rekao da

one predviđaju procedure i rokove za korišćenje sredstva iz evropskih IPARD fondova.

"Izmena ovog zakona je preduslov i za otvaranje Pogavlja 11 koje se odnosi na poljoprivredu, a omogućiće

da se na transparentan način koriste sredstva od 175 miliona evra iz IPARD fondova EU", rekao je

Nedimović.

On je dodao da će prvi konkursi za dodelu novca iz tih fondova biti raspisani naredne godine i da će se

realizacija projekata finansiranih tim novcem kontolisati na licu mesta.

Cilj Izmena i dopuna Zakona o podsticajima je, prema rečima Nedimovića, bio da se proširi krug korisnika

novca iz republičkog budžeta.

"Finansijski ćemo pomoći stočarstvo, posebno proizvodnju teladi za tov, a podršku će dobiti i mladi

poljoprivrednici naročito u istočnoj i južnoj Srbiji gde se sela prazne. Mladi poljoprivrednici dobiće novac

za pokretanje poljoprivredne proizvodnje unapred, a ne tek kada je započnu", rekao je Nedimović.

Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojio je sva tri predloga izmena

zakona.

Vučković: Dobri rezultati u budžetu, lošiji u

javnom sektoru

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenio je za RTV da je Vlada napravila dobre rezultate u

smanjivanju deficita u budžetu, ali da su rezultati ipak lošiji kada je reč o reformama javnog sektora i javnih

i državnih preduzeća. Kaže da manjak u

budžetu imamo još uvek ali da po tom

parametru polako dolazimo u red sređenijih

zemalja. S druge strane, čak 40 milijardi

dinara, što je više od polovine deficita

budžeta, i sledeće godine će država potrošiti

na intervencije u državnim preduzećima što je

znak da nije uspela da uredi njihovo

poslovanje.

Komentarišući ocene premijera Aleksandra

Vučića i ministra finansija Dušana Vujovića

da je za vikend usvojeni budžet za 2017. "istorijski" i da deficit nikada nije bio niži, Vučković ističe da to

ipak nije tačno i da bi trebalo da se bude skromniji u ocenama.

"Bolje je da kažemo da je to jedan od boljih rezultata. Ovo je dobar središnji deo fiskalne konsolidacije i još

ima mnogo posla da se uradi da bi javne finansije bile dovedene u dobro stanje", ukazao je Vučković

gostujući u emisiji Pravi ugao. Govoreći o povremenim izjavama predstavnika vlasti da imamo suficit u

budžetu, član Fiskalnog saveta je to demantovao navodeći da ćemo i sledeće godine imati manjak u državnoj

kasi, od oko 70 milijardi dinara.

On je ocenio da su u usvojenem budžetu i prihodi i rashodi dobro projektovani, te da postoji velika

verovatnoća da planirani deficit bude ostvaren.

"Tako mali deficit trebalo bi da konačno prelomi putanju javnog duga, da on počne da pada. Rupa našeg

javnog duga je i dalje veoma velika", upozorio je.

Odgovarajući na pitanje koliko Fiskalni savet ima uticaja na kreiranje budžeta, Vučković je naveo da članovi

tog tela imaju tokom godine kontakte sa Ministarstvom finansija i nekim drugim ministarstvima, te da od

njih nekada dobiju dobru reakciju a nekada ne.

"Na kraju budžet dobijemo prilično kasno i nemamo priliku da ukažemo naše primedbe", naveo je.

Kaže da je projektovana stopa rasta privrede Srbije u sledećoj godini od tri odsto "dobra" stopu, ali da ipak

nije izuzetna.

"Tek stope od četiri ili pet odsto nam daju mogućnost da smanjujemo jaz koji imamo u odnosu na razvijeni

svet", napomenuo je.

Sagovornik RTV-a ukazuje da država mora da istraje u sređivanju stanja u javnim finansijama jer bi bilo

koji ozbiljniji poremećaj u svetskoj ekonomiji Srbiju opet doveo u neprilike.

"Još uvek živimo u svetu gde su kamate niske i gde finansijski investitori rado ulažu u zemlje kao što Srbija,

ali bilo kakav veći poremećaj u svetskim finansijama može to da preokrene, možda ne i našom krivicom.

Zato je dobro da se spremimo, da budemo stabilnija zemlja kad dođe nova kriza a doći će kad-tad", upozorio

je.

On kaže da bi, ukoliko to prilike u budžetu na kraju iduće godine budu dozvolile, Vlada trebalo da razmisli o

smanjivanju nekih poreza koji opterećuju privredu.

"Bolje da razmišljamo da smanjimo poreze nego da sve zarađeno dajemo u plate i penzije. To bi bio dobar

signal preduzetništvu, ali ne treba očekivati čuda ni od tog rešenja", rekao je Vučković.

Ukazao je da će država, prema budžetu, u 2017. potrošiti 40 milijardi dinara za intervencije u državnim

preduzećima.

"To je više od polovine deficita. Naravno, država to mora da plati jer je preuzela te obaveze za svoja

preduzeća prema kreditorima od 2010. do 2014. Ukoliko ne bi plaćala to bi značilo bankrot države. Ali treba

izbeći nove dugove javnih preduzeća", upozorio je član Fiskalnog saveta.

On je upozorio da svi dugovi javnih preduzeća, lokalnih samouprava i drugih delova države za struju i gas

prema EPS-u i Srbijagasu dosežu 15 ili 20 milijardi dinara.

"Tako i EPS i Srbijagas kvare svoju finansijsku sliku, moraju da se zadužuju a onda budžet mora to pokriva.

To još nije slučaj sa EPS-om ali im dugovi narastaju toliko da će se uskoro pojaviti opasnost", naglasio je.

Govoreći o činjenici da će iz budžeta dve milijarde dinara biti potrošeno na subvencije za RTB Bor,

Vučković kaže da je dobro što se u budžetu vide te subvencije pošto su one do sada skrivane, ali da nije

dobro što je RTB i dalje neuspešan.

"Treba da se odredimo šta su socijalni slučajevi u Srbiji. Ako se Vlada i javnost slože da su to RTB Bor,

Resavica i slični gubitaši – onda OK, ali mora da se zna koliko to košta. I da se zna da to znači da zbog toga

imamo manje novca za zdravstvo i investicije", ukazao je Vučković. S druge strane, dodaje, bolje je da ljudi

zaposleni u tim preduzećima sede kod kuće i primaju platu jer ukoliko ona rade to još više košta državu. "Da

podvučemo crtu, država u Srbiji očigledno nije dobar vlasnik preduzeća, bolje je da uvedemo princip

privatizacije da dođu ljudi koji znaju posao".

S tim u vezi, Vučković je ukazao na navode u javnosti o 70 miliona evra duga kojeg Galenika ima prema

bankama, te da postoji mogućnost da i njih država preuzme prilikom privatizacije, kao što je to učinila sa

bivšim Jat ervejzom.

"Hajde da probamo da napravimo normalnu privatizaciju gde država ne preuzima dugove na sebe, u tom

slučaju je bolje da te firme odu u stečaj, da se poverioci delimično namire a da se budžet ne opterećuje",

dodao je.

Ukazao je da se prethodnih godina osetno napredovalo kada je reč o transparentnosti budžeta, ali da se, na

primer, i dalje u njemu ne može videti koliko subvencija će koji strani investitor dobiti.

"Nabrojano je koji će investitori dobiti novac, ali ne i koliko. Ne vidim u čemu je problem da se to navede.

Slično je i sa aktiviranim garancijama za državna preduzeća, kao da se to krije", kaže sagovornik RTV-a.

Govoreći o najavama eventualnih novih parlamentarnih izbora u sledećoj godini, on je ocenio da prethodna

dva izborna cilkusa nisu naštetila budžetu Srbije jer se fiskalna konsolidacija prilično uspešno sprovodi, ali

da ne bi bilo dobro da stalno imamo parlamentarne izbore.

"Probleme u državi često možemo da povežemo s tim što nemamo Vladu u punom kapacitetu. Ko će da

sređuje javni sektor i smanjuje birokratiju u izbornoj godini", zapitao se.

Javni dug u zakonskom okviru tek za dve decenije

Javni dug Srbije trenuto učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa 74 odsto, a Zakonom o javnom dugu je

propisano da to učešće ne bi smelo da bude veće od 45 procenata.

"Standard evrozone od 60 odsto učešća duga u BDP-u nećemo dostići još šest ili sedam godina, a državno

zaduženje ćemo u zakonski okvir dovesti tek za 15 ili 20 godina", ukazao je Vladimir Vučković.

Deset miliona dinara za podršku IT zajednici u

Srbiji

Na konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za održavanje različitih programa i obuka u

oblasti informacionih tehnologija podržano je osam projekata u ukupnom iznosu od deset miliona dinara,

izjavila je danas državni sekretar tog ministarstva Tatjana Matić.

Projekti su za IT zajednice u Beogradu, Majdanpeku,

Valjevu, Kikindi, Kragujevcu, Vranju, Somboru, Boru i

Nišu, precizirala je Matić i naglasila da je za razvoj IT

sektora od velikog značaja regionalna rasprostranjenost IT

zajednice, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i

telekomunikacija.

Ministarstvo je, smatra Matić, prepoznalo tu potrebu i

uključilo se u Strategiju razvoja industrije informacionih

tehnologija, koja je nedavno usvojena na Vladi Srbije.

"Potrebno je premošćavanje ekonomskog, ali i digitalnog jaza koji postoji izmedju razvijenijih gradova i

manje razvijenih područja, koje će najpre biti postignuto razvojem IT kadrova kroz programe obuke i

podsticanjem IT preduzetništva", rekla je Matić.

Ona je, prilikom svečanog potpisivanja ugovora izmedju Ministarstva i predstavnika IT zajednica čiji su

projekti odobreni, pozvala predstavnike IT zajednice da zajedno definišu potrebe IT sektora kako bi bio

omogućen njegov dalji razvoj, izrazivši očekivanje da će odobreni programi dati vidljive i merljive rezultate.

Informacije o besplatnim akcijama na šalterima

Poštanske štedionice

Prema Zakonu, 2010. godine 4,8 miliona građana dobilo je besplatne akcije NIS-a, 2011. godine

"Aerodroma", a 2012. godine "Telekoma". Oni koji nisu prodali akcije i ako nisu dizali dividende, mogli su

da skupe nešto više od dve hiljade dinara. Međutim, neki građani tvrde da nisu dizali dividende, a da im je

na šalteru Pošte rečeno da na računu nemaju ništa ili samo oko 350 dinara, a nekima i da ih nema u registru

za besplatne akcije.

Član IO Poštanske štedionice Danko Pavlović ističe da građani sve informacije o kretanjima svojih akcija

mogu dobiti na šalterima Poštanske štedionice.

"Poštanska štedionica ima detaljnu evidenciju gde su građani dali instrukcije da im se uplati novac", kaže

Pavlović.

Navodi da je provera moguća i u Centralnom registru, kome se može pristrupiti putem interneta.

Takođe, za sve informacije dostupan je i kol-centar Poštanske štedionice, gde pozivom na broj 011/2020292

građani mogu dobiti nepohodne informacije.

Pavlović napominje da nisu svi građani ostvarili pravo na akcije, kao i da su uslov za dobijanje akcija

ispunile osobe koje su 31.12.2007. godine bile punoletne, imale prebivalište u Srbiji i nisu u prethodnim

procesima privatizacije stekli pravo na akcije.

Inače, od 4,8 miliona građana koji su stekli pravo na akcije, već prve godine je 2,5 miliona građana prodalo

svoje akcije.