STO BROJEVA

HILJADUSAGOVORNIKA

NO100BIZNIS >vremeuspeha>

>>vremeuspeha >

BIZNIS

VREME >> 06/03/20082

PODUHVATI

Za kompleks na Srebrnom jezeru 50 miliona evraTim uglednog biznisme-na Slobodana Vučićevića završio je Master plan za izgradnju sportsko-re-kreativnog i turističkog kompleksa na obali Srebrnog jezera. Na 320 hektara uz jezero i Dunav, za čiji zakup je Vučićević platio 4,3 miliona evra, biće izgrađena dva hotela, apartmani, marina, teniski i golf tereni, bazeni, restorani, 12 malih jezera itd. Sve to stajaće oko 50 miliona evra i Vučićević, za sada jedini investitor, poziva državu i kompanije da mu se pridruže. On tvrdi da je reč o hrabrom projektu koji mora uspeti, a za sebe kaže da “ribar sve radi da bi na kraju u miru mogao da peca”. On namera-va da napravi atraktivnu turističku destinaciju i da zaposli stanovništvo Velikog Gradišta, u kojem je već otvoreno posebno odeljenje u Turističkoj školi radi obrazovanja budućih radnika ovog kompleksa. Tomas Kraus, idejni tvorac Master plana za projekat Silver Lake Resort, kaže da je resort (letovalište) više od fi lozofi je, “to je efi kasna sinergija sadržaja turističke industrije”. ×

ANKETA VREMENA >> KO SU DOBITNICI A KO GUBITNICI U SRPSKOJ TRANZICIJI

Napredak nije u traženju prečica

DOBITNICI ! Vredni ljudi od incijative, bez obzira na radno mesto, školsku spremu i starosno doba. Oni koji su svesni da se ula-ganje u znanje i odgovoran rad uvek ispla-ti. Sopstvenim pozitivnim primerom, ulažu u potomstvo i vaspitavaju ga na najbolji način.

GUBITNICI ! Oni koji lični napredak vide u tra-ženju prečica i koji krivca za sopstvene ne-uspehe vide samo u drugima. Gubitnici su i oni koji novac stečen na razne načine tokom devedestih, nisu uložili u zdrave dugoročne projekte.

INVESTICIJE

Alas ostaje i ulaže u Srbiju

Nakon investicija od 17 miliona evra u 2007, austrij-ska kompanija Alas Holding nastavlja sa ulaganjima u Srbiji. Po rečima Markusa Bogdanovića, direktora ove austrijske kompanije za Srbiju, Alas će ove godine ne

samo realizova-ti započete inve-sticije nego će na-staviti da ulaže. “Trenutna situaci-ja u Srbiji ni na koji način neće uticati na naše poslovne planove. Mi smo u Srbiju došli da ostanemo, sa du-goročnim planovi-ma i jasnom stra-tegijom poslova-nja. Nastavićemo da investiramo jer

verujemo da je Srbija perspektivno tržište sa sve bo-ljom poslovnom klimom za strane investicije.” Ovih dana očekuje se završetak investicija od 8,8 miliona evra u šabačku Zorka Keramiku i četiri miliona evra u fabriku Zorka Opeka, namenjenih uvođenju novih teh-nologija i proširenju kapaciteta. ×

ZORAN VUKADINOVIĆ, VLASNIK KOMPANIJE STO POSTO, BEOGRAD

Pobeđuju oni koji cene znanje

DOBITNICI ! Svi koji su na vreme shvatili da će znanje biti sve veći faktor konku-rentnosti i uložili u sebe ili investirali u kadrove koji poseduju gotova znanja. Vlasnici ovakvih preduzeća dugoroč-no pobeđuju i sve više ih primećujem.

GUBITNICI ! Svi koji prilikom konkuri-sanja za novi posao na razgovor za-borave da “ponesu” samopouzdanje i verovanje u sopstvene mogućnosti, a najviše energije ulože da pronađu ne-koga ko bi mogao da “urgira” za njih.

VLADIMIR MILETIĆ, DIREKTOR KOMPANIJE JUB BOJE, ŠIMANOVCI

JEDAN EVRO JE U SRBIJI DECEMBRA 2000. VREDEO 58,675 DINARA A 29. FEBRUARA OVE GODINE 83,464 DI-NARA, ŠTO JE RAST OD 42,2 ODSTO

PRIZNANJA

Inđija na 18. mestu u Evropi

Prema oceni magazina “Fdi” (izdanje britanskog dnevnika “Financial Times”), Inđija je na 18. mestu na listi 25 najboljih evropskih destinaci-ja za strana ulaganja. Konkurs je sproveden u drugoj polovini 2007. kada je “Fdi” poslao upitnike na adrese više od hiljadu gradova i regija širom Evrope. “Inđija se našla ispred Amsterdama, Varšave, Frankfurta, Madrida i Budimpešte, a nagrada koju je osvojila predstavlja garanciju investitorima da je upravo ona pravo mesto za ulaganja u Jugoistočnoj Evropi”, naveo je predsednik ove opštine Goran Ješić. Osnovni kriterijumi izbora su bili privredni potencijal, najzna-čajnija ulaganja u prethodne dve godine, nivo ulaganja i broj otvorenih radnih mesta, rast BDP-a, privredne reforme i prioriteti, ali i brza i uslužna administracija i dobra infrastruktura. Opština Inđija je tokom protekle dve godine privukla oko 200 miliona evra stranih investicija, ali će najve-ća ulaganja tek uslediti. Po rečima ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije povodom priznanja, Inđija će služiti kao model za razvoj in-dustrijskih zona u Srbiji i biće predložena za industrijsku zonu od nacionalnog značaja. ×

NOV TURISTIČKI BREND SRBIJE: SREBRNO JEZERO, TOMAS KRAUS I SLOBODAN VUČIĆEVIĆ

DOBRO MESTO ZA INVESTICIJE: PREDSEDNIK OPŠTINE GORAN JEŠIĆ

DOŠLI SMO DA OSTANEMO: MARKUS BOGDANOVIĆ

VREME >> 06/03/2008 3

EXTREMEKUPAC ! Grčki lanac hotela Lampsa, vlasnik beogradskog Hyatta, kupio je na javnoj aukciji i hotel Ekscelzior za 610 miliona dinara, što je za 4,3 puta skuplje od početne cene. UPORNOST ! Milica Stanković, vlasnica “Čoke”, platila je za trgovinsko preduzeće “Dunav” iz Smedereva 790 miliona dinara iako je početna aukcijska cena za ovu fi rmu sa 248 radnika bila 144,9 miliona dinara.CENA ! Beogradski Multicom inženjering platio je za Proizavod iz istog grada 7000 dinara. PREUZETO ! Beogradski Sheer preuzela je još 25,5 odsto akcija Vatrosprema i sada je većinski vlasnik sa 58 odsto kapitala.FABRIKA ! Radojica Korać otvorio je u Kuli fabriku za proi-zvodnju lepljivih traka, najveću na zapadnom Balkanu, u koju je uložio 62,5 miliona dinara.

USLUGE

Penzije iz Crne Gore

Komercijalna banka a.d. Beograd po-čela je 28. februara isplatu crnogor-skih penzija građanima koji žive u Srbiji, i to bez provizije. Isplata pen-zija odvija se na osnovu sporazuma PIO fondova Crne Gore i Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara. Banka će isplaćivati penzije građanima koji su to pravo ostvarili u Crnoj Gori a žive u Srbiji i koji su dostavili neophodne po-datke Fondu PIO Crne Gore. Korisnici prava osiguranja Crne Gore, za otvara-nje deviznog računa u Komercijalnoj banci mogu da se obrate najbližoj od njenih 270 ekspozitura. Potrebno je da imaju samo ličnu kartu i rešenje – penzioni ček. Po otvaranju devi-znog računa broj tog računa treba od-mah da dostave Fondu PIO Crne Gore u Podgorici, kako bi počeli da koriste svoja penzijska prava. ×

POSLOVNO GESLO

Pohod srpskog brenda

Cilj kompanije Zekstra Grupa je da sa domaćim brendom Zekstra osvoji ceo svet. Dobar i kvalite-tan brend ne poznaje granice. Zekstra je upravo takav brend koji postoji već 17 godina. Prošle go-dine smo osvojili i prestižnu nagradu “Najbolja robna marka Srbije”, koju dodeljuju Ministarstvo trgovine i usluga, Privredna Komora Srbije i eko-nomski list “Pregled”. Ova nagrada je samo po-tvrda naše uspešne poslovne politike i velikog truda i rada menadžmenta kompanije i svih za-poslenih da se postignu najviši standardi u proi-zvodnji muške i ženske konfekcije. ×

BANKE

Avantura javne potrošnje

Kriza na međunarodnom finansijskom tržištu po-skupljuje kredite, ne samo u Srbiji već i u drugim ze-mljama regiona. Za samo šest meseci premija rizi-ka za našu zemlju pove-ćala se sa 1,5 na blizu tri odsto. Za Srbiju, međutim, za razliku od regiona, dodatnu ne-izvesnost stvaraju i aktuelni politički izazovi, poput Kosova i pitanja budućnosti evropskih integracija. Oba pomenuta faktora uticaće na dugi rok, ne samo na obim stranih direktnih investicija nego i na mogućnosti, vremen-ske rokove i cenu zaduživanja u inostranstvu. Ko to ne razu-me, samo potvrđuje da nema osnovno znanje o funkcionisa-nju međunarodnih fi nansijskih tržišta.U takvim uslovima povećanje javne potrošnje, makar i za jedan dinar, bilo bi krajnje neodgovorno, jer vodi direktnom podriva-nju makroekonomske stabilnosti zemlje. Zato, ukoliko se iz bilo kojih razloga razmišlja o avanturi kakva bi bila fi skalna ekspan-zija u uslovima znatnog smanjenja ili izostanka priliva stranih direktnih investicija, izvesno je da će monetarna politika mora-ti da odreaguje na primeren način da bi se sačuvala stabilnost. Kada to Narodna banka ne bi učinila, nedostatak u prilivu kapi-tala, uz povećanu potrošnju, negativno bi uticao najpre na kurs, a potom i na stabilnost cena, što centralna banka neće dozvo-liti. A to znači da će Narodna banka biti primorana da dodatno zaoštri sve postojeće mere i na kraju, ako to situacija bude za-htevala, da razmotri i povećanje obavezne rezerve. Restriktivnost monetarne politike, dakle, direktno će zavisi-ti od uticaja političkih odluka na ekonomski život i od spre-mnosti države da te odluke ne pokriva povećanom javnom potrošnjom. ×

PIŠE: ANETA TOMIĆ, GENERALNA DIREKTORKA ZEKSTRE, BEOGRAD

PIŠE: RADOVAN JELAŠIĆ, GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE

Izvor: RZS

PROMOCIJE

Forever mleka

Pod sloganom “Lepota dolazi iznutra”, beograd-ski Imlek lansirao je dva nova mleka: Forever sa kalcijumom i sa koenzimom Q10. Oba su dugo-trajna (tri meseca) u pakovanju od 0,75 litara, sa 1,6 odsto mlečne masti. Kako navodi Ivan

Zorić, tehnolog ra-zvoja Imleka, Forever+Ca sadrži insulin

i oligofruktozu koji pojačavaju apsorpciju pri-rodnog kalciju-ma iz mleka. On kaže da Forever Q10 pruža ose-

ćaj vitalnosti i energije, povećava fi zičku

kondiciju, deluje kao anti-oksidans i usporava stare-nje kože. ×

Industrijska proizvodnja Srbije% rasta/pada u odnosu na prethodnu godinu

Republika Srbija 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Industrija ukupno -25,6 11,4 0,1 1,8 -3 7,1 0,8 4,7 3,7

Vađenje rude i kamena -20,7 8,1 -12,8 1,6 0,8 -0,7 2,1 3,5 -0,6

Prerađivačka industrija -30,2 14,5 0,7 2,7 -4,6 9,6 -0,7 5,4 4,3

Proizvodnja struje, gasa i vode

-6,6 2,1 1,2 -1,7 2,3 -0,1 6,6 2,2 2,8

NOVO IZ IMLEKA: ZA KOSTI I KONDICIJU

VREME >> 06/03/20086

Investicioni fond Salford ušao je na srpsko tržište pre nepunih pet godina, kupio beogradski Imlek, aranđelovački “Knjaz Miloš” i požarevački Bambi i u njih uložio blizu 500 miliona evra. Tačnije, ini-cijalna investicija Salforda iznosila je oko 200 mi-liona evra, dodatna još 140 miliona evra, a ostalo su bila kapitalna ulaganja samih kompanija. Sve tri kompanije, kao i fi rme koje su one kupile, člani-ce su Danube Foods Groupa, srpskog holdinga sa kompletno srpskim menadžmentom. Ceo taj kon-glomerat brend fi rmi Salford je odlučio da proda. Da li će to obaviti do kraja ove ili će proces potrajati i iduće godine, videćemo. U svakom slučaju, prodaja Danube Foods Groupa označiće prvi veliki izlazak jednog internacionalnog investicionog fonda iz bi-znisa u Srbiji. “Tu nema ničeg neobičnog, u ovakvoj vrsti poslovanja investicioni ciklus traje između četiri i šest godina, mi smo u petoj godini investi-ranja, većina poslova na restrukturiranju kompani-ja je završena i dolazi faza koja se naziva “exit”. Na samom početku bilo je zacrtano da se faza izlaska iz investicija desi 2008. ili 2009. godine i mi polako ulazimo u taj proces”, kaže u razgovoru za “Vreme” Rade Pribićević, direktor za korporativne i regula-torne poslove “Knjaza Miloša”. On objašnjava šta to praktično znači: “U kontaktima smo sa poten-cijalnim investitorima, oni dolaze u Srbiju, poseću-ju kompanije i fabrike, polako se pripremaju doku-menta za buduće dogovore, razgovara se i pripre-ma ceo postupak. Da li će se i završiti tokom 2008. ne zavisi samo od nas i naše dobre volje već i od

ponašanja budućih investitora.” Zainteresovanih je, po njegovim rečima, mnogo. “Recimo, bilo je raz-govora sa Pepsi Colom, Coca-Colom, Nestleom, a po pravilu se radi o velikim multinacionalnim siste-mima koji su eksperti u svojim branšama. Dakle, nisu investicioni fondovi kao mi, nego i proizvođa-či i distributeri, kompanije specijalizovane za odre-đenu vrstu proizvoda, što znači da su okrenute bu-dućnosti i hoće da ulože u dugoročan posao.” SVE JE NA PRODAJU: Pribićević kaže da je u ponu-di Salforda sve, a da li će se prodavati cele kom-panije zavisiće od dogovora sa novim vlasnici-ma. Naš sagovornik tvrdi da tri ugledne srpske kompanije danas vrede neuporedivo više nego kada ih je Salford kupio i počeo u njih da investira. “Očekujemo da ćemo u odnosu na inicijalnu inve-sticiju imati profi t ‘na izlazu’ od oko 25 odsto pora-sta vrednosti kompanija, i to godišnje. Procena je, dakle, da ćemo kompanije moći da prodamo po bar tri puta većoj ceni od one prilikom kupovine”, otkri-va Pribićević. Odoka, reč je o više od milijardu evra za ceo Danube Foods, ali tek kad fi nansijski struč-njaci, a naročito oni za bonitet, završe posao tač-no će se znati koju cenu bi Salford mogao da ponu-di potencijalnim kupcima. Ono što je sigurno jeste da je holding odradio skoro sve da kompanije tako pripremi za nove vlasnike da u njih u dogledno vre-me ne moraju da investiraju. “Jasno je da se radi o uspešno obavljenom poslu, naravno pod uslovom da nam pođe za rukom da zaista i prodamo kom-panije na način koji će nas zadovoljiti. Kako stva-

ri trenutno stoje, ima mnogo zainteresovanih za kompanije iz našeg sastava, jer spadaju u red ret-kih koje su uspešno i kvalitetno restrukturirane. U njima nisu obavljane samo kozmetičke prome-ne nego je suštinski investirano u sve procese, i bilo koju od kompanija da pogledaju danas i pre tri, četiri godine, one apsolutno nisu iste”, objašnjava Pribićević. Što se budućih vlasnika tiče, on kaže: “Nije neuobičajeno da novi vlasnici uslove bivšeg da ostane u sistemu sa manjinskim paketom kako bi obezbedio tekuću tranziciju bez velikih turbulen-cija i da nakon izvesnog vremena ima pravo da ot-kupi i preostali deo. To je jedna od mogućih opcija.” Pribićević iznosi pretpostavku da će većina ljudi biti dobrodošla da ostane, “s obzirom da su to ui-grani timovi, stručnjaci koje smo tokom nekoliko godina regrutovali na ovom tržištu kao najbolje, sa iskustvom u multinacionalnim kompanijama”. Takođe je pretpostavka, kaže, da će budući vla-snici zameniti top menadžment jer je to praksa da bi preuzeli kontrolu nad kompanijama. A onda će, vremenom, kao i u prvom krugu privatizacije stra-

VELIKI SISTEMI: DANUBE FOODS GROUP

Prvi veliki izlazakSalford, vlasnik brend kompanija “Knjaz”, Imlek i Bambi i svih firmi koje su one kupile, najavio je da će ove godine sve ponuditi na prodaju. Da vlasnik nije samo kozmetički doterao kompanije da bi za njih lakše našao kupce svedoči podatak da će u njih u “godini exita” biti uloženo najmanje još 30 miliona evra

KOMPANIJE VREDE BAR TRI PUTA VIŠE NEGO PRILIKOM KUPOVINE: Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove “Knjaza Miloša”

BREND IKONA: Bambijeva Plazma NAJVEĆA MLEKARSKA DIVIZIJA U CENTRALNOJ I JUGOISTOČNOJ EVROPI: Imlekov jogurt Viva

6 VREME >> 06/03/20086

VREME >> 06/03/2008 7

nim kapitalom, lokalni direktori polako preuzimati funkcije od stranaca. “Svetski investitori procenju-ju ljude u skladu sa svojim standardima. Jedna od vrednosti Danube Foods sistema jeste da je način na koji poslujemo, izveštavamo, evaluiramo radni učinak ljudi, postavljamo ciljeve itd. sličan uobiča-jenom u velikim multinacionalnim kompanijama. Utoliko će za njih biti lakše, jednostavnije i lepše da uđu u kompanije u kojima se govori poslovnim jezi-kom koji razumeju, nego što bi to bio slučaj da su ih kupovali u prvoj fazi privatizacije.” Za broj zaposle-nih u sve tri kompanije Pribićević smatra da je opti-malan ili blizu toga. U trenutku kada je Salford ušao u priču, u tim kompanijama je bilo zaposleno oko 7500 ljudi, a sada ih je oko 4000. Pribićević podse-ća da je skoro polovina zaposlenih napustila kom-panije kroz programe dobrovoljnog odlaska, “za koje smo nudili znatno veća sredstva nego što je zakonom predviđeno i tako smo izbegli bilo kakve probleme, incidente, negativan PR...”. Važno je, do-daje, “da su ljudi prošli adekvatne obuke tako da su prilagođeni načinu rada u svetskim kompanijama, što će takođe biti dodatni motiv za buduće vlasni-ke da ih zadrže”. On još kaže da će na ceo proces prodaje uticati i sveopšte okolnosti, “ali ono što je suštinski važno i prevashodno jeste stanje u kom-panijama, a ono je dobro”. ZAVRŠNICA: U “godini exita” Salford se ne ponaša kao investitor koji je odradio sve i samo čeka da po-kupi pare i ode. “Od kapitalnih ulaganja u ‘Knjazu’ upravo ove godine planiramo investiciju od 16 mi-liona evra, u proizvodne procese u Bambiju oko 14 miliona evra, a velika suma biće uložena i u Imlek. To govori da se zaista ne radi o kozmetičkom ulep-šavanju kompanija da bi se prodale, već o suštin-skim investicijama u proizvodnju, tehnološke pro-cese, standarde kvaliteta, marketing. Do sada je u Imlek investirano preko 40 miliona evra: u unapre-đenje kvaliteta, proizvodnje, transport, distribuci-ju, a najviše u sirovinsku bazu. U tom sektoru smo napravili kvalitetan pomak koji se odnosi na celo-kupnu industriju mlečnih proizvoda”, navodi Rade

Pribićević. Imlek će, kako kaže, biti prodat sa svim mlekarama, dakle ukupno deset u tri države: pet u Srbiji, tri u BiH i dve u Makedoniji. Ova jaka mlekar-ska industrija u svakoj od tri zemlje je broj jedan. “Prodaja se odnosi na ceo sistem, a da li će za sve zajedno biti zainteresovan jedan kupac ili će se prodavati kompanije po zemljama ili pojedinačno zavisi od interesa kupaca a ne naših želja. Nama bi u principu bilo lakše da sve prodamo jednom kup-cu ili sve u jednoj zemlji, ali je s druge strane pret-postavka da ćemo više zaraditi ako budemo proda-vali pojedinačno”, kaže jedan od ključnih direktora Danube Foodsa. Za sva tri poslovna sistema u ovoj grupi, on tvrdi da su u investicionoj završnici. “Kad su u pitanju kapitalne investicije, ideja je da u tre-nutku kad te kompanije budu prodate nijedan ur-gentan veliki posao ne ostane ne završen, da one budu funkcionalne i efi kasne.” On još ističe da kom-panije nastavljaju intenzivno da rade na redizajnu brendova, promociji itd. “Imlek je uveo HACCP proš-le godine, što je značajno za mlekaru, a Subotička mlekara kao jedina u branši dobila je vrlo značajan BRC sertifi kat. ‘Knjaz’ je jedina kompanija u branši koja je dobila ISO 22000 i HACCP još krajem 2006. Bambi naravno ima HACCP. Sve naše kompanije u smislu standarda kvaliteta posluju ravnopravno sa bilo kojom iz svoje branše u svetu.” NA GOTOVO: Pribićević, doduše, smatra da te kom-panije već jesu i veoma funkcionalne i efikasne i da će novi vlasnici doći “na gotovo”. Objašnjava: “Bambi koji je kupljen kao uspešna kompanija 2004. tada je imao promet od 35 miliona evra, a u 2007. oko 74 miliona evra. Znači, promet uspeš-ne kompanije je udvostručen, što je teže nego kad se skoro iz pepela digne sistem koji je bio posrnuo, kao što je to slučaj sa ‘Knjazom’. Priča o Bambiju je priča o uspehu, posebno u 2007. kada je proizveo i prodao 27.000 tona proizvoda i ostvario rast od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U 2007. Bambi je bio ekstremno aktivan sa svim onim re-dizajniranim proizvodima, kao što su Plazme sa raznim ukusima i mini Plazma – školski primer

uspešne brend ekstenzije, zatim Wellness i dru-gi proizvodi koji su se pokazali uspešni na tržištu. Plan za 2008. je da se proizvede 31.000 tona kek-sa i ostvari prihod od sto miliona evra, što je veo-ma ambiciozno, ali moguće.” Za “Knjaz” Pribićević kaže da je u 2007. imao prvu profi tabilnu godinu i prvi put posle privatizacije ostvario i finansijsku dobit. “Pretprošle godine imali smo gubitak od de-vet a 2005. od 18 miliona evra. Iako smo sve vre-me imali kontinuiran rast, izdaci za velike neop-hodne investicije imali su na kraju za posledicu gubitak. Recimo, u socijalni program uloženo je 15 miliona evra za ove tri godine, imali smo kapitalne investicije u vozni park, tržište, magacine, nove li-nije itd. Prošla godina bila je prelomna i značajna po tome što su sve te velike investicije počele da daju fi nansijski efekat.” Ilustracije radi, Pribićević navodi da je prodaja Aqua Vive u 2007. porasla za 65 odsto i sada je voda broj dva u Srbiji. Guarana sa rastom od 20 odsto nastavlja neprikosnove-no da vlada tržištem energetskih napitaka sa uče-šćem od 70 odsto, “što je neuobičajeno jer tu pozi-ciju drži Red Bull gde god se prodaje, a on kod nas ima tržišni udeo od deset odsto”. Za prodaju vode

Još sto godinaNa etiketama proizvoda Bambija, Imleka i “Knjaza” nigde ne piše Salford. “Oblast u kojoj smo možda najviše uradili jeste razvoj lokal-nih brendova. Razvijamo ih u svim kompanija-ma: naši su Kravica, Plazma i ‘Knjaz’, sve same brend ikone. ‘Knjaz Miloš’ proglašen je za naj-bolji srpski brend u 2007. Razvijamo autono-mne robne marke ne vezujući ih na bilo koji na-čin za pripadnost sistemu Salford, koja je i tako privremena, a to su brendovi koji će sigurno na-staviti da žive sledećih sto godina”, siguran je Pribićević. Direktori svih tih kompanija su “za vreme Salforda” dobili valjda sve nagrade koje za menadžere postoje u Srbiji, što je, smatra Pribićević, “još jedna potvrda uspešnosti našeg poslovanja, i kao sistema i kao menadžmenta”.

“Knjaz Miloš” Pribićević kaže da je prošle godine po-rasla za šest procenata, a ukupan prihod kompani-je koji je u 2007. iznosio 82 miliona evra bio je za 20 odsto viši nego prethodne godine. Indikatori poslo-vanja su pozitivni i ove godine se očekuje da kom-panija “Knjaz” ostvari promet od 93 miliona evra. Inače, podseća Pribićević, dugo je u javnosti vlada-lo mišljenje da je “Knjaz” bio preplaćen i da neće biti moguće na njemu zaraditi, “a dokazali smo i doka-zivaćemo da to nije slučaj”. O mlekarskoj diviziji naš sagovornik kaže da je najveća u centralnoj i jugoi-stočnoj Evropi i verovatno vrlo atraktivna za buduće vlasnike. ×

ZOJA JOVANOV

BROJ DVA NA SRPSKOM TRŽIŠTU VODA: Linija Aqua ViveNEPRIKOSNOVENI LIDER: Guarana

BREND KOMPANIJA I PROIZVOD: Iz pogona “Knjaza”

7 VREME >> 06/03/2008 7

VREME >> 06/03/200810

Ove godine, 20. septembra, DHL će obeležiti 25 go-dina rada u Srbiji i verovatno opisati pun krug do-bre poslovne priče koja se razvijala uporedo sa ov-dašnjim privrednim i zakonodavnim skokovima i padovima. Kako je u razgovoru za “Vreme” naveo generalni direktor DHL International Beograd d.o.o. Darko Babić, kompanija koja je u stoprocentnom vlasništvu Nemačke pošte (od 2003. godine) po-čela je da radi u Beogradu 1983. preko agenata, a 1991. kao domaća kompanija za tržište tadašnje SRJ. “I danas smo jedino preduzeće jedne svet-ske kompanije u našoj oblasti koje je registrova-no u Srbiji sa sto odsto stranog kapitala. Sve osta-le kompanije iz branše rade u našoj zemlji na nivou agenata”, kaže Babić. Pomenuti puni krug DHL će verovatno opisati ove godine, u oktobru, kada sa novim avionom uspostavi direktnu vezu sa sortir-nim centrom u Lajpcigu. Plan je da Beograd posta-ne regionalni centar, doduše, ne za područje bivše Jugoslavije, već za otpremanje i prijem pošiljki sa i na zapadni Balkan.DO KRAJA SVETA: “Transportujemo iz sveta u Srbiju i iz Srbije u svet sve što može da uđe na vrata aviona, kamiona, broda, u kontejnere itd. Pošiljke šaljemo ili raznosimo našim kamionima, dostavnim vozilima i avionom, od vrata do vrata”, objašnjava posao DHL-a Darko Babić. On kaže da je srpskom preduzeću do-stupna svaka od 120.000 destinacija u 220 zemalja i teritorija sveta, do kojih stiže razgranata mreža od preko 6500 poslovnih centara DHL-a. Babić navodi i da ova multinacionalka poseduje 456 aviona, što je sedma fl ota u svetu, kao i 80.000 dostavnih vozila. Prošle godine je prihod nemačkog DHL-a iznosio više od 60 milijardi evra, a profi t oko četiri milijarde evra.

Pod kapom svetskog lidera u oblasti međunarodnog ekspresnog, drumskog i vazdušnog transporta i lo-gistike, naš DHL “pliva” sa godišnjim rastom od 25 odsto. Konkretno, prošle godine je prihod od uvoza dokumenata porastao za 23 odsto, a od uvoza pa-keta za 19 odsto, u odnosu na 2006. Istovremeno je prihod od dostava pošiljki u domaćem saobraćaju porastao za 80 odsto, a broj pošiljki za 59 odsto. Na ove podatke Babić naslanja činjenicu da se navike u Srbiji menjaju i da dokumenta više nisu dominantna u strukturi pošiljki. “Sad su dokumenta i paketi pola-pola, a sa razvojem zemlje biće sve dominantniji pa-keti.” Babić navodi i da je tradicionalno najveća izvo-zna destinacija Evropa, a u Evropi Nemačka, Italija, Austrija i Engleska, van Evrope Amerika. “Iz svih tih zemalja i dobijamo najviše pošiljki, ne istim redo-

sledom, ali tu se pojavi neko od suseda kao Grčka, Hrvatska, Makedonija, Bosna. Te zemlje su u top de-set onih koji su naslonjeni na nas i sa kojima ima-mo pozitivnu saradnju”, objašnjava direktor srpskog DHL-a. On za najvećeg klijenta ove kompanije u Srbiji imenuje sektor metalurgije, ceo bankarski sektor, farmaceutsku, tekstilnu i automobilsku industriju, razne kompjuteraše i informatičare itd. Naš sagovor-nik kaže da kompanije navedenih sektora najviše šalju u svet dokumenta i korespondenciju, ali i uzor-ke teške i po nekoliko stotina kilograma, kao i razne finalne proizvode na proveru kvaliteta. Ovdašnje kompanije su prošle godine preko DHL-a najviše uvozile delove za računare i kompjutersku opremu, tekstil, delove industrijskih mašina, rezervne delo-ve i slično. Darko Babić ističe da su cenjeni korisni-

PREDUZEĆA MULTINACIONALKI: DHL INTERNATIONAL BEOGRAD D.O.O.

Poštar za ceo svetU međunarodnom transportu, ovdašnji DHL ima dominantnu poziciju sa oko 50 odsto tržišnog udela i jedini je ogranak jedne svetske korporacije iz te branše koji je u našoj zemlji registrovan kao preduzeće

PLAN JE DA BEOGRAD POSTANE REGIONALNI CENTAR DHL-a: Generalni direktor Darko Babić

ORGANIZOVANO: Deo punkta u Novom Beogradu

MOŽDA OVE GODINE U BEOGRADSKOM DHL-u: Airbus

A. A

NĐ

IĆ

VREME >> 06/03/200810

VREME >> 06/03/2008 11

ci DHL-ovih usluga i pojedinci, koji čine 11 odsto uku-pne klijentele. Upravo ovaj podatak podstakao je pri-ču o našim navikama. “Mnogim našim ljudima još uvek izgleda lakše da vozaču autobusa ili kamio-na daju pare da im prenesu pakete, onda zovu mo-bilnim, pa fi ksnim telefonom, nerviraju se i na kra-ju naprave veći trošak nego da su pošiljku uputili re-dovnim kanalom, kao što je DHL.” Babić dodaje da se procenjuje da oko 40 odsto tržišta pošiljki tavori u si-voj zoni, uglavnom na domaćim destinacijama, jer je mnogo teže organizovati transport “od ruke do ruke” u međunarodnom saobraćaju. U svakom slučaju, na tržištu na kome posluje, DHL ima dominantnu pozi-ciju, dakle 50 odsto udela u internacionalnom tran-sportu, zbog čega je nesumnjivo prvi poštar Srbije u međunarodnom saobraćaju. NOVI AVION: “Sedište DHL-a i njegov glavni pun-kt nalaze se u Novom Beogradu i tu stižu i otpre-maju se ekspres i druge pošiljke avionom. Uz DHL Express, u Srbiji rade i DHL Global Forwarding, za-dužen za kargo saobraćaj avionima i brodovima, i DHL Freight koji organizuje transport kamioni-ma. Prošle godine DHL je otvorio logistički centar u Banovcima i do njega stižu i otpremaju se pošilj-ke kamionima i drugim vozilima drumskog tran-sporta. Na obe lokacije roba se i carini.” Babić dalje objašnjava da se sve što stiže komercijalnim leto-vima na Aerodrom “Nikola Tesla” tamo i carini, dok

se pošiljke koje se dopremaju avionom DHL-a cari-ne na njegovom punktu u Novom Beogradu. Upravo taj avion, tačnije posao koji je srpski DHL razvio vla-stitim letovima, verovatno će ga uvesti u mnogo veći biznis – stvaranje logističkog centra za zapad-ni Balkan. “Svakog radnog dana, pet puta nedeljno letimo za Bergamo, Italija. Taj avion, Foker 27, ‘za-patili’ smo 2001. i ima kapacitet od pet tona. Ovde smo 25 godina, ulažemo konstantno, reinvestira-mo, zapošljavamo i rastemo. Pošto očekujemo po-većanje obima poslovanja, očekujemo i da raspo-lažemo avionom većeg kapaciteta. Namera nam

je da od oktobra ove godine ovde spustimo veći avion i povežemo se sa Lajpcigom. Očekuje se da u narednom periodu Lajpcig postane glavni sortir-ni centar u Evropi. Dakle, plan je da se prvo pove-žemo sa Lajpcigom redovnim letom, a onda ćemo videti šta možemo da uradimo sa idejom da ovde bude centar za zapadni Balkan.” Babić još kaže da avion, koji DHL očekuje sa početkom zimskog reda letenja, mora da bude kapaciteta najmanje 20 tona, dakle verovatno nešto od onoga što postoji u fl oti matične kompanije: Boeing 737, 757 ili Airbus 300. “Važno za budućnost, ali ne samo našu nego svih koji žele odavde da lete, jeste da Skupština Srbije ratifi kuje sporazum koji je Srbija potpisala u Beču prošle godine – Open Sky (Otvoreno nebo), a to je odloženo za kraj ove godine”, ističe Babić. Što se tiče regionalnog centra, on bi u Beogradu objedinio transport DHL-ovih kompanija iz Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije i Albanije da, kako reče Babić, do Lajpciga ne bi leteli preko Sofi je, Soluna ili nekog tre-ćeg grada. “Mada će centrala DHL-a doneti odluku o ovom balkanskom centru, mislim da ipak mnogo zavisi od nas”, kaže direktor srpskog DHL-a. U do-maćem saobraćaju, kako navodi, “kičma DHL-a je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ostalo radimo pre-ko raznih distributera, i ako budemo širili mrežu to će biti preko ljudi koji će da rade za nas na teritoriji Srbije.” Babić još navodi da je kompanija prošle go-dine otvorila punktove u šest gradova i da sad već pokriva tridesetak gradova direktnim servisom. Uz 160 zaposlenih, DHL će ove godine primiti bar još 30 ljudi i nastojaće da direktnim servisom pokrije još nekoliko manjih sredina, tamo gde postoji po-treba da im nešto dostavlja. Za svoj tim Babić kaže da je dobro obučen i uigran, da su to uglavnom mla-di ljudi, prosečne starosti 25,7 godina, i da 70 odsto njih radi u operativi. ×

Z. JOVANOV

Za dečju radostDHL se ponašao kao “odgovorni gra-đanin” mnogo pre nego što se ta be-losvetska korporativna formulacija primila na našem tlu. Jedna od nje-govih najlepših akcija je Balonijada. “Želeli smo da prvi dan škole za de-čicu ne bude šok i jesenas je 150 pr-vaka beogradske osnovne škole ‘Ivo Andrić’ pustilo u nebo naše balone za koje su bile zakačene kartice sa podacima dece. Najduže je leteo ba-lon Olivere Cvetković, 703 kilometra do mesta Orhei u Moldaviji. Olivera je na Svetog Savu od nas dobila ra-čunar i štampač, a poklon je poslat i nalazaču njenog balona u Moldaviji”, priča Darko Babić. On najavljuje da će kompanija nastaviti sa Balonijadom i ove godine. Inače, DHL sa UNICEF-om učestvuje u programu “Škola bez nasilja” u Beogradu i Kragujevcu, a neguje i višegodišnju saradnju sa međunarodnom studentskom orga-nizacijom AIESEC, posredstvom koje studentima obezbeđuje praksu u Srbiji i inostranstvu.

Uvoz preko interneta“Uvoz može biti jednostavan” i “Preuzmite kon-trolu nad svojim uvozom” – slogani su za naj-savremeniju uslugu DHL-a, preko interneta. Potrebno je samo da se klijent registruje za DHL Import Express Online i sajt će ga “voditi” kako da popuni formular. I to samo jedan, jer će ceo uvozni postupak teći preko tog jednog doku-menta, a plaćanje je u dinarima po unapred po-znatoj ceni. Uvoznik, naravno preko interneta, daje uputstva DHL-u o pošiljci, sve ostalo u si-stemu transporta od fi rme do fi rme (uključuju-ći i carinu) stvar je DHL-a. “Šta god da uvozi i ma odakle da traži robu, naći ćemo način da je do-premimo. Uvozniku je, dakle, dovoljan samo je-dan račun, i to elektronski, da bi poslovao sa ce-lim svetom”, ističe Darko Babić.

Pomoć izvozuKompanija koju vodi Darko Babić sklopila je prošle godine partnerstvo sa Agencijom za stra-na ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), s ciljem podsticanja izvoza iz Srbije. Za tri kategorije naj-boljih izvoznika koje je u prošloj godini izabra-la SIEPA (malo i srednje preduzeće, novi izvo-zni proizvod i novo tržište), DHL je obezbedio nagrade od po 10.000 evra u uslugama. Tako se ova kompanija aktivno uključila u promociju srpskog izvoza.

PRVI TIM: Darko Babić sa saradnicima

VREME >> 06/03/2008 11

JEDNOSTAVAN UVOZ - DHL

Jedna kompanija. Jedna valuta. Jedna faktura.

Bez obzira na to šta uvozite, uz DHL Import Express Worldwide uslugu, roba stiže do Vas na

najjednostavniji moguñi naåin. Uz pomoñ jednostavnih, inovativnih, transportnih rešenja i zaposlenih

koji razumeju Vaše potrebe i poznaju tržište u preko 220 zemalja, obezbediñemo zeleno svetlo Vašim

pošiljkama. Tu je i Import Express Online aplikacija koja omoguñava jednostavno korišñenje Import

Express Worldwide usluge.

Uvoz DHL-om

Uvoz

011 310 55 00

VREME >> 06/03/200814

Za četiri velika izraelska investitora, čije su poslov-ne zgrade uzdigle Beograd na nivo regionalnog cen-tra trgovine i biznisa, u šali se kaže da su 2001. godine sleteli na surčinski aerodrom istim avio-nom. Ovo je u razgovoru za “Vreme” pomenula Ines Radović, menadžer marketinga i poslovnog razvoja GTC-a (Globe Trade Center) u Srbiji. Mada su svi in-vestitori startovali sa svojim kompanijama nekako u isto vreme, upravo GTC je prvi, u maju 2005, otvo-rio vrata zakupcima. Zgrada GTC House, izgrađena na uglu dve ulice preko puta Beogradske arene, za-četnik je svetskog tipa gradnje nekretnina na beo-gradskom tržištu. U Novom Beogradu, ova zgrada je i začetnik izgradnje cele jedne “bankarske ulice”, u Bulevaru Zorana Đinđića. “Mi smo veoma uspeš-no probijali led i danas smo jedini strani investitor u Srbiji u sektoru nekretnina koji je kupio čak pet loka-cija u Beogradu. Do sada smo na tri parcele izgradi-li objekte ukupne površine 101.000 kvadratnih me-tara, a u naredne dve do tri godine imamo u planu da podignemo još oko 60.000 kvadrata poslovnog i maloprodajnog prostora u Beogradu”, navodi Ines Radović. “Naravno, imamo planove i za razvoj proje-kata u unutrašnjosti Srbije.” Ona kaže da izraelski in-vestitori dolaze u Beograd jer je ovde, kao i u drugim gradovima istočne Evrope, tržište u razvoju na kom mogu primeniti svoja poslovna iskustva. Za neke od njih istočna Evropa je luka iz koje su potekli, tu ima-ju svoje korene, mentalitet im je blizak, a i geograf-ski nisu daleko od svoje zemlje. Ines Radović pod-seća da je GTC, sa portfoliom od 1,85 miliona kva-drata izgrađenog poslovnog i stambenog prostora i tržnih centara, započeo ekspanziju 1994. izgrad-njom biznis parka Mokotov u Varšavi. Globe Trade

Centre S.A. (GTC S.A.) jedan je od pokretača razvo-ja na tržištu nekretnina nove Evrope, koji se bavi ra-zvojem nekretnina u regionu centralne, istočne i ju-goistočne Evrope, paralelno istražujući tržište ze-

malja bivšeg Sovjetskog Saveza za potrebe dalje ek-spanzije. Za sada, GTC S.A. investira u razvoj nekret-nina u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Ukrajini. ”U Beogradu, GTC je startovao sa svojim kor biznisom – izgradnjom po-slovnog prostora. Dve od tri poslovne zgrade: GTC House i GTC Square su atrijumskog tipa i to je osve-ženje u odnosu na klasične objekte sa kancelarija-ma. Svi prostori su otvoreni, tako da za klijente pra-vimo enterijere ‘po meri’. Klijenti mogu da biraju da li hoće potpuno otvoren prostor ili klasično pregra-đen u kancelarije. Zgrada 19 Avenije je projektova-na bez stubova da bi se dobilo što više korisnog po-slovnog prostora. U svim objektima postoji četvoro-

cevni sistem grejanja i hlađenja sakriven u tavani-ci, podovi su podignuti da bi se ispod njih smestili kablovi, prozori se otvaraju, liftovi su brzi. Sve naše zgrade napravljene su po standardu koji je za korak ispred trenutno prisutnog na srpskom tržištu”, pri-ča Ines Radović. “Na primer, u našim zgradama po-stoje toaleti i pristupi za hendikepirane osobe.”GTC HOUSE: “Naš prvi objekat u Beogradu, GTC House, postao je mesto okupljanja poslovnog sve-ta, sedište elitnih korporativnih klijenata”, kaže sa-govornica “Vremena”. Ovu tvrdnju ona potkrepljuje listom zakupaca: Raiffeisen banka, Evropska ban-ka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), Raiffeisen Investment, Phillip Morris International, L’Oreal, Nestle, Wrigley, Oracle, SAP, Sanofi Aventis, Huawei

Technologies, Honeywell i TMF Services. U prizemlju zgrade nedavno su Telelenor i Uniqa otvorili svoje prodajne prostore. U restoran Plato Klub, kako kaže Ines Radović, mnogi i iz okolnih poslovnih zgrada dolaze na ručak. Ova zgrada, svojevrstan simbol bankarske ulice, ima bruto površinu od 16.000 kva-drata, a od neto površine (bez hodnika, liftova itd.) od 12.000 kvadrata polovinu je zakupila Raiffeisen banka. Veličina poslovnog prostora u GTC Houseu kreće se od 120 do 1800 kvadrata, koliko iznosi osnova zgrade, odnosno ceo sprat.Upravo od te zgrade počinje i zanimljiva priča o ce-nama zakupa novog poslovnog prostora. “Najam u GTC Houseu je bio najskuplji, a u našem trećem

INVESTITORI: GTC SRBIJA

Graditelj najviše klaseNa tri od pet lokacija, koliko je u Beogradu kupila kompanija GTC, nikla su velelepna poslovna i stambena zdanja na ukupno 101.000 kvadrata, a prvo od njih – GTC House – začetnik je svetskog tipa gradnje poslovnog prostora i cele jedne bankarske ulice

USPEŠNO SMO PROBIJALI LED NA TRŽIŠTU NEKRETNINA: Ines Radović

OSTRVO IZMEÐU TRI ULICE: 19. Avenija i Park ApartmaniMESTO OKUPLJANJA POSLOVNOG SVETA: GTC House

I. SA

LING

ER

VREME >> 06/03/200814 VREME >> 06/03/200814

VREME >> 06/03/2008 15

kompleksu GTC Squareu je najjeftiniji. Cena po kva-dratu u GTC Houseu je 22 evra, u 19 Aveniji izno-si 19 evra, a u GTC Squaeru od 16,5 do 17 evra. Na svaki kvadrat zakupnine plaća se još od 3 do 3,5 evra za usluge održavanja objekta: tu spada recep-cija, obezbeđenje, održavanje liftova i fasade, stru-ja, voda u zajedničkim prostorima itd. GTC House je postizao visoke cene zakupa jer je u to vreme bio je-dan od dva ili tri takva objekta u Beogradu, a tržište je bilo gladno za dobrim kancelarijskim prostorom. Sad ima više poslovnog prostora u Beogradu, port-folio poslovnih kvadrata se za tri godine učetvoro-stručio, tržišna konkurencija je danas veća a cena zakupa zavisi od ponude i tražnje”, objašnjava Ines Radović. Uz konstataciju da je poslovni kvadrat u

Beogradu i dalje skuplji nego u većini drugih grado-va u regionu, ona kaže da je to zato što je naše tr-žište nekretnina još u fazi razvoja. “Kada se budu izjednačile ponuda i potražnja, cene će se stabilizo-vati i verovatno izjednačiti sa onim u regionu. Dobro je što tražnja za poslovnim prostorom u Beogradu ne opada, to je znak da na naše tržište ulaze nove kompanije i da one koje već rade u Srbiji stalno ra-stu. Uporedo sa tim trendom, GTC gradi poslovne objekte koji svojom funkcionalnošću i prepoznatlji-vim izgledom doprinose razvoju Beograda kao zna-čajnog privrednog centra jugoistočne Evrope.” 19 AVENIJA I PARK APARTMANI: Poslovni i stambeni kompleks u novobeogradskom bloku 19a nalazi se

na zanimljivoj, naravno elitnoj lokaciji, na uglu ulica Vladimira Popovića, Milentija Popovića i Trećeg bule-vara. Ovaj kompleks u obliku trougla biće u potpu-nosti završen za par meseci, ima ukupno 60.000 kvadrata, od toga 40.000 kvadrata nad zemljom od čega je polovina poslovni a polovina stambeni pro-stor. “Deo sa oko 200 stambenih jedinica naziva se Park Apartmani. Najmanji je stan od 37 kvadrata a najveći se prostire na 186 kvadrata i – svi su proda-ti. U Park Apartmanima imamo neprodat samo mali lokal od 35 kvadrata”, navodi Ines Radović i ističe dobru saradnju sa agencijom Colliers International, koju je GTC angažovao za prodaju stanova u Park Apartmanima. “U pešačkoj zoni između poslovne i stambene zgrade nalaze se maloprodajni objek-

ti, a namenu lokala koji su već prodati odrediće tržište. Verovatno će vlasnici lokala ponuditi usluge potrebne za svakodnevni život. Na uglu stambenog kompleksa je veći lokal koji smo namenski prodali domaćoj fi rmi. Ona će tu otvoriti supermarket koji će imati duže radno vreme od uobičajenog i negovaće uslugu komšijskog marke-ta – prenošenje torbi do lifta, nabavku hrane koje trenutno nema u ponudi itd. Sve će biti podešeno za najkvalitetniji

život stanara metropole.” Ines Radović navodi i da je već izdato 70 odsto prostora 19 Avenije, na pet go-dina, a da se o preostalom prostoru vode pregovori. “Zna se ko će biti stanari 19 Avenije i tokom gradnje pripremamo prostor prema njihovim zahtevima. Tu će biti smeštene dve diplomatske misije i niz kor-porativnih klijenata među kojima su Sanofi Aventis, Saint Gobain, JTI, Delta Sport, Huawei Technolohies, Honeywell, kao i restoran Fod and Coffe Mall i kafe-terija Costa Cofee. Neki od ovih zakupaca preseliće se iz GTC Housea jer na devet spratova 19 Avenije imaju više prostora.” Poslovne jedinice ovde ima-ju od 130 do 1500 kvadrata na jednom nivou, a za-kupci po potrebi mogu da uzmu više spratova. “Za

zakupce koji kasnije dođu mogu naknadno da se rade enterijeri, kao u GTC Houseu koji se popunja-vao od aprila do decembra 2005. Oni koji su se use-lili u aprilu normalno su obavljali posao dok se po-sle radnog vremena i vikendima radio enterijer za zakupce koji su se kasnije uselili.” Ines Radović još dodaje da će se u poslovnoj zgradi nalaziti poslov-nica banke, kafeterija Costa Coffe i samouslužni re-storan Food and Cofee Mall. Ispod celog kompleksa 19 Avenije, na dva nivoa pod zemljom, izgrađene su garaže na 20.000 kvadrata. Sve usluge održavanja, čišćenja i obezbeđenja, kao i u ostalim objektima GTC-a obavljaće autsorsovana kompanija. U objekti-ma GTC House, 19 Avenija i Park Apartmani tu uslu-gu obavlja renomirana kompanija Honeywell.GTC SQUARE: “Naš treći projekat, GTC Skver, koji se nalazi na uglu Trećeg bulevara i Bulevara umetno-sti, preko puta Fakulteta dramskih umetnosti, biće otvoren u maju. Ima 25.000 kvadrata poslovnog prostora u dve zgrade, između njih je trg po kojem je projekat i nazvan”, priča Ines Radović. “Zgrade su atrijumskog tipa sa prizemljem plus četiri spra-ta. Ono što ih čini specifi čnim na tržištu jeste što svaka u osnovi ima preko 2000 kvadrata. Retko koji projekat u Beogradu može da ponudi tako pro-stranu osnovu. Recimo, osnova poslovnog dela 19 Avenije je po 1500 kvadrata. Ovoliki prostor ‘u cugu’ na GTC Skveru važan je za velike fi rme ali i za one koje rastu i žele da šire svoj poslovni ambijent po horizontali. I ovde, naravno, postoji mogućnost pregrađivanja prostora prema želji i zakupa više spratova. Za sada je pod pregovorima o zakupu 50 odsto GTC Skvera, a prema dosadašnjem iskustvu očekujemo da će se do otvaranja zgrada javiti kli-jenti i za ostalih 50 odsto.” Na placu oko dve iden-tične zgrade ima 300 mesta za parking, na platou se nalazi fontana, a u prizemlju između zgrada biće otvoren restoran i kafeterija. Sva tri projekta GTC-a su, kako ističe naša sagovornica, A klase i uz naj-poželjnije saobraćajnice u gradu, što potvrđuje sta-ru istinu da je u nekrentinama najvažnija lokaci-ja. “Praksa GTC-a u Srbiji do sada je opravdala kako očekivanja svojih principala tako i poverenje svojih klijenata”, dodaje Ines Radović. ×

ZOJA JOVANOV

Lider u regionuNa ovogodišnjoj, petoj po redu dodeli priznanja CEE Real Estate Quality, Awards Globe Trade Centre S.A. dobio je još jednu značajnu nagradu za svoje uspehe u oblasti nekretnina (GTC je ovu prestižnu nagradu prvi put dobio 2004). Kompanija je proglašena za lidera u oblasti nekretni-na u 2007. za region centralne i istočne Evrope. “Širenje naše kompa-nije na tržište centralne i istočne Evrope nastavlja se velikom brzinom. Trudimo se da povećamo obim investicija u čitavom regionu. Uspeh kakav smo postigli ne bi bio moguć bez posvećenog i napornog rada svih naših zaposlenih, kao i bez podrške deoničara”, izjavio je Eli Alroj, predsednik nadzornog odbora kompanije GTC. Eli Alroy je proglašen za vodećeg eksperta u oblasti nekretnina u regionu centralne i istočne Evrope za 2007. godinu, zahvaljujući istaknutom doprinosu u oblasti nekretnina, mudrom rukovođenju i dalekosežnoj viziji.

DVE IDENTIČNE ZGRADE: GTC Skver SVI STANOVI PRODATI: Pešačka zona između 19 Avenije i Park Apartmana

VREME >> 06/03/2008 15 VREME >> 06/03/2008 15

Čekajući proleće

Worknest

DizajnRonan & Erwan Bouroullec

Ergonomski prilagodljiva korisnicima, Worknest stolica pru�a osećaj potpune

udobnosti. Pastelne nijanse �tofa kojim mo�e biti tapacirana doprinose utisku da posao obavljate u toplini

sopstvenog doma.

VREME >> 06/03/200818

Složan tim sa odlučnim menadžmentom na čelu ponovo je vratio na noge vodećeg proizvođača hrane u Srbiji. Reč je o brend fi rmi sa brend proi-zvodima – Centroproizvodu. Kompanija koja je pre četiri godine bila u dugovima, 2006. je ostvarila poslovni prihod od 25 miliona evra, a 2007. godine 32 miliona evra. Rast prodaje na domaćem tržištu 2007, u odnosu na prethodnu godinu, iznosio je 37 odsto. Istovremeno, Centroproizvod je zabele-žio i rast izvoza za 32 odsto, a plan je da se on ove godine poveća za još 69 odsto. Kao potvrdu us-pešnog poslovanja i poštovanja najstrožih među-narodnih propisa u proizvodnji hrane preduzeće je 2006. dobilo sertifi kate ISO 9001: 2000 i HACCP. “Centroproizvod je privatizovan 2004. go-dine kada se nalazio u veoma teškoj situ-aciji i finansijski i operativno. Kompanija je bila zadužena za preko pet miliona evra sa godišnjom kamatom od preko 40 odsto. Krediti su bili nepovoljni i nisu poticali od banaka nego od brokerskih kuća. Vladala je i velika nedisciplina unutar preduzeća, a ljudi su teško prihvatali promene. Bio je veliki iza-zov restrukturirati fi rmu, ne samo kadrov-ski nego i procesno, odnosno uvesti sve ono što treba i kako treba da se radi”, navodi u razgovoru za “Vreme” Nemanja Popov, ge-neralni direktor Centroproizvoda a.d. On do-daje da u sadašnjem top i srednjem menad-žmentu ima ljudi koji su u Centroproizvodu radili još pre privatizacije, a koji su se lepo uklopili u nov način tržišnog poslovanja. Do privatizacije u Centroproizvodu bilo je zapo-sleno 720 ljudi, a danas ih je 570. Po socijal-nom programu određeni broj radnika napu-stio je posao, a u kompaniji je uvek uposle-no još 150 do 200 osoba preko Omladinske zadruge. “Ostali su oni koji su shvatili šta znači stvarno zaraditi svoju platu i oni koji žele da unaprede preduzeće. Ukupni volu-men prodaje i proizvodnje je prošle godine bio za 50 odsto viši nego 2004, a ove godi-ne će biti 75 odsto viši nego 2006. Sa rastom po-slovnog plana raste i potreba za novim radnicima. Mi imamo stalno otvorene konkurse i verujemo da

za vrednog i kvalitetnog čoveka u Centroproizvodu uvek ima mesta”, ističe Popov.SVEŽE INVESTICIJE: Kako generalni direktor tvrdi, u kompaniji je nakon privatizacije došlo do strateškog zaokreta koji podrazumeva savremen način razmi-šljanja, kontrole i upravljanja procesima. Jednom rečju, fi rma je postala tržišno orijentisana. “Prve dve godine bavili smo se samo restrukturiranjem i prav-ljenjem solidne osnove iz koje kompanija može da raste. Rezultat toga je da je prodaja u januaru 2008. veća za 42 odsto nego istog meseca prethodne go-dine, a u februaru ove godine čak za 65 odsto veća nego u isto vreme 2007”, objašnjava Popov. “Takođe, prve godine po promeni vlasničke strukture kom-

pletno su vraćeni dugovi, koji su bili ‘omča oko vra-ta’ preduzeću koje se zaduživalo pred svaku platu”, dodaje on. “Nisam siguran da bi fi rma izdržala još

šest meseci da nije došlo do no-vih ulaganja. Tako je od 2004. u novu opremu in-vestirano sedam miliona evra, a ove godine će biti uloženo još toli-ko. Investicije su, po mišljenju generalnog direktora Centroproizvoda, uslov bez koga se ne može. “Ako neko misli da može da razvije fi rmu do zavidnog ni-voa, da ona bude regionalna i da je povede u XXI vek sa opremom koja je stara od 20 do 40 godina, nema

ozbiljan pristup poslu”, smatra Popov. Centroproizvod ima tri proizvodna pogona koji se zajedno prostiru na 35.000 kvadrata. To su pogoni “Surčin”, zatim “Aroma” na Čukarici i “Bilje” u Bavaništu. U novo postrojenje za “Cipiripi” španskog proizvođača Lloveras ulo-ženo je 3,6 miliona evra. Takođe, uloženo je u infrastrukturu fabrike (uključujući i infra-strukturnu sanaciju) oko milion evra, u tran-sportno-vozni park preko milion evra, u mo-derne sisteme pakovanja proizvoda (kuplje-ne su nove pakerice za razne vrste ambalaže, kartonjerke-mašine za automatsko slaganje proizvoda koje mogu da prate brzinu izlaže-nja proizvoda), u sisteme merenja (japanske Jamato vage), u novi informacioni sistem itd. NOVA FABRIKA: Projekat o kome Nemanja Popov sa ponosom govori je izgradnja nove fabrike. Biće u rangu najsavremenijih i obje-diniće proizvodnje u Surčinu i na Čukaričkoj padini. “Nova fabrika će biti izuzetno sofi stici-rana. Pogon će se pokretati na dugme i proi-zvodiće sve iz našeg portfolia. Biće potpu-no automatizovana, od kontrole toka sirovi-ne do automatskog transporta (usipa, me-renja proizvoda itd.)”, ističe direktor. Ukupna vrednost projekta iznosi 15 miliona evra i in-vesticije će teći u fazama koje će trajati četi-

ri godine. Izgradnja počinje ove godine. Već su na-ručeni sistemi za umešavanje sirovina koji košta-ju četiri miliona evra. “Ta fabrika je naša buduć-

BREND FIRME: CENTROPROIZVOD A.D., SURČIN

Mi smo uslužna industrijaKompanija je 2007. zabeležila rast prodaje za 37 odsto i izvoza za 32 odsto u odnosu na 2006. U poslednje četiri godine u novu opremu uloženo je sedam miliona evra, a ove godine biće investirano još toliko. Izgradnja nove automatizovane fabrike počeće ove godine, a vrednost celog projekta iznosi 15 miliona evra

CILJ SU NAM NAJKVALITETNIJI I NAJUKUSNIJI PROIZVODI: Generalni direktor Nemanja Popov

PAKOVANJE: Iz pogona Centroproizvoda

18

FO

TO

GR

AF

IJE

: JE

LE

NA

VE

SIĆ

VREME >> 06/03/200818

VREME >> 06/03/2008 19

nost, mi želimo da rastemo, a samo ovakve inve-sticije mogu da nas podignu na evropski nivo. Broj zaposlenih ostao bi isti, ali bi se kapaci-teti proizvodnje učetvorostručili. Jedan rad-nik biće četiri puta produktivniji ne zato što će više raditi, već zato što će imati efi kasni-ju opremu kojom upravlja”, napominje Popov. Prošle godine, Centroproizvod je 20 odsto svoje proizvodnje izvezao na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Po rečima generalnog direktora, cilj kompa-nije je da bude regionalni lider, a plan je da ove godine uđe i na tržišta Rumunije, Bugarske i Albanije. TAJNE RECEPTURE: Svaki “C proizvod” ima specifi čnu recepturu koju u kom-paniji čuvaju kao najstrožu tajnu. “Pored osobenog recepta veoma je bitno da imate i najkvalitetnije sirovine. Zato finansiramo preduseve i zasade određenih žitarica. Imamo dugoročna strateška partnerstva sa poljoprivrednim dobrima i zemljoradničkim za-drugama, i naravno sa velikim multionacionalnim kompanijama relevantnim za nas”, kaže direktor. “Centroproizvod ima i Sektor za razvoj u kome radi deset tehnologa”, dodaje Popov, “oni stalno krčkaju nešto u ‘C kuhinji’, probaju i testiraju nove proizvo-de. Do sada su dostavili recepture za izradu 300

novih proizvoda, ali šta će se proizvoditi zavisi od toga šta potrošač želi da proba.” Na tržištu

se, objašnjava Nemanja Popov, traži kvalite-tan proizvod koji ima fer cenu, dok se ukusi

menjaju. Ipak, tvrdi on, ne onako drastično kao što je to u modnoj industriji. “U ovoj industriji se ne može reći da je nešto trenutno veoma popularno. Ono što polako hvata zamajac je zdrava ishrana. To još uvek nije bum na tržištu, ali potražnja

postoji i ti proizvodi počinju sve više

da dobijaju na značaju”, objašnja-va Popov. On ističe da je potrošač u centru interesovanja kompanije, pa zato svake go-dine izdvoje od 150.000 do 200.000 evra na razna istraživanja. “Veoma je bitno da razumemo šta lju-di hoće i vole da jedu, koja su njihova očekivanja od našeg proizvoda, koji ukus žele da osete i koje be-

nefi te im donosi svaki ‘C proizvod’. Mi proizvodimo ono što oni traže, ne namećemo im ono što mi mi-slimo da bi trebalo da konzumiraju. Zato volim da kažem da mi nismo proizvodna industrija, nego uslužna. Bavimo se donošenjem na trpezu onoga što potrošač traži”, napominje direktor. VRLINA SISTEMA: Na pitanje po čemu se Centroproizvod razlikuje od konkurencije, gene-

ralni direktor kaže: “Po tome kako radimo i kako posmatramo stvari. Najbitnije nam je da potrošač bude zadovoljan i da iz ‘C kuhinje’ uvek izlazi samo naj-bolje. Cilj nam je da napravimo spoj najukusnijeg i najkvalitetnijeg proi-zvoda, po fer ceni. Razmišljamo du-goročno, a to je vrlina sistema. Nema puno domaćih kompanija koje poslu-ju na taj način. Sistem nije pojedinac, već živo biće samo po sebi. Ne zavi-si od mene ili bilo kog direktora sek-tora. Sistem sam živi i donosi odlu-ke.” U čistoj matematici, objašnjava Popov, jedan i jedan su dva, a u teo-riji sistema – zbir je tri, zbog načina na koji elementi imaju svoju interak-ciju. “Proizvode se sinergije koje daju veći zbir nego prosto sabiranje eleme-nata u jednom skupu. Najveća vred-nost Centroproizvoda nisu ni brendo-

vi ni nove mašine, već kompetentni ljudi koji su motivisani i iskreno vole i cene

kompaniju, i naporno rade svaki dan da bi zadovo-ljili sve zahtevnijeg potrošača. Zato i funkcioniše-mo kao kompaktna celina i uspešan tim”, navodi Nemanja Popov. ×

ANA RADIĆ

Bogatstvo “C kuhinje”Asortiman Centroproizvoda čini 198 visokokvalitetnih proizvoda. Svi oni se mogu klasifikovati u osam grupa. To su prvo suvi začini, razni dodaci jelima i sosovi. Među njima je najpopularniji proizvod “Začin C” koji ima 40 odsto tržišnog učešća, tako da je skoro svaki drugi ručak u Srbiji skuvan sa njim. Zanimljiv je i podatak da se od deset kuća u Srbiji u devet koristi “C biber”. Zatim, tu su “Supe C” sa 35 odsto tržišnog učešća. Trenutno je u ponudi 20 vrsta a, kako smatra direktor, dobar potez je lansiranje “Njupa supe” za decu. Od osnovnih životnih namirnica, pod Centroproizvodovim znakom može se ku-piti “Pirinač C”, “Griz C”, “So C”, razni proizvodi od kukuruza i pšenice. U grupi preliva, “Senf C” i “Ren C” su apsolutni lideri sa 85 odsto udela na tržištu. Od konzerviranog povrća u “C kuhinji” nema šta nema. Tu su feferoni, cvekla, kornišoni, ajvar i paprika fi leti. Oblast u kojoj artikli sa C znakom dominiraju su i slatko-praškasti proizvodi. Tako pudinzi imaju 55 odsto tržišnog učešća, a u 2006. lansirani su novi egzotični ukusi: šumsko voće, zelena jabuka i pomorandžina kora. Na tortama je nezaobilazan “Šlag C” i razni dodaci za kolače. Prošle godine relansiran je sladoled “Eskimko” vrhunskog kvaliteta sa pet ukusa, a ove godine pojaviće se još dva nova. Od čokoladnih proizvoda Centroproizvod za sada ima samo “Cipiripi” krem i table u raznim pakovanjima. “To je od prošle godine kompletno nov proizvod pod starim imenom. Nova je receptura, ukus, a i pakovanje je redizajnirano. Zato prodaja ‘Cipiripija’ be-leži rast od 75 odsto u odnosu na 2006. godinu”, ističe Nemanja Popov. Pored svih ovih proizvoda, Centroproizvod u svom asortimanu ima i veliki broj “C čajeva”, a od 2007. godine asortiman je oboga-ćen sa HoReCa programom (pakovanja za hotele, restorane i kafi će), i to sa 32 proizvoda.

nost mi želimo da rastemo a samo ovakve inve-

novih proiod toga

se, objatan pro

menjaju. što je to u momože reći daOno što polakjoš uvek nije

pleži rast odCentroproizćen sa HoRe

p ju

e

šnja-

i kanadabonazvgopuju vesi torke.Popriji na cijuvećnatnos

vi n

SAVRŠENO NOV UKUS: “Cipiripi”

ZA SVAKU KUHINJU: Supa i “Začin C”

19 VREME >> 06/03/2008 19

Victoria Oil - �id

Fertil - Bačka Palanka

Soja Protein - Bečej

SP Laboratorija - Bečej

Veterinarski zavod - Subotica

Luka Bačka Palanka - Bačka Palanka

Hajduk Veljkova 11, p.fah 41 � 21112 Novi Sad � Srbija � Tel: +381 21 4895 400 � Fax: +381 21 521 204 Predstavni�tvo Beograd: Takovska 45a, I sprat � 11000 Beograd � Srbija � Tel: +381 11 3292 971, +381 11 3292 972 � Fax: +381 11 3292 741

ZA KORAK ISPRED

Rad i saradnja

sa nama čine Vas delom velike porodice

koja ide uvek...

www.victoriagroup.co.yu

VREME >> 06/03/200822 VREME >> 06/03/200822

U vreme kada nove klanice i mesare niču kao pe-čurke posle kiše, kada se izlozi kasapnica obleplju-ju plakatima sa primamljivim cenama (kako to da, na primer, kilogram telećih viršli košta manje od ki-lograma teletine, niko nam do sada nije objasnio), kada je gotovo nemoguće kupiti ono što se zove “otpadak” (papci, uši, meso III kategorije), opstaja-le su fi rme koje su postale brend mnogo pre nego što je ta reč ušla u naš jezik.Podaci to samo potvrđuju: ovog trenutka u Srbiji ima registrovanih čak 1200 klanica i proizvođa-ča mesnih prerađevina. Ali, kao i sve statistič-ke brojke (znate ono “ja jedem mesto, ti kupus, u proseku hranimo se sarmom”) i ova puno skriva. Naime, čak 50 odsto prerađevina od mesa dolazi iz pet najvećih mesnih industrija. Jedna od njih je Neoplanta iz Novog Sada.PRAVO GASTRONOMSKO UŽIVANJE: “Iako smo na-stali u vreme kada je sve bilo megalomanski, kada nam je i država bila velika, pa shodno tome i ka-paciteti pravljeni za ondašnju SFRJ, uspeli smo da bez velikih turbulencija savladamo sve što nam se poslednjih decenija događalo i da s optimizmom krenemo dalje”, ističe u razgovoru za “Vreme” Boris Mačak, generalni direktor Industrije mesa Neoplanta. “Uz to, održali smo kvalitet, po kojem smo od najranijih dana bili poznati.”

Mnogi ljubitelji dobrog zalogaja to najbolje znaju: čajna kobasica, sremska kobasica, kulen, bačka kobasica, zimska salama, budimska kobasica, lju-tovska kobasica, mađarska kobasica, panonska kobasica... predstavljaju sam vrhunac kobasičar-skog zanata. Ukras za svaku svečanu trpezu, uži-vanje i za oči i za nos, o ukusu i da ne govorimo. Nije ni čudo. Ove, takozvane fermentisane kobasi-ce su najkvalitetniji proizvodi od posebno odabra-nog i pripremljenog mesa. Procesom dimljenja, su-šenja i zrenja, što traje i do tri meseca, ove kobasi-ce i salame dobijaju svojstven miris, izgled i ukus. Svi ovi proizvodi, kruna obroka svakog pravog gur-mana, pakovani su ucelo (dakle cela kobasica), ali i tanko isečeni. Idealno za pladanj sa hladnim predjelom.Uz to, kako u Neoplanti s ponosom ističu, paštete i mesni namazi jesu ono po čemu su poznati: pašte-ta sa šunkom, đačka pašteta, juneća pašteta, jetre-na pašteta, pileća pašteta, čajna pašteta... samo su neki od brendova. Tek, paštete i namazi u cre-vu spadaju u najprodavanije Neoplantine proizvo-de. Svi namazi i paštete plasiraju se u dve verzije: u aluminijumskim folijama i u crevu. Koje god pa-kovanje da je u pitanju, proizvedeni su od različitih vrsta mesa, vezivnog tkiva i iznutrica. Hermetički su zatvoreni, toplotno obrađeni sterilizacijom, pa

shodno tome imaju i produžen rok trajanja.Osim toga, valja naglasiti i da je značajna proizvod-nja svežeg, konfekcioniranog mesa, kao i gotovih jela u aluminijumskim folijama. Idealno za zaposle-ne: foliju samo valja zagrejati u toploj vodi, i eto go-tovog ručka.TRADICIJA OD JEDNOG VEKA: Akcionarsko druš-tvo Neoplanta smešteno je na obali Dunava, u sli-kovitom okruženju nacionalnog parka Fruška gora. Plodno zemljište, panonsko sunce, bogatstvo vode i domaćinska tradicija odvajkada su ovaj kraj pre-poručivali po kvalitetnoj hrani. Početak rada klanič-ne industrije i prerade mesa, po predanjima, datira još od prve polovine prošlog veka. Neoplanta tako postoji već stotinak godina, prvo kao mala zanat-ska klanica koja je prolazila kroz razne oblike tran-sformacije, da bi današnji izgled i ime dobila 1981. Tada je, naime, Venac doživeo stečaj, i nastala je današnja Neoplanta. Od tih godina, što je i logično, težište je na proizvodnji i preradi svinjskog mesa, ali i pilećeg i junećeg.Neoplanta u vlasništvu ima i oko 1200 hektara obradive zemlje, na kojoj se pre svega uzgaja stoč-na hrana, kao i svinjsku farmu sa oko 2800 krma-ča, sa godišnjim kapacitetom od čak 40.000 tov-ljenika. To znači da je ovo najveća farma svinja u Srbiji.Sve to opslužuje nešto više od hiljadu zaposlenih.SOCIJALNI PROGRAM: “Ma koliko te brojke delovale impresivno, to je i najveći problem kod nas”, kaže

MESNA INDUSTRIJA: NEOPLANTA, NOVI SAD

Kvalitet je tradicija i budućnostKada je ova industrija projektovana, projektovana je za tržište od dvadeset miliona potrošača. Mesom su snabdevali celu bivšu državu, bukvalno od Triglava do Đevđelije. Iako sada praktično rade s pola projektovanog kapaciteta, tek im predstoji ozbiljan socijalni program. Jer, kroz sve turbulencije kroz koje je država prolazila, nisu otpustili nijednog radnika.

ŽELIMO DA BUDEMO APSOLUTNI LIDER U OVOM DELU EVROPE: Generalni direktor Boris Mačak

CENJENE U REGIONU: Pršuta

FO

TO

GR

AF

IJE

: A. A

NĐ

IĆ

VREME >> 06/03/2008 23 VREME >> 06/03/2008 23

Boris Mačak. “Mi nismo otpustili ni jed-nog jedinog radnika, iako je obim poslo-va prepolovljen. Naime, kada je ova indu-strija projektovana, projektovana je za tr-žište od dvadeset miliona potrošača. Mi smo mesom snabdevali celu bivšu dr-žavu, bukvalno od Triglava do Đevđelije. Desilo se šta se desilo, sada praktično radimo s pola projektovanog kapaciteta i tek nam predstoji ozbiljan socijalni pro-gram. Olakšavajuća okolnost za nas, što je osnova verovanja da ćemo kroz taj pro-gram proći bezbolno, jeste nepovoljna starosna struktura zaposlenih. Naime, čak 438 radnika je starije od 50 godina. Ponudili smo im socijalni program, prija-vilo se u prvom krugu njih 232 i oni će u naredna tri meseca napustiti kompani-ju. Tako ćemo se značajno približiti pri-premljenoj stabilizaciji koja predviđa 780 zaposlenih.”Ono na šta su u Neoplanti posebno pono-sni jeste maloprodajna mreža. Trenutno imaju 71 objekat i njima je pokrivena cela Srbija, ali glavnina je u Vojvodini i zapad-noj Srbiji. Beograd im je, iako najveće trži-šte, očigledno i najslabija tačka, pa se tu vide mogućnosti za dalji razvoj.“Defi nisali smo jasnu viziju”, kaže Boris Mačak. “Želimo da budemo apsolutni li-der u proizvodnji mesa i mesnih prera-đevina u ovom delu Evrope. U skladu s tim napravljeni su i planovi daljeg ra-zvoja i implementacije novog informa-cionog sistema. Za sada su jedinstve-nim informacionim sistemom pokrive-ne proizvodnja i centralne službe, a za šest meseci u sistemu će biti i svi malo-prodajni objekti. Cilj je direktna saradnja s kupcima i potrošačima na mestu pro-daje. Naravno, i širenje mreže malopro-dajnih objekata, pre svega u Beogradu, na čemu intenzivno radimo. Sada smo, inače, prisutni u Rodiću, Metrou, Idei, Mercatoru...”Neoplanta ima svoje prodajne centre u Novom Sadu, Somboru, Beogradu, Zemunu, Pančevu, Šapcu, Jagodini, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu, Sevojnu, Vranju, Prijepolju, Tivtu, Sarajevu i Banja Luci. PUT PREMA IZVOZU NA ZAPAD: Poslovna filozofija novog i mladog rukovodećeg tima Neoplante ogleda se u stalnom istraživanju, edukaciji kadrova, pronala-ženju najmodernijih tehnologija za proi-

zvodnju kvalitetne, a pre svega zdrave hrane. Još 1998. godine dobijen je standard ISO 9001, kao prvi sistem kontrole kvaliteta uveden u našoj ze-mlji, koji je produžen 2005. Sledio je HACCP 2007. godine, a u planu je naravno i dobijanje standarda ISO 14001. Sve to vrlo je važno za ono što je plan svake mesne industrije, pa i Neoplante: izvoz.“Ovog trenutka prisutni smo na tržištima Bosne i Hercegovine, Crne Gore i odskora Makedonije”, kaže Boris Mačak. “Naravno, nije to ono što nas za-dovoljava, želimo više, kao što nas ne zadovoljava-ju ni mnoge nagrade i priznanja. Plan je svakako modernizacija, pakovanje konfekcioniranog mesa, što jeste budućnost!”U Srbiji se prodaja mesa, najvećim delom, još uvek obavlja na klasičan način. Dakle, tu je kasapin, tu je mušterija, tu je dobar odnos između njih, tu je bi-ranje s koje strane krmenadla da se seče, od ko-jeg dela meso da se melje. “Hvala, komšija”; “Nema na čemu, komšinice, i drugi put.” Ma koliko sve ovo delovalo nostalgično i primamljivo, nažalost sve više odlazi u prošlost. Hipermarketi ne dozvoljava-ju mesto mesaru, ne dozvoljavaju biranje. Meso je već tranžirano, odnosno konfekcionirano, spako-vano i kupcima ponuđeno u paketima. Bez onog “s ove strane, molim vas”. Uz to, sveže meso se pa-kuje u atmosferi inertnog gasa, što mu obezbeđu-je još dva, tri dana produžene svežine. To je buduć-nost koja nas čeka, to je budućnost i Neoplante.Budućnost je još nešto: zaštitni znak Neoplante je, po oceni rukovodećeg tima, zastareo i prevaziđen, pa predstoji veliki posao promocije novog vizuel-nog identiteta. Tržište je istraženo, tri agencije su ponudile svoja tri predloga i samo se čeka konačna odluka. Neće biti laka. Jer...“Odlučili smo jednoglasno da u najužu konkuren-ciju uđu dva predloga”, kaže Mačak. “I tu smo sta-li. Koje od ta dva? Oba su izvanredna, oba imaju dovoljno prednosti da se odlučimo za jedno ili za drugo. Moraćemo vrlo brzo, jer kako planiramo, na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu nastupiće-mo s novim identitetom.”Ono što su postigli do sada svakako obavezuje: do-bitnici su mnogih domaćih i međunarodnih nagra-da kao što su šampionski pehari Novosadskog saj-ma za asortiman proizvoda i za izvanredne rezul-tate u uzgoju svinja; priznanja za etičnost i kulturu poslovanja; ekološku odgovornost prema potroša-čima; visok kvalitet i strogu kontrolu zdravstvene ispravnosti i bezbednosti proizvoda, što je sve do-prinelo da Neoplanta postane nesumnjiv brend.Ako je tačno ono u šta smo uvereni, a to je da je hrana naša šansa u evropskoj i svetskoj utakmici, onda je Vojvodina naša dobitna karta.Neoplanta je u tom špilu as. ×

M. DAJMAK

BRENDOVI S TRADICIJOM: Dimljeno meso, kobasice i šunka u crevu

NOV PROIZVOD OD HENKELA

SUPER BOND U GELU

KVALITET

Henkel Jugoslavija d.o.o. • Porodice Trajkoviæ bb, 11000 Beograd • Tel: 011 207 22 50 • Fax: 011 207 22 55

NEKAPAJUÆA FORMULA

JEDNOSTAVNIJA UPOTREBA

LEPI TRENUTNO I NA VERTIKALNIM POVRŠINAMA!

VREME >> 06/03/200826

Beogradski sajam se nalazi u grupi najboljih organi-zatora poslovnih manifestacija u jugoistočnoj Evropi. Takođe, preduzeće sa 70 godina dugom tradicijom važi za jedno od najuspešnijih u društvenom vla-sništvu. Kvalitet poslovanja Beogradskog sajma znatno se poboljšao za poslednje četiri godine, a o tome svedoči ostvareni poslovni prihod. U 2004. on je iznosio devet miliona evra, dok se u 2007. po-peo na 16 miliona evra. Isto tako raste i broj organi-zovanih događaja kojih je u 2007. bilo 29, a ove go-dine pod kupolama Beogradskog sajma održaće se 34 manifestacije. “Sada možemo da kažemo da smo među najboljim sajmovima u regionu. Pokazatelj koji o tome govori jeste da smo u prošloj godini ukupno iznajmili i fakturisali 190.000 kvadrata. Imali smo bli-zu 5000 direktnih izlagača i 700.000 posetilaca sa kupljenim kartama. To su pokazatelji kojima se meri uspešnost sajamske industrije. Naši rezultati su res-pektabilni i u evropskim razmerama”, navodi u inter-vjuu za “Vreme” Anđelko Trpković, generalni direktor Beogradskog sajma. On dodaje da je veoma značaj-no što je Beogradski sajam član šest velikih asocija-cija, među kojima su UFA (Svetska asocijacija sajam-ske industrije) i ITTFA (Svetska asocijacija poslovnih sajmova turizma). U asocijaciji CEFA, koja okuplja saj-move centralne i istočne Evrope, Anđelko Trpković je izabran za predsedavajućeg u 2008. godini, dok je predsednik Skupštine CEFA direktor Minhenskog sajma. “To svedoči o tome sa koliko respekta se po-smatra Beogradski sajam. Ono što je karakteristično za sajamsku industriju jeste da se jedni prema drugi-ma ne odnosimo kao konkurencija, nego pokušava-mo da zajedno radimo na opštem razvoju ove delat-nosti. Svako ima svoje tržište i trudimo se da prepo-znamo šta je to što će naše izlagače opredeliti da što više para troše na sajamske manifestacije”, objaš-njava Trpković. VAŽAN ZA GRAD: Interesantno je podsetiti da je Beogradski sajam osnovan 1937. godine na današ-njoj lokaciji Staro sajmište, na levoj obali Save. U to vreme predstavljao je do tada neviđen spoj držav-nog i privatnog partnerstva na istom projektu, jer je Gradska uprava ustupila mesto organizatorima. “Te godine prepoznato je koliko je Sajam bitan za

Beograd. Čak je svim restoranima poslat Proglas da ne podižu cene zato što se održava sajam koji će se dogoditi i sledeće godine”, podseća direktor. Beogradski sajam se preselio na desnu obalu Save 1957. godine kada je počela izgradnja koja je zavr-šena 1960. Od tada do danas, osim popravki, bitni-jih izmena izgleda i broja hala nije bilo. On smatra da će ovo i u narednih 30 godina biti odlična lokacija za sajam.Danas su za održavanje manifestacija u upotrebi če-tiri hale i dve koje ih povezuju. Zajedno sa svim ga-lerijama prostiru se na ukupno 45.000 kvadrata, a štandovi za najveće sajmove u proseku zauzmu po 27.000 kvadrata. Beogradski sajam raspolaže i sa dve konferencijske sale i 1600 parking mesta. Po ve-ličini izložbenog prostora u kategoriji je srednjih saj-mova i svi u regionu su slične veličine. “Razlog za to je što koncentrisan posetilac može u jednom danu da obiđe maksimalno 30.000 kvadrata. Samo na saj-movima tehnike i građevine prodajemo karte za više ulazaka jer verujemo da ljudi imaju razloga da dođu više puta. Na sajmove u jugoistočnoj Evropi se dola-zi kolima i ostaje jedan dan. Kada bismo došli do toga da posetioci stižu avionom i ostaju duže, onda bi ceo svet bio naše tržište. Za sada naši posetioci dolaze iz krajeva koji su udaljeni najviše 400 kilometara od Beograda”, ističe Trpković. Takođe kaže da, za razliku od velikih sajmova u svetu gde 80 odsto posetilaca

nije iz grada u kojem se manifestacija održava, kod nas je isti toliki procenat gostiju iz Beograda. ATRAKTIVNI DOGAĐAJI: Najstarija manifestacija na Beogradskom sajmu je Sajam tehnike iz koga su se vremenom izdvojili sajmovi automobila, građevine i nameštaja. “Nema nikakve dileme da je trenutno najznačajniji Sajam automobila i on je u grupi od 21 sajma u svetu koji ima licencu OICE (Međunarodna asocijacija proizvođača motornih vozila). Njega svake godine poseti oko 150.000 ljudi, a subotom se proda 35.000 karata. To je sjajan rezultat ako se ima u vidu da postoje događaji koje u svim dani-ma održavanja ne poseti toliki broj gostiju”, nagla-šava Anđelko Trpković. Zatim, po njegovim rečima, jedna od najboljih poslovnih manifestacija u jugoi-

ORGANIZATORI VELIKIH MANIFESTACIJA: BEOGRADSKI SAJAM, BEOGRAD

Moderna, dinamična kompanija U 2007. pod kupolama Sajma održano je 29 manifestacija na kojima je učestvovalo 5000 izlagača i 700.000 posetilaca. Ove godine održaće se 34 poslovna događaja, a do kraja meseca biće objavljen tender za prodaju preduzeća. Generalni direktor Anđelko Trpković kaže da će Sajam privatizaciju dočekati kao najbolji da bi ga kupili najbolji

ZA PRIVATIZACIJU ZAINTERESOVANO OSAM KOMPANIJA: Generalni direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković

I. SA

LING

ER

VREME >> 06/03/200826

VREME >> 06/03/2008 27

stočnoj Evropi jeste Sajam građevine koji na povr-šini od 35.000 kvadrata okupi više od hiljadu izla-gača. Isto tako, jedan od najuspešnijih sajmova nameštaja na prostoru bivše Jugoslavije održa-va se na Beogradskom sajmu, a godišnje ga obiđe oko 80.000 posetilaca. Čudo sajamske industrije je i Sajam knjiga, koji godišnje poseti oko 150.000 poklonika pisane reči. “U kategoriji velikih sajmo-va imamo i Sajam turizma, koji se do pre pet godi-na održavao na 400, a danas na 15.000 kvadrata. On ima posebnu atmosferu i izlagači se trude da do-čaraju ambijent destinacije koju promovišu. Ima i bogat prateći program koji smo u zvaničnom kata-logu morali da napišemo na sedam strana. Veoma smo ponosni na tu manifestaciju koju posmatra-mo kao dete koje raste svake godine”, tvrdi direk-tor. Najveći broj klijenata prisutan je na Sajmu tehni-ke. Na njemu učestvuje oko 950 direktnih izlagača (prisutni na štandu), a posredstvom njih predstav-ljaju se i druge kompanije. Zato se može reći da se na ovom sajmu promoviše više od 1300 kompani-ja i to uglavnom inostranih. Direktor ističe da će u 2008. biti 105 sajamskih dana, a pored toga i 137 dana montaže i demontaže. Tako da u prolećnoj se-zoni Beogradski sajam neće raditi za posetioce če-

tiri dana, a u jesenjoj tri dana. “Ako uzmete naš ka-lendar, videćete da u njemu nema slobodnog dana. Ako želite nešto da organizujete na Beogradskom sajmu, sada je vreme da se prijavite za 2009. godi-nu”, poručuje Trpković. DOBRA KOMUNIKACIJA: Na najznačajnijim poslov-nim manifestacijama dodeljuju se sajamske nagra-de. Ono što je bitno, po rečima generalnog direktora Beogradskog sajma, jeste da se one ne odnose na ceo dotadašnji rad fi rme, nego samo na ono što su proizveli u godini između dva sajma. “U javnosti naj-poznatija nagrada, kojom se izlagači veoma ponose, jeste Zlatni ključ koji se dodeljuje na Sajmu name-štaja. Najstarije priznanje je Nova vizura, koja se do-deljuje na sajmovima građevine i tehnike. U žiriju su uvek predstavnici struke i javne ličnosti koji proce-

njuju proizvod kao potrošači. Mi nikada ne učestvu-jemo u radu žirija jer su nama svi izlagači podjedna-ko važni”, objašnjava Anđelko Trpković. On ističe da je Beogradski sajam mesto gde se kreiraju događa-ji, a poslovanje je postavljeno na tri principa. To su: za-dovoljan izlagač, zadovoljan posetilac, i na kraju zado-voljstvo samog Beogradskog sajma. “Konstantno po-boljšavamo kvalitet izložbenog prostora i to je ono što se vidi. Ono što je manje vidljivo jeste razvijanje komu-nikacije i partnerskog odnosa sa klijentima. Mi smo firma koja ‘povezuje interesovanja’ naših izlagača i posetilaca. Insistiramo da svaki sajam bude specifi -čan događaj koji će imati jasnu business to business komponentu”, ukazuje Trpković. Sjajan primer dobre komunikacije, kaže on, jeste Grafi ma – Sajam grafi č-ke industrije. Manifestacija koja se do sada održava-la u okviru Sajma knjiga, od pre tri godine ima razvi-jen prateći stručni program pod nazivom “Partner saj-ma”. Tako su kompanije koje su imale ulogu domaći-na prezentovale svoju struku, organizovale predava-nja i diskusije. Dokaz da je to uspešan koncept je da će Grafi ma ove godine zajedno sa Sajmom pakovanja imati poseban termin početkom septembra koji će ja-sno defi nisati izlagače i ciljnu grupu posetilaca.SPREMNI ZA PRIVATIZACIJU: Do kraja marta biće objavljen tender za prodaju 70 odsto kapitala Beogradskog sajma. Po rečima direktora Trpkovića, osam kompanija je Agenciji za privatizaciju dostavi-lo pisma o zainteresovanosti. Po njegovom mišlje-nju, značajne su tri ponude kompanija iz sajamske industrije. Prva je najveći svetski organizator saj-mova – Reed Exhibitions, multinacionalka sa sedi-štem u Londonu koja godišnje organizuje 500 saj-mova. Drugi potencijalni kupac je italijanski Sajam iz Riminija. Ono što ga odvaja od drugih organiza-tora poslovnih manifestacija, tvrdi direktor, jeste to što su vlasnici jednog od najlepših sajmova u Evropi u koji su investirali 220 miliona evra. Treća zainteresovana kompanija je francuski GL Event iz Liona koji upravlja sa 25 sajmova i kongresnih cen-tara i organizuje 120 manifestacija godišnje. “Veliki je kompliment da su ove kompanije zainteresovane za Beogradski sajam. Nama je značajno da priva-tizaciju dočekamo kao najbolji da bi nas kupili naj-bolji. Uspeli smo da kao društveno preduzeće bu-demo neobično dinamični. Državne fi rme su obič-no trome i sporo donose odluke. Mi smo moderna kompanija koja brzo rešava probleme jer naši izla-gači ne mogu da čekaju dve nedelje na naš potez”, ističe Anđelko Trpković. Na pitanje kako to postižu, sagovornik “Vremena” kaže: “Tako što puno radimo. Na Sajmu je zaposleno 236 ljudi i većina je posveće-na ovom poslu. Sajamska industrija je slična pozori-štu, fi lmu i medijima. ‘Zarazi’ vas pa vam nije teško kada radite vikendom i državnim praznicima.” ×

ANA RADIĆ

Jedinstveni BG Car ShowZahvaljujući domišljatosti zaposlenih sa Beogradskog sajma to je jedino mesto u si-stemu OICA koji pored Ženeve ima sajam auto-mobila svake godine. “Reč je o triku koji zna-ju naši izlagači i Međunarodna asocijacija, ali za posetioce sve je isto. Pošto je OICA donela odluku da se sajam održava svake druge go-dine, morali smo da smislimo nešto kako bi-smo ispunili očekivanja 150.000 posetilaca koji željno iščekuju šou-program”, objašnja-va Trpković. Kada izlagači učestvuju pod si-stemom OICE, većinu njihovih troškova pokri-vaju matične kuće. “Mi smo osmislili projekat da svi učestvuju sa istim štandovima koje mi gradimo. Svi imaju identične uslove za nastu-pe i prezentaciju novih automobila. Najvažnije je da mi nemamo rupu u programu, a posetio-ce najmanje zanima da li su štandovi izrađeni u inostranstvu ili u Srbiji”, ističe direktor. Prvi BG Car Show održan je 2006. godine, a većina posetilaca nije primetila razliku između ovog i Sajma automobila.

MESTO GDE SE KREIRAJU DOGAÐAJI: Beogradski sajam

(C) 2

007

BEOG

RADS

KI S

AJAM

VREME >> 06/03/2008 27

VREME >> 06/03/200828 VREVVRVREVREVVVVREVREEEEEVVRVRVREEEEEVRVRVVRVREVRVRRRVREVVRVRVRVRERVVREEEEEEEEEEEEEEME ME ME MEMEMMMMEEEEEEEEEME MMMEMEEEEEEEMMMMEEEEMEMEEEEEEEEEEMMMMEEEEEEEEEEEMMEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEMEEEEEMEEME E >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> 0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 0 000 0 0006/06/06/06/06/0/0/0/00/06/06/06/06/06/6/06/06/06/0000006/06/06/6/066/0666/06/06/06/6/06//06/0/0/00066/06/06/06/6 3/23/23/23/23/23/3/23/23/2/3/22/23/23/23/3/23/233/3/2////2/2/222223/3/3/////2/2/22222223/23/23/3/23//3////////22222223/23/2333/2/2//2//2223/23///2//2/2/2///2/23/22/2//23/23/23/23/23/2/222223/2223/23 222233/3 2222008008008008000000800808008080000088800008000000008008080000800008080888888008880008008008008080000008008000080080008000800080080080000008000088800800000800880000008008000800800008080800008888800800800800800080888888080088880008880080808828 282828 28 28282828288828282288828288882828 282828

Verano Group• , Beograd, vlasnik i predsed-nik Radomir Živanić i članovi borda direktora Krsta Sandić, Jovan Šijan, Miloš Kržić i Marija Desivojević-CvetkovićHauzmajstor• , Beograd, direktor Bojan StevanovićIntermost• , Beograd, generalni direktor Rene Milošević, direktori projekta Radoslav Uskoković, Mihailo Tadić, Đorđe Denčić i drugiNarodna banka Srbije• , guverner Radovan Jelašić i viceguvernerka Diana Dragutinović Pollino• , Beograd, vlasnik Goran StanarevićVojvođanska banka• , Novi Sad, zamenik gene-ralnog direktora Vlastimir Vuković i predsednik Izvršnog odbora Marinis StratopulosLink Consultants International• , Beograd, HR di-rektorka Vesna MijatovićHypo-Alpe-Adria Bank• , predsednik Izvršnog od-bora Vladimir Čupić i član Rade VojnovićBang & Olufsen• , Beograd, generalni direktor za SCG Nenad ŠarenacBudi svoj čovek• , Beograd, direktor Đorđe Pavković BugarskiCommunis• , Beograd, vlasnik i direktor Ivan StankovićProCredit banka• , generalna direktorka Dorte VajdigGaleb Group• , Šabac, vlasnik i predsednik Radoslav Veselinović, direktor prodaje Slobodan Veselinović i direktorka Metaloplastike Nataša Veselinović

Extreme• , Beograd, direktor Alan AlbuljZenithoptimedia• , Beograd, direktor Milan MaravićErste banka,• Novi Sad, generalni direktor Sava DalbokovMultipartner sistem• , Beograd, vlasnik i general-ni direktor Milan VranićZdravlje Actavis• , Leskovac, generalni direktor Goran Stoilković, regionalni direktor za Balkan Milan Todorović i direktor Predstavništva Goran Orlić Nitea• , Beograd, vlasnica i direktorka Vesna JečmenicaPiraeus banka• , generalni direktor Branimir MarkovićKomercijalna banka• , predsednik IO Ivica Smolić, zamenik predsednika dr Predrag Mihajlović i iz-vršni direktor Goran MilićevićComex• , Šabac, vlasnik Živorad ArsenovićVolks banka• , generalni direktor Dragiša Lekić, predsednik IO Aksel Humel, predsednik uprave Volksbank u Beču Fridhelm Bošert“Soko Štark”• , Beograd, generalni direktor Mitar JovićCBA• , Beograd, direktorka marketinga Ljiljana StankovićRaiffeisen banka• , generalni direktor Oliver ReglTropic• , Beograd, vlasnica Mira Risović-DomazetAteks• , Beograd, članovi borda direktora Persa Minjović, Marko Ćulibrk i Goran Džafi ćKlas• , Beograd, generalni direktor Momir Lazić

Societe Generale banka• , generalni direktor Filipe Gidez, predsednik UO Goran PitićRoma Company• , Beograd, suvlasnik i direktor Nemanja RomandićInko (Vibilia),• Beograd, generalni direktor Vlado VujisićHVB banka (sada Unicredit)• , predsednik Izvršnog odbora Aleksandar PikerUnilever• , Beograd, kantri menadžer Dan Rusu i mar-keting menadžeri Tina Trpkovska i Slavica PopovićKPMG• , Beograd, generalna direktorka Nina BulatovićLevelo• , Beograd, vlasnik i direktor Dušan RadmilacLufthansa• , Beograd, generalni direktor pred-stavništva Marek KuhtaFruvita• , Lunjevac, generalni direktor Goran RedžićAgrobanka• , generalni direktor Dušan AntonićExecutive Group• , Beograd, generalni direktor Darko MatijaševićSO Novi Beograd• , zamenik predsednika Goran Džafi ćBanca Intesa• , predsednica Izvršnog odbora Draginja Đurić i zamenik Silvio PedračiCom Trade Group• , Beograd, vlasnik Veselin JevrosimovićCarlsberg• , Čelarevo, regionalni direktor dr Isak Šeps i generalni direktor Aleksandar Ra do sav-ljević

Hiljadu sagovornika “Biznisa”U broju 797, od 13. aprila 2006, “Vreme” je prvi put otvorilo osam strana za “Biznis dodatak”, i evo, posle nepune dve godine, pred čitaocima je No 100. U tih sto brojeva, oko hiljadu vlasnika, direktora i menadžera svih profi la iz ugled-nih kompanija, banaka i drugih fi rmi i institucija bili su sagovornici “Biznisa”. Pored oko 500 sagovornika u 230 velikih tekstova, koje navodimo, još 200 njih su likom i rečju učestvovali u anketi o dobitnicima i gubitnicima u srpskoj tranziciji, a većinu ovom prilikom nismo poimenice pomenuli. Među njima su bili direktori ekonomskih instituta, ugledni fi nansijski i ekonomski stručnjaci, skoro svi “matični” ministri od 2000. godine, direktori i predsednici upravnih odbora raznih preduzeća i drugi. Listu sagovornika “Biznisa” dopunjuje bar po-lovina od sto autora rubrike “Poslovno geslo”, čija imena takođe sada ne na-vodimo, kao i najmanje 200 poslovnih ljudi koji su se u kratkim tekstovima ili izjavama redovno pojavljivali na našim stranicama. Među njima su direkto-ri sva tri mobilna operatera: M:ts (Vladimir Lučić), Telenor (Stajn Erik Velan) i VIP (Aleksandar Šperl). Zatim direktori Apatinske pivare (Hans Šute), Trayala (Petar Petrov), sva trojica iz U.S. Steela (Majkl Fedorenko, Daglas Metjuz i Ričard Vič), ATB Severa (Pol Placer), Zorke Color (Miroslav Aleksić), Dijamanta (Željko Brozović). Zatim predsednica Udruženja poslovnih žena Sonja Popović-Pantić sa mnogim članicama, predsednici gradskih i regionalnih privrednih komora, predsednici opština i opštinski menadžeri, direktori državnih fondova, pred-

stavnici stranih poslovnih klubova, komora i ambasada u Beogradu, Saveta stranih investitora itd. Sagovornici “Biznisa” bili su i direktori saobraćajnih pre-duzeća, menadžeri Microsofta, Direct Linka, Siemensa, Algotecha, Logitecha, brokerskih kuća, lizing kompanija, investicionih fondova, osiguravajućih i dru-štava za dobrovoljno penzijsko osiguranje, menadžeri nagrađivani na sajmo-vima i raznim konkursima i mnogi drugi. Novinari “Biznisa” su za ove dve go-dine bili i na otvaranjima mnogih fabrika, poslovnih i trgovačkih centara i salo-na, na mestima gde se stvaraju veze između biznisa i sporta, kulture i umet-nosti. Nismo svugde stigli i nismo pomenuli sve sagovornike (zbog prostora, naravno), ali sa svima smo ostali u dobri odnosima. Njihove priče za “Biznis” su dragocena banka podataka o putevima i modelima poslovnog uspeha. Svi ti ljudi od biznisa koji su nas rado primali u kompanije i institucije i objasnili svoju šemu uspeha, čine nezvanični poslovni klub “Vremena”.U organizaciji susreta sa prvim ljudima srpskog biznisa naši novinari imali su veliku pomoć od stotinu PR i marketing menadžera u kompanijama i insti-tucijama. Takođe je bila uspešna saradnja sa bar stotinu ljudi iz PR agencija, a pre svega: McCann Erickson, Mmd Corporate, Communis, Olaf Et McAteer, Publicis, Executive Group, Attache, Farmer & Spasić, Lex, P.R.A., Hauska & Partner, Bovan, Raxton, Imelda, Logos, Aqua Group, Pristop, Profit Media, Imelda, Action, Pragma...

Poslovni klub “Vremena”

VREME >> 06/03/200828

VREME >> 06/03/2008 29 VREVREVREVREVREVREVREVREVREVREVREEVREVREVREREVREVREVREREVRERVREEVREV EVVRVREVVVR MME MEME MEMEMMEEMEMME E MEMMME MMMMMMEMEME M >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> 0 0 00000000 00000000006/66/06/06/6/66/0/////0/0/0/000/0/000006/0/0///0//06///00066//0/00066/6/6/00000666/000666//00006/066//66666 00/0066666/0666666 066 0666666/66666 0666 066666 0// 3/3/3/23/23/3/3//3/2/2///22233/33/3/3 2333/3333/23/233/3/2233/3/2/23/3/23/23/3/333/2/222/3/2/2/22/2/23// 0080000080008000808080000000008000800880800880088880808088800808880008888800088888880088880088000888000 229299929222229292299999292929229999999922929999929222222229999992229292292929929 22299

Airport City• , Beograd, generalni direktor Gili DekelGlavni arhitekta• Beograda Đorđe BobićPrivredna banka• , generalni direktor Čedo PetrovićAerodrom “Nikola Tesla”,• Beograd, generalni di-rektor Nebojša NedeljkovićPolimark• , Beograd, vlasnik Vojin StarčevićPivara MB (sada Brauerei)• , Novi Sad, direktor Veselin Perović i PR menadžer Vladislava EpifanićCentrotextil• , Beograd, predsednik UO Branislav JevićČačanska banka• , generalni direktor Dragan JovanovićEfes Weifert pivara• , Pančevo, generalni direktor Dinč Alkin, članovi borda Mete Jurtsever i Ahmet Ozturk i supervizor Arpad BalintGorenje• , Beograd, direktor Marko MrzelAlpha banka• , generalni direktor Vlasiadis PanagiotisGruppo Tessile• , Beograd, vlasnik Aleksandar KocićParty Service• , Beograd, vlasnik i direktor Dragan IlićTiffany Production• , Čačak, marketing i PR me-nadžerka Slađana MilojevićJP Srbijašume• , generalni direktor Ješa Erčić Metals banka• , generalni direktor Ananije Pavićević“Knjaz Miloš”• , Aranđelovac, direktor za korpora-tivne poslove Rade Pribićević, generalni direkto-ri Slobodan Pavlović i Slaven ŽivićFoodland• , Beograd, suvlasnik i generalni direk-tor Vaso LekićPanonska banka• , generalni direktor Srđan Petrović“Doline”• , Gložan, generalni direktor Milorad Draško i tehnolog Nemanja GlogovacFertil• , Bačka Palanka, direktor Vladimir TodorovićHermes Softlab Srbija• , generalni direktor Vladan Atanasijević i član uprave iz Slovenije Gregor SmrekarSO Zrenjanin• , predsednik Goran KneževićPoštanska štedionica• , generalni direktor Dejan SavovićTrikotaža “Ivkovi攕 , Beograd, generalni direktor Miloš IvkovićLHB banka• , direktor Slobodan ĐurišićDIN (Philip Morris International)• , Niš, generalni direktori Euđenio Sidoli i Skip BornhiterMona• , Beograd, art direktorka Nada MomirovićFrame Art• , Beograd, vlasnik Slobodan MilanovićLaiki banka• , predsednici Izvršnog odbora Kleovulos Aleksandrou i Miroslav PivićHolcim Srbija• , Novi Popovac, generalni direktor Gustavo NavaroFindomestic banka• , predsednik IO Erik Blanštet i potpredsednik Vladimir Marković

Aurelio co.• , Beograd, direktorka Aleksandra ŠuleićVisa International• , direktor za jugoistočnu Evropu Žan-Mark TontiUniverzal banka• , predsednik Izvršnog odbora Ratko BanovićImlek• , Beograd, generalni direktor Petros GemintzisTarket• , Bačka Palanka, generalni direktor Veselin VeskovićBioprotein• , Obrenovac, direktor Milan Pešut Gardenia• , Beograd, direktorka Radmila Beba VukićevićZepter banka• , predsednica Izvršnog odbora Aleksandra MikićBall Packiging• , Beograd, generalni direktor Entoni BarnetSimpo• , Vranje, predsednik Dragan Tomić, pred-sednik UO Milan Nikolić i generalni direktor Slađan Disić Čokolada• , Beograd, direktor Aleksandar MarićLegis• (Que Pasa, Kraljevina, Aleksandrija), Beograd, suvlasnik Radomir KomadinićGrossoptic• , Beograd, generalni direktor Milan StarčevićMeridian banka• , predsednik Izvršnog odbora Dominik Tisije, član Ognjen MedićTelegroup• , Beograd, predsednik Milomir Gligorijević i direktorka marketinga Diana GligorijevićGrand kafa• , Beograd, generalni direktor Slobodan VučićevićProgres• , Velika Plana, vlasnik i direktor Dragan KostjerčevićEricsson Srbija• , Beograd, generalni direktor Bo AndersonSerbian Yellow pages• , Cirih (Švajcarska), direk-tor Radomir RadivojevićMK Group• , predsednik Miodrag Kostić, izvršni direk-tor Darko Milačić i direktorka MK IT Svetlana StajićSMECA• , Beograd, direktor Dimitrije StamenovićEurokancom• , Nova Pazova, direktor Predrag KanazirGalenika• , Beograd, generalni direktor Aleksandar PravdićSvetski sajam nameštaja• , Keln (Nemačka), direktorka marketinga Simpa Edit Tomić, vla-snik Kvadre Srđan Perić, vlasnik Chi-go lan-da Milan Đonović i vlasnik Umetničke radionice “Novaković” Željko NovakovićP STECH• , Beograd, suvlasnice Branka Radovanović i Olivera PopovićNLB Continental banka• , Novi Sad, predsednik Izvršnog odbora Zoran ĐurovićSIEPA• , Beograd, direktorka Jasna MatićTehnomanija• , Beograd, vlasnik Slobodan ŠijanMali kolektiv• , Beograd, direktor Veljko Škorić i iz-vršni direktor Dragan PraštaloPodrum Aleksandrović• , Topola, vlasnik Božidar

AleksandrovićFlory• , Kruševac, direktor dr Rodoljub MiloševićVictoria Group• , suvlasnici Zoran Mitrović i Stanko Popović, fi nansijski savetnik Goran Blagojević i direktori svih kompanija u SrbijiAmadeus• , Beograd, generalni direktor Tripun TošutovićŠumadija sajam• , Kragujevac, direktor Nebojša AbadićDigitalis• , Beograd, vlasnik Aleksandar LukićNLB Grupa• , koordinator u Srbiji Pavle KoblerKondiva• , Žbevac, generalni direktor Slađan Stojanović i direktorka proizvodnje Snežana ArsićBrzan Plast• , Brzan, vlasnik Rade SimićGolija• , Beograd, vlasnik Dragoljub GavrilovićPrivredna komora Srbije• , predsednik dr Slobodan MilosavljevićEkosan• , Beograd, vlasnik mr Zoran DunđerskiMladinska knjiga• , Beograd, direktor Alen BodorEurobank EFG Štedionica• , predsednik Izvršnog odbora Stavros JoanuFidelinka• , Subotica, generalna direktorka Vasiljka Radulović, direktor Pekare Branko Lavrenčič, di-rektorka marketinga Danijela Zarić Henkel • Srbija, Slovenija i Hrvatska, regionalni di-rektor Nenad VučinićMB BB• , Novi Sad, član borda direktora Slaven ŽivićFenster As• , Cerovac, vlasnik i direktor Živanko MihailovićHylit Pacard• , Beograd, direktor Slobodan RadićP...S... fashion• , Čačak, vlasnik Predrag PantovićFlores• , Kragujevac, suvlasnici Miomir i Radiša PljakićMenta• , Padej, direktorka Svetlana Radić i tehnič-ka direktorka Snežana PopovMercator S• , direktorka Stanka ČurovićI.B.I.S.• , Beograd, vlasnica Vera SimićMesser Tehnogas• , Beograd, generalni direktor Ernst Bode i rukovodilac primene gasova Srđan KrstićCini• , Čačak, vlasnik Slobodan SpasovićFutura plus• , Beograd, izvršni direktor Sretko Vuković“Pale”• , Beograd, vlasnik Dragan Milivojević PaleMartinia• , Beograd, vlasnica Slobodanka Beba MartinovićPharmanova• , Beograd, predsednica UO Dušica StošićJapan International Tobacco• , Senta, general-ni direktori Tamer Tecirlioglu i Pol Patrik, direktor korporativnih poslova Goran PekezSava centar• , Beograd, direktorka Jasna DimitrijevićDobro Poljoprivrednog fakulteta• , Radmilovac, direktor dr Nebojša Marković i dr Slobodan JovićNovosadski sajam• , pomoćnik generalnog direk-tora Nebojša Drakulić i direktorka za marketing i PR Marijeta LazorHugsvarna Trade• , Stara Pazova, regionalni di-

VREME >> 06/03/2008 29

VREME >> 06/03/200830 VREVVRVREVREVVVVREVREEEEEVVRVRVREEEEEVRVRVVRVREVRVRRRVREVVRVRVRVRERVVREEEEEEEEEEEEEEME ME ME MEMEMMMMEEEEEEEEEME MMMEMEEEEEEEMMMMEEEEMEMEEEEEEEEEEMMMMEEEEEEEEEEEMMEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEMEEEEEMEEME E >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> 0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 0 000 0 0006/06/06/06/06/0/0/0/00/06/06/06/06/06/6/06/06/06/0000006/06/06/6/066/0666/06/06/06/6/06//06/0/0/00066/06/06/06/6 3/23/23/23/23/23/3/23/23/2/3/22/23/23/23/3/23/233/3/2////2/2/222223/3/3/////2/2/22222223/23/23/3/23//3////////22222223/23/2333/2/2//2//2223/23///2//2/2/2///2/23/22/2//23/23/23/23/23/2/222223/2223/23 222233/3 2222008008008008000000800808008080000088800008000000008008080000800008080888888008880008008008008080000008008000080080008000800080080080000008000088800800000800880000008008000800800008080800008888800800800800800080888888080088880008880080808830 303030 30 30303030300030303300030300003030 303030

rektor Hanc DaksekerTradex• , Beograd, vlasnik Slobodan ŠarenacRegionalni centar UNDP-a• , Bratislava (Slovačka), šef Ben SlejOpportunity banka• , Novi Sad, predsednik Izvršnog odbora Stjuart Vajt i član Vladimir Vukotić Actavis• , Rejkjavik (Island), potpredsednici Jonas Trigvason i Sigi OlafsenMogul• , Beograd, vlasnik Predrag GleđaPodrum “Radovanovi攕 , Krnjevo, vlasnik Mija RadovanovićAlka• , Beograd, vlasnica Kaća LazarevićIndijska kuća• , Beograd, vlasnik Gagan Kišore SrivastavaCarlsberg• , Kopenhagen (Danska), predsednik Nils AndersenBiomed• , Beograd, vlasnik Pečko NovakRoyal Eco Food• , Beograd, predsednik Dragan MiljanovićWiener Stadtische• , Beograd, generalni direktor Branko KrstonošićAlfa-Plam• , Vranje, generalni direktor Velin IlićNestle Ice Cream Srbija• , Beograd, generalni di-rektor Spiros PirgidisVlasinka• , Surdulica, direktor Predrag MarinkovićŽitosrem• , Inđija, direktor Radoslav BasarićKendo• , Beograd, generalni direktor Željko LazovićGrand Casino• , Beograd, generalni direktor Ivan Krosman Centar “Boban”• , Beograd, vlasnik Boban AtanackovićBizovačke Toplice• , Hrvatska, organizator mar-ketinga Srećko VukovićNokia• , Beograd, direktor predstavništva za Srbiju Razvan PetreskuCarnex• , Vrbas, v.d. generalnog direktora Jovo Šćepanović LG Electronics• , Beograd, direktor predstavniš-tva za Srbiju i Crnu Goru Predrag TodorovićDestilerija Adol• , Tirana (Albanija), generalni me-nadžer Podruma Skenderbeg Skol HatelariBeopanax• , Beograd, vlasnica Tatjana Dokma no-vićM:tel• , Podgorica, generalni direktor Zlatko TrhuljITM-MTI Group• , Beograd, predsednik Toplica SpasojevićFabrika vagona• , Kraljevo, direktor Boško Slavnović, direktor Vagonogradnje Svjatoslav SerdjukSamsung Electronics• , Beograd, direktor pred-stavništva za Srbiju i Crnu Goru Vlado GođevacKajoši• , Skadar (Albanija), vlasnik Nazmi KajošiAsamer• , Austrija, suvlasnik dr Manfred Asamer, menadžer Markus Bogdanović, direktor Alasa (Rakovac) Dejan Delić“Topola”• , Bačka Topola, vlasnik Gojko Muha-dinović, generalni direktor Vukoje MuhadinovićDoncafe• , Beograd, generalni direktor Milan

PetrovićFima Proactive• , Beograd, portfolio menadžer Vladimir PavlovićClub Hotel Casino• , Lutraki (Grčka), predsedava-jući borda direktora Antonis StergiotisTigar• , Pirot, generalni direktor Dragan NikolićM&I Sistems• , Novi Sad, vlasnici Vladan i Nikola BalabanVesela dolina• , Beograd, vlasnik Branko NešićIkarbus• , Beograd, generalni direktor Srećko NijemčevićStrabag• , Beč (Austrija), član borda direktora Hanes TruntšingOeKB• , Beograd, predsednica UO Lidija VasićAustrian Airlines• , Beograd, direktor predstavniš-tva za Srbiju Lukas NegedliOMV Group• , Austrija, zamenik predsednika Izvršnog odbora Gerhard RosBeogradska industrija piva• , generalni direktor Dragan JovanovićNacionalna korporacija za osiguranje stambe-• nih kredita, Beograd, direktor Aleksandar JovićPetek• , Turska, menadžer za istočnu Evropu i Balkan Kerim SertelVisaris• , Beograd, vlasnik Vladimir PetrovićBritish American Tobacco• , Vranje, generalni di-rektor Jirgen Bakenberg i GM za jugoistočnu Evropu Luis HerenZorka Keramika• , Šabac, predsednik UO Jirži Peksa, generalni direktor i član UO Alas Holdinga Ivan Mitrović i Roman KratocvilHolcim Rumunija• , generalni direktor Markus VirtPress Publishing Group• , Beograd, suvlasnik Đorđe StefanovićArs Vini• , Beograd, direktor Ante ZalokerOlympus• , Beograd, direktorka Ivanka Milen-kovićHoliday In• , Beograd, generalni direktor Tomas PavlovićKnauf• , direktor preduzeća u Beogradu, Zemunu i Podgorici Milutin IvanovićIntel• , Santa Klara (Kalifornija), potpredsednik Džon DejvisLaboratorija “Dr Pavlovi攕 , Beograd, suvlasnik dr Vojislav PavlovićActavis• , Malta, generalni direktor Serđo Vela, predsednik Malteške federacije industrije Martin Galea i predsednik Udruženja preduzetnika Mario GaleaS.E. Trade• , Beograd, suvlasnik i direktor Nebojša VranešLagado• , Bujanovac, predsednik UO Rašo MišičCasinos Austria International• , Beč, direktor za korporativne poslove Herman Paminger, GM Casinos Austria Group Pol HercvaldNLB Nova penzija• , Beograd, zamenica direktora Gordana PajićCoca-Cola HBC Srbija• , generalni direktor

Stefanos Vafi dis SP Lasta• , Beograd, generalni direktor Velibor SovrovićPikadili• , Bugarska, generalni direktor Aleksandar ČamparevićDelta Holding• , Beograd, potpredsednica Milka ForcanGalenika Fitofarmacija• , Beograd, generalni di-rektor Dragan NenadovićHemofarm• , Vršac, predsednik Miodrag BabićZevelon i Inkol• , Leskovac, načelnik Jablaničkog upravnog okruga Slobodan Kocić“Šarac”• , Beograd, vlasnik Mladen Šarac“Goša”• , Smederevska Palanka, generalni direk-tor Marian ČapkovićLivnica “Voždovac”• , Beograd, vlasnici Slobodan i Pavle Jeremić“Sto posto”• , Velika Plana, vlasnik Zoran VukadinovićBambi–Banat• , Požarevac, generalni direktor koncerna Miroslav MiletićZekstra• , Beograd, generalna direktorka Aneta TomićProfine• , Beograd, generalni direktor Bojan PredojevićDexy Co.• , Beograd, generalna direktorka Nina JandrićEFT Group• , predsednik Vuk HamovićEuropen Group• , Beograd, vlasnik Branivoje LazovićBrand Fair• , Beograd, organizator Milivoje Radovanović, generalni direktor Mass Media InternationalPodrum “Radenkovi攕 , Župa, direktor Gvozden Radenković i tehnolog Žika DamjanovićSomboled• , Sombor, generalni direktor Andrej TičičVinarija “Čoka”• , savetnik generalnog direktora Raka DimitrijevićAura• , Niš, vlasnica Mila LitvinjenkoGrawe osiguranje• , Beograd, pomoćnik direktora Marko Mikić, član UO Kristof CetlVisan• , Beograd, vlasnik Predrag ĆurčićEast Point• , predsednik Zoran Drakulić DHL• , Beograd, generalni direktor Darko BabićGTC• , Beograd, menadžerka marketinga i poslov-nog razvoja Ines RadovićNeoplanta• , Novi Sad, generalni direktor Boris MačakCentroproizvod• , Beograd, generalni direktor Nemanja PopovBeogradski sajam• , generalni direktor Anđelko Trpković

* Sagovornici “Biznisa” navedeni su po redo-sledu prvog pojavljivanja i sa funkcijama koje su tada imali. Direktori kompanija u okviru po-slovnih grupa navedeni su uz naziv prve o ko-joj smo pisali

VREME >> 06/03/200830

VREME >> 06/03/200832

Copyright © 1997–2005 VremePDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovecobrada: Marjana Hrašovec