nove tehnologije za Čistiji dunav - mibor.rsmibor.rs/pdf/brosura.pdf · rudarstvu koje smanjuju...

B-O-R > Bolje Održive Reke Kampanja za primenu novih tehnologija u rudnicima dunavskog sliva koje smanjuju zagađenje te�kim metalima i obezbeđuju odr�ivu proizvodnju

Ovaj projekat je podr�an od REC-Regionalnog ekolo�kog centra za centralnu i istočnu evropu u okviru UNDP/GEF Dunavskog regionalnog projekta This project is supported by the Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe on behalf of the UNDP/GEF Danube Regional Project

NOVE TEHNOLOGIJE ZA ČISTIJI DUNAV

Monografija

IZDAVAČ: Dru�tvo mladih istra�iva Bor

ZA IZDAVAČA: Dragan Ranđelović, predsednik

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Prof. dr Milan Trumić

Bor, decembra 2004. god.



S A D R � A J

1. Prof. dr Velizar Stanković, Tehnički fakultet Bor, Univerzitet u Beogradu SLM TEHNIKA, INTEGRISANA U PROCES ELEKTROHEMIJSKE EKSTRAKCIJE SA TDE � EFIKASAN POSTUPAK ZA UKLANJANJE JONA METALA IZ EFLUENATA ......................................................................... 1

2. Mr Milo� Karović,

Aero akva in�enjering, Beograd MODULARNO PILOT POSTROJENJE ZA PREČI�ĆAVANJE JAMSKIH VODA ................................................................... 7

3. Mr Grozdanka Bogdanović, Prof. dr Milan Antonijević, Tehnički fakultet Bor, Univerzitet u Beogradu MOGUĆNOST PRIMENE JONSKE FLOTACIJE ZA PREČI�ĆAVANJE OTPADNIH VODA ................................................................ 11

4. Toplica Marjanović, Prof. dr Milan Trumić,

Dru�tvo mladih istra�ivača Bor DUNAV � NAJZNAČAJNIJI VODENI BASEN U EVROPI ................................ 17

5. Tom Ridge, Governer; James M. Seif; Sekretar;

Departman za Za�titu Sredine Dr�ave Pensilvanije, Biro za restauraciju napu�tenih rudnika, SAD NAUKA O DRENA�I RUDNIČKIH KISELINA I PASIVNO TRETIRANJE ........... 23

6. Dragan Ranđelović,

Dru�tvo mladih istra�ivača Bor NEKI INFORMACIONI IZVORI NA INTERNETU O NOVIM TEHNOLOGIJAMA U RUDARSTVU KOJE SMANJUJU ZAGADJENJE VODA ................................... 31



1

SLM TEHNIKA, INTEGRISANA U PROCES ELEKTROHEMIJSKE EKSTRAKCIJE SA TDE � EFIKASAN POSTUPAK ZA UKLANJANJE JONA METALA IZ EFLUENATA Prof. dr Velizar Stanković; Tehnički fakultet Bor, Univerzitet u Beogradu IZVOD Uklanjanje jona metala iz različitih efluenata je veoma kompleksan i zadatak za istra�ivače, a najče�će skup za investitore. Raznovrsnost izvora zagadjenja, sadr�aj metala u njima, lokalna legislacija i druge okolnosti, imale su za posledicu razvoj čitavog niza postupaka za za�titu vodotokova od jona metala sadr�anih u efluenatima. Prikazane su mogućnosti elektrohemijske ćelije sa trodimenzionalnom katodom za depoziciju metala iz efluenata. Prikazan je postupak pertrakcije jona metala iz efluenata, kori�ćenjem tečne membrane na nosaču. Integracijom ova dva postupka dobija se novi kvalitet, čijei potencijal će biti diskutovan kroz predavanje. UVOD

Poslednja trećina pro�log veka odlikuje se izuzetnim razvojem hidrometalurgije i kao nauke i kao tehnologije, �to je rezultiralo sa vi�e od 200 hidrometalur�kih ili kombinovanih piro-hidrometalur�kih postupaka koji sada postoje na tr�i�tu, a koji su razvijeni u tom periodu , ili su u razvoju. Veliki napredak postignut je na razvoju procesa za tretman efluenata koji sadr�e jone metala. Svi ovi procesi mogu da se grupi�u u četiri grupe:

- procesi ekstrakcije tečno � tečno; - sorpcioni procesi; - procesi direktne elektrohemijske ekstrakcije; - membranski procesi.

Sa izuzetkom procesa direktne elektrohemijske ekstrakcije, svi ostali se sastoje najmanje

iz tri osnovna stupnja: 1. Separacije jona; 2. Koncentrisanja jona; 3. Stupnja proizvodnje, bilo komercijalnog proizvoda, ili proizvoda hemijski

inertnog u odnosu na okolinu.

Elektrohemijska ekstrakcija se često implementira kao krajnji stupanj nekog tehnolo�kog procesa koji pripada ostalim gorenavedenim grupama. Ovo se čini, kada je cilj da se metal iz rastvora, koji su proizvod drugog stupnja - stupnja koncentrisanja jona, imobili�e u svom najpogodnijem obliku.

Svi ovi procesi imaju odredjena ograničenja bilo u pogledu svojih tehnolo�kih ili ekonomskih mogućnosti da budu primenjeni za tretman nekog efluenta. Različitost efluenata, bilo po sastavu, bilo po poreklu, kao i zahtevi za stepenom prerade i čistoćom vode koja se ispu�ta u recipijent, čine problem jo� slo�enijim.

Problem uklanjanja jona metala iz effluenata prisutan je u različitim granama industrije: - U eksploataciji i pripremi ruda obojenih i plemenitih metala iz primarnih sirovina;



2

- U ekstraktivnoj metalurgiji obojenih i plemenitih metala iz ruda, koncentrata ili sekundarnih sirovina dobijenih pri eksploataciji;

- U preradjivačkoj metalurgiji pri obradi povr�ine metala; - U neorganskoj hemijskoj tehnologiji; - U elektronskoj industriji; - U procesima prerade sekundarnih metalnih sirovina; - U organskoj hemijskoj tehnologiji i u jo� nekim, manje značajnim, oblastima.

Raznovrsnost porekla efluenata i različitost njihovog sastava ima za posledicu

ograničenu primenljivost postojećih postupaka; Sami postupci imaju svoja sopstvena ograničenja u pogledu iskori�ćenja koja se mogu očekivati, investicionih ulaganja, utro�ka energije, odr�avanja itd. Zbog toga se čine napori da se postojeći potupci pobolj�aju, ili da se kreiraju novi koji bi nadomestili nedostatke postojećih.

Cilj ovog predavanja je da se slu�aocima predstavi jedan novi tehnolo�ki proces za eliminaciju metala iz efluenata sa niskom koncentracijom me�anih jona. Proces koji integri�e u sebi dva postojeća � pertrakciju kori�ćenjem SLM tehnike i elektrohemijsku ekstrakciju u ćeliji sa trodimenzionalnom elektrodom (TDE).

Ćelija sa trodimenzionalnom eklektrodom

Ćelija sa trodimenzionalnom elektrodom (TDE ćelija u daljem tekstu) shematski je predstavljena na sl. 1.

Diaphragm Current feeder Current flow Anode TDE Current flow Current feeder Electrolyte flow Electrolyte flow Perpendicular Parallel Configuration Configuration

Sl. 1 Shematski prikaz TDE Sastoji se od strujnog snabdevača, trodimenzionalne katode i kontra elektrode � anode.

Trodimenzionalna katoda je od provodnog materijala specifične povr�ine veće od 103 m-1. Velika specifična povr�ina omogućuje da se primeni visoka geometrijska granična gustina struje, mada



3

je stvarna gustina struje mala �nekoliko ampera po metru kvadratnom ovla�ene povr�ine. Visoka geometrijska gustina struje i dobar prenos mase u TDE obezbedjuju visoku proizvodnost ovog tipa ćelije. Pogodna je za tretman rastvora sa početnim sadr�ajem metala od oko 1 g/dm3.

Na sl. 2 prikazana je, ilustracije radi, visina jedinice prenosa mase kao mere efikasnosti različitih ćelija i njena promena sa brzinom elektrolita.

Sl. 2. Promena visine jedinice prenosa mase sa brzinom elektrolita 1 �ćelija sa TDE; 2. Ćelija tipa Chemelec cell; 3 � Klasična ćelija

Krajnja koncentracija metala u ćeliji sa TDE mo�e biti manja od 1 ppm. Ove

karakteristike čine TDE veoma moćnim reaktorom. Osnovni nedostatak TDE je da mo�e uspe�no da tretira samo efluente koji sadr�e pored jona metala (koje treba ukloniti) i dovoljnu količinu neke kiseline ili soli koja ne učestvuje u elektrohemijskom procesu, ali obezbedjuje dovoljnu provodljivost elektrolita i rad TDE ćelije sa zadovoljavajuće niskim naponom na ćeliji. Ovo ograničava njenu primenu na rastvore kao:

- matični lugovi iz proizvodnje soli obojenih i plemenitih metala; - istro�eni rastvori galvanskih postrojenja; - rastvori fotohemijske industrije; - istro�eni rastvori od bajcovanja mesinga i slični.

Prisustvo jona gvo�dja, ili nekih drugih red/ox parova, nepo�eljno je, jer se strujno

iskori�ćenje bitno smanjuje i poskupljuje proces. Razvijeno je nekoliko tipova TDE ćelija koje se mogu naćI na tr�i�tu. Tehnički fakultet

Bor ima značajna iskustava u radu sa TDE ćelijama. Primena SLM tehnike (pertrakcije) za tretman efluenata



4

SLM tehnika kao specifični oblik pertrakcije, ili tehnike tečnih membrana, kako se jo� naziva, razvijena je na poluindustrijskom i industrijskom nivou za uklanjanje organskih polutanata iz efluenata drvne industrije, hemijskih i petrohemijskih postrojenja, ispirnih voda iz skladi�ta nafte i derivata, radionica za hemijsko či�ćenje i sl. Tokom razvoja, SLM tehnika se pokazala efikasnom za uklanjanje halogeno-ugljovodonika, pesticida i nekih mono- i poli-aromatskih jedinjenja.

SLM tehnika, za tretman efluenata koji sadr�e jone obojenih metala, jo� je na nivou laboratorijskih i uvećanih laboratorijskih istra�ivanja. Preko 200 R&D laboratorija u svetu se nalazi u trci za razvoj ove tehnologije do industrijskog nivoa.

SLM tehnika se sastoji od kombinacije solventne ekstrakcije i membranske tehnike. Sintetička polupropustljiva membrana impregnira se odgovarajućim ekstragensom, senzitivnim prema odredjenoj vrsti jona. Hemizam procesa pertrakcije prikazan je jednačinama:

Me2+ + 2HR →MeR2 + 2H+ za formiranje kompleksa (pH oko 2 � 3);

MeR2 + 2H+ →Me2+ + 2HR za destrukciju kompleksa ( veoma nizak pH)

Joni metala iz efluenta, u kontaktu sa membranom, reaguju sa ekstragensom imobiliziranim u porama membrane. Nastali kompleks difunduje kroz membranu i, na granici faza membrana/rastvor za razgradnju koji sadr�i dovoljnu količinu kiseline u sebi, �to uzrokuje razgradnju metal-organskog kompleksa. Jon metala prelazi u rastvor za razgradnju, a obnovljeni ekstraktant recirkuli�e kroz membranu. Isputuju se uglavnom ravna i cilindrična geometrija, kao �to su shematski prikazane na sl.3

Odnos toka efluenta i rastvora za razgradnju je takav da je koncentracioni faktor veći od 20. To znači da polazeći od koncentracije od oko 100 ppm mo�e da se, u rastvoru za razgradnju postigne koncentracija od oko 2 � 5 g/dm3. Ovakav rastvor je veoma dobra polazna osnova za tretman u TDE ćeliji. Stoga je integracijom ova dva postupka dobijen hibridni postupak prikazan na Sl. 4, kojim se bitno �iri potencijal primene TDE ćelije.

Rad Tehničkog fakulteta na osvajanju SLM tehnike i na njenoj integraciji sa TDE je u toku. Rezultati koji su prikazani su rezultati na laboratorijskim nivou.

Sl. 3 Shematski prikaz ravne i cilindrične geometrije SLM kontaktora



5

Sl. 4 Blok dijagram SLM � TDE procesa

Feeding solition

SLM

ELECTROWINNING BY TDE CELL

Rafinate

Pregnant solution Spent solution

Produced Metal Fresh cathode DC



6



7

MODULARNO PILOT POSTROJENJE ZA PREČI�ĆAVANJE JAMSKIH VODA Mr Milo� Karović, Aero akva in�enjering, Beograd Analiza rada PILOT postrojenja

MODULARNO PILOT POSTROJENJE je izvedeno po tehnologiji AAI-a sa izabranim strate�kim parterom BAYER iz Leverkuzena, Nemačka koji va�i za najboljeg proizvodjača jonskih selektivnih smola u svetskim okvirima. MODULARNO PILOT POSTROJENJE je postavljeno i pu�teno u rad u prvoj nedelji aprila 2003 godine na lokaciju ispusta odvodnjavanja jame u rudniku RBB u BOR-u sa ciljem dobijanja tehnolo�kih, kvatitativnih i kvalitativnih parametara koji će biti osnova za izradu MODULARNOG INDUSTRIJSKOG POSTROJENJA. Postrojenje je uspe�no radilo u prvoj nedelji aprila i poslednjoj nedelji maja kada je i izvr�eno uzimanje relevantnih uzoraka, a hemijske analize su paraleno radjene u dve laboratorije, u Institutu Vinča, SR Srbija i Talum, Kidričevo Slovenija. Tehnolo�ka shema sa mestima uzorkovanja Opis tehnologije



8

Otpadna voda (ulaz u sistem) prolazi kroz jonske kolone ( I i II ) gde se vr�i jonska

izmena jona Cu iz ulazne vode. Nakon jonske izmene voda prolazi kroz sistem reversne osmoze gde se vr�i finalno preči�ćavanje. Nakon zasićenja kolona vr�i se regeneracija sa 15% sumpornom kiselinom gde se kao rezultat dobija eluat visoke koncentracije bakra. Eluat sa niskom koncentracijom bakra (uzorci 1.2, 4.2, 5.2, 6.2) vraća se na početak procesa a eluat sa visokom koncentracijom bakra se koristi u procesu elektrolize. Kao rezultat elektrolize dobija se katodni bakar i sumporna kiselina koja mo�e da se koristi u procesu regeneracije. Time se dobija zatvoren ciklus.

Analiza rada modularnog pilot postrojenja

Projektanti MODULARNOG PILOT POSTROJENJA su projektovali za automatsko vodjenje i kontrolu tehnolo�kog procesa od prijema plave vode do dobijanja katodnog bakra, kao i kontinualno registrovanje i arhiviranje ključnih parametara za vodjenje procesa (Ph vrednost, utro�ak hemikalija za regulaciju Ph, protok plave vode, protok preči�ćene vode, koncentracija bakra na ulazu i izlazu, kondutivnost na ulazu i izlazu, pritisak fluida na ključim mestima, pritisak vazduha).

Za vreme rada MODULARNOG PILOT POSTROJENJA automatika je u potpunosti zadovoljila zadate parametre i proces je vođen bez intervencija, �to se i odrazilo na visokoj efikasnosti i maksimalnom iskori�ćenju bakra u katodi, kao i na visok nivo preči�ćene plave vode.

Radi detaljne analize rada MODULARNO PILOT POSTROJENJA i utvrdjivanje efekata primene tehnologije posmatraćemo sledeće pokazatelje:

� Efikasnost izdvajanja Cu iz plavih voda � Selektivnost jonskih smola � Efikasnost elektrolize Cu � Efikasnost preči�ćavanja plave vode � Utro�ak hemikalija

Efikasnost izdvajanja Cu iz plavih voda

III MERENJE (najmanja efikasnost) ULAZ IZLAZ 1. Kolona -ULAZ Cu = 440 mg/l Cu = 360 mg/l 2. Kolona Cu = 360 mg/l Cu = 220 mg/l Permeat - IZLAZ 10,4 mg/l

Efikasnost izdvajanja Cu =10.4/440 = 0.024 � EFIKASNOST 97.6 %



9

Selektivnost jonskih smola

III MERENJE

ULAZ (mg/l) IZLAZ (mg/l) Fe2+ = n.d. Fe2+ = n.d. 1. Kolona Fe3+ = 1195 Fe3+ = 1170 Fe2+ = n.d. Fe2+ = n.d. 2. Kolona Fe3+ = 1170 Fe3+ = 1145

Selektivnost jonskih smola = 1145/1195=0.958 SELEKTIVNOST 95.8% Efikasnost elektrolize Cu

I MERENJE (do koje vrednosti mo�e da se izvr�i elektroliza =1.25 Cu g /l) + II MERENJE (prosečna koncentracija Cu u eluatu 1.2 i 2.2 =12.85 Cu g/l) � efikasnost izvedena računski na osnovu merenja I, II, III.

OPIS Koncentracija Cu (g/l) Eluat za elektrolizu 12,85 Eluat nakon elektrolize 1,25

Efikasnost elektrolize Cu = 1.25/12.85 =0.097 EFIKASNOST 90.27% Efikasnost preči�ćavanja plave vode

III MERENJE (najlo�ija efikasnost)

Cu (mg/l) Fe2+ (mg/l) Fe3+ (mg/l) ULAZ 440 n.d. 1195 KONCENTRAT 640 n.d. 2470 PERMEAT 10,4 n.d. 31

Efikasnost preči�ćavanja Cu =10.4/440=0.024 EFIKASNOST 97.6%

Efikasnost preči�ćavanja Fe3+=31/1195=0.026 EFIKASNOST 97.41%



10

Zaključak

• MODULARNO PILOT POSTROJENJE je postiglo očekivane vrhunske tehnolo�ke parametre, koji su ponovljivi u INDUSTRIJSKOM MODULARNOM POSTROJENJU. Osnovno je da je postiguto ukupno iskori�ćenje bakra Cu sa radom u potpuno zatvorenom ciklusu ( efikasnost 97.6 %).

• MODULARNO PILOT POSTROJENJE je radilo bez utro�ka hemikalija potrebnih za regulaciju Ph vrednosti plave vode.

• MODULARNO PILOT POSTROJENJE pored katodnog Cu proizvodi jo�: o Fe sa efikasno�ću 97.41% o Čistu vodu o Rastvor sumporne kiseline (Ph 2.3-3)-potrebne za proces o Rastvor sumporne kiseline (Ph 1)-potrebne za regeneraciju o Nerastvorljivo Cu iz taloga

• MODULARNO PILOT POSTROJENJE, pored efikasnog izdvajanja Cu iz plave vode, radi kao postrojenje za PREČI�ĆAVANJE OTPADNIH HEMIJSKIH VODA basena RTB BOR-GROUP-Bor.

Na bazi na�eg iskustva, znanja i provere ,mo�emo da konstatujemo da je MODULARNO

PILOT POSTROJENJE orginalno u re�enju i prevazilazi sva alternativna re�enja po svojim parametrima efikasnosti, te ga zato preporučujemo kao re�enje za hidrometalur�ki postupak izdvajanja Cu iz jalovi�ta, jamskih voda, otpadnih voda na celoj lokaciji RTB BOR �GROUP.

Posebno nagla�avamo da ova tehnologija ima i pozitivnu ocenu za ekolo�ke efekte svoga rada.



11

MOGUĆNOST PRIMENE JONSKE FLOTACIJE ZA PREČI�ĆAVANJE OTPADNIH VODA Mr Grozdanka Bogdanović, Prof. dr Milan Antonijević, Tehnički fakultet Bor, Univerzitet u Beogradu

IZVOD U radu je opisan postupak jonske flotacije za preči�ćavanje otpadnih voda od raznih

zagađivača. Ovim postupkom se iz voda mogu uklanjati neorganski i organski polutanti. UVOD

Otpadne vode mogu biti zagađene biolo�ki, te�kim metalima i organskim toksičnim

supstancama. Iz otpadnih voda potrebno je radi očuvanja �ivotne sredine, uklanjati ove zagađivače. Zagađivači iz otpadnih voda se mogu uklanjati raznim načinima, a posebno mesto zauzimaju flotacione metode preči�ćavanja.

Jonske flotacija je relativno nov separacioni proces za izdvajanje neorganskih jona iz razbla�enih rastvora. Prve zapa�enije radove iz ove oblasti publikuje Felix Sebba1. On ukazuje na mogućnost primene jonske flotacije za koncentraciju jona metala iz morske vode, pri flotaciji nerastvornih hemijskih taloga iz vodenih rastvora, pri flotaciji organskih jona iz rastvora, pri preči�ćavanju otpadnih voda od mnogih primesa itd. Od 1960.god. počinju intezivnija istra�ivanja primene jonske flotacije u laboratorijskom obimu2 i to na rastvorima u kojima se koncentracija korisne komponente kreće u granicama od 0,1-0,5g/dm3. Takođe, veliki broj publikovanih radova razmatra mogućnost primene ovog procesa u analitičkoj hemiji u cilju određivanja malih količina nekog elementa u rastvoru3. Kao reagensi - kolektori pri jonskoj flotaciji se koriste organska jedinjenja visoke povr�inske aktivnosti.

Jonskom flotacijom iz razbla�enih rastvora moguće je izdvojiti bakar5,6,7 , hrom8, �ivu9, cink10,kadmijum10 i kobalt10 , molibden11, uran2 , kao i mnoge druge neorganske supstance. DISKUSIJA

Jonska flotacija se koristi za tretiranje razbla�enih rastvora, a ukoliko soli metala,

nemetala, soli organskih supstanci nisu u jonskom obliku,prevode se pod dejstvom odgovarajućih hemijskih reagenasa. Jon, koji �elimo da izdvojimo flotacijom, usled različitih oblika u kojima se javlja, naziva se "koligend", a slo�eni produkt koji isplivava sa vazdu�nim mehurićem " sublat ".

U dosada�njim istra�ivanjima jonske flotacije razvijano je vi�e sličnih postupaka5,7,13: Direktna jonska flotacija: Su�tina direktne jonske flotacije je u tome da se, obično iz

heterogenih vodenih rastvora, jon �eljenog metala ve�e selektivno sa suprotno naelektrisanim jonima izabranog kolektora, sposobnih da se adsorbuju na granici faza tečno-gas. Dispergovani vazdu�ni mehurići u rastvor iznose na povr�ini rastvora u "sublatu" jone �eljenog metala , koji se potom odstranjuje mehaničkim putem.

Precipitatna flotacija: Proces se sastoji u tome �to se u heterogenom sistemu iz kojeg se �eli da isflotira jon određenog metala, pre samog procesa flotacije, izvr�i njegovo talo�enje, bilo



12

kojom supstancom koja u datim uslovima sa ovim jonom u vodi gradi te�ko rastvorno ili nerastvorno jedinjenje. Potom se kolektorom izvr�i vezivanje novonastalog jedinjenja za mehuriće vazduha i njegovo zajedničko isplivavanje u vidu penastog proizvoda.

Floto-ekstrakcija: Predstavlja kombinovani proces koji je najmanje proučen i koji vezuje principe i tehniku procesa jonske flotacije sa procesom ekstrakcije organskim rastvaračima. Organski ekstragens, obzirom na čestu nestabilnost pene u procesu jonske flotacije �to dovodi do ponovnog rastvaranja jednom isplivalog sublata, se uvodi pre početka procesa jonske flotacije i pliva na povr�ini rastvora u debljini oko 5mm. On ima zadatak da prihvati i prevede u tečnu organsku fazu jon korisnog metala iz isplivalog sublata, postupkom jonske flotacije. Odavde se jon korisnog metala postupkom reekstrakcije prevodi u vodenu fazu i talo�i.

Sorpciona flotacija se sve vi�e sreće u literaturi, i sastoji se u tome �to se u tretirani rastvor uvode čvrsti sorbenti, na kojima dolazi do adsorpcije jona a zatim se vr�i proces flotacije. Kao sorbenti najče�će se koriste zeoliti5, getit5, pirit 5 itd.

U procesu jonske flotacije se kao kolektori koriste organska jedinjenja sa dugim hidrofobnim radikalima, koja u vodenom rastvoru daju povr�inski aktivne grupe, pri čemu se za flotaciju katjonski-aktivnih koligendnih jona koristi anjonsko-aktivni kolektor i obrnuto. Koncentracija jona kolektora u rastvoru je izuzetno značajna za proces jonske flotacije i za svaki reagens treba znati kritičnu koncentraciju stvaranja micela. Stvaranje micela u rastvoru dovodi do prestanka jonske flotacije. Na slici 1 dat je upro�ćen �ematski prikaz procesa jonske flotacije katjona anjonskim kolektorom i obrazovanja micele povr�inski aktivnog sredstva u rastvoru.

Slika 1. Jonska flotacija katjona anjonskim kolektorom i formiranje micele



13

Na slici 2 su prikazani neki od primera katjonskih i anjonskih kolektora, različitih du�ina ugljovodoničnog lanca i sa različitim funkcionalnim grupama, koji se koriste u procesu jonske flotacije 12.

Slika 2. Primeri katjonskih i anjonski kolektora



14

Na slici 3 prikazana je tehnolo�ka �ema procesa jonske flotacije za preči�ćavanje otpadnih voda5.

Slika 3. Preči�ćavanje otpadnih voda jonskom flotacijom

PRIMENA JONSKE FLOTACIJE

Jonska flotacija se du�i niz godina ispituje na laboratorijskom nivou za izdvajanje jona

metala ili nemetala iz razbla�enih rastvora. Na poluindustrijskom nivou je testirana za izdvajanje zlata iz lu�nih rastvora4 kao i za preči�ćavanje rudničkih voda u obojenoj metalurgiji13.

Na laboratorijskom nivou je ispitivana mogućnost primene jonske flotacije za dobijanje bakra iz sulfatnih rastvora u proizvodnji nikla14. Ispitivani rastvor je bio sledećeg sastava (u g/dm3): 0,2Cu, 2,0Ni, 0,5Co, 2,0Mn i 35,5 Mg. Kao kolektor kori�ćen je vodeni rastvor naftenata amonijaka. Intezivna flotacija bakra počinje pri pH većoj od 6, a pri pH većoj od 7,5 u čvrstoj fazi proizvoda jonske flotacije počinju da se koncentri�u metali- primese u sledećem redosledu: Ni, Co, Mn, Mg. Pri pH=6,7 izdvaja se 99,1% bakra, 3,8% nikla, 1,8% kobalta, 1,3% mangana i 0,4% magnezijuma.

Pri preči�ćavanju rudničkih voda13 sa sadr�ajem bakra od 4,1 do 16, 2 mg/dm3, zinka od 1,6 do 15,3 mg/dm3 i gvo�đa od pribli�no 1 mg/dm3, kori�ćenjem 0,2mol/dm3 vodenog rastvora naftenata natrijuma dobijene su vode sledećeg sastava: sadr�aj bakra 0,00095 mg/dm3, sadr�aj cinka 0,002 mg/dm3, sadr�aj gvo�đa ≤0,07 mg/dm3.

Jonskom flotacijom je moguće efikasno odstraniti �ivu iz otpadnih voda9, kori�ćenjem alkiletilendiamini kao kolektori. Izdvajanje �ive iz polaznih rastvora koncentracije oko 50 mg/dm3 je uspe�nije u u slabokiselim sredinama, dok u kiselim i baznim sredinama samo 40-50% �ive biti flotirano �to je uslovljeno stvaranjem micela i pogor�avanjem uslova flotacije. Potpuno uklanjanje �ive iz voda moguće je ako se u tretman uključi i smolasti jonoizmenjivač.

Jonska flotacija cinka10, kadmijuma10 i kobalta10 je proučavana kori�čenjem cetiltrimetilamonijum bromida. Sadr�aj metala u polaznom rastvoru je bio 5×10-5mol/dm3, a koncentracija kolektora 2×10-4mol/dm3. Izdvajanje kobalta je veće u prisustvu cinka nego u prisustvu kadmijuma.

Jonsko flotacija molibdena11je istra�ivana primenom katjonskih kolektora (primarni, sekundarni i tercijarni amini) iz polaznih rastvora u kojima je koncentracija molibdena bila u opsegu od 10.-4 do 10-2 mol/dm3.



15

Izdvajanje hroma8 iz otpadnih voda je moguće pomoću anjonskih kolektora (heksadeciltrimetilamonijum bromid (HDTA-Br) ili oktadeciltrimetilamonijum bromid (ODTA-Br). Sadr�aj hroma u otpadnim vodama se kreće u granicama od 10mg/dm3 do 1g/dm3.

Jonskom flotacijom srebra15 iz razbla�enih vodenih rastvora koji sadr�e tiosulfate postignut je visok stepen izdvajanja srebra, za relativno kratko vreme flotacije u odnosu na druge metode za preči�ćavanje otpadnih voda.

Sve ovo ukazuje da se mnogi joni mogu izdvajati pomoću procesa jonske flotacije, �to ovu metodu čine jako pogodnim za ispitivanje i primenu u obradi otpadnih voda. ZAKLJUČAK

Iz otpadnih voda mnogi neorganski i organski joni se mogu izdvajati jonskom flotacijom uz primenu katjonskih ili anjonskih povr�inskih materija. Vrednost jonske flotacije je u tretiranju niskih koncentracija jona u otpadnim vodama. LITERATURA 1. F.Sebba.,Concentracion by ion flotation, Nature184 (1959)1062-1063. 2. R.Rabrenović, Prilog proučavanju jonske flotacije urana iz razbla�enih rastvora, (1976)

Doktorska disertacija, Rudarsko-metalur�ki fakultet Bor 3. A.N. Clarke, D.J.Wilson, Foam flotation:Theory and Applications (1983) Marcel Dekker,

NewYork. 4. F.M.Doyle, Ions flotations - its potential for hydrometallurgical operations.

Int.J.Miner.Process. 72 (2003) 387-399 5. N.K.Lazaridis,E.N.Peleka, Th.D.Karapantsios, K.A.Matis, Copper removal from efflents by

various separation techniques, Hydrometallurgy 74(2004) 149-156. 6. F.M.Doyle and Z.Liu, The effect of triehylenetetraamine(Trien) on the ion flotation of Cu2+

and Ni2+ , Journal of Colloid and Interface Science 258 (2003) 396-403. 7. G.Bogdanović, Ekstrakcija bakra iz razbla�enih rastvora jonskom flotacijom (1995),

Magistarska teza, Tehnički fakultet u Boru 8. L.O. Fillipov, R.Houot, R.Joussemet, Physicochemical mechanisms and ion flotation

possibilities using columns for Cr6+ recovery from sulphuric solutions, Int. J. Miner. Process.51 ( 1997) 229-239.

9. I.Dobrevsky, A.Dimov, V.Nenov, E.Prodanov., Proceddings of the first international conference on hydrometallurgy, BEIJING (1988) 666-668.

10. K.Jurkievwicz, Int. J. Miner. Process.28 ( 1990) 173-188. 11. N.B.Lascorin et al., XI Inter.Miner.Process.Congress, Caglari(1975)161-181. 12. L.Evans, B.P.Thalody, J.D.Morgan, S:K:Nicol, D.H.Napper, G.G.Warr, Ion flotation using

carboxylate soaps: role of surfactant structure and adsorption behaviour. Colloids and Surfaces A.Physicochemical and Engineering Aspects 102 (1995)81-89.

13. N.N.Voronin i dr., Flotacionna očistka rudničkih vod, Izvestia VUZ Cvetnoa Metallurgia N-3(1990) 104-107.

14. N.N.Voronin i dr., Primenenie processa pennoi flotoestrakcije dla izvla�enie medi iz rastvorov, Izvestia VUZ Cvetnoa Metallurgia N-1 (1988) 100-104.

15. A.I.Zouboulis, Silver recovery from aqueous streams using ion flotation, Minerals Engineering 8, No 12 (1995) 1477-1488.



16



17

DUNAV � NAJZNAČAJNIJI VODENI BASEN U EVROPI

Toplica Marjanović, Prof. dr Milan Trumić, LEAP Kancelarija Borskog okruga

Rečni tok Dunava od izvori�ta u planini �varcvald u Nemačkoj, do u�ća u Crno More je dugačak 2857 km. Du�ina toka od izvori�ta do brane HEPS Ćerdap 1 iznosi 1914 km, a od toga kroz na�u zemlju 457 km. Slivno područje Dunava obuhvata 817 km2 i uključuje oko 300 pritoka. Slivno područje do profila brane HEPS Ćerdap 1 iunosi 577000 km2 a deo sliva koji se nalazi na teritoriji SCG iznosi 89000 km2. Padavine variraju od preko 2000 mm/god. u planinskim predelima Slovenije i Austrije do manje od 500 mm/god u nekim područjima u blizini Crnog mora. Tok Dunava je u svrhu boljeg sagledavanja podeljen u tri geomorfolo�ke sekcije, pri čemu su uzeti u obzir i antropogeni uticaji na abiotičke i biotičke uslove1:

1. Gornji Dunav od izvora do brane Gabickovo 1816 km, 2. Srednji Dunav od brane Gabicko do Đerdapa, 3. Donji Dunav od brane na Đerdapu do delte Dunava.

Srednji Dunav se deli, takođe na tri pod � poteza: a. Od brane Gabickovo do Budimpe�te � prelazak iz alpske u nizijsku reku, reka teče kroz

mađarsko pobrđe, b. Od Budimpe�te do u�ća reke Save � kao nizijska reka, Dunav teče kroz Panonsku niziju,

antropogeni uticaj zbog značajne emisije ne preči�ćenih otpadnih voda iz Budimpe�te, c. Od u�ća Save do brene HEPS Đerdap 1 � kao nizijska reka, Dunav se probija kroz

Karpate i Balkanske planine, antropogeni uticaj preko efekta uspora izgradnjom brane, preko hidroelektrana i značajnom emisijom nepreči�ćenih otpadnih voda iz Beograda.

Akumulacija HEPS Đerdap 1 je 1972 godine postala deo hidroenergetskog i plovidbenog sistema, pregrađivanjem korita i izgradnjom brane na zajedničkom Jugoslovensko � rumunskom delu Dunava, na 943 km rečnog toka. Prosečna zapremina akumulacije iznosi 3,5 h 109 m3. Akumulacija ima mogućnost dnevnog, delimičnog i sedmičnog izravnjavanja proticaja. Nizvodno od brane Đerdap 1 izgrađena je i pu�tena u eksploataciju akumulacija HEPS Đerdap 2 izgradnjom brane na 863 km, takođe u okviru zajedničkog projekta sa Rumunijom. Zapremina akumulacije pri maksimalnom usporu je oko 830 h 106 m3. Brana je pu�tena u rad 1985.g. i sastoji se od dva odvojena objekta: brana na glavnom rečnom kanalu i prelivna brana na rukavcu Dunava na Rumunskoj strani reke, druga prelivna brana je podignuta na na�oj strani. Značajna karakteristika akumulacije Đerdap 1 je promenljiva du�ina prostiranja i veličina uspora i zapremina, u funkciji proticaja i re�ima rada hidoelektrane. Pri velikim vodama, uspor dopire do u�ća reke Nere, dok se pri malim vodama uspor prostire na du�ini od 310 km na Duanvu, 100 km na Savi i oko 60 km na Tisi. Svi re�imi eksploatacije su definisani kotama nivoa za karakteristične proticaje, odnosno krivama proticaja u rasponu od ekstremno velikih voda na kontrolnim profilima kod u�ća Nere na Dunavu i na brani. U re�imu 68/63 hidroelektrana je radila od 1972. do 1976.g. Ovaj re�im podrazumeva da se za proticaje Dunava manje od 7350 m3/s na brani odr�avaju nivoi gornje vode tako da se na u�ću Nere realizuje nivo vode na koti 68,00 1 Joint Danube Survey, Final Report 2001



18

mnm, dok se pri većim proticajima na brani odr�ava nivo gornje vode 63,00 mnm, a na u�ću Nere uspostavljaju prirodni re�im nivoa vode. U re�imu 69.5/63 hidroelektrana je radila od 1977. do 1985.g. Ovaj re�im podrazumeva da se za proticanje Dunava manje od 9750 m3/s na brani odr�avaju nivoi gornje vode tako da se na u�ću Nere realizuje nivo vode na koti 69,50 mnm, dok se pri većim proticajima na brani odr�ava gornji nivo vode od 63,00 mnm, a na u�ću Nere uspostavlja prirodni re�im nivoa vode. U re�imu «69,5 i vi�e» je eksploatacija počela 1985.godine. Ovaj re�im podrazumeva odr�avanje takvih nivoa gornje vode na brani da se na u�ću Nere ostvare projektovani nivoi i precizno je definisan u Konvenciji iz 1988. godine. Dve hidroelektrane HEPS Đerdap 1 i 2 funkcioni�u kao jedinstven sistem. Projektom je predviđeno da HEPS Đerdap 2 radi pri promenljivom nivou vode. Nivoi vode se kontroči�u tako da nivo vode kod Kladova ne prelazi kotu 42,00 mnm pri proticajima većim od 10000 m3/s i ne prelazi kotu 43,6 mnm pri proticajima većim od 16350 m3/s. Uticaj uspora HEPS Đerdap 2 se oseća uzvodno sve do brane Đerdap 1. Merenja na ulaznim profilima pokazuju da je prosečni godi�nji ulaz suspendovanog nanosa u Đerdapsku akumulaciju oko 17 miliona tona, od čega 41% unosi Dunav, 26% Tisa, 21% Sava, i 12% Morava. Procenjuje se da je pronos suspendovanog nanosa oko 10 puta veće od pronosa vučenog nanosa (reda veličine oko 1 milion tona godi�nje). U periodu od 1972 � 2000. godine u prostor akumulacije Đerdap 1 uneto je oko 490 miliona tona, dok je preko brane pre�lo 82 miliona tona nanosa. U akumulaciji je zadr�ano oko 390 milona tona nanosa, od čega 87% na sektoru akumulacije nizvodno od u�ća Morave2. U ovom delu akumulacije se po veličini nanosnih naslaga izdvaja potez kod Donjeg Milanovca, dok su one uzvodno i nizvodno znatno manje. Izmenjeni re�im proticaja vode u prostoru akumulacije je rezultovao brojnim i značajnim drugim promenama. Promene su nastale u morfologiji rečnog korita odnosno korita akumulacije, izmenjen je re�im transporta i sedimentacije suspendovanih materija i sedimenata. Izmenjen je kiseonički re�im, promenjena je struktura i dinamika zajednice fitoplanktona, kao i čitava serija drugih fizičko � hemijskih karakteristika i procesa, koji svi zajedno imaju presudan uticaj na kvalitet vode reke Dunav, i uzvodno i nizvodno od brane. Izvr�ena je gruba procena ukupnog opterećenja nutrijentima koje dospeva prekograničnim vodotocima na teritoriji SCG3. Ukupno godi�nje opterećenje različitim oblicima fosfora iznosi od 25 � 30 kt fosfora i različitim oblicima azota od 350 � 400 kt. Osim po sadr�aju suspendovanih materija, najveće opterećenje po svim ostalim parametrima sti�e Dunavom. Domaćim pritokama u tok Dunava u sektor jezera dospeva oko 10 kt fosfora i 220 kt azota.

2 Марјановић З. и сарадници (2003): Студија, Прва Фаза, Деградациони процеси у акумулацијама Ђердапа 1 и Ђердапа 2 и билансирање загађења, Институт за водопривреду �Јарослав Черни�, Београд 3 Annual Report on the Activities of the ICPDR in 2002., Pollution Control Strategy in Line with the WFD, 2003

УНОС ФОСФОРА

32%

14%

45%

3% 6%

Комунално Индустрија са орг. заг. Неорганска индустрија

пољопривреда Дифузно

Извор: DWQM, 1999. г.

УНОС АЗОТА

34%

14%38%

3% 11%

Комунално Индустрија са орг. заг. Неорганска индустрија

пољопривреда Дифузно

Извор: DWQM, 1999.г.



19

Ispitivanjima kvaliteta vode Đerdapskih jezera tokom 80-tih godina ustanovljeno je da su promene kvaliteta vode uslovljene sledećim procesima: izra�ena sedimentacija, biohemijska razgradnja, organske materije, smanjenje primarne produkcije, kao i procesima vezanim za sediment: sorpcija i akumulacija toksičnih materija, (tečki metali i organski mikropolutanti) na natalo�enom mulju njihova razgradnja isl. U toku 1999.godine, neposredno po zavr�etku NATO bombardovanja izvr�ena su namenska ispitivanja u organizaciji međunarodne BTF komisije sa ciljem ocene stepena zagađenja vodenog ekosistema reke SDunav, a kao posledice emitovanja toksičnih materija tokom bombardovanja. Ispitivanja su vr�ena na profilu Ram. U izve�taju ove komisije konstatovano je sledeće4:

o U vodi nisu registrovana prekoračenja iznad MDK sledećih parametara: olova, �ive, mineralnih ulja, grupe policikličnih aromatičnih ugljovodonika i polihlorovanih bifenila.

o U sedimentu su registrovane posledice zagađivanja naftom i �ivom, dok se polihlorovani bifenili i 1,2 dihloretan ne registruju.

o Analizom sedimenata utvrđene su povećane koncentracije ugljovodonika u njihovom povr�inskom sloju. Detaljnom analizom pojedinih uzoraka jezgara sedimenata nađeni su značajni sadr�aji adsorbovanih ugljovodonika, policikličnih aromatskih ugljovodonika i �ive. Ovo zagađenje je obja�njeno emisijom zagađujućih materija u ranijem periodu na celom slivu uzvodno od Rama.

Prema najnovijim ispitivanjima sprovedenim tokom 2001. i 2002.g. konstatovani su isti

fenomeni uočeni u ranijim ispitivanjima vezani za promene kvaliteta vode kao posledica uspora vode:

o Prema većini ispitivanih fizičko � hemijskih parametara kvalitet a, voda u obe akumulacije HEPS Đerdap 1 i Đerdap 2 zadovoljava kriterijume propisane za prvu i drugu klasu voda,

o Povremena odstupanja od propisanog kvaliteta bele�e se uglavnom po parametrima koji ukazuju na organsko opterećenje i poremećen bilans kiseonika. Osim toga povremeno se bele�e povećane vrednosti gvo�đa i suspendovanih materija,

o Od opasnih materija povremeno se bele�e visoke koncentracije fenolnih materija i mineralnih ulja,

o Sadr�aj ostalih opasnih materija u vodi redovno je u dozvoljenim granicama za vode druge klase kvaliteta (te�ki metali, polihlorovani bifenili, policiklični arimatični ugljovodonici, radionukleidi),

o Po sadr�aju makronutrijenata obe akumulacije imaju potencijal za intenzivnu eutrofikaciju,

o Opterećenje sedimenata organskimzagađenjem, te�kim metalima i drugim organskim mikropolutantima veće na ovom prostoru u odnosu na uzvodni sektor,

o U sedimentima se akumuliraju značajne koločine te�kih metala: cink, kadmijum, nikl i u manjoj meri: olovo i �iva.

o Prema kvalitativnom i kvantitativnom sastavu fitoplankstonske zajednice indeks saprobnosti na svim lokalitetima odgovara drugoj klasi voda,

o Indeks saprobnosti zooplanktonske zajednice se takođe nalazi u drugoj klasi kvaliteta, o indeks saprobnosti sračunat na osnovu zajednice makroinvertibrata nalazi se u okvirima

treće klase kvaliteta sa prisutnim indikatorima degradacije vodenih ekosistema. 4 Извештај о последицама НАТО бомбардовања на стање квалитета вода, седимената и акватичних организама реке Дунав, Велике Мораве и Лепенице, БТФ мисија, 1999., Београд



20

Na osnovu ovih rezultata mo�e se zaključiti da je neophodno sprovoditi mere za�tite Đerdapskih akumulacija a preduslov za to su poznavanje procesa u akumulacijama, tačno utvrđeni izvori zagađenja, veličine emisija i uspostavljanje korelacije između emisije i imisje.

Neadekvatan odnos prema �ivotnoj sredini dovodi do: o Zagađenje zemlji�ta � prouzrokovano neodgovarajućim upravljanjem industrijskim

otpadom, napu�tanjem rudnika, načinom prikupljanja i deponovanja čvrstog otpada ili neodgovarajučim kori�ćenjem poljoprivrednog zemlji�ta,

o Intenziviranje procesa erozije � nastajanje i intenziviranje procesa erozije kao rezultat aktivnosti na sva tri sektora, komunalnom, industrijskom i agrarnom, ali najdirektniji uticaj ima svakako neodgovarajuće gazdovanje �umama i kori�ćenje obradivog zemlji�ta,

o Uticajem na re�im voda � krčenjem �uma, neadekvatnim upravljanjem otpadnim vodama u ruralnim i urbanim oblastima,

o Eutrofikaciju � kao uticaj upu�tanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda, kori�ćenje zemlji�ta, uzgajanje stoke idr.,

o Pogorčanje kvaliteta izvori�nih voda - kao kumulativni efekat čovekovih aktivnosti, ali pre svega uticaj komunalnih voda i industrijskih otpadnih voda u urbanim i seoskim naseljima,

o Zagađenje vazduha � kao posledica kori�ćenja zastarele tehnologije, neravnote�nog kori�ćenja energije i kori�ćenja �uma.

�TA UČINITI?

Dunav je jedan od 25 najznačajnijih basena slatke vode u svetu i jedini u Evropi. Njegova

za�tita i očuvanje je prioritet na evropskom nivou. Prioritne aktivnosti treba da budu:

o Aktivno uključenje Srbije i Crne Gore u rad Dunavske komisije, o Aktivno uključivanje NVO u rad Dunavskog foruma i foruma DEFYU, o Izgradnja postrojenja za preči�ćavanje industrijskih otpadnih voda, o Sanacija zagađenja vodama iz zatvorenih rudnika, o Izgradnja postrojenja i sistema za tretman rudničkih voda aktivnih rudnika, o Izgradnja postrojenja za preči�ćavanje komunalnih otpadnih voda, o Sanacija deponija komunalnog i industrijskog otpada, o Izgradnja deponije za opasan otpad, o Izgradnja regionalnih deponija za komunalni i industrijski otpad, o Či�ćenje reka i priobalja od deponovanog otpada, o Rekultivacija priobalja o�tećenog i uni�tenog rudarskim i industrijskim vodama, o Smanjenje zagađenja iz povr�inskih izvora, o Podizanje ekolo�ke svesti stanovni�tva, o Primena Evropske direktive o upravljanju rečnim basenima, o Uvođenje sistema ekolo�kog upravljanja u biznis sektora i javnim preduzećima, o Izgradnja ribljih staza i liftova, o Z�tita priobalja Dunava sa izuzetnim geomorfolo�kim oblicima reljefa i biolo�kom

raznovrsno�ću, o Uključivanje za�tićenih područja u slivu Dunava u mre�u svetskih rezervata biosfere,



21

o Izrada strategije razvoja ekolo�kog turizma Sliva Dunava, o Turistička promocija istorijskih, kulturnih i prirodnih vrednosti Dunavskog sliva, o Za�tita i promocija arheolo�kih nalazi�ta.



22



23

NAUKA O DRENA�I RUDNIČKIH KISELINA I PASIVNO TRETIRANJE Tom Ridge, Governer Dr�ave Pensilvanije; James M. Seif; Sekretar Dr�ave Pensilvanije, Departman za Za�titu Sredine, Biro za restauraciju napu�tenih rudnika, SAD �ta je drena�a rudničkih kiselina (DRK)?

Proticanje drena�a prouzročenih od povr�inskih kopova, podzemnih rudnika ili gomile ostataka uglja tipično visokokiselinske sa velikim sadr�ajem rastvorenih metala. Kako se stvara DRK ?

Formiranje DRK je prvenstveno u funkciji geolo�ke, hidrolo�ke i rudničke tehnologije koja se upotrebljava u rudnicima. DRK stvara se od niza kompleksnih geo-hemijskih i mikrobskih reakcija koje se pojavljuju prilikom kontakta vode sa piritom (sulfidni minerali gvo�dja) u ugalj, gomile i preopterećenja od proizvodnje rudnika. Voda koja se stvara obično je visokokiselinska i sa rastvorenim metalima. Metali ostaju rastvoreni u rastvoru sve dok pH ne dostigne nivo kad pocinje precipitacija. Tabela rastvorljivosti za različite metale predstavlja pH kod koje počinje precipitacija i pH kod koje de�ava maksimum nerastvorljivosti. Osnovna hemija DRK

Tri su obične hemijske priznate reakcije koje predstavljaju hemiju erozije pirita koje stvaraju DRK. Ukupan iznos reakcija je sledeći:

4 FeS2 + 15 O2 + 14 H2O ! 4 Fe(OH)3 ↓ + 8 H2SO4

Pirit + Kiseonik + Voda ! "Yellowboy" + Sumporna Kiselina

Prva reakcija erozije pirita obuhvata oksidaciju pirita od kiseonika. Sumpor oksidi�e u sulfat dok se ferozno gvo�dje oslobadja. Ova reakcija stvara dva mola kiselosti za svaki mol oksidisanog pirita.

2 FeS2 + 7 O2 + 2 H2O ! 2 Fe2+ + 4 SO4

2- + 4 H+

Pirit + Kiseonik + Voda ! Ferozno Gvo�dje + Sulfat + Kiselost

Druga reakcija obuhvata pretvaranje feroznog gvo�dja u ferično gvo�dje. Pretvaranje feroznog gvo�dja u ferično gvo�dje tro�i jedan mol kiselosti. Neke bakterije povećavaju stepen oksidacije od feroznog u ferično gvo�dje. Ovaj stepen reakcije ima zavisan pH od reakcije koja se razvija polako u kiselim uslovima (pH 2-3) bez prisustva bakterija a razvija se br�e sa nekim značajnim pravilima kod vrednosti oko pH 5. Ova reakcija referi�e se kao "korak za odredjivanje stepena" kod stvaranja op�teg reda kiseline.

4 Fe2+ + O2 + 4 H+ ! 4 Fe3+ + 2 H2O

Ferozno gvo�dje + Kiseonik + Kiselost ! Ferično gvo�dje + Voda



24

Treća reakcija koja mo�e da se razvija je hidroliza gvo�dja. Hidroliza je jedna reakcija koja razdvaja molekule vode. Tri mola kiselosti stvaraju se kao podproizvod. Mnogi metali mogu da vr�e hidrolizu. Stvaranje taloga hidroksida gvo�dja (čvrstog) zavisi od pH. Čvrst materijal se stvara ako je pH veći od 3.5 ali ispod 3.5 precipituje se malo ili nimalo čvrstih materija.

4 Fe3+ + 12 H2O ! 4 Fe(OH)3 ↓ + 12 H+

Ferično Gvo�dje + Voda ! Ferični Hidroksid(yellowboy) + Kiselost

Četvrta reakcija je oksidacija dodatog pirita sa feričnim jonima. Ferično gvo�dje stvara se kod reakcija 1 i 2. Ovo je ciklusni i samo�ireci deo celokupne reakcije, učestvuje naglo i nastavlja sve dok ne zgu�njava ferično gvo�dje ili pirit. Primetite da u ovoj reakciji gvo�dje je oksidirajući agens a ne kiseonik.

FeS2 + 14 Fe3+ + 8 H2O ! 15 Fe2+ + 2 SO4

2- + 16 H+

Pirit + Ferično Gvo�dje + Voda ! Ferozno Gvo�dje + Sulfat + Kiselost Tretiranje DRK

Godine 1968, Pensilvanija institucionalizuje na striktan način ograničenje ispu�tanja efluenata od operisanja rudnika. Mnoge kompanije rudnika upotreljavaju hemijske metode tretiranja da bi postigli ove nove granice. Kod ovih sistema hemijskog tretiranja, kiselost se razbla�uje dodajući alkalne hemikalije kao �to je kalcium karbonat, hidroksidna soda, soda bikarbona ili anhidrični amonijak. Ove hemikalije povisuju pH na prihvatljive granice i smanjuju rastvorljivost rastvorenih metala. Precipituje sadr�aj koji je talo�en od rastvora. Medjutim ove hemikalije su skupe pa ovaj sistem tretiranja zahteva dodatne izdatke za operisanje, odr�avanje i skladi�tenje taloga koji sadr�i metale.

Pasivno tretiranje DRK

Pre 1978, mnoge varijante pasivnih sistema za tretiranje su studirane od mnogih organizacija u laboratorijama za testiranje. Zadnjih 15 godina pasivni sistemi tretiranja su sprovodjeni u svim pogonima �irom USA, sa rezultatima koji obećavaju. Koncept pasivnog tretiranja je da dozvoljava prirodne hemijske i biolo�ke reakcije koje poma�u tretiranje DRK da se obavlja na kontrolisanom mestu sistema za treriranje a ne kod prijema vode. Na konceptualnom aspektu pasivno tretiranje ima mnogo prednosti u odnosu na aktivne konvencionalne sisteme. Procesi tretiranja koji zahtevaju dodatne hemkalije i tro�e energiju gotovo su eleminisane i zamenjene metodom za pasivno tritiranje DRK-a. Takodje potreba za operisanje i odr�avanje pasivnog tretiranja su znatno manje nego kod sistema aktivnog tretiranja.

Prva pasivna tehnologija obuhvata upotrebu Sphagnum bara koje mogu da pobolj�aju kvalitet vode DRK ne uticajući �tetno na ekologiju. Iako ovaj koncept ima svoja ograničenja, povećava istra�ivanja i razvitak drugih tehnologija pasivnog tretiranja koje se ne pridr�avaju prirodnih modela bare.

Konstruisanje sistema pasivnog tretiranja za DRK zahteva dobro znanje hemije rudničkih voda, tehnike mogućeg tretiranja i iskustvo. Analitičko uzorkivanje DRK je mnogo značajan pri izboru odgovarajuće tehnologije tretiranja.



25

Pasivne tehnologije za tretiranje DRK Aerobik bare

Aerobik bara sastoji se od jedne velike povr�ine bazena sa horizontalnim povr�inskim proticanjem. Bazen mo�e imati biljke kao �to su �avare ili druge vrste biljki bare. Aerobik bare mogu tretirati efektivno vodu ako je čist alkalin. Kod sistema aerobik bara, metali se precipituju pomoću oksidirajućih reakcija i stvaraju okside i hidrokside. Ovaj proces je efikasniji kad je pH protoka vi�i od 5.5. Prethodno provetravanje bare pomoću ce�ljanja i padanja povećava efikasitet procesa oksidacije pa i procesa precipitacije. Koncentracije gvo�dja kod ovog sistema se redukuju na efikasan način ali pH i dalje smanjuje od reakcija oksidacije.

Tipična aerobik bara ima dubinu vode 6 do 18 inča. Razlike dubine vode unutar korita

bare mogu biti korisne za efekat i vek trajanja. Iako plitke zone vode smrzavaju br�e u toku zime, one povećavaju reakcije oksigenizacije, oksidacije i precipitacije. Zone sa plitkim vodama DRK-a daju vi�e povr�ina za deponiranje precipitanata ali smanjuju raznovrsnost vegetacije.

Aerobik bare dimenzioni�u se na osnovu kriterija stvorenih od Biroa za zemlji�ta napu�tenih rudnika (AML) i saglasnosti ali ne postoji vi�e. Kriteriji AML za veličinu aerobik bara su sledeći:

Minimalna veličina bare (ac) = [Opterećenje Fe (lb/dan) ÷ 180 (lb/ac/dan)] + [Opterećenje Mn (lb/dan) ÷ 9 (lb/ac/dan)] + [Kiselost (lb/dan) ÷ 60 (lb/dan/akar)]

Za izračunavanje stepena opterećenosti (lb/dan), uzima se količina protoka (gpm) x

koncentracija (mg/l) x 0.012. Faktor 0.012 pretvara galon na minut i miligram po litru u pondove na dan kako sledi:

lb/dan = (gal/min)(mg/l)(3.8 l /gal)(g/1000 mg)(lb/454 g)(60 min/h)(24 h/dan)

Potrebni kriteriji se predla�u za bare koje treba biti u skladu sa specifičnim granicama

efluenata Sistema za Eleminisanje Ispu�tanja Nacionalnih Zagadjivanja (NPDES). Potrebni kriteriji su konzervativniji od kriterija AML i zahtevaju dvostruko vece bare.



26

Kompost ili neaerobik bare

Kompost ili neaerobik bare kako se ponekad nazivaju sastoje se od jednog velikog bazena sa organskim slojem dna. Proticanje je horizontalno u unutra�njosti sloja mulja bazena. Uzdizanje sloja komposta malo vi�e iznad slobodne povr�ine vode mo�e izazvati proticanje unutar sloja mulja. Sloj komposta je od istro�enog komposta gljiva koji sadr�i oko 10 posto kalcium karbonata. Drugi kompost materijali su mahovina bare, strugotine drva, tala� ili sena. Tipična kompost bara ima 12 do 24 inča organskog sloja i seje se �avarama ili drugom emergentnom vegetacijom. Vegetacija poma�e stabilizaciji sloja i stvara druge organske materije koje ovekovečuju reakcije redukovanja sulfata.

Neaerobične bare upotrebljavaju se za tretiranje ispusnih DRK iz aktivnih rudnika radi

postizanja zahteva normi za efluente. Uop�te konstrukcija ovih bara je konzervativna i mo�e da tretira slivanja koje sadr�e rastvoreni kiseonik, Fe3+, Al3+ ili kiselost manju od 300 mg/l. Kad se tretiraju slivanja od napu�tenih rudnika, cilj je redukovanje zagadjivanja do nivoa poboljsanja izlaznih slivanja. Kod ovih slučajeva, bare mogu primiti slivanja sa kiselo�ću do 500 mg/l.

Kompost bara deluje kao bara za redukovanje gde organski sloj poma�e hemijski i mikrobski proces koji stvara alkalitet i povisuje pH. Komposto odstranjuje kiseonik iz sistema. Ovo poma�e sulfatu da se redukuje a takodje sprečava korodiranje metala i stvaranje sloja krečnog kamenca koji je prisutan u kompostu i na taj način sprečava njegovo rastvaranje.

Mikrobska respiracija na organskom sloju redukuje sulfate u vodi i hidrogen sulfid. Sredina bez vazduha u sloju, takodje povećava rastvaranje krečnog kamenca. Veličine neaerobičnih bara su po kriterijima Biroa za rudnike za objekte AML kako sledi:

Minimalna velična bare (m2) = kiselinsko opterećenje (g/dan) ÷ 0.7 Otvoreni kanali sa krečnim kamenom

Otvoreni kanali od krečnog kamena su jednostavnije metode pasivnog tretiranja. Otvoreni kanali sa krečnim kamenom se konstrui�u na dva načina. Kod prve metode, kanal za dreniranje se pravi od krečnog kamena a kontaminirana voda DRK skuplja se u kanal. Druga metoda sastoji se od postavljenih komadića krečnog kamena direktno u kontaminirano slivanje. Rastvor krečnog kamena povećava alkalitet vode i povisuje pH. Naslage krečnog kamena sa Fe(CO)3 i Fe(OH)3 stvorenog od neutrlizacije smanjuje stvaranje alkaliteta, zbog toga je



27

potrebna velika količina krečnog kamena za obezbedjivanje stalnog uspeha. Velika brzina proticanja i vrtlo�enje povećavaju efekat čuvajući precipitate u visećem stanju i na taj način smanjuju naslage krečnog kamena. Veličina otvorenih kanala krečnog kamena radi se prema praktičnim tehničkim standardima primenjujući jednačinu Manning-a i obezbedeći dodatnu visinu vode. Nepropustljivo oblaganje se ponekad vr�i ispod krečnog kamena radi sprečavanja infiltracije DRK u podzemnim vodama DRK-a.

Izvori sa devijacijama

Izvori sa devijacijama je drugi jednostavan način za povećanje alkalnosti kontminovane vode. Kisela voda se pomoću jedne cevi transportuje u smeru struje izvora koja sadr�i gomilu smrvljenog krečnog kamena. Hidraulička sila protoka iz cevi prouzrokuje da krečni kamen pome�a sa turbulencom i smrvi se u sitne čestice i na taj način sprečava naslage. Voda teče prema gore i poplavlja izvor gde menja pravac i vraća natrag u potok. Izvori sa devijacijama često zahtevaju zamenu krečnog kamena radi obezbedjenja kontinuiranog tretiranja.

Dreniranje sa krečnim kamenom bez kiseonika (ALD)

Dreniranje sa krečnim kamenom bez kiseonika (ALD) je jedna pokkrivena jama sa krečnim kamenom tako konstruisana da mo�e da hvata proticanja podzemnih voda rudnika i da sprečava kontakt sa kiseonikom atmosfere. Ne dozvoljavajući kiseonik da kontaktuje sa vodom, sprečava se oksidacija metala i naslage krečnog kamena. Proces rastvaranja krečnog kamena



28

stvara alkalitet. Cilj donjeg dela ALD je da obezbedi alkalitet i tako kiselinska voda pretvara u alkaličnu vodu. Zadr�avajući ugljen dioksid u drena�i, pobolj�ava se rastvorljivost krečnog kamena i stvaranje alkaliteta.

ALD mo�e se smatrati kao pripremna faza tretiranja radi povećanja alkaliteta i povi�enja

pH pre ulaska u konstruisanu aerobik baru. Kod aerobik bare metali se oksidi�u i precipituju. ALD su ograničeni �to se tiče količine alkaliteta koju mogu da stvaraju bazirajući se na reakcije ravnote�e rastvaranja. Takodje efektivnost i tranjost ALD mo�e da se smanji supstancijalno ako DRK ima visoku koncentraciju feričnog gvo�dja, rastvorenog kiseonika i aluminijuma.

Veličina ALD bazira se na pretpostavku da će dreniranje proizvoditi vodu sa alkalitetom od 275 do 300 mg/l. Vrednost stvorenog alkaliteta bazira se na rastvorljivost kalciuma kreča i vreme zadr�avanja unutar ALD-a. Zadr�avanje od 14 do 15 časova uzima se kao standardno iskustvo za balansiranje cene ko�tanja izgradnje i efikasnosti stvaranja alkaliteta.

Op�ta jednačina za izračunavanje mase neophodnog kreča za ALD je kako sledi:

M = (Q ρ b td / Vv) + (Q C T / x)

Gde je M = masa kreča u tonama Q = protok AMD u kubnim metrima na dan � b = gustoća količine kreča u tonama td = vreme zadr�avanja na dan, 0.625 dana je standardna praksa Vv = srazmera bezvredne količine data u decimalima C = koncentracija alkaliteta protoka u tonama po kubnom metru T = projektovani rok trajanja drena�e na dan, tipično je 9,125dana (25 god) x = sadr�aj CaCO3 kreča kao decimala



29

Reaktori sa vertikalnim proticanjem (VFR)

Reaktori sa vertikalnim proticanjem (VFR) su zami�ljeni kao način za prevazila�enje ograničenja proizvodnje alkaliteta ALD-a i velika potra�nja za kompost bare. VFR sastoji se od ćelije za tretiranje sa dreniranom krečnom bazom a sa gornje strane organskom materijom kao i vode sa visinom. Voda protiče vertikalno kroz kompost i kreč, dok se sakuplja i prazni kroz sistem cevi. VFR povećava alkalitet pomoću rastvaranja kreča i redukovanja sulfata sa bakterijama. Voda sa visokom kiselosću mo�e se tretirati pomoću AMD-a na nekoliko niza VFR-a. Bazen za talo�enje i aerobik bara gde se metali oksidi�u i precipituju, rade na tipičan način po planu VFR.

Veličina VFR bazira se na vreme zadr�avanja koje je potrebno za proizvodnju

neophodnog alkaliteta. Trajanje od 12 do 15 časova uzima se za izračunavanje veličine VFR-a a količina potrebnog kreča kalkuli�e se kao �to je dato gore za ALD. Pyrolusite Proces

Ovaj patentovani proces omogućuje specifičnim mikrobima, kultiviranim u laboratorijama da odstranjuju gvo�dje, mangan i alumin od DRK-a. Proces tretiranja sastoji se od jednog plitkog le�i�ta od komadića kreča potopljeni od DRK. Posle laboratorijskih testiranja gde se odredjuju odgovarajuće kombinovanje, mikroorganizmi se stavljaju u le�i�te sa krečom kroz vrata za uvlačenje koje su postavljene po le�i�tu. Mikroorganizmi se gaje na povr�ini kreča i oksidi�u zagadjivače metala pomoću grebenja kreča �to za uzvrat povećava alkalitet i pH vode. Ovaj proces je primenjen na nekoliko objekata u ju�noj Pensilvaniji sa obećavajućim rezultatima.



30

REFERENCES 1. APHA (American Public Health Association).1992. Standard Methods for the Examination of

Water and Wastewater, 18th edition. Washington, DC. 2. Brodie, G.A., C. R. Britt, T.M. Tomaszewski, and H. N. Taylor. 1993. Anoxic limestone drains to

enhance performance of aerobic acid drainage treatment wetlands: experiences of the Tennessee Valley Authority. pp 129-138 in Constructed Wetlands for Water Quality Improvement, G. A. Moshiri (ed.). CRC Press, Boca Raton, FL.

3. Faulkner, B. B., and J. G. Skousen. 1994. Treatment of acid mine drainage by passive treatment systems. pp 250-257 in Volume 2 of Proceedings of the International Land Reclamation and Mine Drainage Conference and the Third International Conference on the Abatement of Acidic Drainage, Pittsburgh, PA, April 24 � 29, 1994.

4. Hedin. R. S., and R. W. Nairn. 1991. Constructing wetlands to treat coal mine drainage. Course notes for National RAMP Workshop, Pittsburgh, PA, May 8, 1991.

5. Hedin, R. S., and R. W. Nairn. 1993. Contaminant removal capabilities of wetlands constructed to treat coal mine drainage. pp 187-195 in Constructed Wetlands for Water Quality Improvement, G. A. Moshiri (ed.). CRC Press. Boca Raton, FL.

6. Hedin, R. S., R. W. Nairn, and R. L. P. Kleinmann.1994. Passive Treatment of Coal Mine Drainage. Bureau of Mines Information Circular 9389.US Bureau of Mines, Pittsburgh, PA. 35 pp.

7. Hedin, R. S., and G. R. Watzlaf. 1994. The effects of anoxic limestone drains on mine water chemistry. pp 185-194 in Volume 1 of Proceedings of the International Land Reclamation and Mine Drainage Conference and the Third International Conference on the Abatement of Acidic Drainage, Pittsburgh, PA, April 24 � 19, 1994.

8. Hellier, W. W. and R. S. Hedin. 1992. The mechanism of iron removal from mine drainages by artificial wetlands at circumneutral pH. p 13 in INTECOL�S IV International Wetlands Conference Abstracts, Columbus, OH.

9. Kepler, D. A., and E. C. McCleary. 1994. Successive alkalinity-producing systems (SAPS) for the treatment of acidic mine drainage. pp 195-204 in Volume 1 of Proceedings of the International Land Reclamation and Mine Drainage Conference and the Third International Conference on the Abatement of Acidic Drainage, Pittsburgh, PA, April 24 � 29, 1994.

10. McCleary, E. C., and D. A. Kepler. 1994. Ecological benefits of passive wetland treatment systems designed for acid mine drainage: with emphasis on watershed restoration. pp 111-120 in Volume3 of Proceedings of the International Land Reclamation and Mine Drainage Conference and the Third International Conference on the Abatement of Acidic Drainage, PA, April 24 � 29, 1994.

11. Nairn, R. W., R. S. Hedin, and G. R. Watzlaf. 1991.A preliminary review of the use of anoxic lime-stone drains in the passive treatment of acid mine drainage. in Proceedings of Twelfth Annual West Virginia Surface Mine Drainage Task Force Symposium, Morgantown, WV, April 3 � 4, 1991.

12. Stark, L. R. 1992. Assessing the longevity of a constructed wetland receiving coal mine drainage in eastern Ohio. p13 in INTECOL�S IV International Wetlands Conference, Columbus, OH.

13. Stark, L. R., F. M. Williams, S. E. Stevens, Jr., and D. P. Eddy. 1994. Iron retention and vegetative cover at the Simco constructed wetland: an appraisal through year 8 of operation. pp 89-98 in Volume 1 of Proceedings of the International Land Reclamation and Mine Drainage Conference and the Third International Conference on the Abatement of Acidic Drainage, Pittsburgh, PA, April

14. Taylor, H. N., K. D. Choate, and G. A. Brodie.1993. Storm event effects on constructed wetland discharges. pp 139-145 in Constructed wetlands for Water Quality Improvement, G. A. Moshiri (ed.). CRC Press, Boca Raton, FL.

15. Wieder, R. K. 1989. A survey of constructed wetlands for acid coal mine drainage treatment in the eastern United States. Wetlands 9(2):299-315.

16. Wieder, R. K., M. N. Linton, and K. P. Heston.1990. Laboratory studies of Fe, Al, Mn, Ca, and mg dynamics in wetlands. Water, Air and Soil Pollution 51:181-196.24 � 29, 1994.



31

NEKI INFORMACIONI IZVORI NA INTERNETU O NOVIM TEHNOLOGIJAMA U RUDARSTVU KOJE SMANJUJU ZAGADJENJE VODA Dragan Ranđelović, Dru�tvo mladih istra�ivača Bor

INTREAT

U okviru takozvanog VI programa EU (Za�tita sredine i zdravlja) odobren je projekat

�Integrated treatment of industrial wastes towards prevention of regional water resources contamination � INTREAT�, odnosno u prevodu �Integralni tretman industrijskog otpada kroz prevenciju zagadjenja regionalnih vodenih resursa�. Ovaj projekat je u neposrednoj vezi sa kampanjom uvodjenja novih tehnologija u rudnike radi smanjenja zagadjenja u dunavskom slivu koja se realizuje uz podr�ku UNDP/GEF i REC Kancelarije u Beogradu. Pored Instituta za bakar Bor i RTB Bor u kome će se proveravati nove tehnologije, u ovom trogodi�njem projektu učestvuju naučno-istra�ivačke institucije iz Grčke, Bugarske, Makedonije, Nemačke, kao i Tehnolo�ko-metalru�ki fakultet iz Beograda.

Na adresi http://www.labmet.ntua.gr/intreat/ postavljen sajt na kome se mogu pratiti sve informacije o ciljevima i sadrzaju INTREAT projekta, ucesnicima, toku projektnih aktivnosti i rezultatima. Vi�e o tome mo�e se naći i na na adresi

http://www.etos.co.yu/forum/teme.asp?TOPIC_ID=278

OMENTIN

U kvartalnom magazinu �Green Horizont�, koji izdaje REC � Regionalni centar za �ivotnu

sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, u broju 2 iz septembra 2004. (vidi http://greenhorizont.rec.org ) objavljen je članak o rudnicima i njihovom uticaju na �ivotnu sredinu i lokalne zajednice.

U članku je navedeno da je poznata ekoloska katastrofa u rumunskom rudniku Baja Mare inspirisala formiranje mre�e rudarskih eksperata, ekologa i akademaca, takozvane OMENTIN mreze (The Ore Mining and Environmental Technologies Information Network). Cilj ove mreze je da ojača javno razumevanje rudarskih tehnologija i da bude nukleus za dijalog eksperata �irom Evrope.Ovaj projekat se realizuje od 2001. godine do danas i u njemu pored eksperata rudarstva i naučnih i stručnih institucija učestvuje i REC. O ciljevima i rezultatima ovog projekta pogledajte vi�e na sajtu http://www.omentin.org/index.html . MINEWATER NET

Ovaj web portal je postavio i odr�ava ga Istra�ivački tim za rudničke vode sa Univerziteta u Njukastlu, Velika Britanija. Njegova svrha je da bude servis različitim zajednicama i pojedincima �irom sveta koji su zainteresovani za jedan ili vi�e aspekata rudničkih voda. Pogledajte na adresi http://www.minewater.net .



32

Na ovom web portalu se nalaze podaci vi�e projekata u vezi sa rudnčkim vodama od kojih je među najinteresannijim projekat ERMITE, odnosno Environmental Regulation of Mine Waters in the European Union. To je trogodi�nji istra�ivački i razvojni projekat koji je okončan u 2004. godini. Njegov cilj je bio da ponudi integralno uputstvo za razvoj evropske legislative i prakse u odnosu na upravljanje sektorom rudarstva, posebno u odnosu na evropsku Okvirnu direktivu o vodi i principe odr�ivog razvoja. Kljucni elemenat ERMITE metodologije je bio formoranje mreze svih relevantnih učesnika upravljanja rudničkim vodama na nivou pojedinih dr�ava i Evropske unije. Vi�e o ovom projektu pogledajte na adresi

http://www.minewater.net/ermite/ .

UNEP DTIE ( Division of Technology, Industry and Economics ) Divizija za tehnologiju, industriju i ekonomiju je poseban organizacioni deo UNEP-a

odnosno Agencije Ujedinjenih nacija za za�titu �ivotne sredine (vidi www.uneptie.org ). Misija UNEP � a je da pomogne svima onima koji donose odluke na nacionalnom i lokalnom nivou kao i u industriji a koje se odnose na razvoj i primenu politike i prakse u kori�ćenju prirodnih resursa, redukciji zagađenja i rizika za ljude i �ivotnu sredinu. UNEP je posebno posvećen radu sa svim učesnicima koji su uključenu u rudarsku industriju i zato je kreirao posebne stranice na svom sajtu. Pogledajte stranice

http://www.uneptie.org/pc/mining/index.htm i http://www.uneptie.org/pc/mining/mrfvision.htm .

MINERAL RESURS FORUM - ENVIRONMENT UNEP DTIE rukuje i web sajtom Ekolo�kog foruma za mineralne resurse ( Mineral

resurs Forum � Environment ). Pogledajte na adresi www.mineralresourcesforum.org . Na ovom forumu neprekidno se dopunjavaju reference i stranice o rudarstvu, metalima i ekolo�kom problemima, tako da ovaj Forum ustvari predstavlja. Internet okvir za informacije o temama minerala, metala i oodr�ivog razvoja, promociju i razmenu znanja, iskustava i ekspertiza o uticaju rudarstva, procesa prerade minirala i metala na prirodnu okolinu, pona�anju vladinih i intervladinih aktera, rudarskih kompanija i drugih organizacija civilnog dru�tva.

DRU�TVO MLADIH ISTRA�IVAČA BOR Dru�tvo mladih istra�ivača Bor realizovalo je tokom 2002/3 projekat �Uče�će lokalne

zajednice u kontroli zagađenja rudničkim vodama� u saradnji za Centrom za okoli�ni razvoj iz Sarajeva, Ekolo�kom dru�tvom �Zletovica � Probi�tip, Makedonija i Jugoslovenskim udru�enjem za vodno pravo, Novi Sad. O sadr�aju projekta i rezultatima pogledajte na adresi http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/rudvod/index.html i kao i na sajtu Centra za okoli�ni razvoj Sarajevo http://www.coor.ba/ba/rec.html

U 2004/5 Dru�tvo mladih istra�ivača Bor realizuje projekat B � O � R (Bolje odr�ive

reke) (Better Optained Rivers) odnosno projekat �Kampanja za primenu novih tehnologija u



33

rudnicima dunavskog sliva koje smanjuju zagađenje te�kim metalima i obezbeđuju odr�ivu proizvodnju� , u saradnji sa Tehničkim fakultetom Bor, Institutom za bakar Bor i JP �RIF. O ciljevima i sadr�aju projekta videti na adresi sajta DMI Bor http://www.etos.co.yu/mibor/projekti/dunav/index.html kao i na sajtu REC http://www.recyu.org/yu/projekti/Dunavski/dunavski.htm

Na Forumu DMI nalazi se grupa tema posvećena projektu �Nove tehnologije u rudnicima radi smanjenja zagađenja dunavskog sliva � na adresi

http://www.etos.co.yu/forum/grupa.asp?FORUM_ID=48 http://www.etos.co.yu/forum/teme.asp?TOPIC_ID=278



34

Jo� neke korisne adrese: Lime precipitation of mine waters: Environmental Manager Boliden Mines Boliden/Manfred Lindvall E-postadress(er): [email protected] Yrkesrelaterad information: Telefon: +46 910 77 44 18

Sulphide precipitation of smelter waters: Environmental Manager Boliden Smelter Boliden/Michael Borell E-postadress(er): [email protected]

Suppliers of wastewater treatment plants Polyproject/Henric Lind E-postadress(er): [email protected]

Candor Krüger Outokumpu Technology www.outokumpu.com Consultant Christina Sund E-postadress(er): [email protected]

Biological treatment of municipal wastewaters with simultaneous separation of phosphate and heavy metals: www.kemira.com (Helsingborg, Sweden)

Biological treatment of heavy metals containing waters: PAQUES B.V. T. de Boerstraat 24 P.O. Box 52, 8560 AB BALK The Netherlands Tel: +31 514 608500 Fax: +31 514 603342 E-mail: [email protected] Paques/Cees Buisman E-postadress(er): [email protected] Kontor: +31-514-60 85 00 Paques/Gerard Ph. Schouten E-postadress(er): [email protected] Kontor: +31-514-60 85 00 http://www.paques.nl/

nove tehnologije za Čistiji dunav - mibor.rsmibor.rs/pdf/brosura.pdf · rudarstvu koje smanjuju...

Documents